Istorija medicine i zdravstvene kulture

Rakija u etnomedicini Brancy in Ethnomedicine

Ivana Drobnjak Narodni muzej aak Saetak: Kljune rei: rakija, zdravlje, bolest, lek, travarica Key words: brandy, health, disease, medicine, brandy made with aromatic herbs Jo u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. Preien alkohol je u srednjem veku preporuivan kao odlian lek. Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju aqua vitae (1). Preien alkohol su alhemiari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata vetina spravljanja slada od ita i varenje piva. Ni re rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnou moglo tvrditi da je na ove prostore dola sa Turcima u XIV ili XV veku. Srpska re rakija potie od staroindijske rei arak ili rak, a oznaava alkoholno pie, koje je nekad u Indiji pravljeno od pirina, a kasnije i od drugih biljaka (2). Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima, posebno od 1878.god. kada je veina vinograda u Srbiji unitena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina (3). Rakija se kod nas najvie proizvodi od ljiva jer ih najvie ima, ali se mogu za peenje rakije upotrebljavati i druge vrste voa pa i povra. Na narod koristi rakiju u mnoge svrhe. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ivotu. Bez rakije se ne moe proslaviti slava, svadbovati, niti sahraniti. Iako su poznate posledice alkoholizma, rakiju je na narod oduvek smatrao vie korisnom nego tetnom. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno miljenje da se pije radi zdravlja. O tome govori i narodna izreka Rakija je lek, jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraa. Veina starijih ljudi pije svakog jutra po aicu rakije natinu, jer kako kau, ona otvara apetit. To kazuje izreka: Ko mi prui aicu rakije, a pare leba ne, neprijatelj mi je. Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaa organizam. Najvie se koristila za ispiranje gue, kod stomanih tegoba, za ienje rana, kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara, kad boli zub, uvo, oko ili kod teih zaraznih bolesti kao to je utica, tuberkuloza itd. U naoj etnolokoj literaturi i seanjima starijih ljudi, postoji veliki broj recepata za leenje razliitih bolesti u kojima rakija igra vanu ulogu. Neki od njih su odavno zaboravljeni i vie se ne koriste, ali dosta toga

se i danas primenjuje, posebno poslednjih desetak godina, kada se zbog nestaice lekova ponovo vraamo lekarijama naih starih. Rakija se pije blaga koja sadri najvie 40% alkohola i ljuta tzv. pepeenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi vie od 40%. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica- rakija peena od vinske komine. U leenju je na narod najvie koristio prepeenicu i komovicu, koja se smatra vrlo lekovitom. Osim prepeenice i komovice za leenje su sastavljane i posebne vrste rakija travarice. Obino je ljuta ili komovica meana sa lekovitim travama pelinom, nanom, lincurom ili sa plodovima voa poznata orahovaa. Te su se rakije koristile za leenje odreenih bolesti. Evo nekoliko naina spremanja travarica iz aanskog kraja: Pelinovaa se spravlja tako to se na 1 l rakije prepeenice stavi jedna aka pelina. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomane tegobe; zovu je stomaklija. Lincura se pravi slino kao i pelinkovaa. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. Kada se procedi pije se po jedna kaika dnevno. Ova rakija se koristi za leenje kostobolje. Orahovaa, orovaa se spravlja tako to se u 1 l rakije stavi 30 zelenih oraia i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Posle ceenja koristi se kao lek kod oboljenja titne lezde. Ova rakija je jako lekovita jer sadri veliku koliinu joda iz oraia. Rakijom istom ili sa dodatkom drugih sastojaka leena su mnoga laka oboljenja. Ko ne moe da spava treba da pre spavanja popije malo rakije komovice, pa e bolje spavati(4) ili treba da izmea malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na elo, pa e bolje spavati (5) Kod guobolje, vruice, glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. U selima u okolini aka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu rakijane obloge- krpe umoene u toplu rakiju, koje se omotavaju oko vrata i grudi. U okolini Kragujevca da bi se neko izleio od groznice, treba da popije jednu au dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli (6) ili treba tri jutra pre jela da pije po jednu aicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 asa (7). I u Grui su vruicu leili pelinjaom. U kragujevakoj Jasenici leili su groznicu na sledei nain: Bolesnik da popije u renom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvue neistou (8). U Leskovakom kraju kod leenja vatre ognjice smeaju projino brano sa komovom rakijom, stave to na tabane, a arape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge (9). Glavobolja se leila privijanjem rakijanih obloga na elo. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo, narod je zubobolju leio kako je znao, a najee rakijom. U okolini aka zubobolja je leena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom (10) (okolina Kragujevca). I kada se oboleli zub izvadi, rana se ispirala rakijom. Zauke, zaunjaci leeni su na sledee naine trava ustupnik stuca se, umea se u rakiju i zagreje na vatralju, pa se previje (11) (Kragujevaka Jasenica). U okolini Kragujevca neki privijaju peen izmet od neutrojenog vepra zamoen u rakiju (12). Na zaunike treba priviti vunu zamoenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lia od iglice (13)

(okolina Podgorice). Kada zaboli uvo u selima oko aka, sipali su nekoliko kapi od najjae rakije prvenca da ublai bol. Od prve ispeene rakije, (otuda naziv prvenac) ostavljala se u svakoj seoskoj kui po jedna flaa da stoji kao lek. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list uvarkue. Kad oi zabole, treba one kapke premazati komovicom. Hemoroidi (uljevi) smatrani su unutranjom boleu. Leeni su u Kragujevakoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji (14). Rakija se dosta koristila kao lek kod razliitih vrsta stomanih tegoba. Kad nekog zaboli stomak u okolini aka bi popili jednu aicu rakije komovice. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. U okolini Podgorice stomak su leili rakijom u kojoj je bila lincura. Od nje treba piti svakog jutra po jednu au (15). Nae se trava puparka i stavi u rakiju za 24 sata. pa se izjutra nate daje bolesniku da pije po jednu aicu (16) (Leskovac). Kod krvarenja ira u stomaku, izmean sa rakijom cvet hajduke trave je sluio za zaustavljanje krvarenja (17) (Zajear). Rakija je imala vanu ulogu u leenju rana, uboja, preloma, reumatskih oboljenja, kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliitih obloga i melema. Ako neko padne i povredi se, izgori crvenu vrbu, stuca je sitno, stavi u rakiju i tako pije (18) (Leskovac). Iaeni lanak na nozi nametali su narodni ortopedi naglim povlaenjem noge i masiranjem rakijom. Lek za uganue zvao se cerot. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole, rakije komovice i tamjana (19). Kod utipa otvorenog preloma, kada kost utine miie, narodni vidari su najpre rakijom istili ranu (ne istim alkoholom) jer rakija sadri neke hranljive materije (20). Sve ortopedske intervencije vrene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaiti jedino jakom rakijom, najee komovicom. Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noa u aici komovice (21). Od reume (aramatiz) se lei i tatulom. Uberu se mladi plodovi, usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. Kad prou 40 dana, onom tenou se bolesnici mau po reumatinim delovima tela (22) (Leskovac). U aanskom kraju reuma se leila masiranjem bolesnika komovicom. U okolini Zajeara meavinom ljute rakije i 100 gr. bolne soli (miriljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu, zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatina mesta (23). Sve hirurke intervencije naih narodnih vidara vrene su bez bilo kakve anestezije. Ranjenik je jednostavno vezivan, pomonici su ga drali, a vidar je radio. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lake podneo bolove. S. Trojanovi u svom radu aronjanje ili tepanje u Srba navodi da je pre ove operacije mukarcima davano da popiju 1l, a enama 3/4 litra rakije. Pri poroaju, posebno kod teih sluajeva i porodilja je napijana rakijom, da bi potpuno pijana lake podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Otuda i izraz: Pijan kao majka U sluaju povrede creva prema M. Protiu, ranjenik je stavljan na sto, vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh, dobro opranim rukama creva su vaena u vei sud i prana rakijom (24). Prema ovom opisu

vidimo da se rakija u hirurgiji, osim kao anestetik, koristila i za dezinfikovanje unutranjih organa. Rakija je bila i sastavni deo leenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali aravima ukvaenim ljutom rakijom komovicom (25). U okolini Podgorice uticu su leili pomou ui (trave koja ima glavicu slinu glavici belog luka). Ovu travu su drali u rakiji, 24 asa, i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije (26). U okolini Zajeara korenje vuje jabuke se sitno isee i stavi se u ljutu rakiju, posle sedam dana pije se po jedna aica protiv tuberkuloze (27)." Kad iz kue od tuberkuloze ponu umirati, zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pia u grob. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno, kao sa nekim najskupocenijim lekom, zapajali sve ukuane verujui u isceliteljsku mo napitka (28). Rakija je upotrebljavana i u kozmetici, posebno za negu kose: Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmeanim petroleumom sa rakijom (29) ili Da kosa ojaa pomeaju petrolej (gas), ricinus i rakiju. Tom smeom mau kosu etiri dana, potom je operu. To ponove tri puta i onda kosa manje opada (30).

Zakljuak
U ovom radu izloen je samo deo obimne grae o nainima leenja rakijom iz razliitih krajeva nae zemlje. Mnogi od ovih recepata odavno su izali iz upotrebe, mada se neki i danas koriste. Pored velikog napretka medicine i dostupnosti lekova i danas se u naim selima, pa i gradovima upotrebljava rakija u leenju prehlada, bolova u grlu, zubu, uvu, za dezinfikovanje rana, posekotina itd. Rakije travarice se jo uvek dosta koriste u leenju teih oboljenja. Kada zvanina medicina zataji, ovek se traei sebi leka ponovo okree tradicionalnim nainima leenja u kojima je rakija igrala vanu ulogu.

Napomene
1. Mita Petrovi; Proizvodnja rakije u naem narodu; Letopis Matice Srpske; Novi Sad; 1889.godine. str.32 2. P. Sofri Nievljanin; Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba; fototipsko izdanje; BIGZ; Bgd. 1990.god. str 222 3. M.M.Savi; Naa industrija, zanati i trgovina IV deo; Izdanje ministarstva trgovine i industrije; Dravna tamparija; Sarajevo 1924.god. str.95 4. Ilija Radulovi; iz narodne medicine i u okolini Kragujevca; GEM br 10; Bgd, 1935 god.; str 87 5. Ilija Radulovi; iz narodne medicine i u okolini Kragujevca; GEM br 10; Bgd, 1933 god.; str 53 6. Ilija Radulovi; iz narodne medicine u okolini Kragujevca; GEM br. 10; BGD 1935 god. ; str. 88 7. Ibid ;str 89 8. Jeremije M.Pavlovi; ivot i obiaji narodni u Kragujevakoj Jasenici i umadiji; Srpski Etnografski zbornik; knjiga 12; Bgd. 1921.god. str.258

9. Dragutin M. orevi; ivot i obiaji narodni u Leskovakom kraju; Leskovac 1985god., str 226 10. Ilija Radulovi; Kragujevac; str 87 11. Jeremije M. Pavlovi; Navedeno delo; str 255 12. Ilija Radulovi; Kragujevac; str 86 13. Ilija Radulovi; Podgorica; str 53 14. Jeremije M. Pavlovi; Navedeno delo; str 258 15. Ilija Radulovi; Podgorica; str 54 16. Dragutin M. orevi; Navedeno delo ; str 222 17. Gordana ivkovi; Narodna medicina u okolini Zajeara u XX veku; GEM br. 42; Bgd. 1978 god; str 475 18. Dragutin M. orevi; Navedeno delo ; str 229 19. Anelka Lazarevi; Hirurgija i ortopedija u narodnoj medicini kod Srba; GEI SANU XXVI; Bgd 1977, str 112 20. Anelka Lazarevi; Navedeno delo; str 113 21. Milan . Milievi; ivot Srba seljaka; Prosveta Bgd. 1984 god., str. 307 22. Dragutin M. orevi; Navedeno delo ; str 226 23. Gordana ivkovi; Navedeno delo; str. 486 24. Anelka Lazarevi; Navedeno delo; str 102 25. Dragutin M. orevi; Navedeno delo ; str 229 26. Ilija Radulovi; Podgorica; str 55 27. Gordana ivkovi; Navedeno delo; str. 479 28. Srebrica Kneevi; Alkoholna pia i obredna praksa; Etnoloke sveske 1; Bgd. 1978 god. str. 119-120 29. Ilija Radulovi; Kragujevac; str 86 30. Dragutin M. orevi; Navedeno delo ; str 231

Adresa autora: Ivana Drobnjak Narodni muzej aak