PSIHIJATRIJSKI INTERVJU I PROCENA

Psihijatrijska dijagnostika poiva na klinikoj istoriji. zato neophodni anamnestiki podaci. Ako su pacijenti nesaradljivi, kliniar uzima podatke od porodice ili prijatelja. Tehnika psihijatrijskog intervjua: 1) Uspostaviti kontakt to ranije sa pacijentom tokom intervjua 2) Utvrivanje pacijentovih glavnih tegoba 3) Koristiti dobijene podatke o glavnim tegobama u svrhu postavljanja privremene diferencijalne dijagnoze 4) Postavljanje dijagnoze posredstvom znatno usmerenijih i detaljnih pitanja 5) Strpljivo pratiti pacijentove odgovore tokom intervjua i ako su neodreeni i nejasni, odrediti tane ako moe 6) Dopustiti pacijentu da pria dovoljno dugo o svojim tegobama i pri tome proceniti koliko su mu misli povezane 7) Ispitiva ne treba da se ustee da postavlja pitanja koja mogu kod oboje da izazovu potekoe ili neprijatnosti 8) Ne zaboraviti pitanja o suicidalnim mislima! 9) Pruiti pacijentu priliku da ispitivau postavi neko pitanje na kraju intervjua 10) Pacijent nakon zavretka inicijalnog intervjua treba da ima utisak poverenja i nade, ako je mogue Svrhe poetnog psihijatrijskog intervjua: 1. 2. 3. 4. formiranje utiska o pacijentovoj dijagnozi ili diferencijalnoj dijagnozi u cilju pravljenja plana leenja pravljenje pisanog dokumenta sa info koje su standardizovane, itljive i lake za interpretaciju terapijska vrednost kroz uspostavljanje pozitivnog odnosa pacijenta i ispitivaa, to olakava dalju procenu veliki znaaj heteroamnestikih podataka (drugi) zbog verodostojnosti i adekvatnosti dg bez improvizacija

Shema psihijatrijske procene:

1. Identifikacija pacijenata i dobijanje relevantnih podataka o njemu dobijanje podataka o starosti, dominantna ruka, rasa, pol, brani i profesionalni status. Proverimo podatke kod robine i prijatelja. 2. Glavne tegobe treba ih navoditi onako kako ih sam pacijen izlae (dve tri osnovne) 3. Sadanja bolest preciznija istorija bolesti: 1) opis poetnih simptoma jako vano kad i na koji nain! su poeli i da li je poetak bio precipitiran! nekim znaajnim ivotnim dogaajem(spada i droga, alkohol) 2) opis razvoja simproma jako vano sistematino sve simptome zabeleiti! zbog dif.dg. i u MKB-10 okvirno. 3) zabeleiti sve vidove leenja kojima je bio podvrgnut (doze, duinu tretmana i efekte specifine medikacije) 4. Prethodna istorija bolesti: 1) istorija psihijatrijskog poremeaja rezime prethodnog toka bolesti, problema i njihovo leenje. Kod hroninih oboljenja ja ko vano da bude detaljno (broj hospitalizacija, kad prvi put simptomi, hronoloki redosled epizoda, njihova duina, karakteristike i teina simptoma i leenje). Zabeleiti i da li se dobro ili loe sea + potvrda drugih 2) lina anamneza prua uvid u pacijentovu sposobnost da da podatke o sebi: gde roen, sredina gde iveo, kvalitet adaptacije u ranom detinjstvu (napadi besa, kolske fobije, delikvencije), odnos prema roditeljima, prijateljima, roacima, kao i psihoseksualni razvoj (prvo iskustvo), period edukacije, vannastavne aktivnosti, hobi 3) premorbidna linost ponaanje osobe pre bolesti, procena ekstovernosti/introvertnosti, temperament, afiniteti 5. Porodina anamneza godine i zanimanje roditelja, brae i sestara, potomstva. Ako neko od roaka ima istoriju mentalnog poremeaja, info o njegovom leenju, hospitali, toku i ishodu bolesti. (to vie o drugostepenim roacima) 6. Socijalna anamneza podaci o pacijentovoj aktuelnoj situaciji (brani status, zanimanje, prihodi, lokacija i uslovi stanovanja, specifinost lanova porodica koje ive sa pacijentom, socijalna podrka koju pacijent dobija, navike-cig) 7. Opta medicinska istorija bolesti sumiranje aktuelnog i prethodnog opteg stanja zdravlja (ako ima somatsku bolest, lekovi i doze), alergije, prethodne hirurke intervencije, problemi CNSa (povreda glave, glavobolja, konvulzij)

8. Ispitivanje mentalnog statusa ekvivalentno somatskom pregledu u medicini. Sheme ispitivanja: 1) Spoljanji izgled i stav negovanost, higijena, facijalna ekspresija, da li odgovara godinama, tip odee, saradljivost, obazrivost ili sumnjiavost 2) Motorna aktivnost mirno sedi ili je fiziki agitovan, svaki abnormalan pokret, tik ili manirizam zabeleiti, sve fenomene koji bi odgovarali tardivnoj diskineziji ili katatonoj slici (votana savitljivost) 3) Svest (orijentacija) vreme, prostor, orijentacija prema sebi i drugima (generalije i identitet pacijenta) 4) Miljenje i govor sadrajni (foralmalni) poremeaji miljenja, ritam govora, loginost uz ciljnu predstavu, proceniti misaoni sadraj (sumanuti sadraji, detaljno opisati) 5) Raspoloenje i afekt R: relativno trajan i ujednaen emocionalni stav (iskazi pacijenta i fac.ekspresija) i moe biti neutralno, euforino anksiozni ili iritebilno. A: emocionalni odgovor podstaknut nekim stimulusom, nain na koji reflektuje emocije na druge (mimika reakcija na alu, (ne)odgovarajua reakcija i njen intenzitet) i moe biti odgovarajui, zaravnjen (slab emo odgovor, zatupljenost) ili neodgovarajui (nije u skladu sa sadrajem razgovor) 6) Percepcija sve modalitete (halucinacije ili iluzije) 7) Orijentacija 8) Mnestike funkcije 9) Pamenje a) Opta informisanost informacije iz istorije i geografije, prilagoeno pacijentovom fonu znanja, b) Raunanje tzv.test oduzimanja 7 (da oduzme 7 od 100, pa od sledeeg broja, 5 puta min), uskladiti ili promeniti kod hroninih c) Sposobnost itanja i pisanja tekst da proita, napie par reenica, d) Apstrakcija interpretacija poslovica ili izvui zajedniko za dva pojma, e) Rasuivanje i uvid koliko realno procenjuje svoju bolest i druge probleme, ispitivati direktno 10) Vizuospacijalne sposobnosti da precrta neku geometrijsku figuru (sat ili kvadrat u krugu) 11) Panja testovima raunanja posredno + Bardonov test (da precrtava jedno slovo u tekstu, nabroji 5 stvari na N) 12) Nagonski ivot apetit, seksualni ivot, a volja preko pitanja o ivotnim aktivnostima i planovima 13) Opti somatski status prema medicinskom modelu, komlet pregled svih organskih sistema 9. Neuroloki pregled detaljna neuroloka eksploracija, za eventualni organski supstrat koji ima znatan uticaj 10. Dijagnostiki utisak utisak kliniara u skladu sa MKB-10 kriterijumima 11. Diferencijalna dijagnoza 12. Plan daljeg ispitivanja i leenja u zavisnosti od stepena dijagnostike izvesnosti. Ukoliko nismo sigurni u dijagnozu, prvo treba dodatna procena i kliniki i laboratorijski testovi za tanije postavljanje dijagnoze. Strukturisani intervjui (sistematski pristup u dobijanju informacija o bolesti): 1) Vodi za afektivne poremeaje i shizofreniju od 70tih se upotrebljava u Americi, dve klase podataka: aktuelno stanje i procena simptoma koji su se javljali tokom pacijentovog ivota. Obuhvata irok spektar simptoma i prethodnu istoriju bolesti, a mana mu je to je prilagoen za stariju klasifikaciju (DSM -III). Ipak, poseduje sopstveni komplet dijagnostikih kriterijuma i naziva se Istraivaki dijagnostiki kriterijum. 2) Vodi za dijagnostiki intervju za epidemioloke studije koje se odnose na veliku populaciju, pa nije pogodan za pojedinane pacijente sa tekom psihijatrijskom simpto matologijom, ali dobar je jer ne zahteva od ispitivaa prethodno iskustvo sa pacijentima. 3) Strukturisani kliniki dijagnostiki intervju prvi instrument procenedizajniran iskljuivo za DSM kriterijume, fokusiran je na postavljanje dijagnoze, ajtemi prilagoeni DSMu 4) MINI (Mini-internacionalni psihijatrijski intervju) 90 konstruisan tako da relativno brzo (15min) dobijemo relevantne podatke o pacijentu i zato se koristi u multicentrikim i epidemiolokim klinikim studijama, baziran je na DSM-IV. 5) Strukturisani intervju za DSM-IVdijagnozu poremeaja linosti konstruisan na inicijativu SZO Rejting skale (za brzu i preciznu procenu specifinih psihopatolokih aspekata, za ispitivanje psihofarmaka ili promene pacijentovog statusa):

1) Kratka skala psihijatrijske procene najstarija, 60te razvijena, koristi FA da bi izdvojila manji brij faktora, velika upotrebna vrednost, iako je procena veine ajtema apstraktna u poreenju sa specifinim simptomima u proceni. 2) Skala za procenu negativnih simptoma i skala za procenu pozitivnih simptoma za procenu ireg spektra psihotine fenomenologije od prethodne skale, omoguava rejtiranje simptoma (sumanute ideje, halucinacije, formalni poremeaji miljenja) 3) Bekova skala za procenu depresije za kognitivnu simptomatologiju depresija, najee za depresivne pac 4) Hamiltonova skala za depresiju za kvantitativno merenje simptoma depresije koji su senzitivni na promene, konstruisana nakon otkria psihoaktivnih lekova i predstavlja standardni instrument za procenu efikasnosti novih antidepresiva. 5) Skala za procenu nevoljnih pokreta da bi registrovali nevoljne pokrete karakteristine za tardivnu diskineziju, u studijama koje testiraju antipsihotike. 6) Mini-mental skala kratka skala za procenu kognitivnog statusa, kvantitativno merenje orijentacije, memorije, raunanja i ostalih aspekata procene mentalnog statusa, u irokoj upotrebi zbog brzine.

PSIHIKE FUNKCIJE
PANJA
Hijerarhijski organizovana (prvi ulasci su modalno specifini, a posle su supramodalni nezavsni od modaliteta), ogranienog kapaciteta, opseg panje (broj info koji moe odjednom biti obuhvaen) je konstantan i otporan na oteenja. 1) 2) 3) 4) Fokusirana (selektivna) panja koncentracija, istaknut 1 stimulus ostali supresija Pasivna panja automatska, registrovanje novih upadljivih info, a aktivne je budna + voljno fokusirana Podeljena panja vie od jednog zadatka u jedinici vremena Vigilnost sposobnost promene fokusa panje i tenacitet sposobnost zadravanja fokusa panje

Poremeaji panje: 1) rasejanost panje (aproseksija) u uslovima ouvane svesti 2) hipertenacitet sa hipovigilnou rasejani naunik, kod depresivnih i shizofrenih (usmereni na problem) 3) hipervigilnost sa hipotenacitetom rasejani uenik, zamor, iscrpljenost, mala deca, kod maninih (sve odvlai)

OPAANJE
Percepcijom ostvarujemo kontakt sa spoljnom realnou eksterocepcija i sa unutranjom interocepcija. Percepcija je integracija senzornih utisaka uz uee prethodnog iskustva (nauenog) engrami, tragovi seanja (uskladiteno) periferna stimulacija CNS oseaj (subjektivni odraz objektivne realnosti) percepcija znaenje (apercepcija) receptora ula shvatiti opaeno Poremeaji opaanja: 1) AGNOZIJE normalna percepcija liena znaenja, gubi se ta nauena veza, senzorni stimulus ostaje besmislen. ula i primarne kortikalne zone su ouvane, poremeaj je u tercijarnim obradi informacija (integraciji). Moe biti: vizuelna, taktilna, akustika, nominalna (naziv predmeta ne zna, a zna upotrebu), anozognozija (svoj defekt), autotopagnozija (poremeaj telesne sheme). Upuuju na strukturalne lezije mozga i orijentiu u lokalizaciji . Javljaju se kod organskih oteenja CNS-a.

2) ILUZIJE pogreno prepoznavanje realnih ulnih stimulusa, pridavanje pogrenog znaenja, tj. osnovna obeleja se korektno prepoznaju, ali se dodaju osobine, znaenje koje objekt ne poseduje. Kod zdravih fantazmatska elaboracija (zamor, jak afekat straha, slaba osvetljenost),a u patolokim stanjima usled afekcije CNS-a. 3) HALUCINACIJE ulna opaanja u odsustvu bilo kog spoljanjeg senzornog stimulusa. Uslovi za dijagnostifikovanje halucinacija: a) pozitivan sud realnosti (postoji gubitak uvida u nenormalnost h.doivljaja, uveren u istinitost) b) karakter telesnosti (opaanje u sve tri dimenzije) c) stepen verovanja pacijenta (nema uvid u nenormalnost svog psiholokog doivljaja) Javljaju se u organskim modanim sindromoma i tzv.funkcionalnim psihozama.Variraju u senzornom modalitetu, stepenu sloenosti halucinatornog doivljaja i stepenu do kojeg utiu na ponaanje: VIZUELNE vidi ono to ne postoji: 1) elementarne fotomi, fotopsije (svetlucanje, bljesak, nejasne linije), 2) vizije elaborirane, dinamike h, scena, dogaaji, 3) h dugih konaca, mrea, pauka, zmija u alkoholnom delirijumu. Dele se na: ekstrakampine vidi predmete i pojave van svog vidnog polja (iza sebe), autoskopske opaa delove tela an sopstvenih granica i liliputanske vidi smanjene veliine. Odraavaju organski poremeaj pre svega, a i shiza ih ima. AUDITIVNE akoazmi jednostavne, neverbalne halucinacije (buka, umovi, zvukovi) u organskim psihozama, foneme sloene, diskusije nekoliko glasova o pacijentu u shizama, paranoidnim psihozama i akutnim toksinfekcijskim psihozama. Tipino za shizofreniju: glasovi neprijatnog sadraja, negativni ili naredbodavni, 1) glasovi koji naglas govore ta pacijent treba da radi, 2) glasovi koji komentariu i 3) vie glasova koji raspravljaju o pacijentu u treem licu. TAKTILNE poremeaj u sferi ula dodira, formikacija oseaj da insekti gamiu po koi, najee u alkoholnom delirijumu, kokainskoj intoksikaciji ili amfetaminskoj psihozi. SOMATSKE neprijatne fizike senzacije u telu: parestezije peckanje, paljenje, arenje, tipanje, cenestetine halucinacije ulnih zbivanja u unutranjim organima, kod shizofrenije, algohalucinacije u sferi senzibiliteta za bol, kinestetike doivljaj da se udovi pokreu i kohabitalne halucinacije sexa. VESTIBULARNE u domenu ula ravnotee: padanje u ambis, ljuljanje, sve se okree oko osobe OLFAKTIVNE I GUSTATIVNE neprijatni mirisi, gorak, metalni ukus, kod organskih i konvulzivnih IKTALNE deo epileptinih napada, stereotipne su, traju par sekundi uz izmenjeno stanje svesti. Funkcionalne halucinacije u vezi su sa spoljanjim stimulusom, ali nisu prave jer postoji spoljanji stimulus. Sinestezija prelivanje senzornih iskustava iz jednog u drugi ulni modalitet, tj. izazivanje perceptivnih distorzija u nekom ulu, iako je postojala stimulacija drugog modaliteta (muzika se doivljava vizuelno), marihuana, meskalin i kod normalnih. Halucinoza stanje aktivnog haluciniranja kod osobe kod koje je ouvana budnost i orijentacija, odnosno mentalna diplopija jer imaju intervale potpunog uvida i lucidnosti, bez halucinacija. Kod akutnih intoksikacija i apstinencijalnog sindroma. Pseudohalucinacije rezultat mate, postoji razumevanje da su nerealne, zna da dolaze iznutra, odnosno fantomski ud halucinacija zdravih, doivljaj postojanja amputiranog uda. Hipnagogne halucinacije halucinatorna iskustva snova tokom prelaska iz budnog stanja u san, a obrnuto iz sna u budnost se zovu hipnapompne. Nemaju patoloki znaaj, mada se mogu javiti u narkolepsiji, kada su uglavnom vizuelne, tokom zaspivanja ili buenja.

PAMENJE
Sposobnost zadravanja i reprodukovanja podataka iz prethodnog iskustva. Sastoji se iz registrovanje, retencija, rekognicija i reprodukcija. Omoguava odravanje i prizivanje u svest prolosti bez ponovne percepcije.

Mehanizmi molekularne promene u sinapsi, 1. upamivanje kruenje informacija kroz mreu neurona po tipu reverberacijskih krugova, a ta kruea info aktivira postsinaptike strukture i poinju procesi fosforizacije belanevina, 2. prenoenje procesa na intracelularni nivo (ubrzavanje sinteze nukleinskih kiselina, pre svega RNK genetsko pamenje) Strukture hipokampus, amigdaloidni kompleks, mamilarni kompleks, cingularna kora i forniks. Dva sistema pamenja: 1) deklarativno sposobnost pamenja info, objekata, dogaaja, zadravanja i ponovnog oivljavanja. Epizodiko (seanja vezana za prostor i vreme) i semantiko (nauena kao znanje, van prostor-vreme koordinata) 2) proceduralno vetine i automatizovane radnje Kliniki tri vrste pamenja: neposredno/ultrakratko (15-20 s), kratkorono (min-2 dana) i dugorono. Konsolidacija proces uvanja info kao dugotrajnog pamenja, sastoji se iz prelaska info iz kratkoronog ( po bliskosti i slinosti) u dugorono (po znaenju, traje par s) i njihovo stabilizovanje (ponavljanje i dalja orhganizacija). Procesi pamenja: registrovanje, retencija, rekognicija i reprodukcija. uenje usvajanje novih info preko konsolidacije (asocijativna povezanost, vremenska raspodela intervala uenja, motivacija, cilj, odluka, ponavljanje), a zaboravljanje gubitak ili smanjen pristup info, iako usvojene i uskladitene, tzv. normalno zaboravljanje (stariji slabije pamte, vanih dogaaja se ivo seamo, a neki trajno izgube zbog neupotrebe). Poremeaji pamenja: 1.KVANTITATIVNI esto se amnezija simulira! Ako nije bilo gubitka svesti i ako nema oteenja inteligencije onda je verovatno psihogenog porekla. Organski poremeaji registracije i retencije, psihogeni poremeaj reprodukcije. hipermnezija previe detaljno i ivo seanje hipomnezija smanjeno seanje amnezija potpuno neseanje, gubitak pamenja gde su odreena iskustva zaboravljena 1) retrogradna gubi info iz vremena pre kritinog dogaaja 2) anterogradna nemogunost registrovanja ili uenja nove info, upamivanja posle kritinog dog. 3) katatimna ogranieni gubitak jako afetivno obojenog doivljaja 4) kod dementnih (organski) zaboravlja ime, datume, izgubi se, ne prepoznaje ljude, a pamti staro! 5) funkcionalne (psihogene) vremenski period koji obuhvata zaboravljene dogaaje je selektivan nejasan, prividno reava intrapsihiki konflikt, potiskivanje! (konverzivne neuroze)

2.KVALITATIVNI rearaniranje zapamenog, iskrivljeno priseanje, protokom vremena stvaraju se fantazije 1) retrospektivna falsifikacija (alomnezija) naknadno izvrnuto seanje, nesvesno iskrivljavanje realnih iskustava da bi se prilagodili emocionalnom stanju. Javlja se kod male dece (prolazno), oligofrenija, PL i neki psihotini (depresivni, manini i paranoidni). 2) pseudologija fantastika (sindrom Minhauzena, mitomanija) mrea lai, elja + mata = realnost), tzv.patoloka laljivost kod PL ili psihopatije, za razliku od konfabulacija: u suoavanju sa laima uspevaju da se osveste. 3) kriptomnezija (nesvesni plagijat) osoba citira neko delo kao svoje, uverena da ga nikad nije videla. 4) konfabulacije (paramneije) popunjavanje amnestikih praznina izmiljenim sadrajima, kod alkoholnog amnestikog sindroma, organskih poremeaja (Korsakovljev sindrom), senilne psihoze tzv.fantastine parafrenije (mata = realnost) 5) paramnezije pogreno seanje, poremeaj opaanja ili pamenja vremenskog toka, vrsta iluzija seanja i pogrene interpretacije: deja vu (ve vieno neto to je prvi put), deja entendu (uo), deja pense (mislio), kao i

jamais vu, entendu, pense. Javlja se u svakodnevnom ivotu u stanjima umora, intoksikacija, parcijalnih epileptinih napada, a u patologiji: najee kod neuroza, nekad i kod shizofrenije.

MILJENJE
Omoguava posredno saznavanje realnosti, shvatanje odnosa izmeu pojava, kauzalnosi i realno orijentisan zakljuak. Ukljuuje ogroman broj kognitivnih operacija (analizu/sintezu, indukciju/deduciju, komparacija, apstraktno/konkretno, pretpostavke (hipoteze), kojima svet doivljaja biva oposredovan smislom i ekspresivno organizovan. Ovom kognitivnom obradom informacija se prilagoavamo novonastalim situacijama i reavamo nove probleme . Misaoni procesi se odvijaju preko asocijativnih polja neokorteksa, ali nema centra za miljenje: aktivnost celog mozga prkosi lokalizaciji. Tipovi miljenja: 1) konkretno bukvalno miljenje, nesposobnost izdvajanja zajednikih svojstava i stvaranja apstraktnih koncepcija. Simbolika stvarnost se brka sa konkretnim realitetom, metaforu i figurativno bukvalno shvata. Ima magijski karakter: preterano fantaziranje,magijska upotrebarei ili govora. Normalno je u ranom detinjstvu, primitivnim zajednicama, a u patologiji kod niskog IQ-a, organskih poremeaja i shiza. 2) apstraktno filogenetski novi i za oveka specifian kvalitet, preovlaujui nain miljenja kod odraslih, inteligentnih i zdravih. Sposobnost izdvajanja optih, zajednikih svojstavainformacije, uvaavanje vremenskog toka, apstraktne kategorije i deduktivno-logika pravila, predvianje i planiranje, smisaona komunikacija. 3) derestino (autistino) misaoni sadraji u kojima dominira unutranja, idiosinkratika ili personalizovana realnost nad opte potvrenom spoljanjom realnou. I FORMALNI POREMEAJI MILJENJA: 1. Poremeaji brzine miljenja: usporeno ka cilju usmereno, ali sa malo inicijative i planiranja, najjednostavnije misli zahtevaju napor, a kod usporenog govora duge pauze, esto mora da se podseti gde je stao. blok misli iznenadni prekid toka misli pre nego to je misao zavrena, ne sea se...posledica prekida toka misli ili govora i javlja se u stanjima intenzivnog afekta (ispit) ili u mutizmu kod retardiranih, depresije i shize. ubrzano praeno logorejom, poveana koliina spontanog govora (glasno, brzo, nepotrebne rei), kada se mnogo ubrza, menja se pravac miljenja i rezultuje begom ideja. Rei neskladno povezane zbog znaenja i rimovanja pa govor gubi ciljnu predstavu i udaljava se od glavne teme. 2. Poremeaji kontinuiteta misli (misaonog toka): opirno ili preopirno miljenje, nesposoban da iskljui nebitne i sporedne sadraje iz asocijacija, ali i dalje logiki organizovano patoloka opirnost. cirkumstacijalnost este digresije, nebitno i sporedno, ali se vraa na glavnu temu, bez podsticaja ostvarje cilj! tangencionalnost ne stie do cilja, sve vie se odaljava od glavne teme i ne vraa na nju. Nepovezane, dezorganizovane, skokovite asocijacije teak poremeaj asocijativnog miljenja, slualac ne moe da razume jedna od glavnih oznaka shizofrenije. 3. Govor : shizofazija (rasulo misli i salata od rei) nizanje rei koje nemaju logiku vezu, neologizmi, nepovezani slogovi neologizmi idiosinkratike, novoformirane rei koje se formiraju kondenzacijom 2 ili vie koncepata, shize inkoherentno logina organizacija miljenja je nepravilna, nerazumljiv govor, u stanjima pomuene svesti, delirijuma i demencije, a ne shize! verbigeracija stereotipno, bez smisla i konteksta ponavljanje rei ili reenica sa nestankom razumljivog govora, kod katatone shize perseveracija stereotipno, sa smislom i kontekstom ponavljanje besciljno i bez svesne namere, ponavljanje istog odgovora na nevezana pitanja, kod organskih sindroma. eholalija ponavljanje onoga to je ispitiva rekao palilalija ponavljanje poslednje rei ili izraza

embulosna re re koju je izgovorio u momentu poetka cerebralnog insulta, koju kasnije u afaziji jedinu moe alogija osiromaeno miljenje i kognicija uopte, prazno, suvoparno, kod shizofrenije. Ima dve manifestacije: a) nefluentan prazan govor siromaan, malo spontanog, oskudni odgovori, konkretni, kratki b) fluentan prazan govor siromatvo sadraja miljenja, adekvatna koliina, ali malo informacija, stereotipno II SADRAJNI POREMEAJI MILJENJA: 1. Precenjene ideje (fiks-ideje) preokupacija od velikog emocionalnog znaaja, smatra to opravdanim, vrsto je se dri i prilagoava 2. Opsesije perzistirajue i neeljene misli/slike koje se prisilno pojavljuju u svesti i smetaju oveku, ne mogu se voljno zaustaviti i elimnisati logikim rasuivanjem, tume se kao iracionalne i apsurdne. Postoji subjektivan doivljaj prisile, ouvan uvid u iracionalnost, esto idu uz prisilne radnje (kompulzije), koje se konstruiu da ponite efekte misli, da ublae anksioznost od opsesije. Nekad idu sa magijskim miljenjem: verovanja u odreene misli, rei ili akcije koje dovode do ispunjenja elja 3. Sumanute ideje ekstremne devijacije u sadraju miljenja, patognomonine za psihoze, tj.fiksirana, pogrena verovanja nepodlona korekciji suoavanjem sa injenicama. Sadrajno izlaze iz socijalnog, kulturnog i religioznog miljea osobe i ne mogu se njime objasniti; idiosinkratino je u smislu to samo ta osoba veruje. a) sistematizovane (paranoino strukturisane) ograniene na odreene oblasti sa ouvanim senzorijumom i odsustvom halucinacija, ne ometaju previe u svakodnevnom ivotu. b) nesistematizovane (paranoidno strukturisane) proirene su na mnoge oblasti ivota, nove ljude i situacije, postoje i halucinacije, zato je loe socijalno funkcionisanje, u svim domenima u skladu sa sumanutim idejama. Mehanizmi nastanka sumanutih ideja: 1. interpretativan 2. intintuitivan 3. halucinatoran 4. fabilativan.

Sumanutost odnosa netano verovanje da sluajni, nepovezani dogaaji imaju odreeno i posebno znaenje u vezi sa osobom. Lane personalizovane interpretacije aktuelnih dogaaja (novine, radio), pranoidna shizofrenija i psihoze Sumanutost persekucije netano verovanje da neko hoe da im naudi (izolovani ili organizovani), par. shiza i psihoze Sumanutosti veliine nerealna verovanja u sopstveni znaaj , vanost, mo, bogatstvo, slavu, odabranost. Javlja se kod manini i progresivna paraliza Sumanutost ljubomore veruje da mu je partner neveran, najraznovrsnije informacije konstruiu u dokaze. Javlja se kod hroninog alkoholizma paranoje i paranoidne psihoze. Simanutost grenosti i krivice zasnovan na depresivnom raspoloenju, veruje da je uinila greh, da je odgovoran za neki dogaaj, ispoveda se svakome o svojoj grenosti, trai kaznu, generalizuje samooptuivanje za ceo svet. Psihotina depresija, organski poremeaji i shizofrenija. Religiozme sumanutosti preokupacija pogrnim religioznim uverenjima ili novi sistem, slino sumanutostima veliine Somatske (hipohondrine) sumanutosti fiksirana pogrena verovanja koja ukljuuju strukturu i funkciju svog tela. Kod psihotine depresije i shizofrenije uz cenestetike halucinacije. Sumanutosti kontrole ili uticaja verovanja o magijskoj, telepatskoj komunikaciji, kontroli misli, subjektivni doivljaj da su oseanja kontrolisana spoljanjimsilama. U shizofreniji, tri tipa: 1. umetanje misli, 2. oduzimanje misli, 3. emitovanje misli (glasne) i 4. eho-misli (izmeu intervala) Sumanutost itanja misli ili da on ita ili da drugi itaju njegove, razlikuje se od emitovanja misli, jer on misli da drugi znaju ta on misli, ali ne misli da se druge misli uju naglas. Sumanutost pronalazatva mere predostronosti, borba za prava, preduzimanje akcije, kod paranoidnih psihoza

Erotomanija oboavanje poznatih linosti (faza nade, razoarenja i osvete), kod paranoidnih psihoza, ee ene. Kapgrasov sindrom sumanutost identifikacije, i Fregoli sindrom sumanutost pamenja.

INTELIGENCIJA
Konstituciono, genetski definisan kapacitet, ali i oblikovan sredinom; kompletna sposobnost da se asimilira injenino znanje, rezonuje logino, manipulie konceptima, bukvalno u apstraktno, kao i sposobnost reavanja novih problema, adaptacija. Moe biti: praktina, verbalna i socijalna inteligencija. Spirman govori o optem G-faktoru i S. specifinim. Poremeaji inteligencije: 1) 2) 3) 4) laka (IQ 50-70) srednja (IQ 35-50) teka (IQ 20-35) duboka (IQ ispod 20)

Steeni intelektualni poremeaj podrazumeva redukciju raznovrsnih intelektualnih sposobnosti koje su ranije postojale! Demencija steeni intelktualni deficit u kojem su jezgrovni poremeaji kratkoronog i dugoronog pamenja, sa poremeajem apstraktnog miljenja i rasuivanja, izmena linosti. Nastaje nakon normalnog intelektualnog razvoja, nerazlikovanje bitnog od nebitnog, gubitak orijentacije i inventara znanja.

EMOCIJE
Bazini afektivitet regulisan je na nivou modanog stabla sa aktivacijom mehanizama apetitivnog (prijatnog) i averzivnog (neprijatnog). Strukturna podloga za organizaciju emocija limbiki sistem + utie na neokotreks. Emocija = oseanje boji miljenje, radnje i ponaanje. Jezik emocija je prepun idiosinkratikih znaenja, pa je teko opisati unutranje senzacije i povezati ih sa spoljanjim ponaanjemMogu biti: 1. stenike (stimuliue) i astenike (sniavaju pokretaku energiju) 2. prijatne (radost, zadovoljstvo) i neprijatne (alost, strah) 3. primarne (radost, tuga, bes i strah) i sekundarne (sloene) Raspoloenje (timija) preovlaujue stanje emocija ili ton oseanja: subjektivna/objektivna komponenta (samoprocena i procena drugih), a temperament je predominantno raspoloenje tokom ivota. Svako raspoloenje karakterie: 1) stabilnost konzistentnost tokom dana 2) reaktivnost zavisnost promene raspoloenja kao odgovora na spojlanja dogaanja i okolnosti 3) trajanje veliki dijagnostiki znaaj, meri se danima, nedeljma i godinma Afekt intenzivno stanje oseanja, menja se kao odgovor na trenutnu situaciju i objekte, lako uoljiv i moe se opservirati zbog izraajanosti i telesnih manifestacija. Opis afekta podrazumeva: a) b) c) d) e) opis (potpuno izraen, stegnut), promene (fluidan, monoton, labilan) podesnost (neodgovarajui ako nije u skladu sa sadrajima miljenja ili nekarakteristino za SES i starosnu dob) intenzitet ekspresije (zaravnjen ili bezoseajan ako odsustvuje ekspresija) uspostavljanje odnosa (sa ispitivaem).

Afekat remeti sve psihike funkcije i ispoljava sintimno dejstvo psihiki sadraji pod dejstvom opteg raspoloenja i katatimno dejstvo miljenje pod uticajem jedne ideje vrsto vezane afektom. Bitno je i kako se afekat zavrava:

abreagovanje motorno i verbalno pranjenje (najzdravije), moe se modifikovati i kanalisati, gde je intelektualna obrada najvii oblik modifikacije. svesno priguivanje zbog disfunkcije vegetativnog sistema, vodi psihosomatskim oboljenjima potiskivanje osnovni mehanizam koji vodi neurozi iradijacija afekta povezivanje afekta sa predstavama kojima nije prvobitno pripadao projekcija neopravdano, nesvesno premetanje sopstvenog afekta u spoljanji svet kumulacija afekta nagomilavanje slinih afekata sa naglim pranjenjem u jednom trenutku privremeno odlaganje da bi se kasnije praznio Poremeaji emocija: Eutimija stanje emocionalnog i fizikog blagostanja

1.KVANTITATIVNI sniavanje i poviavanje raspoloenja i nesklad intenziteta stimulusa i afektivne reakcije. 1) hipertimije depresija (intenzivna tuga, alost, bol, bez jasnog povoda ili duina trajanja i intenzitet prevazilazi normalno tugovanje zbog gubitka) i euforija (povieno raspoloenje koje karakterie preterano ushienje, optimizam, oseanje moi, sposobnosti, ne odgovara situaciji i smatra se neprimerenim manija, a euforija+jako uzbuenje = egzaltacija) 2) hipotimija zaravnjenost afekata, emocionalna tupost (nepromenljivost izraza lica, gubitak kontakta oima) manifestuje se siromtvom emocionalnog odgovora i ogranienim opsegom emocionalne ekspresije. 3) apatija kompletan gubitak afektivne osetljivosti i ima lou prognozu kod shiza i organskih i razlikuje se od gubitka emocija subjektivni oseaj da je osoba izgubila emocije kod PL, hronina depresivna apatija. 4) emocionalna labilnost brzo promenjivi afekti, preosetljivost u sfeti emocija zbog izraene fluktuacije oseanja karakterisane brzim, esto preteranim afektivnim promenama kod male dece, organskog, zbog slabljenja kortikalne inhibicije, emocionalna inkontingencija je tei oblik. 5) emocionalna razdraljivost burno i brzo reagovanje na minimalnu provokaciju sa nemogunou zadravanja ili odlaganja emocionalnog reagovanja kod PL, alkolisanost, organski sindromi 6) patoloki afekt ekstremno izraena patoloka razdraljivost sa upadljivim neskladom izmeu S i R (burno, neadekvatno) sa motornim pranjenjema tzv.reakcija kratkog spoja, suenje svesti sa deliminom amnezijom epilepsije, intoksikacije i PL (relevanto za sudsku psihijatriju) 2.KVALITATIVNI neadekvatan emocionalni odgovor, oblik nesklada izmeu ideacije, emocija i ponaanja i radi se o disharmoniji ili disocijaciji u ispoljavanju emocija. paratimija ideoafektivna disocijacija, nesklad sadraja miljenja (to se govori) i ekspresije oseanj(smeh nasahran) paramimija afektvno-mimika disocijacija (smeje se dok ima emociju tuge) defekt emocionalne rezonance emocije bolesnika ne deluju zarazno na okolinu, on ostaje bez obzira na okolinu disforino stanje neprijatno stanje u kojem osoba osea unutranju napetost, nelagodnost i neprijatnost, ljutnja anksioznost oseanje neprijatnosti, pretee nepostredne opasnosti, bez konkretnog objekta ili ideje, difuzna uznemirenost, napetost i strah. 6) anhedonija nemogunost doivljaja zadovoljstva, izraava se kao gubitak interesovanja za aktivnosti koje donose zadovoljstvo, neukljuivanje u odnose s ljudima, izbegavanje socijalnih kontakata. 7) aleksitimija ograniena sposobnost ispoljavanja oseanja, opisivanju i razlikovanja oseanja od fizikih senzacija 1) 2) 3) 4) 5)

NAGONI

Vitalni nagoni sloeni, evoluciono nasleeni, nenaueni obrasci ponaanja koji su uslov za bioloku egzistenciju jedinke i vrste: 1) ivljenja (izbegavanje opasnosti po ivot opasne) 2) ishrane (glad, e) 3) odranja vrste (seksualni libido, ima cilj ,put i objekat i roditeljski) Poremeaji nagona: 1) za ivotom suicidna ideja, suicidna namera, pokuaj suicida i suicid, kod depresije, shize, reaktivna stanja depresivne etiologije, PL i bolesti zavisnsnosti 2) za ishranom: a) kvantitativni inapeticija (snienje), anoreksija (gubitak apetita, kod mentalne anoreksije neurosa i pratei simptom u shizi i depresiji), , polifagija (hrana vie), polidipsija (tenost) kod oligofrenije, tumor mozga, demencija i bulimija (prodrljivost) b) kvalitativni averzija prema odreenim namirnicama ili unoenje nenutritivnih materija: koprofagija (fekalije), antropofagija (kanibalizam), nekrofagija (leeve), kod tekih oblika shize i demencije 3) seksualnog nova klasifikacija: psihoseksualne disfunkcije, parafilije i poremeaji identiteta roda, a sada: a) kvantitativni psihoseksualne disfunkcije (elja, uzbuenje, orgazam): satirijaza, nimfomanija, frigidnost, impotencija i anorgazmija (postoji elja) b) kvalitativni parafilije: seksualne inverzije (neadekvatan izbor objekta) i seksualne perverzije (neadekvatna realizacija nagona): pedofilija, zoofilija, gerontofilija, nekrofilija, voajerizam, egibicionizam, fetiizam, sadizam, mazohizam, tranvestitizam. Socijalni motiv stekao u fazi evolucije kada je postao drutveno bie, pa je steen, sekundaran i njihovo zadovoljenje slui socijalnoj adaptaciji: afilijalni (gregarni motiv), za poloajem u drutvu, saznanja, samopotvrivanja,altruistiki, rad

VOLJA
ideja o aktu ideomotorni akt (volja) lini interes, elja i stav realnosti prema elji namera i odluka realizacija Poremeaji volje: 1) slabost volje: hipobulija i abulija (energetski deficiti, snienje i gaenje), kod zamora, nespavanja i nizporemeaja. 2) ambitendencija fluktuacija izmeu dve mogunosti (prua ruku, pa povlai i sve tako) 3) sugestibilnost pasivno, nekritino prihvatanje tuih ideja, emocionalna zavisnost, kod normalnih: deca sa roditeljima, vrnjacima i kod histerije (emo.nezrelost povodljiost), oligofrenija, demencija, shiza. Najtei oblik je automatska poslunost (docilnost) kod hebefreno-katatone shize. 4) katatoni sindrom skup simptoma oteene voljne aktivnosti, kompletno kod hebefreno-katatone shize, a delovi kod simptomatske katatonije, histerinog stupora, depresivnog stupora. Sastoji se iz: a) docilnost ekstrem sugestibilnosti b) stupor smanjena reaktivnost na okolinu i smanjenje spontanih pokreta i aktivnosti, iako je svestn okoline, opaa i pamti. Stanje potpunog odsustva volje: lei nepokretan kao lutka, gleda prazno, ne reaguje, mutizam (ne govori). Iznenada moe da skoi, udari, limi, ubije i ta kriza furioznosti je katatona pomama - vrsta kataonog ponaanja gde pacijent ispoljava dezorganizovano, hiperaktivno ponaanje, nesvrsishodnu i stereotipnu ekscitiranu motornu radnju bez uticaja spoljanjeg stimulusa, kod katatone shize i manije. U depresivnom stuporu nema miine ukoenosti depresivna psihoza. c) katalepsija povien tonus sa rigidnou, kod tekih histerinih stanja, shize i organskim. esto je u obliku votane savitljivosti pacijent doputa da mu udovi budu pomerani i potom ih odrava u tom poloaju u koji su postavljeni bez obzira na neugodnost ili neprijatnost. d) ehopatija imitacije rei, pokreta, mimike, uz korienje istog tona glasa kao ispitiva, tu spada i ehopraksija automatizovano imitiranje pokreta ili dranja drugog i ehomimija (gestikulacije i mimike) e) negativizam aktivan (suprotno od naloenog) i pasivan (odbija da izvri nalog), konstantno suprotno od traeno f) stereotipija besmisleno ponavljanje jedne radnje, pokreta, crtea, misli i govora verbigeracija.

g) manirizam i bizarnost gestikulacije dranje ili pokreti su neprirodni, udni, preterano stilizovani, ne odgovaraju situaciji, upadljivost u izvoenju radnji i govora (prenemaganje, afektacija) ili poseban stav tela, znae 5) nevoljni pokreti tremor, tikovi, horeatiki pokreti, kod neurolokih oboljenja 6) impulsivne i prisilne radnje

SVEST
Najvii nivo funkcionalnosti, rezultat najsloenijih integrativnih prcesa, svesnost o sebi i okolini, a u fiziolokom smislu podrazumeva stanje budnosti kvantitivni aspekt (RF) i sposobnost odreivanja sopstvene pozicije u svetu kvalitativni aspekt (ugroen od poremeaja CNS-a, modano satblo i korteks), pri enu nivo budnosti ne mora biti izmenjen. Poremeaj kontakta sa unutranjom strukturom vodi dezintegraciji (disocijaciji) linosti, a sa spoljnjim svetom vodi depersonalizaciji i derealizaciji. Interceptivne informacije oslikavanje telesne sheme, obezbeuju vremenski kontinuum, a eksteroceptivne informacije podatke o spoljanjem svetu koje se analiziraju i daju poziciju subjektu. Svest evoluira ponaanje sa stanovita logike i morala, upravlja putem volje, omoguava saznanje o odvijanju ostalih ps.procesa Poremeaji svesti: 1) KVANTITATIVNI (OTEENJA BUDNOG STANJA) usled afekcije centara za budnost u modanom stablu tumori mozga, subarahnoidalnog krvarenja, intoksikacija, edema mozga, metabolikih poremeaja... a) somnolencija (patoloka pospanost) sporo reaguje na spoljanje drai, opaanje i shvatanja oteani. b) sopor teko se uspostavlja kontakt sa bolesnikom, jakim bolnim spoljanjim draima. Oteena je prostorno-vremenska orijentacija, ali je ouvana svest prema sebi i drugima c) torpor pacijent je dremljiv, lako zaspi, suene percepcije i usporenog miljenja. d) koma ne reaguje ni na kakve drai, ouvane su samo vitalne funkcije, nema mentalne aktivnosti. Akinetski mutizam kod osoba sa dubokim lezijama modanog stabla, izgledaju budni, irom oi, bez znakova svesti. e) prekidi svesti kratkotrajni prekidi kontinuiteta svesti, tzv.krize svesti, kao vaskularni i epileptiki fenomeni. 2) KVALITATIVNI : POMUENJE SVESTI a) mentalna konfuzija dezorijentacija, najee u prostoru i vremenu, ree prema drugima, a najree prema sebi. Kompletna dezorijentacija se javlja u poodmaklim stadijumima demencije. b) delirijum akutno konfuzno stanje sa dezorijentacijom, iznenadno se javlja i kratko traje. Panja je smanjena i fragmentisana, postoji poremeaj pamenja, perseptivni i kognitivni poremeaji sa intenzivnim strahom i poremeajem spavanja. Tipina motorika: opti nemir, fini i grubi tremor, mioklonini grevi. Sistemski p(metaboliki disbalans, infekcije, intoksikacije, apstinencijalni sindrom, intrakranijalne traume) c) amencija nesposobnost shvatanja celine, opaanje ouvano, ali bez povezanosti opaenog (sinteze). d) bunovna stanja diplopija svesti, stanja u kojima postoje ostrvca ouvane i ostrvca izmenjene svesti. SUENJE SVESTI a) sumrano stanje nastaje naglo, jasnim prekidom kontinuiteta normalne svesti i naglo prestaje, zavrava se obino terminalnim snom, posle potpuna amnezija sumranog stanja. Javlja se strah usled dezorijentacije i obilja pogrenih interpretacija i i iluzija. b) somnambulizam diskoordinacija stanja svesti i motornog sistema. Ustaje, tumara po kui, ulici i vrati se.

c) fuge ne zna gde je bila i ta je radila tokom odreenog perioda, kod neurolokih, posebno epilepsije. Psihogena fuga iznenadna, neoekivana putovanja van uobiajenog mesta, sa preuzimanjem novog identiteta i amnezijom za prolost disocijativna stanja, sa selektivnom amnezijom, bez neurologije. d) hipnoza selektivna panja, sugestibilnosti i disocijacija. Mogua je u povienom stanju selktivne panje, pa se javljaju neuobiajeni nivoi senzornih i motornih manifestacija. Ukljuuju: hipnotika anestezija, motorna ponaanja i snagu van uobiajenih kapaciteta osobe, poremeaji pamenja. Posthipnotika amnezija funkcionalna amnezija, ne sea dogaaja i instrukcija tokom hipnoze. 3) POREMEAJI INTEGRATIVNE FUNKCIJE a) depersonalizacija izmena u doivljaju i svesti osebi, oseaj nestvarnosti, otuenosti od sopstvenog tela, kao robot, ali se na gubitak svih oseanja i senzornih doivljaja. Kao da je nestvarna, da igra neku ulogu, u ogledalu kao da vidi drugaiji odraz, kao da ivi u paralelnom svetu. Oseaj nespontanosti, sa distance posmatra sve. Kod proimajue jako neprijatno, teko se opisuje kad nema pratnje psihotinog miljenja, svesni su da se neto promenilo, ali ne mogu da objasne. Otuenost od sopstvenih mentalnih aktivnosti. To nisam vie ja. b) derealizacija promene u svesnosti o spoljanjem svetu, esto uporedo sa depersonalizacijom. Okolina je nestvarna, sve izvetaeno, izoblieno. Ljudi su udni i izoblieni. Kod normalnih: umor, deprivacija spavanja, akutne stresne situacije i kod neurolokih i psihijatrijskih poremeaja: kompleksni parcijalni napadi, shiza, depresivna i anksiozna stanja, neki PL. c) transformacija linosti bolesnik sebe doivljava kaodrugu linost (nekad kao ivotinju) i ponaanje bolesnika je adekvatno izmenjenom doivljaju sebe.

SHIZOFRENIJA
Definicija (ne mora da se ui) Spada u najtee poremeaje, u grupu neafektivnih psihoza. Nasleuje se poligenetski, ali bolesti doprinose i spoljanji faktori, a klinika slika je posledica biohemijskih procesa u mozgu. Poinje u mladosti (20-30), ometa privatni i profesionalni ivot, a budui da poremeaj zahvata gotovo sve psihike funkcije ometa porodicu i drutvo u celini (hospitalizacije, invalidnost, odsustva s posla). Etiopatogeneza (ne mora da se ui) 1. Neurorazvojni faktori kasna posledica ranih oteenja mozga (genetski ili steeno perinatalno ili intrauterino) abnormalni neurorazvoj usled smanjenog rasta neurona, abnormalne migracije neurona, poremeaj tokom mijelinizacije ili pruninga sinapsi. Vremenom (odumiranje neurona do adolescencije) uspostavljaju se pogrene veze meu preostalima - diskonektivitet i oteenje sinapsi vodi pogrenom prenoenju info i greke u obradi info (halucinacije, sumanutosti....). Ne samo poremeaj neurorazvoja, ve i neurodegeneracija (nova hipoteza?). 2. Genetiki faktori poligenetska bolest (vie gena, nema jedan gen za shz) multifaktorske etiologije (interakcija gena i sredinskih faktora). Sredinski: stresori, psihoaktivne supstance, urbano okruenje, kulturno-versko-rasno drugaije okruenje, komplikacije trudnoe/poroaja. Geni: 3.stepen 2% rizik (dele 12,5% gena), 2.stepen 6% rizik (dele 25% gena), 1.stepen 9% rizik (dele 50% gena), oba roditelja ili monozigotni 50% rizik (dele 100% gena). 3. Biohemijski faktori poremeaj neurotransmiterskih sistema: pre svega dopaminergikog: Hiperdopaminergija u ventralnom strijatumu (nucleus accumbens) je glavni uzrok psihotinosti! + interakcija glutamatergikog, serotonergikog i GABA-ergikog sistema: Prefrontalni korteks strijatum talamus prefrontalni korteks. Intenzivna i dugotrajna stimulacija psihoza sa produktivnom (pozitivnom) simptomatologijom Intenzivna i dugotrajna inhibicija psihoza sa neproduktivnom (negativnom) simptomatologijom 4. Psihodinamske teorije Sve naglaavaju rani razvoj i da simptomi imaju specifina znaenja. Frojd: rane faze razvoja, libidinalne investicije ka unutra, gubi kontakt sa spolja, Saliven: visoko anksiozna majka, Federn: nesposobnost diferencijacije selfa i objekta, M.Klajn: zaglavljenost u Shizo-paranoidnoj poziciji, tj dominira splitting (dobar i lo objekat), ne moe u Depresivnu poziciju. 5. Porodini faktori poremeaj komunikacije: teorija double bind, duple poruke (rascep verbalnog i ponaajnog kod majke), ne zna na ta da odgovori konfuzija ideoafektivna disocijacija kod shz. Patogena zajednica je ili rascepljena ili izvitoperena (nepovoljno za razvoj identiteta, jer naruene su granice, nema dobrog objekta za identifikaciju). Majka je dominantna, hladna/prezatiujua/uloga rtve, otac je nesiguran, neadekvatan, sklon povlaenju. Poremeaj emocionalnog izraavanja kritike, svae, grubost, hostilnost, hiroviti izlivi emocija tete. 6. Socijalni faktori industrijalizacija i urbanizacija utiu na vreme pojavljivanja i teinu simtoma (moduliu), a stresori nisu patognomonini, ve pre deluju kao precipitirajui faktori (6 meseci pre bolesti). Klinika slika Dijagnoza shizofrenije je fenomenoloka (dugo posmatranje ponaanja), poremeene su gotovo sve psihike funkcije, ali nema specifinog simptoma, tj. svi se oni javljaju i u drugim poremeajima. Postoje tri glavne dimenzije psihopatologije: 1) Pozitivni sindrom (psihoza u uem smislu, produkcija psihopatolokih fenomena, dobar odgovor na terapiju) Usled poremeene obrade info i poremeenog doivljaja stvarnosti, a to su:

Halucinacije najee slune (glasovi jedne ili vie osoba, komentariu ili direktno obraaju, naredbodavne , neprijatne ili buka), ree vizuelene, olfaktivne, gustativne i taktilne. Javljaju se i kod afektivnih i organskih poremeaja, pa to treba iskljuti. Sumanutosti najee persekucije, uticaja i odnosa, kao i megalomanije, religiozne cenestetike, seksualne. najderovi simptomi Prvog reda: ozvuenost misli oduzimanje misli slune halucinacije dijaloga nametanje misli glasovi koji komentariu postupke pacijenta doivljaj da drugi znaju misli pacijenta cenestetike halucinacije spoljanjih uticaja na sumanuto opaanje telo nametanje ili kontrola oseanja, impulsa i volje 2) Dezorganizacija Formalni poremeaj miljenja i govora siromaan govor, oskudnog sadraja, odgovori u stranu, gubitak loginog asocijativnog toka, tangencionalno miljenje, neologizmi, eholalija, blok misli, perseveracija... Poremeaj ponaanja motorike: ukoenost u katatonim stuporu, do gubitka kontrole u stanju visoke agitacija, neobini i bizarni poloaji dugo vremena, stereotipije, grimase, imitiranje, automatska poslunost. Socijalna deteriorizacija: loa higijena i oblaenje, zaputeni, skloni svaama, vreanju, neprimerenim alama i komentarima, seksualnima aktima. Poremeaj afekta smeju se na tune verbalne sadraje, kikotanje bez povoda, burne afektivne promene i tzv.ideoafektivna disocijacija. 3) Negativni sindrom (gaenje pojedinih psihikih funkcija, lo terapijski odgovor) Primarni: patogenetsko jezgro shizofrenije, Sekundarni: nastaje u daljem toku bolesti, razni faktori socijalno odbacivanje, akinezije, motorne retardacije medikamentoznog porekla, depresivnost (postpsihotine ili indukovane lekovima), slabljenje socijalne stimulacije. Alogija promena u govoru: sve manje govori ili govori uobiajeno, ali je sadraj prazan, retka inicijativa, a odgovori uz napor. Anhedonija (hipotimija) stalna emocionalna praznina: nepromenjeni izraz lica, nedostatak spontanih pokreta, monotoni govor, izbegavanje kontakta oima, odsutnost afektivnog odnosa prema okolini (nema emo rezonanca). Abulija (hipobulija) nema inicijative, izdrljivosti u obinim zadacima, pasivnost, povlaenje Panja pad koncentracije i panje uopte 4) Ostali simptomi impulsivnost, agresivnost, suicidnost i homicidnost Slabi mo kontrole impulsa i oteano testiranje realnosti. Agresivnost najee kod persekucija, ali i kod neurolokih poremeaja. Homicidnost nije razliita u odnosu na optu populaciju, ali ih izdvaja bizarnost usled halucinacija i sumanutosti. Pokuaj suicida 10-15% shz, suicid 5% i manji nego kod depresija i zavisnika, a razlog je depresivnost, unutranja praznina ili beanje od sila i uticaja. Faktori rizika za suicid u shizofreniji: svesnost bolesnika o prirodi shizofrenije promene toka bolesti i faze poboljanja muki pol usamljenost visoko obrazovanje zavisnost od azilarne institucije mlaa dob KLINIKI OBLICI SHIZOFRENIJE: 1. PARANOIDNA SHIZOFRENIJA Sumanutosti persekucije, uticaja, odnosa, esto uz halucinacije pozitivni sindrom, a dezorganizovan govor i ponaanje, zaravnjen afekat nije upadljiv ako i postoji! oboljenje se javlja kasnije u 30 -tim, kada je porodica i

profesionalna pozicija izgraena i stabilizovna velika pomo u ouvanju preostalih kapaciteta. Blago afektivno osiromaenje i primerenije ponaanje. 2. HEBEFRENO-DEZORGANIZOVANA SHIZOFRENIJA Poinje pre 25-te, sa otuenjem od realnosti, dezorganizovano ponaanje, govor (esto pria sam sa sobom). Nema socijalne adaptacije osamljuje, zaputa se fiziki. Afektivno praznina, slaba emocionalna kontrola, burne reakcije, mimika i gestikulacija neprimereni negativni sindrom. Progresivan tok bolesti! Brza dezorganizacija miljenja, ponaanja i afekta usle nezrele i neizgraene strukture linosti. Loa prognoza, a remisije nikad nema do premorbidnog nivoa, i tendencija osiromaenja linosti brzo. 3. KATATONA SHIZOFRENIJA Katatoni sindrom: docilnost, stupor sa kataonom pomamom, katalepsija uz votanu savitljivost, ehopatije, negativizam, stereotipija, manirizam i bizarnost gestikulacije. Sve je rea na Zapadu, tok je povoljan, a remisije su zadovoljavajue. 4. REZIDUALNA SHIZOFRENIJA Hronina faza u razvoju shizofrenije, stalno progredira, sa produktivnom fenomenologijom pozitivni sindrom, a zatim plato koji karakterie obilje negativnih simptoma (bez neverbalne komunikacije, zaputa se, tupost afekta, pasivnost, psihomotorna usporenost, pad ukupne funkcionalnosti) 5. JEDNOSTAVNA (SIMPLEX) SHIZOFRENIJA Relativno retka, ali sa podmuklim (bez jasnih prethodnih psihotinih simptoma) i progresivnim razvojem udnog ponaanja, nesposobnost prilagoavanja okolini, afektivno osiromaenje, gubitak volje, pad socijalnih i profesionalnih kapaciteta i padom funkcionalnosti negativni sindrom, ali nema halucinacija i sumanutosti (pozitivnog sindroma). 6. NEDIFERENCIRANA SHIZOFRENIJA Tok bolesti: Poinje prodromalno ili akutno akutna faza rezidualna faza. Faza PRODROMALNA (SPORO-UNJAJUI) AKUTNA min 1 mesec da bi se postavila dg.! Tipini simptomi Lagani poetak (mesecima, godinama), nespecifini simptomi; diskretne promene ponaanja: socijalno povlaenje, tekoe u radu, afektivne promene, gubitak volje, neobine ideje i interesovanja. Specifini simptomi: halucinacije, sumanutosti, dezorganizovan govor i ponaanje tzv. floridni simptomi. Akutni simptomi: gubitak uvida, slune halucinacije, ideje odnosa, sumnjiavost, afektivno povlaenje, glasovi, ideo-afektivni blok. ideje praenja, depersonalizacija, ozvuenost misli. (prema uestalosti) Povlae se simptomi iz akutne faze. pad profesionalnih kapaciteta, negativni simptomi ili retko i malo pozitivni simptomi. Akutna egzacerbacija simptomi iz akutne se vraaju. Hronini simptomi: socijalno povlaenje, neaktivnost, utljivost, pad interesovanja, usporenost, hiperaktivnost, neobine ideje, depresivnost, neobino ponaanje, zaputanje i nebriga o sebi, udni poloaji tela i pokreti, grubijanstvo i svadljivost, promene navika ishrane, socijalno neprihvatljivo ponaanje, neobinos eksualno ponaanje, suicidne tendencije. (prema uestalosti)

REZIDUALNA

ATIPINE FORME SHIZOFRENIJE: 1. PSEUDONEUROTINA SHIZOFRENIJA (SHIZONEUROZE ILI SHIZOZE) Hoh i Polatin 49, polimorfne hipohondrijske tegobe, opsesivni fenomeni, konverzije, napad akutne anksioznosti. U toku pokazuju ubove sa izraenim neurotinim simptomima u fazama remisije.

 neuroza: fobini sindrom nije fiksiran i varira po sadraju! Pananksioznost (izraena anksioznost) stalno je prisutna i prepokriva ostale fenomene tipine za shizofreniju. Dobra prognoza, jer kratke psihotine epizode, sa dobrim i dugim remisijama. 2. ONEIROIDNA SHIZOFRENIJA Majer Gros 32, pomuenje svesti, delimina dezorijentacija u vremenu i prostoru, iluzije i halucinacije, vizije i poremeaji miljenja. Duplo knjigovostvo relativno normalno ivi, a istovremeno u drugom svetu koji percipira kao takoe realan. 3. PFROPF SHIZOFRENIJA Kod mentalne retardacije, izmeu 20-30, siromana simptomatologija: nesistematizovane ideje persekucije, trovanja, line ugroenosti, katatoni fenomeni, halucinacije i hipohondrija. Dg, ako se sveukupno funkcionisanje pogorava bez vidljivog organskog uzroka i pojave se nova, neobina ponaanja. SHIZOTIPSKI POREMEAJ shz: pojedina karakteristina obeleja (promene u miljenju i afektu), genetski povezan sa shz (roaci shizofreniari) pripada shizofrenom spektru shz: halucinacije, sumanutosti i drastini poremeaji ponaanja ne dominiraju klinikom slikom, tok bolesti je drugaiji nema jasnih faza prodroma, akutne i remisije, ve su relativno kontinuirane, uz manje oscilacije! Prevalenca je 3-5 %, bez razlike u polovima, nema specifinog simptoma za ovaj poremeaj, klinika slika: ekscentrino ponanje, upadljiv izgled i ponaanje udna uverenja, sklonost fantaziranju, konkretnom (magijskom) miljenju nekarakteristino za tu kulturu/sredinu jaka sumnjiavost se javlja, ree paranoidne sumanutosti, ruminiranje ideja sa seksualnim/agresivnim sadrajima govor neobinog sadraja, metaforian, pseudointelektualan, ali bez gubitka ciljne predstave neprimeren ili uzdran afekat hladan, distanciran somatosenzorne iluzije, depersonalizacija, derealizacija tendencija izolacije i socijalna restrikcija

Poremeaj je hronian sa promenljivim intenzitetom, bez jasnog poetka, moda kratke prolazne epizode (lie na akutne psihotine ) najmanje simptomi moraju trajati 2 godine za Dg.! SHIZOAFEKTIVNI POREMEAJ Kasanin 33 opisao kao posojanje simptoma shizofrenije i poremeaja raspoloenja, koje se smenjuju ili su istovremeni. Poinje akutno zbog stresora, i to kod osoba koje meu srodnicima imaju afektivnu psihozu. Epizodian tok (oporavi skroz izmeu), prevalenca 1%, ee kod ena. Za Dg. neophodno je da se u egzacerbaciji halucinacije i sumanutosti pojave najmanje 2 nedelje pre pojave intenzivnih promena raspoloenja, koje treba da budu uoljive makar 1/3 vremena trajanja epizode shizoafektivnog poremeaja! Postoji manini i depresivni tip D su manje floridne i zabrinjavajue nego M, ali imaju tendenciju da traju due i manje povoljna prognoza. Daju se antipsihotici i stabilizatori (raspoloenja). AKUTNI I PROLAZNI PSIHOTINI POREMEAJ Nastaju naglo, simptomi za 2 dana do 2 nedelje, posle stresora (oaloenost, gubitak partnera, posla, torture) zbog ega je ei kod niskog SES-a i kod PL-a (graninog) i shizotipskog, a oporavak u roku od par nedelja, najvie od 1.3 meseca. 1) Akutni polimorfni psihotini poremeaj sa ili bez simptoma shizofrenije bouffee delirante: pozitvni simptomi promenljivi stalno, emotivni nemir sa intenzivnim prolaznim oseanjima sree, ekstaze, anksioznosti, razdraljivosti. 2) Akutni psihotini poremeaj slian shizofreniji: stabilni psihotini simptomi ispunjavaju kriterijume za shz, ali postoje manje od mesec dana! Ako traju due, onda se Dg menja u shizofreniju. 3) Drugi akutni psihotini poremeaji sa sumanutou: paranoidna reakcija, stabilni pozitivni simptomi, ako traje due od 1 mesec onda se Dg. menja u perzistentni sumanuti poremeaj.

 shz: poinje upadljivije i bre, a traje krae, afektivnih poremeaja psihotini simptomi su diskretniji, jer dominiraju afektivni, a simulacija simptomi su odglumljeni radi postizanja nekih ciljeva. Treba i obratiti panju naistoriju bolesti, laboratoriju zbog intoksikacija, da bi se iskljuio organiski faktor. Terapija podrazumeva hospitalizaciju (neke to okruenje izlei),a ako perzistira, on da umerene doze antipsihotika, krae., trening vetina.

POREMEAJI SA SUMANUTOU
Nepoznat uzrok nastanka, a osnovna karakteristika je postojanje sumanutih ideja ija pojava, trajanje i tok ne ometaju socijalni i profesionalni ivot individue. zato i retko trae psihijatrijsku pomo. Koncept paranoidnosti ne mora imati kvalitet psihopatolokog, ve i obina nepoverljivost i sumnjiavost. Paranoidnost je kliniki koncept koji jeste psihopatoloki u smislu da on ugroava sebe ili druge.

Objektivne karakteristike: opreznost, hipersenzitivnost ideje veliine, kritezerstvo, davanja znaaja sebi mrnja, bes, hostilnost gubitak smisla za humor pridavanje panje sitnim detaljima iritabilnost, agresivnost, nasilnost usamljenost, usamljivanje pravdoljubivost. tvrdoglavost, parnienje mrzovojla, ozlojeenost

Subjektivne karakteristike:

sumanute ideje fiks-ideje Kriterijum za razgranienje da li su navedene karakteristike psihopatoloke da li je takvo ponaanje ekstremno ili neodgovarajue, meusobna udruenost karakteristika i na osnovu prisustva sumanutih ideja. Koncept sumanutosti podela poremeaja isprva je bila zasnovana na sadraju sumanutosti, a kasnije se uvode dimenzije: logina povezanost ideja, stepen njihove izvesnosti, sistematizovanost (paranoidnost/paranoinost), kompleksnost, uticaj na ivot, razvoj, udruenost. Smatra se da ih nije teko detektovati, ali je ipak termin neprecizan. Osnov koncepta je razlikovanje bizarnih, nemoguih, neobinih paranoidnih sadraja i moguih paranoinih. U praksi teko sprovesti, jer se to pitanje postavlja tek kad se pree prag psihopatologije, a to je neadekvatno ili ekstremno ponaanje, tj.ponaanje je indikator, a ne istinitost ili neistinitost uverenja. Klasifikacija, dijagnoza Sumanute psihoze mogu biti: perzistentni poremeaj sa sumanutoi i indukovani poremeaj sa sumanutou (vie osoba, a jedna je poremeena zapravo). Poremeaj sa sumanutou se definie kao grupa poremeaja gde dugotrajne sumanute ideje ine najuoljiviju ili jedinu karakteristiku, povremeno depresivni simptomi, a retko taktilne i olfaktivne halucinacije , i karakteristino odsustvo ostalih psihopatolokih fenomena. Za Dg. sumanuta ideja mora da traje najmanje 3 meseca! Klinika slika Dvojak poetak: nagao (uz spoljanji dogaaj) ili postepeno (kada postaje hronian). Zbog odsustva drugih psihopatolokih fenomena, ostaje neupadljiv, dok ga trea lica ne dovedu na leenje kada uoe njegovo ponaanje. Sadraj je naee verovatan i mogu, za razliku od bizarnosti shizofrenih sumanutosti, tj. paranoino strukturisane (sistematizovane), logino proizilaze jedna iz drude, fiksne i nepodlone korekciji. Eventualno: prolazne olfaktivne, taktilne i auditivne halucinacije (stariji). Emocije su primerene sumanutim sadrajima. Formalno miljenje, pamenje, panja i linost su intaktni! (eventualno alomnezije, u slubi sumanutosti) PARANOINE PSIHOZE 1) REVANDIKACIONA SUMANUTOST procesni kverulanti uverenje da su oteeni, da im je uinjena nepravda, nepriznate zasluge. Sudije su potplaene, pristrane,neumorno se parnie, zbog beznaajnih razloga, stalno na njihovu tetu.

sumanuti pronalazai bizarni pronalasci, neupotrebljivi, nepotrebni. Nametljivi, preduzimljivi, jure sponzore za patent, tvrde nekad da su in uzeli ideju, trae zatitu patenta, zaokuplja celu linost i celokupno ponaanje. fantastini idealisti verski i politiki fanatici, prenaglaena agresivnost, upornost, borbenost, sprovode propagandne kampanje, mogu biti organizatori i izvrioci atentata, regrutuju ih za sekte i teroriste. sumanuti megalomani veliie, vlastite vanosti, popularnosti, visoko poreklo, specijalno znanje, talenti.

2) STRASNA SUMANUTOST patoloka ljubomora razvija se postepeno (vie godina), period sumnji (dokazi ljubavi, neverstvo) ali ambivalentan prema svojim sumnjama, skupljanje dokaza, ali ne kae nikom i izvodi pogrene zakljuke. Psihoza traje dugo i javlja se u naletima koji progresivno menjaju linost, moe da se zavri hetero ili autoagresijom. erotomanija pokreta je mrnja a ne ljubav, poinje naglo, ee kod ena. Faza nade, razoarenja i osvete. Objekt ljubavi je vieg socijalnog statusa, esto poznate linosti, pacijent vidi znake koje mu ovaj alje, posle mu alje pretea pisma, prati ga i u osveti auto ili heteroagresija suicid ili violentni ispad na objekat. 3) SENZITIVNA SUMANUTOST ODNOSA Najmanji konflikt ili neuspeh deklanira, javlja se kod senzitivne premorbidne strukture (bojaljive, osetljive, preosetljive na reakcije okoline, stalno se preispituju, inferiornost). Sve doivljava pretee i opasno, dovodi sve u vezu sa sobom, visoka napetost i strah, ali reakcija nije agresivna nego anksiozno-depresivna. 4) INTERPRETATIVNA SUMANUTOST ODNOSA persekutorna sumanutost tzv. razumno ludilo, sve tretira u svom sistemu znaenja, jasno, ideje su sistematizovane, logino proizilaze jedna iz druge, nepodlone korekciji, vrst ideoafektivni blok. hipohondrijska sumanutost jak stepen otuenja od realnosti, uveren u somatsko poreklo simptoma, fiksirano, nepodlono korekciji, sadraj: miris iz telesnih upljina, zarazama, promeni veliine delova tela, itd. Uporno poseuju lekara i retko ih prepoznaju kao osobe sa psihikom boleu. PARANOIDNE PSIHOZE 1) HRONINA HALUCINATORNA SUMANUTOST Akutan poetak, sumanute ideje persekucije halucinatornog mehanizma nastanka. Halucinacije su auditivne, jezgro. Tok fazian ili hronian, ali sa dobrom adaptacijom i paralelnim ivljenjem, za razliku od shize. 2) PARAFRENIJA Javlja se u 50tim ili 60tim i ee kod ena, sumanute ideje (paranoidne, sa neobinim sadrajima persekucije, odnosa, megalomanije) i halucinacije (auditivne) su sekundarne u funkciji sumanutosti. Dobra adaptacija na realnost. INDUKOVANI POREMEAJ SA SUMANUTOU folie a deux Retko se javlja, Jedna osoba je induktor (primarno obolela), a osoba na koju se prenosi je indukovana osoba. Neophodna je vrsta afektivna veza, obino su izolovane od sveta, a induktor je dominantan. Sumanute ideje su persekutornog sadraja. Kada se razdvoje indukovani se oporavlja. esto kod bizarnih ponaanja u sektama (masovna homicidnost ili suicidi) kroz identifikaciju sa idolom liderom, prema kome su submisivni, ali snano povezani.

POREMEAJI RASPOLOENJA AFEKTIVNE PSIHOZE

Osnovni sadraj klinike slike patoloko raspoloenje uz vegetativni i psihomotorni poremeaj. Ranije su se zvali afektivne psihoze, ali afekat je kratkotrajan u odnosu na raspoloenja, pa primerenije. Prvi opisi: Falre i Bejare folie circulaire (folie a double forme) dananji BAP. Kahlbaum je opisao 1854. maniju i depresiju kao razliite faze istog poremeaja i nazvao ga ciklotimija. Termin manino-depresivna psihoza uveo je Krepelin 1899. kao poremaj koji ne izaziva trajno oteenje linosti kao kod shize, pa su mentalne sposobnosti dugo ouvane. Klasifikacija: 1) manine i depresivne epizode (samo jedna epizoda) 2) BAP (faze depresije i manije) 3) rekurentni depresivni poremeaj (ponavlja depresija) BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEAJ (BAP) Najmanje dve ponovljene epizode u kojima su raspoloenje i aktivnost osobe bili znaajno poremeeni. Smenju je se (hipo)manija stanje povienog raspoloenja i energije sa fazama tuge, neraspoloenja, smanjene aktivnosti i energije depresija. Karakteristian je potpuni oporavak izmeu epizoda. Manina poinje naglo i traje od 2 nedelje do 4, 5 meseci, a depresije due traju, oko 6 meseci ako se ne lee. Prva epizoda se moe javiti u bilo kom ivotnom dobu. Uestalost epizoda i remisija je promenljiv, mada postoji tendencija skraivanja remisija, a depresivne faze da su sve due i ee. BIPOLARNI TIP 1 BIPOLARNI TIP 2 CIKLOTIMIJA UNIPOLARNA DEPRESIJA najmanje jedna manina epizoda +/- depresija najmanje jedna hipomanina epizoda +/- depresije dugotrajni depresivni i hipomanini simptomi, bez teke depresije, (hipo) manije depresija, bez hipomanije, ciklotimije ili podataka o bipolarnom poremeaju 4) ciklotimija i raspoloenja) 5) nespecifikovani distimija (stalni poremeaj raspoloenja

poremeaj

Manine epizode u okviru BAP-a mogu biti: 1) hipomanine sline maninim po simpromim, ali po intenzitetu su blaa i krae traju, i ne kompromituju socijalno i profesionalno funkcionisanje 2) manine epizode bez psihotinih simptoma 3) manine epizode sa psihotinim simptomima DEPRESIVNA EPIZODA KLINIKA SLIKA Postoji blaga, teka bez psihotinih simptoma i sa psihotinim simptomima. MANINA EPIZODA KLINIKA SLIKA Povieno raspolenje koje je van konteksta okolnosti vezanih za osobu. Varira od bezbrine veselosti do nekontrolisanog uzbuenja. Upadljivo ponaanje, pokretljivi, nametljivi, socijalno dezinhibovani, priljivi, aljivi, mogu biti i neprijatni, preterano telefoniranje, kupovanje, riskantni poslovi, iznenadna putovanja.

KLINIKA SLIKA!!! DEPRESIVNA EPIZODA Emocije bezrazlona tuga ili trajanje prevazilazi uzrok tuga, neraspoloenje gubitak samopotovanja razdraljivost napetost ravnodunost praznina i utuenost 90% anksioznost, sa loim predoseanjem glavobolja, epigastrini bol, prekordijalne smetnje maskirana depresija (u denial-u) oseanje krivice i suicidalna razmiljanja Bekov trijas negativni doivljaj sebe, sveta i budunosti snieno samopotovanje negativna i promaena prolost (analiziraju stalno) budunost bez nade i perspektive teme smrti, krivice, patnje, gubitka, bespomonosti usporen tok, kratki odgovori blok misli produena vremenska latenca MANINA EPIZODA hipertimija euforija (praena smehom, jAkom gestikulacijom) zarazno po okolinu (prijatno i zabavno) emocionalna labilnost

Miljenje

Kod psihotinih: sumanutosti krivice, proganjanja, ljubomore, nihilistike (bolest finansijska propast, deo tela fali);mogu biti usaglaene ili neusaglaene sa depresivnim raspoloenjem. Percepcija Panja Nagoni Svest Pamenje akustike halucinacije (usaglaene sa depresijom) kod olfaktivne halucinacije(truljenje, neprijatni mirisi) psihotini rasejanost povien tenacitet sa hipovigilnou gubitak apetita (teine) inicijalna insomnija (razmiljanja pre spavanja) intermitentna insomnija (buenje, komari) terminalna (strah od novog dana, endogenomorfne teke depresije) hipersomnija (kod mlaih i sezonskih) snieje seksualne elje (MC i prolazna impotencija) snienje nagona za ivotom (2/3 razmilja, a 10-15% realizuje) anhedonija hipobulija i abulija 97% umor i nedostatak energije psihomotorna retardacija inertni, fiziki i mentalno pasivni; kod psihotine ak do stupora psihomotorna agitacija ubrzan govor, motorne radnje

ubrzani tok (ive asocijacije) beg ideja (jer skae sa teme na temu) inkoherencija logoreja (intruzivni, glasni, ale, rime) sadraj ideja veliine i omnipotencije (visoko samopouzdanje) sumanutosti moi, talenta, porekla, proganjanja

iluzije ili akustike halucinacije (retko) hipervigilnost sa hipotenacitetom (priaju sa vie ljudi odjednom) hiposomnija (nema zamora) jak seksualni nagon (esto promiskuitet) apetit intaktnut (sem usled hiperaktivnosti ne stiu da jedu)

Volja

puni planova i ideja, ali zbog dezorganizovanog ponaanja i sniene kritinosti, ne realizuju ih do kraja.

ouvani tekoe u upmivanju zaboravnost nedostatak koncentracije depresivna pseudodemencija (jako izraeno) kvalitativni poremeaji (interpretiraju u skladu sa

ostaje, sem zbog iscrpljenosti i nespavanja tzv.delirantna manija hipermnezija

depresivnim raspoloenjem) Inteligencija Uvid u bolest Kritinost ouvani delimino, a kod psihotinih izostaje ouvana (moda predimenzioniraju), a kod pshotinih izostaje ouvani nema, dobro se oseaju oteena, prebacuju na druge

REKURENTNI DEPRESIVNI POREMEAJ Ponovljene epizode depresije, bez manine epizode, ali ukljuuju se epizode hipomanije (esto precipitirano terapijom depresije). Prva epizoda javlja se u 50-tim, 2 puta ee kod ena. Klinika slika slina depresivnim fazama BAP-a. Tok i prognoza pojedinalne epizode traju izmeu 3 i 12 meseci, ali se vraaju ree, esto precipitirane stresogenim dogaajima. Oporavak posle epizoda je kompletan, mada se moe i razviti kompletna depresija. Sezonski afektivni poremeaj Depresivna stanja u odreeno doba godina, najee zime. Dokazana je uloga melatonina zavisi od beta-adrenergike regulacije receptora i svetlosnih stimulusa u ciklusima dan/no i godinjih doba. On se lui iskljuivo nou, a svetlosni impulusi inhibiraju njegovo luenje preko retinohipotalaminog puta. Snano luenje melatonina postoji kod depresije. Kod osoba sa sezonskom depresijom melatonin se izluuje nou i ujutro se ne resorbuje dovoljno, to izaziva letargiju. Dobro reaguju na terapiju svetlom. Karakteristina je hiperfagija, uz porast telesne teine i hipersomnija. DISTIMIJA I CIKLOTIMIJA Dugotrajne i esto fluktuirajue poremeaje raspoloenja. Traju godinama, tokom ivota i uzrokuju znaajno trpljenje i invalidnost.Za Dg. je bitno da nikad nisu dovoljno snane da bi ispunile uslov za blagu depresivnu epizodu ili hipomaniju. DISTIMIJA DEPRESIVNA NEUROZA Hronini i trajni poremeaj raspooenja (svaki dan, ceo dan), eventualno se oseeju zdravo par dana, nedelja ponekad. Sve je napor i nema uivanja. Tmurni, loe volje, spavanja, oseaju se bespomono, nisko samopotovanje. Za Dg. je potrebno da je retko jako teko da bi postalo rekurentni i da se javlja u ranom odraslom dobu, da traje par godina ili itav ivot. Prevalenca 3-5% u optoj populaciji. Klinika slika stalno postojanje simptoma, nedostatak interesovanja za uobiajene aktivnosti, hronino nesreni i jadni, poremeaj spavanja i apetita, snieno samopotovanje, seksualna elja, psihomotorna usporenost, socijalno funkcionisanje ne mora da bude oteeno. est komorbiditet sa tekim depresivnim poremeajem tzv dupla depresija. CIKLOTIMIJA BLAGA FORMA BAP-A Trajna nestabilnost raspoloenja, sa blagim depresijama i euforijama. Razvija se i pre 20-te i hronina je. Oscilacije u raspoloenju (moe biti stabilno i po par meseci) ne vezuju ni za kakve ivotne dogaaje! ee kod ena i komorbidira sa graninim poremeajem linosti. Treina razvija teki depresivni poremeaj. Kod 30% postoji naslednost BAP-a. Klinika slika dezorganizovano ponaanje u periodima povienog raspoloenja (promiskuitet, problemi u braku)Trajna emocionalna labilnost, tj.slini simptomi kao BAP, samo blae. Promena nastupa naglo iz jednog u drugo stanje (postoje i meovita stanja, neprijatna), oseanja van kontrole.

ANKSIOZNI POREMEAJI
Nepsihotini mentalni poremeaji kod kojih je anksioznost jedini ili vodei simptom, pri tome ona nije uzrokovana organskim oboljenjem ili drugim psihijatrijskim poremeajima. Najuestaliji meu poremeajima. Osnovna je razlika izmeu normalnog straha u situaciji objektivne opasnosti, praen telesnim simptomima koji pripremaju organizam za borbu ili beg od opasnosti, i patolokog straha (anksioznosti) sline manifestacije, ali nema objektivne opasnosti ili strah

nije u srazmeri sa tom opasnou. MKB-10 neurotini sa stresom povezani i somatoformni poremeaji, postoje dve glavne kategorije: I FOBINI ANKSIOZNI POREMEAJI a) doivljaj straha pri izlaganju specifinim situacijama koje ne predstavljaju objektivnu opasnost b) doivljaj anticipatorne anksioznosti u oekivanju te situacije c) izbegavanje situacije koja provocira anksioznost. 1) Agorafobija strah od otvorenih prostora uopte, odnosno strah od veeg broja situacija ili mesta koja se izbegavaju, a strah je uzrokovan oekivanjem paninog napada ili simtoma slinih paninom napadu. Dg: dve od sledecih situacija guva, javna mesta, samostalno putovanje i samostalan izlazak iz kue. Razlog je strah od mogueg paninog napada ili slinih simptoma (gde bi teko bilo pobei ili teko dobiti pomo) Klinike karakteristike: poinje u 20tim, paninim napadom (ili simptomima slinim panici) anticipatorna anksioznost (strah od mesta gde se to desilo) izbegavanje situacija gde se ponovo moe desiti (vremenom velika ogranienja). U ekstremu potpuna hendikepiranost i vezanost za kuu ili fobinog pratioca. 2) Socijalna fobija intenzivna, iracionalna anksioznost od mogue negativne procene i kritike drugih ljudi, tj.strah od ponienja, sramoenja i zbunjivanja u socijalnim situacijama, to rezultira izbegavanjem istih. Dg: strah od posmatranja, procene ili pojave somatskih manifestacija anksioznosti u socijalnim situacijama izbegavanje. Klinike karakteristike: prvi put u adolescenciji (a moe i ranije i kasnije) i to na javnom mestu u okruenju drugih ljudi, bez jasnog uzroka oseanje straha uz vegetativne znake (tahikardija, crveni lice, znojenje, munina, drhtavica, otean govor), vremenom uestalije iintenzivnije. Takoe, anticipatorna anksioznost, pa izbegavanje. Moe imati gene ralizovani ili fokalni oblik (samo odreene situacije). esto koristi alkohol da joj bude lake. 3) Specifina (izolovana) fobija intenzivan, iracionalan strah od pojedinih situacija, objekata, mesta, aktivnosti anticipatorna anksioznost izbegavanje fobinog stimulusa: ivotinjem oluja, visina, bolest, povreda, letenje. Dg: strah u specifinih situacija, sa psiholokim ili vegetativnim simptomima. Klinike karakteristike: specifina fobija poinje u ranom detinjstvu (5-9), mada moe i posle, a situaciona se javlja kasnije u 20tim. Stalno su prisutni i ne osciliraju, jer retko ometaju funkcionisanje i nema efekta na kvalitet ivota. II DRUGI ANKSIOZNI POREMEAJI doivljaj visoke anksioznosti praen telesnim simptomima, ali bez fobine strukturacije. 1) Panini poremeaj Panini napad: specifian, zastraujui doivljaj intenzivnog straha i nastupajue katastrofe, sa brojnim somatskim simptomima. Nastaje iznenadno, spontano, intenziviranje za par min i kulminacija sa svim simptomima, traje par minuta (retko sati) i spontano se zavrava. Kao doivljaj nastupajue smrti, gubitak kontrole, srani napad, guenje, ludilo, hoe da bei od mesta napada, trai medicinsku pomo. Panini poremeaj: sindrom gde su uestali, neoekivani panini napadi, zabrinutost zbog narednih napada i posledica, kao i znaajne promene u optem funkcionisanju! Dg PN: Napad mora da je nagao, neoekivan, brzo razvija (do 10 min) i najmanje 4 od 14 simptoma napada: ubrzano lupanje srca, znojenje, drhtanje, oseaj nedostatka vazduha, bol ili nelagodnost u grudima, suva usta, muka ili stomane tegobe, hladni ili topli talasi po telu, oseaj vrtoglavice ili gubitka svesti, strah od ludila ili gubitka kontrole, strah od smrti, depersonalizacija ili derealizaciaj, oseaj guenja, utrnulost tela. Dg PP: mora da ima min 4 ili vie paninih napada tokom mesec dana! Klinike kearakteristike: Prvi PN ukasnoj adolescenciji, javljaju spontano ili nakon fizikog ili mentlanog iscrpljenja. Vremenom su PN uestaliji i intenzivniji i razvija se PP. esto zabrinuti za somatsko zdravlje, jer simtomi lie i misle da je jo neotkrivena bolest fatalnog ishoda ili je indikator psihikog sloma, da su emotivno slabi, da e poludeti i izgubiti kontrolu.ato znaajno menjaju svoj nain ivota (izbegavanje situacija). Tok je hronian i oscilatoran (uestalos i intenzet

varira), povremena intenziviranja i remisije, razliitog trajanja ili kontinuitano prisutnsimptomi kompletnih ili deliminih. Ublaavaju tegobe sa alkoholom, PAS, lekovima. 2) Generalizovani anksiozni poremeaj stanje intenzivne i dugotrajne anksioznosti (zabrinutost, strepnja, napeto iekivanje i somatski znaci). Dg. Intenzivna, preterana, onesposobljavajua zabrinutost ili strepnja koja se odnosi na vie fokusa i traje par meseci i neki od sledeih simptoma: uznemirenost, razdraljivost, nervoza, miina napetost, lako zamaranje, oteana koncentracija, poremeaj spavanja, tahikardija, glavobolja. Vano je da anksioznost nije povezana sa napadima panike, fobijama, afektivnim i psihotinim poremeajima. Klinike karakteristike: visoka zabrinutost, motorna napetost (tremor ekstremiteta, zategnutost, grevi miia, nemogunost oputanja, glavobolja), hiperaktivnost vegetetivnog NS -a (oteano disanje, palpitacije, ubrzan rad srca, znojenje, stomane tegobe) i psihika napetost (uznemirenost, iritabilnost, razdraljivost, lakoa s kojom se trgnu na najmanji povod, koncentracija, spavanje loe). Pre svega preterana patoloka strepnja i zabrinutost, fokusirana je u principu na anticipaciju budunosti, a nekad je slobodno-lebdea, a pri tome je intenzivna i dugotrajna i negativno utie na sve sfere ivota! Nastaje 20-30 godine, poinje strepnja malo intenzivira pad opte funkcionalnosti, pa esto trae pomo. Ako se ne lei postaje hronian, sa oscilacijama povremeno i nema tendenciju spontane remisije. Komorbidni panini, socijana, specifina, depresija. 3) Meoviti anksiozno-depresivni poremeaj simptomi anksioznosti i depresije, tako da ne ispunjavaju kriterijume za specifini anksiozni ili depresiju, tj.nema tog kvaliteta i intenziteta. Kliniaka slika je varijabilna, dominira nekad jedno, nekad drugo, a najee: napetost, nervoza, razdraljivost, neraspoloenje, pesimizam, loa koncentracija, zaboravnost, zamaranje, gubitak energije.Ukljuen i vegetativni NS, javlja se nakon nepovoljnih ivotnih okolnosti! III Opsesivno-kompulzivni poremeaj deli intenzitet anksioznosti, ali ima i svoje opsesivne (nametnute, neprijatne, ponavljajue) misli, slike ili inpulsi i kompulzivno (ritualno) ponaanje, radnje. Uzrokuju probleme u funkcionisanju i traju najmanje 2 nedelje. simptomi su ego-distoni (strani egu, neprijatni) i pacijent se bori protiv njih. Za razliku od psihotinih imaju pun uvid u svoje ponaanje i stanje. Opsesije se nameu uprkos protivljenju i opiranju, a pacijent ih prepoznaje kao besmislene i preterane, ali svestan da su produkt njegovog razmiljanja. Sadraj opsesija je neprijatan, esto vezan za prljavtinu, agresivne reakcije, poredak, seksualnost. Kompulzije su ritualne, ponavljajue, steretipne radnje koje shvata da su besmislene, ali nije u stanju da im se odupre. Najee: brojanje, oblaenje, provravanje, esto kao posledica opsesija. One dovode uvek do trenutnog, ali kratkotrajnog olakanja, pa se zato i ponavljaju. Prvi put se javlja u adolescenciji i to nakon stresogenih situacija, opsesije anksioznost kompulzije posle se komplikuje.

DISOCIJATIVNI (KONVERZIVNI) POREMEAJ HISTERINA NEUROZA

Delimini ili potpuni gubitak integracije izmeu seanja na prole dogaaje (traumatske) svesnosti o sopstvenom identitetu i neposrednih senzacija i kontrole pokreta tela. Glavni simptom amnezija. Ranije su bili u somatizacionim. ee kod ena, mlaih. Psihogenog poreka, vremenski povezani sa traumatskim dogaajem, nepodnoljivim problemima ili naruenim interpersonalnim odnosima. Nastaju nesvesnim mehanizmom odbrane konverzijom (bolan neprijatan afekt izazvan traumom koji ne uspeva da rei, pa ga pretvara u simptom) Oseaju se kao da nemaju identitet, ko nfuzija identiteta. Poinje iznenada, a simptomi se povlae od par nedelja, meseci. Kriterijumi za dijagnozu: 1. odreene klinike karakteristike i 2. odsustvo dokaza o somatskom poremeaju. 1) DISOCIJATIVNA AMNEZIJA kljuni i jedini simptom amnezija, gubitak seanja na stresogeni (traumatski) nedavni dogaaj, a funkcioniu koherentno. Ne moe se objasniti organskim ili uobiajenom zaboravnou. Poinje i povlai se iznenada, svesni su amnezije uznemireni ili la belle indiferance, zbunjenost, patnja, depresivnost i anksioznost. Dg. anamneza, som, neur, lab, EEG.

2) DISOCIJATIVNE FUGE sve karakteristike dis.amnezije + prividno svrsishodna iznenadna putovanja od par sati, dana do godinu dana, vodi brigu o sebi pri tom, neupadljivog ponaanja, a moe preuzeti i novi identitet. Dg. 3) STANJA TRANSA I POREMEAJ ZAPOSEDNUTOSTI prolazni gubitak linog identiteta, osea se kao da je zaposednuta neim, nekim i suena svest o spoljnjim dogaanjima. esto stereotipni pokreti, doivljaj kao da s nevoljni (treenje tela, padanje valjanje po zemlji, parestezije, nasilno prema sebi ili drugima) delimina ili potpuna amnezija o tome. 4) DISOCIJATIVNI STUPOR stanje stupora u odsustvu somatskih ili drugih psihijatrijskih. Odsustvo voljnih pokreta i reakcija na spoljne stimuluse, lei ili sedi dui vremenski period, nema spontanog govora ni pokreta, ni san ni nesvest. 5) DISOCIJATIVNI POREMEAJ POKRETA I SENZIBILITETA gubitak ili promena funkcionisanja pokreta ili senzibilitetam u odsustvu somatskog. Stepen onesposobljenosti varira od broja prisutnih i emocionalnog stanja pacijenta obino negira povezanost sa psihikim, tj. la belle indiferance. Simptomi su pacijentovo vienje somatske bolesti i u neskladu sa anatomskim i fiziolokim principima. 6) DISOCIJATIVNI POREMEAJ MOTORIKE gubitak mogunosti pokreta celog ekstremiteta ili dela, potpuna ili delimina praliza (mlitavi i spori pokreti), razliiti nivoi ataksije. Slinost sa apraksijama, afoni jama, dizartrije, diskinezija, ataksije, paralize. (Df.Dg.) 7) DISOCIJATIVNE KONVULZIJE (PSEUDONAPADI) slini epileptinim, ali bez ugriza jezika, modrica od pada, inkontingencijom urina, EEG promena, tj.dobijaju napad pred publikom (porodica, vizita). Stereotipne motorne sekvence, bez nurolokih pokazatelja. Komorbidiraju sa BL, pokuaji samoubistva. 8) DISOCIJATIVNA ANESTEZIJA I SENZORNI GUBITAK anestezija, hipestezija i parestezija esti konverzivni simptomi u predelu ekstremiteta. Zone distribucije anestezije imaju odreene granice to ukazuje na ideje koje pacijent ima o tim delovima tela (rukavice, sokne). Nekad potpuni gubitak vida (retko), ee opta nejasnoe i tunelski vid (retko se povrede neim na putu). Retko psihogena gluvoa i anosmija. Opta pokretljivost i motorika dobri. 9) GANZEROV SINDROM (SINDROM PRIBLINIH ODGOVORA) paralogija: ponaa kao da je retardiran, na najjednostavnija ne ume lepo da odgovori, ali se vidi iz naina na koji daje odgovor da se folira. Ide uz amneziju dezorijentaciju. 10) MULTIPLI POREMEAJ LINOSTI redak, dve ili vie linosti, ne znaju jedna za drugu, odreeni period jedna, pa druga, jedna dominantna. Naglo, vezano za traumatski dogaaj. SOMATOFORMNI POREMEAJI Primer sloene interakcije psihe i tela: telesni simptomi su psihogenog porekla. Uestale albe na simptome, stalno medicinsko ispitivanje i ako nema osnova, a odbijaju mogunost da je psihogeno. Simptomi nesvesni, pacijenti ne simuliraju! 1) SOMATIZACIONI POREMEAJ esti, viestruki i povratni telesni simptomi na koje se ali i naruavaju socijalno, profesionalno, porodino funkcionisanje. Za Dg. Najmanje 2 godine! esto duga medicinska istorija vezana za razliite sisteme koje oni dramatino i prenaglaeno opisuju (gastrointestinalni, koni, slabost, zamor, bol u leima, glavobolja). Okupirane su sobom, gladne panje i pohvale, zavisne i manipulativne. Hronini tok, epizode sa jakim simptomima traju oko pola godine. 2) HIPOHONDRIJSKI POREMEAJ preokupiranost i strah mogunou ozbiljne somatske bolesti. Ukljuuje se dismorfobija (ideja da je neki deo tela isuvie mali, veliki ili deformisan, a nije). Slue se medicinskom terminologijom, redovno svoje tumaenje tegoba, praeno depresijom i anksioznou, esto ljuti na lekare jer ne rade dobro svoj posao. Hronini poremeaj, tok epizodian (par meseci do godinu dana).

3) PERZISTENTNI SOMATOFORMNI BOLNI POREMEAJ stalne albe na trajan, jak i iscrpljujui bol koji se ne moe somatski objasniti, uvek su tu negde i stresori i konflikti spolja. Uglavnom glavobolja, lea, atipian bol lica, pelvini bol. Duga medicinska istorija, esto hirurke intervencije, bol vide kao jedini uzrok loeg funkcionisanja u ivotu, a negiraju mogunost emocionalne povezanosti. esto gubitak energije apetita, interesovanja za socijalne aktivnosti, seks. Hronian tok, komplikuje se PAS-ma, polovina ima depresiju. 4) NEDIFERENCIRANI SOMATOFORMNI POREMEAJ kada su albe na telesne tegobe brojne, promenljive i stalne, a potpune slike somatizacije nema. Zamor, apetit, smetnje gastrointestinalnog, urinalnog trakta. Komorbidira sa depresivnim, anksioznim, PL-om. 5) SOMATOFORMNA DISFUNKCIJA VEGETATIVNOG NS-A simptomi (tremor, palpitacije, znojenje) praeni nespecifinim subjektivnim albama koje pripisuju nekom organu, sistemu obino srce i kardiovaskularnis istem (tzv.srana neuroza), gornji ili donji gastrointestinalni, respiratorni, urogenitalni. Iako lie na psihosomatske, nema znalajnih poremeaja strukture ili funkcija ovih organa! 6) DRUGI SOMATOFORMNI globus hystericus (oseaj zalogaja u grlu koji uzrokuje disfagije), psihogeni tortikolis, svrab, dismonoreja i krgutanje zubima. OSTALI NEUROTSKI POREMEAJI 1) NEURASTENIJA Morbus Bird (po autoru) i znai nervnu iscrpljenost, stalno ale na hroninu iscrpljenost, zamor, nervoza i bolovi. Prvi tip simtoma zamor posle mentalne aktivnosti, uz pad radne sposobnosti i efikasnosti u svakodnevnim (ale na pad koncentracije, neprijatno nametanje misli i seanja, neefikasno miljenje). Drugi tip simptoma oseanje telesne slabosti ak kod najmanjih napora, ale na nemogunost relaksacije i miine bolove. Oba tipa tenzione glavobolje, vrtoglavice, doivljaj opte nestabilnosti, uz zabrinutost, anhedonija, iritabilnost, poremeaj spavanja. Hronian tok, problemi u koli, radnom mestu. 2) SINDROM DEPERSONALIZACIJE DEREALIZACIJE redak, osoba ili okolina su promenili kvalitet i postali nerealni, automatizovani, daleki. Izazvan emocionalnim traumama, neurolokim, a i kod mentalno zdravih u stanju zamora, senzorne deprivacije ili intoksikacije. 3) DRUGI NESPECIFIKOVANI NEUROTSKI POREMEAJI meoviti poremeaji ponaanja, nepoznata etiologija. To su: Dhat sindrom (preterana zabrinutost da izbacivanje sperme izaiva slabljenje), Koro (anksioznost i strah da e se penis povui u utrobu i izazvati smrt), Latah (imitativno ili automatsko ponavljanje ponaanja)

POREMEAJI ISHRANE
Patoloki strah od debljine, poremeaj telesne sheme sa pridruenim poremeajima: raspoloenja, percepcije, odgovora na fizike i emocionalne signale i obrazaca ponaanja vezanih za ishranu. MKB-10: anoreksija nervoza, atipina a.n., bulimija nervoza, atipina b.n., preterano uzimanje hrane uz druge psiholoke smetnje, povaanje uz druge p.s., drugi poremeaji ishrane. ANOREKSIJA NERVOZA voljno samoizgladnjivanje prouzrokovano psihikim fenomenima. Sindrom koji ine: a) ponaanja vezana za ishranu kojima osoba nastoji da njena telesna teina (TT) bude ispod minimalne normalne (restrikcija unosa ili povraanje, provlivi, preterana fizika aktivnost) b) patoloki strah od hrane i debljine c) poremeena percepcija sopstvene TT ili telesne grae (vide se kao debele) d) kod postmenarhinih dovodi do amenoreje Klinika slika: 1) bihejvioralni sindrom ponaanje usmereno na gubitak ili odranje niske TT, redukuju kalorinu hranu, preokupirani hranom (dijete, jelovnici, nadgledaju, prave za porodicu, a sami ne jedu), ekscesivna fizika aktivnost (pa roditelji misle sve ok), povraanje, laksativi.

2) Psiholoki plan patoloki strah od debljine i tenja ka mravosti, tj precenjena ideja, a ne sumanutost ni ego distonost. esta depresija, anksiozni ili impulsivni PL. 3) Somatske komplikacije posledica ovih ponaanja, gubitak masnog omotaa, slabost miine mase, edemi, suva perutava koa, opstipacija, hipotenzija, brahikardija, slaba tolerancija na toplotu, amenoreja. Anemija, hipomagnezmija, poviena urea, amilaza... Dijagnostiki kriterijumi: a) b) c) d) TT se odrava na najmanje 15% ispod oekivane ili je Queteletov indeks telesne mase ispod 17,5 Gubitak TT je posledica restrikcije ili drugih ponaanja usmerenih na regulisanje vika Poremeaj telesne sheme u formi straha od gojaznosti perzistira kao precenjena ideja Difuzni endokrini poremeaj (hipotalamus-hipofiza-gonade)

BULIMIJA NERVOZA uzimanje enormno velikih koliina hrane u kratkom vremenskom roku sa jakim oseajem gubitka kontrole, uz preokupaciju sopstvenom teinom i telesnom shemom. Sindrom ine: a) Bihejvioralno - vode rauna o TT, raunaju kalorije, dijete, epizode proderavanja su unapred izraunate, uzima laku, visoko kalorinu hranu koja se lako vae i povraa. Izbegava situacije gde bi mogla izgubiti kontrolu. Po prederavanju izazivaju povraanje, ekscesivna fizika aktivnost. b) Psiholoki manjak samopotovanja i kontrole impulsa, esto poremeaj rspoloenja, depresija. c) Somatski nema znaka bolesti na prvi pogled, ali ima uveanje parotida, Raselov znak, erozije lingvalne sluznice. Dijagnostiki kriterijumi: 1) stalna preokupacija jelom, neodlona potreba za hranom, epizode preteranog hranjenja, velike koliine brzo 2) suprotstavlja se gojenju na razne naine 3) morbidni strah od gojaznosti i precizno definipu svoju TT

POREMEAJI SPAVANJA
Koncept normalnog spavanja samo najee, uobiajeno spavanje u odreenom uzrastu i uslovima. (6-8 odrasli nou, moe i kratki spavai 3-4 sata, ili dugi spavai 8-10, bifazini popodne i nou). Bitna je duina spavanja, tok i struktura spavanja odreena elektrofiziolokim pokazateljima, ali bez dovoljno argumenata za efikasno spavanje,jer ni ne zna se koja je zapravo funkcija spavanja. Bitan je i subjektivni doivljaj: dovoljno-nedovoljno, odmarajue-zamarajue, munoprijatno, razni ituacioni momneti. Dijagnostiki kriterijumi za primarnu insomniju: a) dominantna tegoba je oteano uspavljivanje, naruen kontinuitet spavanja ili spavanje koje ne odmara, najmanje 1 mesec! b) klinika znaajnost, remeti socijalno i profesionalno funkcionisanje c) ne deava se iskljuivo u narkolepsiji, por.disanja, cirkadijalnog ritma ili parasomnije d) ne deava se iskljuivo u sklopu drugih mentalnih poremeaja e) nije izazvan direktnim efektom supstanci ili medicinskim oboljenjem Klasina kliniko-fenomenoloka klasifikacija (uobiajeni tok, duina, subjek. albe): a. inicijalna insomnija (por.uspavljivanja) b. tranzitna insomnija (por.prespavljivanja) c. terminalna insomnija (rano jutarnje buenje) d. kombinovani poremeaji Finke i ulte etioloka klasifikacija:

1) disomnije funkcionalni poremeaji: a. egzogeno (fiziki) uslovljeni b. psihoreaktivni 2) hiposomnije, insomnije organski poremeaji: a. specifini hipersomni sindromi (narkolepsija) b. izazvani primarnim oboljenjem CNS-a (infekcije, toksini, traume mozga) c. oboljenjem drugih organa i sistema (srana insuficijencija, respiratorne smetnje) d. oni koji prate simptomatske i endogene psihoze e. posebni: somnambulizam, pavor nocturnus izmeu org. i funkcionalnih Rofvarg klasufikuje: 1) insomnije oboljenja iniciranja i odravanja spavanja (DIMS) 2) hipersomnije oboljenja sa izrazitom pospanou (DOES) 3) poremeaj ritma budnost-spavanje 4) parasomnije poremeaji udrueni sa spavanjem ili nepotpuno budnou MKB-10 klasifikacija: 1) neorganski neorg.insomnija, hipersomnija, por.cirkadijalnog ritma, mesearenje, noni strah, komari, drugi i nespecifikovani 2) organski apneja kod respiratornih bolesti, nono mokrenje kod por. Urogenitalnog sistema Dva su osnovna cilja dijagnostike: 1. ustanoviti da li je akutna (prolazna, reaktivna) ili hronina smetnja (trajno, ponavljano) 2. ustanoviti stepen i znaaj psihognih, odnosno somatogenih faktora

POREMEAJI SEKSUALNOG I POLNOG IDENTITETA

Normalna seksualnost oseaj seksualne elje, zavisi od 4 psihoseksualna faktora: seksualni identitet, polni identitet, seksualna orijentacija i seksualno ponaanje. Psiholoki odgovor na seksualnu stimulaciju: elja uzbuenje orgazam rezolucija. 1) SEKSUALNE DISFUNKCIJE razliiti oblici neuspenog seksualnog funkcionisanja i moe biti promarna (prisutna celog ivota) ili steena (posle perioda normalnog funkcionisanja). To su: a) nedostatak/gubitak seksualne elje: hipoaktivni poremeaj, seksualna averzija (izbegavanje) i masturbacije. Poremeaj seksualnog uzbuenja kod ena ne moe lubrikaciju vagine, a kod mukaraca erektalna disfunkcija i impotencija. b) orgazmika disfunkcija: odloena ili prevremena ejakulacija, vaginizam (nesvesna, nevoljna kont rakcija vagine ne dozvoljava penetraciju), dispareunija (est genitalni bol pre ili posle seksa), preterani seksualni nagon (satirijaza i nimfomanija) 2) PORMEAJ POLNOG IDENTITETA elja da osoba bude prihvaena kao osoba drugog pola i ekstremna nelagodnost u svom polu: transseksualizam (pokuaj da ga u drutvu prihvate kao drugog pola, hirure i hormonske intervencije), tranvestitizam sa dvostrukom ulogom i poremeaj polnog identiteta u detinjstvu. 3) POREMEAJ SEKSUALNE PREFERENCIJE, PARAFILIJE izmenjeni obrasci seksualnog ponapanja, irok dijapazon od normalnog do...: egzibicionizam, fetiizam, frotirizam, pedofilija (do13 god 6 meseci), mazohizam (Mazoh austrijski pisac), sadizam (de Sad, 6 meseci), voajerizam (skopofilija), tranvestitizam, nekrofilija, parcijalizam seksualne aktivnosti (kunilingus, felacio, anilingus), zoofilija, koprofilija, koprofagija, koprolalija, urofilija. 4) PSIHOLOKI PORMEAJI I POREMEAJI PONAANJA

POREMEAJI KONTROLE IMPULSA

Postupci koji se ponavljaju bez racionalne motivacije, a odlikuju se gubitkom kontrole u odreenim stuacijama. Ne mogu da odole nagonu da urade neto tetno sebi ili drugima, pre toga postoji tenzija ili uzbuenost, a po zavretku oseaj zadovoljstva. Vanu ulogu u nastanku imaju psihodinamski, psihosocijalni i bioloki faktori. 1) INTERMITENTNI EKSPLOZIVNI POREMEAJ gubitak kontrole nad agresivnim impulsima, to rezultira telesnim napadom na osobe iz okoline ili unitavanje imovine. Posle svake epizode postoji iskreno kajanje, ee kod mukaraca, prvi put u adolescenciji, a tok hronian ili epizodian. 2) KLEPTOMANIJA ne moe da odoli impulsu da neto ne ukrade i to predmete koji nisu za linu upotrebu niti skupi. esto se kasnije tajno vraaju,a ako se zadre ostaju skriveni. Rastua tenzija pre ina i posle zadovoljstvo, sa ili bez naknadne krivice. Obino se javlja u periodima velikog stresa. 3) PIROMANIJA ponavljajue namerno podmetanje poara, pre uzbuenje i tenzija, posle zadovoljstvo, a glavni etioloki uzrok je interesovanje, fascinacija, znatielja, privlanost prema vatri i opremi/aktivnostima vezanim za gaenje poara. Zadovoljstvo se osea I tokom paljenja I prisustvovanja poaru I tokom gaenja. esto kod ometenih u razvoju, manje opta populacija. 4) PATOLOKO KOCKANJE uporno i neprimereno kockanje koje uzrokuje ekonomske probleme i poremeaje u linom, socijalnom i profesionalnom ivotu, Postaje glavna i dominantna aktivnost individue, mehanizam kojim reava line probleme. Komplikacije podrazumevaju: otuenje od porodice, prijatelja, gubitak elje za profesionalnim i drugima ktivnostima, pokuaj samoubistva, udruenje sa kriminogenim aspektim. 3% opte populacije! 5) TRIHOTILOMANIJA ponavljajue upanje sopstvenih dlaka sa kosmatih regiona tela (poglavina, obrve, brada, stomak, pazuh i pubini region). Sledi gubitak kose odreenih regiona, dovodi se u vezu sa stresnom situacjom. Pacijentima upanje nije bolno, ali se mogu aliti na svrab i druge senzacije. Trihofagija je gutanje iupanih dlaka, to uzrokuje trihobezarou, neuhranjenost ili akutno intestinalno zaepljenje. 6) NESPECIFINI PKI oniomanija (kompulzivna kupovina), kompulzivna upotreba interneta, mobilnih telefona, konpulzivni seks.

PTSD I AKUTNA STRESNA REAKCIJA

Pojava psihiskih simptoma neposredno nakon izlaganja traumi: doivljaj pretnje smru, pvreda ili pretnja linom telesnom integritetu ili bliskih osoba, naslini teroristiki akt, rat, logori, bombardovanje, dijagnoza neizleive bolesti nasilje u porodici, silovanje.

AKUTNA STRES REAKCIJA krizna reakcija, stanej krize, psihiki ok. Odgovor na teak fiziki ili mentalni stres, simptomi se javljaju odmah posle stresnog dogaaja, meani i promenljivi, prolaze par dana. Postoji poetna oamuenost sa restrikcijom svesti i suenjem panje, nesposobnost da se reaguje na stimuluse, dezorijentacija. Moe dovesti do povlaenja (sve do disocijativnog stupora) ili agitacija i preterana aktivnost (fuga),

prisutni vegetativni znaci anksioznosti. Moe se javiti ponovno proivljavanje traume u vidu fle bekova, komara, izbegavanje razgovora o traumi i poviena razdraljivost. Ako je trauma prolazna, simptomi se ublaavaju za 8 sati, a ako se nastavi izlaganje stresoru, simptomi moraju da ponu da se ublaavaju nakon 48 sati. ASR traje najdue 4 nedelje!

POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEAJ tri grupe simptoma: 1) ponovno proivljavanje traume kroz snove ili povratne i nametljive misli, fle bekove, slike 2) izbegavanje stimulusa koji podseaju na traumu 3) poviena nadraljivost (anksioznost na neoekivane dogaaje, loe spavaju, loa koncentracija, rasejanost, reakcija trzanja i motorni nemir) Posle traume osoba ima intenzivan strah, bespomonostm uas i subjektivni doivljaj otupelosti, odsustva emocionalnog reagovanja na emocionalne i fizike stimuluse reaguju kao da su oni stalna pretnja unitenju, ivot se odvija kao nastavak traumatskog dogaaja. esto redukcija svesnosti okoline, derealizacija, depersonalizacija i disocijativna amnezija. Imaju problem sa kontrolom agresije prema drugima ili je okreu ka sebi (samopovreivanje, pokuaj suicida). Najee se razvija iz ASR oko mesec dana nakon traume, a zavisi i od teine traume, individualne otpornosti i socijalne podrke. Poremeaj traje oko 6 meseci. A moe i kasnije da se razvije odloeni PTSP ili da ima hronian tok hronini PTSP,a ako stanje traj nekolik godina dolazi do trajnih promene linosti.

POREMEAJ PRILAGOAVANJA - Stanja nastala u kontekstu stresogenih ivotnih dogaaja ili u periodu prilagoavanja na zanajne promene i manifestuju se stanjem subjektivne patnje, poremeajem emocija ili ponaanja. Za dijagnozu je potrebno da postojei simptomi u znaajnoj meri naruavaju socijalno i radno funkcionisanje, simptomi se javljaju unutar mesec dana posle stresogenog dogaaja i traju do 6 meseci kratkotrajna depresivna reakcija ili do 2 godine dugotrajna depresivna reakcija. Klinika slika sledei simptomi su kljuni: 1) depresivni (disforija, plaljivost, beznaem snieno samopotovanje, suicidne ideje) 2) anksiozni (palpitacije, ubrzano disanje, poveana motorna aktivnost) 3) poremeaj ponaanja (impulsivni akti, krenje socijalnih normi, zloupotreba supstanci, hostilnost, vandalizam) Meoviti poremeaj podrazumeva sve ove simptome, kod starijih dep iank, a kod adolescenata ee poremeaj ponaanja, a najmlai mokre ukrevet, sisanje palca.

MENTALNA RETARDACIJA
Stepen funkcionisanja jedne osobe ispod kulturnih i socijalnih normi u odreenoj sredini i u odreeno vreme. Pored ostalog predstavlja i socijalni problem. Sinonimi: mentalna zaostalost, subnormalnost, oligofrenija. Dijagnoza je dugo bila bazirana na klinikom utisku o funkcinalno-razvojnom kanjenju, a posel Binea i Simona testovi inteligencije i IQ (odnos umnog i kalendarskog uzrasta puta 100). Stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihikog razvoja koje se naroito karakterie oteenjem onih sposobnosti koje se pojavljuju tokom razvojnog perioda i koje doprinose optem nivou inteligencije. Zaostalost se moe javiti izolovano ili zajedno sa drugim psihikim ili fizikim poremeajima.

1) PREGENITALNI FAKTORI infekcija sa majke na fetus preko placente (citomegalovirus, rubeola, sifilis,protozoa za toksoplazmozu), obino spontani pobaaji, a ako se rode deca su sa multiplim kongenitalnim malformacijama, rano umiru. 2) KOMPLIKACIJE TRUDNOE toksini u trudnoi, loa ishrana majke, anemija, krvarenja, zraenje, teratogeni efekti lekova, povrede. 3) STEENI POREMEAJI NAKON ROENJA postnatalna cerebralna infekcija (encefalitis i meningitis) i traume glave. 4) GENETSKI FAKTORI DAUNOV SINDROM Langdonu Daun, rizik raanja posle 32 godina, 1 od 100 dece! Niz fizikih abnormalnosti: epikantus, kose oi, razvuen koren nosa, veliki naboran jezik, mikrocefalija, zaravnjen potiljak, kongenitalne mane srca, kratki prsti, neobine ui. MR je obino umerena, mozak smanjen i redukovanih vijuga. Tri hromozomske anomalije: 1. viak 21.hromozoma trizomija 2. materijal sa 21. se translocira na neki drugi, obino 14. 3. mozaicizam neke elije imaju ekstra hromozom, a ostale normalne FRAGILNI X SINDROM abnormalnost polnog X hromozma, suenje drugog kraka (esto otpada), bolest prenose majke koje mogu biti bez simptoma. Izdueno lice, klempave velike ui, veliki testisi, prominentna mandibula. MR je slina autizmu (zato je to poznati etioloki faktor autizma), stidljivost, umerena socijalna neprilagoenost. FENILKETONURIJA (PKU) Feling opisao, uroeni poremeaj metabolizma aminokiselina: nasledni nedostatak ili inaktivnost jetrinog enzima fenilanin hidroksilaze pretvara felinanin u tirozin, zato se ovaj nagomilava, a smanjue tirozin. Smanjena pigmentacija koe, oiju, kose, epilepsija, MR teka ili umerena, hiperaktivnost, napadi besa, bizarni pokreti tela i ruku. Moe se spreiti: dijeta bez F tokom prvih godina dok se mozak razvija, zato vano rano otkriti. Testovi test urina sa felihloridom i Gatrijev test. LAKA 50 do 69, 85% populacije, naue da govore sa zakanjenjem, ali lepo govore, telesno zaostaju, boleljivi, konkretno miljenje, preopirni, sugestibilni, oskudna praktina reenja, brinu se o sebi dobro. UMERENA 35 do 49, imbecilnost, 10% populacije, lake se prepoznaje, vidi na roenju, retko samostalni, nekim astalan nadzor, kod vine postoji organska etiologija. este pareze, paralize, neobian izgled glave, lica, epilepsija, neuroloka oboljenja. TEKA 20 do 34, 3-4 % populacije DUBOKA najtee, najree, ispod 20. PSIHIJATRIJSKI POREMEAJI KOD MR 30 do 60 % , lako i umerena kao kod prosenih, a kod teke esti autizam i pervazivni razvojni poremeaji. Dijagnoza anamneza roditelja, uvid u postojeu medicinsku dokumentaciju, psihijatrijski pregled, lab, neuro, defektoloki, somatski...

POREMEAJI LINOSTI (napamet!)

PARANOIDNI PL 1) preterana osetljivost na osujeivanje i odbijanje 2) ne zaboravlja i ne prata uvrede i omalovaavanja 3) sumnjiavost interpretira ponaanje drugih kao neprijateljsko, iskoriavaju ga 4) sumnjiavost u partnerskom odnosu (patoloka ljubomora) 5) ratobornost neprimereno insistiranje na sopstvenim pravima 6) egoscentrinost preterani doivljaj sopstvene vanosti 7) preokupiranost teorijama zavere oko sebe i u svetu - fali emocionalana toplina (ponose se da su racionalni i logini) - socijalno i profesionalno efikasni i poslovni (izazivaju strah u drugima i konflikte) SHIZOIDNI PL 1) skoro da nema aktivnosti koje izaivaju zadovoljstvo 2) emocionalna ravnodunost, hladnoa i zaravljen afekat 3) prema drugima nema nena, topla oseanja, ni ljutnju 4) ravnoduan na pohvalu i kritiku 5) ne interesuje ga seks (eventualno samo u fantaziji) 6) bira usamljene, nekompetitivne aktivnosti 7) preokupiranost fantazijom, introspekcijom, apstraktnim razmiljanjima 8) nema i ne eli bliske prijatelje i poverljive odnose (eventualno s ivotinjama) 9) neosetljivost na vaee socijalne norme - okolina ih doivljava kao udake, frikove, usamljenike ili ekscentrike DISOCIJALNI PL 1) gruba nezainteresovanost za oseanja drugih 2) izraen stav neodgovornosti i nepotovanja socijalnih normi, prava i obaveza (lau, kradu, varaju, bee od kue, kriminalne aktivnosti, zloupotreba supstanci) 3) ne moe trajne veze (iako ume da uspostavi vezu) 4) niska tolerancija frustracije i nizak prag za agresiju i nasilje (otud dom, zatvori) 5) skloni okrivljavanju drugih, uverljivim racionalizacijama ponaanja - pre 15 godina, sociopate, antisocijalni, devijantni... - kre prava drugih bez oseanja krivice i odgovornosti (manipulativni) - stalni otpor prema autoritetu - nesposobni da vole, u braku esto zlostavljanje dece i partne, pa razvodi BORDERLINE as if (H. Doj), stabilni u svojoj nestabilnosti (Kernberg), izmeu neuroze i psihoze, duplo ee kod ena Kernberg: a) difuzija identiteta b) primitivni meh.odbrane c) ouvan test realnosti

1) snaan napor da se izbegne realni ili zamiljeni gubitak 2) stalni intenzivni, nestabilni interpersonalni odnosi (ekstemi:idealizacija/devaluacija) 3) poremeaj identiteta (nestabilna slika o sebi) 4) impulsivnost koja teti na barem 2 polja (kupovina, seks, vonja kola, hran) 5) rekurentno suicidalno ponaanje (pretnje, gestovi, mutilacije) 6) afektivna nestabilnost (par sati, retko dana) 7) hronino oseanje praznine 8) neadekvatan, intenzivan bes koji teko kontrolie 9) sa stresom povezana paranoidna ideacija ili disocijativni simptomi - stalno u stanju krize, brze promene raspoloenja: argumentovano razmiljanje depresivni bez oseanja, prazni. - krajnje nepredvidljivi - kontantni doivljaj bolnog ivljenja autodestruktivni (automutilacija, PAS) - ne mogu da budu sami (makar nali stranca ili promisluitet) - este kratkotrajne psihotine epizode NARCISTINI PL 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) grandiozni self preokupirani fantazijama o bezgraninom uspehu, slavi, moi, lepoti ili idealnoj ljubavi veruje u svoju posebnost, samo ga ljudi visokog statusa mogu razumeti zahteva stalno divljenje oseaj da mu stvari pripadaju, da zasluuje specijalan tretman interpersonalno koristoljubiv nedostatak empatije hronina zavist prema drugima i veruje da drugi stalno zavide njemu arogantno, beskrupulozno ponaanje

- teko podnosi kritiku besan uasno ili indiferentan - dobro adaptirani (zavodljivi, armantni, atraktivni) maska svoje grandioznosti (karikaturalnom skromnou, preziru statusne simbole, socijalna povuenost) - socijalno i profesionalno uspeni ali radi pribavljanja divljenja okoline - nesposobni da vole, instrumentalizovana seksualnost - krhki odnosi i krhko samopotovanje zapravo zato esto depresivni!

HISTRIONINI PL 1) 2) 3) 4) 5) 6) samodramatizacija, teatralno izraavanje emocija sugestibilnost (lako podleu uticajima drugih, brzo intimiziraju) povran i labilan afektivitet kontinuirano trai uzbuenje, priznanje drugih i da je u centru panje neodgovarajua zavodljivost u izgledu i ponaanju prenaglaena zainteresovanost za fizilku privlanost (seksualizuju relacije)

- ee ene karikatura femininosti (koketiraju, flertuju, zavode, egzibicioni) - neverbalna komunikacija vanija od verbalne (oslanjaju na intuiciju) - potiskivanje i disocijacija kao meh.odbrane - skloni somatizacionim, anksioznim poremeajima i tzv.histeroidna depresija. ANANKASTINI PL (OK) 1) 2) 3) 4) sumnja i opreznost preokupiranost detaljima, pravilima, listama, spiskovima, redom perfekcionizam koji ometa zavravanje posla preterana savesnost, skrupuloznost, preokupiranost produktivnou zadovoljstva i interpersonalnih odnosa) 5) preterana pedantnost i prihvatanje socijalnih pravila 6) neumereno insistiranje da drugi prihvate njegov nain delovanja 7) nametanje upornih i neprijatnih misli i impulsa - ambivlentni u donoenju odluka (plae greke) - sa drugima kruti, formalni, ozbiljni, bez smisla za humor (malo bliskih) - fiksacija na analnoj fazi IZBEGAVAJUI (AVOIDANT, ANKSIOZNI) PL 1) trajna i preplavljujua napetost i strah 2) veruje da je neprikladna, neprivlana inferiornost sa drugima 3) preokupiranost kritikom ili odbaenou u socijalnim situacijama 4) nevoljno gradi odnose sa drugima (samo kad je sigurna da se svia drugim) 5) ogranien ivotni stil zbog potrebe za fizikom sigurnou 6) izbegava profesionalne aktivnosti koje podrazumevaju interpersonalne - ranije neadekevatna linost, neuspene na svim poljima - introvertne, inhibovane, inferiorne - stidljivost, trema u javnim nastupima, socijalne fobije i druge anksiozne por.

(do iskljuenja

ZAVISNI PL 1) 2) 3) 4) 5) 6) drugi donose vane ivotne odluke umesto njih podreuju svoje potrebe drugima od kojih zavisi, njima preterano udovolja ne moe ak ni razumne zahteve ili granice da postavi drugima nelagodnost i bespomonost kad je sam (strah da je nesposoban) strah da e ga drugi napustiti (zato trpi loe odnose, ne ispoljava ljutnju) ograniena sposobnost da donosi svakodnevne odluke bez saveta drugog

- oralno-zavisni po Frojdu - pasivnost, pesimizam, vole submisivnu poziciju - u foli a deux uvek jedan ima zavisni PL, a drugi dominantan TRAJNE PROMENE LINOSTI kod onih koji nisu imali poremeaj, ali su ga razvili i etioloki se povezuje sa egzistencijalno ekstremnim iskustvom. Maladaptivno i nefleksibilno ponaanje koje uzrokuje znalajne promene na sociajno, profesionalnom i emotivno-intimnom planu. minimum 2 godine za Dg. i iskljuene povrede i oteenje mozga, PL-a ili MP.

POSLE KATASTROFALNOG ISKUSTVA nije relevantna premorbidna osetljivost, jer su toliko ekstremna iskustva! Logor, muenje, katastrife, torture, terorizam. PTSD moe da prethodi.s 1) nepoverljiv i neprijateljski stav prema svetu 2) socijalna izolacija 3) oseanje praznine i bespomonosti 4) hronini doivljaj preteeg sloma 5) otuenost POSLE PSIHIJATRIJSKE BOLESTI posle klinikog oporavka od MP, koji je umanjio samopotovanje i veoma stresan za osobu. 1) 2) 3) 4) 5) 6) prenagalena zavisnost i zahtevajui stav prema drugima uverenost o promeni i stigmatizaciji, pa socijalna izolacija pasivnost, smanjeno interesovanje i slobodne aktivnosti stalne albe na bolest mogu biti vezane za hipohondrijatze i bolesno ponaa labilno ili disforino raspoloenje (nevezano za mentalni poremeaj) poremeaj socijalnog i profesionalnog funkcionisanja u odnosu na premorb.

DISMORFICNI POREMECAJ (SPADA U HIPOHONDRIJSKI SOMATOFORMNI

POREMECAJ): DSM-IV: 1) preokupacija zamisljenim defektom u izgledu, koji moze biti sasvim minimalan (neprimetan) ili uopste ne postoji 2) preokupacija uzrokuje klinicki znacajan distres u socijalnom, profesionalnom i drugim vaznim oblastima funkcionisanja 3) preokupacija se ne moze bolje objasniti drugim poremecajima - pervazivno subjektivno osecanje da su ruzni, tj, da im je neki deo tela veci, manji, deformisan (neki delovi lica najcesce, a nekad kosa, grudi, genitalije), a zapravo je sve u redu ili skoro normalno (neprimetno) - snazno uverenje ili strah da su neprivlacni i odbojni (covek Vuk kod Frojda imao uverenje da jima veliki nos) - oni cesce posecuju dermatologe, hirurge, nego psihijatre - ovaj deo tela moze se tokom poremecaja promeniti, neki drugi deo postaje centar paznje poremecaja - stalno se gledaju u ogledalo, proveravaju, pokusavaju da sakriju, kamufliraju - izbegavaju socijalne i profesionalne situacije zbog toga, ne izlaze iz kuce, neki cak samoubistvo - cesto opsesivno-kompulzivni, sizoidni i narcisticni poremecaji licnosti - hronican ako se ne leci, nastaje postepeno - cesto se podvrgavaju hirurskim intervencijama, ali to ne resi probleme, pa je to sansa da uvide da imaju problem i potraze psihijatra