1.

Poremeaji linosti
Opte klinike karakteristike: 4 osnovne i zajednike svim
poremeajima: 1. Nefleksibilan i maladaptivan odgovor na stres, koji se
manifestuje kroz ponavljajue autodestruktivne obrasce ponaanja 2.
Tekoe u radu i ljubavi koje su ozbiljnije nego kod neuroza 3.
Manifestovanje problema u interpersonalnom kontktu, nedostatak
empatije 4. Snaan uticaj koji ove osobe imaju na druge ljude.
2. Paranoidni poremeaj linosti
Najmanje 4 od sledeeg mora biti prisutno:
Preterana osetljivost na neuspeh i prekore; tendencija ka trajnoj kivnosti tj.
odbijanje da se oproste uvrede; sumnjiavost i izraena tendencija da se
iskrivi doivljaj pogrenim tumaenjem neutralnih ili prijateljskih radnji kao
neprijateljskih; ratoborni i uporni doivljaj sopstvenih prava, neosnovana
sumnjiavost u vezi sa seksualnom vernou branog ili seksualnog
partnera; stav upornog prpisivanja linog znaaja, preterana samovanost;
preokupacija nepotvrenim konspirativnim objanjenjima dogaaja bilo
neposredno oko pacijenta ili u svetu uopte.
3. Shizoidni poremeaj linosti
Najmanje 4 od sledeeg mora biti prisutno:
Mali broj ili nijedna aktivnost ne donosi zadovoljstvo; emocionalna
hladnoa, ravnodunost; ograniena mogunost izraavanja toplih
oseanja ili ljutne prema drugima; ravnodunost prema pohvalama ili
kritici; smanjeno interesovanje za seksualne doivljaje sa partnerom;
stalan izbor usamljenikih aktivnosti; preterana preokupiranost fantazijom
i introspekcijom; bez elje za bliskim prijateljem; izraena neosetljivost na
vaee socijalne norme i konvencije, nenamerno nepotovanje takvih
normi i konvencija
4. Disocijativni poremeaj linosti
Najmanje 3 od sledeeg mora biti prisutno:
Gruba nezainteresovanost za oseanja drugih; izraen i trajan stav
neodgvornosti i nepotovanja socijalnih normi i pravila; nemogunost
odravanja trajnih veza iako nema tekoa u njihovom uspostavljanju; vrlo
niska tolerancija frustracije i nizak prag za ispoljavanje agresije, ukljuujui
i nasilje; nemogunost doivljavanja krivice ili nemogunost uenja iz
negativnog iskustva, naroito kazne; izraena sklonost ka okrivljivanju
drugih ili ka uverljivoj racionalizaciji ponaanja koje sobu dovodi u konflikt
sa drutvom.

Trajna razdraljivost i prisustvo poremeaja ponaanja u detinjstvu i

adolescenciji kompletiraju kliniku sliku, ali nisu neophodnu za dijagnozu.
5. Emocionalno nestabilni poremeaj linosti
Najmanje 3 od sledeeg mora biti prisutno:
Impulsivni tip: Izraena tendencija ka neoekivanom ponaanju bez
razmiljanja o posledicama; izraena tendencija ka svadljivom ponaanju i
konfliktima sa drugima; sklonost ka izlivima ljutnje ili nasilja, uz
nesposobnost kontrole rezultujuih eksplozija ponaanja; tekoe u
odravanju bilo kojeg toka radnje koji ne donosi neposredno zadovoljenje;
nestabilno i udljivo raspoloenje.
Granini tip: Najmanje 3 simptoma iz prethodnog kriterijuma moraju biti
prisutna plus bar dva sledea: Poremeaji i nesigurnost u predstavi o sebi,
ciljevima i unutranjim prioritetima (ukljuujui i sekskualne); sklost ka
ulasku u intenzivne i nestabilne osnose, to esto vodi ka emocionalnim
krizama; preterani napori da se izbegne naputanje od strane drugih;
ponavljajue pretnje ili radnje samopovreivanja, hronina oseanja
praznine.
6. Shizotipski poremeaj linosti
Kognitivna ,opaajna i ponaajna ekscentrinost. Obino veruju u
telepatiju,vidovnjastvo i magijsko miljenje u stepenu koji prelazi kulturne i
subkulturne norme.U socijalnim situacijama su neveti I neprijatno se
oseaju, zato vole da budu sami.Stil njihovog odevanja moze biti
neadekvatan i neobian,dalje odraavajui njhovu prirodu. Govor je obino
nejasan,digresivan i neadekvatno apstraktan i mogu govoriti sami sa
sobom.Kontekst ovog govora moze odrazavati ideje odnosa,telesne iluzije i
paranoju,ali nema formalnih poremecaja misljenja i test realnosti je
ocuvan.Pod stresom se mogu kratko psihotino dekompenzovati.
Tok:Neki su u stanju da uspostave stabilne emocionalne veze,stupe u brak
i formiraju porodicu,uprkos ekscentrinosti.
Drugi mogu ispoljavati periode kratkih reaktivnih psihoza ili shizofrenu
dekompenzaciju,vodei verovanju nekih kliniara da je shizotiplani PL
premeorbidna linost za razvoj shoizofrenije.Oko 10% ovih pacijenata izvri
suicid.

7. Histrionini poremeaj linosti

Najmanje 4 od sledeeg mora biti prisutno:

Samodramatizacija i teatralnost ili prenaglaeno izraavanje emocija;

sugestibilnost; povran i labilan afektivitet; kontinuirano traenje
uzbuenja i aktivnosti u kojima je osoba u centru panje; neprikladna
zavodljivost u izgledu ili ponaanju; preokupacija fizikom privlanou.
Egocentrinost, ugaanje sebi, kontinuirana enja za priznanjem,
nedostatak brige za druge i trajno manipulativno ponaanje dopunjuju
sliku ali nisu neophodni za dijagnozu.
8. Anankastini poremeaj linosti (Opsesivno-kompulzivni)
Najmanje 4 od sledeeg mora biti prisutno:
Oseanje preterane sumnjiavosti i opreznosti; preokupiranost detaljima,
pravilima, listama, redom, organizacijom; perfekcionizam koji ometa
zavravanje posla; preterana savsenost; preterana preokupiranost
produktivnou koja dovodi do iskljuivanja zadovoljstva i interpersonalnih
odnosa; preterana pedantnost i potovanje socijalnih normi; rigidnost i
tvrdglavost; neopradano insistiranje da se drugi podvgnu svom nainu
obavljanja posla, ili neopravdana nevoljnost da se dozvoli drugima da
obave poslove.
9. Anksiozni (izbegavajui) poremeaj linosti
Najmanje 4 od sledeeg mora biti prisutno:
Perzistirajua i sveobuhvatna oseanja napetosti i strepnje; verovanje o
svojoj socijalnoj neadekvatnosti, linoj inferiornosti u odnosu na druge;
preterana preokupiranost mogunou da se bude kritikovan ili odbaen u
socijalnim situacijama; nespremnost za druenje sa drugima osim kada je
osoba sigurna da im se dopada; ogranienja ivotnog stila zbog potrebe za
fizikom sigurnou; izbegavanje socijalnih ili radnih aktivnosti koje
ukljuuju znaajne intepersonalne kontakte, zbog straha od kritike ili
odbacivanja.
10.

Zavisni poremeaj linosti

Najmanje 4 od sledeeg mora biti prisutno:

Podsticanje ili dozvoljavanje drugima da donesu veinu vanih ivotnih
odluka u glavnim oblastima ivota osobe; podreivanje sopstvenih potreba
potrebama onih od kojih se zavisi i preterano udovoljavanje njihovim
eljama; nespremnost da se ak i razumni zahtevi postave osobama od
kojih se zavisi; doivljaj nelagodnosti ili bespomonosti kada je osoba
sama, preuveliani strah od nesposobnosti da se brine o sebi;
preokupiranost strahom da e se biti preputeno brizi o sebi; ograniena
sposobnost da se donese svakodnevne odluke bez velike koliine saveta.
11.

Narcistini poremeaj linosti

Imaju prenaglaen doivljaj sopstvene vanosti, grandiozni doivljaj sebe.

Smatraju sebe posebnim i oekuju da se i okolina ponaa na poseban
nain prema njima. esto imaju atraktivan, zavodniki ili armantni izgled i
dobro adaptirano ponaanje ali je to samo maska, jer je njihov unuraji
svet duboko patoloki. Mogu biti socijalno uspeni ali ta uspenost je samo
zarad pribavljanja oduevljenja od strane okoline. Narcistika grandioznost
najee je maskirana suprotnim tendencijama kao to su skromnost,
socijalna povuenost ili utisak koji pokuavaju da ostave a to je kao da
preziru statusne simbole. Poremeaj karakterie i nedostatak empatije za
druge i hiper senzitivnou u odnosu na procenu drugih. One nisu
sposobne da vole, a njihova seskualnost je preteno svedena na fiziki
kontakt i instrumentalizovana je. esto se javlja promiskuititet, perverzne
fantazije i oseanje dosade u relacijama sa drugim. Prisutna je hrnina
zavis i nesposobnost za duboka oseanja, a odnosi sa drugima su
uglavnom hldni i povrni. Skloni su depresiji, a esto razvijaju i anksiozne
poremeaje, napade panike i hipohondrijazu.
12.

Granini poremeaj linosti

Sveobuhvatan obrazac nestabilnosti raspoloenja interpersonalnih odnosa

i samopredstave koji se javlja u ranom period zrelostiiI ispoljava se u
najmanje od 5 od sledeih simptoma:Obrazac nesabilnih i intenzivnih
interpersonalnih odnosa koji se kree izmedju ekstremne idealizacije i
potcenjivanja; Impulsivnost u najmanje dve oblasti koje mogu biti
potencijalno stetne, tj. troenje,seks,upotreba supstanci,kradje po
radnjama,brza vonja,nasupi preteranog jela; Afektivna
nestabilnost:upadljivo prelazenje iz osnovnog raspoloenja u
deprsiju,razdraljivost ili aksioznost,to obicno traje nekoliko asova i
samo retko vie od nekoliko dana; Neodgovarajui,intenzivan bes ili
gubljenje kontrole u besu,tj. esti ispadi udljivosti,stalna ljutnja,ponavljani
fiziki okraji; Ponavljane pretnje o izvrenju samoubistva,postupci ili
ponaanje,ili samounakazavajue ponasanje; Izraen i uporan poremeaj
identita koji se manifestuje nesigurnou u najmanje 2 od
sledeeg:samopredstava,seksualna orijentacija,dugoroni ciljevi ili izbor
profesije,tip zeljenih prijatelja,pretpostavljene vrednosti.Hronina oseanja
praznine ili dosade; Greviti napori da se izbegne stvarno ili zamiljeno
naputanje(ne ukljucujui suicidogeno i samoozledjujue ponaanje
definisano pod 5).
Tok:Tok moze varirati,ali se retko menjaju vremenom.Neki pacijenti se
poboljaju srednjim godinama i ispoljavaju glavne simptome samo u
periodima znaajnih stresora
Komplikacije:Bipolarni afektivni poremeaj, Depresija,Distimijma, Zavisnost
od alkohola, Suicid

13.

Trajne promene linosti posle katastrofalnog iskustva

Za dijagnostiku mora postojati dokaz o definitivnoj i trajnoj promeni

obrasca opaanja, komuniciranja i miljenja okolini i sebi samome posle
izlaganja katastrofalnom stresu (logor, tortura, katastrofa..). Promena
linosti treba da je znaajna i da predstavlja nefleksibilne i maladptivne
karakteristike koje se manifstuju prisustvom najmanje 2 od sledeih:
Trajni hostilni ili nepoverljiv stav prema svetu; socijalno povlaenje
(izbegavanje kontakta osim sa nekoliko roaka) koje nije posledica drugog
tekueg mentalnog poremeaja (npr poremeaj raspoloenja); konstantno
oseanje praznine ili bespomonosti koje nije bilo prisutno pre
katastrofalnog stresnog dogaaja, zavisnost od drugih, nesposobnost da
se izraze negativna ili agresivn oseanja i produeno depresivno
raspoloenje; trajno oseanje da je na ivici ili ugroenosti bez spoljanjeg
uzroka, poveana vigilnost i iritabilnost osobe koja ranije nije pokazivala
takve osobine, ova hronina unutranja napetost moe biti povezana sa
tendencijom ka preteranom pijenju ili upotebi droga.
Promene treba da uzrokuju znaajno ometanje linog funcionisanja u
svakodnevnom ivotu i linu patnju. Promena linosti je morala da bude
prisutna bar dve godine. Nije povezana sa epizodama nekog drugog
mentalnog poremeaja(osim sa postraumatskim stresnim poremeajem) i
ne moe se objasniti oteenjem ili boleu mozga. Promeni linosti koja
ispunjava navedene kriterijume esto prethodi possttraumatski stresni
poremeaj. Simptomi ova dva se mogu preplitati, a promena linosti moe
biti hronini ishod posttr.poremeaja
14.

Trajna promena linosti posle psihijatrijske bolesti

Za dijagnostiku mora postojati dokaz o definitivnoj i trajnoj promeni

obrasca opaanja, komuniciranja i miljenja okolini i sebi samome posle
jedne ili nekoliko epizoda psihijatrijske bolesti od kojih se osoba kliniki
oporavila bez rezidualnih simptoma.
Promena linosti treba da je znaajna i da predstavlja nefleksibilne i
maladaptivne karakteristike koje se manifestuju prisutvom najmanje dva
od sledeeg:
Zavisnost od drugih (oekuje da drugi preuzmu odgovornost za njen ivot i
nije spremna da odluuje o vanim aspektima povezanim sa njenim
ponaanje ili sa budunou); socijalno povalenje i izolacija, koji su
sekundarni verovanju da je osoba stigmazivana zbog bolesti; pasivnost,
redukovano interesovanje i bavljenje ranijim slobodnim aktivnostima (to
pojaava socijalnu izolaciju); promena samodoivljavanja koja dovodi do
este ili stalne albe o bolesti , ovo moe biti povezano sa hipohodrijskim
ponaanjem i poveanim korienjem psihijatrijskih ili drugih medicinskih

slubi; zatevni stav prema drugim ljudima od kojih osoba oekuje

specijalne usluge ili smatra da zasluuje specijalnu panju ili tretman;
disforino ili labilno raspoloenje koje nije posledica aktuelnog mentalnog
poremeaja ili ranijeg mentalnog poremeaja.
Promene treba da uzrokuju znaajno ometanje linog funcionisanja u
svakodnevnom ivotu i linu patnju illi negativni uticaj na socijalno
okruenje. Ne treba da postoji istorija ranijeg poremeaja linosti ili
razvojnih poremeaja za vreme detinjstva ili adolescencije kojima se mogu
objasniti sadanje crte linosti. Promena linosti je morala da bude
prisutna bar dve godine, ali da nije manifestacija drugog mentalnog
poremeaja ili sekundarna oteenja ili bolesti mozga.

15.
Dijagnostika bolesti zavisnostiZloupotreba i zavisnost
od supstance (uopte)
Prema dijagnostikim kriterijumima SZO za zavisnost od supstanci (MKB10) konanu dijagnozu zavisnosti trebalo bi postaviti samo ako su tri ili
vie od sledeih fenomena:
Jaka udnja ili oseaj prinude za uzimanjem supstance;
Oteana kontrola nad ponaanjem oko uzimanja supstance u smislu
poetka, zavretka ili nivoa upotrebe,
Fizioloki apstinencijalni sindrom kada je upotreba supstance prestala ili
je smanjena, to je dokazano apstinencijainim sindromom karakteristinim
za supstancu, ili upotrebom iste (ili blisko povezane) supstance sa
namerom da se ublae i olakaju ili izbegnu apstinencijalni simptomi;
Dokaz o toleranciji, tako to su neophodne povedane doze supstance da
bi se postigli efekti koji su ranije proizvedeni u niim dokazima (jasni
primeri za ovo nalaze se kod osoba zavisnih od alkohola i opijata, koji
mogu da upotrebljavaju dnevne doze ovih supstanci dovoijne da
onesposobe iIi ubiju korisnika bez razvijene tolerancije);
Progresivno zanemarivanje alternativnih zadovoljstava iIi interesovanja
zbog korienja supstance, poveanog obima vremena neophodnog za
nabavku ili uzimanje supstance, za oporavak od njenjh efekata;
Nastavljanjesa uzimanjem supstanci i pored jasnih dokaza o nespornim
tetnim posiedicama kao to su oteena jetra zbog prekomernog pijenja,
stanja depresivnog raspoloenja koja slede periode intenzivnog uzimanja
sup stance iii oteenja kognitivnog funkcionisanja vezana za uzimanje
droga. Treba utvrditi da ii je korisnik bio ili se moe oekivati da e biti
svestan prirode i obima tetnog dejstva.

Suavanje linog repertoara obrazaca za korienje psihoaktivne

supstance takoe je opisano kao karakteristina odlika (na primer,
tendencija da se alkoholna pia piju na isti nain tokom nedelje i
vikendiina, bez obzira na socijalna ogranienja koja odreuju odgovarajue
ponaanje u vezi sa pijenjem).
16.

Zlouptreba i zavisnost od alkohola

ALKOHOL
Alkoholizam je hronina i progredijentna bolest koja prolazi kroz dve faze:
pretoksikomansku i toksikomansku.
Pretoksikomanska faza. Karakteriu je dva fenomena: povienje
tolerancije na alkohol i psihika zavisnost. Povienje tolerancije predstavlja
postepeno uzimanje i navikavanje organizma na sve vee koliine
alkohola. Psihika zavisnost predstavija korienje alkohola kao osionca ili
pomoi u reavanju razliitih problema, a naroito za ublaavanje
napetosti, straha, neizvesnosti dr.
Toksikomanska faza alkoholizma obeleena je sa nekoliko fenomena.
Gubitak kontrole je fenomen kada posle poetnog konzumiranja manjih
koliina alkohola osoba nastavlja da pije najee do opijanja. Gubitak
kontrole je trajni fenomen. Osoba ni posle viegodinje apstinencije ne
moe da pije umereno. Alkoholna amnezija (prekid palimpsest amnezija)
predstavlja gubitak seanja za pojedine sadraje iz perioda pijanstva.
Osoba se ne sea delimino ili potpuno nekih dogadaja, aktivnosti ili
postupaka. Mogue su amnezije od nekoliko minuta do vie sati ili dana.
Nemogunost apstinencije javlja se kod alkoholiara koji piju po sistemu
dolivanja. Njima je potrebna stalna koncentracija alkohola u krvi da bi
mogli da funkcioniu. Nedostatak alkohola ili prekid njegovog uzimanja
moe dovesti do apstinencijalne krize. Pad tolerancije nastaje u zavrnoj
fazi i tipian je za alkoholiare. Predstavija bioloku odbranu organizma od
unoenja veih koliina alkohola. ,Alkoholiari koji su imali vrlo visoku
toleranciju (1-2 ,litra estokog pia dnevno) u zavrnoj fazi esto ne mogu
da popiju vie od 2 do 3 aice.
17.

Posledice alkoholizma

Posledice alkoholizma su brojne. One se razvijaju postepeno i zahvataju

sve organe i sve sisteme, kao i sve oblasti ljudskog funkcionisanja.
Posebno je ugroen porodini i socijalni ivot kao i radna
sposobnost.Zdravstvene posledice alkoholizma dele se na psihike i
fizike. U fizike (telesne) posledice spadaju oteenja mnogih organa i
sistema organa. Stepen oteenja pojedinih organa zavisi od mnogo
faktora, kao to su driina izloenosti alkoholu (alkoholiarski sta), vrsta
konzumiranog alkohola, opte stanje organizma, prisustvo drugih fizikih i

psihikih oboljenja, nasledni faktori i dr. Psihike posledice upotrebe

alkohola takode su brojne. U psihijatrijska oboljenja i stanja, alkoholom
uzrokovana, spadaju: delirijum tremens, alkoholna halucinoza,
Korsakovljeva psihoza, alkoholna epi1epsija, alkoholna patoloka
ljubomora i akutno patoloko napito stanje.
Delirijum tremens-predstavlja najdramatiniju komplikaciju koja se javlja
pri nagloj obustavi konzumacije alkohola. Javlja se kod osoba koje imaju
dugogodinju istoriju zloupotrebe alkohola. Stanje obino traje 3-5 dana.
Delirijum tremens praen je povienom stopom mortaliteta i treba ga
shvatiti kao stanje koje zahteva hitno bolniko leenje. Stanje se
karakterie dezorijentacijom u vremenu i prostoru i prema linostima,
kvalitativnim imenama. svesti, oteenjem pamenja. Perceptivne obmane
praene su pogrenim tumaenjem senzomih stimulusa pojavom optikih,
slunih i taktilnih halucinacija. Kod pacijenata postoji izraena agitacija,
nemir i strah. Insomnija je uvek prisutna. Znaci prenadraenosti
autonomnog nervog sistema ukIjuuju tremor, preznojavanje, povienu
telesnu temperaturu, tahikardiju, hipertenziju i dilataciju pupila.
Dehidratacija i poremeaj elektrolita su izraeni. Simptomi se
karakteristino pogoravaju u toku noi. Poremeaj obino zavrava
budenjem pacijenta, uz neseanje za ceo period trajanja deirijuma.
Alkoholna halucinoza je poremeaj koji se karakterie postojanjem
akustikih halucinacija koje obino imaju pretei ili vreajui karakter.
Pacijent je po pravilu umenairen i visoko anksiozan. Halucinacije nisu
posledica obustave uzimanja alkohola i mogu perzistirati i nekoliko meseci
nakon uspostavljanja apstinencije. Alkoholna halucinoza je alkoholom
indukovana organska psihoza koja se razlikuje od shizofrenije i ima dobru
prognozu ukoliko je pacijent u stanju da uspostavi trajnu apstinenciju.
Vernike-Korsakovijev sindrom predstavlja stanje nastalo usled akutnog
deficita vitamina B1 (tiamina, aneurina) kod alkoholiara. Poremeaj ine
simptomi Vemikeovog sindroma, akutno nastalog neurolokog stanja sa
perifernom neuropatijom, ataksijom, oftalmoplegijom i horizontalnim
nistagronsom. Ovo stanje naziva se jo i cerebralni beri-beri. Kod pacijenta
dominiraju znaci oteenja memorije sa retrogradnom i anterogadnom
komponentom. Ove rupe u pamenju bivaju ispunjene izmiljenim
dogadajima- konfabulacijama. Konfabulacije rnogu biti vodei simptom
ovog stanja. Ostale kognitivne funkcije, uz blagu psihomotomu usporenost,
nisu znatno oteene. Ovo stanje je potrebno prepoznati to pre jer od
adekvatne i blagovremene terapije zavisi uspeh leenja. Tiamin je osnovn
a terapija daje se i.v. u dozi od 50-250 mg dnevno. Ovakva terapija kod
25% pacijenata dovodi do potpunog izleenja, kod- 50% pacijenata dolazi
do odreenog poboljanja, a kod 25% pacijenata stanje se ne popravlja.

Alkoholna epilepsija predstavija jednu od najteih komplikacija hronine

zloupotrebe alkohola. Smatra se da nastaje kao posledica direktnog
toksikog delovanja alkohola na modane elije. Stanje se po pravilu
manifestuje epilep-tinim napadima tipa grand-mal. Leenje se zasniva na
primeni antiepileptika i potpunoj apstinenciji od alkohola.
Alkoholna patoloka ljubomora( Otelov sindrom) je sindrom koji se
moe razviti kod hroninih zavisnika od alkohola. U osnovi ovog
poremeaja stoji sumanuto uverenje ovih pacijenata da im je partner,
najee brani drug, neveran. Poremeaj se skoro po pravilu sree kod
mukaraca, i u njegovoj osnovi moe stajati oteeno psihoseksualno
funkcionisanje i erektilna disfunkcija. Psihiko stanje pacijenta moe se
opisati kao meavina oaja, anksioznosti, neprijateljstva i mrnje. U
klinikoj slici dominiraju esti fiziki i psihiki napadi na suprunika, sa
optuivanjima za neverstvo i stalnim traenjem dokaza i priznanja.
Zanimljivo je da u poetku pacijenti neverstvo branog druga ne vezuju za
neku odredenu osobu. Znaaj ovog stanja je u tome to je povezano sa
visokim rizikom od heteroagresivnih manifestacija prema branom drugu,
koje ukljuuju i homicid.
Akutno patoloko napito stanje (idiosinkratska alkoholna intoksikacija,)
predstavlja akutno nastali sindrom koji nastaje nekoliko minuta posle
uzimanja malih koliina alkohola koje su kod veine ljudi nedovoljne da
izazovu stanje intoksikacije. Stanje se karakterie maladaptivnim
promenama, najee u vidu nekontrolisanog i agresivog ponaanja. Ovo
stanjepripada kvalitativnim izmenama svesti u okviru sumranog stanja.
Smatra se da se ovaj sindrom javlja skoro isidjuivo kod pacijenata koji su
prethodno imali organsko oteenje mozga.
Alkoholna demencija predstavlja hronino kognitivno oteenje nastalo
kao posledica dugotrajne konzumacije alkohola, sa posebno izraenim
oteenjem funkcionisanja frontalnog renja. Klinikom slikom, dominira
oteenje kognitivnih funkcija, sa veom uestalou javljanja kod ena.
Na CT i MRI moe se uoiti uveanje latentnih modanih komora, gubitak
sive modane mase i kortikalnih i subkortikalnih struktura, kao istanjenje
corpus callosuma. Karakteristika alkohoine demencije je u tome to se
neka od kognitivnih oteenja mogu povui nakon uspostavijanja potpune
apstinencije. Pa ipak, poremeaj kognitivnog funkcionisania moe se
ustanoviti i nakon dugotrajne apstinencije.
18.

Kofein

Kofein je jedinjenje koje pripada grupi alkaloida. Nalazi se u piima kao to

su kafa, aj, kakao.

Kliniki efekti- Kliniki efekti se opisuju pod imtenom kofeinizam. Ovo

stanje nastaje kao posledica hroninog uzimanja velikih koliina kofeina.
Manifestuje se znacima prenadraenosti centralnog i perifernog nervnog
sistema, u koje ubrajamo kofeinorn indukovane anksiozne pore-meaje,
poremeaje spavanja, poremeaje raspoloenja i somatske manifestacije.
Neeljeni efekti. Dolazi do provociranja potenciranja paninih ataka kod
osoba koje imaju panini poremeaj, poremeena je normalna arhitektura
spavanja, sa problemima uspavljivanja i eim buenjima u toku noi.
Javljaju se glavobolja, tahikardija, aritmija.
19.

Kanabis

Marihuana se dobija kombinovanjem listova, cvetova i stabiljka indijske

konoplje (Cannabis sativa). Najee se konzumira puenjem, zamotana u
cigaret-papir ili kroz lulu, rede se uzima oralno, npr, u kolaima. Jaina
marihuane zavisi od prisustva aktivne supstance, tetra-hidrokanabinola
THC.
Kliniki efekti-Euforija, pojaana glad i stanje relaksiranosti obino traju 3-4
sata. Konzumenti navode oseanje pojaanog uivanja estetskih
doivljavanja koja su praena perceptivnim distorzijama u vremenu i
prostoru.. Poto je veina kanabinoida rastvorljiva u mastima, uticaj na
motome performanse, sposobnost vonje, koncentraciju i panju moe
trajati danima.
Neeljeni efekti. Najei. neeljeni efekti upotrebe kanabisa su strah,
anksioznost i depresija. Mogu takoe da se jave paranoidna ideacija i
perzistentna paranoja (od sumnjiavosti do halu-cinacija). Kod obolelih od
shizofrenije upotreba marihuane moe da modifikuje tok ovog obolje-nja sa
veom verovatnoom relapsa i pojavom eih psihotinih epizoda.
20.

Halucinogeni

Halucinogeni su supstance koje izazivaju poremeaje percepcije

halucinacije, poremeaje miljenja i raspoloenja. U ovu grupu droga
spadaju dietilamid lizergine kiseline (LSD); drugi indolalkilamini (DMT) i
fenalkilamini (DOM ili STP)
Kliniki efekti-Halucinogeni produkuju inicijalnu autonomnu aktivnost
(dilatiraju pupile, ubrzavaju puls i daju slabu hipertermiju i hipertenziju), pa
ipak, predoziranje ne izaziva teke fizioloke poremeaje. Psiholoki efekti
razvijaju se 2 sata nakon uzimanja LSD i traju od 8-14 sati. Konzument
moe istovremeno da oseti nekoliko razliitih emocija, ili da brzo prelazi iz
jednog emotivnog stanja u drugo. Mogu se javiti znaci poremeaja ula.
Deava se da osoba ima oseaj da uje boje ili vidi zvukove (sinestezija).

Menja se i oseaj za vreme, kao i doivljavanje samog sebe. Ova iskustva

za pacijente imaju duboko znaenje.
Neeljeni efekti. U zavisnosti od doze, promene u funkcionisanju ega mogu
varirati od blagih i neprimetnih do depersoalizacije. Kod dueg korienja
mogu se javiti i hronine promene linosti, magijsko miljenje i shizofreniji
slina stanja. Mogu da se jave uznemiravajua iskustva kao to su
distorzija telesne sheme panini napadi sa strahom od ludila (bad trip).
Postoje podaci da su osobe u ovom stanju poinile samoubistvo, ili
povredile sebe, jer se kod njih javilo verovanje da su nepovredive. Pojava
flash back je relativno esta, javlja se nedeljama, pa i mesecima nakon
poslednjeg uzimanja droge.
21.

Amfetamini

Pripadaju grupi psihostimulansa. Amfetamin izaziva psihoaktivne efekte,

blokirajui ponovno preuzimanje dopamina i noradrenalina ime se
poveava koncentracija ova dvaneurotransmitera u CNS. Javljaju se efekti
psihostimulacije, energizacije i popravljanja raspoloenja.
Kliniki efekti- Neposredno nakon administacije javljaju se intenzivne
telesne senzacije koje traju nekoliko minuta i praene su oseajem
zadovoljstva. Javlja se hiperaktivnost, insomnija, govorljivost. Stanje je
praeno dilatacijom pupila i povienjem pulsa i krvnog pritiska. Kod
posebno visokih doza mogu se javiti aritmije, teka hipertenzija i
neuroloki znaci koji ukljuuju i epileptini napad.
Neeljeni efekati- Poveanjem doza i duinom upotrebe moe se razviti
stanje mentalne konfuzije i uzbuenja, praeno dezorentacijom,
anksioznou i preplaenou, oznaeno kao stimulansni delirijum.
Korienje viskih doza u duem vremenskom periodu moe da produkuje
psihozu koju karakteriu halucinacije, paranoidne misli, stereotipno
kompulzivno ponaanje. Ponekad se javlja i opasno hostilno agresivno
ponaanje. Nakon uspostavljanja apstinencije simptomi psihoze se povlae
u periodu od nekoliko nedelja.
22.

Kokain

Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Kokain pripada grupi

psihostimulansa, sa efektima shnim amfetaminu. Kokain efekte ostvaruje
svojom sposobnou da blokira ponovno preuzi-manje dopamina, to
dovodi do poveanja koncentracije dopamina u CNS, a naroito u nucleus
acumbensu.. Kao efekti, javljaju se psihostimulacija, energizacija i
popravijanje raspoloenja.
Klinika slika. Manifestuje se euforijom, povienjem energije, oteenim
prosuivanjem, seksualnom dezinhibicijom. Ovo rnoe biti praeno

grandioznim miijenjem i paranoidnom ideacijom. Javljaju se i somatski

znaci: povienje pulsa i krvnog pritiska, kao i dilatacija pupila.
Neeljeni efekti. Kod dugotrajnog konzurniranja visokih doza kokaina moe
doi do nastanka paranoidne psihoze koja je praena agresivnim
ponaanjem. Mogu se javiti taktilne halucinacije poznate kao formikacije.
Ovo vrlo neprijatno stanje manifestuje se oseanjem da im ispod koe
mravinjaju razliite vrste insekata. Stanje je praeno izrazitom
uzuemirenou i psihomotomom agitacijom.
23.

Sedativi, Hipnotici i Anksiolitici

Bioloke osnove i mehanizmi delovanja. Benzodijazepini predstavljaju

grupu lekova koji su zbog svojih efekata nali iroku primenu u medicini i
psihijatriji, ali se esto zloupotrebljavaju. Barbiturati i benzodijazepini su
sedativno-hipnotiki lekovi koji se lako apsorbuju iz digestivnog trakta i
brzo prolaze kroz kirvno-modanu barijeru, delujui na vie funkcije. Oni
poveavaju propusnost hloridnih jonskih kanala GABA receptora
poveavaju elektronegativnost neurona, i na taj nain inhibiraju aktivnost
CNSa. Njihovo dejstvo se pojaava kada se kombinuju sa alkoholom
Neeljeni efekti. Benzodijazepini su velike terapijske irine. ak ni veliko
predoziranje ovim lekovima nee izazvati po ivot opasne posledice.
Predoziranje se manifestuje stanjem pospanosti. Kombinacija alkohola i
benzodijazepina moe biti fatalna zbog mogunosti nastanka teke
depresije respiratornog centra (sinergisfiko delovanje alkohola i
benzodijazepina). Kod dece ije su majke tokom trudnoe uzimale
benzodijazepine moe se javiti floppy infant sindrom koji se manifestuje
manjom teinom na porodaju, hipotonijom, hipotermijom, poremeajima
disanja hranjenja.
24.

Opioidi

Opiodi su grupa psihoaktivnih supstanci koja obuhvata morfin, heroin,

metadon, kodein. Heroin se najee uzima intervenskim putem, pored
toga primenjuje se i subkutana sdministracija, umrkavanje i inhaliranje
nakon zagrevanja na metalu ili foliji.
Kliniki efekti- Najvaniji kliniki efekti koje opiodi izazivaju su euforija i
analgezija, pored toga izazivaju redukciju apetita, opstipaciju, suenje
libida, depresiju respiratornog centra.
Neeljeni efekti- Najtei neeljeni efekat upotrebe opioida je teka
depresija respiratornog centra. Ovo stanje poznato je kao overdose.
Najee nastaje nakon ponovljenog uzimanja droge kojem je predhodio
period apstinencije, kao posledica brzog razvoja i brzog nestajanja
tolerancije. Kada je uzimanje droge prekinuto, tolerancija brzo nestaje tako

da doza uzeta nakon ovog perioda ima mnogo vei efekat nego pre ovog
perioda. Ovo stanje manifestuje se opijenou, analgezijom,bradikardijom,
depresijom disanja i posebno karatkeristinom miozom.
25.

Fenciklidin

U zavisuosti od doze i naina admintstracije, fenciklidin (PCP) deluje kao

psihostimulans, psi-hodepresor, halucinogen ili analgetik. Moe se uzimati
peroralno, puenjem ili intravenski. PCP se iroko korisi u SAD, dok se u
Evropi mnogo manje upotrebljava.
Kliniki efekti.
Fenciklidin i njegovi analozi uzeti u dozama manjim od 5 mg izazivaiu
opijenost, dezorganizaciju, amneziju, vizuelne, slune i taktilne iluzije i
deluzije, blagu euforiju.
Neeljeni efekti. Akutna intoksikacija manifestuje se agitacijom,
agfesivnou i psthotinim simptomima. U okviru ovog stanja (doze preko
20 mg) mogu se javiti ataksija, rigidnost miia, konvulzije i
odsustvo.reagovanja na stimulaciju iz okoline iako pacijent ima irom
otvorene oi. Hronina upotreba PCP dovodi do nekontrolisanog agresivnog
ponaanja koje je praeno potpunim neseanjem
26.

Antibiotici- androgeni steroidi

Kliniki efekti. Anabolni steroidi ispoljavaju vie efekata. Tokom treninga,

steroidi se kompetitivno vezuju za glukokortikosteroidne receptore,
blokirajui njihove katabolike efekte. Retencijom sistemskog azota i
poveanjem upotrebe unetog azota konvertuju negativan azotni balans u
pozitivan i indukuju sintezu proteina u skeletnim miiima. Mnogi atletiari
su agresivniji ,bolje raspoloeni, manje se zamaraju, lake podnose duge
treninge i treba im manje vremena da se posle njih oporave.
Neeljeni efekti. Anaboliki steroidi deluju prvenstveno na endokrini
sistem. Kod ena koje ih upotrebijavaju mogu se javiti akne, produbljen
glas, maljavost, smanjenje grudi, alopecija mukog tipa, hipertrofija
klitorisa, amenoreja ili dis-menoreja. Neke od ovih promena su
reverzibilne, ali elavost, maljavost lica, razvie klitorisa i produbljenost
glasa najee ostaju trajno. Kod mukaraca se ve posle jednog meseca
upotrebe poveava nivo testosterona u cirkulaciji, to moe dovesti do
atrofije testisa, koja je najee reverzibilna.
27.

Inhalanti

U ovu grupu supstanci ubrajamo solvente i adhezive, kao i iroko koriene

supstance kao to su aceton i benzin

Kliniki efekti -slini su onima kod upotrebe alkohola. Prvo dolazi do stimlacije, a zatim do depresije CNS. U poreenju sa alkoholom, intoksikacija
inhalantima nastaje brzo i brzo nestaje (u peridu od nekoliko minuta do 2
sata). Faze intoksikacije odgovaraju onima kod upotrebe alkohola: euforija,
zaplitanje jezikom, inkoordinacija, teturav hod, munina, povraanje,
koma. Za postavljanje dijagnoze moe biti dragocen nalaz izraenog
crvenila lica (glue-sniffers rash) koji nastaje ponavljanom inhalacijom ovih
supstanci iz kese.
Neeljeni efekti-Najtei neeljeni efekat inhalanata je iznenadna smrt.
Smatra se da nastaje kao posledica direktnih toksinih efekata inhalanata.
Neposredni uzroci smrti su maligni poremeaji sranog ritma i depresija
respiratomog centra. Od neurotoksinih efekata esto se javija teka i
onesposobljavajua perifema neuropatija. Kod upotrebe toluena razvija se
sindrom koji karakteriu oteenje modane funkcije, encefalitis i
demencija.
28.

Sintetike drogeEkstazi

Ekstazi je sintetika droga koja ima kombinovano stimulativno i

halucinogeno dejstvo, zbog ega je poznat kao halucinogeni stimulans.
Kliniki efekti- obino uzima oralno. Prvi efekti javljaju se posle 20-40 min
(ubrzanost slina kao pod dejstvom amfetamina blaga munina) a plato
dejstva odrava se kroz 3-4 sata. MDMA stimulie CNS, izaziva poveanu
budnost, oseaj zajednitva, psihomotornu agitaciju koja se prijatno
oslobaa kroz ples, smanjuje se agresivnost i impulsivnost. Kod korisnika
se dramatino menja oseaj za vreme, smanjuje se sposobnost za
ispunjavanje mentalnih i fizikih. zadataka, libido se moe poveati, ali se
smanju-e erektivna sposobnosti, a postizanje orgazma je prolongirano ili
onemogueno kod mukaraca i kod ena. Moe se javiti blag psihomotomi
nemir, trizmus, anoreksija, oseaj topline, tremor i piloerekcija.
Neeljeni. efekti-U veim dozama moe dovesti do ataka anksioznosti ili
paranoje. Vee doze izazivaju halucinatorna doivljavanja, generiu
sumanute ideje i nasilno, iracionalno ponaanje. Droga maskira oseaj
umora i ei,a viesatno plesanje u zaguljivim i prepunim klubovima
moe dovesti do pregrevanja tela i smrtnog ishoda. Smatra se da
hipertermija nastaje kao posledica poveanog oslobadanja serotonina, koje
je kombinovano sa izraenim gubitkom tenosti. Pored hipertermije, kao
uzroci smrti pod delovanjem MDMA, navode se hipertenzivne krize koje
dovode do intracerebralnih krvarenja. Pacijenti navode pojavu flesh back
fenomena i nekoliko meseci nakon poslednjeg uzimanja droge. Efekti
droge mogu trajati 24h i due dajui nekad i teku anhedoniju. Zamor,
letargija, anoreksija, smanjena motivacija, pospanost, depresivno
raspooenje mogu trajati danima.U nekim sluajevima dolazi do

promenjenog mentalnog statusa, konvulzije, hipo ili hipertimije, promene

krvnog pritiska, tahikardije, pa ak i smrti.
29.

Panini poremeaj

Napad panike je specifian zastraujui dogoaj, intenzivnog straha i

nastupajue atastrofe, koji prate somatski simptomi. Karakterie ga
iznenadni, spontani nastanak, kulminacija kada su izraeni svi simptomi i
sponatni zavretak. Obolelli ovo opisuju kao doivljaj nasupajue smrti,
sranog napada, guenja i slino. U trenucima napda panike postoji
neodlona ptreba da se napusti mesto napada i potreba za traenjem
medicinske pomoi. Ovo je sindrom koji karakteriu uestali, neoekivani
panini napadi, intenzivna zabrinutost zbog narednih paninih napada i
njegovih moguih posledica.
Klinika slika: Vreme pojave varira, prvi napadi se javlajuju u kasnoj
adolescencije i ranog odraslog doba. Javljaju se spontano ili nakon
fizikog/mentalnog isrpljenja, nakon tga vremenom bivaju intenzivniji
uestaliji prilikom ega se razvija panini poremeaj.Mnogi pacijenti
pokazuju zabriinutost za svoje somatsko zdravlje jer simptomi lie na
simpotome somatskih oboljenja. Neki pacijenti imaju strah da su panini
napadi indikator psihikog sloma. Uplaeni tim stanjem menjaju svoj nain
ivota. Kao posledica esto se javlja agorafobini sindrom. Ovaj poremeaj
odlikuje hronian i oscilatrni tok, uestalost i intenzitete veoma varira, dok
kliniki tok karakterie povremena intenziviranja i spotane remisije
razliitog trajanja. Pacijenti pokuavaju da ublae tegobe alkoholom ili
drugim psihoaktivnim suspstancama pri emu se kao kompilkacija javlja
depresija, demoralisanost.
30.

Agorafobija

Predstvalja strah od prelaenja preko rgova, ulica, ili otvorenog rpsota

uopte Savremeni koncept podrazumeva strah od veeg broja specifinih
situacija ili mesta koja se najee izbegavaju. Strah je najee uzrokovan
oekivanjem aninog napada ili simtoma slinih paninom napadu.
Klinika slika: Poinje pojavom paninog napada ili slinih simptoma, nako
toga se razvija strah od mesta ili situaciju gde su se pomenuti simptomi
rzvili i one se potom izbegavaju. Oboleli postepeno poinju da izbegavaju
sva mesta na kojima moe doi do pojave simptoma ili napada. Ovakovo
ponaanje dovodi do rastereenja ili izbegavanja doivljavanja straha i
oseanje relativne sigurnosti. Vremeno dolazi do velikih ogranienja u
svakodnenvnom funkcionisanju i ponaanju. U razvijenom klinikom obliku
karakteriu je oanini napadi, anticipatorna anksioznost i ponaanje
izbegavanja mnogih situacija. U ekstremnim sluajevima moe dovesti do
hendikeppiranosti, vezanosti za kuu i fobinog pratioca. Ovakvo

ponaanje negativno utie na radnu i porodinu efikasnost. Tokom razvoja

poremeaja pacijenti postaju izrzito zavisni od osoba sa kojima ive. Vrlo
est se komplikuje depresijom i alkoholozmom.
31.

Generalizovani anksiozni poremeaj

Ovaj poremeaj karakterie stanje intenzivne i dugotrajne anksioznosti

koja se manifestuje zabrinutou, strepnjom i napetim iekivanjem. Pri
tome se javljaju znaajni somatski simptomi anksioznosti. Sve ovo za
obolelog predstavlja znaajnu tegobu i uzrokuje robleme u svakodnevnom
funkcionisanju.
Klinika slika: Osnovni simptomi gen.anks. poremeaja su visoka
zabrinutost, motorna napetost, hiperaktivnost vegetativnog nervnog
sistema i psihika napetost. Anksioznost se, pre svega, manifestuje
preteranom i stalno prisutnom patolokom strepnjom i zabrinutou.
Patoloka strepnja je dua, intenzivnija i tea za kontrolu od normalne
zabrinutosti zdravih ljudi. Ona je uglavnom fokusirana na negativnu
anticipaciju budunosti. Meutim, anksioznost ponekad nije fokusirana na
budunost, nego se definie kao slobodno lebdea: Pri tome je
anksioznost intenzivna, dugotrajna i negativno utie na sve sfere
pacijentovog funkcionisanja. Motorna napetost se manifestuje tremorom
ekstremiteta, zategnutou i grevima miia, nemogunou oputanja i
glavoboljom. Hiperaktivnost vegetativnog NS najee se manifestuje
oteanim disanjem, palpitacijama, ubrzanim radom srca, znojenjem, i
raznim stomanim tegobama. Psihiku napetost karakterie uznemirenost,
iritabilnost, razdraljivos, lakoa kojom se pacijenti trgnu i na najmanji
povod, nedostatak koncentracije i problemi sa spavanjem.
Generalizovani ank. poremeaj obino se javlja u drugoj ili treoj deceniji
ivota. Njemu uglavnom prethode nepovoljni ivotni dogaaji ili
traumastka iskustva. Pojava ovog poremeaja vrlo esto poinje
oseanjem zabrinutosti i strepnje kojoj osoba u poetku ne pridaje puno
panje. U daljem toku poremeaja, ovi simptomi postajju intenzivni, a
osoba ih vrlo teko kontrolie. Na to se nadovezuju somatski simptomi. Sv
ovo kod obolelog uzrokuje pad opte funkcinalnosti. Zbog svojih somatskih
tegoba, pacijenti vrlo esto trae pomo od somatskih lekara. Ukoliko se
poremeaj ne lei, dobija karakter hroninog oboljenja, sa povremenim
oscilacijama i nema tendenciju spontane remisije. U daljem toku
poremeaja kod pacijenta se moe javiti komorbidni poremeaj. Najei
su panini poremeaj, scijalna i specifina fobija, dok se kod polovine
pacijenata javlja depresija.
32.

Opsesivno-kompulzivni poremeaj

Njega karakteriu opsesivne (nametnu, neprijatne, ponavljajue) misli i

kompulzivno, ritualno ponaanje koji su praeni visokim intenzitetom
anksioznosti.
Klinika slika: Osnovne karakteristike su opsesivni simptomi i kompulzivno
ponaanje. Opsesivni simptomi ukljuuju dugotrajne i ponavljajue misi,
impulse ili slike. Njihova osnovna karakteristika je da s nameu svesti
uprkos intenzivnom opiranju. Pacijent ih prepoznaje kao preterane i
besmislene ali je svestan da su produkt njegovog razmiljanja. Sadraj
opsesija je neprijatan za osobu koja ih doivjava i najeee se odnosi na
prljavtinu, agresivne akcije, poredak, seksualnost i sl. Kompulzije
predstavljaju pojavu ritaulnih, ponavlajuih radnji ili ponaanja koje pcijent
divljava kao preterane i besmislene ali uptkos brojnim pokuajima nije u
stanju da im s odupre. Meu karakteristine i najee kompulzije spadaju
proveravanje, brojanje, oblaenje.. Vrlo esto se javljaju kao opsledica
ospesivnih simptoma npr vieasovno pranje ruku koje je povezano sa
nametnutom idejom da su ruke prljave. Ompulzije gotovo uvek dovode do
trenutnog ili kratkotrajnog olakanja kod pacijenta ili zbog toga imaju
tendenciju da se stalno ponavljaju. Poremeaj se kod pacijenata prvi put
javlja u adolescenskom periodi i obino nakon nekih stresnih dogaaja.
Moe da se manifestuje pojavom opsesivnih simptoma kojih pacijent ne
moe da se oslobodi. Ti simptomi usovljavaju anksioznost koju pacijent
pokuava da umanji kompulzivnim radnjama koje u poetku dovode do
rastereenja. Mutim kako vreme prolazi prvobitne kompulzije postaju
nedovoljne da se anksioznost umanji pa se me dalje komplikuju
(produava se pranje ruku, nita se ne dodiruje). Pacijent biva satima
angaovan u svojim kompulzijama a svako uveravanje da su njegovo
razmiljanje i ponaanje preterani biva bez uspeha. Vremenom poremeaj
dobija hronian tok i moe da traje godinama.
33.

Socijalna fobija

Nju karakterie intenzivna, iracionalna anksioznost od mogue negativne

procene i kritike drugih ljudi. Osoba doivljava strah od ponienja,
sramoenja, i zbujnivanja u socijalnom okruenju. Sve ovo rezultira
iizbegavanjem javnih skupova i slinih situacija gde osoba oekuje da bi
mogla biti procenjena kao neadekvatna i gde bi mogla da doivi ponienje.
Klinika slika: Prvi put se javlja u adoescenciji s tim to se moe jviti u
dejem uzrastu, ali i kasnije. Anksioznost se obino prvi put javlja na
javnom mestu bez vidljivih uzroka. Simptomi anksioznosti ispoljavaju se
kroz intenzivno oseanje staha koje prate vegetativni znaci (znojenje,
muninna, crvenilo). Ovakve epizode vremenom postaju uesalije i
intenzivnije. Karakterie je anticipatorna anksioznost u kojoj nakon prve ili
vie ponovljenih socijalno fobinih situacija osoba anticipira da bi takve

epizode mogle da se ponove u slinim situacijama to dodatno poveava

anksioznost. Zbog ovog ona izbegava socijlane kontakte to moe da
rezultra hendikepiranou- Moe imati svoj generalizovani oblik koji
karatkterie strah od irokog spektra socijalnih situacija. Postoji i
ogranieni obik kada je anksioznost prisutna samo u izolovanimm
fobogenim situacijama. Ako se ne lei dbija hronian tok. Da bi redukovala
simptome anksioznosti osobe esto koriste alkohol kao socijalno prihvatljiv
anksiolitik, to moe dovesti do veih kompilkacija nego kod ostalih fobija.
34.

Specifina fobija

Intenzivan iracionalni strah od pojedinih situacija, objekata, mesta i sl.

Osobe sa ovom fobijom doivjavaju anksioznost pre susreta sa odreenim
fobinim stimulusim to rezultira njegovim izbegavanjem. Najei fobini
objekti i situacije su: ivotinje, oluja, visina, bolest, povreda i letenje.
Klinika slika: Javlja se u ranom detinjstvu izmeu 5-9 godine a moe i
kasnije. Pre svega osnosi se na strah od spoljanje situacije i strah od krvi,
injekcij i povreivanja. Situacione fobije javljaju se neto kasnije, oko
20.godine. Tokom godina simptomi su stalno prisutni i ne osciluju. S
obzirom da retko ometaju i nemaju veliki efekat na kvalitet ivota, osobe
se ree obraaju za specifinu terapijsku pomo. Izdvajaju se fobije od
zubarske intervencije, fobije od letenja i fobija od bolesti kao najuestalija.
35.

Akutna stresna reakcija

Traumatska iskustva mogu izazvati mnoge psihijatrijske poremeaje pore

svega akutnu stresnu rekciju i postraumatski stresni poremeaj (PTSP) koji
se karakteriu pojavom psihikih simptoma neposredno posle izlaganja
traumi. Ta iskustva podrazumevaju doivljavanje ranije pretnje smru,
povredu ili pretnju linom telesnom integritetu ilil integritetu liskih osoba.
Traumatski dogoaaji surazni i veoma esti danas, nasilni akt,
kidnapovanje, saobraajne nesree, bombardovanje, boravak u logoru,
izbeglitvo, dijagnoza neizleive bolesti, nasilje u porodici, silovanje.
Klinika slika: Akutna stresna reakcija predstavlja odgovr na teak fiziki ili
mentalni stres. Simptomi dr javljaju odmah posle stresnog dogaaja, oni
su meani i promenljivi i obino prolaze posle nekoliko sati ili dana. Postoji
poetna oamuenost sa restrikcijom svesti i suenjem panje,
nesposobnost da se reaguje na stimuluse i dezorjentacija. Stanje moe
dovesti do povlaenja od okruenja ili se moe ispoljavati agitacijom i
preteranom aktivnou. esto su prisutni vegetativni znaci ankzioznosti,
tahikatdija, crveno lice, znojenje Slino kao kod PTSP moe se javiti
ponovno proivljavanje traume u vidu fle beko epizoda i komarnih snova,
zbegavanje razgovora o traumi i simuusa koji na nju podseaju.
Alternativni nazivi za nju su jo i krizna reakcija, stanje krize ili psihiki ok.

36.

Postraumatski stresni poremeaj

Postraumatski simptomi se mogu svrstati u 3 grupe: 1)ponovno

privljavanje traume kroz snove ili povratne nametljive misli 2)
izbegavanje stimulusa koji podseaju na traumu 3) poviena nadraljivost.
Posle izlaganja traumi osoba doivljava intenzivan strah, bespomonost ili
uas i ima subjektivni doivljaj odvojenosti ili odustva emocionalnog
reagovanja i otupelost. esto postoji redukacija svesnosti okoline,
dereaizacija, depersonalizacija, kao i disocijaivna amnezija. Traumatski
dogaaj se neprekidno proivljava preko slika, misli, fle bek epizoda,
nonih komara. Izbegavaju se stimulusi koji bude seanje na traumu
(mest, ljudi..) Osobe koje imaju PTSP reaguju na okolinu redukovanim
emocijama, i esto se oseaju otupelo. Tipini du takoe simptomi
ankioznosti ili prenadraenosti (tekoa spavanja, rzdraljivost, loa
koncetracija). Trumatizovane osobe reaguju na fizike i emocionalne
stimuluse kao da su oni stalna pretnja unitenju. Telo nastavlja da
doivljava reakciju borba-bekstvo-obamrlost, a ivot se doivljava kao
nastav traumatskog dogaaja. Osobe reaguju anksioznou pri izlaganju
situacijama koje ih podseaju na traumu ili ak na noekivane dogaaje,
iznenadne zvuke rtve silovanje mogu reagovati izuzetnim strahom na
stimulus kao to je dodir nepoznatog mukarca koji se doivljava kao
potencijalni napad. Traumatizovan osobe imaju problem sakontrolom
agresije koju usmeravaju ka drugima ili je okreu prem asebi u vidu
samopovreivanja ili pokuaja suicida. PTSP najee se razvija iz akutne
stresne reakcije oko mesec dana posle doivljenje traume, a nastajanje
poremeaja zavisi od treine traume, individualne otpornosti i socijalne
podrke. Poremeaj traje oko meseci i postoji mogunost da se razvije i
mnogo kasnije i tada se naziva odloeni PTSP kao i i da ima hronini tok,
ako stanje traje nekoliko godina moe dovesti do trajnih promena linosti.
Leenje ima tri vane komponente: 1) obrada zastraujueg
preplavljujueg iskustva 2)kontrola i svaladavanje fiziolokog i biolokog
stresa 3) ponovno uspostavljanje socijanih veza i interpersonalne
efikasnosti.
37.

Poremeaji prilgoavanja

Veina ljudi naui da tokom ivota manje ili vie uspeno savladava
stresore sa kojima s skoro svakodnevno sree. Neki ljudi u stresogenim
situacijama ne uspevaju da se prilagode situaciji i razvijaju simptome
emocioalnog distresa. Grupu takvih pormeaja predstavljaju poremeaji
prilagoavnja. Ovi poremeaji definiu se kao stanja nastala u kontekstu
stresogenih ivotnih dogaaja ili u peridu prilagoavanja na znaajne
promene u ivotu. Manifestuju se stanjem subjektivne patnje, pormeajem
emocija, poremeajem ponaanja. Za postavljanje dijagnoze ovog
poremeaja znaajno je da posojei simptomi u znaajnoj meri naruavaju

socijalno i radno funkcinisanje kod odraslih ili kolovanje kod dece ukoiko
se poremeaj javi kod dece ili adolescenata. Simptomi se javlaju unutar
mesec dana posle stresogenog dogaaja i traju uglavnom 6 meseci. U
zavisnosti od trajana simptoma razlikuju se kratkotrajna depresivna
reakcija (do 6 meseci) i produena depresivna reakcija (do 2 godine).
Klinika slika: U zavisnosti od simptma koji dominira klinikom slikom
razlikuju se nekoliko podtipova ovog poremeaja. Sledei sindromi se
mogu izdvojiti kao kljuni: depresivni, koji se manifestuje disforijom,
plaljivou beznaem, manjkom samopotovanja, suicidnim idejama- sa
telesnim manifestacijama kao tu su palitacije, ubrzano disanje, pveana
morotna aktivnost. Poremeaji ponaanja se ispoljavaju impulsivnim
radnjama, krenjem socijlanih normi, zloupotrebom supstanci,
hostilnouPostoji i meoviti poremeaj koji ukljuuje simptome depresije
i anksioznosti, a praen je i poremeajem ponaanja. Pokazalo se da se
kod odtraslih najee ispolajava depresivnost ili anksioznost, a da se kod
adolescenata ispoljava poremeaj ponaanja. Kod mlae dece este su
regresivne reakcije kao to su mokrenje u krevet ili sisanje palca.
Poremeaj je esto komorbidan sa drugim psihijatrijskim poremeajima,
pre sv ga sa depresini poremeajem i zlouporebom supstanci.
38.

Somatoformni poremeaj

Somatizacija : tendencija da se u odsustvu organske etiologije ,

doivljavaju somatske tegobe u odgovor na psihosocijalne stresore,da se
ove tegobe pripisuju fizikoj bolesti,i da se trai medicinska pomo za
simptome.Simptomi nisu pod voljnom kontrolom.Od glavobolje, do sumnje
dase ima karcinom. U ovu grupu poremeja spadaju: Somatizacioni
poremeaj, Nediferncirani somatizacioni poremeaj, Somatoformna
disfunkcija autonomnog NS, Somatoformni bolni poremeaj, Hipohondrija,
Telesni dismorfiki poremeaj
39.

Somatizacioni poremeaj

Karakteriu ga uestali, viestruki i povratni telesni simptomi na koje se

pacint ali i koji znaajno naravaju njegovo socijalno, intepersonalno i
porodino funkcionisanje. Da bi se ovaj poremeaj dijagnostikovao
porebno je da oi simptomi traju najmanj 2 godine.
Klinika slika: Pacijenti imaju brojne somatske simptome i dugu medicinsku
istoriju. Simptomi mogu biti vezani za razliite sisteme, oni uglavnom
opisuju na dramatian i prenalaen nain. esto su telesni simpotmi
praeni bolom, anksioznou i depresijom. Najee se javlajju
gastroinestinalne senzacije, kone senzacije,slabost, zamor, bol u leima i
glavobolja. Osobe su okupirane sobom i zahtevaju panju, pohvale,
zavisne su i manipulativne.

40.

Hipohondrijski poremeaj

Karakterie se stalnom preokupacijom postojanja jednog ili vie oubiljnih i

progresnih somatskih poremeaja i manifestuje se stalnim albama na
somatske tegobe. U ovu grupu ukljuuje se i dismorfofobija koja je
pacijentova preokupiranost idejom da je neki deo tela izuvie veliki, mali i
loe formiran, dok zapravo izgleda normalno.
Klinika slika: pacijenti su uvereni da boluju od bolesti koja jo uvek nije
dijagnostikovana. Strah je zasnovan na acijetnovoj interperetaciji
uobiajenih telesnih zankova illi senzacija kao patolokih koji na taj nain
predstavljaju dokaz same bolest. Strahovi su vezani za ozbiljne bolesti. U
klinikoj slici dominira preokuiranost telom, koriste se medicinskom
terminologijom i redovno iznose sopstveno tumaenje tegoba. esto je
praen simpotmima depredije i anksioznosti. Kontaktiranje lekara moe
postati ivotni stil bolesnika. Hipohodrijaza predstavlja hronini pormeaj,
tok bolesti je epozidian i epizode traju od nekoliko meseci do godinu
dana.
41.

Telesni dismorfiki poremeaj

Bolest zamiljene runoe. Znaajna i ekcesivna preokupacija sa

zamiljenim defektom u izgledu,ili postojeom neznatnom
anomalijom.Uzrokuje znaajan distres i osteenje. Zone:lice,koa, kosa.
Komplikacije:7-9% ide na plastine operacije.
Kompulzivno ponaanje:
Ogledanje,traenje reosiguranja,ekcesivna dijeta i vebe,kozmetike
kamuflae,hiruke intervencije,eprkanje kose,upkanje
koe...KOMORBIDITET: Major depresivni poremeaj, Socijalna fobija, OCD,
Suicid(Suicidalna ideacija 80%), Poremeaj sa sumanutou. LINOST:
Perfekcionizam, Introverzija/stidljivost, Neuroticizam, Senzitivnost na
odbacivanje i kritiku, Neasertivnost, Izbegavajua linost, Shizoidna linost
42.

Perzistentni somatoformni bolni poemeaj

Bol predstavlja najei simpotom. Karakteriu ga stalne albe na trajan,

jak i isrpljujui bol koji se ne moe potpuno objasniti somatskim
poremeajima ili fiziolokim procesima. Pojava poremeaja skoro uvek je
povezana sa sopljnim stresorima i konfliktima.
Klinika slika: Pacijenti sa ovim poremejima predstavljaju heterogenu
grupu s obzirom na kliniku sliku. Najee su albe na glavobolju, bol u
leima, atipian bol lica, i hronini pelvini bol. Imaju dugu medicinski
istoriju i rzliite hirurke intervencije. Bol smatraju jedinim uzrokom svog
nezadovoljavajueg ivota. esto se javlja gubitak energije, promena
apetitia, gubitak intersovanja za socijalne aktivnosti i opadanje seksualne
elje. Ima hronini tok, esto se kompikuje sa zloupotrebom supsatnci i oko
polivne pacijenata ima i depresivni poremeaj.

43.

Neurstenija

Pacijenti sa ovim poremeajem ale se na hroninu slabost i zamor koje su

praeni nervozom i estim bolovima.
Klinika slika: Razlikujemo dva tipa simptoma, prvi ukljuuju poveani
zamor posle mentae aktivnosti povezan sa padom radnih sposobnosti i
efikasnosti u obavljanju svakodnevnih obaveza. Pacijenti se ale na
tekoe u koncentraciji, neprijatno nametanje misli i seanja i na
neefikasno miljenje. Drugi tip odnosi se na oseanje telesne slabosti i
iscrpljenosti koja prati ak i najmanje napore. albe su na nemogunost
relaksacije i miine bolove. U oba tipa javljaju se tenzione glavobolje,
vrtoglavice i doivljaj nestabilnosti. Sve ovo praeno je zabrinutou,
anhedonijom, iritabilnou i pormeajima spavanja. Ima hronian tok i ima
posleice na slabije funkcionisanje u koli ili na radnom mestu.
44.

Disocijativni (konverzivni) poremeaj

Karakterie se deliminim ili potpunim gubitkom integracije izmeu

seanja na prole dogaaje, svesnosti o sopstvenom identitetu kao i
kontrole pokreta. Kljuni simptom je amnezija. ee se javlja kod ena i
kod mlaih osoba. Amnezija je kljuni simptom ovog poremeaja.
Disocijativni poremeaj spada u gupu u koju su ukljueni sledei
poremeaji: disocijativna amnezija, disocijativna fuga, disocijativni stupor,
stanje transa i poremeaj zaposednutosti, disocijativni poremeaj pokreta i
senzibiliteta, zatim motorike, disocijativn anestezija i senzorni gubitak i
meoviti disocijativni poremeaj. Psihogenog su porekla i povezani su sa
traumatskim poremeajima i naruenim interpersonalnim odnosima.
Oboleli se mogu oseati kao da nemaju identitek, mogu biti konfuzni ili
oseati da imaju viestruki identitet. Poetak poremeaja je iznenadan i
kriterijumi za dijagnozu su: odreena klinika slika, nepostojanje odkaza o
somatsom poremeaju i vremenaska povezanost sa stresnim dogaajem.
45.

Poremeaji ishrane

Karakteriu se poremeenim obrascima jedenja, udruenim sa

distresom,omalovaavanjem,preokupacijomi/ili distorzijom miljenja
povezanom sa jedenjem,telesnom teinom i oblikom tela. Napori da se
prevenira dobijanje u teini ili epizodini obrasci prejedanja. KARAKTERISTIKE
LINOSTI: Nisko samovrednovanje ( nain kako se misli o izgledu tela utie
na samopotovanje);Gubitak interesovanja za druge
ljude;Perfekcionizam;Poremeaji raspoloenja,posebno depresija,OCD.
46.

Anoreksija nervosa

To je sindrom koji ine: ponaanja vezana za ishranu kojima indivudua

nastoji da njena telesna teina bude znatno ispid normalne TT predviene

za njen uzrast i visinu.; to moe biti restrikcija unosa hrane, samoizazvano

povraanje, velliki iziki napori, ili kombinovano, pva ponaanja su
perzistetna. Patoloki strah od hrane. Poremeena percepcija sopstvene
telesne teine i telesne grae, doivljavaju se kao debele i kada su realno
pothranjene. Kod postmenarhninih ena ovaj poremeaj dovoi do
amenoreje.
Klinika slika : Klinike manifestacije se prezentuju kao bihejvioralni
sindrom, psihopatologija i somatke komplikacije. Celokupno ponaanje
pacijanta sa anoreksijom je usmereno ka gubitkku ili odravanju niske TT.
Oni drastino redukuju unos hrane poseno one sa ugljenim hidratima.
Preokupirani su hanom tako to prave jelovnike, kalorijska izraunavanja i
nadgledaju spremanje hrane, kuvaju obilno za svoje porodice, a da pri
tome sami ne uzimaju hranu. Paralelno rganizuju ekscesivne fizike
aktivnosti koji zauzimaju najvei deo dana. Ova stalna fizika aktivnost je
za posmatrae u potpunom neskladu sa fizikim izgledom pacijnta. Grupa
pacijenata sa anorekijom nervozom, koja se prejedda zaziva sama sebi
povraanje ili koristi laksative da bi izgubila na teini. Na psiholokom
planu centralno mesto zauzima patoloki strah od debljine i tenja ka
mravosti koji se posmatraju kao precenjena ideja. esto se mogu javiti
kompulzije i opsesije koje onemoguavaju svakodnevno funkcionisanje a
koje mogu ali ne moraju biti u vezi sa poremajem ishrane. Depresivno
raspoloenje je veoma esto. Somatske implikacije u ovom poremeaju su
uglavnom posledice gubitka TT i kao i zolupotrebe laksativa. U zavisnosti
od stepena kaheksije postoje gubitak masnog omotaa, smanjenje miine
mase i slabost, suva perutava koa, hipotenzija, slaba tolerancija na
toplotu.
47.

Bulimija nervosa

Poremeaj ishrane koji karakterie uzimanje enormno velikih koliina hrane

u kratkotrajnom vremensom periodu as jakim oseanjem gubitka kontrole,
uz preokupaciju sopstvenom teinom i telesnom shemom. U praksi je
teko praviti razlliku izmeu normalnog prejedanja i malih epizoda
prederavanja. Postoje dva tipa: 1.Purgativni tip(Regularna upotreba
samoizazivajueg povraanja ili zloupotreba laksativa,emetika,diuretika.
2.Nepurgativni tip

(preterane fizike vebe ili post,ali bez regularnog korienja

samoindukovanog povraanja ili abuzusa laksativa,emetika,diuretika)
Klinika slika: Klinike manifestacije se prezentuju kao bihejvioralni
sindrom, psihopatologija i somatke komplikacije. Osobe s ovim
poremeajem vode rauna o svojoj telesnoj teini, izraunavaju kalorije
koje unose, dre dijete. Epzode prederavanja su najee unapred
isplanirane. Osoba esto uzima hranu koja je laka za vakanj, povraanje i

visokokalorijska je. Situacije u kojima bi mogle da izgube kontrolu nad

jelom one obino izbegavaju (restorani, urke). Po prederavanju ove
osobe uglavnom izazivaju povraanje a manji brij jednostavno izbacuje
savakanu hranu. Redovna pojava je i upranjavanje ekscesivne fizike
aktivnosti. Na psiholokom planu ove osobe imaju problema sa
samopotovanjem i kontrolom impulsa. esto je prisutan poremeaj
raposloenja i depresija. Generalno gledanokod ovih osoba se prifizikalnom
prekledu ne nallaze znaci bolesti ali se ipak pokazuje da zbog estog
povraanja pacijenti imaju bilateralo uveanje parotida, erozije lingvalne
sluznice.
48.

Poremeaj prejedanja

1.Rekurentne epizode prejedanja(najmanje 2 dana nedeljno za najmanje 6

meseci),bez regulatornih neadekvatnih kompenzatornih mera da se
prevenira dobijanje na tt;
2.Epizode prejedanja su udruene sa znaajnim distresom, i sa najmanje
tri od sledeeg:a.Jedenje abnormalno brzo
b.Jedenje dok se ne oseti neprijatno zasien.
c.Jedenje velikih koliina hrane kada se nije gladan.
d.Jedenje nasamo zbog stida.
e.Oseanjegadjenja,depresivnosti ili krivice nakon pejedanja.
49. Poremeaji navika i impulsa
Intermitentni eksplozivni poremeaj
Podrazumeva epizode gubljenja kontrole nad agresivnim impulsima. Ove epizode mogu da se
rezultuju telesnim napadom na osobe iz okoline ili unitavanjem imovine. Simptomi se javlaju
u roku od nekoliko minuta ili sati,i nevezano za trajanje spontano i brzo se prekidaju. Posle
svake epizode pacijenti obino pokazuju znake iskrenog kajanja. ei je kod mukaraca nego
kod en., a prvi pu se obino javlja u adolescenciji. Poetak moe da bude nagao, a tok moe
da bude hronian ili epizodian.
Patoloko kockanje Dve ili vie epizoda kockanja pojavljuju se u periodu od najmanje
godinu dana; ove epizode ne donose zaradu osobi, ali se nastavljaju uprkos linim nedaama i
remeenju funkcionisanja u svakodnevnom ivotu; osoba opisuje intenzivni poriv da se kocka
ne moe da se kontrolie; osoba je preokupirana mislima ili mentalnim predstavama ina
kockanja ili okolnosti koje prate kockanje. Kockanje postaje glavna aktivnost individue,
mehanizam kojim ona razreava line probleme. Ukljuuje otuenje od prijatelja i porodice,
gubitak ellje za proesionalnim dostignuima, pokuaj suicida.
Patoloko podmetanje poara (piromanija) Postoje dve ili vie radnji podmetanja poara
bez oiglednog motiva; osoba opsisuje intenzivan poriv da podmetne poar sa oseanjem
napetosti pre i oputanje posle radnje; osoba je preokupirana mislima i mentalnim

predstavama poara ili okolnostima koje prate tu radnju. Pored podmetanja poara
zadovoljstvo se doivljava i prilikom pristuvovanja poaru ili uestvovanje u gaenju. ea
je kod osoba ometenih u razvoju.
Patoloka kraa (kleptomanija) Postoje dve ili vie kraa koje je osoba uinila bez
oiglenog motiva ili line koristi ili koristi za drugu osobu, ti predmeti nisu za linu upotrebu
niti imaju znaajnu novanu vrednost; osoba opisuje intenzivan poriv za kraom, sa
oseanjem napetosti pre i olakanjem posle radnje. Predmeti se kasnije esto trajno vraaju, a
ako se zadre onda se skrivaju. Simptomi kleptomanije se obino javljaju tokom perida
visokog stresa.
Trihotilomania Primetan gubitak kose uzrokovan trajnim i rekurentnim neuspehom osobe
da se suprostavi impulsu da upa kosu; osoba opisuje intenzivan poriv da upa kosu, sa
oseanjem napetosti pre i olakanjem posle radnje; ne postoji prethodna inflamacija koe a
upanje kose nije reakcija na sumanutost ili halucinacija.

49.

Seksualne disfunkcije

One podrazumevaju razliite oblike neuspenog seksualnog

funkcionisanja. Disfunkcija moe da bude primarna, prisutna celog ivota
ili steena odnosno da se jai nakon perioda normalnog funcionisanja. Neke
disfunkcije se javljaju samo kod ena, neke samo kod mukaraca, a neke
kod oba pola. Tu spadaju nedostatak ili gubitk seksualne elje, seksualne
averzije, neuspenost seksualnog odgovroa, orgazmika disfunkcija,
prevremena ejakulacija, vaginizam, preterani seksualni nagon. Poremeaji
seksulane elje dele se na: hipoaktivni poremeaj, seksualne averzije
tj.izbegavanje genitalnog kontakta sa seksualnim partnerom ili
masturbacije. Poremeaj seksualnog uzbzenja kod ena praen je
nesposobnou da se postigne i odri vlaenje vagine.Muki poremeaj
seksualnog uzbzenja se zove erektalna disfunkcija i impotencija koja
moe biti steena ili primarna, javlja se kod 10-20% mukarca. Orgazmike
disfunkcije podrazumevaju stanje u kome se orgazam ne doibljava ili je
znantno odloen. Prerana ili prevremena ejakulacija je nespoobnost
mukarca da kontrolie ejakulaciju u dovoljnoj meri da bi oba partnera
uivala u seksualnom odnosu. Dispareunija je ponavljajui ili est genitalni
ol koji se javlja kod ena ili ukaraca tokom ili posle odnosa. Vaginizam je
nesvesn i nevoljna kontrakcija spoljanje vagine koja utie na obavljanje
normalnog seksualnog odnosa tako to se ne dozvoljava penetracija.
Povieni seksualni nagoni su nimfomanija i satirijaza.
50.

Poremeaji seksualne preferencije, parafilije

Parafilije su iizmenjeni obrasci seksualnog ponaanja. Spektar parafilija se

kree od skoro normalnog seksualnog ponaanja do destruktivnog
ponaanja do destruktivnog i povreujueg seksualnog ponaanja

usmerenog na partnera ili na samog sebe. Poremeaji se smatraju kliniki

znaajnim samo ako osoba svojim seksualnim fantazijama prouzrokuje
probleme i interpesonalnim odnosima. Ovde spada egzibicionizam,
fetiizam, frotirizam (trljanje penisa o delove tela obuenih ena na javnim
mestima), pedofilija, mazihizam, voajerizam, transvestizam, nekrofilija,
zoofilija, koprofilija. Osobe sa parcijalnom seksualnom aktivnosti su
koncetrisane samo na jedan deo tela iskljuujui sve ostale, kontakt usta i
genitalija. Najee se vezuju za predigru, a kada su ove aktivnosti osob
jedini izvor seksualnog zadovoljenja ili kada ne moe da ima koistus
dijagnotikuje se parafilija
51.

Transseksualizam

Osoba eli da ivi i da bude prihvaena kao pripadnik drugog pola, to je

obino praeno eljom da svoje telo uini to je mogue u skladu sa polom
koji se vie voli, hirurkim putem i hormonskim tretmanom; transeskualni
identitet je prisutan najmanje dve godine; poremeaj nije simptom drugog
mentalnom poremeaja kao to je shizofrenija, niti je povezan sa
hromozomskom abnormalnou.
52.

Akutni i prolazni psihotini poremeaji

Akutni i prolazni psihotini pomeaji nastaju naglo, klinika slika razvija se

u periodu od dan-dva, najdue do dve nedelje, a potpuni oporavak nastaje
u roku od nekoliko nedelja, najvie od jednog do tri meseca. Podrazumeva
se da su se prvi psihotini simptomi pojavili u roku od dve nedelje nakon
jednog ili vie dogaaja koji se smatraju stresogenim za veinu osoba koje
potiu iz sline sredine kulture (reaktivne psihoze), a kulminacija
psihotinih simptoma uoava se ubrzo potom. Tipini dogaaji koji
prethode pojavi akutne psihotine epizode su oaloenost, gubitak
partnera ili posla, izloenost razliitim oblicirna torture. Ovi poremeaji
nisu posledica jasnog organskog uzroka, npr. povrede mozga, demencije, a
ne treba ih dijagnostikovati u prisustvu oigledne intoksikacije drogama ili
alkoholom. Prevalenca je nepoznata, ali smatra se da se ee javiljaju kod
osoba nieg socioekonomskog statusa, kao i kod osoba sa poremeajem
linosti
(najee granini poremeaj linosti), ili sa shizotipskim poremeajem.
Prema klinikoj slici akutni psihotini poremeaji manifestuju se u vidu
nekoliko subtipova:
I. Akurni polimorfni psihotini poremeaj bez ili sa simptomima
shizofrenije nekoliko tipova halucinacija i sumanutih ideja, raznorodnih i
promenljivih iz dana u dan i asa u as; emotivni nemir sa intenzivnim
prolaznim oseanjima sree, ekstaze ili anksioznosti i razdraijivosti

2. Akutni psihotini poremeaj slian shizofreniji kratkotrajna

shizofreniformnaa psihoza (psihotini simptomi relativno su stabilni i
ispunjavaju kriterijume za shizofreniju, ali postoje manje od mesec dana;
ukoliko due od mesec dana, dijagnoza se menja u shizofreniju).
3. Drugi akutni psihotini poremeaji sa sumanutou paranoidna
reakcija -stabilne sumanute ideje ili halucinacije. Diferencijalna
dijagnostika podrazumeva procenu nekoliko kategorija. U odnosu na
shizofreniju, akutni poremeaj razlikuje se jer poinje upeatljivije bre, a
traje krae. Kod afekivnih poremeaja, psihotini simptomi diskretniji su
deo klinike slike jer dominiraju afektivni simptomi. Kod simulacije
(malingerizam) simptomi su odglumljeni" radi postizanja odredjenih
ciljeva. Ukoliko su uzrok akutne epizode pojedinani organski faktori ili
somatska bolest paljivo uzeta istorija bolesti, laboratorijski testovi
ipregled mogu da pomognu da se utvrdi o kom se poremeaju radi i da li
postoji intoksikacija.
48. Shizofrenija
Jedan od najteih psihijatrijskih poremeaja i spada u grupu neafektivnih
psihoza. Nasledjuje se poligenski, pojavi bolesti doprinose i spoljanji
faktori a simptomi i klinika slika posledice su poremeaja biohemijskih
procesa u mozgu. Obino poinje u mladosti i u velikoj meri ometa privatni
i profesionalni ivot obolelog, jer ometa ostvarivanje ciljeva mladalakog i
odraslog doba. Osim to shizofrenija pogadja samu osobu, pogadja i
porodicu, jer su dugotrajno leenje este hospitalizacije i odsustva sa posla
problemi od opteg znaaja. Medju populacijom starosti od 15-44 godine
shizofrenija je jedan od deset glavnih uzronika invaliditeta. Prvi opisi
pojavili su se poetkom devetnaestog veka kada su lekari poeli da
izdvajaju i opisuju specifine sindrome: paranoidna stanja, katatonija i
hebefrenija.
Klinika slika
Dijagnoza shizofrenije bazira se na duem posmatranju i paljivom opisu
obolele osobe. U bolesti postoji poremeaj veine psihikih funkcija
(miljenja, opaanja, volje) ali nema specifinog klinikog znaka ili
simptoma koji je patognomonian za ovo oboljenje i svaki od znakova i
simptoma se mogu videti i u drugim psihijatrijskim ili neurolokim
poremeajima. Tri glavne demencije psihopatologije su: pozitivan sindrom
(produkcija psihopatolokih fenomena, dobar odgovor na terapiju),
dezorganizacija (formalno oteenje miljenja i kontrole ponaanja) i
negativni sindrom (gaenje pojedinih psihikih funkcija, lo terapijski
odgovor).
najderovi simptomi prvog reda

Ozvuenost misli, slune halucinacije dijaloga, glasovi koji komentariu

postupke pacijenta, cenestetike halucinacije spoljanjih uticaja na telo,
oduzimanje misli, nametanje misli, doivljaj da drugi znaju misli pacijenta,
sumanuto opaanje i nametanje ili kontrola oseanja, impulsa i volje.
Negativni sindrom
Glavna tri negativna simptoma u shizofreniji su: alogija, afektivno
siromaenje i abulija. Osim toga, mogu da postoje i anhedonija i deficit
panje. Alogija se uoava kroz promenu u govoru bolesnik govori sve
manje ili govori uobiajeno, ali je sadraj prazan. Inicijativa za razgovor je
retka, a odgovori na pitanja dobijaju se uz napor. Alogija odraava
poremeaj miljenja. Anhedonija nedostatak je kapaciteta za oseanje
zadovoljstva i karakterie je oseaj stalne emocionalne praznine. Uz
unutranji doivljaj afektivne promene utvrdjuju se i preko siromanog
izraavanja emocija nepromenljivog izraza lica, nedostatka spontanih
pokreta, monotonija u govoru, izbegavanje kontakta oima i odsustvo
afektivnog odnosa prema okolini. Abulija uoava se kao nedostatak
inicijative, nedostatak izdrljivosti u izvrenju uobiajenih zadataka,
pasivnost i povlaenje iz dotadanjih aktivnosti. Radi se o dubokom
poremeaju integracije psihikog funkcionisanja. Postoji primarni negativni
sindrom koji je odraz patogenetskog jezgra izofrenije i sekundarni
negativni sindrom, koji nastaje u daljem toku bolesti i posledica je razliitih
faktora: socijalnog odbacivanja i neadekvatnosti, depresivnosti, akinezije i
motorne retardacije, ekstra piramidalnog tipa, i slabljenja socijalne
stimulacije.
53.

Kliniki oblici shizofrenije

Paranoidna shizofrenija
Bolesnici su preokupirani sumanutim idejama, najee tipa persekuacije
uticaja ili odnosa esto praenih halucinacijama. Ukoliko postoji
dezorganizovan govor i ponaanje, oni nisu upadljivi u klinikoj slici.
Oboljenje poinje kasnije, u kasnim dvadesetim ili na poetku tridesetih
godina ivota, kada je obino socijalna i porodina pozicija stabilizovana,
to je od pomoi u ouvanju preostalih kapaciteta bolesnika. Afektivno
osiromaenje je blae, a ukupno ponaanje primerenije.
Hebefreno-dezorganizovana shizofrenija
Poetak je pre 25. godine sa otudjenjem od realnosti sa pojavom
primitivnog i nepredvidivog ponaanja i nepovezanog govora kojima se
teko nazire smisao. Socijalna adaptacija praktino ne postoji, bolesnik se
osamljuje, zaputa linu higijenu i brigu o sebi. Afektivno, bolesnici su
utrnuli, prazni, emocionalna kontrola im je slaba, burne afektivne reakcije
su iznenadne, a mimika i gestikulacija besmisleni i neprimereni situaciji i

oseanjima. Upadljivi su polimorfizam i nagla promena stanja. Ovo je

progresivan oblik bolesti, sa brzom dezorganizacijom emocija i ponaanja
usled nezrele strukture i nefiksiranih funkcionalnih obrazaca linosti.
Prognoza je loa, a remisije nikad nema do pre morbidnog nivoa.
Katatona shizofrenija
Klinikom slikom dominiraju psihomotorni fenomeni: stupor, negativizam,
rigidnost i besmisleno poziranje. Mogu se oekivati i nagle izmene
ponaanja od hiperaktivnosti do stupora i obrnuto, mutizam, stereotipije,
manirizam i fenomen votane savitljivosti. Postoji rizik od iscrpljivanja
organizma. U klinikoj slici este su epizode nasilnog ponaanja. Tok je
povoljan a remisije zadovoljavajue.
Nediferencirana shizofrenija
Postoji vie tipova, ali bez jasne dominacije, karakteristika za jedan oblik.
Rezidualna shizofrenija
Hronina faza u razvoju shizofrenije, progredira stalno, od pojavljivanja sa
obiljem produktivne fenomenologije, a zatim dolazi do platoa koji
karakteriu dugotrajni promenljivi negativni simptomi: psihomotorna
usporenost, proredjene aktivnosti, tupost afekta, pasivnost, osiromaenje
govora, odsustvo neverbalne komunikacije, izbegavanje kontakta oima,
nedostatak glasovnih modulacija, zanemarivanje izgleda i pad
funkcionalnosti.
Jednostavna shizofrenija
Retka forma bolesti, sa progredijentnim razvojem udnog ponaanja,
nesposobnosti prilagodjavanja okolini i padom funkcionalnosti. Sumanute
ideje i halucinacije se ne pojavljuju, a u klinikoj slici jedva ima
produktivnih psihotinih fenomena. Negativni fenomeni kao to su gubitak
volje i interesovanja, afektivno osiromaenje, pad profesionalnih i
socijalnih kapaciteta javljaju se bez prethodno jasnih psihotinih
simptoma.
54.

Shizoafektivni poremeaj

Kod obolelih, tok je epizodian, esto sa potpunim oporavkom izmeu

epizoda. Kod manjeg broja obolelih dolazi do dubljeg propadanja.
Prevalenca shizoafektivnog poremeaja nije vea od 1%, sa napomenom
da je poremeaj ei kod ena. Da bi se postavila dijagnoza poremeaja,
potrebno je da se u egzacerbaciji halucinacije isumanutosti pojave
najmanje dve nedelje pre pojave intenzivnih promena rasploenja, a
promene raspoloenja trebalo bi da budu uoljive makar treinu vremena

trajanja epizode shizoafektivnog poremeaja, Simptomi psihotinosti

afektivni simptomi vidaju se ili istowemeno ili se smenjuju.
Dva su tipa shizoafektivnog poremeaja u odnosu na afekt: manini i
depresimi tip. Uz simptorne akutne shizofrene epizode shizoafektivni
porerneaj maninog tipa karakterie ushienost, povieno
samopotovanje i grandiozne ideje, ali i uznemirenost, razdraljivost koje
su pratioci paranodne ideacije. Uz simptome akutne shizofrene epizode,
oblik bolesti po depresivnom tipu odlikuje gubitak energije, usporenost,
oseanje krivice, bezadenost, suicidalne misli. Shizoafektivne epizode
depresinog tipa obino su manje floridne i zabrinjavajue nego epizode
maninog tipa, ali imaju tendenciju da traju due i prognoza im je manje
povoljna.
55.

Poremeaj sa sumanutou

Sva oboljenja iz grupe poremeaja sa sumanutou dele se u dve grupe

paranoine psihoze i paranoidne psihoze. Osnovna razlika izmeu ovih
grupa je u strukturi sumanutih ideja koje su u prvoj sistematizovane,
proizilaze jedna iz druge, a ideoafektivni blok je vrst. Kod druge sumanute
ideje nisu jasno sistematizovane, ne proizilaze jedna iz druge i blok nije
vrst. Podkategorije poremeaja sa sumanutou su: Paranoine
psihoze-1. Revandikaciona sumanutost: Procesni kverulanti, sumanuti
pronalazai,fanatini idealisti,sumanuti megalomani;2. Strasna
sumanutost, sumanutost ljubomore (patoloka ljubomora) i erotomanska
sumanutost (erotornanija); 3. Senzitivna sumanutost odnosa; 4.
Interpretativna sumanutost: persekutorna sumanutost i hipohondrijska.
sumanutost.Paranoidne psihoze
I. FIronina halucinatorna sumanutost
2. Parafrenija

56.

Paranoine psihoze

Revandikaciona sumanutost .
Procesni kverulanti (paranoia querulatoria)
kod ove grupe bolesnika postoji bolesno uverenje da su oteeni, da im je
uinjena neprav-da, iXi da im nisu priznate zasluge. Smatraju da su sudije
'potplaene, vetaci pristrasni, a da su se svedoci krivo zakleli. Oni su
neumomi u vodenju dugih sudskih procesa, esto zbog beznaajnili
razloga. Vode procese za odbranu asti, knovine ili uskraenog prava, ak i
kada je oi.gledno da od takvog procesa imaju samo tete.
Sumanuti pronalazai- karakteristika ovih bolesnik.a je da sUmanuto
veruju da su epohaini pronalazai. Pronalasci" su neupot-reblji.vi, esto
doveden.i do apsurda nikorn potre-bni. Nametljivi su i preduzimIjivi,

obilaze ustanove i uticajne pojedince koji bi mogli da finansiraju njihov

pronalazak". Ponekad tvrde da su opljakani, da imje ukradena ideja", i
tada trae zatitu ili sami preduzimaju zatitne mere". Nastojanje da
realizuju ili zatite svoj patent" ili ,,pronalazak" zaokuplja celu linost i
usmerava celokupno ponaanje. Fanatini idealisti najee se
ispoljavaju kao verski i politiki fanatici. Bilo da su borci za rnir, enska
prava ili filantropi, zajednike osobine su im prenaglaena agresivnost u
delovanju, upornost, egzalfiranost, borbenostielja. za sukobljavanjern.
Mogu da sprovode propagandne kampanje pisanjem pamfieta, deljenjem
letaka, ali mogu da budu i orgauizatori i izvrioci atentata. Iz njihovih
redova nekad se regrutuju propovednici novih sekti, fanatici razliitih vrsta
i teroristi. Surnanuti megalomani sumanute ideje veliine, o vlastitoj
vanosti, viokom poreklu, posedovanju posebila moi.", znanja i
talenata", ini osnovu i sutinu ovog poremeaja.
Strasna sumanutost
Sumanutost ljubomore (patoloka ljubomora) bolest se razvija
postepeno, u toku vie godina. Psihotinoj epizodi prethodi period surn-nji
(trae se dokazi ljubavi i sumnja na neverstvo) a bolesnik je dugo
ambivalentan prema svojim sumnjama. U sledeoj fazi pacijent istrauje
skuplja dokaze" ali ih nikome ne saoptava. Na osnovu moguih" dokaza
on izvodi pogrene za-kljuke. U prvoj fazi bolesti sumanute konstruk-cije
su sistematizovane i privid.no logine, a kas-nije one gube taj kvalitet.
Psihoza traje dugo javlja se u naletima koji menjaju linost, sporo, ali
progresivno. Psihoza moe da se zavri hetero- ili autoagresivnirn
postupcima obolele osobe.
Erotomanska sumanutost (erotomanija) - je sumanuto uverenje
bolesnika da je voljen od neke druge osobe (naziva se jo i Kleramboov
sindrom, po autoru, Gerambault). Ova psihoza ee se javlja kod ena.
Pokreta celog sistema obino nije ljubav nego mrnja. Bolest najee
poinje naglo, evolutivna je i prolazi kroz tri faze: fazu nade, srdbe i
osvete. Objekt ljubavi, po pra-vitu, vieg je socijal.nog statusa od pacijenta
(esto su to poznate linosti javnog ivota). Pacijent primeuje, samo
njemu znano i jasno kako, signale i znake naklonosti objekta ljubavi
(obino je to bolesna interpretacija ponaanja poznate linosti pri javnim
nastupima na televiziji, koncertima, izjave u tampi, i slino). To je faza
nade. U fazi srdbe pacijent poinje da, uzne-mirava objekt preteim
pismima, telefonskim pozivima, da ga prati. Fazu osvete karakterie autoili heteroagresija, tako da se psihoza moe zavriti suicidom ili vlolentnim
ispadom u odnosu na objekt.
Senzitivna sumanutost odnosa

Najmanji konflikt ili neuspeh moe da de-klanira pojavu ove psihoze.

Bolest se javlja kod osoba sa senzitivnom premorbidnom strukturom To su
bojaljive osobe, osetljive, visoko skrupulozne, preosetijive na reagovanje
okoline, sklone da stalno preispituju svoje postupke, ko-lebijive, uz stalan
oseaj inferiornosti. U psihozi bolesnik se osea uhvaen u zaraku. Sve to
ga okruuje doivijava kao pretee i opasno, neumorno dovodei u vezu sa
svojom linou najbezazlenije pokrete, rei. i postupke drugih ljudi. Radi
se o koncentrinoj sumanutosti odnosa u ijem. je centru obolela osoba.
Bolest je praena oseanjem visoke napetosti i straha, ah reakcija
bolesnika nije agresivna, ve anksiozno depresivna.
Interpretativna sumanutost
Persekutonza sumanutost (Paranoia perse-eutoria) sumanute ideje
proganjanja su klasian simptom porerneaja sa sumanutou. Persekutoma i sumanutost ljubomore se najee, od svih poremeaja sa
sumanutou, vidaju u psihijatrij-skoj praksi. Ova psihoza se esto naziva
razum-nim s obzirom da pacijent ima potrebu da i u psihozi sve objasni i
deifruje u skladu sa osnovnim sistemom znaenja, i to radi jasno, ide-je
su, mu sistematizovane, logino proizilaze jedna iz druge, nisu podlone
korekciji, a ideo-afektivni blok je vrlo vrst. Mehanizam nastanka
sumanutih ideja je interpretativan.
Hipohondrijska sumanutost razlika izmedu ovog i drugih stanja u
kojima se javljaju hipohondrijski simptorni je u stepenu otudenja od
realnosti. Kod ovog poremeaja pacijent je uveren u somatsko, fiziko
poreklo simptoma; uvere-nje je nepodlono korekciji, simptomi su intenzivni Nasuprot tome, osobe sa hipo-hondrijazom esto priznaju da je
njihov strah od bolesti preuvelian. Sadraj hipohondrijske su-manutosti
moe se odnositi na surnanuto uverenje o zaraenosti razliitim agensima,
dismorfofobiji (uverenje o runoi, unakaenosti, promeni ve-liine delova
tela) i uverenje o irenju neprijatnih mirisa sa povrine koe i iz telesnih
upijina. Ovi pacijenti su uporni posetioci lekara razliitih specijainosti
(dermatologa, infektologa, plasti-nih hirurga). i retko bivaju prepoznati
kao osobe sa psihikorn boleu.
57.

Paranoidne psihoze

Hronina halucinatorna sumanutost

Poetak bolesti je esto akutan. U osnovi psihoze su sumanute ideje
persekucije halucinatormog mehanizma nastanka. Halucinacije, najee
auditivne, predstavijaju jezgro oko kojeg nastaju sumanute ideje
proganjanja i uticaja. Tok bolesti moe biti fazian ili hronian, ali (za
razliku od shizofrenije), sa uspenom adaptacijom na realni svet i
paralelnim ivljenjem u surnanutom.

Parafrenija
Bolest se obino javlja u petoj ili estoj deceniji, sa veim rizikom
oboljevanja kod osoba enskog pola. U klinikoj slici dominiraju surnanute
ideje i halucinacije. Sumanute ideje su paranoidno strukturisane, znai,
nesistematizovane, sa esto fantastinim i neobinim sadrajirna. I pored
prisutnih ideja persekucije i odnosa, dominantne su megalomanske ideje.
Halucinacije (najee auditivne) su sekundarne, i u funkciji su sumanutih
doivijaja. Kod parafrenije je iznenadjujua koegzistencija doivljavanja
fantastinog-sum.anutog sveta i dobre adaptacija na realnost: uporedo
postoji fantastian svet, i realni, u kojem je bolesnik dobro socijaino
adaptiran. Zbog toga ovi bolesnici relativno dugo ostaju socijalno
funkcionalni.
Indukovani poremeaj sa sumanutou
Sluajevi indukovanih psihoza su vrlo retki i literatura je zasnovana na
analizi pojedinanih sluajeva. U uobiajenim okolnostima duevna bolest
nije zarazna i ne moe se preneti sa jedrie na drugu osobu. Poremeaj se
karakterie prenosom sumanutosti sa jedne (obolele) na drugu (zdravu)
osobu. Primarno obolela osoba zove se induktor, a osoba na koju se
sumanutost prenosi indukovana osoba. Vie vanih uslova mora postojati
da bi se razvio ovaj poremeaj: neophodna je vrsta afektivna veza
izmedu induktora i indukovane osobe (zato se poremeaj najee vidja
kod branih partnera, brae i sestara, majke i dece); obe osobe obino ive
izolovno od ostalog sveta i induktor je dominantna linost u odnosu na
indukovanu osobu. Sumanute ideje su obino persekutornog sadraja.
Kada se indukovana osoba odvoji od induktora dolazi do povlaenja sumanutih. sadraja. Induktor svoju sumanutost moe preneti na jednu (folie
a deux) ili, redje, vie osoba (folie a trois, quatre, folie `z farnille). Smatra
se da je u osnovi bizarnih ponaanja poje-dinih sekti koji svojim
povremenim violentnim izlivima masovne homicidnosti suicidnosti zapanje
svet, identifikacija sa liderom-idolom, prema kojem se neguje submisivan
stav, ali i neka vrsta zajednike povezanosti i upuenosti jednog na drugog
pripadnika grupe x relativna socijalna izolovanost pripadnika ovih sekti.
58.

Sindrom delirijuma

Ovaj organski mentalni poremeaj, odnosno sindrom, skup je znakova i

simptoma disfunkcije CNS, uzrokovan razliitim hemijskim, biolokim i
fizikim etiolokirn faktorirna. Sindrom delirijuma predstavlja prototip
akutnog organskog mentalnog poremeaja. Moe se javiti u bilo kojem
uzrastu, ali najee posle 60. godine. Poetak je obino brz, perakutan i
akutan, a tok fluktuirajueg intenziteta. U anamnezi se dobijaju podaci o
modanom ili somatskom oboljenju ili se klinikim pregledom,
laboratorijskim komplementarnim pregledima utvrduje modani ili drugi
telesni poremeaj.

U klinikoj slici prisutni su sledei simptomi, koji mogu biti blagi ili vrlo
teki. a) poremeaji svesti (od pomuenja svesti do kome) i panje
(oteano fokusiranje panje, slab tenacitet i vigilitet), b) globalni
poremeaj kognicije: perceptivni poremeaji (disgnozije, iluzije i
halucinacije, najee vizuelne), poremeaji miljenja i shvatanja (naroito
apstraktnog, sa ili bez pro.laznih sumanutosti, ali uvek sa izvesnim stepenom inkoherentnosti), poremeaji pamenja sveih dogadaja, kao i
dezorijentacija u vremenu, a ree u teim sluajevima i dezorijentacija u
prostoru i prema okolnim licima, c) psihomotomi poremeaji (hipo- ili
hiperaktivnost i brz prelazak iz jednog u drugo stanje), d) poremeaj
cildusa spavanje budno stanje (insonanija, pospanost po danu, veernjenono pogoranje simptorna) i e) emocionalni poremeaji (depresije,
anksioznost ili strah, euforija, apatija).
59.

Sindromi demencije

Demencija nije bolest per se, nego su to sindromi (skup

simptoma/znakova) steenog oteeaja CNS, izazvani razliitirn
etiopatogenetskim iniocirna, i sa raznovrsnim klinikim manifestacijama.
Sindrorni. dernencije dele se zavisno od 1. etiologije na: infektivne,
toksike, posttraumatske, rnetabolike, nutritivne, itd.); od 2. lokalizacije
patoanatomskog procesa na: tzv. kortikalni tip (dernencije Alchajmerovog
tipa), subkortikalni tip (Hantingtonova bolest, Parkinsonova bolest) i
meoviti tip tj. kortiko-subkor-tikalni (vaskularna ili multiinfarktna
demencija, sifilistinademencija); 3. od toka i ishoda na: reverzibilne
(metabolike, nutritivne) i ireverzibilne (degenerativne). U klinikim
slikama sindroma demencije moe dominirati: a) intelektuaIno-rnnestika
deterioracija, b) poremeaj komunikacije (tzv. afazina demencija), c)
motoriki poremeaji, d) emocionalno-nagonska deterioracija, i d)
vegetativna deterioracija. Naravno, klinika slika je esto meovita, i sadri
vie tipova deterioracije.
60.

Demencija u Alchajmerovoj bolesti

Ovo jc primarno degenerativno cerebralno oboljenje nepoznate etiologije

ija dijagnoza se moe precizno postaviti samo patohistoloki.
,Karakteristinc neuropatoke promene CNS-u) su: izrazita redukcija
populacije ncurona, naroito u hipokampusu, substantia inominata, locus
ceruleusu, temporo-parijetalnom i frontalnom kortcksu; b) pojava
neurolibrilnih vorova sainjenih od spiralnih vlakana u paru; c) neuritini
(argentofilni) plakovi sa obilnim amiloidom (i plakovi bez amiloida); d)
granulovakuolarna tela. Alchajimerova bolest moe poeti u srednjem
ivotnom dobu, pa i ranije a ee u kasnorn ivotnom dobu. Period
razvoja bolesti moe biti kratak (2 do 3 godine), a u manjem broju.
sluajeva znatno dui (i do 10 godina).

Klinike karakteristike Poetak bolesti je postepen, a razvoj spor ali,

postojan, sa bitnom odlikom progresivne mentalne deterioracije.
UAlchajmerovoj bolesti demencija je ireverzibilna. Kod ovih bolesnika
nema dijagnostikih nalaza koji bi ukazivali na uzronu povezanost
demencije sa drugim sistemskim ili modanim oboljenjem. Poetak bolesti
nikada nije nagao, apoplektian, a nema ni neuroiokih znakova fokainog
oteenja CNS-a koji bi se javili rano u boiesti. U ranoj fazi, bolesnici mogu
ispoljavati depresivno raspoloenje, strah, nemir, sumanute hipohondrijske
ideje, a nekada maniformna ponaanja, besmislenu aktivnost, pa i
agresivnost. U manifestm stadijumu, uz duboku demenciju ispoljavaju se
porerneaj1 miinog tonusa i poremeaji koordinacije, a neretko i
epileptini napadi. U zavrnoj fazi bolesti demencija je duboka, este su
krize svesti, razvija se koheksija i najzad smrt.
61.

Dernencija u Pikovoj bolesti

Ovo je sporo progredirajua demencija, koja se ispoljava oko 50. godine

ivota. Neuropatoloku osnovu ini selektivna atrofija frontalnih i
temporalnih lobusa, ali bez enormne pojave neuritinih plakova i
neurofibrilarnih vorova. U klinikoj slici karakteristine su progredijentne
promene karaktera i socijalna deterioracija, kao i oteenja intelekta,
pamenja i govornih funkcija, sa euforijoin i nemirom ili apatijom, ponekad
i ekstrapiramidnim fenomenima. Socijalne i bihejvioralne manifestacije
esto prethode oteenju pamenja.
62.

Vaskularna demencija

Kod vaskularne demencije, poznate kao arteriosklerotina, koja ukljuuje

multiinfarktnu demenciju (MID), tipino je postojanje ponav-ljanih
tranzitornih (TIA) i relativno reverzibilnih(RIND) isheminih ataka u
anamnezi pacijenta. Anamnestiki se iskazuju i kratki poremeaji svesti,
prolazne pareze li prolazai gubitak vida .Tada demencija proizilazi kao
posledica, posle niza akutnih cerebrovaskularnih ataka pa se ukupna
klinika slika razvija kao skokovita deterioracija, uz prisustvo arinih
neurolokih znakova i simptoma. Rede je u pitanju jedan udar, sa naglim
poetkom demencije. Vaskularna demencija sc najee ispoljava u
kasnijem starosnom dobu oveka.
U klinikoj slici, na mentakom planu, dominira kognitivno oteenje,
koje je obino neujednaeno (mnestiko-intelektualno). Linost bolesnika
ostaje esto relativno ouvana. U izvesnom procentu sluajeva promene
linosti mogu biti evidentne, sa izotravanjem prethodnih crta linosti kao
to su egocentrinost, paranoidni. stunnjiavi stavovi ili razdraljivost.
Podtipovi vaskularne demencije su: a) vaskularna demencija sa akutnim
poetkom (obino brz razvoj posle niza modanih udara, ree posle jednog

masivnog infarkta rnozga), b) multiinfarktna demencija (MID) ugiavnom sa

postepenim poetkom, nakon niza manjih infarkta, to izaziva akumulaciju
lezija u cerebralnom parenhimu, c) subkortikalna vasku-lama demencija,
sa fokusima ishemike destrukcije duboko u beloj masi cerebralnih
hernisfera.
63.

BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEAJ

Najmanje dve ponovljene epizode u kojima su raspoloenje i aktivnost

osobe bili znaajno poremeeni. Smenjuje se (hipo)manija stanje
povienog raspoloenja i energije sa fazama tuge, neraspoloenja,
smanjene aktivnosti i energije depresija. Karakteristian je potpuni
oporavak izmeu epizoda. Manina poinje naglo i traje od 2 nedelje do 4,
5 meseci, a depresije due traju, oko 6 meseci ako se ne lee. Prva
epizoda se moe javiti u bilo kom ivotnom dobu. Uestalost epizoda i
remisija je promenljiv, mada postoji tendencija skraivanja remisija, a
depresivne faze da su sve due i ee.
Manine epizode u okviru BAP-a mogu biti:
1) hipomanine sline maninim po simpromim, ali po intenzitetu su
blaa i krae traju, i ne kompromituju socijalno i profesionalno
funkcionisanje
2) manine epizode bez psihotinih simptoma
3) manine epizode sa psihotinim simptomima
DEPRESIVNA EPIZODA KLINIKA SLIKA
Postoji blaga,
simptomima.

teka

bez

psihotinih

simptoma

sa

psihotinim

MANINA EPIZODA KLINIKA SLIKA

Povieno raspolenje koje je van konteksta okolnosti vezanih za osobu.
Varira od bezbrine veselosti do nekontrolisanog uzbuenja. Upadljivo
ponaanje, pokretljivi, nametljivi, socijalno dezinhibovani, priljivi, aljivi,
mogu biti i neprijatni, preterano telefoniranje, kupovanje, riskantni poslovi,
iznenadna putovanja.
64.

REKURENTNI DEPRESIVNI POREMEAJ

Ponovljene epizode depresije, bez manine epizode, ali ukljuuju se

epizode hipomanije (esto precipitirano terapijom depresije). Prva epizoda
javlja se u 50-tim, 2 puta ee kod ena. Klinika slika slina
depresivnim fazama BAP-a. Tok i prognoza pojedinalne epizode traju
izmeu 3 i 12 meseci, ali se vraaju ree, esto precipitirane stresogenim
dogaajima. Oporavak posle epizoda je kompletan, mada se moe i razviti
kompletna depresija.
Sezonski afektivni poremeaj

Depresivna stanja u odreeno doba godina, najee zime. Dokazana je

uloga melatonina zavisi od beta-adrenergike regulacije receptora i
svetlosnih stimulusa u ciklusima dan/no i godinjih doba. On se lui
iskljuivo nou, a svetlosni impulusi inhibiraju njegovo luenje preko
retinohipotalaminog puta. Snano luenje melatonina postoji kod
depresije. Kod osoba sa sezonskom depresijom melatonin se izluuje nou
i ujutro se ne resorbuje dovoljno, to izaziva letargiju. Dobro reaguju na
terapiju svetlom. Karakteristina je hiperfagija, uz porast telesne teine i
hipersomnija.
65.

DISTIMIJA I CIKLOTIMIJA

Dugotrajne i esto fluktuirajue poremeaje raspoloenja. Traju godinama,

tokom ivota i uzrokuju znaajno trpljenje i invalidnost.Za Dg. je bitno da
nikad nisu dovoljno snane da bi ispunile uslov za blagu depresivnu
epizodu ili hipomaniju.
DISTIMIJA DEPRESIVNA NEUROZA
Hronini i trajni poremeaj raspooenja (svaki dan, ceo dan), eventualno
se oseeju zdravo par dana, nedelja ponekad. Sve je napor i nema
uivanja. Tmurni, loe volje, spavanja, oseaju se bespomono, nisko
samopotovanje. Za Dg. je potrebno da je retko jako teko da bi postalo
rekurentni i da se javlja u ranom odraslom dobu, da traje par godina ili
itav ivot. Prevalenca 3-5% u optoj populaciji. Klinika slika stalno
postojanje simptoma, nedostatak interesovanja za uobiajene aktivnosti,
hronino nesreni i jadni, poremeaj spavanja i apetita, snieno
samopotovanje, seksualna elja, psihomotorna usporenost, socijalno
funkcionisanje ne mora da bude oteeno. est komorbiditet sa tekim
depresivnim poremeajem tzv dupla depresija.
CIKLOTIMIJA BLAGA FORMA BAP-A
Trajna nestabilnost raspoloenja, sa blagim depresijama i euforijama.
Razvija se i pre 20-te i hronina je. Oscilacije u raspoloenju (moe biti
stabilno i po par meseci) ne vezuju ni za kakve ivotne dogaaje! ee
kod ena i komorbidira sa graninim poremeajem linosti. Treina razvija
teki depresivni poremeaj. Kod 30% postoji naslednost BAP-a. Klinika
slika dezorganizovano ponaanje u periodima povienog raspoloenja
(promiskuitet, problemi u braku)Trajna emocionalna labilnost, tj.slini
simptomi kao BAP, samo blae. Promena nastupa naglo iz jednog u drugo
stanje (postoje i meovita stanja, neprijatna), oseanja van kontrole.
66.

Lani poremeaj

Osoba produkuje simptome organskog ili mentalnog poremeaja i

preuzima ulogu pacijenta.Jasna sekundarna dobit nije karakteristika lanih
poremeaja i razlikuje ih od laganja.Preuzimanje uloge bolesnika. Pocinju

ranom odraslom dobu,ali se mogu javiti i u detinjstvu i adolescenciji. esti su

poremecaji linosti. Koriste medicinski argon u opisu tegoba . Insistiraju na
hospitalizaciji. Trae panju osoblja. U klasifikaciji DSM-IV postoje 3 vrste
lanih poremeja: 1. Sa predominantno fizikim simptomima I znacima (Sy
Munchausen) 2. Sa predominantno psiholokim simptomima i znacima 3.
Kombinovani. Sa predominantno psihikim simptomima i znacima:

Depresija,halucinacije,disocijativni
ponaanje,pseudologia phantastica
67.

konverzivni

simptomi,bizarno

Major depresija

Pet (ili vie) od sledeih simptoma je prisutno za vreme perioda od 2 nedelje, i

predstavlja izmenu u odnosu na prethodno funkcionisanje(najmanje jedan od
simptoma je pod 1. ili 2.):
depresivno raspoloenje vei deo dana, skoro svakodnevno, ili kao subjektivna
alba(npr. oseanje tuge ili praznine), ili kao opservacija od strane drugih
(npr.plaljiv izgled); Kod dece i adolescenata, raspoloenje moe biti iritabilno
a. znaajno smanjeno interesovanje ili zadovoljstva u svim, ili skoro
svim aktivnostima veinom dana,skoro svakodnevno
b. znaajan gubitak na telesnoj teini a da se ne drzi dijeta, ili dobijanje
na teini
c. insomnija ili hipersomnija skoro svakodnevno
d. psihomotorna agitacija ili retardacija skoro svakodnevno
e. umor ili gubitak energije skoro svaki dan
f.

oseanje bezvrednosti ili preterana ili neodgovarajua krivica (koja

moe biti sumanuta) skoro svaki dan (van samoprekorevanja ili
krivice zbog bolesti)

g. smanjena sposobnost koncentracije i razmiljanja

h. povratne misli o smrti povratne suicidalne ideje bez specifinog
plana, ili pokuaj suicida, ili specifian plan da se izvrsi suicid
Simptomi uzrokuju kliniki znaajan distres ili oteenje u socijalnom,
profesionalnom ili drugim vaznim podrujima funkcionisanja. Simptomi nisu
posledica direktnog fiziolokog efekta supstance (npr. droga, medikamenti), ili
opteg medicinskog stanja Simptomi se ne mogu bolje objasniti aljenjem, tj.
stanjem nakon gubitka voljene osobe,traju due od dva meseca i karakteriu se
znaajnim oteenjem funkcionisanja, morbidnim preokupacijama bezvrednou,
suicidalnim idejama, psihotinim simptomima ili psihomotornom retardacijom