ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA

ČOVEKA
 Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu.

Organsku osnovu psihičkog

života čini organizam u celini,
pre svega nervni sistem.
čula
Pored nervnog
sistema veliku ulogu
imaju i čula, mišići i
žlezde.

Žlezde

mišići
 ULOGA NERVNOG SISTEMA

1. Nervni sistem Reguliše, koordinira i integriše rad organizma u celini-

unutrašnja organizacija svih funkcija.
STRAH
luči
pojačano
adrenalin

Povećana krv brže struji srce počinje povećava se

koncentracija, kroz oranizam ubrzano da količina
jačanje mišića kuca šećera u krvi

2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć

nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo
na njega.
čulo mišići

3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske što predstavlja osnovu za odvijanje

složenih psihičkih procesa - svest i samosvest.
 NERVNI SISTEM
Neuron se sastoji od nervnih ćelija i
nervnih vlakana. Neuroni se
nadovezuju jedni na druge i čine
nervni sistem.

neuroni

kapilar
 Neurotransmiteri
• Acetilholin - parasimpatički sistem, kontrakcija mišića,
spavanje, pamćenje, moždana aktivnost. Nedostatak vezan
za poremećaje pamćenja i nastanak Alchajmerove bolesti.

• Dopamin- osećanje euforije, zadovoljatva, sitosti - sistem

za nagradu. Mnoge hemijske supstance (kao što su nikotin,
droge, alkohol) aktiviraju ovaj sistem izazivanjem doživljaja
euforije mogu izazvati psihičku zavisnost. Parkinsonova
bolest, shizofrenija.

• Serotonin- uloga u regulisanju REM faza sna, osećaja

sitosti i gladi i modulisanju bola i osećaja zadovoljstva. Neke
droge npr. ekstazi, LSD povećavaju količinu serotonina što
izaziva euforiju i zavisnost. Medikamenti koji povećavaju
količinu serotonina (SSRI) se koriste u lečenju depresije.
 Neurotransmiteri
• Noradrenalin (norepinefrin)
Kao neurotransmiter- aktiviranje moždanih struktura i
usmeravanje pažnje, regulacija sna, raspoloženja i razvoj
depresije.

• Gama aminobuterna kiselina (GABA) je glavni inhibitorni

neurotransmiter u CNS-u; regulacija tonusa mišića;
smanjenje inhibicije, povećava nivo anksioznosti i
uznemirenosti organizma.

• Endorfin (endogeni morfin) -regulisanje emocionalnih

reakcija straha i anksioznosti, kao i doživljaja bola.
 čulo
AFERENTNI PUT
U čulima se nalaze
receptori, nervne ćelije koje
su osetljive na odredjene
vrste draži.
Drazi u tim receptorima
izazivaju nervni impuls, koji
se kroz nervna vlakna
prosledjuje u određene
delove mozga gde se
stvaraju odgovarajući ose-
caji.
Ovaj put od čula preko
nervnih vlakana do mozga
se naziva aferentni put, a
nervna vlakna koja vode
ove impulse aferentna
vlakna.
mišići
EFERENTNI PUT
Kod voljnih pokreta nervni
impuls kreće iz moždane
kore.
Preko nervnih vlakana duž
kičmene moždine impuls
odlazi do mišića.
Stezanjem mišića nastaju
pokreti.
Ovaj put od mozga preko
nervnih vlakana do mišića
se naziva eferentni put, a
nervna vlakna koja vode
ove impulse eferentna
vlakna.
 PUT NERVNOG IMPULSA

mišići
draž čula mozak

pokret

AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT

ČULA POKRET

• vida Čovek na određeni reaguje na

• sluha primljene informacije.
• ukusa To najčešće čini putem pokreta koji
• mirisa mogu da budu:
• dodira • namerni pokreti (voljni) ili
• za bol • refleksni pokreti (nezavisni od volje
• za toplo, za hladno čoveka) - refleks hvatanja,
odbrambeni...
 Razlikuju se:
1. Centralni nervni sistem
mozak i kičmena moždina

CNS

PNS
2. Periferni nervni sistem
neuroni koji se nalaze izvan mozga i
kičmene moždine, u mišićima,
čulima i organima. Oni polaze iz CNS-
a i vode ka njemu.
Somatski nervni sistem omogućava da
svojevoljno pokrećemo poprečnoprugastu
muskulaturu i svesno doživljavamo osete
kakvi su bol, dodir, temperatura, miris, ukus.
Autonomni nervni sistem kontroliše rad
organa. Na njegov rad ne možemo uticati
osim u retkim slučajevima, niti svesno
doživeti osete vezane za rad tih organa.
Razlikuju se parasimpatički i simpatički
sistemi.
Simpaticki sistem povećava aktivnost
različitih organa kako bi se stvorila dodatna
energija.

Parasimpatički sistem štedi eneegiju,

obezbeđuje odmor i relaksaciju.
 Mozak
Prednji : veliki mozak (kora), međumozak
(hipotalamus, talamus)

Moždano deblo: srednji mozak, moždani

most, retikularna formacija,
produžena moždina
Mali mozak
 Funkcije
• kora - više psihičke funkcije
• talamus – prenosi poruke iz čula do kore
velikog mozga. Utiče na spavanje i
budnost, pažnju.
• hipotalamus – kontrolise rad autonomnog
nervnog sistema i endokrinog sistema.
Regulacija disanja, telesne
temperature,emocionalnih i nagonskih
reakcija.
 Funkcije
• Srednji mozak - refleksno širenje zenice i
pokreti očiju, vizuelna i zvučna orijentacija.
• Moždani most - spavanje,budnost, disanje
i kretanje
• Produžena moždina – refleksne aktivnosti
(disanje, gutanje, kijanje, refleksi pokreti
oka).
• Mali mozak – usklađuje refleksne pokrete,
zadužen za održanje ravnoteže i tonusa
mišića.
Limbički sistem (visceralni mozak) koji čine
organi locirani u međumozgu, kao što su
hipotalamus, hipokampus, talamus.

Ovaj sistem ima veliki značaj za pamćenje,

učenje, emocije, nagone, rad autonomnog i
endokrinog sistema.
 MOŽDANA KORA

To je područje mozga zaduženo za “više psihičke funkcije”

Najvažniji deo nervnog sistema je kora
kao čto su: velikog mozga koja se sastoji od velikog
Opažanje različitih oseta broja nervnih ćelija i vlakana.
Upravljanje pokretima i motoričkim veštinama
Mišljenje Zahvaljujući moždanoj kori čovek
može da stvara doživljaj spoljašnjeg
Pamćenje sveta i da reaguje na njega.
Jezik i govor
I sve ostale kognitivne i više mentalne funkcije
Omogućava svesnost o emocijama
Uz pomoć moždane kore čovek može
da misli, govori i pamti.
Izvršne funkcije i kontrola ponašanja
 DVE HEMISFERE

Kao i mozak, i kora se deli na dva dela,

L D dve hemisfere.

Leva hemisfera kontroliše desnu

polovinu tela, a desna kontroliše
levu polovinu tela.

L D
LIJEVA – DESNA HEMISFERA ?

Izvor: Pinel (2002);Biološka psihologija, Naklada Slap

 LOKALIZACIJA PSIHIČKIH FUNKCIJA

Svaka psihička aktivnost ima svoju nervnu osnovu. U moždanoj kori postoje:

Primarne motorne
Asocijativne zone
zone U njima se nalaze
Čeona zona i svi centri za obavljanje
drugi delovi kore namernih pokreta
koji nisu – smeštene su
obuhvaćeni između čeone i
temene zone.
senzornom i
motornom zonom
nazivaju se
asocijacione
zone. Ove zone
su zadužene za
složene psihičke
procese kao što
Primarne senzorne zone
su planiranje, U njima se završavanu nervni impulsi koji dolaze iz čula i stvaraju
učenje, pamćenje, se osećaji.
kontrola • vizuelna senzorna zona – smeštena u potiljačni zoni
• auditivna senzorna zona – smeštena u slepoočnoj zoni
ponašanja i dr.
 Delovi kore i njihove funkcije
• Čeoni deo (frontalni) – funkcije vezane za
mišljenje, donošenje odluka, maštu,
stvaralaštvo. Vezan je za moralno suđenje,
samokontrolu, planiranje ponašanja.
• Temeni deo (parijetalni) – kontroliše informacije
o telesnim senzacijama, pokretu i prostornoj
orijentaciji.
• Slepoočni (temporalni) – kontroliše slušne
informacije, pamćenje i jezik.
• Potiljačni (okcipitalni) – kontroliše informacije
koje su povezane sa vidom.
 Endokrini sistem
hormon rasta, TSH,
ACTH, FSH, LH, LTH vazopresin,
oksitocin

Timus
tiroksin, trijodotiroin,
tirokalcitonin

parathormon

srž: adrenalin, noradrenalin

kora: različite kortikosteroide
koji utiču na metabolizam, insulin, glukagon
androgene i estrogene
hormone.

estrogen, progesteron
testosteron