Gimnazija Vuk Karadi Loznica

Maturski rad iz psihologije

Emocionalna inteligencija

Mentor Profesor Branka Suboti

Uenik Tamara Kosti IV-5

Emocionalna inteligencija
Loznica, jun 2012.

Tamara Kosti IV-5

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

Sadraj

1. Uvod.........................................................................................................................4
1.1. Sta je emocionalna inteligencija................................................................................................4 1.2. etiri vetine : samosvest, vladanje sobom, drutvena svest i meuljudski odnosi ................8 1.3. Gde se nalazi emocionalna inteligencija....................................................................................9

2. Uticaji emocionalne inteligencije..........................................................................10 3. Procena emocionalne inteligencije.......................................................................12 4. Zakljuak .............................................................................................................13 5. Literatura ..............................................................................................................14

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

1. Uvod
1.1. Sta je emocionalna inteligencija

Bilo je ledeno i vlano praskozorje kada je Fineas Gejd stigao na posao na vreme. Zabivi ruke u depove od jakne i probijajui se kroz hladnou, prebirao je u mislima po tekoama koje su predstojale u izgradnji Barlingtonove eleznike pruge kroz Vermont. Za osamnaest meseci koliko je radio predradnik na gradilitu, ekipa je znatno napredovala, ali teren koji su sad morali da osvoje bio je stenovit i surov. Svetlost rane zore, omekana vlagom u vazduhu, oskudno je osvetljavala vijugavu stazu koja je vodila do gradilita. Udaljeni ritam gvozdenih maljeva koji je ravnomerno odzvanjao delovao je umirujue na Fineasa, izmamivi mu prvi ranojutarnji osmeh sa usana. Njegovi ljudi su uveliko radili, iako je nedostajalo itavih petnaest minuta do poetka radnog vremena. Fienas je zaradio reputaciju najefikasnijeg i najsposobnijeg predradnika u kompaniji. Disciplina i posveenost poslu koju je donosio na gradilite obezbeivala je blagovremeno zavravanje projekata, a ljubazno ophoenje ga je uinilo omiljenim meu radnicima. otrouman i pametan biznismen, izraavao se odmereno, izbegavao primamljivu poronost lokalnog kafea i bio uven po lepom odnosu sa porodicom i prijateljima. Dan je proticao uobiajeno efikasno. Metar za metrom, Fineas i njegovi graevinci polagali su ine i dizali u vazduh stene koje su ih ometale u njihovom nastojanju da ubrzaju putovanje uurbanih ljudi. Kad je u pola pet popodne bacio pogled na sat, eleznika pruga je bila dua za pola milje nego prethodnog dana. Veto gurajui gvozdeni nabija u etvrtastu rupu s eksplozivom, razmiljao je o danu kada je nabavio tu specijalnu ipku kod lokalonog kovaa. Miiavi zanatlija, s nekarakteristinom veselou,objasnio Fineasu da ovo gvoe ne lii ni na jedno koje je do tada video. Pre narednog zakretanja u svojoj svakodnevnoj primeni geometrije I snage, Fienas je svom pomoniku dao znak da sipa pesak u rupu za eksploziv. Sloj peska osiguravao je da ne doe do prevremene eksplozije barutnog praha za vreme sabijanja gvozdenim nabijaem. Zabacivi gornji deo tela da bi napravio jo jedan zaokret, Fineas se trgao zauvi strahovitu lomljavu. Zagledajui preko desnog ramena, video je da je ekipa u jami preturila veliko kamenje koje je, uz pomo dizalice, upravo trebalo da bude prebaeno na vagon-platformu. Kratko je uzdahnuo, alei zbog zastoja u poslu, i potom dovrio zakretanje nabijaa, sasvim smetnuvi s uma injenicu da je i njegovom pomoniku buka takoe naas odvratila panju. Pomonik nije usuo pesak u rupu i struganje Fineasove gvozdene ipke o kamenu ivicu upljine je proizvelo varnicu dovoljno veliku da zapali nezatieni barutni prah na njenom dnu. Strahovita snaga eksplozije lansirala je Fineasov gvozdeni nabija kao raketu. ipka mu je probila lice ispod levog oka i izbila kroz potiljak, proletevi mu celom duinom kroz glavu. Zaustavila se u visokoj travi, nekih stotinu stopa od mesta na kojem je Fineas stajao. Udar je odbacio predradnikovo telo unazad i ovek je na trenutak leao bez glasa, trzajui se od oka. Stranu elju da krikne prikrio je tanuni pramiak uketavog vazduha 4

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

bio je to jedini zvuk koji je uspeo da istisne iz plua. Mogao je da oseti ranu ispod levog oka, tamo gde mu je gvozdeni nabija - teak est kilograma, duine jedan metar i prenika od tri centimetra probio lice. Nije, meutim, oseao veliku rupu koju je ipka napravila tamo gde mu je izbila iz glave. Svet kakav je poznavao tog se popodneva zauvek izmenio. Fineasovi odani ljudi sjatili su se pored svog predradnika, traei u njegovim oima bilo kakav znak ivota. Sa zebnjom su se nasmejali kad je uperio pogled u njih i jeknuo : Mislim da u morati da skoknem do doktora Harla.

Sa jo uvek ouvanim smislom za humor, Fineas je dozvolio svojim ljudima dag a natovare na zaprena kola i odvezu u grad. Sedei na kolima uspravno, bez iije pomoi, primetio je svog pomonika koji je sumorno hodao pored njega. Nagnuo se preko i izneo zahtev tipian za predradnika koji naputa gradilite : Molim te, dodaj mi knjigu . Poput dekia koji posmatraju oca koji izvodi poduhvat za koji je potrebna herkulovska snaga, oamueni radnici su stajali puni strahopotovanja dok je Fineas beleio u radni dnevnik sboj odlazak s gradilita. U sredu, 13. Septembra 1848, u pola est popodne svega jedan sat posle uasne nesree koja ga je snala Fineas Gejd stajao je bez iije pomoi na verandi svoje kue.

injenica da je Fineas uopte preiveo, kao i njegov brz oporavak, zbunjivali su njegovu porodicu I prijatelje. Izgledalo je da nema nikakvih posledica sem oiljka i oslabljenog vida na desnom oku. Meutim, kada je pokuao da se vrati svom uobiajenom poslu, shvatili su da je neto drugaije. Psovao je kao koija i izdavao protivrene naloge koji su se menjali sa njegovim raspoloenjem. Dejstvo povrede je, kako se ini, unitenje ravnotee izmeu njegovih intelektualnih sposobnosti i animalnih poriva. Postao je nestalan, udljiv, neodmeren, kolebljiv. U fizikom pogledu se potpuno oporavio ali postojala je promena njegovog mentalnog karaktera. Fineasova emocionalna inteligencija je otila zauvek iz njegove glave odnosno posle nesree on je izgubio sposobnost da pretvara svoje porive i emocije u razumne postupke.

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

Gejdova lobanja i ipka koja ju je probila izloene su i dan danas u Vornovom anatomskom muzeju, pri Medicinskom fakultetu Harvard.

Ljudi koji nisu emocionalno inteligentni sastoje se samo od emocija ali nemaju sposobnost da rasuuju o oseanjima i u skladu s tim da reaguju na njih. Umesto toga, sve s im se susreu i sve to doivljavaju rezultuje nepromiljenom emocionalnom reakcijom. Emocionalna inteligencija je ono to smo ranije zvali socijalnom inteligencijom razumevanje sebe, odnosa i drugih. Ona se, za razliku od racionalne koja je genetski odreena, moe sticati, vebati i jaati. Sastoji se iz etiri vetine : samosvesti, vladanja sobom, drutvene svesti i meuljudskih odnosa. Samosvest i vladanje sobom se odnose na ovekovo ponaanje prema sebi i njihov proizvod se naziva lina kompetencija, a drutvena svest i meuljudski odnosi se odnose na ponaanje pojedinca prema drugim ljudima i njihov proizvod se naziva drutvena kompetencija.

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

1.2. etiri vetine : samosvest, vladanje sobom, drutvena svest i meuljudski odnosi

Samosvest vetina koja obuhvata kontrolu nad sopstvenim tipinim reakcijama na konkretne dogaaje, izazove pa ak i ljude. Jasno razumevanje naih tendencija je vano jer olakava nau sposobnost da brzo tumaimo nae emocije. Visok stepen samosvesti iziskuje spremnost da toleriemo nelagodnost usredsreivanja direktno na oseanja koja mogu biti negativna. Od velikog znaaja je razumevanje sopstvenih pozitivnih emocija, a jedini nain za to jeste da dovoljno vremena provodimo razmiljajui o njima, kako bi shvatili odakle dolaze i zato su tu. Ljudi koji to ine esto imaju mogunost da vrlo brzo shvate sutinu oseanja. Situacije koje stvaraju snane emocije uvek e zahtevati vie razmiljanja, ali taj period dugotrajnog razmiljanja dovodi do konstruktivne promene.

Vladanje sobom ono to se deava kada preduzimamo neto ili ne preduzimamo nita. Vladanje sobom je vetina odnosno sposobnost da upotrebimo svest o sopstvenim emocijama da bi ostali fleksibilni i pozitivno usmerili svoje ponaanje. To podrazumeva nae emocionalne reakcije na situacije I ljude. Neke emocije stvaraju paraliui strah koji u toj meri zamagljuje rasuivanje da je nemogue pronai najbolji pravac akcije - pod pretpostavkom da bi uopte trebali neto da preduzmemo. U takvim okolnostima vladanje sobom se otkriva po naoj sposobnosti da toleriemo istraivanje svojih emocija. Kada shvatimo irinu svojih oseanja i saivimo se s njom, najbolji pravac akcije ukazae se sam od sebe.

Drutvena svest jeste naa sposobnost da tano zapaamo emocije drugih ljudi I shvatamo ta se zaista njima dogaa. To podrazumeva opaanje onoga to drugi ljudi misle i oseaju iako se mi moda ne oseamo tako. Lako se desi da nas vlastite emocije u toj meri obuzmu da zaboravljamo da uzmemo u obzir perspektivu druge strane.

Meuljudski odnosi proizvod tri vetine : samosvesti, vladanja sobom i drutvene svesti odnosno sposobnost da upotrebimo svoju svest o sopstvenim i tuim emocijama da bi se uspeno snalazili u interakcijama. To obezbeuje jasnu komunikaciju i efikasno postupanje u konfliktima. Meuljudski odnosi su ujedno i veza koju vremenom gradimo sa drugim ljudima. Ljudi koji se u tome dobro snalaze svesni su dragocenosti tih odnosa i sposobni da uvide blagodeti 8

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

odravanja veza s mnogim, razliitim ljudima, ak i onima koji im nisu dragi. Zdravi odnosi su blagodet koju bi trebalo traiti i negovati. Oni su rezultat naeg razumevanja ljudi, ponaanja prema njima i prolosti koju delimo.

1.3. Gde se nalazi emocionalna inteligencija

Ljudi preuzimaju informacije iz sveta oko sebe putem pet ula. Sve to vidimo, ujemo, miriemo, okusimo i dodirujemo kree se kroz telo u vidu signala. Ti signali prolaze iz elije u eliju sve dok ne stignu do mozga. Nae ulne senzacije ulaze u mozak na mestu koje se nalazi pozadi, blizu kimene modine. Na suprotnoj strani mozga, prednjoj nalazi se racionalno, kompleksno razmiljanje (upravo ono koje je Fineas izgubio). Izmeu ova dva dela mozga, kroz koji elektini signali prvo moraju da prou kako bi se u naem umu pojavila i jedna logina misao o dogaaju, nalazi se limbiki sistem odnosno modana regija u kojoj se doivljavaju emocije. Signali koji prolaze kroz limbiki sistem stvaraju emocionalne reakcije na dogaaje, pre nego to dospeju u prednji deo mozga. Prednji deo mozga ne moe da zaustavi emociju koja se osea u limbikom sistemu. Umesto toga, dve regije neprestano komuniciraju. Taj proces komunikacije je izvor emocionalne inteligencije.

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

2. Uticaji emocionalne inteligencije

Emocionalna inteligencija utie na nae zdravlje nae zdravlje i na profesionlane odlike. Razumevajui svoje emocije, moemo spretno da prolazimo kroz tekue promene i spreavamo budue. Kad radimo suprotno i potiskujemo oseanja, ona se vrlo brzo razviju u nimalo prijatna oseanja, napetosti, stresa i anksioznosti. Emocije kojima se ne pozabavimo napreu i optereuju um i telo. Vetine emocionalne inteligencije pomau da lake izaemo na kraj sa stresom, osposobljavajui nas da se s gadnim situacijama pozabavimo dok ne postanu nereive. Rezultati nedavnih istaivakih studija nagovetavaju vanu vezu izmeu inteligencije i podlonosti bolestima. Stres, anksioznost i depresija potiskuju imunoloki sistem, stvarajui podlonost svemu od obinog nazeba do kancera. Snaga naeg imunolokog sistema vezana je za nae emocionalno stanje preko neuropeptida, sloenih hemikalija koje deluju kao glasnici izmeu uma i tela. Kada je na um preplavljen napetou ili uznemirenou signalizuje telu da smanji koliinu energije koju ono upotrebljava za borbu protiv bolesti. Ljudi koji tokom leenja ovladaju emocionalnom inteligencijom bre se oporavljaju od raznih oboljenja izmeu ostalog kancera i bolesti srca. Veliki uticaj emocionalna inteligencija ima i na nae profesionalne odlike. Testirana je sa jo trideset tri vana vida ponaanja na random mestu i ustanovljeno je da ona obuhvata veinu njih, ukljuujui upravljanje vremenom, motivaciju, viziju i komunikaciju. Moemo je na razne naine upotrebiti u svrhu poboljanja naeg uinka, odgovorna je za ak 60 % uinka na svim tipovima radnih mesta. Ona predstavlja najvei pokazatelj uinka na random mestu i najjai factor isticanja u liderstvu i linom uinku.

10

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

11

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

3. Procena emocionalne inteligencije

Svi mi imamo neku ideju o tome kakav utisak ostavljamo na druge, ali ak i oni meu nama koji su najmanje svesni sebe shvataju da je sopstvena predstava o sebi, iskrivljena time kakvi bismo eleli da budemo. Test emocionalne inteligencije obezbeuje objektivnu procenu ponaanja, pokazujui kakav utisak ostavljamo na druge i kako baratamo situacijama koje su nam najvanije. Merenje nae emocionalne inteligencije pomera nau spoznaju dalje od injenine i motivacione vebe. Kada saznamo na rezultat, iskustvo razvijanja emocionalne inteligencije postaje vanije, relativnije i linije. Vrednost testiranja moe da se poredi sa uenjem valcera sa stvarnim partnerom. Ako kaem kako se igra, verovatno e neko neto nauiti i moda ak dobiti poriv da ga i sam naui. Ako, dok pokazujem kako se igra valcer, neko uvebava svaki korak sa partnerom, izgledi da ih on ponovi kasnije na plesnom podijumu eksponcijalno rastu. Profil emocionalne inteligencije koji dobijamo testirajui se jeste na plesni partner u razvijanju naih vetina. im ujemo neki takt muzike, znaemo kako idu koraci. Test za procenu je vrlo kratak, proseno vreme potrebno za njegovo dovravanje je sedam minuta. Rezultati za svaku od etiri vetine emocionalne inteligencije precizno se mere odgovorima na samo 28 pitanja. Testiranje e nam pokazati koje vetine su nam jaa strana, a u kojim oblastima nam je potrebno poboljanje. Saznaemo vie o naim tendecijama i ponaanju nego to bismo to mogli sami. Na profil obezbedie nam ukupni koeficijent emocionalne inteligencije ( samosvest, vladanje sobom, drutvena svest i meuljudski odnosi ). Rezultati istiu konkretne postupke koji su najkritiniji za poveanje nae emocionalne inteligencije.

12

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

4. Zakljuak
Emocionalna inteligencija je proizvod naeg razumevanja sebe i drugih ljudi koji nas okruuju. Njene vetine nisu uroene ve se stiu tokom ivota. Ne moe se nauiti prouavanjem modela, pamenjem injenica ili itanjem motivacionih tiva. Na profil emocionalne inteligencije jeste na vodi koji e nam pokazati nae vebe. Rad na nauenim vetinama ne bi trebalo da nam oduzima mnogo vremena. Moemo ih vebati bilo kad. Ako samo na deli sekunde razmiljamo drugaije reagujui na izazov, to moe da nas dovede sasvim novim putem. Ako esto vebamo novu vetinu, u svim oblastima ivota - kod kue, na poslu, u koli, sa prijateljima, u svojoj okolini istreniraemo na mozak i pretvoriti je u naviku. Vie neemo imati potrebu da nateramo naa oseanja da nestanu. Imaemo svo znanje, koje nam je potrebno da bi ispoljili strpljenje, istrajnost i perspektivu na svim poljima naeg ivota. Emocije ue oveanstvo razumu, a mo emocionalne intligencije je na naoj strani.

13

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

5. Literatura

Emocionalna inteligencija Travis Bredberry I Jean Greaves

14

Gimnazija Vuk Karadi

Emocionalna inteligencija

Tamara Kosti IV-5

Datum predaje: ______________

Komisija: Predsednik_______________ Ispitiva _______________ lan Komentar: _______________

Datum odbrane: _____________

Ocena__________ (___)

15

Gimnazija Vuk Karadi