bol- biomed pristup- potraga za telesim uzrocima boli- neadekvatan

-akutna bol je simptom akutne bolesti ili povrede,

hronicna bol sama za sebe poseban zdravstveni problem. Hronicna bol narusava : kvalitet
zivvota,umanjuje covekove potencijale, troskovi lecenja i izostanak s posla,
depresija,teskoba,poremecaji sna,apetita,smanjuje kogn sposobnosti.

BOL- slozen dozivljaj u kojem svoju ulogu imaju i neurofizioloske (oset) i emoc (psiholoske) komponente

oset boli nastaje aktivacijom receptora -NOCICEPTORA-, nadrazivanjem ili otecnjem tkiva. ima ih najvise
u koznom i podkoznom tkivu,misicima i zglobovima, u tim tkivima se nalaze periferni delovi nervnih
celija koje imaju svoje sediste u ganglijama zadnjih rogova kic mozdine

njih mogu podrazivati : toplota ili hladnoca,hemikalije, mehanicke posekotine i pritisci,istezanja ..

bol koja nastaje naziva se NOCICEPCIJSKA BOL

postoje toplotni,mehanicki i polimodalni nociceptori

upalna bol- zbog ostecenja tkiva misica,tetiva ,zglobova u unutrasnjim organa. ova ostecenja dovode do
hemijskih promena u tkivu

neuropatksa bol- zbog povreda iili bolesti nervnog sistema-upala trigeminusa, sindrom karpalnog tunela,
kauzalgija

bol oznacaava : 1.podrazivanja iii ostecenja tkiva; 2.emociju

aristotel i spinoza- bol je emocija

dekart- bol je jednostavni oset cija jacina zavisi od jacine bolne drazi

ruffinijeva,pacinijeva i meissnerova telasca

koza je skoro na svim mestim aosetljiva na bolne drazi i za bolne drazi su bitni slobodni nervni zavrseci
rasprostranjeni po svim delovima koze,

razl izmedju boli i oseta: -drazi za bol nisu neke specificne vrste drazi, bol je izazvana svakom
intenzivnom drazi

-putevi prenosa bola su delimicno pozanti

- kod soeta postoji adaptacija receptora- isti intetnziteti drazi zbog dugotrajnog delovanja uzrokuju
slabljenje oseta. kod boli adaptacija ne postoji

-vreme latencije- vreme potrebno danervni impuls dodje do mozga i izazove oset kod boli je duzi

-bol izaziva fizioloske reackija ( tahikardiju,povisn pritisak,prosirene zenice) koje nema kod oseta
psihosoc cinioci mogu da dovedu do promena u dozivljaju boli, da povise ili snize prag boli, toleranciju na
bol, izostanak boli

pri dozivljaju boli nisu u fji samo odredjena somatosenzorna podrucja mozga,vec veliki broj raznih
kortikalnih podrucja kako u kori tako i u drugim delovima mozga.- teorija neuromatrica-

-postoji povezanost hronicne boli i psiholoskih procesa u cnsu

bol je neugodan osetin i emoc dozivljaj povezan sa stvarnim ili mogucim ostecenjem tkiva .bol je uvek
subjektivna

-slabije jacine narazivanja slobodnih nervnih zavrsetaka dovode do pojave oseta toplog,pritiska, svraba
dok jaki intenziteti dovode do bola. proces bola ne zapocinje nadrazivanjem receptora vec se tada
samoaktivira nervni sistem koji ce pod uticajem mngoih cinilaca konacno dovesti do dozivljavanja boli

hemijska objasnjenja nastajanja boli- nastajanje boli tumace izlucivanjem hemiskih supstanci koje deluju
na nastajanje nervnih imspulsa. povrede tkiva dovode do izlucivanja medijatora koji pokrecu proces
nastanka i sirenja boli - histamin,prostaglandin, bradikinin.. oni porkecu procese depolarizacije nervnih
celija i sirenje impusla boli od zadnjih korena km preko talamusa do somatosenzornog dela kore mozga

-senzorna nervna vlakna kojima se prenose impusli boli:

1- A-delta vlakna-tanka mijelinizirana nervna vlakna malog promera -brza,prenose impulse brzinom od
5do 30 m /s ,prenose bolne stimulacije koje izazivaju dozivljaj ostre i jasno lokalizovane boli.

2.c vlakna-nemijelinizirana- prenos impusla 1m/s, dovode do oseta tupe i dugotrajne boli. nervna tela
ovih vlakana nalaze se u ganglijama zadnjih deloma km.

organi utrobe za razl od koze imaju samo receptore za bol iz kojih se draze provode uglavnom c
vlaknima, slabije su diferencirani i prostorna organizovani,pa je bol iz unutrasnjih organa teze
lokalizovati

najvazniju ulogu u daljem prenosuimspulsa boli prema mozgu ima dep u zadnjim rogovima km-
zelatinozna supstanca-sredisnje mesto modulacije bolnih impulsa prema putu ka mozgu. sastoji se samo
od eksc i inhibicijskih interneurona koji komuniciraju sa svim ostalim nervnim celijama i pojacavaju
osnosno inhibiraju nervne impulse koji iz njih stizu,

kolicina prolaza bolnih impulsa kroz ovo podrucje zavisi od odnosa nervne aktivnosti nociceptivne i
nenociceptivnih nervnih vlakana koja ovde prolaze. aktivnost jednih koci ,a drugih olaksava prolaz bolnih
impulsa. na olaksavanje i otezavanja prolaza paralelno deluju i neurotrasmiteri. GABA-glavni inhibicijski
NT i dusikov oksid

preko zelatinozne supstance nervni impulsi se prenose na tranmisijske T celije koje salju impulse dalje
prema mozgu preko 5 uzlaznih puteva: spinotlamickog,spinoretikularnog ,
spinomezencefalickog,spinohipotalamickog,cervikotalamickog. glavni put je lateralni spinotlamicki put.
u podrzcju ttelatinozne maze mogu se zbivati procesi modfuliranja impusla boli koji mogu izazvati
inhibiciju ili facilitaciju prolaza bolnih impulsa prema talamusu i kori mozga

emocionalni aspekti boli iemoc reakcija na bol veazni su za limbicki sistem.

kora mozga ima glavnu ulogu u celovitom dozivlajju boli.

VRSTE BOLI- podla prema uzrocima,lokaciji trajanju

uzroci- 1.organska- zbog povrede ili patoloskog procesa u tkivu

2.psihogena-bol kojanema jasan organski uzrok

organska je izazvana ostecenjem tkiva,psihogena zbog delovanja cinilaca psihicke etiologije.

organska je odredjena,psihogena neodrejdena

-org bol obicno se povecava kod pokreta,pritisak dela tela. kod psihogene pritisci cesto ne deluju

psihogena je retko prisutna nocum javlja se cesce u odrejenim delovim atela(npr glava): terapija za
smanjenje emoc napestosti cesto ssmanjuje psihogenu bol

konverzivna bol- kod ljudi s histericnim crtama licnosti. emocionalna napetost se konvertuje u starnu bol
na odredjenom delu tela.

psihogena bol se javlja u slucajevim ahipohondrije,neurotske depresije, a retko kod psihoticara

lokacija_ 1.periferna- nastaje drazenjem receptora u kozi,misicima,zglobovima

2.visceralna-povrede ili patoloski procesi u unutrassnjim organim

trajanje: 1.akutna-jaka iznenadna i dobro lokalizovna bol, ostra probadajuca, kao posledica iznenadne
povrede mehanickim,toplinskim ili hemisjkim podrazivanjem.. ima zastitnicku ulogu od bolesti,
upozorava na prve simptome bolesti, zastita od daljeg povredivanja, ucenje zastitnivkog ponasanja
prema svom telu. povreda bilo kojeg dela tlea povecava osetljivost na bol u tom delu tela. ANALGEZIJA-
genetsk pormeacj- ljudi bez osetljivost na bol

2.hronicna bol- traje duzi vremenski period. tupa,zamarajcuca i iscrpljujuca. uzrok su hronicni patoloski
procesi tkiva i organa ili ostecenje nervnog sistema. nema zastitnu fju. izaiva psihicke i soc posledice, pod
jakim uticajem razl psi procsa,narocito emocija. umor,potostenost,zabrinutost

epidemioloska istrazivanja- hronicna bol- bol koja srednjim ili jakim intenzitetom rtaje 6 ili vise meseci,

Prag boli- najmanji intenzitet drazi potreban da izazove oset boli. kod vecine ljudi je isti. ALGEZIMETRI

Tolerancija na bol- stpen podnosenja boli, velike ind razl.koriste se skale verbalne ili graficke
razl u toleranciji uslovljene- bioloskim razl,soc ,kultoroloskim i psih razl.razlike genteske zbog kojih
njohov mozak u situacijama bolnog podrazivanja otpusta razl kolicine endogfenih opijata (efedrin
endorfin)- oni koji otpustaju vise-veca toleranciaj

PROCENJIVANJE BOLI-moze se meriti samo intirektno kroz introspekciju.najcesce se procenjuje jacina

boli,kvalitet i kako je bolesnih dozivljava(probadajuca,tupa ,neizdrziva)

procenjivanje jacine- 1.verbalne lestvice-koriste verb opise kojama bolesnik opisuje jacinu boli birajuci
jedan od opis

2.numerica-koriste brojeve za procenjivanje jacine boli

3.graficke-najcesce se koristi praznalinija sa 2 ekstremna opisa boli.ispitanik stavlja x na oanj polozaj

linije koji najbolje opisuje njegovu bol- termometri boli

4-slikovni prikazi-za decu- crtezi lica s razl izrazima

kvalitet boli-tupa,zarea pulsirajuca..zareca i probadajuca su najteze boli. merenje j emoguce samo

introspektivnim postupkom, mana mu je siromastvo jezika

koristi se McGILLL-Melzakov upitnik- klasifikacija reci za opis kvaliteta boli

.1.reci koje opisuje senzorne kvalitete boli; 2.afektivne kvalitete; 3.evaluativne kvalitete

Tehnike slikovnog prikaza- imaging tehnike- Hofbauer- pokusali da utvrde u kom se delu mozga desavaju
neurofizioloske promena tokom odzivljaja odredjenih vrst ai jacina boli. rezultati- uticaj hipnoticvek
sugestije je promenio,snjaio ili povecao i osetnu komponentu (jacina) i stepen neugode ( emoc
kmponentu).

istovremeno su se zabelezile promene moz aktivnosti u prom senzomot podrucju S1- vazno za dozivljaj
jacine boli. prednji cigulatorni korteks vazan za dozivljaj neugode, neugoda se moze proemniti i kada se
jacina boli ne menj

bolna ponasanja- uzdasi,jecanje,plac,bolne grimase, zalejnjen a bol. zahtev za pruzanjem

pomoci,odustajanje od svakodnevnih aktivnosti zbog bola, fizioloski znaci(crvenilo,bledilo,promene
pulsa

TEORIJE BOLI- 1.T Specificnih receptora

2.T sumacije i kodiranja nervnih impulsa

3.T kontrole prolaza

4. T neuromatrica

Paradokalni oblici boli: 1.Fantomska bol- kod ljudi kojim aje aputiran deo dela. osecaju bol u delu koji je
aputiran. javlja se uglavno m u prve 2 nedelje nakon aputacije, nestaje nakon 1god. mogu je podstaknuti
vremenske promene,emoc napetost,psiholosi stres. lecenje uglavnom farmakolosko.+
fizikalna,akupunktura

f bol s emoze javiti ako se drazi surptoni ili neki drugi deo tela i ako nadrazi dolaze iz unutrasnjih delova
tela

ako je boelsnik i pre amputacije osecao bol u amputiranom delu tela, fantomska bol ce biti i po kvalitetu
iloksaicji biti slicna ranijoj boli

f bol moze nekad biti smanjenja i smanjivanjem li povecavanjem broja senzornih drazi u podrucju
amputacije

mehanizam nastajanja 2 hipoteze: 1.neuroloska hipoteza- zasniva se na perifernim i cenrtalnim

objasnjenima neurolasnje uslovljenosti f boli. periferna objasnjenja f boli tumace je pomocu povecane
osetljivost nervnih vlakana na mestu amputacije. ova objasnjenja ne mogu objasniti zasto u nekim
lsucajevima f bol postoji i nakon presecanja KM

To dovodi do pretpostavke da je uzrok f boli gubitak senzorne stimulacije sto dovodi do abnormalne
fizioloske aktivnosti u nervnim celijama KM i mozga.

veliku uloga simpatikusa u nastanku f boli. bolikarenje simp ganglija nekad dovodi do uklanjanja f boli

-centralna objasnjenja-somatosenzorna kortikalna reperezentacija tele je glavni uzrok f boli

2.psiholoska hipoteza- uzrok f boli je psiholoske prirode. f bol se cesto javlja nakon emoc uzbudjenja,
moze nastati pod uticajem hipnoticke sugestije. ova hiptoez a pretpostavlja da je uzrok f boli :
halucinatorno odbijanje postojanja telesnog gubitka

haluciniraju bolne senzacije jer ne zele da rpiznaju tlesni gubitka

2.Kauzalgije- javlja se nakon brzih i nasilnih ostecenja perifernih nerava koji sadrze veliki broj simp
vlakana , nekim brzim projektilom (metak) ili nakon hirurskih zahvata na perifernim nervnim vlaknima

-izrazita bo zareceg tipa, traje oko 6 meseci posle povrede

pojacanje boli mogu izazvati vrlo slabi taktilni nadrazaji na mesto povrede. i nescecificni nervni impulsi
koji ne prolaze pored mesta povredjenog tkiva mogu da dovedu do boli.

-moze biti uslovljena emoc uzbudjennjemm,

lokalna povreda nervnih vlakana na mestu povrede i aktivnost simaptikusa bitna za nastanak kauzalgije.
povredjeni deo tela pokazuje abnormalne simpaticke aktivnost,ka(znojenje,gladnoca,blediclo,

injekcija novokaina u simpaticke ganglije moze ublazite kauzalgicnu bol

simpatikotomija i bilateralni blok sim ganglija pomazu

uzroci kauzalgije-1.abnormalni nervni impulsi koji dolazi u mozak iz povredjenih nervnih vlakana koje
mozak interpretira kao blne impulse

2.senzorni nervni impulsi iz raznih cula ; 3.aktivnost simpatikusa ; 4.psihicki procesi

3.neuralgije-- ostra bol, tesko je ukloniti lekovima ili hirurskim postupcima, najcesce uslovljene
ostecenjem veliih mijeliniziranih vlakana,uzroci ovih ostecenja mogu biti: virusne infekcije,degeneracije
nerava zbog dijabetesa, oslabljen protok krvi u perifernim delovima tela,manjak vitamina,toskicna
delovanja hemijalalika-. 2 oblika
1-postherpeticke neuralgije-zbog zaraze herpes virusom koje uslovljava upalu 1 il vise osetnih nerava.
upača je pracena boli. najcesce je bol smestena u predelu lica i oko grudnog kosa. koza oko ranijeg
mesta upale ostaje vrlo osetljiva. bol moze biti povecana bukom ili emoc stesom. kod mnogih nakon
herpesa ostaju dugotrajne glavobolje

cini se da periferno ostecenje nerava izaziva odredjene cenralne poremecaj esto potvrdjuje cinjenica da
lekovi za lecenje centrlanih poremecaj mogu da smanje bol. moze se smanjti i i elektricnim drazenjem
koze u podrucju bolne regije

2.neuralgija trigeminusa- kod starijih ljudi. napadi jakih boli u podruvju lica koje mogu biti uslovljenjene
laganim dodirom lica. bolesnici za vreme napada odbijaju govoriti,jesti,fizicki su umrni i potisteni.

Psiholoski faktori mogu delovati na bol na 3 nacina:

1-mogu biti uzrok boli; 2.b+mogu samanjivati intentzitet boli ; 3.pojacavati intenzitet

na bol mogu delovati sl psih stanja i procesi: 1.znacenej povrede-pri dozivljaju boli procenjujemo njeno
znacenju na osnovu nasih ranijih iskustva,stavova i verovanja i utvrdjujemo da li je znacenej boli takvo da
nas treba zabrinuti. taj individualni obrazac pridavanaj znacenja boli vezan je uz neuropsiholosku matricu
koju melzack naziva- body self neuromatrix- kod svakog je razl, pa i tretman mora biti prilagodjen

2.emoc stanja- svaka bol izaziva neugodna emoc stanja, a emoc stanja uticu na percepciju boli.
neugodne emoc se javljaju kao reakcije na neugodu koju izaziva bol,a ne kao uzrok boli. bol ne izaziva
potistenost kod svih bolensika,to zavisi od nacina suocavanja sa stresom

3.ocekivanja-ljudi bolje podnose bol ako znaju kada ce a se javi. ocekivanja deluju i na snagu placebo
ucinka. ako covek ocekuje da ce mu lek pomoci,veruje lekaru, takva ocekivanja uz pojacanu
sugestibilnost stvarno dovode do smanjenja ili uklanjanja boli

4.paznja- retikularna formacija ima fju usmeravanja paznje organizma na one drazi koje su vazne za
zivot. kada je bol u centru paznje ,kada druge razi ne postoje ili su beznacajne , bol se dozivljava
intenzivnijom-

5.sugestija-mesmer-sugestija-stanje jake sugestibilnosti mogu da dovedi do uklanjanja boli

6.psihofizioloska stanja- umor povecava osetljivos na bol. fibromijalgija-bolni sindrom-bol u

misicima,zglobovima,tetivama praceni umorom. jacina simptoma zavisi od izlozenosti stresu
,vremenskim prilikama i dobi dana.osetljiviji su vrat ,ramena,grudi,zglobovi lakta,kuka i kolena. + umor i
poremecaji sna, glavobolje

sindrom hronicnog umora-poremecaj kome prthode jaki zivotn istresovi ili duga stanja potistenosti i
teskobe. umro duzi od 24 zh koji nije posledica fizicke aktivnosti, bolovi u misicima,jake glavobolje,bolobi
u zglobovima,poremec pamcenja i koncentracije. upale grla,kasalj,simptomi slicni gripu. pacijent nakon
par sati rada potpuno iscrpljen i oseca bolovi.

7.crte licnosti-1-sklonost histeriji-preterivanje u dozivljaju i iskazivanju boli

2.sklonost hipohondriji-preokupacija svojim zdralvjem i stalna usmerenost na telesne simptome

3.sklonsot teskobi i depresiji- osetljiviji na bik- ne samo da pojavavaju bol.,mogu biti i uzrok .cesto se
javljaju somatizacije-prenos psihickih na telesne simptome-.svaja zarbinutost po ve cava aktivnost
simpatikusa , koji moze da postane trajno hiperaktivan.

SOCIOKULTORALNE DETERMINANTE- tradicionaln i nacin zivota, stepen civilizacijskog razvoja, kulturne

specificnosti,stavovi,predrasudemverovanje, religijska opredeljenja, drustvene vrednosti

pol i bol-decaci manje skloni da traze zdr pomoc . razlike se tumace procesima socijalizaciej decaka
ideovjcica. od decaka se ne ocekuje da pokazuju bol. zene cesce pate od migrene, bolova u ledjima,licu,
glavobolja od misicne napetots

nacionalnost i bol- pripadnost razl etnickim skupinama koej iamju i razl odnso prema manifestacijama
boli znacajno utice na dozivljaje boli

uzrast i bol- stariji ljudi se cesce zale na bol. tolerancija na bol sa starenjem opada

vremenski uslovi i bol- suncevi zraci na opekotine i rak koze ,hlado vreme na infarkt, oblacno i sivo
vreme na depresiju.

topla voa- relaksicija misica oko zglobova i smanjenje boli

led- ublazavanje upalnih procesa u misicima u zglobovima

vremenske promen najvise osecaju ljdui koji imaju artritis. pad temperature pojacava bol.

SUZBIJANJE BOLI: 1.lekovi- najlaksi i najefikasniji nacin.posebno kod aktunih bolesti. kod hronicnih
boloesti javljaju se problemi vezani za:1.toleranciaja na lekove- potreba povecanje doze leka s protokom
vrememna

2.fizioloska zavisnost-skup simptoma koji se javlja nakon prekida dugotrajnog uzimanja leka

3.psiholoska zavisnost- oblik ponasanja koji se ustaljuje kao trajna navia tokom dugotrajnog uzimanja
lekova, zbog koje se svaka bolna situacija nastoji suzbiti islkjucivo primenom leka

4.zloupotreba- samoprepisivanje, uzimanje bez ontrole, uzimanje nedopustenih lekova

lekovi mogu ublaziti bol delovanjem na receptore.verovatno kroz mehanizam smanjivanja
bradikinina,histamina i drugih hemisjikih supastanci koje izazivaju bol u sotacenom tkivu
analgetici,nesteroidni proruupalni lekovi,miorelaksansi,antikonvulzivimsteroidi,narkotici

1.hirurski zahvati

3.fizikalna terapija

4.psiholoske metode