programirno ucenje- oblik ucenja u kome se gradivo razboja na niz sitnih delovva,.

ucenik uci deo o deo,

posle savladanog dela , davanjem og na postavljeno pitanje ,proverava steceno znaanje i neposredno
posle davanja odgovora saznaje da li je taj odg bio tacan ili n ije, tako ucneik sam uci gradivo,
savladjujucu deo po deo.

programirani materijal moye se ucenicima preyentovati preko masina ya ucenje ili preko programiranih
udybenika.

faktori koji uticu na pojavi i razvoj pr ucenja su: 1. nagli razvoj tehnike- omogucio pravljenje najrazl
aparata i masina
2.razvoj obrazovanja- razvoj psi ispitivanja nastavnog procedsa:1)1. veca aktivnost ucenika u toku
nastave ; 2.individualni rad s ucenicima(svaki ucenik moze da napreduje onim tempom koji mu ogovara.
ind nastave omogucuje i dobru interakcijuizmedju prog matterijala i ucenika. nastavnik treba da
prilagodinastvu i pitanja ucenucima

3.dijagnosticko testiranje inteligencije-

Presi-konstruisao masinu za testianje i ocenjivanje ucenika. lici na pisacu masinu sa 4 dirke, obelezena sa
a b c i d. ucenik prvo cita pitanje pa pritiska dirku koja odgovara odgovoru za koji smatra da je tacan..
princip rada je isti kao i na testovim visestrukog izbora.

teorijske osnove programiranog ucenja- skiner- poso od pavlavljevog klasicnog ulov i modifikovao ga-
instrumetalno-kod klas uslov refl pojava prirodne ili BD ne zavisi od toga da li je doslo do uslovnog refl ioi
nije, uslovni refl pokrepljuje se prirodnom drazi.

kod instr uslovljavanja , prirodna draz(koja zadovoljava potrebu subjekta-) se ne daje pre nego sto dodje
do odgovora na uslovnu draz. prirodna draz se koristi kao nagrada-potkrepljenje uslovni refl je
instrument koji dovodi do zadovoljenja subjekta

skiner kritikuje motivaciju u dosadasnjem sk sistemu. kaze da je negativnna i ucenik uci da ne bi dobio
slabu ocenu,kaznu..

uvodi motivaciju poznavanja postignutih rezultata-pozitivn motivacija-

skinerova metoda linearnog programiranja- gradivo je razbijeno na sitnije delove. a ucenik potpomognut
pokrepljenjem (poznavanjem rezultata) savladjuje jednu po jednu jedinicu. te jedinice se povezuju sa
ranijim ucenikovim znanjem. sve dok on ne nauci celinu

pojam okvira- jedinica rada u prog ucenju; tj. informacija, pitanuje iii zadatak i mesto za odg ucenika,kji
se nalaze u jednom okviru. sastavni deo okvira cini i povratna informacija- sinonim -clanak

korak-razmak gradiva izmedju jednog i drugog okvira. mogu biti manji i veci,

sekvenca- vise okvira .prog materijal se sastoji iz nekoli sekvenci.

u prog ucenju nisu pogodni zadaci s visestrukoi, izborom( moze da zapamti netac an odg)
ucenik trerba da bude sto aktivniji, zato se u nj postalvjaju pitanja na koje ucenik trreba sam da nadje
odg-konstruktivan odg

da bi skinerova omtivacija poznavanja postignitih rezltata bila efikasna ,ucenik ne sme da ima mnogo
neuspeha(naslabiji mogu da imaju najvis 5

masine za linearno programiranje materijale: 1, u obliku kutije velicine gramofona

2. za odrasle ucenike-ucenik prvo vidi inf i pitanje u vezi snjom, cita pitanje pise odg, a zatim pritiskomo
na dugme pomera svoj odg do drugog otvora na kom e se javlja i pravilan odg.

udzbenici: 1.horizontalni-*- prvih 30 zadataka je stampano u vrhu svake meparne straniceu knjizi. drugih
30 pzadataka j estampano u okvirima ipod ptvih 30 na neparnim stranicama. a odg na njih u
odgovarajucim okvirima na parnim stranicama

2.vertikalni- okviri sa inf i pitanjima su pordjani jendo isod drugog..okviri se ne prostiru po celoj povrsini
stranice.. na desnog strani je ostavljneo mesto za mae okvire u kojima su napisani tacni odg,

kritike gradivo podeljno na suvise sitne jedinice.; svaki ucenik bez obzira na sposonosti radi po istom
programu

KRAUDER- RAZGRANATO PROGRAMIRANJE- uceniku se materijal z aucenje daj eu malim logickim

jedinicama. njegovo znanje se testira posle svake jedince. rezultat testira se automatski upotrebljava kao
kontrola materijala, koji ce ucenik posle toga dobiti. akoucenik tacn eodg na pitanje, odmah mu s edaje
sledeca jedinica materijala. ako pogresno odg ,ponovo mu se da je ing,objasnjava mu se priroda greske
koju je napravio,a zatim mu se ponovo postavlja pitanje. tosu pitanja visestrukog ibora, a za svaki
pogesan odg dat je komplet odgovarajuceg materijala.

uzbenic i za razgranato programiranje se nazivanju- ispreturani-zadaci su ispeturani i ucenik treba da

radi zadattke na straicama koje su odredjene njegovim odgovorima na postavlkjena pitanja

prednos razgranatog nad linearnim je sto moze bolje da se prilagodi ucenicima sa razl spsobn ostima.

PARALELNO PROGRAMIRANJE - glavni put je veoma tezak i pretpostavlja se da samo mali broj
naspoosbnij ucenika moze da ga prati bez greska. oni ciji odgovor nije bio tacan ali nisu napravili ni neku
veliku gresku, dobijaju neko objasnjenje vise. dok ucenici koji su napravili znacajnu gresku dobijaju
nekoliko objasnjenja i podpitanja pre nego sto vrate glavnom putu.

ladna povezuje programirano ucenje sa algoritizmacijom procesa ucenja. allgoritam predstavlja sistem
pravila po kome se mogu resavati zadaci odredjene klase. to je optimalni nacin resavanja zadataka i zato
je ucenje najefikasnije ako se algoritmise. pojedini delovi gradiva su pogodni za algoritizmaciju.
programirani materijal se sastoji iz 2 sveske, u jednoj su vise niza zadataka,a u drugoj su nekoliko
odeljka objasnjenja

. obo je komb linearnog u razgranatog

GALJPERIN- ETAPNO FORMIRANJE UMNIH RADNJI_ 1.ETAPA predhodnog upoznavanja s aktivnoscu u
kojoj ucenik stice orijentacionu osnovu noe radnjeKIBERNETIKA

2.etapa vrsenja aktivnosti u njenom spoljasnjem vidu

3.etapa- izvodjenja aktivnosit pomocu glasnog govora

4.etapa-izvodjenja aktivnosti pomocu spoljasnjeg govora u sebi

5.etaqpa aktivnosti u kojoj se radnja prenosi na veoma uopsten unutrasnji govor u sebi

KIBERNETIKA- programirano ucenje posmatraju kao sistem upravljanja. u tom sistemu ucenik i nastavnik
su podsistemi. nastavnik je predajnik ,a ucneik prijemnik informacije. prog materijali, udzbenici su
posredna sredstva izdmedju njih

komunikacija u nastavi je predaja informacija ,moze se vesiti diretka ucenik nastavnim; i indikerno preko
posrednih sredstava.

prednost programiranog ucenja je sto je unapred planirano ikomunikacija i stalno dvosmerna. uspesnost
komjunikacije zavisi od odnosa znanja i neznanja

PROBLEMI S PRIMENOM PROGRAMIRNAOG UCNJEA- nije pogodno za sve predmete. pogono je npr za
matematiku,fiziku,hemiju( nisu pogodni gde se trazi vise maste):. pogodni su za strukturinrane i
povezane delove graiva.

korisno se i za savladijvanje novog i obavljanje starog gradiva.

prepreka za upotrebu masina u skolama je njihova cena.

postoje i pouprogramina sredsva-sadrze neke prinipe programiranja-nastavni listici

IZRADA PROGRAMIRANIH MATERIJALA-1. IZBOR GRADIVA KOJE ce se programirati

2.utvrdjivanje osnovnih prepOSTAVKI O UCENICIMA

3-UTVRDJIVANJE V-O CILJEVA PROGRAMIRANOG MATERIJALA

4.sastavljanje instrumenata za kontrolu uspeha

5.analuza i organizacija gradiva i izbor tipa programirana

6pisanje programa

7.klinicka provera i revizija programiranog materijala

8.recenzija

9.provera P M u redovnoj nastavi 10.izrada prirucnika za nastavnike