psihodijagnostka

suicidalno ponasanje- 1.suicid-cin oduyimanja vlastitog zitota

2.pokusaj suicida-neuspeli pokusaj oduzimanja zivota

3.presuicid- ponasanja slicno suicidnom, bez svesne namere da se izversi suicid,pokusava da srene
paznju na sebe

upozoravajuci signali: 1.depresija;2.+ porodicna anamneza, 3.psihoze; 4.promene u

ponasanju( zapostavlja izgled,samopotcenjujuci komenari, gubitak interesovnja za aktivnosti,
tuga,iritabilnost,preozimanje rizika,preokupacija smrcu,obavivanje porodice, problemi u komunikaciji);
5.organske bolesti

ringel signali: 1.konstrikcija-psihcko i socijalno ogranicavanje 2.autoagresija ; 3.razmisljanje o suicidu

elementi procene suicidalnosti: 1. suicidne misli- izrazavanje zelje da se umre,preokupacija smrcu;

2.suicidna namerea-planiranje,prprema da se izvrsi samoubistvo nekom metodom; 3.suicidno
ponasanje- pokusaj samoubistva u proslosti (bitno da li se sama zaustavili ili intervencijom drugih)

kutcher i chelil-intervju za procenu suicidalnosti- elementi: 1.empatkse i nepretece izave- izgleda da

vam je naiso tezak period,smatrate da je situacija preteska

2.ispitivanje sa merom opreza-da li biste podelili sa mnom sta vas muci

direkta i otvorena pitanj o suicidu mogu da donesu veliko olaksanje- da li ste poukusali, da li razmisljate
o smrti,mislite li da je vredno ziveti

bekova skala za procenu sucidnih namera- procena motiva za samoupistvom-1 da li se desilo

ponizelnje,raskid,bes prema bliskoj osobi

ne raditi: 1.ne potcenjivati namere; 2.ne minimizirati patnju; 3.ne navoditi da opravda svoje poansanje;
4.ne pozurivati i navoditi na odgovor

PSIHIJATRIJSKA ISTORIJA BOLESTI- podaci se dobijaju vodjenjem psihijatrijskog intervjua:

1.psihijatrijska anamneza: a)generalije-upoznavanje,predstavljanje
b)glavne tegobe- razlog dolaska

c)sadasnja psihijatrijska bolest

d)zivotna anameneza-

d)porodicna anamneza i socio-epidemioloska anketa

2.procena psihickog statusa- a)spoljasnji opis,kontakte karaktesistike i ponasanje

b)procena psi fja ; c)uvid pacijnta u svoje stanje

3.medicinski pregled- utvrdjivanje somatskog stanja na osnovu somatskog i neuroloskog pregleda
pregleda

4.dopunsko dijagnosticko sagledavanje-upiptnici,psi testiranje

5.eeg,laboratorija..

6.dijagnoza ; 7.plan lecenje- ind za svkoga; 8.prognoza

1i2 prva faza, ostatak 2 faza. psihijatrijski pacijnti su osetljiva grupa,intervju se moze jeidno obaviti ako
se osecaju sigurno i ako se pokaze iskreno interesovanje za nj probleme. vrste:
1.direktivni-unapred pripremljena pitanja, za neiskusne ispitivace

2.nedirektivni-moze da se dobije vise podataka,pacijent moze da iznese teogobe redosledo koji on

zeli.dobijeni iskaz se naknadno sistematizuje

Duzina psihijatrijskog pregleda- zavisi od : 1.uzrasta; 2.stanja svesti; 3.spremnost na saradnju;

4.sposobnost da izrazi svoje misljenje i sadrzaje svesti ; 5.specificnost klinickog stanja

u idalnim uslovima ako je pacijent ocuvane svesti i koherentnog misljenja, dopustiti mu da govori
najmanje 3-5 minuta

poverljivost- svi podaci koje dobije od pacijenta su tajna,osim u izuzecima, one mu se mogu predociti pre
intervjua : 1.samopovredjivanje ; 2.mogucnost povredjivanja drugih; 3.naredbe suda; 4.zlostavljanje
dece; 5.urgenta medicinska stanja; 6.istorija seksualnog zlostavljanja

1.GENERALIJE- lekar se predstavlja pacijntu i belezi podatke o: ime i prezime,uzrast,mesto

boravka,zanimanje i bracni status. moze etnicka i kulturna pripadnost* ovi podaci imaju ekspolorativnu
vrednost,neki poremecaji cesci kod jednog pola,neki cesci u odredjenoj zivotnoj dobi
ako je PRETHODNO HOSPITLIZOVAN belezi se- vreme prethodne hospitalizacije, preporucena i aktuelna
terapija, dijagnoza, dinamika kontrolnih pregleda

2.GLAVNE TEGOBE- u jednoj recenici da opise razlog dolaska na pregled

3. PODACI O SADASNJOJ BOLESTI- ANAMNESIS MORBI-pacijetov ikaz se belezi recima koje on daje bez
upotrebe strudnih termina

a)pocetak javljanje , sadrzaj,ritam i ucestalost,intenzitet glavnog simptoma

b)postojanje prateih simptoma

c)uticaj simptoma na : vitalne fje(apetit,spavanje,seks nagon) ; soc aktivnost(stavovi,ponasanje)

d)percipitirajuci faktori: okolnosti koje su doprinele javljanju simptoma:

1.bioloske- infektivne,fizicke,hemijske,toksicne; 2.psiholose-traume,akutni i hronicni stresni dogadjaji;

3.socijalni-siromastvo,rat,prirodne nepogode
e)tok poremecaja - ako na regled dolazi pacijent cija je klinicka slika vec ustaljena

1.stacionarna klinicka slika- simptomi se ne menjanju kroz vreme i ne uticu na aktivnosti

2.progradirajuci- simptomi se pojacavaju

3.reciditivni tok- postoje periodi poboljsnjana i pogorsanja

4.zivotna anamneza- podaci o 1.opsti psihomotorni razvoj ; 2.premorbidne crte licnsti

3.predisponrajuci faktori

1.redosled rodjenja; 2.trudnoca- prenatalni,perinatalni,postnatalni period,moze heteroanamnesticki

3.rani psihomotorni razvoj do 3 godine- da li je na vreme prohodao,progovorio,ovladao sfinkterom

3.rano detinjstvo do 5 godine- sposobnosti za zivot u okruzenjuda li se druzi sa druhom decom,koju

ulogu ima(aisvn ili aktivnu)

4.preleane ili aktuelne somatske bolesti- telesne boelsti povezane s psih fjama- oboljenaj
mozga,infekcije,intoksikacije,ulcer,uklus

5.predskolsko doba-slozene motorne radnje,uklapanje u vrsnjacku grupu,adaptacija na odvajanje od

roditelja

6,skolsko doba-citanje,pianje,racunanje. adaptacija na strukturisanu zajednicu,komunikacija,prihvatanje

obaveza

7.pubertet i adolescencija- da li je imao poremecaje u ishrani,spavanju,raspolozenju,ponasanju. da li je

iamo bliske emotivne veze, kako se odnosio prema svojim seks potrebama

8.odraslo doba- odnos prema praku i porodici

9.radna istorija- da li ej na poslu nagradjivan ili kaznajvan

10.religijska ubedjenja- dal li uticu na njebov svakodnevni zivot

-psotavljati pitanja koja motivisu na potpun odgovor. podaci o pacijentu pre pojavi boelsti govore o nj
premorbidnooj licnsti.

5.socijalna anamenza- da li zivi u selu ili gradu, stambeni uslovi, koliko cesto menja mesto stanovanja,
radna istorija clanova porodice,socijalne aktivnosti,pripadanje grupama,religiozn+a ubedjenja,prihodi

6.porodicna anamenza- da li neko u porodici m+bolje od slicnih oboljenja

PSIHICKI STATUS : procena stanja mentalnog zdravlja pacijenta u trenutku pregleda

1.spoljsanji izgled i kontakten akrakteristike ; 2,procena psihickih fja; 3.procena da li ima uvid u stanje

1-spoljasnji izgled: oblacenje, higijena-,telesni stav

-psihomotorna aktivnost i abnormalni pokreti- pojacana ili smanjenje p.a., siromasto pokreta,nevoljni
pokreti (distonije-bolni spazam uglavnom u muskulaturi vrata; akatizije-cupkanje u mestu,nemir
nogu,lomljenje prstiju)
-kontakt ocima- da li uspostavlja, da li je u fji soc komunikacije ili iizazvan jakim drazima

-zainteresovanost za saradnju sa medicinskim osobljen- saradljivost,nezainteresovanost,negativicnost

-emocionalni kontakt- ankisioznost,hostilnost, b)afrktivna postojanost-(afektivno

kontrolisan,labilan,brzo se iscrpljuje)

-verbalni kontakt- intenzitet i karakteristiek, propratne pojave u govoru, teskoce u odrzavanju verbalnog
govora

-jezicke fje: 1.razvoj govora u odnosu na uzrast - EKSPRESIVNOST ; 2.razumevanje govora-receptivni

govor; 3,abnormalnosti u govoru

2.u istoriji bolesti pisu se podaci o svakoj psi fji,tako se utrdjuje postojanje simptoa i sindroma da bi se
uspostavila dijagnoza.prvo sep olazi od stanja sveti,ako je svest poremecena ne mogu se ispitivati fje

3.sposobnost pacijenta da prepozna raniej ili aktelne simptome ili bolesti.

SOMATSKI STATUS: 1.TELESSNI IZGLED- 3 psiholoska konstiucionalna fenotipa

a)leptosomni ili astenicni- introvertne i shizotimnim crte licnosti

b)piknicki ili hiperstenicni- ciklotimicno raspolozenje

c)atlestki ili stenicni- disocijalne crte licnos ti

2,OPSTE ZDRAVESTENO STANJE- postojanje febrilnosti,da li vidi,cuje,pravilno

dise,pothranjenost,gojaznst, dal i trpi bolove,opis traumatoloskog nalaz. 6 poremecaja
organska oboljenja mozga, infekcije/intoksikacije, endokrinoloski poremecaji,sistematsk
poremecaji,psihosomatke disfje, telesna trauma ili hronicni bolni sindrom

3.NEUROLOSKI STATUS-fokalni neuroloski deficit, poremecen hod i govor, glavobolje,znaci migrenoznog

napada.

DIJAGNOZA- konacna dijagnoza- u skladu sa pravilima klasifikacija MKB I DSM

Radna- kada je potrebna opservacija pacijenta do postavljanja dijagnoze

Pisihodijagnostika znak i simptom- nespecificni su jer se javljaju u razl poremecajima

jedan isti sidrom moze razlicito da se ispoljava

znak- objektivna abnormalnost opservirana od strane lekara pregledom

simptom- subjektivni dozivljaj koji se opisuje recima,ne mora da bude opserviran

kaplan- specificnost psihopatoloskih ispoljavanja sagledati kroz 3 dimenzije-

1)razlikovanje psihopatoloskih stanja(nemaju vremenski kontinuiet u ispoljavanju simptoma, vremenska

ogranicenost u javljanju i gasenju simptoma) od crta licnsti (trajne karakteristike,imaju fluktuaciju ali ne
nestaju)

2)razlikovanje primarnih (trajni simptomi koji odrazavaju poremecaj) od sekundarnih

simproma(prolazni)

3)kontekst ispoljavanja siptoma- ispoljavanje i intenzitet simptoma zavisice od interpersonalnog

konteksta(zavise od situacije)

kecmanovic-svaki dusevni poremecaj ima karakteristike- 1.odstupanje od kulturno ivilizacijskog

znacenja realnosti;

2.nije voljni izbor pojedinca ; 3.promenom drustvenih okolnosti se ne uklanja poremecaj

4.nije zabluda licnosti; 5.postoje individualne razlike u ispoljavanju poremecjaa

6.ometa licni razvoj,kvalitet zivota i socijalno funkcionisanje

stanja slicna dusevnim poremecajima ; 1,sociopatija-voljno krse soc norme; 2.socijalna alijencija-
gasenje interpesonalnih odnsoa,nemogucnsot uklapanau soc grupu.nije odraz dusenog oboljenja ako
postoje kompenzacije u drugim delovima zivota

3.vizionari- mogu da odustanu od svojih ideja ili da ih zadrze sa sebe ako vise soc konsekence

4.pas- voljno dovode sebe u stanje izmenejne svesti

PSI FJE- elementi mentalnog funkcionisanja. Podela: 1.integrativne- svest i paznja

2.kognitivne- percepcija, pamcenje, inteligencija, misljenje

3.konativne- volja, afekti, nagoni

SVEST - Definise se kroz svoje dimnezije koje cine aspekte svesti:

1.bioloski aspekt- budnost

2.psiholoski aspekt- a)autopsihihicka orijentacija- prema sebi ; b)alopsihicka- prema drugima; c)spacio
temporalna -u prostoru i vremenu

3.integrativni apekt- samosvest-subjektivni dozivljaj sebe

Fje svesti: 1. organizacija aktuelne percepcije i licnih iskustva

2. organizacija dozivljanih fenomena hormickih i timickih fja (hormea) voljno nagonski dinamizmi-
dinamika raspolozenja
vrste : 1.predmetna svest- svest o predmetima i pojavama oko sebe

2.samosvest - 1. svestnost sopstvene aktivnosti; 2.svesnost identiteta; 3.jedinstvenosti; 4.svesnost o

samom sebi u odnosu na predmetne pojave

anatomija svesti- 1.ascedenti aktivirajuci retikularni sistem 2.talamus- budnos,kontrola budnosti i

spavanja ; 3.kora velikog mozga-kvalitet i koherentnost misli i ponasanja osobe

KLINIČKO ISPITIVANJE SVESTI: 1.Ispitivanje budnosti i kvantitativnih aspekata svesti

- ? za ispitivac- kakva je budnost pacijenta tokom intervjua; 1.ocuvana; 2.povisena-pojacani refl,snizen

prag za bol; 3.snizena- letargija,somnolencija,sopor,koma ,prekoma

2.ispitivanje orijentacije i kvalitativnih aspekata svesti

alopsihicke- ko ste vi? auto-prepozanjete li ljude oko sebe? spacio-gde se nalazite? tempo-koji je datum
-integratvne fje: -svest o identicnosti- kada se pogledate u ogledalo prepozanjete li sebe

-svest o jedinstvenosti-da li imate utisak da vam se teli promenilo

-svest o sopstvenim aktivnostima-imate li utisak da radite nesto sto ne zelite i nemate kontrolu

-svest o sebi u odnosu na predmetni svet- da li su se ljudi promenili,izgleda li vam svet isto

PAŽNJA- selektivno usmeravanje psihicke energije i procesa ka stimulusu i sposobnost promene pravca
ka novom stimulusu.

karateristike- usmreavanja,odrzavanje,zadrzavanje, premestanje

vigilnost- pokretljivost paznje- spoosbnost premestanja paznje

tenacitet- sposobnost zadrzavanja paznje

FJA- integracija senzornih informacija i motornih akcija u nove oblike ponasanja

oblici: 1.aktivna paznja- voljno usmeravanje paznje. distraktibilnost-lako ometanje

2.sekundarna aktivna paznja- nevoljno usmeravanje paznje prema svesno postavljenim ciljvima

3.pasivna ili nevoljna-usmeravanje paznje prema drazi koja prema svojim svojstvima dominira

anatomiija-retikularna formacija (budnost) , talamus(selektivnost) limicke strukture(inhibicija nebitih i

izdvajanjebitnih drazi)- 1,2,3za nevoljnu paznju

4.frontalni reznjevi velikog mozga- voljna paznja

osobine paznje: obim,monofokalnost,stalnost,dinamicnost

Klinicko ispitivanje paznj- 1.opservacija ponasanja- oze se utvrdii ispitanikova sposobnost da saradjuje.
elemeni paznje isputuju se u slobodnim aktivnostima, struturisanim irama,nastavnim aktivnostima

2.intervju sa pacijentom*- kvaliltet aktivne i paisvne paznje, spososbnsot

usmeravanja,odrzavanja,zadrzavanja i premestanja paznje

3.klinicki i istrzivacki upitnici- npr naprajanje meseca u godin unazad- mogu utvditi intenzitet
poremecaja

4,specificn testovi- burdonov- u teekstu je zadatak da se precrtava svako slovo o, meri se vree i broj
gresaka; pjeron tuluz; kompjuterski. moraju imati u vidu individuane ralike i standarde merenje

PERCEPCIJA-saznajna fja koja nas obavestava o tome sta se desava u svetu oko nas i u nama samima, ne
zahteva napor volje.preduslov su ocuvani culni orgnani

draz drazi receptor ,stvara se impuls koji se prenosi do primarnog culnog centra,stvara se oset. oset se
dalje prenosi do psihosenzornih centara kora gde se integrise sa engrmima pamcenja i tako nastaje
opazaj. apercepcija-sposobnost da imenujemo i prepoznamo predmet.

informacije prikupljene percepcijom slede zakone preganacije. opazanje se odvija u dimenzijama

prostora i vremena-

psiholoski faktori koji uticu na opazanje: 1.sugestija; 2.socijalni uticaj; 3.motivacija i paznja-selektivnost;
4.prethodno iskustvo- na konstantnost ; 5.emocionalno stanje i znacaj drazi

klinicko ispitivanje- 1.opservacija ponasanja- na osnovu posmatranja ponasanja i kontaktnih

karakteristika ispitivac zakljucuje da li pacijent dozivljava perceptivne obmane(osvrtanje,saputanje)

2.intervju- procena ispitivaca se odnsoi na pacijentov test realnosti (da li cujete,vidite,osecate,mirisete

nesto neobicno) . ispitivanje se se odnosi na: aktuelno percepciju, u proteklih 7 dana ili ranije. ako se
utvdi da postoji perceptivna obmana ispituje se : 1.karakter percepcije -telesnost- da li je u pitanju glas ili
misao
2.radikane promene u ponasanju i stavovima-da li se povinujete glasovima

3.korekcija konfroacijom ukazivanjem na realnost- da li je neko od vama bliskih ljudi cuo sto se i vi culi

4.sud realnosti- da li je u pitanju stvarnst ili masta

3.specificni testovi-u domenu neurologije

PAMCENJE- omogucava nam prijem,obradu,skladistenje i prizivanje informacija.

engram- trag ili psihicki sadrzaj koji je zadrzan ii moze da se prizove

fje: 1.upamcivanje: a)ultrakratko*primarno i sekundarn; b)kratkorocno pamcenje

2.skladistenje -dugotrajno pamcenje- a)deklarativna zanja- opsta znanja,iskustveni dozivljaji;
B)proceudralno- obavljanja zannje i vestina za koje ne mora da postoji svesno znanje

3.prizivanje: -reprodukcija- secanje ; -rekogncija-prepozananje

razvoj pamcenja- kratkorocno,radno,dugorocno

na deformacije pamcenja uticu: 1.predrasude i sugestibilnost; 2.emocije; 3.uzrast; 4.voljno-laganje ;

5.posebno telesno i psihicko stanje-alkohollisanost

klinicka procena : 1.upamcivanje-kratkorocno pamenje - kaze mu se da uati 6 cifri,zatim se oeta drugim

pitajnima,trazi se da ponovi cifre, ako ponovi indeks retencije engrama -6*pamcenje ocuvana

2.pamcenje svezih dogadjaja- reprodukcija skorasnjih dogadjaja od pre nekoliko sati,dana nedelja(sta
ste verali sinoc,sta ste radili proslog vikenda)

subjektivni dozivljaj otizanog upamcivanja- zaboravlja tudja imena

1)lak poremecaj pamcenja- zaboralja gde je ostavio stvari ili problemi u obavljanju posla

2)Umeren- zaboravlja put kojim treba da ode negde

3)tezak- zaboralja zakazane sastanke,proslave,dolazak gostiju

3.reprodukcija starih dogadjaja- povezivanje dogadjaja iz proslosti za bitnijim dogadjajima poznatim

ispiticvaciu i pacijentu(gde ste rodjeni,u koju skolu ste iste,s kim ste sedeli u klupi,sta ste studirali,,,)

-ispitivanje skolskih znanja; -provera da li pacijent moze pravino da locira slike secanja u vreenu

jasan deficit postoij kad ne moze da se seti bitnih ljudi ili dogadjaja.Najtezi poremecj- ne seca se svog
imena ili imena majke ili oca

4.reprodukcija novih vestina- procena nedeklaratuvnog pamcenja, crtanje zvezde u ogledaju

u kvantitativnim procenama se mogu koristiti testovi,adekvatan se boduuje,neadekvatan se ne boduje

MISLJENJE- Psihicka fja koja nam omogucava da sagledamo odnos izmedju pojava, koj nam omogucuje
donosenje zakljucka koriscenjem misaonih operacija. misljenje se razvija od prelogickog ka logickom

misljenje donosi logicko saznanje,percepcija culno. svet oko sebe i unutar sazanjenmo na 2 nacina:

1.direktno -opazanje ; 2.indirekto percepcija

fiziologija misljenja- asocijativne zone

misaona sredstva : 1.misaone operacije-analiza-razlaganje; sinteza-spajanje;-generalizacija*

uopstavanje; specjalizacija-suprotno; apstrakcija-izvlacenje ocobien iz celine; konkretizacija-izdvajanje
dela iz celine
2.misaone forme: 1.stvaranje pojma ;2.rasudjivanje ; 3.zakljucivanje;-indukcija:od pojedinosti ka opstem

-dedukcija-od opsteg ka pojedinsotima ; -analogija-ako su 2 pojave slicne po osobini onda su i

podrugiama

-intuitivno-na osnovu pretpostavke ; silogizam-na osnovu 2 suda bez trazenja uzrocne veze

-selekcija asocijacija i formiranje hipoteze-trazenje uzrocno posledicne veze

KLINICKO ISPITIVANJE- ispituje se : 1.forma misljenja- kroz komunikaciju i govor- a)brzina i tok misli

b)usmrenost i povezanost misljenja; c)postovanje sintaksickih i semantickih pravila

2.sadrzaj misljenja- procenjuje se kroz logicnost iskaza- kakva uverenja,verovanja i zakljucke iznosi. da li
ima prisilne mislii,sumant ideje, zablude,precenje ideje

3.disimulacija-umanjuje morbidne ideje; nekritican- poanasanjem krsi socijalne norme; -neuvidjajan

-nema uvid u sopstveno stanje; manipulativan- u rasudjivanju koristi iracionalne potrebe drugih zarad
sopstvenih potreba -ovo su pitanja za ispitivaca-

inteligencija- mentalna sposobnost prilagodjavanja novim situacijama za koje ne postoji rethodno

iskutvo. klinicko ispitivanje procena: 1.inventara znanja- opsta informiasnost:1.odgovarajuci
2.osiromsen

2.sposobnost apstraktnog misljenja-u kojoj meri u toku mislenja koristi pojmovi i uocava slicnosti i
razlike medju njima

3.sposobnsot rasudjivanja- uzrok i posledica

4.uocavanje razl izmedju bitnog i nebitnog

AFEKTIVITET- sveukupna osecajna zbivanja licnosti. klinicko ispitivanje: 1.posmatranje posanja-

a)apsekatk koji se odnosi na mobilnost ili ogranienost afekta: izraz lica, stav tela,govor

b)emocionalne reakcije- uskladjenost,rekativnost,intenzitet,vazomotne promene,labilnost

2.intervju - ispitivanje depresivnosti,manicnosti,agresivnosti,anksioznosti

3.spec tesotvi i metodi. eeg analiza, merenje fizio reakicja, upitnici

volja- sposobnost upravljanja voljnim odlukama i kontrola njihovog izvrsenja

klinicko ispitivanje- procena kroz njenu realizaciju 1.ciljevi ponasanja; 2.planiranje ponasanja i
donosenje odluka; 3.realizacija, odlaganje ili odustajanje od odluke. 1,amnesticki ili heteroanamestick
podaci;opervacija ponasanja;klinicki pregled,

nagoni-urodjene potrebe.opservaciaj poansanja, inspekcija i fizicki pregled,upinik,intervju