DRA I OPAANJE

SADRAJ PREDAVANJA

Oset i opaanje
Vrste oseta
Pojam opaanja
Faktori opaanja
Vrste opaanja
Poremeaji opaanja

POJAM OSETA
Oseti najjednostavniji elementi psihikog
ivota preko kojih postajemo svesni ulnih
podataka iz spoljanje sredine i naeg
organizma
Oset kognitivni psihiki proces kojim
doivljavamo pojedinana svojstva
predmeta i stanja organizma na osnovu
informacija koje dobijamo iz ula

PROCES NASTANKA OSETA

Za nastanak oseta potrebna je dra
U ulu postoje receptori koji reaguju na odreene
drai
eksteroceptori
interoceptori
proprioceptori

PROCES NASTANKA OSETA

Dra
Receptor
Nadraaj
Nervni impuls
Svesni doivljaj impulsa = oset

PROCES NASTANKA OSETA

Mehanizam kojim nastaje oset sastavljen je od tri
dela:
Receptora
Senzornih (aferentnih) nerava
Odgovarajuih centara u mozgu

ulni analizator
U nastanku oseta ukljuena su tri razliita procesa:
Fiziki
Hemijsko-fizioloki

KARAKTERISTIKE OSETA
Subjektivnost oseta
Ogleda se u tome to oseti nikada nisu
isti odrazi objektivne stvarnosti

KARAKTERISTIKE OSETA
Intenzitet oseta
Najmanji intenzitet drai koji izaziva doivljaj
naziva se donji (apsolutni) prag drai

Subliminalna percepcija
Adaptacija ula
Diferencijalni prag drai
Gornji (maksimalni) prag drai

U praktinoj situaciji osetljivost ula zavisi i od: uslova

sredine, stanja ulnih organa i stanja celog organizma

VRSTE OSETA
Znaajni za normalan ivot i radnu aktivnost:
oseti vida
oseti sluha
oseti pokreta
organski oseti
oseti koe

OSETI VIDA
Nastaju delovanjem elektromagnetnih
(svetlosnih) talasa na ulne elije koje se
nalaze na mrenjai oka
Oko se sastoji od dva osnovna aparata:
za prelamanje svetlosti
za primanje svetlosti
Naknadna slika posle prestanka drai na ulni
organ, nadraaj traje jo izvesno krae vreme

OSETI SLUHA
Oset sluha nastaje periodinim sabijanjem i
razreivanjem zvunih talasa
Postoje dve vrste slunih doivljaja:
Tonovi
umovi

Oset zvuka ima sledee karakteristike:

Jaina zvuka
Visina zvuka
Boja zvuka

OSETI POKRETA
Oseti koji pripadaju unutranjim organima
Kinestetiki nastaju pri izvoenju pokreta
Oseti ravnotee obavetavaju o poloaju
tela u odnosu na silu zemljine tee

ORGANSKI OSETI
Kad organi funkcioniu normalno ne doivljavamo
Kada doe do poremeaja oseamo bol, guenje, glad,
e ...

Pod velikim uticajem emocionalnih stanja

Psihosomatska oboljenja

OSETI KOE
Osetljivost za dodir spoljni pritisak na kou
Osetljivost za toplo i hladno trenutna temperatura
na odreenom mestu na koi naziva se fizioloka
nula
Osetljivost za bol najizraenija odbrambena
funkcija
Osetljivost na ukus - gorko, slano, slatko i kiselo
Osetljivost za miris zainski, cvetni, voni,
smolasti, zagoreli, truleni

POJAM OPAANJA
Opaanje (percepcija) je psihiki proces kojim
predmete i pojave doivljavamo u celini
Opaanje obuhvata:
Selekciju drai
Organizovanje rai u opaajnu celinu
Tumaenje

KONSTANTNOST OPAANJA
predmete i pojave doivljavamo relativno na isti
nain i pored promenjenih uslova
prestaje kada se bitno promene fizike
karakteristike drai

FAKTORI OPAANJA
Mogue ih je grupisati u tri kategorije:
Fizike karakteristike drai
Fizioloka stanja organizma
Psiholoke faktore opaanja

VRSTE OPAANJA
Uobiajena podela:
Opaanje prostora
Opaanje vremena
Socijalna percepcija

POREMEAJI OPAANJA
Razni uzroci:
Oboljenje ili oteenje ulnog analizatora
Neka psihika oboljenja
Psihofizika iscrpljenost
Neki sklopovi elemenata podraajne situacije

Poremeaji opaanja:
Kvantitativni
Kvalitativni
Iluzije i halucinacije