NIKI FREN

CRVENA SOBA

Naslov originala
Nicci French
The Red Room

Za Karla, Fionu and Martu

Prolog
uvajte se divnih dana. Loe stvari se deavaju ba u tim divnim danima. Moda je to zbog injenice
da uvek kada ste sreni postajete neoprezni. uvajte se zacrtanih planova. Vaa panja je
usredsreena na plan, i to je trenutak kada stvari poinju da se deavaju van vaeg vidokruga.
Jednom prilikom sam svom profesoru pomagala u istraivanju nekih nesrea. Na tim je vodio
razgovore sa ljudima koji su bili pregaeni, zahvaeni mainama, izvlaeni ispod kola. Bili su u
plamenu, padali su niz stepenice i sa merdevina. Pucali su konopci i kablovi, ljudi su propadali kroz
podove, zidovi su se ruili, plafoni su im padali na glave. Na ovom svetu nema predmeta koji se ne
moe okrenuti protiv vas. Ukoliko ne moe da vam padne na glavu, moe da postane klizav, ili moe
da vas posee, moete ga progutati ili pokuati da ga uhvatite. A kada predmeti dospeju u ruke
ljudskih bia, tada stvari postaju drugaije.
Postojali su odreeni problemi u istraivanju. Gro rtava nesrea bili su mrtvi i samim tim
nedostupni naim istraivanjima. Da li bi nam oni moda ispriali drugaiju priu? U trenutku kada se
iskrenula korpa i istai prozora pali sa dvadesetog sprata, jo uvek drei sunere u rukama, da li su
pomislili ita drugo osim E, jebiga?
Jer, bilo je ljudi koji su u vreme nesree koja im se dogodila bili umorni, sreni, kliniki
depresivni, pijani, drogirani, nekompetentni, neobueni, uznemireni, ili su postali rtve pogrene
opreme ili onoga to se, iako nerado, moe nazvati loa srea. Ali, svi oni imali su neto zajedniko.
Njihove misli su u to vreme bile usredsreene na neto drugo. A to bi onda i bila definicija nesrenog
sluaja. To je neto to kri sebi put do predmeta vaih misli, kao razbojnik u tihoj ulici.
Kada smo doli do trenutka kada je trebalo sumirati rezultate, to se ispostavilo koliko lakim
toliko i tekim zadatkom. Lako je bilo stoga to je najvei broj zakljuaka bio oigledan. Kao to pie
na flai, ne rukujte mainama i aparatima kada ste pod dejstvom alkohola.
Nemojte da uklanjate sigurnosni titnik sa prese, ak i ako vam se ini da vas ometa, a nemojte ni
moliti petnaestogodinjaka sa iskustvom od jedne nedelje da je koristi. Pogledajte na obe strane kada
prelazite ulicu.
Meutim, bilo je problema ak i u ovom poslednjem sluaju. Pokuavali smo da one stvari koje
ljudima nisu bile na pameti stavimo u prvi plan. Oigledan problem u tim naporima predstavljala je
injenica da nije mogue staviti sve u prvi plan njihovih razmiljanja. Ukoliko ukaemo na neto kao
potencijalnu opasnost, neto drugo moe da se priunja iza leda. Ukoliko pogledate na levo, neto sa
desne strane stie ansu da vas sustigne.
Moda je to ono to bi nam ispriali ti mrtvi ljudi. I moda mi ne bismo eleli da saznamo sve o
tim nesreama. Kada god sam se zaljubila, to nikada nije bila osoba za koju sam mislila da e mi se
dopadati, zgodni tip sa kojim bi me prijatelji spojili. To nije neizbeno bio pogrean ovek, ali je on
u principu bio osoba koja nije predviena da bude deo mog ivota. Jednom sam provela divno leto sa
nekim koga sam srela, poto je bio prijatelj prijatelja koji je doao da pomogne mojoj najboljoj
drugarici da se useli u novi stan; taj drugi prijatelj, koji je trebalo da doe i pomogne, morao je da
igra fudbalsku utakmicu zato to je neko drugi polomio nogu.
Ja sve to znam. Ali, znanje ne pomae unapred. Ono pomae samo da razumemo neto nakon to
se ve dogodilo. U nekim sluajevima, ak ni tada. Ali se dogodilo. U to nema sumnje. I
pretpostavljam da su sa mnom stvari poele da izgledaju drugaije.
Bilo je to krajem jednog majskog popodneva i bio je divan dan. Zaulo se kucanje na vratima
moje sobe, i, pre nego to sam mogla ita da kaem, vrata su se otvorila i Frensisovo lice sa

osmehom se pojavilo u dovratku.

Tvoj sastanak je otkazan. - ree on.
Znam. - odgovorih.
Znai, slobodna si
Pa - poela sam. Na Velbek klinici je bilo opasno ikada priznati da si slobodan. Nalo bi se
ve neto za vas, to bi trebalo uraditi, a to bi u sutini predstavljalo neto ime stariji od vas ne bi
hteli da se zamaraju.
Da li moe da uradi jedan nalaz za mene? - brzo upita Frensis.
Pa
Njegov osmeh je postajao sve iri: Naravno, ono to elim da kaem je Uradi nalaz za mene,
ali to stavljam u konvencionalne forme ljubaznosti. Jedna od loih strana rada u terapeutskoj okolini
je bila ta to ste bili odgovorni ljudima kao to je Frensis Her, koji, kao prvo, nije mogao da kae ni
dobro jutro a da to ne izgovori sa navodnicima i da ne izvri instant analizu reenog, a drugo Ne
diraj me. to se tie Frensisa, tu je postojalo i to drugo, tree i sve do desetog.
ta se desilo?
Policijska stvar. Nali su nekog ko se drao po ulici, ili tako neto. Jesi li se spremala da ide
kui?
Da.
To je fino. Moe na putu kui samo da skoi do stanice Streton Grin, pogleda ga, i mogu da
ga alju na srean put.
Vai.
Trai detektiva, inspektora Furta. On te oekuje.
Kada?
Pre pet minuta.
Nazvala sam Popi, uhvatila je ba na vreme i rekla joj da u zakasniti nekoliko minuta, jer je
trebalo da se naemo na piu. Neto na poslu.
Kada ljudi rade takve stvari koje remete javni red i mir, moe biti iznenaujue teko da se
proceni da li su pomraenog uma, pijani, mentalno ili fiziki oboleli, zbunjeni, neshvaeni,
principijelno odvratni ali bezopasni, ili, samo povremeno, prava pretnja.
Policija se u tim sluajevima ponaa od sluaja do sluaja, a nas zovu samo kada postoje oiti i
ekstremni razlozi. Meutim, prole godine se ovek, kojeg su pokupili i kasnije pustili, nekoliko sati
kasnije pojavio u oblinjem bulevaru sa sekirom. Deset ljudi je povreeno, a jedna ena osamdesetih
godina je umrla nakon nekoliko nedelja. Pokrenuta je javna istraga i prolog meseca je zavren
izvetaj, tako da nas je od tada policija redovno pozivala.
U stanici sam bila nekoliko puta, sa Frensiom ili sama. Ono to je u svemu tome bilo na neki
ruan nain smeno je injenica da smo, iznosei nae najbolje pretpostavke o tim, najee
smuenim, smrdljivim ljudima, koji su sedeli u nekoj sobi u Striton Grinu, uglavnom policiji
obezbeivali alibi. Kada bi sledei put stvari krenule nizbrdo, mogli su da okrive nas.
Detektiv inspektor Furt je bio zgodan mukarac, ne mnogo stariji od mene. Kada me je pozdravio,
na licu je imao neki radostan, priglup izraz, zbog kojeg sam poela nervozno da doterujem odeu, da
bih se uverila da je sve na svom mestu. Ubrzo sam uvidela da je to bio samo trenutan izraz, njegov
tit protiv sveta. Kosa mu je bila plava, zaeljana unazad, a vilica mu je izgledala toliko otro i
pravilno kao da je crtana lenjirom. Koa mu je bila blago rupiasta, kao da je imao akne u detinjstvu.
Dr Kvin, - ree sa osmehom, pruajui ruku - zovite me Gaj. Ja sam ovde nov.
Drago mi je. - rekoh, trgnuvi se od stranog stiska njegove ruke.

Nisam pretpostavljao da ete biti tako mladi.

ao mi je. - poeh, ali sam odmah zastala. - Koliko bi to trebalo da imam godina?
Sad ste me preli. - ree on sa istim smekom. - A, Vi ste Katarina, kratko Kit. Doktor Her mi
je ve rekao.
Kit je bio poseban nadimak i tako su me zvali prijatelji. Ve sam zaboravila na te prole godine,
ali se i sada uvek malo trgnem kada stranac upotrebi taj nadimak, kao da je neko uao u moju sobu i
zatekao me golu.
Pa, gde je on?
Ovuda. elite li aj ili kafu?
Hvala Vam, ali malo urim.
Sproveo me je kroz ogromnu kancelariju, zastavi kod stola da bi pokupio olju u obliku ragbi
lopte, sa vrhom odseenim kao kod jutarnjeg jajeta.
Moja srena olja. - ree prilino glasno, poto sam ga pratila kroz vrata sa suprotne strane.
Zastao je ispred sobe za ispitivanja.
Pa, koga u sresti? - upitah.
Puzavca po imenu Majkl Dol.
I?
Muvao se oko osnovne kole.
Napadao je decu?
Ne direktno.
Pa, ta onda radi ovde?
Roditelji iz kraja su pokrenuli akcionu grupu. tampaju i dele letke. Grdili su ga i stvari su
postale malo rune.
Da postavim stvari drugaije, ta ja radim ovde?
Furt pogleda ustranu.
Vi se razumete u te stvari, zar ne? Kau da radite u Market Hilu.
Donekle, da. U sutini, pola vremena radim u Market Hilu, bolnici za ludake kriminalce, a pola
vremena na Velbek klinici, koja prua pomo kod srednje klase duevnih problema.
Pa, on je lud. Pria glupe prie i neto mrmlja sebi u bradu. Pitali smo se da li je izofrenik ili
neto slino.
ta znate o njemu?
Furt udahnu kroz nozdrve, kao da je mogao da oseti smrad tog oveka kroz vrata:
Dvadeset devet godina. Ne radi nita posebno. Malo taksira.
Ima li dosije sa seksualnim prestupima?
Malo ovog, malo onog. Malo egzibicionizma.
Klimnula sam glavom: Zar ne pomislite ponekad koliko je ovo sve malo besmisleno?
A ta ako je stvarno opasan?
Mislite, da nije moda osoba koja e u budunosti uiniti neto nasilno? To je ta stvar koju sam
pitala svog efa kada sam poela da radim na klinici. Odgovorila mi je da verovatno sada neemo to
moi da zakljuimo, te da emo se posle svi oseati uasno.
Furtovo elo se nabralo: Sretao sam bitange kakva je Dol nakon to su poinili zloin. Potom
odbrana uvek moe da nade nekog ko e da doe i da pria o njihovom tekom detinjstvu.
Majkl Dol je bio upav, sa kosom do ramena, smeom i kovrdavom, a lice mu je bilo ispijeno sa
izbaenim jagodicama. Pokreti su mu bili vrlo udni. Njegove usne su liile na devojake, sa
izraenim Kupidovim lukom. Ali, imao je i jedno staklasto oko, tako da je bilo teko ustanoviti da li

je blenuo u mene ili je uzgred primetio moje prisustvo. Imao je ten oveka koji je vei deo svog
ivota proveo napolju. Izgledao je kao da ga zidovi pritiskaju. Njegove velike grube ruke bile su
vrsto stisnute, kao da je jedna drugu pokuavala da sprei da se trese.
Nosio je farmerke i sivu vetrovku, i to samo po sebi nije izgledalo posebno udno, da nije bilo
dronjave narandaste majice, koju je nosio ispod i koja se isticala. Videla sam da je u nekom drugom
ivotu, u nekom drugom svetu, on moda i bio zgodan, ali, to neobino ludilo je visilo nad njim kao
lo miris.
Kada smo uli, on je neto brzo i nerazumljivo govorio jednoj policajki monotonog izgleda. Ona
se sa oitim olakanjem pomerila ustranu kada sam sela za sto preko puta Majkla Dola i predstavila
se. Nisam izvadila belenicu. Verovatno za to nije bilo potrebe.
Postaviu Vam nekoliko jednostavnih pitanja. - rekoh.
Oni me jure. - promrmlja Dol. - Pokuavaju da uhvate da bi mi rekli.
Ja nisam ovde da bismo priali o tome ta ste Vi uradili. Samo elim da saznam kako ste. Da li
je to u redu?
Pogledao je naokolo nepoverljivo: Ne znam. Vi ste policajka?
Ne, ja sam doktorka.
Oi su mu se razrogaile:
Vi mislite da sam ja bolestan? Ili lud?
ta Vi mislite?
Ja sam u redu.
Dobro. - rekoh, mrzei snishodljivo povlaivanje u mom glasu. - Da li uzimate neke lekove?
Gledao me je zbunjeno. - Tablete? Pilule?
Uzimam neke stvari za stomak. Imam te bolove. Nakon jela. Poeao se po glavi.
Gde ivite?
Imam sobu. U Hakniju.
ivite sami?
Da. ta tu ne bi bilo u redu?
Nita. I ja ivim sama.
Dol se nakratko nasmeja. To nije izgledalo ba lepo: Imate li deka?
A Vi?
Nisam peder, znate.
Mislila sam, imate li devojku.
Prvo Vi. - otro odgovori.
Bio je dosta priseban, ak spretan. Ni malo lui od bilo koga drugog u sobi.
Ja sam ovde da bih saznala neto o Vama. - rekoh.
I Vi ste isti kao i oni. - ree sa prizvukom besa u glasu. - Hoete da me navedete da se preem
da kaem neto.
Na ta bih to mogla da Vas navedem da kaete?
Ja ne, ja. ja - poeo je da zamuckuje i rei nisu izlazile. vrsto se uhvatio za sto. Jedna
vena na slepoonici mu je ubrzano kucala.
Ne elim da Vas navodim na neto, Majkl. - rekoh ustajui. Pogledah ka Furtu. - Ja sam
gotova.
I?
Meni se ini da je on u redu.
Sa strane sam mogla da ujem Dola, kao radio koji je neko ostavio ukljuen.

Zar neete da ga pitate ta je radio oko kole?

Zato?
Zato to je perverznjak, zato. - odsee Furt, a osmeh mu se izgubi. -On je opasnost za druge i
ne biste mu smeli dozvoliti da se mota oko dece. - To je rekao meni. A onda se obrati Dolu: Nemoj
da misli da e ti to doneti vajde, Miki. Znamo te mi.
Pogledah unaokolo. Dolova usta su bila irom otvorena, kao kod ribe ili abe. Pola sam da
izaem i od tog trenutka postoje samo delii svesti. Zvuk udarca. Vrisak. Udarac sa strane. Neki
iznenadni oseaj na licu. Kao da sam ga ula. Ubrzo ga je pratilo neto to mi je zapljusnulo lice i
vrat. Pod, koji se podie i sustie me. Linoleum koji me snano udara. Neto teko na meni. Povici.
Drugi ljudi naokolo. Pokuavam da se pomerim, ali se sapliem. Moja ruka je bila mokra. Pogledala
sam je. Krv. Svuda krv. Sve je bilo crveno. Neverovatne koliine svuda naokolo. Neko me je vukao,
dizao. Bila je to nesrea. Ja sam bila nesrea.

Prvi Deo
1
I rekao sam Da, da, verujem u Boga, ali, Bog moe biti vetar u kronji drveta ili svetlo na nebu. Nagao se napred i uperio u mene svoju viljuku, taj ovek sa kojim neu ii kui na kraju veeri, taj
isti iji u broj telefona izgubiti.
Bog moe biti tvoja savest. Bog moe biti ime za ljubav. Bog moe biti Veliki Prasak. Da.rekoh, verujem da ak i Veliki Prasak moe biti ime tvoje vere. Mogu li jo da ti sipam?
To je bila scena veere na koju smo doli. est boca vina na nas osmoro, i drali smo se samo
glavnog kursa. Gnjecava pita od ribe sa grakom. Popi je jedna od najgorih kuvarica koje poznajem.
Pravi serijske koliine neuspele hrane za menze. Pogledala sam prema njoj. Lice joj je bilo
zajapureno. Svaala se oko neeg sa Keti, maui snano rukama i naginjui se napred. Jedan rukav
joj se vukao po tanjiru. Bila je drna, plaljiva, nesigurna, moda nesretna, uvek velikoduna - ovu
malu veeru je pravila u ast mog oporavka i mog skorog povratka na posao. Osetila je moj pogled
na sebi i pogledala u mom pravcu. Nasmeila se i na trenutak je izgledala mlado, kakvu sam je
upoznala pre deset godina, kada je bila student.
Pri svetlosti svea svako izgleda lepo. Lica oko stola bila su puna sjaja, mistina. Pogledala sam
u Seba, Popinog mua, doktora, psihijatra. Nae teritorije su se graniile. To je rekao jednom
prilikom. Nikada nisam o sebi razmiljala na nain da imam teritoriju, ali on je ponekad izgledao kao
pas koji obilazi svoj rejon, lajui na svakog ko se imalo priblii. Njegove otre, radoznale crte lica
bile su ublaene nenim, drhtavim svetlom. Keti nije vie bila smea i teka, ve zlatna i meka. Njen
mu, na drugom kraju, zapao je u tajnovite senke. ovek sa moje leve strane je na sebi imao sve
prelaze svetlosti i tame.
Rekoh joj: Svi mi moramo da verujemo u neto. Nai snovi mogu biti Bog. Svim nama su
potrebni snovi.
To je tano. - Ubacila sam punu viljuku bakalara u usta.
Ljubav. ta je ivot bez ljubavi?, rekoh - podigao je glas i obratio se itavom stolu - Sta je
ivot bez ljubavi?
Za ljubav. - ree Oliva, koja je sedela nasuprot mene, podiui praznu au, a smeh joj je
zvuao kao pare polomljenog zvona. Bila je visoka, tamnoputa, povijena ena, sa plavo-crnom
drastino natapiranom kosom. Uvek sam mislila da izgleda vie kao model, nego kao sestra na
gerijatriji.
Nagla se i zvuno poljubila u usta svog novog deka, koji je sedeo zavaljen u stolici i izgledao
opijeno.
Da li je jo neko za pare pite od ribe?
Da li postoji neko u tvom ivotu? - promrmlja moj sused. On se stvarno bio naloio. - Neko
koga voli?
Trepnula sam i pokuala da ne budim uspomene. Na drugoj urci, u drugom ivotu, pre nego to
sam skoro umrla i ponovo oivela kao ena sa oiljkom koji joj deli lice: Albi u gostinskoj sobi u
stranoj kui, sa nekim drugim. Njegove ruke na njenoj ljubiastoj haljini, dok joj svlae bretele sa
ramena; njene bele grudi kako otiu pod njegovim rukama. Njene sklopljene oi, njena zabaena
glava, njen jaki razmrljani karmin. Rekao je, pijano baljezgajui: Ne, ne, ne smemo. - pa ju je

pustio, pasivan i mlitav, dok su ga njeni prsti rezali.

Stajala sam tako na pragu, sleenog pogleda, ne mogavi ni da govorim, ni da se pomerim.
Postoji toliko mnogo stvari koje se mogu uraditi u seksu, pomislih, posmatrajui taj prizor; gestovi za
koje mislimo da su samo nai pripadaju i drugim ljudima. Nain na koji je palcem trljala njegovu
donju usnu. Ja to radim.
Onda me je Albi ugledao i pomislila sam koliko samo ima naina da uhvatite svoju voljenu osobu
sa nekim drugim. Izgledalo je tako neoriginalno. Njegova omiljena koulja je visila. Zurili smo jedno
u drago, sa enom koja se protezala izmeu nas. Zurili smo, i mogla sam da ujem svoje srce kako
udara. Sta je ivot bez ljubavi?
Ne. - rekoh. - Niko to ne zna.
Popi udari noem po svojoj ai. Odozgo se uo deji vrisak, a zatim jak udarac po plafonu iznad
nas. Seb se namrti.
elim da nazdravim. - ree Popi. Nakaljala se.
Saekaj da napunim ae.
Pre tri meseca, Kit se dogodila ta uasna stvar Moj sused se okrenuo i pogledao me u lice.
Podigla sam ruku da prekrijem oiljak, koji kao da je goreo od njegovog pogleda.
napao ju je ludak.
Pa - poeh da se bunim.
Svako ko ju je video u bolnikoj postelji, kao to sam je ja videla, ta joj je uinio Bili smo
oajni. - Popin glas je poeo da podrhtava od pia i emocija. Pogledala sam u svoj tanjir, vrela od
neprijatnosti. - Ali, niko ne treba da joj sudi na osnovu pojave. - Odjednom je pocrvenela i
pogledala me: Ne mislim zna. Ponovo sam podigla ruku preko lica. To sam sada uvek inila, to
je bio neki gest zatite sa kojim se do tada nisam izborila. -Ona moda izgleda neno, ali ona je jaka,
hrabra ena, uvek je bila borac, i evo je, a u ponedeljak se vraa na posao, i ovo vee je posveeno
njoj. elela sam da svi podignu ae i da svi proslavimo njen oporavak i pa, to je to, stvarno.
Nikada, ni u najbolja vremena, nisam bila dobra u dranju govora. Ali, nema veze, ivela, draga Kit.
Za Kit! - povikae svi uglas. ae, visoko uzdignute, poletee preko ostataka jela. Uarena lica
su mi se osmehivala, gasila se i preoblikovala u svetlosti svea. - Kit.
Uspelo mi je da se nasmeim. Nisam stvarno elela sve to i oseala sam se loe zbog toga.
Hajde, Kit, hajde sada ti jedan govor.
To je poteklo od Seba, koji mi se smekao. Verovatno su vam poznati njegovo lice i njegov glas.
Mogli ste od njega uti kako izlae svoje miljenje o svemu, od motiva serijskog ubice do nonih
mora maliana i ludila masa. On mi daje komplimente i smeka se i daje sve od sebe da bih se
oseala dobro, ali, ipak, pretpostavljam da me smatra beznadenom poetnicom u njegovoj profesiji.
- Ne moe samo da sedi tu tako slatka i stidljiva, Kit. Reci neto.
Pa, dobro, onda. - Razmiljala sam o Majklu Dolu, kako skae preko sobe dignutih ruku. Videla
sam njegovo lice, sjaj njegovih oiju. - Ja u sutini nisam borac. Zapravo, ja sam sasvim drugaija,
ja Zauo se urlik sa gornjeg sprata, potom drugi.
O, pobogu! - ree Popi, podiui se iz stolice. - Druga deca su u krevetu i spavaju u pola
jedanaest i ne tuku se. Saekajte svi.
Neka, ja u. - rekoh, gurajui stolicu unazad.
Ne budi luda.
Stvarno hou. Nisam videla decu itavo vee. Hou da im poelim laku no.
Praktino sam istrala iz sobe. Kada sam se popela uz stepenice, ula sam korake na hodniku i
sitne jecaje. Kad sam stigla do njihove spavae sobe, Ejmi i Megan su leale u krevetu prekrivene.

Megan, koja je imala sedam godina, pravila se da spava, ali su joj se kapci branili protiv pokuaja da
budu zatvoreni. Ejmi, pet gOdina, leala je na svom jastuku, irom otvorenih oiju. Pliani zeka sa
klempavim uima i staklenim oima leao je pored nje.
Cao, vas dve! - rekoh, sedajui na kraj Ejminog kreveta. Pod nonim svetlom ugledala sam
crvenu fleku na njenom obrazu.
Kiti. - rekla je. Osim Albija, to su bile jedine osobe koje znam koje su me zvale Kiti. - Megan
me udarila.
Megan se uspravila uvredeno: Laljivica! Ona je mene ogrebala, pogledaj. Vidi fleku. Ispruila je ruku.
Rekla je da sam ptiji mozak.
Nisam.
Dola sam da vam poelim laku no.
Pogledaia sam ih i one se uspravie u krevetu sa razbaruenim glavama, velikim oima i uarenim
obrazima. Spustila sam ruku na Ejmino elo. Bilo je toplo i vlano. Osetila sam ist miris sapuna i
dejeg znoja. Imala je pege po nosu i rupicu na bradi.
Kasno je. - rekoh.
Ejmi me probudila. - alila se Megan.
Ooo! - Ejmina usta su se rairila u savren krug. Odozdo iz prizemlja mogla sam da ujem
amor glasova, reski zvuk pribora po kineskom kompletu, nekoga kako se smeje.
Kako da vas uspavam?
Je l to boli? - Ejmi isprui prst i ubode me u obraz, tako da sam se trgla.
Sada ne.
Mama kae da je to sramota. - ree Megan.
Stvarno?
1 rekla je da je Albi otiao. Albi ih je golicao, davao im lilihip, duvao kroz ruke i imitirao
sovu.
To je tano.
Onda neete imati bebu?
Pssst, Ejmi, to je nepristojno.
Moda jednog dana. - rekoh. Oseala sam sitne udarce kako dopiru iz stomaka. - Ipak, jo ne.
Da vam ispriam priu?
Da. - povikae uglas, razdragane. Sada sam bila njihova.
Jednu kratku. - Tragala sam po seanju za neim upotrebljivim: Jednom davno, bila je jedna
devojica, koja je ivela sa svoje dve rune sestre i
Iz kreveta je dopro udrueni jecaj.
Neee tu.
Onda Uspavariu lepoticu? Tri mala praseta? Zlatokosa?
Dooosadno. Ispriaj nam neku koju si ti izmislila! - ree Megan. - Iz tvoje glave.
O dve devojice - pourivala je Ejmi.
koje se zovu Ejmi i Megan
i koje doivljavaju neto uzbudljivo u nekom zamku.
U redu, u redu. Hajde da vidimo. - Poela sam da priam bez ikakve ideje kako u da nastavim.
- Bile jednom dve male devojice po imenu Megan i Ejmi. Megan je imala sedam, a Ejmi pet
godina. Jednog dana su se izgubile.
Kako?

Ile su u etnju sa roditeljima i bilo je predvee, velika se oluja spremala, sa gromovima i

munjama i vetrovima koji su se vrteli oko njih. Sakrile su se u upljini jednog drveta, ali, kada je
stala kia, shvatile su da su sasvim same u mranoj umi, bez predstave gde se nalaze.
Dobro. - ree Megan.
Zato Megan ree da treba da hodaju dok ne naiu na neku kuu.
A ta sam ja rekla?
Ejmi je rekla da treba da jedu kupine sa okolnog bunja, da ne bi umrle od gladi. Hodale su i
hodale. Pale su i izgrebale kolena. Jo vie se smrailo i nestalo je svetla, a velike crne ptice su
klaparale krilima pored njih, stvarajui uasne zvuke. Videle su oi kao zure u njih iz bunja
ivotinjske oi.
Panteri.
Ne znam ba da li ima pantera u
Panteri. - ree Megan ubedeno.
U redu, panteri. Iznenada, Megan je kroz drvee ugledala zraak svetla.
A ta sa
Ejmi ga je ugledala u istom trenutku. Hodale su u njegovom pravcu. Kada su stigle do svetlosti,
ustanovile su da ona dolazi od uljane lampe koja visi iznad lunih drvenih vrata. Bila su to vrata
velike oronule kue. Izgledala je zastraujue, bilo je to mesto koje izaziva strah. Ali, one su ve bile
toliko umorne, prozeble i uplaene da su odluile da oprobaju sreu. Zakucale su na vrata i mogle su
da uju odjek iza vrata, kao udarac o bubanj. - Napravila sam pauzu. One su se uutale, otvorenih
usta. - Ali, niko nije dolazio, a sve vie crnih ptica je letelo i kliktalo oko njih, sve dok se iznad njih
nije stvorio crni oblak od ptica. Crne ptice i munje svetlosti, udari gromova i grane drvea koje se
savijaju na vetru. Megan jako pogura vrata i ona se otvorie uz kripu. Ejmi uze uljanu lampu sa ulaza
i dve male devojice zajedno uoe u ruiniranu kuu. Drale su se za ruke i gledale naokolo.
Postojala je staza, a voda je curela niz zidove. Pratile su je dok nisu stigle do jedne sobe. Bila je
sva u plavoj boji, sa hladnom plavom fontanom koja je uborila na sredini i visokom plavom
tavanicom, i mogle su uti zvuk talasa kako udaraju o obalu. Bila je to soba vode, okeana i udaljenih
mesta, i zbog toga su se oseale da su dalje od kue nego to su ikada bile. Zato su nastavile da
hodaju dalje i stigle su do druge sobe. Bila je to zelena soba, sa paprati i drveem u saksijama, i to ih
je podsetilo na parkove u kojima su volele da se igraju, te su osetile veu tugu za kuom nego ikad
pre. Tako su nastavile malo dalje i stigle do tree sobe. Vrata su bila zatvorena. Bila su ofarbana u
crveno. Iz nekog razloga su se strano plaile ove sobe, pre nego to su i otvorile vrata.
Zato? - upita Megan. Ispruila je dlan i ja sam ga stavila u svoj.
Iza crvenih vrata nalazi se crvena soba. Znali su da se u toj sobi nalazi sve ega su se najvie
plaile. Drugaije stvari za Megan nego za Ejmi. Cega se ti najvie plai, Megan?
Ne znam.
A, recimo, od visine?
Da. I ispadanja iz amca i umiranja. I od mraka. I tigrova. 1 krokodila.
To je ono to je bilo u crvenoj sobi za Megan. A Ejmi?
Ejmi mrzi pauke. - ree Megan radosno. - Vriti.
Da, i otrovne zmije. Vatromet koji mi eksplodira u kosi.
U redu. A ta rade Megan i Ejmi sada?
Bee.
Ne, nije tano. elele su da vide ta je unutra. elele su da vide te tigrove i amce i
krokodile

I otrovne zmije
I otrovne zmije. Zato su odgurnule vrata i ule u crvenu sobu. Pogledale su naokolo i sve je bilo
crveno. Plafon je bio crven, i zidovi su bili crveni, crveno na podu.
Ali, ta je bilo unutra? - upita Megan. - Gde su bili krokodili?
Zbunjena, napravih pauzu. ta je, u stvari, bilo u sobi? Nisam razmiljala o tom deliu prie.
Poigravala sam se sa idejom o pravom ivom tigru koji bi ih obe pojeo.
Bio je mali tigar, igraka. - rekoh. - I krokodil igraka.
I zmija igraka.
Da, i mala igraka amac i puno divne hrane za jelo i veliki udoban krevet. I Meganini i Ejmini
roditelji. I oni su ih smestili u krevet i dali im veliki poljubac, pa su tako i zaspale.
Uz nonu lampu.
Uz nonu lampu.
Hou drugu priu. - ree Megan.
Sagla sam se i poljubila dva namrgoena ela.
Sledei put. - rekoh, povlaei se iz sobe.
Mislim da je malo bez kraja.
Zakoraih i pogledah naokolo. Seb mi se osmehivao: Odakle ti ta pria? Kolekcija pria za laku
no od Bruna Betelhajma? - Rekao je to sa smekom, ali sam mu odgovorila ozbiljno:
To je bio san koji sam sanjala u bolnici.
Ipak, ne verujem da je u tvojoj crvenoj sobi bilo igraaka, a ni toplog kreveta.
Nije.
taje bilo tamo?
Ne znam. - rekoh. Lagala sam. Oseala sam kako mi se stomak prevre pri pomisli na to.
Kasnije sam odbila ponudu mog pijanog prijatelja, koji je verovao da je Bog Veliki bljesak, da
me odbaci kui. Odetala sam tu milju od Popi i Seba do mog stana u Klirkenvelu. Hladan, vlaan
vetar mi je duvao u lice i moj oiljak je malo svrbuckao. Polumesec je plutao izmeu mekih oblaka
iznad narandastih ulinih svetiljki. Oseala sam sreu i tugu i bila sam malo pijana.
Odrala sam svoj govor - o prijateljstvu koje mi je pomoglo da prebrodim, sve te gluposti, prave
fraze o tome kako sada vie cenim ivot -i jela pitu od jabuka. Izvinila sam se i otila. Sada sam bila
sama. Moji koraci su odjekivali kroz prazne ulice, po kojima su se presijavale barice, a pri prolasku
odzvanjale konzerve. Jedna maka mi se oea o noge i nestade u senci nekog sokaka.
Kod kue me je saekala poruka od mog oca na telefonskoj sekretarici: Cao. - ree tunim
glasom. Napravi pauzu, pa opet: ao, Kit? Tata je. To je bilo to.
Bilo je dva ujutro i bila sam sasvim budna, mozak mi je brujao. Napravila sam sebi olju aja to je tako lako kada je samo za jednu osobu. Kesica i vrela voda odozgo; zatim kapljica mleka.
Nekada stojim pored friidera i jedem, ili se muvam po kuhinji. Pare sira, jabuka, pare bajatog
hleba, biskvit uzet nesvesno. Sok od pomorande iz kutije. Albi je umeo da kuva ogromna i ozbiljna
jela - mnogo mesa, povra i zaina; erpe su kipele; sirevi udnog oblika na prozorskoj dasci; boce
vina bez zapuaa nadohvat ruke; smeh koji se iri sobama. Sedela sam na svojoj sofi i pijuckala aj.
I, poto sam bila sama i sentimentalna, izvadih njenu fotografiju.
Bilaje tada mojih godina, znala sam to, ali izgledala je smeno mlada i kao iz davnih vremena.
Kao balavica; neko je gledao kroz kapiju na kraju bate. Sedela je na delu travnjaka sa drvetom iza
sebe, nosila je izlizani orts od dinsa i crvenu majicu. Odsjaj sunca se sputao na nju, irei joj gola,
okrugla kolena. Njena smea kosa bila je duga i zataknuta iza uiju, osim jednog pramena koji joj je
pao preko oka. Trenutak kasnije, i ona bi ga vratila nazad. Imala je neno, okruglo lice, sa blagim

pegama, sive oi. Izgledala je kao ja, svako ko ju je ikada poznavao rekao je: ini mi se da izgleda
isto kao tvoja majka? Jadna ti. - dodali bi, mislei na mene, nju, obe, pretpostavljam.
Ona je umrla pre nego to sam uspela da je sauvam u svom seanju, iako sam pokuavala da se
probijem kroz maglovite rane godine svog ivota, da bih videla da li mogu tamo da je naem, na
izbledelim stranicama seanja. Sve to sam imala bile su fotografije kao to je ova i prie koje su mi
o njoj ispriane. Svako je imao svoju verziju. Sve to znam o njoj znam od drugih ljudi. Zato, meni
sada nije nedostajala moja majka, ve strano nena zamisao o njoj.
Znala sam da je tada ve bila trudna, iako se to nije moglo videti, poto je tata pedantno zapisao
datum na poleini. Stomak joj je bio ravan, ali ja sam bila tu, nevidljiva, ritajui se u njoj kao tajna.
Zato sam volela tu fotografiju: iako niko drugi to nije znao, to je bila naa zajednika fotografija.
Moja i njena, i nae ljubavi. Dodirnula sam je prstom. Njeno lice zasja ka meni. Jo uvek plaem
kada je vidim.

2
Oduvek sam bila nervozna za Novu godinu. Ne mogu sebe sasvim da ubedim da bih poverovala u
novi poetak. Jedna prijateljica mi je jednom rekla da to znai da sam pre pravi protestant nego
katolik. Ja mislim da je elela da kae da vuem za sobom svoj ivot: moju prljavu posteljinu i moj
neeljeni prtljag. Ipak, elela sam da moj povratak na posao predstavlja novi poetak.
Stan je bio prepun stvari koje je Albi ostavio za sobom. Prolo je est meseci, ali jo uvek imam
nekoliko njegovih koulja u ormaru i par starih cipela ispod kreveta.
Nisam ga izbacila na pravi nain. Neki njegovi delii bi se pojavijivali, kao komadi olupine koje
je more naplavilo na plau posle oluje.
Te nedelje uvee obukla sam bele pamune pantalone i narandastu kratku bluzu sa kraim
rukavima i ogrnula ipku oko vrata kao jaknu. Stavila sam maskaru na trepavice, sjaj na usne,
najmanju kap parfema iza uiju. Oeljala sam kosu i skupila je, jo uvek vlanu, u punu. Nije bilo
vano. On e doi, pa e neto kasnije ponovo i otii, a ja u opet biti sama u svom stanu kao i pre, sa
otvorenim prozorima i navuenim zavesama, sa aom hladnog vina i muzikom. Stajala sam ispred
visokog ogledala u spavaoj sobi. Nasmeila sam se i ena mi je uzvratila, podiui obrve, ironino.
Kasnio je, naravno. On uvek pomalo kasni. Obino stie zadihan, smejui se i brbljajui neto jo
pre nego to se vrata sasvim otvore, upadajui sa nekom priom, nekom idejom, naletom smeha. Uvek
sam ga ula kako se smeje pre nego to bih ga ugledala. Okrenula sam se i bio je tu, oduevljen
sobom, to je bilo za pozavideti, mislila sam tada.
Danas je bio tii; osmeh mu je bio oprezan.
ao, Albi.
Divno izgleda. - ree, promatrajui me kao da sam umetniko delo na zidu o kojem jo nije
stvorio svoj sud. Sagnuo se i poljubio me u oba obraza. Njegova brada me ogreba po licu, oiljku,
rukama me je neno drao za ramena. Na prstima je imao crnog mastila.
Dozvolila sam sebi da ga pogledam, potom sam se izvila iz njegovog zagrljaja: Hajde, ui
onda.
Izgledalo je kao da je ispunio moju prostranu dnevnu sobu.
Kako si, Kiti?
Dobro. - rekoh odseno.
Dolazio sam i video sam te u bolnici, zna. Kada sam uo. Verovatno se ne sea. Naravno da
ne. Ba si bila prizor. - Nasmeio se i podigao prst da pokae moju povredu. Ljudi su valjda voleli
to da rade. - Izgleda da brzo zarasta. Ja mislim da oiljci mogu da budu divni.
Okrenula sam se: Hoemo li da krenemo?
Poeli smo od kuhinje. Uzeo je svoj specijalni no za peurke, sa etkom za skidanje prljavtine
na jednom kraju, svoj set za fondi sa est dugih viljuaka, kecelju sa smenim prugama i kapu efa
kuhinje koju je obavezno morao da nosi kada kuva, tri kuvara. Dinstana jegulja, setih se. Voni sufle
koji je suvie narastao i raspukao se po vrhu rerne. Meksiki takos punjen mentom i kiseli krem i luk.
On je i jeo sa zadovoljstvom, maui viljukom i trpajui hranu u usta, objanjavajui i naslanjajui
se preko svea na stolu da bi me poljubio. Prolog Boia je pojeo toliko guske i nalio se sa toliko
tekog crnog vina da je morao da ide u hitnu pomo, mislei da ga je strefio srani udar.
ta je sa ovim? - Podigla sam bakarnu erpu koju smo kupili zajedno.
Zadri je.
Sigurno?

Sigurno.
A sve ove panske tanjire koje smo
Tvoji su.
Meutim, uzeo je svoj kuni mantil, svoju junoameriku muziku na gitari, knjige poezije i fizike,
dreavu kravatu: Mislim da je to sve.
Hoe li au vina?
Oklevao je, onda odmahnu glavom: Bolje da se vratim. - Dohvati svoju torbu. - udna stara
vremena, zar ne?
Onda, to je to?
ta?
Tvoj epitaf na nau vezu. udna stara vremena.
Zurio je u mene namrteno. Iznad nosa su mu se napravile dve vertikalne crte. Nasmeila sam se,
ne bih li mu pokazala da u stvari nema veze. Smeila sam se i kada je krenuo sa svojim kutijama, i
kada me je poljubio za zbogom, smeila sam se dok je silazio niz stepenice do kola, smeila se dok je
odlazio kolima. Sada u gledati unapred, ne unazad.
Klinika Velbek se nalazi u mirnoj otmenoj ulici na Kings Krosu. Kada je sagraena, kasnih
etrdesetih, namera je bila da ne izgleda kao grozna institucija. Na kraju krajeva, to je trebalo da
bude zgrada u kojoj e psihijatri ljudima reavati probleme, initi ih srenim i odatle ih vraati nazad
medu svet. Ono to se misli pod tim da nije izgledala kao institucija je to da nije izgledala
viktorijanski, sa gotskim stubovima i malim uglastim prozorima.
Na alost, dizajn je bio toliko uspean, hvaljen i visoko nagraen, da je uticao na gradnju
gradskih osnovnih kola, medicinskih centara i starakih domova, pa klinika Velbek danas dosta
izgleda kao institucija. Obino nisam ni gledala zgradu, kao to nisam bila svesno toga da diem. Ila
sam tamo svakog dana, radila, priala, izuavala i pila kafu. Ali, sada, penjui se uz stepenice nakon
mnogo nedelja, videla sam da je zgrada bila sredovena, fasada umrljana i ispucala. Kada sam
otvorila vrata, ona zapee na kamenom stepeniku, zagrebavi kao nokti.
Stigla sam do Rozine kancelarije i ona odmah izae i pade mi u dug zagrljaj. Zatim me je drala,
posmatrajui me polusmenim, ispitivakim pogledom. Bila je sasvim obino obuena u antracit
radno odelo i plavi demper. Kosa joj je sada ve bila dosta seda i, kada se smejala, lice joj je
blistalo od svih tih finih bora. ta li je mislila? Kada sam je upoznala, pre skoro sedam godina, ve
sam ula za njen izvanredni rad na dejem razvoju. Povremeno sam bila zbunjena pred ovim velikim
ekspertom za decu koji nikada nije imao svoju decu, i ponekad sam se pitala da li se mi ostali na
klinici takmiimo ko e joj biti najpametnija erka ili sin. Bilo je neeg materinskog u nainu kako je
vodila Velbek, ali nije ba moralo biti pametno oslanjati se na majinsku nenost i pratanje.
Nedostajala si nam, Kit. - ree. - Dobro dola nazad.
Nisam govorila. Samo sam namestila izraz lica koji je trebalo da bude dirljiv. Imala sam leptirie
u stomaku; oseala sam se kao prvog dana u srednjoj koli.
Hajdemo napolje da priamo. - dodade veselo. - Mislim da se razvedrilo. Zar nije udno
vreme?
Idui ka bati iza zgrade, naiosmo na Frensisa. I on je bio obuen dosta obino, u farmerke i
teget majicu. Kao i obino, bio je neobrijan, razbaruene kose. On je bio mukarac koji je eleo da
izgleda vie kao umetnik, nego kao naunik. Kada me je ugledao, rairio je ruke i nekoliko sekundi
smo nespretno ili jedno drugom u susret pre nego to sam pala u njegov zagrljaj.
Tako je dobro to si ponovo sa nama, Kit. Sigurna si da si spremna?
Klimnuh glavom: Potrebno mi je da radim. Samc.ovo je malo kao da se ponovo vraa na konju

nakon to si pao.
Frensis razvue lice.
Drago mi je to mogu rei da nikada nisam bio ni blizu nekog konja. Najbolje je uopte se ni ne
peti na konja.
Ranije je padala kia, ali sada se pojavilo sunce i mokre kamene ploe su se sijale i puile.
Klupe su bile mokre, pa smo stajali u grupi, kao ljudi koji su se upravo upoznali na nekoj zabavi.
Podseti me na dananji raspored. - ree Roza, da bi neto rekla.
Ovog jutra idem da vidim Sju. Sju je bila anoreksina dvadesettrogodinjakinja, toliko mrava
da je izgledalo da svetlost moe da proe kroz nju. Njene divne oi su bile kao prepuni bazeni na
njenom smanjenom licu. Izgledalaje kao dete, ili kao starica.
Dobro. - ree odluno. - Radi kako eli. Reci nam ako ti je potrebna kakva pomo.
Hvala.
Ima jo neto.
Da?
Nadoknada.
O?
Da. Frensis svakako misli da treba da pokrene tubu.
Otvoren sluaj, zatvoren sluaj. - ree Frensis. - Bilo je ve gotovo sa policajevom krvavom
oljom, zar ne? ta je on, pobogu, zamiljao? Pogledala sam ka Rozi: Sta Vi mislite?
Ja bih pre da ujem ta ti misli.
Ja ne znam ta da mislim. Sve je bilo tako konfuzno. Vi znate da je Krunska istrana sluba Pokuavala sam da se setim rei iz pisma koje sam dobila - rekla da e pokrenuti postupak protiv
gospodina Dola. Moda je njihova greka. Moda je moja greka. Moda je u pitanju samo nesreni
sluaj. Nisam sigurna ta e biti.
Oko nekoliko stotki, raunajui i na neke od nas. - ree Frensis osmehujui se.
Nisam sigurna da je Dol stvarno eleo nekog da povredi. On je samo mlatio naokolo u panici.
Zgrabio je olju i razbio je o zid, posekao je sebe, pa onda mene. Bio je u groznom stanju i pre nego
to je policija zavrila sa njim. Vi znate ta se deava sa ljudima u policijskim elijama. Polude.
Ubiju se ili skau na druge ljude. Trebalo je da budem spremna na tako neto.
Pogledah u Rozu i Frensisa: Jeste li okirani? elite li da budem ljua? Da traim Dolovu krv?
- Zadrhtala sam. - Policija ga je dosta prebila pre nego to ga je bacila u eliju. Kako je zvualo,
mislili su da mi ine uslugu. Mora da su pobesneli to je izaao.
I jesu. - ree Roza suvo.
I to je Furtova greka, iako on to nee nikada priznati. I moja, takoe. Moda nisam bila
dovoljno skoncentrisana. No, bez obzira, ne vidim zato bismo njih tuili. Kakve koristi od toga?
Ljudi treba da odgovaraju za svoje greke. - ree Frensis. - Mogla si da pogine.
Ali nisam. Dobro sam.
Makar razmisli o tome.
Razmiljam o tome sve vreme. - rekoh. - Sanjam to nou. Nekako mi u ovom trenutku stvarno
ne izgleda dobro ideja da mi neko prui nadoknadu u novcu.
ujem ta kae. - ree Frensis, tonom od kojeg sam poelela da mu stisnem nos.
Padala je uporna kia dok sam se vozila nazad; topla letnja kia, koja mi se rasprskavala po
prednjem staklu i razletala se u svim duginim bojama kamiona koji su tutnjali pored mene. Pojaavao
se saobraaj i oi su me peckale, a usta su mi bila malo suva.
Kada sam izala ispred svog stana, videla sam nekog oveka kako stoji ispred ulaznih vrata. Imao

je kini mantil, drao je ruke u depovima i gledao je gore u zgradu. uo je kako su se zalupila vrata
mojih kola i krenuo ka meni. Njegova plava kosa je blistala na kii. Tanke usne mu se razvukoe u
osmeh. Dugo sam gledala u njega, a on me je samo posmatrao.
Detektiv inspektor Gaj Furt. - rekoh.
Osetila sam kako me njegov prodorni pogled ispituje i prouava i pokuala sam da ne ustuknem.
Dobro izgledate, Kit. - ree i osmehnu se, kao da smo stari drugari.
ta elite?
Mogu li da uem na trenutak?
Slegoh ramenima. Izgledalo je jednostavnije sloiti se.

3
Nisam bio ovde nikada pre. - ree, gledajui naokolo.
Morala sam da se nasmejem: A zato biste, pobogu, pa bili? Samo smo se jednom sreli. Seate
se?
ini mi se kao da nije tako. - ree, etajui se kao da je razmiljao da kupi stan. Otiao je do
zadnjeg prozora koji je gledao ka travnjaku.
Lep pogled. - ree. - Ovo se ne vidi sa prednje strane. Lepo zelenilo.
Nisam odgovorila, a on se okrenu sa smekom koji su otkrivale njegove oi. One su zverale po
sobi kao da se radi o nekoj ivotinji koja se plaila da e biti uhvaena otpozadi.
Uvek sam imala oseaj da se moj stan menja sa svakom osobom koja u njega ude. To sam videla
u njihovim oima. Videla sam to tako to sam zamiljala kako ga ta osoba vidi. Ovaj stan bi Furtu
izgledao suvie prazno, nedostajalo mu je komfora i dekoracije. Bila je tu sofa i staza na lakiranom
drvenom podu. Tu je bio stari muziki ureaj u oku i hrpa diskova naslaganih pored njega. Bile su
tu police pune knjiga, knjige na podu. Zidovi su bili ofarbani u belo i skoro goli. Veina slika me je
iritirala, ili, ak i gore, prestale su da me iritiraju. Smatrala sam to bolnim, to kako neku sliku, koja
me je dirala, posle nekoliko nedelja ili meseci vie ne primeujem. Ona postaje samo deo
dekoracije. Kada sam prestala da primeujem neku sliku, obino bih je sklonila ili bih je se reila,
sve dok mi nisu ostale samo dve. Bila je tu slika sa dve boce na stolu, koju mi je dao moj otac kada
sam imala dvadeset jednu godinu. To je bila slika jednog njegovog beznadenog starog prijatelja,
nekog daljeg rodaka. Nikada nisam mogla da proem pored nje, a da me ona ne zaustavi. Bila je tu i
fotografija oevoga oca i njegovog brata i sestre ispred zadnjih vrata nekog studija iz nekog vremena
koje mora da su srednje dvadesete. Moj deda je nosio mornarsko odelo. Svo troje su imali potisnut
osmeh na licu, kao da su se uzdravali da ne prasnu u smeh zbog nekog vica za koji mi ne znamo,
nismo ga uli. Bila je to divna fotografija. Jednog dana, moda za stotinu godina, neko e drati tu
sliku na zidu i radovae ga, pitae se: Ko su bila ta deca?
Pogledala sam u Furta i videla da njemu, naravno, nije znaila nita. Moda je tu postojao samo
daak tajnovitosti i prezira. I to je sve? To je ono emu se Kit Kvin vraa svake veeri?
Stajao je isuvie blizu mene i gledao u moje oi sa izrazom zabrinutosti koja mi je okretala
stomak.
Kako ste sada? - upita. - Sve u redu sa licem?
Zakoraila sam unazad, pre nego to je mogao da dodirne moj oiljak.
Nisam mislila da emo se ikada ponovo sresti. - rekoh.
Oseali smo se loe zbog Vas, Kit. - ree Furt, pre nego to je brzo dodao: - Ne da je tu bilo
neije krivice. On je bio kao pobesnela ivotinja. Bili smo potrebni nas etvorica da ga savladamo.
Trebali ste da obratite vie panje kada sam Vam rekao da je perverznjak.
Je li to ono to ste eleli da kaete i zbog ega ste svratili?
Ne.
Zato ste onda ovde?
Da popriamo.
O emu?
Izgledao je dvolino: Hteli smo savet.
Molim? Bila sam toliko poneta ovim neoekivanim odgovorom da sam morala da se savladam
da ne bih poela da se kikoem.

Vi ste ovde zbog sluaja?

Tano. Hteli smo da porazgovaramo. Imate li neto za pie? - upita.
Kao na primer?
Pivo ili tako neto.
Otila sam i pronala neto to je izgledalo bavarski u dnu friidera i donela mu.
Da li bi Vam smetalo ako puim?
Donela sam mu sosijeru iz kuhinje. Gurnuo je au, sipala sam mu i potegla gutljaj iz flae. Onda
je zapalio cigaretu i povukao nekoliko dimova.
Radim na sluaju ubistva kod Ridents kanala. - ree konano. - uli ste za to?
Razmiljala sam: Videla sam neto u novinama pre nekoliko dana. Telo pronaeno pored
kanala?
To je to. ta ste mislili?
Zvualo je tuno. - Napravila sam grimasu ka njemu. - Kratka pria na dnu strane. Neka mlada
beskunica. Jedini razlog to je to pominjano je to su postojale neke gadne povrede. Nisu joj saznali
ni ime, zar ne?
Jo uvek ne. Ali, imamo osumnjienog.
Klimnula sam glavom: Dobar uspeh. Onda
Podigao je ruku: Pitajte me za ime osumnjienog.
Molim?
Hajde. - iroko se osmehivao i zavalio u stolicu sa sputenim rukama, ekajui.
U redu, - rekoh, predajui se - kako se zove osumnjieni?
Njegovo ime je Entoni Majkl Dol.
Zurila sam u njega, upijajui ono to mi je rekao. A on je gledao u mene trijumfujui.
Pa, da li sada. vidite zato ste Vi prava osoba za taj posao? Perfektna, a?
ansa da povratim svoje. - rekoh. - Nisam iskoristila ansu da ga utnem u onoj eliji, moda
mogu da pomognem da ga skleptamo zbog ubistva. Je li to ideja?
Ne, ne. - ree pomirljivim glasom. - Moj ef je eleo da neto odradite za nas. Ne brinite,
biete plaeni. A moda bude i zabavno. Pitajte svog prijatelja Seba Velera.
Zabavno. - rekoh. - Kako onda mogu da odbijem? A i ranije smo se sjajno provodili.
Otila sam do friidera i izvadila otvorenu bocu belog vina. Nasula sam sebi punu au i podigla
je ka svetlu. Onda sam uzela veliki gutljaj i osetila kako mi se ledena tekuina sputa niz nepca.
Pogledala sam kroz prozor, gde je crveno sunce padalo na tirkiznom nebu. Kia je stala i izgledalo je
da e biti divno vee. Okretoh se ka Furtu.
Zato mislite da je to bio Dol?
Izgledao je iznenadeno, zatim zadovoljno: Vidite? Zanima Vas. On provodi dane pecajui na
kanalu. On je tamo svakog prokletog dana. Prijavio se kada smo oglasili da se javi svako ko je tada
bio u blizini. - Furt je gledao otrim pogledom ka meni: Da li Vas to iznenauje?
Zato?
Takav ovek, da se prijavi.
Ne mora da znai. - rekoh. - Ako je neduan, bolje je to se prijavio. A, ako je kriv zastadoh. Nisam elela da budem uvuena u konverzaciju koja se zasnivala na Furtovoj brzoj verziji
osumnjienog.
Mahnuo je ka meni, kao da je eleo da me uhvati: Ukoliko je kriv, -ree - moda eli da bude
ukljuen u istragu, bar donekle. ta Vi mislite?
Zna se. - rekoh.

Naravno da se zna. Takvi ljudi to vole. ele da budu u blizini, da osete koliko su pametni. Jo
jedan udarac. Bolesne srrvine.
Pa, ta je rekao?
Nismo mu uzeli izjavu.
Zato ne?
Ostaviemo ga da se malo vari. Ali, nismo ni mi sedeli. Imamo koleginicu koja se zove Kolet
Dovs. Fina dama. Pametna. Ona e da ga provali. U civilu, naravno. Navee ga da progovori. Znate
kako idu te stvari. Malo pia, malo laskanja, malo prekrtenih nogu ba kada on gleda, to pospeuje
razgovor. Za to vreme je ozvuena i mi imao trake. Sate i sate.
I to je vaa istraga? - rekoh zaprepaena. - Dovodite enskog policajca da mu se udvara?
Furt se nagao napred sa novim izrazom na licu: Neu rei nita. - ree konspirativnim apatom.
- elimo samo Vae profesionalno miljenje o njemu. Nezvanino. Nee dugo trajati. Samo
pogledajte njegov dosije i obavite kratak razgovor sa njim. Znate te stvari - preliminarnu ocenu
njegove linosti.
Da razgovaram sa njim?
Naravno. Zar bi Vam to predstavljalo problem?
Naravno da mi je to bio problem, a sada sam znala da ne mogu da kaem ne: Nema problema. rekoh. - Ta ena, Kolet Dovs, da li zna ta radi?
Furt razvue lice: Ona zna da se brine o sebi. A i mi smo uvek u blizini. Vidite, Kit, mogu da
razumem Vau nervozu. Mi smo mislili da je ovo nain da Vam olakamo stvari, da ete se posle
oseati bolje. - Uzeo je gutljaj piva. A i eleli ste da se osigurate da neu da vas tuim, pomislih za
sebe.
Hvala Vam, doktore. - rekoh. - Moda e pomoi.
Pa, ta kaete?
Ustala sam i otila do prozora, gledajui ka skrivenom travnjaku izmeu poslovnih zgrada. Bilo
je predveerje, ni mrano ni sumrak. Svetlo je blago prelazilo iz jarko ute u zlatnu boju.
To je grobnica kuge, znate. - rekoh.
ta?
Tela su bacana tu u jamu za vreme kuge. Prekrivana su negaenim kreom. Sahranjeni. Zauvek
zaboravljeni.
Malo je jezivo.
Ne, nije. - rekoh, okreui se ka njemu. - elim samo da kaem jednu stvar. Ja ne znam nita o
vaem sluaju. Mislim da je ena koja se igra Mate Hari ludaka ideja. Ne znam sa kojim
ovlaenjima vi to radite, i ne zanima me. Meni to izgleda neodgovorno, moda je i nezakonito, ali ja
sam doktor, a ne advokat.
Hoete li me ipak obavestiti?
Da.
Kada?
ta mislite o nekoliko dana? Moram prvo da popriam sa nekim.
Nazvaete?
Da.
Otiao je, a ja sam ostala nekoliko minuta gledajui kroz prozor. Ne u Furta, ne sa tog prozora.
Gledala sam u travnjak, gledala u zelenilo kako se menja i iezava u predivnoj veeri. Mrtvi ljudi.
Mrtvi ljudi posvuda.

4
Brzo sam pozvala Rozu kod kue. Nisam mogla da saekam.
Furt je bio kod mene. - rekoh.
Ko?
Detektiv. Onaj koji je bio prisutan kada se dogodilo, kada sam napadnuta.
Ispriala sam joj celu priu, i nakon toga je zvuala jo neprofesionalnije i bizarnije.
I, ta si rekla? - zapita na kraju.
Bila sam zaprepaena.
Ali radoznala.
Radoznala. Osetila sam se kao da me je neko povukao.
ta to znai, Kit?
Budim se nou. Ili, nekada se ne budim nou. Teko i da ima razlike. I uvek iznova prolazim
kroz to, kao da mi se to jo uvek deava. Ili, kao da e se dogoditi i ja mogu neto da uinim da to
spreim, da vratim sat unazad. To je kao da sam ponovo u toj sobi i posvuda je crvena krv. Moja,
njegova.
Zato hoe ponovo da se susretne sa Dolom i da ga spusti na njegovu ljudsku veliinu?
Pametna si ti ena, zar ne?
Zna, nikada nisam mislila da je mnogo vano biti pametan. Vidi, Kit, rei u ti samo dve stvari,
i to su one dve stvari o kojima si sigurno razmiljala kada si odluila da me nazove. Prva je, da li
e sebi uiniti bilo kakvo dobro videvi tog oveka. Druga je da uopte nema veze kakvo e dobro
to tebi doneti. Dovee te da zavri posao. Moe li ti to?
Da, mislim da mogu.
Nastade pauza.
Opasno je pitati za savet, Kit. Moda nee dobiti savet koji si elela. - Uzdahnu. - Zao mi je.
Po mom miljenju, ne bi trebalo to da radi. Ej, zato mislim da nee obratiti panju na to to
kaem?
Mora da ste pogreili broj.
Da, mora da je tako.
Spustila sam slualicu. Napolju je bio sumrak. Jo jednom je kia zapljusnula simsove i klaparala
i tresla po mokrom drveu. Divlji juli, izudaran i prokisao od toplih oluja. Otila sam do prozora i
stajala tu, gledala napolje u batu, na nakvaenu travu.
Jedan par, drei se za ruke, gackao je preko trave kroz gomile nakvaenog cvea i ulegle barice.
Ona je okrenula svoje lice ka njegovom, smejui se u polutami. Sklonila sam se sa prozora. Ljubav i
posao, to je ono to vas gura iz dana u dan.
Zazvonio je telefon, trgavi me iz sanjarenja.
Je li to Kit?
Glas je zvuao kao izdaleka. Rezak. Iz inostranstva? Moda ne. Njujork je umeo da zvui blie od
junog Londona. Na neki nain, i jeste.
Da?
Duli je. - Glupa tiina. Duli. Duli. Duli. Nisam mogla nijedne da se setim. - Duli
Vajzmen.
O, Duli. Ali, ja sam mislila da si Ona je otila. Nestala sa lica moje zemlje.
Vratila sam se u London.

Vratila odaklel Zar bi trebalo da znam? Pokuala sam da stvorim njenu sliku na osnovu
poslednjeg puta kada sam je videla. Tamna kovrdava kosa - podignuta, zar ne? Uspomene su
pojurile, kao talas toplog vazduha, to me je zasmejalo. Cigarete kasno nou u jeftinim restoranima.
Jedne noi smo ostale toliko kasno da su kuvari izali iz kuhinje sa bocom vina i seli sa nama. Osim
toga, Duli je uradila ono za ta smo svi govorili da emo uraditi, a stvarao znali da se nikada
neemo usuditi. Predavala je matematiku u srednjoj koli, ostavila dnevnik i krenula oko sveta ili oko
June Amerike ili ta god je to bilo.
Razneila sam se. Rekla sam da nam je nedostajala i da bi bilo divno videti je. A ona je rekla da
bi bilo divno da doe i da me vidi, a onda je bilo divno kada bi mogla da uradi i vie od toga. Sada
sam se setila. Napustila je svoj stan kada je otila. Sta li je uradila sa svojim stvarima? Koliko je
poznajem, sve je poklonila. To je bila Duli, velikoduna sa svojom imovinom, velikoduna sa
tvojom imovinom. Da li bi mogla da ostane dan-dva?
Zastala sam na trenutak. Nisam mogla da se setim nijednog razloga zato ne bi bilo dobro da neko
bude sa mnom ovde neko vreme.
Ula je na vrata sa mirisom nekih drugih mesta na sebi. Pohabani ranac i braon platnena torba
padoe na pod, tako da se praina razie sa njih. Nosila je braon kone cipele, grube kaki pantalone,
plavu postavljenu jaknu koja je imala neki prizvuk Tibeta. Njeno lice nije bilo samo preplanulo. Bilo
je vie nego preplanulo. Izgledalo je peskirano, polirano, zategnuto vetrom, razliitim sezonama.
Ruke i zglobovi su joj takode bili crni, a oi, svetle kao poludrago kamenje, nagovetavale su vic za
koji jo niste uli.
O, Boe, Kit, ta ti se desilo sa licem?
E, pa, u stvari
Ali ona je ve spustila glavu, preturajui po nekoj kesi.
Imam neto za tebe. - ree. Oekivala sam da e da stvori nekog runo pravljenog drvenog
Budu, ali bio je to din iz djuti-fri radnje. - Mislila sam da moda ima neki tonik koji se slae sa
ovim. - nasmei se. - Mogu i da skoim i da ga kupim.
Bilo je jasno da ta flaa mora da se otvori i odmah iskapi.
U redu je. - rekoh. - Imam tonik.
Mogu li da napravim sebi neto za jelo? Spavala sam oko trinaest sati u avionu.
Odakle si dola?
Svratila sam na par nedelja u Hong Kong.
Divno. Moda neka jaja. Sa unkom?
To bi bilo sjajno. I prepeen hleb, ako sluajno ima. Nekoliko poslednjih meseci sanjam o
tome da se vratim u Englesku i da jedem prava jaja sa unkom i paradajzom i hlebom, i sve to
zajedno preno.
Otii u po paradajz. Radnja na oku radi non-stop.
Imam jo neto za tebe. - Izvadi ogroman djuti-fri karton Marlboro cigareta.
Ja, u stvari, ne puim.
Kao da sam znala. - ree Duli uz osmeh. - Hoe li da ti smeta ako ja zapalim?
Ne, ne uopte.
Petnaest minuta kasnije, sedela sam preko puta Duli za kuhinjskim stolom. Pijuckala sam svoj
din-tonik. Ona je smenjivala gutljaje svog dina gutljajima cmog aja i zalogajima njenog velikog,
ogromnog doruka. Dok je jcla, priala mi je fragmente nekih pria: putovanje konjskim kolima kroz
brda, kanui, stopiranje, logorske vatre, udna hrana, poplave, ratne zone, kratka seksualna
poznanstva, strasna veza u nekom stanu na obali Sidneja, posada jahte izmedu ostrva Pacifika,

kelnerisanje u San Francisku, na Havajima i u Singapuru, Sao Paolo (ili ree i Santo Domingo?). I
sve je to, razume se, izgledalo kao reklama filma sa najavom kakve nas akcije oekuju. Cele prie,
sve to se desilo, ve e mi ispriati.
Svida mi se ovaj stan. - ree. - Uvek mi se sviao.
Na trenutak sam bila zbunjena: Jesam li ja ivela ovde kada si ti otila?
Naravno. - ree, poistivi veliko umance sa paretom hleba. - Bila sam ovde nekoliko puta.
Bila sam ovde na veeri.
To je bilo tano. Sada sam se setila. Osetila sam to kao grdnju prema sebi. Uinila je tako mnogo,
videla toliko udnih zalazaka sunca, imala toliko doivljaja, sva ta mesta, a ja sam za sve to vreme
bila ovde u Klerkenvelu, ila na posao, okreila jednu sobu. Moj posao mi je izgledao toliko vaan
da ak nisam bila na odmoru dok je Duli irila svoj horizont. Ugledala sam deli sebe u ogledalu.
Bila sam tako bleda. Kao da se Duli vratila sa sunanja i podigla neki kamen. Ispod je nala mene,
skuvanu i bolesnu.
Ali, nekako ti stvarno zavidim. - ree neiskreno. - Sila sam sa merdevina. Mislim na
merdevine karijere. Sada sam se vratila i moram da naem naina da se ponovo popnem. Evo me.
Vratila sam se i nisam ni za kakav posao. - Nasmejala se. Bila je vrlo ponosna na sebe, i to sa
pravom, moram priznati.
Ati? - zapita u jednom trenutku kojeg sam se plaila. - ta si ti radila? Otkud ti taj neverovatno
seksi oiljak?
Neko me je napao u policijskoj eliji.
O, Boe! - Izgledala je prigodno iznenaena. - Zato?
Ne znam. Pretpostavljam da se uspaniio.
Grozno. - Glasno je izdisala nekoliko sekundi.- Je li bilo ba strano?
Jeste. To se dogodilo pre tri meseca, a tek sam se danas ponovo vratila na posao.
Danas? Ne smeta ti to sam dola, je li? - Uplaeno je nabrala elo. -Tako da te napadne.
Ne, u redu je. Sve dok nije previe
ta se jo deava? Mislim, pored toga to te je napao ludak, te si skoro poginula.
Traila sam u mislima neki znaajan dogadaj.
Albi i ja smo se razili. - rekoh. - Konano.
Da. - ree Duli simpatino. - Seam se da si priala da ima probleme.
Jebiga, pomislih. Stvarno? Pre tri godine? Izgleda da sam ivela ivot kao oni staromodni ronioci
u dubokom moru, koji hodaju po dnu strano, strano sporo u tekim olovnim izmama. - Pa, je 1 se
pojavio neko novi?
Ne. - rekoh. - To se skoro dogodilo.
A. - ree.
A ta je sa poslom?
Jo uvek sam na klinici.
A. - ponovi.
Morala sam o neemu da razmiljam. Jednostavno sam morala. Inae bih ak mogla i da izdajem
iz sobe i nazovem Samariane.
Zamolili su me da uradim jedan posao za policiju. Moda se to pretvori u neku vrstu
konsultacija. - Kada sam to rekla nekom sa strane, uinilo mi se stvarnim.
Uzela je ogroman gutljaj dina, progutala ga, pa zevnula. Mogla sam da vidim njene bele zube,
ljubiasti jezik, svetlucav tunel drela.
Sjajno. - ree. - Jesam li ti priala o oveku koji je pokupio mene i jednog prijatelja kada smo

se peli ka planinama Drakensburga?

Nije, pa smo se premestile na sofu i onda je to uinila sada. Ovog puta celu verziju. Bilo je to
umirujue, Duli, ispruena kao maka, priala je sa prekrasnim zadovoljstvom o tim dalekim
opasnostima, dok sam pijuckala svoje pie na svakih pet minuta, a napolju je veoma polako padala
no, kao igra bakinih stopala u kojoj nikada nisam mogla da pobedim.
Na kraju sam digla pogled i ugledala Duli kako spava, jo uvek sa aom u ruci, mozak je rekao
njenom jako preplanulom telu da se nalazi na Tajlandu ili u Hong-Kongu, a i bilo je tri sata ujutro.
Izvukla sam au izmeu njenih prstiju Tona promrmlja neto glupo. Donela sam prekriva iz ormara
moje spavae sobe i pokrila je, sve do brade.
Uzdahnula je duboko i uukala se kao hrak u svom gnezdu. Nisam mogla, a da se ne nasmejem
tom prizoru. Ovaj putnik se ve oseao bolje u mom stanu od mene same.
Otila sam u spavau sobu i skinula se. Bio je to najudniji dan - lud od aktivnosti posle toliko
nedelja ozdravljenja. Glava mi je brujala od misli. Koa mi je bila hladna i osetljiva, kao grana kojoj
je skinuta kora. Ula sam u krevet i navukla prekriva. Izgledalo je kao da ne mogu nikako da se
komotno pokrijem njime. Znala sam da je etvrtast, ali je izgledalo kao da je romboidan i kao da mi
uvek neki deo tela ostaje otkriven. Na kraju sam se osmelila da razmiljam o devojci koja je
pronaena mrtva kraj kanala.
Lajan, tako se zvala, ili je sebe nazivala. Samo Lajan. Izgubljena devojka bez pravog imena.
Uskoro u saznati vie o njoj; sutra, moda. Morala sam da spavam da bi mi mozak ujutro bio ist.
Sutra u videti Dola. Dodirnula sam svoj oiljak. Sklopih oi.
Ona oigledno vie nije bila kraj kanala. Lajan bez prezimena. Verovatno je bila u hladnom
metalnom ormaru, sklonjena kao predmet. Skoro da sam fiziki oseala veliinu Londona kako se
prostire oko mene u svim pravcima. Rune su se stvari deavale u nekim od tih kua. Medutim,
pokuavala sam da ubedim sebe kako to statistiki i nije bilo bitno. Da razmiljam o milionima i
milionima kua u kojima se deavaju dobre stvari, ili se ne deava nita posebno, osim usamljenosti
ili nepanje. To je bila statistika, koja je stvarno zaprepaujua. Sve te kue u kojima se nije inilo
nita posebno naao. To mi nije popravilo raspoloenje, ali sam ipak zaspala.

5
Soba Majkla Dola se nalazila iznad neke birtije u Homertonu, u ulici punoj udnih i prljavih radnji,
za koje sam se uvek pitala kako uopte ita zarauju. Bio je tu preparator ivotinja, sa napunjenim i
oronulim pingvinom kako zuri iz izloga svojim staklenim oima. Ko je eleo da se preparira pingvin?
Bio je tu i butik koji je prodavao cvetne suknje i izguvane dreave pantalone sa hozentregerima;
radnja u kojoj sve kota manje od funte; bakalnica koja radi danju i nou, gde su ulubljene konzerve
poredane na policama u piramide i debelim ovekom koji sedi za kasom i kopa nos. Broj 24a. Jedan
prozor je bio prekriven iskrivljenim komadom plastike. Bilo je upaljeno svetlo.
Okrenula sam se ka Furtu.
Vidite, ovo nije trebalo ovako da izgleda. Trebalo bi da se bavite sluajem i da nalazite
potencijalnog osumnjienog, a ne da se bavite osumnjienim i gledate kako ete da ga uklopite u va
sluaj. Ovo radim samo zato to ste ve zajebali stvar, poto ste ubacili vau lepu Kolet sa svojim
icama i bljetavim nogama.
Naravno, Kit. - odgovori laskajui, gledajui napred niz groznu ulicu. - Jeste li ipak u redu?
Jesam. - Nisam elela da mu kaem da sam budna ve od tri ujutro, pripremajui se za ovaj
trenutak.
Kada smo izali iz kola, osetila sam kako mi se telo gri i stisla sam pesnice. Obukla sam crne
farmerke, belu majicu sa dugim rukavima ispod stare jakne od jelenske koe koja je krila moju
uplaenost. Kosu sam leerno vezala u rep. elela sam da izgledam oputeno i pristupano, ali i
poslovno. Ja sam bila doktor, prijatna, ali ne i prijatelj.
Zazvonila sam, ali nisam ula da je zvonilo na spratu. Nije bilo nikakvog odgovora. Pozvonila
sam ponovo i saekala. Gurnula sam vrata i ona se otvorie. Ula sam i rekla: Halo? Majkl? - Moj
glas kao da je visio u zaguljivom ambijentu.
Stepenice su bile uske i gole. Gomilice prljavtine i praine leale su po njima. Zidovi su bili
ofarbani u bolniki zelenu. Stavila sam ruku na lakirani gelender, koji je bio lepljiv na dodir, poto
ga je pre mene dodirivalo mnotvo prljavih prstiju. Jedva da je bilo mesta za nas dvoje. Pola sam
prva i Furt me je pratio dok smo se peli krunim stepenicama, kao u kulu nekog zamka. Kada sam se
popela na stepenike ispred vrata na vrhu, postala sam svesna jakog smrada. Odmah sam shvatila da je
sve to jedna velika greka.
Ne moemo ovo da uradimo. - rekoh tiho Furtu.
Kako to mislite? - ree Furt ljutito. - ta Vam se desilo? Izgubili ste ivce?
Odmahnula sam glavom: Ne, ne. Moram da ga vidim nasamo.
ta to priate? Ne mogu da Vas pustim da to uradite. Pobogu.
Zar ne vidite? Vi, ja i on, i ponovo sve isto. ta e on da pomisli? Furt je oajniki gledao
naokolo, kao da je jo neko bio na stepenicama ko bi mogao da pomogne: Vi tu neete ui sami.
Rekli ste mi da je on sitan mali perverznjak. U emu je problem?
Rekao sam Vam. Mislim da je on ubica.
Razmiljala sam: Vi ostanite na stepenicama. Rei u mu da ste tu. Upalie.
Furt je zautao na trenutak.
Biu ispred sa desne strane. Samo viknite i upadam. Da li me ujete? Ako postoji samo trenutak
sumnje, viite, Kit.
Odlino. - rekoh, duboko udahnuvi. - Spustite se nekoliko stepenica dok ne uem. - Majkl pozvala sam ponovo i lagano gurnula vrata, ofarbana u istu depresivnu zelenu boju.

Neko je stavio lanac na mesto, povukao vrata i otvorio ih nekoliko santimetara: ta elite?
Jedan mali deo Dolovog lica me je promatrao iz sobe. Oi su mu bile blago krvave; lepljivo elo
mu je bilo preplavljeno sitnim potkonim bubuljicama. Smrad je sada bio jo jai.
Ja sam Kit Kvin, Majkl. Doktorka Kvin. Policija mi je javila da svratim.
Ali, ja nisam oekivao. Nisam Ovde je dumbus. Poranili ste. Sve je u haosu.
To uopte nije bitno.
ekajte. ekajte. - Vrata se zalupie i mogla sam da ujem kako isti; vukao je stvari po podu,
lupao fiokama, tekla je voda iz slavine.
Nakon nekoliko minuta vrata su se otvorila, ovaj put irom. Dol je stajao ispred mene. Naterala
sam se da se nasmejem i videla kako i on uzvraa osmehom. Naterala sam se da napravim korak.
Zaeljao je svoju dugu kosu iza uiju i natrljao se nekakvim losionom. Taj slatkasti miris
pomean sa smradom pokvarenog mesa napade mi nozdrve.
Naterala sam se da ispruim ruku. Videla sam da je dosta mirna. On se oprezno pozdravi, kao da
dodiruje bombu koja moe da eksplodira. Dlan mu je bio mekan. Nije smeo da me gleda u oi.
Zdravo, Majkl. - rekoh, a on se povue unazad da bi me pustio u sobu. Kada sam prela prag,
zaula sam tiho reanje, potom tamnu priliku kako hrli ka meni. Ugledala sam ute zube, crveni jezik,
sjajne oi i osetila divlji zadah pre nego to ga je Dol povukao unazad.
Dole, Keni! - Keni je bio velik, cmo-braon, sa dosta vujeg u sebi. -Izvinite, izvinite.
U redu je. Nije me ni dodirnuo. - Sva hemija straha je jo uvek tekla mojim venama. Keniju je i
dalje bila podignuta dlaka na vratu.
Ne. Izvinjavam se, jako mi je ao.
A. Mislite zbog ovog. - dodirnula sam svoje Iice, a on je zurio u oiljak.
Zao mi je. - ree ponovo.
Izvinite, izvinite, izvinite. Nisam hteo To je zbog toga kako se ponaaju Stvarno nije moja
krivica, Vi ste jednostavno bili tu, a oni su priali te prie.
Nisam ovde da bih priala o tome, Majkl.
Vi ste sa njima.
Ja nisam sa njima. elim da budem iskrena prema Vama. Ja sam doktor, ja priam sa ljudima
koji imaju probleme, ili kojima je potreban razgovor, koji ele da razgovaraju. A policiji dajem
savete. Oni su me doveli ovde, ali I sam im rekla da saekaju napolju. elela sam da mi
razgovaramo, samo Vi I ija
Da. I pretukli su me, znate. Niste samo Vi. I ja sam.
Gledala sam u njega i razmiljala zato je to tako da ovek kao to je Majkl Dol nikada ne bi
mogao da dobije normalan posao, zato bi ulivao strah skoro svim enama. Nije bilo objanjenja.
Jednostavno je sve bilo j pomalo pomereno.
Razmiljala sam o nainu kako se pijani ljudi trude da izgledaju trezno, nain na koji se trude oko
svakog detalja, ali ne mogu nikog da prevare. Dol se pravio da je normalan, uklopljeni lan drutva.
ak se jako potrudio povodom moje posete. Zakopao je dugmad na koulji sve do grla i nosio je
kravatu. Nije bilo nieg posebnog u vezi sa tom kravatom, ali vor je bio vezan uasno vrsto i tanko.
Izgledalo je kao daje nemogue odvezati ga. Njegova iznoena somotska jakna bila je malo velika, te
je jedan rukav podvrnuo na unutra, a drugi na gore, tako da se na jednom videla postava, a na drugom
ne. Kai mu je povremeno spadao, jer je sastavljan lepljivom trakom. Obrijao se, ali je propustio
neverovatno veliki deo, itav jedan arhipelag ekinja ispod linije vilice.
Nisam znala da li je on zla osoba ili psihopata. Znala sam da je siromaan i da je to uvek bio.
Znala sam da ivi sam. Nekada sam pomiljala da najvanije rei koje nam neko moe rei nisu

volim te, neg< moe da izae takav na ulicu. Ljudi nam to stalno govore kao deci, i kada
porastemo, mi to prihvatamo kao svoje i govorimo to sami sebi. Tak< odrastamo, uei da radimo
one stvari koje rade i drugi ljudi, da govorim< one stvari koje govore i drugi, tako da moemo da
proemo neopaeno kro2 ivot.
Postoje mukarci kao to je Majkl Dol, kojima to nikada nije reeno, ilj nije na pravi nain. Ciniti
stvari koje ine drugi ljudi za njih predstavlja strani jezik koji oni uvek izgovaraju sa udnim
akcentom.
Caj? Kafa? - Znoj mu se skupio na elu.
aj, vrlo rado.
Izvadio je dve olje iz inae praznog kuhinjskog ormara. Na jednoj je bila princeza Dajana; druga
je imala okrnjenu ivicu: Koju biste eleli?
Kako bi bilo sa Dajanom? Klimnuo je glavom, kao da je proao neki test.
Ona je bila stvamo posebna, Dajana. - Na trenutak se susreo sa mojim oima, onda mu pogled
ponovo pobee. Zavukao je mku ispod koulje i snano se poeao. - Voleo sam je. Da li elite da,
ovaj pokazujui na sofu.
Sela sam oprezno na nju i rekla: Da, mnogi su je voleli.
Uzdahnuo je kao da trai prave rei, onda je beznadeno ponovio: Bila je stvamo posebna.
U uglu pretrpane sobe, koja je istovremeno sluila i kao dnevna soba i kao kuhinja, stajale su dve
velike koske. Roj muva je buno zujao oko njih i oko posude na podu, u kojoj je ostala polovina
pihtijaste psee hrane. Na zidu, iznad malog zamaenog poreta, stajao je jedan od onih kalenadara
sa golim enama sa ogromnim gmdima i sonim osmehom. erpa sa stvrdnutim pasuljem stajala je na
otvom reme. Mali televizor u uglu sa utianim zvukom. Horizontalna bela linija je treperela po
ekranu.
Sofa je bila prekrivena pseim dlakama i flekama o kojima nisam elela da razmiljam. Na podu
su leale konzerve piva, kese od grickalica i pepeljare koje su se prelivale. Kroz vrata sam mogla da
vidim deo Dolove spavae sobe. Tamo su po zidovima visile slike iseene iz novina i asopisa.
Koliko se ja razumem, bilo je tu od polugolih napuenih devojaka sa tree stranice do plastine
pronografije.
Bilo je polica na zidu, ali ne za knjige - za oito sluajno dospele svatarije: plastinu balerinu sa
jednom nogom otkinutom iz kolena, est ili sedam starih i polomljenih tranzistora, zvonce za bicikl,
nekoliko prljavih tapova, ogrlica za pse, sveska sa slikom tigra na koricama, jo-jo bez konca,
polomljen krag, enska ljubiasta traka za kosu sa mom na prednjem delu, jedna svetlo plava
sandala, etka za kosu, lanac, pocinkovani lavor, krpenjaa, gomila spajalica u boji, nekoliko starih
stalkenih boca. Mogla sam da zamislim da bi dobrih pedeset posto britanske javnosti reklo da Majkl
Dol zasluuje doivotnu robiju zbog onoga to je uradio sa ovim stanom.
Primetio je kako gledam i rekao, pola ponosno, a pola u svoju odbranu: To su samo neke stvari
koje skupljam. Iz kanala. Ne biste verovali ta ljudi sve bacaju.
Posmatrala sam dok je stavljao po kesicu sa ajem u svaku od olja, potom etiri pune kaika
eera u svoju. Ruka mu se toliko tresla da je eer padao po radnoj povrini.
Ja volim slatko. - ree. - Hoete li biskvit?
Oseala sam da ne bih mogla da pojedem nita to je on i samo pogledao: Ne. - rekoh. - Samo
Vi izvolite.
Uzeo je dva biskvita iz kutije i umoio oba u aj sve do vrhova prstiju. Biskviti su bili toliko
natopljeni da je morao da ih dri u dmgoj raci.
Podigao ih je do usta i pojeo, liui ih sa koe sa apetitom. Jezik mu je bio debeo i sivkast:

Oprostite. - ree sa smekom.

Pribliila sam usne veoma blizu olje, pravei se da pijem: Pa, Majkl. - rekoh. - Vi znate
zato sam ovde?
Rekli su da treba da Vam kaem za devojku.
Ja sam doktorka koja je radila sa ljudima koji su poinili zloin kao to je ovaj.
Kao koji?
Nasilni, protiv ena, takve stvari. Bez obzira, policija me je pitala za savet u sluaju kanala. Ugledala sam mali znak interesovanja u njegovim oima, pa nastavih. - Oito je da sam
zainteresovana da popriam sa nekim: ko je moda neto video. Vi ste jedan od ljudi koji su se
prijavili. Vi ste bili u kraju.
Ja pecam. - ree.
Znam.
Tamo sedim svaki dan. - nastavi. - Kada ne radim. Dole je mirno nema ove buke. Na neki
nain se oseam kao na selu.
Da li jedete tu ribu?
Dol je izgledao uasnuto i zgroeno: Ne podnosim ribu. - ree.
Ljigave smrdljive stvari. A i Vi ne biste jeli nita iz te vode. Poneo sam jednom jednu za psa.
Nije hteo da je pipne. Sada ih samo drim u mrei bacim ih nazad na kraju dana.
Bili ste vrlo blizu mesta gde je naena rtva.
To je tano.
Da li znate ta se dogodilo?
Traio sam po novinama. Nije se mnogo pisalo o tome. Zvali su je Lajan. Video sam neku njenu
staru sliku iz vremena kada je jo bila iva Bila je jo devojica. Oko sedamnaest godina, rekao bih.
Strano.
Jeste li se zato prijavili?
Policija je pitala. Hteli su da popriaju sa svakim ko je bio u tom kraju. Koliko ste Vi bili
blizu?
Bio sam na stotinak metara. Uzvodno. Bio sam tamo itav dan. Pecao sam, kao to sam rekao.
Ako je Lajan prola tim putem, Vi biste je videli?
Nisam je video. A moda je prola. Kada pecam, zadubim se u misli Jeste li je Vi videli?
Molim?
Jeste li videli telo?
Ne.
Grkljan je prerezan.
To je tano.
Je li to brz nain da se umre?
Ukoliko iseete glavne arterije, onda jeste.
Bilo bi puno krvi tamo, zar ne? Ubica bi bio sav krvav.
Pretpostavljam da je tako. Ja i nisam takva vrsta doktora. Jeste li razmiljali o tome?
Da, naravno. Ne mogu da izbijem to iz glave. Zato sam eleo da ujem ta radi policija.
Pretvarala sam se da uzimam jo jedan gutljaj aja: Jeste li zainteresovani za istragu? - upitah.
Nikada nisam bio u blizini tako neeg. Mislio sam da mogu da uestvujem. eleo sam da
pomognem.
Rekli ste da ne moete da izbijete to iz glave.
Pomerio se u svojoj stolici. Uzeo je jo jedan biskvit, ali ga nije pojeo. Izdrobio ga je na parie,

pa na jo samo mrvice na stolu.

Razmiljam o tome.
Razmiljate o emu?
O toj devojci, eta se kanalom i iz ista mira joj je prerezan grkljan i umire.
Izvadila sam iz depa kutiju cigareta, koju sam uzela iz Dulinog teka specijalno za ovu priliku.
Podigao je pogled. Ponudila sam mu jednu i prihvatio je. Bacila sam ibice preko stola, kao da sam
medu prijateljima: Policija mora da Vas je pitala da li se ieg seate?
To je tano.
elim da priem tome iz drugog ugla, to e moda osveiti memoriju. elim da saznam malo o
tome ta ste Vi oseali.
Kako to mislite?
O ubistvu Lajan?
Slegao je ramenima: Razmiljam o tome.
Zato to ste bili u blizini?
Verovatao.
ta mislite o tome?
Analiziram to.
ta to?
To, to. - insistirao je. - Razmiljam kako li je to izgledalo.
ta mislite, kako je izgledalo, Majkl?
Nasmejao se: Zar to nije Va posao? Zar Vi ne pokuavate da zamislite kako li je to ubijati
ene?
Vi kaete da ne moete da izbacite to iz glave.
Nisam nita video. Zato i zamiljam.
To me je zanimalo. - rekoh. - Ako niste nita videli, zato ste se prijavili?
Zato to sam bio u kraju. Policija je pitala naokolo.
Jeste li u redu, Majkl? Jeste li razgovarali sa nekim?
Mislite sa nekim doktorom?
Da.
Zato bih?
Nekada pomae da se o tome razgovara.
Ja sam razgovarao o tome.
S kim?
Sa prijateljem. I?
Slegao je ramenima: Priali smo. Nastade pauza.
Vi ste zainteresovani za sluaj. elite li da znate jo neto o tome?
Pogled mu poskoi. Uplaeno: Zanima me ta radi policija. elim da saznam kako tee istraga.
Oseam se udno, bio sam tamo, a ne znam nita.
Kada ne moete da izbijete to iz glave, ta vidite? Razmiljao je na trenutak: To je kao kada
veoma brzo palite i gasite svetlo. Vidim tu enu.
Koju enu?
Bilo koju enu. Vidim je tamo na stazi. Neko joj se pribliava otpozadi, grabi je, preseca joj
grkljan. Sve to vidim u jednom trenutku. Stalno mi se to ponavlja.
Kako se onda oseate zbog toga?
Protresao se, skoro je drhtao: Ne znam. Nita. Samo ne mogu toga da se otarasim. Tu je. Samo

sam eleo da pomognem. - Glas mu je plaljiv i visok. Zvuao je kao mali deak.
Seam se detalja njegovog ivota iz dosijea koji sam itala jue kada sam bila u stanici da
razgovaram sa Furtom: u domu sa osam godina, majka alkoholiarka nije vodila rauna o njemu, a
ouh ga je tukao. Dvadeset domova i deset staratelja do esnaeste godine. Istorija mokrenja u krevet;
beanja; ikaniranja u koli; onaj koji ikanira. Muio je maku u jednom od svojih starateljskih
domova, u drugom je zapalio svoju posteljinu. Sa trinaest godina je premeten u specijalno odeljenje
za decu poremeenog ponaanja, gde je njegovo nasilno ponaanje jo pojaano. U vreme kada je
postao nezavisan, ivei u oronulom mestu gde je imao prenoite i doruak, lutajui ulicama sa
istraivakim pogledom, pijunirajui devojke u parku, on je predstavljao opasnost koja je ekala da
se dogodi.
Niko ne slua. - nastavi ljutito. - U tome je problem. Niko nikad ne slua. Vi neto kaete i
Ijudi vas ne uju, jer misle da ste ubre ili neto tako. Tako vas i zovu. Oni ne uju ta kaete. Zato ja
idem na pecanje, tamo ne moram nikoga da sretnem. Mogu tamo da budem po ceo dan. ak i kada
pada kia. Meni kia ne smeta.
Zar Vas niko nikada nije sluao?
Niko. - odgovori. - Nikada. Ni ona. - Pretpostavljala sam da misli na svoju majku. - Nju
nikada nije bilo briga. Nije me ni videla nakon to su me odveli. Nikada me nije videla. Ne znam ni
da li je iva. Ako ikada budem imao deaka ili devojicu - ovde mu glas postade odvratno
sentimentalan - maziu ih i voleti i neu ih nikada pustiti.
Pepeo mu pade na pantalone.
Kako je bilo u domovima? - upitah. - Jesu li Vas tamo sluali?
Oni? To je vic. Ponekad sam radio loe stvari, to je bilo jae od mene, nakupilo bi mi se i
morao sam to nekako da ispustim iz sebe, a oni bi me udarali i zakljuavali u sobu i ne bi me putali
napolje ni kada bih plakao i plakao. - Oi mu se napunie suzama. - Niko vas ne uje.
Sta je sa Vaim prijateljima? - upitah oprezno.
Slegao je ramenima, ugasivi cigaretu.
Devojke?
Dol se uznemiri. Pokupio je pepeo sa pantalona, skrivajui pogled: Postoji jedna dama. - ree.
- Onaje kao ja, tako je rekla. Priao sam joj neke stvari.
Kakve stvari?
Ono to oseam. Znate ve.
O oseanjima?
Oseanja, da. I druge stvari, znate.
Oseanja koje imate prema enama? Promrmljao je neto nerazumljivo.
Oseanja koja imate prema enama, Majkl, da li Vas ona plae?
Ne znam.
Volite li ene?
Nervozno se zakikotao: Naravno. Sto se toga tie, sa mnom je sve u redu.
Mislim, volite li ih kao osobe. Imate li prijatelje ene?
Odmahnuo je glavom, pa upalio jo jednu cigaretu.
Kada razmiljate o devojci koja je ubijena, ta oseate?
Ta Lajan, to je bila devojka koja je pobegla. Ona nije za osudu. Ja sam pobegao, znate. Uvek
sam mislio da e na kraju doi moja mama i vratiti me nazad. Sada bih joj smrskao lice ako bi se
ipak pojavila. Smrskao bih ga sa jednom od njenih boca, da nita vie od njega ne ostane. To bi je
nauilo pameti.

Znai, eleli ste da pomognete policiji, jer ste znali da ste bili u kraju?
Tano. I dalje analiziram to u glavi. Ne mogu da se zaustavim. Izmiljam prie u vezi s tim. Pogledao je u mene, pa u stranu. - Odem do kanala i sedim tamo i zamiljam da bi moglo ponovo da
se dogodi. Moglo bi, zar ne? Moglo bi da se ponovi, ba tu gde sedim.
Da li Vas to plai?
Malo. To
- Oblizao je usne. - Malo me ini nervoznim i malo, znate ve
Uzbuenim?
Ustao je i poeo da eta po malenoj sobi: Da li mi verujete?
Da li verujem ta, Majkl?
Verujete. - ponovi beznadeno.
Oklevala sam pre nego to sam odgovorila: Ja sam ovde da bih Vas sluala, Majkl. Da ujem
Vau stranu prie. To ja radim: Ja slusam prie drugih ljudi.
Hoete li doi ponovo? Mislio sam da ste strano ljuti na mene posle, znate ve ta se
dogodilo. Ali Vi se ne ponaate kao da nisam dobar.
Naravno da ne.
1 lepi ste. Nemojte me pogreno razumeti. Ne mislim, znate, to tako. Vi ste dama. Sviaju mi se
Vae oi. Sive. Kao nebo. Svia mi se nain kako me gledaju.
Furt je sedeo skrueno na stepenicama. Skoro da sam se saplela o njega.
Pa, ta mislite? - upita, kao da sam upravo istrala iz kuice sa insektima u zoolokom vrtu.
Izali smo i stigli do kola. Dol je verovatno gledao u nas kroz prozor. Video bi me zajedno sa
Furtom. ta li je mislio? Spustila sam prozor i pustila da mi topli vetar zapljusne lice. Nekoliko
tekih kapljica kie padoe na staklo i nebo se zamrai.
Jadnik.
I to je to? To je Va profil njegove osobe? Jadnik? To je ovek koji Vam je unakazio lice.
Seate se?
Duboko sam udahnula: U redu, tuan, neobrazovan, nevoljen, poremeen, samosaaljiv,
samopravdoljubiv, nemoralan, usamljen, ugroen, uplaen.
Furt se nasmeio: Ato je bilo samo predjelo. Vreme je za glavno jelo.

6
Kad smo stigli u policijsku stanicu, umila sam se i osuila lice tankim papirom, briui poslednje
tragove karmina. Oeljala sam kosu i vezala je vre, bez pramenova sa strane. Skinula sam
minue i ubacila ih u dep sa strane tane. Oseala sam kako mi neto meko i skoro neobjanjivo
prelazi preko lica, kao pauina ili tanke vlati kose. Vazduh je bio topao i ustajao. Iz druge ruke.
Udisala sam vazduh koji su drugi ljudi upravo izbacili iz plua. Ugledala sam deli sebe u
razbijenom ogledalu. Bila sam mrana i bleda. I obino - ali sada je i trebalo da izgledam obino.
Furt me je ekao meu nekim kutijama. Na uhu je imao tanak mobilni telefon, malo skriven ispod
svoje blistave kose, ali ga je ubacio u gornji dep im me je ugledao: Prokleti telefoni, vie ne rade
ovde. - ree. -Pola kompjutera je ve crklo. U pola soba nema na emu da se sedi. U polovini
kabina nema jebenog toalet-papira.- Onda je trgao svojom pravilnom vilicom. - Gore, uz
stepenice. - usmeri me.
Pratila sam ga do malc etvrtaste sobe, sa mrtvom biljkom kauuka koja je visila u oku i
prozorom sa ofarbanim staklom. U uglu prevrnuta polomljena stolica. Na stolu na sredini sobe stajao
je veliki kasetofon i kutija sa kasetama sa malim nalepnicama na ivicama. Furt je seo, a ja sam sela
njemu prekoputa. Kolena su nam se skoro dodirivala ispod stola, pa sam se povukla malo unazad i
spustila ruke na drvene naslone stolica.
Spremni? - upitao je, podiui ruku. - Premotaemo do mesta koje e Vas najvie
interesovati.
Klimnula sam glavom i pritisnuo je start kaiprstom.
U prvi mah nisam prepoznavala glas. Za poetak, bio je to visok glas. I ton je bio potpuno razliit
- nekada strano brz, tako da sam jedva uspevala da razumem ta je reeno, a onda bi, odjednom,
usporio, i mogao bi da se uje svaki slog. Na trenutak sam pomislila da neto nije u redu sa aparatom,
da su se ispraznile baterije - ali bio je prikopan na struju, a kada sam se nagla videla sam da se
traka okree ravnomerno.
Idem tamo. Nou siem dole, kada ne mogu da spavam, a ja esto ne mogu da spavam, Doli,
poto razmiljam o
Pritisla sam stop: Doli?
Furt se nakalja: To je ime koje je Kolet Dejvs sebi odabrala. Dolores - kratko Doli. Razumete?
On je Dol, a ona je Doli. Tako je i zapoela razgovor. Znate ve - Kakva sluajnost. - rekla mu je,
sva iznenadena, svetlucajui dugim trepavicama, i ja se zovem Dol!. Pametno, zar ne?
Sablaznuta sam.
Nasmejao se: Vi ste ena kojoj je teko udovoljiti, Kit Kvin. Hoete li da nastavimo?
Hajde, nastavite.
toj eni. Znate.
Nastavi, Majkl. ree ena.
Nastavi.
Odlazim tamo gde se to dogodilo. Kada nema nikog, po mraku, i stojim tamo gde je ona stajala.
Da?
Da, Doli. Je li to u redu?
Ti zna da jeste.
Odlazim tamo i zamiljam - zamiljam kako se to sve dogodilo, isto kao onda. Ta devojka kako
hoda stazom, a i lepa je, zar ne? Mlada je, ima oko sedamnaest godina, i ima dugu kosu. Volim dugu

kosu. Kao i tvoja kosa, Doli, kada je pusti. I zamiljam na trenutak kako je pratim, nekoliko koraka
iza nje. Ona zna da sam tu, je 1* da, ali se ne osvre. Vidim da ona zna. Vrat joj se ukrutio, je 1 da, i
malo je ubrzala. Uplaena je. Uplaila se od mene. Izgiedam visoko i jako. Zna. Muki. Ne moe sa
mnom da se meri. Hoda malo bre, a i ja ubrzavam. Pribliavam se.
Nastade pauza, samo tiina i disanje i zvuk sa strane. Kolet Dejvis ree: Nastavi. Ovog puta
dosta otro,kao da mu je nastavnica.
Pribliavam se. - ponovi. Usporio je. - Ona se okree i, u trenutku dok se okree, vidim njena
irom otvorena usta i razgoraene oi. Izgleda kao riba, kao jedna od mojih riba pre nego to ih
bacim nazad u prljavu vodu. Kao riba pod mojim palcem.
Sluala sam kako se Majkl Dol smeje. Nervozan, vodnjikav smeh. Bar se ena nije pridruila.
Tiina. Furt i ja smo sedeli i sluali zvuk trake koja se okretala. Pogledala sam u druge trake u
kutiji. Tu su stajale jo tri trake, oznaene i sa datumom. Dol progovori ponovo: Da li sam zbog toga
lo ovek? Ovo to sam upravo rekao, da li to znai da sam ja lo, Doli?
Da li si je mrzeo, Majkl?
Da li je mrzim? - upita ljutito. Napravila sam sebi mentalnu zabeleku ovih pomeanih
nervoznih oseanja. Poelela sam da ispred sebe imam neki papir da bih pravila pedantne zabeleke
na koje mogu da se skoncentriem.
Ne, ne mrnja. Ja je volim, naravno. Ja je volim. Volim. Volim.
Furt se nagao unapred i iskljuio kasetofon, zatim se zavalio u stolicu, prekrstivi ruke.
Pa?
Odgurnula sam stolicu i ustala. Soba je izgledala isuvie mala. Prila sam prozoru i pogledala ka
zidu prekoputa, gde je tanak mlaz vode cureo iz probuenog oluka. Da sam iskrivila vrat na gore,
skoro da bih ugledala crtu tekog sivog neba.
elela bih da porazgovaram sa inspektorkom Dejvs.
Ma dajte, Kit, pobogu. To nije dobra ideja. Mi samo elimo Vae profesionalno miljenje koje
se zasniva na njegovoj prolosti, utisku koji je ostavio na Vas i priznanju koje imamo na traci. Kakav
je Dol po Vaem miljenju, bla bla, ve znate te stvari. uli ste ga. On je to uradio. Skoro da je
priznao da je ubio devojku i sada se loi na to, zadovoljavajui se u svom prljavom leglu iz noi u
no, gledajui u svoje odvratne slike i razmiljajui o tome. On je perverznjak, ubica. On nije neko
koga elite u svojoj blizini. Vi to najbolje znate. Vi znate na ta je on sve spreman. Samo napiite
nekoliko reenica o tome ta mislite o njemu.
Samo par rei sa Kolet Dejvs. Onda u napisati izvetaj za vas. U redu?
Uzdahnuo je. Teko je disao. Strpao je ruke u depove: Videu ta mogu da uradim. - ree.
Na vrata ue ena, nosei sveanj koverata i tablu za beleke. Odmah sam mogla da zakljuim
koliko je poverenja Dol morao imati u nju. Imala je plavu kosu i glatko lice nenih kontura, koje je
izgledalo kao da nema otrina, nema kosti. Imala je bledu kou sa stalnim crvenilom. I izgledala je
veoma mlado. Rukovale smo se.
Da li Vam je Furt priao o meni?
Ne mnogo. - ree. - Vi ste doktor ili tako neto.
Da. Furt je eleo poneki savet o Majklu Dolu. Videla sam dosije. Cula sam jedan deo kasete.
Podigla je svoju tablu, drei je sa obe ruke preko grudi, kao tit: Da?
elela sam da nakratko popriamo.
Da. Inspektor Furt je to rekao. Nemam mnogo vremena. Praznim ormare sa dosijeima.
Petnaest minuta. Ne vie. Hoemo li u etnju?

Pogledala je oprezno, a onda je odgurnula svoju tablu preko stola i promrljala deurnom oficiru
neto to nisam mogla da razumem. Sile smo odvojeno i tiho niz stepenice i izale napolje.
Policijska stanica Streton Grin nalazi se u tihoj sporednoj ulici, ali za minut smo se nale na
Streton Grin Roudu. Tu se nalazi radnja sa zdravom hranom sa nekoliko stolova, gde slue kafu tokom
dana. Sele smo u ugao. Otila sam i naruila dve crne kafe od mladia koji je sedeo i itao novine za
kasom.
Deset. - rekoh, kada nas je ena ostavila nasamo sa oljama.
Molim? - upita inspektorka Dejvs.
Pirsinga. - rekoh. - Tri u jednom uhu, etiri u drugom, dva u nosu i jedan kroz donju usnu. I ko
zna ta jo? Uzela je gutljaj kafe, ali nije odgovorila.
Kolet. Da li je u redu da Vas zovem Kolet?
Naravno.
Pa, Kolet, stvarno je izuzetno to to ste uspeli da izvuete iz Dola. -rekoh. Slegla je ramenima.
- Da li je bilo teko? - Jo jednom je slegla ramenima. - Gde ste to razgovarali?
Na razliitim mestima.
Mislim na ono mesto gde opisuje ubistvo do detalja.
Bili smo u njegovom stanu.
Da li Vam se svia?
Pogledala me je otro, pa sklonila pogled u stranu. Crveni peati su joj se pojavili kroz bledu
kou: Naravno da ne.
Ili, da li ste osetili neku simpatiju? Vrtela je glavom: Ne, ne, doktorka
Kit.
Kit, vidite. - Bila je ljuta, ili se trudila da se naljuti. - Zar niste videli izvetaj patologa? nastavi.
Ne, to se meni ne upuuje. Mene samo zanima Majkl Dol.
On je opasan ovek, Vi ni ne znate koliko.
O, da, znam.
Sta onda elite? Da li elite da ekate dok se ne dogodi jo jedno ubistvo, pa da ga moda onda
uhvatimo? Ili e moda sledea rtva da se brani, pa e da ga uhvati umesto nas - da li na to ekate?
Naslonila sam se u stolici. Nisam odgovarala, a ona je nastavila.
Ovo je klasian policijski rad. Furt i ostali su proveli dane i noi proveravajui svakog ko se
nalazio u tom kraju. Furt se pojavio sa materijalom o Dolu. Zar Vam nije to rekao?
Ne.
Bila sam ljubazna prema njemu, navela sam ga da pria. To nije bilo prijatno. Tako da ne znam
o emu priate.
Polako sam pila kafu, pazei da ne popijem sve. Nisam jo elela da ode: Ja samo elim da
dobijem neke informacije o Majklu Dolu koje mogu da dobijem. U redu?
Dala je najmanji mogui znak potvrde.
Pa, Kolet, kakav Vam je bio plan kada ste ga ve upoznali?
Samo sam elela da ga navedem da pria.
O ubistvu?
Tano.
Ali, to je teko, zar ne? Zato, ispriajte mi neto o vaim razgovorima.
Pramen kose joj je pao preko ela i odgurnula ga je na gore. Ponovo je skliznuo i potrudila se da
ga uvrsti: Dol nema ba mnogo prijatelja. Mislim da je oajniki traio nekog s kim bi mogao da

razgovara.
Ili je oajniki traio prijatelja.
Ista stvar.
Da. - rekoh. - Koliko ga dugo poznajete?
Ne dugo. Ne vie od par nedelja.
Koliko sam razumela, postoje tri ili etiri snimljena razgovora, a onaj koji sam ula je deo
poslednjeg. Je li to tano?
To je tano.
Kako je tekao prvi razgovor?
Kako to mislite?
Je li priao o ubistvu?
Ne.
Jeste li pominjali to?
Malo.
Je li odmah poeo o tome da pria?
Trebalo je najpre da pridobijem njegovo poverenje.
Mislite, morao je prvo da Vam veruje, pre nego to e Vam rei da je ubio nekog?
Nije ba priznao, zar ne? Zato su doveli Vas.
Stavila sam oba lakta na sto, tako da sam pribliila lice Koletinom: Vidite, razgovarala sam sa
mnogim ljudima koji su imali uasne probleme, koji su uradili strane stvari, a prepreka na poetku
jeste da ih nagnate da oseaju da je u njihovom interesu ako budu iskreni prema vama, tako to e
vam sve ispriati. Kako ste Vi to uspeli?
Imate li cigaretu? - upita.
Sluajno. - rekoh i izvadih iz torbe paklo koje sam ponela zbog Dola.
Ohrabrila sam ga da govori slobodno. - ree. - Rekla sam mu da elim da ujem njegove
tajne.
Vi ste mu rekli da elite da ujete njegove tajne i on Vam je rekao da je poinio ubistvo.
Nije bilo tako. Priala sam sa njim o njegovim fantazijama.
To nije bilo u pabu, koliko shvatam. O tome ste priali u njegovom stanu.
Da.
Navodili ste razgovor na polje seksa i nasilja.
Povukla je dim cigarete: Ohrabrivala sam ga da govori. Kao to to ljudi rade. Kao to i Vi to
radite.
Da li je to bila vrsta quidpro quol Da li ste mu Vi priali svoje fantazije i pozivali ga da Vam
odgovori svojim?
Pokuavala sam da ga navedem da pria. Morala sam da mu pokaem da neu biti okirana
niim to bi mi ispriao.
Meutim, nekoliko Vaih prvih razgovora sa Dolom nije imalo rezultata?
Ne ba.
Oito su Furt i ostali sluali trake.
Oito.
I rekli su da nema nikakvih rezultata. ,flema nikakvih rezultata.
Pa su rekli, Idi i donesi neto bolje.
Ne ba tako.
Rekli su i da se bolje potrudite.

Kako to mislite?
Mislim da su rekli neto kao: Zato bi ti Dol ita rekao? Mora malo vie da ga ohrabri.
Ne znam na ta mislite. Samo sam ga nagnala da pria.
Apsolutno. Ono to sam ula je sjajno. Stvarno odvratno. Tu nema dvojbe, Kolet, vratili ste se
tamo i izali ste sa robom.
Radila sam svoj posao.
Sreli ste tog udnog, poremeenog, jako neuklopljenog oveka i na treem ili etvrtom sastanku
on Vam prua svoju groznu fantaziju o tome kako ubija enu. Vidite na ta ciljam, zar ne?
Uradila sam svoj posao.
Nagla sam se napred, tako da su nam se nosevi skoro dodirivali: Jeste li imali seks sa Majklom
Dolom?
Trgla se unazad: Ne. - ree, skoro apatom. Potom neto glasnije: Ne!
Nisam skidala pogled sa njenih oiju: Bili ste ozvueni. Moda bi seks bio problem. Moda to
nije ba bio seks.
Ne. - ree, vrtei glavom. Trljala je rub svog desnog oka.
Dobro. - rekoh blago. - Hajdemo onda.
Vraale smo se nazad u tiini, sve dok nismo poele da se penjemo uz stepenice ka stanici.
Zaustavila sam je i drala.
Kolet. - poeh. Gledala je ustranu.
Ko Vas je pripremao za zadatak? Ko Vam je davao savete?
Samo Furt.
Dobro. - rekoh. - I, kako se oseate posle svega?
Kako bi trebalo da se oseam?
Moda zabrinuto.
Zato? To je problem kod ljudi kao to ste Vi. Pokuavate i uspevate svakog da traumirate.
Pokuavala sam da budem ljubazna.
Meni simpatije nisu potrebne.
Hladno smo se razile i odmah sam nazvala Furta. Kada se pojavio, izgledao je ivahno
poverljiv: Pa? - upita.
Moram da ujem sve trake. - odgovorila sam.

7
Budila sam se i spavala na mahove, da bih se na kraju probudila kasno. Progutala sam neto kafe dok
sam trala naokolo spremajui se. Duli je izala iz sobe bez iega na sebi, osim neke moje stare
jakne, koju mora da je nala u plakaru te sobe od koje sam jednom prilikom pokuavala da napravim
radnu. Sada njene sobe.
Predstoji nam razgovor o nekim stvarima. Izgledala je kao glodar koji je izvuen iz stanja
hibernacije. Kosa joj je liila na gomilu ubreta, oi smanjene kao da joj je bilo potrebno da se ugasi
svetlo: Nisam znala da ustaje tako rano. - ree. - Trebalo je da ti napravim doruak.
Sada je dvadeset do devet - rekoh - i urim.
Otii u u kupovinu. - predloi ona.
Nemoj da se zamara.
Nije mi teko.
Odvezla sam se do policijske stanice sa oseanjem pretee neminovnosti, kao kada sam imala
petnaest godina i ila na prve prave ispite. Sedela sam veoma ispravljeno u seditu i rukama vrsto
drala volan. Svaki deli tela mi se ukoio. Kima mi je bila kao metalni tap. Miii na vratu su mi
bili napeti. Vilica se tresla protiv moje volje. U glavi mi je lupalo kao da mi neko udara zglobovima
prstiju po slepoonicama.
Idiot, idiot, idiot! - mrmljala sam sebi u bradu, zastavi na semaforu, na kojem se upalilo
crveno, pa zeleno svetlo, pa opet crveno, a da se ni jedna kola nisu pomerila, zato to je neki leper
zakrio ulicu. Napolju je nekoliko ljudi urilo pod kiobranima, izbegavajui bare i psea govna na
trotoarima. Sivi, prljavi, pretrpani London. Moj izvetaj je stajao pored mene na suvozakom seditu.
Trake su stajale kraj njega, u plastinoj kesi.
Pred policijskom stanicom sam u rikverc stala na neko mesto za parkiranje i ula pretei zvuk
eanja metala o metal. Smeno u svemu tome je da - kada vam se to desi - skoro da oseate kao da
je karoserija kola vaa koa.
Sranje!
Zadnji deo mojih kola nalazio se na svetlo plavom BMW-u, koji je izgledao strano skupo.
Ispetljala sam se u pljusak i istraivala dugu tanku ogrebotinu, koju sam napravila na drugim kolima.
Moja kola su prola jo gore, sa polomljenim svetlom i jednim krilom zguvanim kao novine.
Iskopala sam bloki iz torbe i napisala poruku u kojoj se izvinjavam, navodim registracioni broj
mojih kola i nioj broj telefona. Savila sam je nekoliko puta da bih je zatitila od vode i stavila ispod
brisaa BMW-a. Zaboravila sam da ponesem kiobran, tako da sam bila skroz mokra. Voda mi se
slivala niz vrat. Zgrabila sam izvetaj i strpala ga u torbu.
Furt je sedeo za stolom u sobi za sastanke, sa tablom za pisanje ispred sebe, ali je ustao kada sam
ula i prijateljski klimnuo glavom. Sa njim su bili jedna ena prerano posedele kose i nenog,
prijatnog lica, koje sam ve ranije negde videla, mlada rtva kompjutera, i neki rmpalija sa
razbaruenom kosom oko gole ele i malim, prefriganim plavim oima.
Upravo Vas ekamo. - ree. - Je V Vas to peku oi? Dajte mi Va mantil. Evo, poznajete
Jasminu, zar ne? Jasmina Drejk. A ovo je glavni inspektor Oben. On je moj komandir. Kafa? aj?
Nita?
Gledala sam malo uplaeno u Obena.
Ne obazirite se na mene. - ree. - Ja sam samo svratio.
Nemojte meni aj. - rekoh, sputajui se u narandastu plastinu stolicu i stavljajui svoj

izvetaj, u istoj beloj koverti, ispred sebe. - Rekli ste da donesem ovo lino. Evo ga.
Lepo. - ree Furt, upuujui pogled ka Obenu, a onda mahnu prema meni. - Izgleda neno, ali
pazite se od nje.
Stavila sam prst ispod zalepljenog dela i otvorila koverat: Ovo ste hteli?
Pre nego to ponete, moda biste eleli da znate da smo priveli Dola.
Molim?
Bez obzira na Va izvetaj, stvari se kreu napred. Dok mi priamo, u kanalu su ronioci. Po
njegovom priznanju, bio je u tom kraju, onda je tu njegovo sumnjivo ponaanje pre i posle, kao i
njegovo priznanje snimljeno na traku, naravno. Sve se lepo otkriva. Sve je uradeno kako treba,
nemojte brinuti. Po propisima, naravno. Don Kouts. Upravo dolazi ovamo. Mora da ga poznajete.
Upoznala sam ga jednom ovde sa Frensisom. Prijatan, dosta se smejao. Vie bih ga poelela za
svog menadera u banci, nego za svog advokata. Pogledala sam u Jasminu Drejk, ali ona je tipkala po
svom kompjuteru i nije dizala pogled. Bacila sam pogled ka Obenu i trgla se od njegovog ukoenog,
pustog pogleda na sebi. Izvadila sam jedini list papira i stavila ga na sto ispred sebe.
To je to? - ree Furt.
Ispricajte nam, ukratko, doktorko Kvin. Bio je to Obenov glas.
Pustite ga.
U sobi je zavladao tajac. Mogla sam da ujem otkucaje svog srca. Bili su dosta ujednaeni.
Oseala sam se bolje kada sam to izgovorila, sada sam prela granicu.
Molim?
Ukoliko nemate neki drugi dokaz koji mi niste pomenuli, ja ovde ne vidim sluaj. Do sada.
Furtovo lice pocrvene. To je bio najgori momenat. Trebalo je da budem na njegovoj strani, ali
sada se inilo da nisam.
Ne znate o emu priate. -ree, ne gledajui me u oi.
Duboko sam udahnula: Onda nije trebalo da traite da pravim izvetaj.
O Vaem prokletom izvetaju i govorim. - ree Furt, sa nekim ljutitim poletom, kao da je ovo
bilo neto to bi se moglo ismejati. - Pitali smo Vas samo da ocenite Dola. To je sve. Obina kratka
informacija. On je perverznjak. Zar nije? To je sve to je trebalo da kaete. Entoni Majkl Dol je
perverznjak.
On je poremeeni mladi ovek sa nasilnom i zastraujuom matom.
Pa taje
,Matarije. Postoji razlika izmedu fantazije i dela.
Priznao je i priznae ponovo. Videete.
Ne. Fantazirao je za vreme seksualnih inova sa detektivkom Dejvs. -Pogledala sam naokolo.
Imalo je efekta. Vladala je tiina. - Znali ste? Da li ste znali da mu je, dok ga je ohrabrivala - njena
re za to - da govori, masturbirala, dozvoljavajui mu da je mazi. Da li ste je Vi ohrabrivali na to, a
da to niste izgovarali? To je sve u interesu, i te stvari. Zar nije na poetku donela dosta dobar
materijal? U svakom sluaju, nema ni veze. To nije priznanje, to je pornografija.
Sluajte, Kit. - Lice mu je bilo sasvim crveno. - Nije trebalo nikada da Vas dovodim. To je
bila moja greka. Trebalo je da shvatim da posle nesree niste u stanju da prosuujete. Vi se, u
stvari, identifikujete sa Majklom Dolom, titite ga na neki udan nain. To je kao kod ljudi koji se
zaljube u svoje otmiare.
Pogledao je kradimice u Obena, a onda je svoje zabrinuto lice okrenuo ka meni: Mislili smo da
Vam pomaemo, ali sada vidim da smo greili. Bilo je prerano. Zato bi trebalo samo da Vam kaemo
hvala na Vaem vremenu za koje ete biti plaeni.

Progovorila sam blago, koliko mi je to uspevalo: Rekli ste Kolet Dejvs da iznudi priznanje od
Majkla Dola. Da li je znala u ta se uputa? Da li su je odneli?
On je ubica. - ree Furt prezrivo. - Mi znamo da on jeste, a i Vi bar to treba dobro da znate.
Samo treba da to dokaemo pred porotom. Detektivka Dejvs je uradila dobar posao u tekim
uslovima.
Pogledala sam ga u oi: To je bila Vaa ideja?
Furt se oigledno trudio da govori smireno: Mi tamo imamo ubicu. -ree. - Po mom miljenju.
Izgradili smo sluaj. Imamo priznanje. Mislio sam da ete Vi to najpre odobravati, Kit, ako malo
istegnemo pravila. Mi smo na strani ena - one koja je bila ubijena i onih koje e biti.
Mislim da me niste dobro razumeli. - rekoh. ula sam kako mi drhti glas. Da li je to bila
nervoza ili bes? - Ja ne kaem da Majkl Dol nije mogao ubiti tu enu, ali kaem Vam da nemate
sluaj. Ja sam ovde kao neko ko radi sa emotivno nestabilnim i umno poremeenim, ne kao advokat,
ali mislim da bi ta traka bila potpuno neprihvatljiva na bilo kom suenju. 1 vie od toga, smatram da,
kada bi je bilo koji sudija uo, itav sluaj bi izbacio napolje kao najfrapantniju podmetaljku.
Pogledala sam u njega, u njegovo lepo lice: Da sam na Vaem mestu, zakopala bih tu traku u
najdublju rupu i molila se da Dolov advokat nikada ne uje nita o njoj. U svakom sluaju, ja ne
elim vie da imam veze sa sluajem.
To je prva razumna stvar koju ste rekli.
Imalo je efekta.
itava ova stvar - rekoh, skoro se borei za vazduh - ,jeste jebeno groteskno i odvratno
nepristojna. A Vi - to je bilo upueno Jasmini Drejk - Vi bi to trebalo da znate. Pritom ne mislim na
Vas samo kao policajku. Kao prokletu enu. A to vai i za Vas. - okrenula sam se ka glavnom
inspektoru Obenu, koji je sedeo postrani, sa nemim izrazom na svom velikom, rozikastom licu.
Pogledala sam furiozno u izvetaj na stolu, izvetaj koji je sastavljen tako mirnim i naunim
renikom.
Oben mi nije odgovarao. Ustao je i, kada je otvorio vrata, pogledao je u Furta sa nekim mranim
izrazom, koji me je podsetio na vrlo stare i naborane bladhaund pse.
Pustite ga. - rekao je glasom koji je bio mek i skoro obian.
Koga?
Mikija Dola. Jo neto? Niko nije govorio. Onda je pogledao u mene: Poaljite nam Va
raun, doktorka, ili ta god obino radite u ovakvim prilikama. Hvala Vam.
Meutim, nije ba zvuao zahvalno. Upropastila sam mu dan. Onda je otiao. Jasmina Drejk ga je
pratila, gledajui me pravo u oi pre nego to je nestala na hodniku.
Ostala sam sama sa Furtom, koji je sedeo u tiini, zurei u zid. Ustala sam da krenem. Zvuk moje
stolice, koja je zakripala po podu, prenuo ga je. Izgledao je iznenaden to sam jo uvek tu. Govorio
je kao u snu: Bie to Vaa krivica kada uradi to ponovo. Uradio je to Vama, uradio je to onoj
devojci, a napolju se eta neko, neko kome e - verovatno, smemo li da kaemo verovatno? - da uradi
to isto.
Zbogom, Furt. - rekoh, odlazei. - Ja, ovaj, znate
Obratite panju na novine. - viknuo je za mnom da bih ga ula. - Ove nedelje, sledee nedelje
- desie se.

8
Kada sam dospela na ulicu, tresla sam se od potisnutih emocija. elela sam da uinim neto
ekstremno i nasilno, recimo da bacim neto veliko kroz izlog neke radnje ili da napustim zemlju,
uzmem novi identitet i da se vie za ivota ne vratim u Britaniju. Odluila sam da odem kui,
zakljuam vrata i ne izlazim nedelju dana.
Kada sam dola do svojih kola, BMW-a nije bilo. Bez sumnje u uskoro neto uti od nekog
osiguravajueg drutva.
Na klijent nas je obavestio Ogrebotina itavom duinom dva krila. Koliko li to kota?
Moj stan je divno zvonio od praznine. Duli nije bila kod kue. To je bila dragocena prilika.
Napunila sam kadu, sipala u vodu neke egzotine soli glupih naziva, zgrabila novine i neki asopis i
skliznula u kadu kao kit. Brzo sam odbacila novine i poela da itam asopis: itala sam o pet
najboljih vikend-aranmana u unutranjosti za ispod sto funti, nauila sam sedam naina da okirate
svog mukarca u krevetu, a popunila sam i upitnik pod nazivom Da li ste kuevna ili parti-zverka?
Ispalo je da sam parti-zverka. Zato tako retko idem na zabave?
Na kraju sam bacila i magazin i lagano klizila u kupku, sve dok mi samo nos i usta nisu virili
iznad povrine vode. Nije me bilo briga to sam ula kako zvoni telefon, te kako piti telefonska
sekretarica. Zamiljala sam da leim u flotacionom rezervoaru. Slani rastvor podeen da vam
omogui perfektnu stabilnost u vodi, iste temperature kao vae telo. Tama. U emu je stvar? Da li ste
potpuno izolovani ili totalno apsorbovani? Znala sam da se veoma kratko vreme ini veoma dugim,
ili je moda bilo obratno.
Osetila sam nekoliko uzastopnih udaraca i vrata kako lupaju pri zatvaranju. Duli. Zvualo je kao
da je nogom zatvorila vrata. Bilo je vreme da se vratim u realni svet. Lagano sam se brisala, kao da
sam elela da odgodim neminovno, onda sam vezala pekir oko tela i izala.
Fantastino. - ree Duli. - Kupanje preko dana. Tako se ivi.
Izgleda malo kao neto zabranjeno. - priznadoh, mada me je u isto vreme iritiralo to me
proziva da ugaam sebi osoba koja je provela godine lutajui oko sveta.
Ne brini za veeru. - ree veselo. - Prelistala sam neke tvoje kuvare, pa sam izala u malu
kupovinu. Jesi li tu veeras?
Jesam, ali nisam ba planirala
Odlino. Pusti me da ti ugadam. To je tajna, ali nemoj da brine. Sve je veoma lako. Veoma
zdravo. A, da. Ima poruku na telefonskoj sekretarici od nekog ko se zove Roza. Izvini, nisam znala
da si tu, a ja sam oekivala poziv. Nisam sigurna da li sam pritisla pravo dugme. Moda sam je
grekom izbrisala.
Da, to je uinila. Otila sam i obukla se veoma brzo i jednostavno. Nisam izlazila u provod.
Navukla sam neke bele farmerice i svetlo plavi duks. Pokuavala sam da ignoriem Rozinu poruku.
Nisam mogla da zamislim nijednu dobru vest vezanu za tu poruku. Ipak, izbrojala sam do deset i
okrenula broj.
Moramo da se naemo. - ree odmah Roza.
Zato?
Ima veze sa policijom. Koliko sam razumela, nisi posluala moj savet. To ba i nije iznenaenje,
ali bi bilo lepo da si mi rekla.
O. - rekoh, oseajui kako mi srce otkazuje. - Dobro. Kada da dodem sutra?
Volela bih danas da te vidim. Da li bih mogla da te vidim kod kue?

Zato? Mislim, u redu. - odgovorih.

Stiem za oko sat. - ree Roza i spusti slualicu.
Nala sam se u teatralno neuspenom pokuaju da sredim dnevnu sobu, uz alarmantne zvuke koje
je Duli proizvodila u kuhinji. Prolo je jedva trietvrt sata, kada sam zaula kucanje na vratima.
Strala sam niz stepenice i otvorila vrata sa nauenim ljubaznim pozdravom na licu, koji se
zamrzao kada sam pogledala napolje: O. - bilo je sve to sam mogla da proizvedem, to sam,
mislim, rekla i Rozi preko telefona.
Nisam sama. - ree.
Nije bila sama. Pored nje je stajao detektiv, glavni inspektor Oben. Iza njega su stajala kola. Bio
je to BMW.
Zao mi je zbog kola. - rekoh. To je bilo sve to sam mogla da smislim, ali, kada sam to
izgovorila, shvatila sam da ne morate odmah i da kaete to to jedino moete da smislite. Moe se
desiti da je to jedino to moete da smislite najgore to moete da izgovorite. - Apsolutno sam kriva.
Platiu tu tetu. Znam da je prvo pravilo u sudarima da se ne prizna krivica, ali ja u potpunosti
priznajem krivicu.
Roza je gledala zbunjeno, a Oben se blago nasmeio.
Problem pri parkiranju. - objasni joj. Onda je pogledao u mene. - To ste bili Vi, zar ne? Bila
je tu poruka, ali je pokisla. Ne brinite, mislim da e teta biti okarakterisana kao da se dogodila na
dunosti.
to i jeste tano. - rekoh. - Na neki nain.
Zatrala sam se da kaem i gluplje stvari, tako da sam otvorila irom vrata i stala ustranu da bi
mogli da prou pored mene. Na poetku sam mislila, na neki paranoian nain, da sve to ima veze sa
tetom na kolima, to sam napustila mesto zloina, ili neto slino. Ali, sada je bilo jasno da se ne
radi o tome.
ta se, onda, dogaa? Da li je uloena neka oficijelna alba? Pratila sam ih uz stepenice. Kada
smo stigli u dnevnu sobu, Duli izae iz kuhinje, izgledajui dosta iznenaujue u traftastoj
mesarskoj kecelji, mojoj kecelji. Delovala je iznenadeno. Upoznala sam ih.
Oben se dosta nespretno rukovao sa Duli: Vi ste, ovaj - ree.
Duli je kod mene na nekoliko dana. - prekinuh.
ta li je mislio? Onda sam pogledala u Duli, mrava, preplanula, Amazonka. O, Boe, verovatno
je mislio da se radi o nekim lezbejskim stvarima. Razmiljala sam da pokuam da objasnim na
odnos, ali onda i nisam videla neku svrhu.
Ja nam pravim veeru. - ree Duli. Zazvuala je uasno domae. -Hoete li da ostanete?
Ovo je samo radni sastanak. - rekoh brzo. Protresla sam se od pomisli na mene i Duli kako
kao par pokuavamo da pokrenemo neku zabavu.
Vi ste svarno detektiv? - upita Duli Obena.
Stvarno jesam. - ree.
To mora da je fantastino.
Ne ba sve vreme. - Oben je pogledao u Rozu, koja je uzela neku knjigu sa police i prelistavala
je sa zabrnitom panjom. - Moete li da nas izvinite? - zamoli Oben Duli sa paljivom
ljubaznou.
Ko? Ja? - Duli je bila iznenaena. - Vratiu se u kuhinju.
Odleprala je. Kada je otila, Roza i ja smo sedele jedna pored druge na sofi, dokje Oben
privukao stolicu, tako da je bio blizu mene.
Den Oben me je nazvao jutros

Roza. - prekinuh. - Znam da je trebalo

Podigla je ruku da bi me utiala: Saekaj - ree. Okrenula se ka Obenu: Den? - Oito su se
dobro poznavali.
ao mi je zbog svega ovoga. - upadoh ponovo, pre nego to je ita rekao. - Ionako sam bila
malo rastrojena, a i bila sam toliko protiv tog zavodenja, itave te ideje, da nisam mogla da se
zaustavim. Ali, bilo je to neprofesionalno i
Bili ste u pravu. - ree Oben.
Nisam mogla da vidim njegov izraz lica, jer se nagao napred dok je govorio, trljajui oi. Bio je
umoran.
Molim?
itava ideja je bila katastrofalna. U pravu ste. Razgovarao sam sa nekim ljudima iz pravnog
odeljenja i, kao to ste rekli, izgleda da ona traka ne bi mogla nikakako da se prihvati kao dokaz. Ta
jadna devojka je vukla Dola za nos. Bilo kako bilo. - Glupavo se osmehnuo u pravcu Roze, to je
odmah ispravio zavaljujui se u stolicu.
Pa. - rekoh i slegoh ramena. - Dobro.
Nisam doao samo zbog toga. Nazvao sam dr Dej, poto elim da se vratite.
Da se vratim?
To je bio dobar posao, iste glave. elim da se vratite u istragu.
Ne mislim da je to dobra ideja.
Zato?
Iz mnogo razloga. Za poetak, da li moete da me zamislite kako ponovo radim sa Furtom? On se
puio od besa.
Furt je moj problem. On ionako vie nije zaduen za istragu. Ja sam zaduen.
O. - rekoh. - Ipak, ne mislim da mogu mnogo da pruim. Nisam mnogo radila na takvim
stvarima. U stvari, nisam uopte. Ja samo radim sa ljudima kao to je Dol. Nemam posebne ideje.
Oben je ustao i otiao do prozora, a zatim se okrenuo.
Ovo je jednostavan sluaj. - ree. - Ovo je jedno veoma jednostavno, uasno ubistvo. Nai
enu na pustom mestu, ubij je i bei. On je jo uvek negde tamo napolju. Treba nam samo malo sree.
Samo malo i uhvatiemo ga.
Zato ste nazvali Rozu? - zapitah sumnjiavo. - Zato ne mene?
Zato to je eleo da zna ta ja mislim o tome. - ree Roza.
Misli, da li sam luda? - upitah.
Roza nije mogla da zadri ozbiljno lice: Ne bih iskoristila priliku da to komentariem. - ree. eleo je da zna da li je fer da te to zamoli.
I ti si rekla?
Da treba da te pita.
Misli, da me pita da li je fer da me pita? Slegla je ramenima.
ta Vi mislite? - upita Oben.
Razmisliu o tome. - rekoh bezazleno.
To je dobro. - ree Oben. - Samo Vas elim u ekipi. Vi recite uslove. Imate odreene ruke.
Dau Vam sve to Vam treba.
Vrata poletee i pojavi se Duli. Nosila je posluavnik. Gde je, pobogu, to nala? Na njemu su
bile tri posude.
Pre nego to ita kaete, - ree - ovo nije veera. To je samo meze. Hoete, zar ne, gospodine
detektive?

Kako da ne. - ree Oben, gledajui uzbueno u tanjir. - ta je to?

To su najobinije stvari. Neka unka i smokve, salata od artioka, a ovo je mali omlet sa
tikvicama. Doneu tanjire.
Vratila se, ne samo sa tanjirima i viljukama, ve i sa aama i otvorenom flaom crnog vina.
Vrlo skupom fiaom vina, koju je Albi zaboravio, ali e je se nekada sigurno setiti. Eto, Duli je ipak
imala svojih prednosti. Velikoduno nam je napunila ae. I Oben i Roza su sipali sebi iz sve tri
posude.
Ovo je jako dobro, Duli. - ree Roza.
Izvrsno. - sloi se Oben. - Moram da kaem da je ovo jako dobra kombinacija. Koliko dugo
ste Vi i Kit, znate, ovaj
O, tek nekoliko nedelja. - ree Duli veselo. Ispila sam itavu au u jednom gutljaju.

9
Sledeeg dana, kada sam otila u Streton Grin na sastanak, Oben me je zagrlio, zbog ega sam se
osetila vie kao omiljena neaka nego kao profesionalni savetnik. Onda me je proveo kroz
kancelariju da bih upoznala povei novi tim, koji je radio na istrazi ubistva na kanalu.
Hvala na sinonoj veeri. - ree. - Izvrsna hrana. Recite mi. -Pogledao je naokolo sa
smenim izrazom. - Kada ste se Vi i, ovaj, Duli upoznale?
Ne znam. Pre mnogo godina. Bila je prijateljica mojih prijatelja. Ja u stvari nisam
Lepo. - ree.
Vas dve ste dobar, ovaj
Vidite. - rekoh ubrzano. - Mislim da je najbolje - prekinula sam reenicu, poto me je
Oben sada ve vodio kroz kancelariju za planiranje akcija, koja je izgledala kao da su u njoj skoro
bili lopovi - prepuni ormari izvuenih fioka, naslagani dosijei na stolu, kutije do pola pune prljavim
oljama.
Selimo se. - ree Oben, utirajui kotur selotejpa sebi sa puta.
Tako sam neto i mislila.
To je potpuna katastrofa. Da li ste se ikada selili?
Da. To je odvratno.
Pogledala sam naokolo ne bih li ugledala Furta, ali, na moje olakanje, nisam mogla da ga vidim.
A onda sam se iznervirala zbog sebe same. Zbog ega bih se ja oseala loe? Ja to nisam traila.
Zastali smo na drugoj strani kancelarije, u uglu. Oben je neto signalizirao razliitim ljudima koji su
bili sklupani iznad stolova, te su slualice vraene na mesto, dokumenta su zatvarana i mala grupica
detektiva, mukaraca i ena, okupila se oko nas. Oben se prvo nakaljao.
Ovo je doktorka Kit Kvin. Njen rad je povezan sa Velbek klinikom i bolnicom Market Hil za
kriminalce poremeenog uma. - Okrenuo se ka meni. - Neu sada da Vam svakog ponaosob
predstavljam. Verovatno ete imati kontakte sa veinom od njih.
Zdravo. - rekoh, pokuavajui da se osmehnem itavoj sobi. U tom trenutku je uao Furt. Stajao
je kod vrata i prekrstio ruke preko grudi.
Zbog doktorke Kvin, - nastavi Oben - pustili smo Dola.
Ovo priznanje nije ba bilo nagraeno irokim aplauzom. Umesto toga, ula su se mrmljanja u
pozadini i pomeranja nogu. - I, ukoliko neko ima problem u vezi s tim, voleo bih da dode kod mene
da me vidi. Da je ovaj sluaj otiao pred sudiju, pljusnuo bi nas nazad pravo u lice. Neu ovde
ponavljati ono to sam privatno rekao Gaju, ali hajde da malo poradimo peke na stari nain, u redu?
A, u meuvremenu, dajte doktorki Kvin sve to joj je potrebno.
Jo agora. Osetila sam da nisu ba svi oduevljeni to sam im prikaena: Kit, da li biste Vi
eleli neto da kaete?
Poela sam. Nisam bila spremna na ovo. Gledala sam u malo namrgodena lica koja su bila
okrenuta ka meni.
Pa. - rekoh. Mrzela sam da zapoinjem reenice kada nisam imala predstavu ta e da usledi. Samo elim da kaem da ja nisam ovde da bih Vam rekla kako treba da radite svoj posao. Verovatno
najbolje to mogu da uinim jeste da pomognem, pokazujui vam pre jedan nego neki drugi pravac,
samo sugestijama.
To je bio Dol. - ree neko. Nisam mogla da vidim ko.
Stvarno? - rekoh, elei da nanesem efektiniji kontraudar.

Da.
Mogla sam sada da razaznam ko je govorio, bio je to neki mukarac u pozadini, leerno obuen,
visok, graen kao igra ragbija. Oben iskorai napred.
Onda naite neki pravi dokaz, Dil. - ree.
ta ako ste pogreili? ta ako je Dol to uradio?
Vidite, ja nikada nisam rekla da je Dol nevin. Rekla sam da nema dokaza. Ono to elim da
uinim je da vidim ta vi imate, te da se pravim da nikada nisam ula njegovo ime. Neko je mrmljao
neto to nisam mogla da ujem, a neko drugi se glasno nasmejao.
Dostaje. - ree Oben otro. - Sastanak je zavren. Oprostite, Kit. -ree, gledajui prezrivo u
svoje detektive. - Rekao bih da nisu loa ekipa, stvarno, a moda i greim. Ali, znam da moete da
se brinete sama o sebi. Ostaviu Vas sa Gajom. U redu?
U redu. Nije bilo u redu.
Oben ode, a i drugi se razidoe, mada nisu izgledali mnogo zaposleno. Pogledala sam u Furta.
Mogu li da Vam donesem aja? - upita ljubazno.
Kasnije, hvala.
Pa, imate li neku ideju?
Ne. - rekoh iskreno. - Nemam. Bez obzira, u ovom stadijumu bi ideje bile samo prepreka.
elim da pregledam materijal prazne glave.
Furt se nasmei.
Ne znam zato bismo unajmljivali prazne glave kada imamo Dila. Ali, rekoh Vam, ovo je vrlo
jednostavan sluaj.
Stvarno?
Odbegla devojka naena mrtva kraj kanala.
Je li to jednostavno?
Furt slee ramenima i pogleda naokolo, skoro kao da se stideo da bi neko mogao da prislukuje
dok bi on iznosio neto oigledno jednom uobraenom psihijatru: Perverznjaci napadaju prostitutke i
odbegle zato to su one lake mete. Napadaju ih pored kanala zato to su to pusta mesta. Nema
saobraaja.
Da, itala sam sve to.
Ne slaete se?
Mogu li neto da predloim?
Furt zauta. Mislim da je eleo da mi kaem da odjebem iz stanice i da se ne vraam, ali to nije
bilo dozvoljeno.
Upravo zato Vas plaamo. - ree.
Ponekad je najlake samo nekome prikaiti etiketu. Moglo bi da pomogne ako o Lajan ne biste
razmiljali kao o odbegloj osobi. To vas sputava da je shvatite kao individuu.
Ona je bila odbegla osoba.
Znam, - rekoh - ali je takoe mogla biti tota jo.
Mislite, neto kao prostitutka? Ponovo se nakratko nasmejao, ali je prestao kada je ugledao moj
izraz lica. Imala sam iznenadnu viziju njega kada je bio deak kako ga guraju drugi deaci dok nije
razvio svoju taku vrstog mukarca.
Ne, ne mislim to. Ona je bila mlada devojka. Imala je svoju istoriju, prolost, porodicu, ime.
Koje mi ne znamo.
Koliko je imala godina, okvirno?
esnaest, sedamnaest - moda i neto manje, moda i malo vie.

Kako uopte znamo da se zvala Lajan?

Ne znamo. Samo znamo da se tako oslovljavala. Neki lik po imenu Pevik, koji ima hostel u
kraju, ju je identifikovao.
Ali, verovatno je samo pitanje vremena kada ete saznati ko je zapravo bila Lajan i odakle je
dola.
Zato to mislite? - Imao je lak osmeh na usnama.
Svako se nalazi na nekoj listi, u nekom kompjuteru, registru, zar ne?
Da li znate koliko je beanje od kue uestalo?
Dosta, to mi je poznato.
Ima ih na desetine hiljada.
Znam. - rekoh.
To su oni za koje znamo da su nestali, ali ne moemo da ih naemo. To su oni za koje postoji
neko ko eli da ih pronaemo. Sta je sa drugima, kao to je Lajan, za koje nikog ne zabole dupe, koji
su se jednog dana samo otrgli i nikada se nisu vratili? Kako da ih pronaemo, kada niko nije prijavio
da su nestali? To vam je kao jebeno odeljenje za izgubljeni prtljag na aerodromu. Jeste li nekada bili
u jednom od njih? Ja jesam, u Kairu -ogroman magacin kofera, veina njih potpuno sklonjena s
vidika, skupljaju prainu i jedu ih pacovi. Teko je nai svoj kofer, ak i ako ima na sebi oznaku, ali,
ako je nema, moete da ga zaboravite.
Lajan nije komad prtljaga.
Zurio je u mene: Nisam rekao da je komad prtljaga.- ljutnuo se. -Rekao sam da je kao komad
prtljaga.
Hou da kaem da moramo o njoj da razmiljamo kao o devojci, a ne kao o izgubljenom
predmetu. Ne samo kao o pobegloj.
A ta je sa kanalom? Da li smemo tako da ga nazivamo, ili Vi mislite da bi to trebalo da bude
maskirana reka?
Pokuavam da kaem da pomae kada stvarima pristupate svei. Medutim, to je moda stvarno
podsetnica samo za mene, a ne i za Vas.
Dobro. - ree veoma mirno. - Mi napeto iekujemo Va doprinos. Sta mogu da Vam
donesem?
Zar vam Oben nije rekao? - Oajniki sam pokuavala da zvuim autoritativno i kao da tano
znam ta radim. - elim mirnu sobu, a potom bih volela da pregledam sve to imate.
Jo neto? - Ovo poslednje je reeno sa uasnom ljubaznou.
aj bi bio u redu, molim Vas. Samo kap mleka. Bez eera.
Furt me je odveo do male sobe bez prozora, koja je smrdela kao da je ranije koriena za
skladitenje neeg korozivnog i ilegalnog. Nije bilo nieg osim stola i plastine stolice. U roku od
nekoliko minuta stigla su dva enska pozornika, nosei zaveljaj fajlova. Izgledao je poraavajue
tanko i prozirno. Nita se nije znalo o Lajaninom ivotu, a ni o njenoj smrti nisu sakupili mnogo
podataka. Poela sam da itam. Sedela sam u toj sobi sat i etrdeset pet minuta. itala sam o
ubodnim ranama, itala neke izjave, gledala fotografije njenog golog tela na mestu ubistva, licem na
dole, u zakrljaloj travi iza nekog bunja pored kanala i na kraju pomislih: Je li to to?

10
Na radiju su rekli da je to najkiovitije leto od 1736. godine. Parkirala sam se u nekoj bari i sedela
jedan minut, dok je voda jurila niz staklo i udarala o haubu. Zatvorila sam oi i ula kiu u svojoj
glavi kao buru. Nisam se navikla da vidim mrtva tela.
Patolog je ekao na mene. Aleksandra Heris. Sretala sam je ranije. Nije izgledala kao patolog (a
kako bi oni pa trebalo da izgledaju?), vie kao ostarela glumica B-produkcije iz tridesetih godina,
pohotna u svom belom mantilu, sa tamnom kosom koja pada u loknama oko mekanog ovalnog lica i
uspavanim, pasivnim vazduhom oko nje. Ili je bila samo umorna. Imala je tamne kolutove ispod oiju.
Aleksandra, - rekoh, dok smo se rukovale - hvala Vam to ste mi posvetili svoje vreme.
U redu je. To mi je posao. Gaj je rekao da ste ve pregledali fajlove.
Da. Ipak, niste Vi radili autopsiju?
Ne, bilo je to njegovo gospodstvo. Mislim na Brajana Beroua. Ser Brajan. On danas dri
predavanje. Sta Vas zapravo tano zanima?
Samo elim sebi da stvorim sliku. - rekoh.
Sliku? - Gledala je u mene sumnjiavo, kao da iznenada to vie nije bila dobra ideja.
Da je osetim. - dodah neadekvatno. - Lajan.
Da li ste nekada pre videli le? Nema tu mnogo ta da se vidi.
Videla? - upitah. - Studirala sam medicinu. Imala sam jedan samo za sebe est meseci.
Oprostite. Da li elite da odmah ponemo?
Moe i tako.
Prsti mi skliznue na ruku tane. elela sam da vidim Lajan; stvarno da je vidim, ne samo da
preleem preko groznih fotografija, traei neke tragove. Imala je kratak, usamljen ivot i nikom nije
posebno nedostajala sada kada je mrtva. elela sam da je dodimem; da stojim pored njenog tela neko
vreme. Nisam mislila da e Aleksandra to razumeti, a nisam siguma ni da li i ja razumem.
Da li treba da se presvuem? - upitah.
Mislite u balsku haljinu? - upita Aleksandra sa smekom. - Ne, mi se ovdeuglavnom oblaimo
neformalno.
ao mi je. - rekoh. - Ja sam stvamo nova u svemu ovom. Jo nisam nauila da sve to shvatam
kao vic.
Hoete li da priam kao pogrebnik?
elim da vidim Lajan.- rekoh ljubazno.
Aleksandrin smeak nestade. Nije vie bila toliko prijateljski raspoloena. Pratila sam je kroz
dva para pokretnih vrata, oslukujui zvuk mojih tikli po linoleumu. Stigli smo u drugi svet, hladan,
tih i sterilan. Podsvet, pomislih. Iako sam na sebi imala tanku letnju odeu, koa mi se najeila.
Mogla sam da ujem otkucaje svog srca - kako je to udno, toliko tela lei ovde, a samo naa dva
srca kucaju.
Mogla sam da vidim o emu je priala Aleksandra. Lajan je izgledala kao da je svaki i najmanji
dokaz o tome da je ivela u tom prljavom pretrpanom svetu napolju uklonjen sa njenog tela. Bila je
jako, jako ista. Ne ista kao kada perete ruke. Cista kao kada ribate sudoperu, pa su vam ruke
hrapave i grube. Sa otkrivenom glavom, jedini deli njenog ivota koji sam mogla da vidim bila je
siuna zatvorena rupica u jednoj resi uha. Ser Brajan Berou je imao komplikovan zadatak. Sekao je
paljivo oko njenog vrata iznad uboda. Njegov rez je bio zaiven. Ostala je rana od noa, ali, poto je
oiena i nije bilo krvi, izgledala je kao da je ispunjena plastikom. Prisustvovala sam ranije

hirurkim operacijama i taj jaki miris mesa i krvi koji podsea na hranu za make mi je zauvek ostao
u ulima. Ali, ovo je bilo drugaije. Samo otar medicinski miris, koji mi je pekao nozdrve.
Lajanino lice je bilo okruglo. Imala je malo pega na vrhu nosa. Usta su joj bila mala i bez boje.
Stavila sam prst na njen obraz i osetila skamenjeno meso. Smrt pod vrhovima prstiju, tako hladna i
tvrda da sam ostala bez vazduha. Imala je ridu kosu, dugu, divlju, razdeljenu nepravilno na sredini.
Kada sam se nagla, mogla sam da vidim oteene vrhove. Izgleda da kosa nastavlja da raste posle
smrti, svi to znaju. Kosa i nokti - ali, kada sam oprezno podigla jednu stranu prekrivaa da bih videla
jednu ruku, videla sam da su Lajanini nokti bili izgrieni do mesa. Imala je siune pufhaste ruke.
Nekako su me upravo ruke najvie ponele. One su i dalje izgledale meke, kao da mogu da se savijaju
i dre. Dodirnula sam joj dlan, i on je bio tvrd kao kamen.
Duboko sam udahnula i skinula prekriva, tako da su joj samo jo noge bile prekrivene.
Pogledala sam itavo njeno telo; kao da se prizor ulivao u moju Iobanju i tamo se fiksirao. Ponovo je
tu bio Ser Brajanov dugi rez - od vrata do riih stidnih dlaica. Ne ba prav. Postojao je mali rez oko
pupka, kao put koji krui oko prastarog spomenika. Rana je spretno zaivena, kao demonstracija na
asu domainstva. Morala sam da se skoncentriem na bitne rane. Grkljan joj je preseen spretno i
efikasno, s jedne na drugu stranu, ali su tu bili i mali tragovi uboda na stomaku, ramenima, butinama.
Bilo ih je sedamnaest - prvi put sam se zabrojala, pa sam morala da ponem ispoetka. Njene visoke,
ravne grudi ostale su netaknute; isto tako i genitalni predeo. Znala sam iz izvetaja sa autopsije da
nije bilo povreda unutar vagine ili na perineumu.
Pribliila sam se Lajan. Trudila sam se da je tako zovem u sebi. Noge su joj bile neobrijane.
Ruke su joj bile dlakave. Imala je nekoliko veih ogrebotina na levom runom zglobu - one bi mogle
poticati od kupina u kojima je leala pored kanala. Oiljak na levom kolenu. Moda je pala kada je
bila mala.
Zamiljala sam je dok je jo imala kikice, sa proredom izmeu zuba, kako tri po nekoj bati
jednog leta kada nije padala kia, mislei da e ivot biti divan. To je ono to je toliko dirljivo kod
dece: ona su sigurna da e im ivot biti sjajan. Pitajte estogodinjake ta bi eleli da budu kada
porastu; rei e - pilot, premijer, baletan, pop zvezda, fudbaler, milioner. Pitala sam se, ta li je
Lajan elela da bude. Pa, kakvi god da su joj bili snovi, sada vie nema snova. Sada je bila tu meutim, naravno, Lajan uopte nije bila tu, tu je bilo samo njeno hladno telo udne boje. Nikog nije
bilo u sobi osim mene. Nije bilo daka ivota u toj prostoriji osim mog daha. Nikada pre nisam imala
takav oseaj odsustva.
Skinula sam prekriva sa njenih nogu i videla da su joj nokti namazani crvenim lakom, lak se
okrnjio. Dodirnula sam oiljak na njenom kolenu. Ponovo sam dodirnula njenu ruku sa patetino
izgrickanim noktima. Podigla sam pramen rie kose. ak i kosa joj je izgledala mrtvo. Svaka elija i
svaki njen deo je stao na svom putu. Mogla sam da osetim kako mi krv kulja po telu, vazduh koji
prolazi kroz njega, slike koje mi teku kroz oi, kosu kako me golica na oznojenoj koi.
Dosta. Povukla sam pokriva, uverila se da potpuno prekriva Lajan, da joj ne bi ostala ni jedna
dlaka otkrivena. elela sam neto da kaem, bilo ta to bi razbilo tu tiinu, ali nisam mogla da
smislim nita to bih rekla, tako da sam se glasno nakaljala. Istog trenutka Aleksandra upade u
prostoriju. Mora da je ekala tano ispred.
Gotova?
Da.
Lajan je leala u koritu i Aleksandra ga s naporom gurnu nazad u ogromni plakar.
Nije bilo nieg to nisi mogla da nae u izvetaju, zar ne? - upita sa malom otrinom u glasu.
elela sam da pogledam rane. - rekoh.

Pokupila sam svoj kofer, svoj kini mantil i izala, sapliui se kroz vrata, na kiu. Podigla sam
lice ka nebu i pustila kiu da ga obliva kao suze.
Vratila sam se u svoju kutijastu sobu u stanici i ponovo pretresla Lajanin fajl, iako sam ga do
sada ve jako dobro upoznala. Prvo sam pogledala oskudni deo o biografiji: mlada devojka po imenu
Lajan, procenjena starost oko sedamnaest godina, verovatno se pojavila u kraju oko Kersi Tauna pre
sedam do osam meseci, odsela na kratko u hostelu koji vodi ovek po imenu Vilijam Pevik, inae kako kae par beskunika koje je policija uspela da nahvata - spavala u parkovima po klupama ili u
ulazima prodavnica ili, esto, na podu nekog srenijeg prijatelja koji je iveo u nekoj kui bez broja.
To je bilo sve - nita o njenim osobinama, prijateljstvima, seksualnoj istoriji. Nije pisalo ni da li je
devica ili ne.
Podigla sam mapu mesta gde je nadeno njeno telo, jedan iks je oznaavao lokaciju. Onda sam
nazvala Furta.
Volela bih da vidim gde je naena. - rekoh. - Moda danas popodne, posle klinike? Oko pet,
je li to mogue?
Nai u Dila da ide sa Vama. - odgovori. Skoro da sam mogla da ujem kako se smeje.
Evo gde ju je Dol stigao. - ree Dil, gledajui sa strane u mene. Povukao se unazad da bih
mogla da vidim.
Lajanino telo je pronadeno u blatu pliaka, iza debla mrtvog drveta, gde rastu koprive i krabljice.
Po polomljenim stabljikama jo uvek je moglo da se razazna gde je leala, ispruena, sa licem na
dole. Glava joj je bila gurnuta pravo u korov. Njene noge, u belim baletankama i drskim arpama sa
crvenim traftama, leale su na razbijenoj boci. Froncle plastinih kesa su visile sa bodljikavih grana
kupina i plutale po crnoj uljkastoj vodi. U blatu staze pored kanala leale su ugaene kutije od
cigareta i parii drveta. Siuni plastini konji leao je tano ispred Lajaninog skrovita; verovatno
ga je neko razdragano dete tu ispustilo. Odmah iza videla sam toak od bicikla kako rda i krivi se.
neki mladi ju je naao?
Tano. Neki Deril ili tako neto.
Pirs.
Da. Doger. Ne dogira bez veze. Jeste li itali njegovu izjavu? On ju je naao dok je umirala.
Manje ili vie. On je tuda posrtao i uo je njen vapaj.
Ali, ona je umrla ba kada ju je pronaao.
Drkadija - mislim na Derila, ne na Vas. - On je piao uz vetar ovuda deset minuta, razmiljajui
ta da radi. Usrao se, bolje reeno. Onda, kada se sakupio i otreznio, nazvao nas je i mi smo stigli, ali
ona je bila mrtva. Da je siao pravo dole, mogla je da mu kae ko je to uinio. To bi nas potedelo
istrage.
Zar on nije osumnjien?
Naravno. Ali, on nije dirao telo. Dobra stara Lajan je izgledala kao da su je prskali krvlju.
Ubica mora da je bio skroz obliven. Uzeli smo uzorke sa Derila, sa odee, sve. Nita pod milim
Bogom.
A bila je tu i ona ena, Meri Gould. - rekoh, pola za sebe.
Da, stara majka sa hlebom za patke. Ona je dola sa druge strane bunja, iz ravnice. Ona je
videla telo i odetala kui. Nije zvala do sutradan. Dali smo joj medalju za uvanje tajne.
Okrenula sam se ponovo ka mestu i posmatrala ga.
Aonda se nakon nekoliko dana prijavio Dol, da bi rekao kako se unjao po kraju. - ree Dil. Nije se ba tako izrazio.
Namrtila sam se i on se ponovo drsko nacerio i zvidao kroz zube.

Pokuavala sam da stvorim sama sebi predstavu o dogaaju. Kada je pronadena, nosila je veoma
kratku crvenu suknju od likre, navuenu iznad zadnjice. Gaice joj nisu skidane. Nosila je ljubiastu
pamunu koulju bez prslueta ispod. Nosila je tu odeu kada je umrla, to znai da joj ona nije
skidana. Ubodi su usledili kroz koulju. Na levom zglobu je nosila jedan od onih digitalnih satova
koje daju besplatao u servisima, a oko vrata je imala sirotinjski pozlaeni medaljon u obliku
slomljenog srca. Na sebi je imao krivudav ljubiast natpis: Najbolji Da li je neko, negde, nosio
drugu polovinu srca, uvajui tajnu - prijatelj?
Pozvala sam Popi, moju najbolju prijateljicu. Bilo mi je potrebno da ponovo ujem topao glas.
Kit! Kako je, prva nedelja na poslu? - U pozadini sam mogla da ujem decu kako vrite i
urlaju. Popi je neto pomerala, zvuk kaike.
Tek nedelju dana, pomislih. etiri dana: udno. - odgovorih. -Veoma udno.
Pokuavala sam da te dobijem. Javljala se neka ena koju ne poznajem.
Duli. Da li si je nekada ranije srela, pre mnogo godina? Moda, ona potie iz vremena pre tebe.
Ona nije bila tu neko vreme.
Da li ti je prenela moje poruku? Nije.
Ko je ona? ekaj - Megan! Ejmi! Doite i uzmite vrue mleko i med! Izvini. Ta Duli
Bila je odsutna, putovala je oko sveta. Sada ostaje ovde. Na kratko.
O. Pa,je lti smeta?
Ne ba, ne sasvim.
Ali, ti si u redu? O, Isuse, poisti sada to. Sada! Donesi krpu ili neto drugo, razliva se svuda.
Je 1 mora da prekine?
Mislim da u morati. Zvau te.
Jo jue sam kupila namirnice, ukljuujui i kesu svee paste, teglu sa crvenim biberom i ili
sosom i nekoliko kesa one salate koja ne mora da se pere. Meutim, sve je to nestalo. Isto kao i pare
torte od limuna i ingver torte od sira. U friideru nije bilo nieg osim nekoliko kartona mleka, nekog
sira za mazanje i - podigla sam ih da bih se potpuno uverila - par novih crnih gaica, sa cenom koja
je jo uvek visila na njima.
Zakucala sam na Dulina vrata. Bez odgovora. Gurnula sam ih. Posvuda komadi odee,
ukljuujui i neke moje. Teglice sa kremama i tube sa karminom na plakaru na koji je naslonila
ogledalo iz kupatila. Moje papue su stajale pored njenog nenametenog kreveta.
Nisam bila raspoloena da idem ponovo u prodavnicu - bila sam suvie umorna - pa sam
napravila tost sa marmeladom i olju kakaoa. Povratila sam svoje papue i obukla svoju kunu
haljinu. Onda sam izvadila tablu za crtanje. Sela sam za sto, pijuckajui penuavu toplu okoladu i
pokuala da nacrtam Lajan - ali ne njeno lice; njene male deje ruke sa noktima izgrickanim do mesa.
Ruke su komplikovane, ak gore nego noge ili lica. Skoro da je nemogue pogoditi tane proporcije.
Prsti se savijaju kao banane; palac se savija pod neverovatnim uglom.
Nisam uspevala, pa sam, nakon nekoliko pokuaja, odustala. Malo sam se brinula zbog crnih
gaica u mom friideru, kia je pljutala po prozoru, nesnosan oseaj da sam neto izgubila.

11
Kada neto radite, to samo po sebi podstie rast adrenalina. Umesto da leim u kadi dok Duli ne
ode, tog jutra sam se istuirala na brzinu i oprala kosu. Nisam elela da je suim, samo sam je ustro
istrljala pekirom i uvila na gore. Popila sam kafu dok sam oblaila haljinu i navlaila sandale. Onda
sam, stavljajui kljueve od kola i jabuku u torbu, uspela da mugnem pored Duli, koja je sedela za
kuhinjskim stolom sa oljom aja, pospana kao maka kada se suna.
Odvezla sam se pravo do Velbeka i parkirala se na staro mesto ispod jednog bagrema. Jutro je
bilo sparno i teko. Nikog jo nije bilo na poslu, osim jednog istaa, koji se kretao unazad po
hodniku sa usisivaem.
Zatvorila sam vrata od svoje kancelarije i otvorila prozore, koji su preko delia bate gledali na
zadnji deo. Nije bilo papira u pregratku za dokumenta koja su obraena, ali se omanja planina
nalazila u fahu za obradu.
Pacijcnti koje je trebalo da pogledam, izvetaji sa kojima sam morala da se rvem, dopisi na koje
treba da odgovorim, obrasci koje treba da ispunim, urnali koje valja da proitam, pozivnice za
dogaaje koje u da odbijem.
Kako je pokazivala telefonska sekretarica, imala sam dvadeset i devet poruka. Ukljuila sam svoj
kompjuter i nala takoe tuce i vie mejlova. Negde sam proitala da ozbiljni slubenici u izvrnim
odeljenjima mogu da dobiju i do dvesta mejlova na dan. To uopte nije bilo fer. Zar to ne bi moglo
da se rasporedi na sve one ljude koji sede sami u sobi i kojima niko ne eli da poalje poruku?
Oko devet se gomila dokumenata smanjila. Odbila sam pozive na konferencije u tri trazliite
zemlje; podelila sam zahteve da vidim pacijente na gomile oznaene sa da, ne i ne znam; popunila
sam plan sa zadovoljavajue malim blokovima odvojenog vremena.
Svuda oko moje stolice leali su zguvani papiri. Mogla sam da ujem kako se klinika budi:
zvonili su telefoni u drugim kancelarijama, lupala su vrata, amor razgovora na hodniku. Sila sam do
aparata za kafu u prizemlju, a zatim pojurila nazad u kancelariju sa oljom kafe koja mi se prosipala
po prstima.
U kancelariji sam izvukla svoje beleke koje sam napravila o Lajan. Zurila sam u reenice koje
sam navrljala do neprepoznatljivosti, kao hijeroglife. Jedino ime za koje sam smatrala da moe da
prui neko objanjenje je bio ovek koji je vodio svratite gde je ona ponekad spavala ili otila da se
okupa, pojede neto toplo i opere odeu. Vil Pevik, to je bio on. Uzela sam slualicu i okrenula
njegov broj.
Da? Glas je zazvuao iznenadno i nestrpljivo.
Mogu li da razgovaram sa Vilom Pevikom, molim Vas?
Da.
Nastade pauza.
Je li to Vil Pevik?
Da. - Ovog puta nevoljnije.
Dobro jutro. Ja sam dr Kvin i pomaem policiji
Izvinite, ne radim nita sa policijom. Svakako ete to razumeti, takva je situacija. Veza se
prekinula.
ubre. - gundala sam.
Izvadila sam jabuku iz torbe i jela je polako, celu osim peteljke. Onda sam okrenula moj broj.
Halo! - Duli je zvuala mnogo ivlje nego kada sam je poslednji put videla.

Ja sam, Kit. Neto me mui celo jutro. Zato se u mom friideru nalazi par gaica?
Uff! - Poela je da se cereka. - Citala sam u nekom asopisu da neverovatno prija kada se
navuku ohladene gaice ako je napolju toplo. To je sve.
Ali, nije ba toliko toplo.
Zato i jesu jo uvek tamo. Jo uvek ekam.
To je bilo obavljeno. Nazvala sam Vila Pevika jo jednom.
Da. Isti glas, isti ton.
Gospodine Pevik, ovde je Kit Kvin, molim Vas, sasluajte ta imam da kaem pre nego to
ponovo spustite slualicu.
Gospoo Kvin
Doktorka.
,J)r Kvin. - Uspelo mu je da titulu izvrne u uvredu.- Ja sam vrlo zauzet ovek.
Kao to rekoh - ili sam pokuavala da kaem - pomaem policiji u istrazi povodom smrti Lajan.
- Nastade pauza. - Lajan koja je pronaena pored kanala.
Znam na koga mislite. Ne znam kako mislite da Vam ja mogu pomoi.
elela sam da razgovaram sa ljudima koji su je poznavali. Koji su znali kako je ivela, s kim se
druila, kakve je brige imala, da li je bila vrsta osoba koja
Naravno da ne. Ne elim da mi muite ove mlade ljude ovde. Oni imaju ionako dovoljno
problema.
Duboko sam udahnula: A ta je sa Vama, gospodine Pevik?
Sta je sa mnom?
Mogu li sa Vama da razgovaram o njoj?
Ja nemam ta da kaem. Jedva da sam poznavao Lajan.
Znali ste je dovoljno dobro da identifikujete telo.
Naravno, znao sam kako je izgledala. - Glas mu je bio neprijatan. Zamiljala sam strogog sedog
oveka, sa licem kao sekira i oima kao svrdlo. - Teko da mogu da zamislim da je to vrsta
razgovora koji elite, zar ne? elite da saznate neto o njenoj irttimi, je li? - U glasu mu se pojavio
sarkazam.
Nisam nameravala da se iznerviram. to je on postajao grublji, to sam se ja oseala smirenije:
Neu Vas dugo zadrati.
ula sam kako udara olovkom o neku povrinu: Pa, dobro, ta elite da znate?
Mogu li da doem kod Vas? Nisam mogla da zamislim da bi on moda rekao neto slino meni.
Imam sastanak za manje od sat vremena, a posle toga
Biu kod Vas za pemaest minuta. - rekoh. - Veoma ste ljubazni, gospodine Pevik, hvala Vam.
Sada je na meni bio red da spustim slualicu. Zgrabila sam torbu i jaknu i istrala iz kancelarije pre
nego to bi mu se ukazala prilika da me nazove.
Omladinski centar Tindejl bio je u velikoj i neprivlanoj predratnoj zgradi sa metalnim
prozorima, stenjenoj izmeu bezveznog paba i verovatno jednog od najrunijih niskih blokova
apartmana u Londonu -prljavo sive cigle od uglja i mali zli prozori, neki ak razbijeni. iroki areni
mural prostirao se jednom ivicom, a cvetna loza se pela na krov. Moda je to bio Dek i arobni
pasulj. S druge strane, preko dizajna je bilo nakrabano jebi se, na oko dva i po metra od plonika.
Sa druge strane ulice bilo je nekoliko naputenih kua sa zakovanim prozorima i vratima i korovom u
prednjim dvoritima. Dva tinejdera obrijanih glava utirala su oteenu tenisku lopticu, ali su
prestali i sumnjiavo zurili u mene kada sam prila vratima.
ao!

Nisam mogla da razluim da li je osoba koja je otvorila bila pomonik ili neko od tih mladih
ljudi. Imala je ljubiastu kosu, nekoliko zihernadli u obrvama i nosu, sladak osmeh. Nosila je
masivne upave papue. Iza nje sam mogla da vidim veliki hol sa hodnicima koji se ravaju. Mogla
sam odozgo da ujem konstanti bas rep muzike i nekoga kako vie.
Ja sam dr Kvin. Imam zakazan sastanak sa Vilom Pevikom.
Sastanak? - neko povika. - Pusti je unutra.
Zena se povue u stranu. Hol je bio okreen u bledo utu boju. U saksiji u oku stajalo je tanuno
drvo, na zidu je visila ploa sa prikucanim flajerima, a na staroj sofi u blizini stepenica spavala je
crvenkasta macka. Shvatila sam da je sve bilo paljivo dizajnirano da ne uplai bilo koga ko ude na
vrata.
Vil Pevik je sedeo u maloj prostoriji sa druge strane, gde su bila otvorena vrata. Sedeo je za
stolom, gledajui pravo u mene preko ekrana kompjutera.
Imao je etrdesetak godina, kosu podianu na istu duinu kao i tamna brada i debele tamne
obrve. U sjaju svoje kancelarije, on je izgledao monohromno, sve crno i sivo i otro, kao da je iseen
iz granita. Bio je namrgoen. Ustao je dok sam ila holom u njegovom pravcu, ali je ostao iza svog
dobro utvrenog stola.
Zdravo. - rekoh.
Rukovao se sa mnom vrsto, ali povrno: Sedite. - ree, pokazujui na stolicu tvrdog naslona u
uglu. - Slobodno stavite papire na pod.
Proistila sam grlo. Nervozno sam se nasmeila, na ta Vil nije odgovorio. Na svakom moguem
deliu zida iza njega visile su ute pribadae. Iznenada mi se uinilo da nisam dobro razmislila ta u
da pitam.
Zao mi je. - rekoh. - Ne razumem sasvim. Je li ovo dom za decu?
Ne. ree.
ta je, onda? Optinska kua za adaptaciju?
Lokalne vlasti nemaju nikakve veze s ovim. Ni vlada nema veze s tim. Isto tako ni socijalni
servisi.
Ko onda upravlja ovim?
Ja.
Da, ali kome ste odgovorni?
Slegao je ramenima.
AIi, ta se zapravo dogaa? - upitah.
Jednostavno je. - ree. - Ovo je mesto gde mladi ljudi bez doma mogu da ostanu krai period.
Mi im pruamo odredenu pomo, okrenemo nekoliko telefona, ta god, i poaljemo ih dalje.
Da li ste i Lajan poslali na put? - Na to se njegovo lice zaledilo.
Sluajte, ja ovde poinjem od nule. - rekoh, osmehujui mu se. Bez odgovora, kao kompjuter
koji je iskljuen. - elim da otkrijem ta god mogu o Lajan - ne mislim na njeno kretanje u vreme
njene smrti, poslednje poznate namere i te stvari. To je za policiju. Vie kakva je devojka bila, znate
ve.
Zazvonio mu je telefon, ali je poziv preuzela telefonska sekretarica.
Nisam je poznavao toliko dobro. - ree Vil.
Koliko je dugo bila ovde?
Nije bila ovde. Ne na taj nain kako Vi mislite. Dolazila je povremeno. Znala je ljude.
To nema smisla. Ako ste imali tako malo kontakata sa njom, zato ste onda Vi identifikovali
telo? Kako Vas je policija povezala?

Policija nas je povezala zato to su izlepili plakate sa njenim likom, a neki zabrinuti graanin je
uputio anonimni poziv i rekao da je provodila vreme u Tindejlu. A razlog zato sam je ja
identifikovao je to sam ja verovatno jedina ozbiljna osoba koju su mogli da pronau, a koja je
priznala da ju je ikada srela. Meutim, ovo je Kersi Taun, to ba nije mesto odakle ste Vi doli.
Vi ne znate odakle sam ja.
Mogu da pretpostavim. - ree, konano sa blagim smekom.
elim samo da saznam kakva je bila, gospodine Pevik. Da li, na primer, znate ita o njenoj
prolosti? Ili o njenim prijateljima?
Sada je ve izgledao nelagodno i iritirano, kao da me je smatrao ogranienom.
Ne shvatate. - ree. - Ne elim da znam nita o ivotima tih ljudi. Neu da se pretvaram da
sam im prijatelj. Trudim se da pruim malu praktinu pomo i u veini sluajeva ni to ne uspevam.
To je sve. Oni koji su pobegli od kue imaju za to razlog, dr Kvin. Da li mislite da oni to rade iz
zabave? Lajan je verovatno imala vrlo dobre razloge da pobegne.
Da li mislite da je prema njoj postupano loe? - upitah.
Nije odgovarao, a ja sam se oseala glupo to sam postavila to pitanje.
Bila je usamljena. - ree iznenada. - Usamljena, eljna, uplaena, ljutita devojka. Neko kao Vi
bi rekao da joj je bila potrebna ljubav. Je li to dovoljno?
I Vi ne elite da pomognete? rekoh.
Nagao se preko stola ljutitog lica: Ja ve nisam uspeo da pomognem. - ree. - Ponovo.
Ja
Moram sada da idem. Imam sastanak.
Mogu li da proetam sa Vama do podzemne eleznice?
Idem kolima.
Onda biste mogli da me odbacite do neke stanice usput. Imam samo nekoliko pitanja. Kojim
putem idete?
Most Blekfrajers.
Tano ispred mojih vrata. - rekoh, svesno zaboravljajui da su mi kola parkirana ispred klinike
Velbek. Uzdahnuo je namerno: U redu.
Izali smo zajedno u hol. Utrala je jedna iznenadujue lepa devojka, sa divnom dugom kosom.
,Jebiga, trudim se\ - izdrala nam se u lica i pojurila uz stepenice grcajui.
Je 1 ona na nekim drogama? - upitah kada sam sela na mesto suvozaa u zardalom fijatu Vila
Pevika.
Jo pitanja, a?
Interesovalo me.
Recite mi gde da skrenem.
Ne jo. Zato ste tako ljuti?
To mi izgleda kao jedini normalan odgovor.
Na ta?
Na sve. Svo ovo sranje. - Jednim gestom, sklanjanjem i irenjem ruku sa volana, pokazao je na
sve oko sebe: saobraaj, razgovor, mene pored njega kada je eleo da bude sam, Lajaninu smrt, ivot
kao takav.
Ostatak puta smo se vozili u tiini, osim to sam mu govorila kuda da vozi. Skrenuo je desno
ispred ulaznih vrata i izala sam.
Kit! Hej, Kit-Kit! Srce mi je stalo.
Zdravo, Duli.

Tano kada je trebalo. Zaboravila sam svoj klju. Sagla se i nasmeila Peviku kroz otvorena
vrata.
Ovo je Vil Pevik. - promrmljah. - Duli Vajsman. Nagla se u kola, tako da joj se suknja
podigla visoko i otkrila butine, a grudi su joj nabrekle ispod tanke koulje.
ao, Vile Pevik. Hoe da ue?
Samo me je povezao. Ide na sastanak. Duli me je ignorisala: aj? Kafa?
Ne, hvala Vam. - Glas mu je bio primetno Ijubazan. Onda sam, zapravo, ja bila problem.
Hvala na vonji. - viknuh i okrenuh im lea. Ostavila sam otvorena vrata, tako da Duli ima
slobodan pristup, i popela se uz stepenice, iako sam za nekoliko minuta morala da odem do klinike po
svoja kola. Bar imam vremena za neto hladno. Pustila sam slavinu da tece i stavila prste pod mlaz.
ula sam Duline korake na stepenicama.
Hej! On je divan.

Misli?
Uuu, definitivno moj tip. Grub, mrk, jak, tih. Pozvala sam ga na veeru.
Okrenula sam se: ta si uradila?
Pozvala sam ga na veeru. - Smekala se trijumfalno. Zamucala sam neto nepovezano, a ona se
i dalje smekala i bacala svoje sandale. - Nema vajde ako se sedi i eka. Ja nisam kao ti, Kit. Da li
si znala da se ljudi dele na biljodere i mesodere?
Ja
Ti si biljoder. Ja sam mesoder. A i on je mesoder.
Je I dolazi? - uspedoh da pitam.
Sutra. Osam sati. Nije imao vremena da nae izgovor.
Izai u.
Ti nikada ne izlazi. - ree kao zakljuak. - No, bez obzira, ni ne moe. Rekla sam da nam
dolaze neki prijatelji da neto pojedemo, zato nam se ne bi pridruio ako je slobodan. Koga e da
pozove?
Duli
I ta da kuvam?
Sluaj
I najvanije, ta da obuem? Mogu li da pozajmim tvoju crvenu haljinu?

12
Kada sam se vratila sa kolima, otila sam u dnevnu sobu i sela da pogledam neke papire, dok se
Duli, izuzetno zadovoljna sobom, tuirala. Stalno se tuirala i glasno i bez sluha pevala nesezonske
boine pesme. Moda je na svim tim putovanjima postala istunica. Seala sam se viceva o
Englezima koje su priali amerike i australijske kolege: neuredni, pranjave kue, loi zubi, neisti.
Ako elite neto da sakrijete u kupatilu nekog Engleza, koje je najbolje mesto? Ispod sapuna. To su
mi priali kasno nou na jednoj konferenciji u Sidneju.
Ponovo sam proitala izvetaj o mestu zloina. Pregledala sam fotografije. Zatvorila sam oi i
pokuala da zamislim kako li je bilo tamo pored kanala. Neto mi je tu smetalo. Prosto me je
izluivao taj oseaj o neemu izvan mog domaaja. Ipak, bilo je tu i uzbuenja. Neto se naziralo.
Imala sam fotokopiju mape na kojoj su ucrtana mesta. Bespomono sam zurila u nju. U emu je tu bio
problem?
Duli je ula u sobu zajapurena. Skoro da se puila od tuiranja. Nosila je svoje iseene
farmerke, jako malu majicu koja joj nije dosezala ni do pupka, i nije nosila prslue. Ne bi ni bilo
mesta za prslue. Nosila je flau belog vina i dve ae. Sipala je bez rei i pruila mi au. Otila je
ponovo do kuhinje i vratila se sa malom kineskom asom punom maslina. Stavila ju je na stoi i sela
na sofii sa kolenima savijenim ka bradi i uzela gutljaj. Probala sam vino. Bilo je divno hladno.
Pogledala sam u Duli. Bila je vrlo atraktivna, preplanula, tako oputenog tela. Pomislila sam na
Obena i nasmeila sam se. Na neki nain ve smo bile par, a pretpostavljam da je mislio da sam ja
smuvala Duli. Mogla sam da vidim sve prednosti lezbejstva. Mukarci su pravili tolike probleme.
Njihova razliitost, drugaije stvari u kupatilu, sve. Uzela sam jo jedan gutljaj. Na alost, nisam u
tom pogledu mogla nita da uradim. Verovatno je to imalo veze sa vaspitanjem ili pritiskom drutva,
ali ja sam se ukopala u heteroseksualnosti.
Probaj neku maslinu. - ree Duli. - etala sam po Sohou danas popodne. Super je, a i kupila
sam ove masline punjene sardelama i ilijem. Oseaj je kao kada te ritne konj u lice. Mislim, u
pozitivnom smislu.
Probala sam jednu i stvarno sam iznenada osetila kao da mi je na jeziku zapaljena ibica, ali
uzela sam jo jedan gutljaj vina i osetila kako divno hladno gasi Ijuto.
Fino. - rekoh.
etala sam i neto razmiljala. Moram da nadem tri stvari. Posao, mesto gde u da ivim i
mukarca. Zato sam zgrabila onog tipa napolju. Je li oenjen?
Ne znam.
Moda peder?
Nikada pre ga nisam srela.
Ako nije peder, izgleda dobro i moe da spoji nekoliko rei, a i slobodan je, mora odmah da
deluje.
Po mom iskustvu, ako je neko slobodan, obino za to postoji dobar razlog.
Misli, moda ima neku bolest? Samo sam se smejala.
Ali, vidi, Kit, stvarno mislim to to kaem. Oseam se loe to ovako sedim. Hou da kaem da
intenzivno traim stan.
To je u redu.
Remetim ti stil, znam to.
Imam li ja u poslednje vreme stil? - upitah. - Ne, znam da umem da budem malo ljutita, ali,

kada bih bila sama, verovatno bih se verala po zidovima.

Mislila sam da ee nee biti kod kue, da e da trai neke tragove.
Sagla sam se, uzela bocu sa vinom i napunila nam ae: Na alost, uglavnom pregledam
fajlove.
Duli stavi dve masline u usta i poe da kalje, te gucnu malo vina. Jako je pocrvenela u licu.
Ima li nekog osumnjienog? - uspela je da izusti.
Nije to ono to ja radim. Ja posmatram sve to mogu iz drugog ugla, da bih ocenila kakvu vrstu
osobe treba da trae. Ja samo treba da posmatram itav sluaj lucidno, bez predrasuda - malo kao
ona sita sa rupama sa strane. Zna ono, Antonije i Kleopatra lee jedno pored drugog, mrtvi. Pored
njih je barica vode i polomljeno staklo. Kako su umrli?
Zlatna ribica. - ree Duli kao iz topa. - A onaj ovek koji ulazi u lift u prizemlju i uvek
pritisne dugme za deseti sprat, potom zadnjih pet spratova ide peke, a kada ide na dole ulazi u lift na
petnaestom spratu i ide sve do prizemlja, bez zaustavljanja?
Patuljak.
Pa, ta misli, hoe li nai ubicu?
Zavisi. Ukoliko sada stane, nee, ne mislim da e ga uhvatiti.
To je malo negativan stav.
Da li zna koliko zloina se poini u toku godine?
Kako? U celom svetu? Nasmejala sam se.
Ne. U Engleskoj i Velsu.
Nemam pojma. Pet hiljada?
Sto pedeset, dvesta, tako nekako. I vie od polovine, moda dve treine, odmah se rei. Veinu
ljudi su ubili ljudi koje poznaju, muevi, lanovi porodice. Desi se tua ispred kluba, neki fudbalski
navijai, provalnik ubije neku staricu koja ga je uhvatila kada je izlazio.
Inae, postoje tih zlatnih etrdeset osam sati, u okviru kojih budu uhvaeni svi koji e biti
uhvaeni. To znai da je ubica jo uvek okupan krvlju, udno se ponaa, pokuava da se otarasi
oruja i odee, krije tragove. Tek mnogo dana kasnije, kada im ponestane ideja, padne im na pamet
da pitaju mene da uestvujem. Oruje kojim je izvreno ubistvo je nestalo i nije pronaeno. Krv je
sprana. Da je neki svedok neto video, sigurno bi se pojavio do sada. Zna ono kad izgubi kljueve
pa dode do uasnog stadijuma kada gleda na mestima gde si ve gledala? To je stadijum koji su
sada dostigli.
Zvui beznadeno.
Uzela sam jo jednu maslinu. Sjajne su.
Policiju to mnogo ne brine. Nema roaka da prave frku. Nema tampe da pita za rezultate.
Medutim, postoji i svetla strana. Kada je situacija beznadena, bar je teko uiniti stvari jo gorim.
Jesi li zato priala sa onim tipom, Vilom?
Da. Ali, u kraju ima puno ljudi kao to je bila Lajan.
Misli, prostitutke ili su pobegle?
Mislim na devojke koje se smucaju naokolo, bez stabilnih veza, koje zarauju sitan novac. I
mislim da Vil Pevik zna vie no iko o tom svetu.
ta je on? Podvoda?
On vodi hostel gde pomau nekim od tih koji su pobegli od kue.
Nasmejala sam se Dulinom razoaranom izrazu.
Izvini. On nije advokat ili doktor ili televizijski producent. Ve sam iz izraza lica policajaca
kada uju njegovo ime zakljuila da ne razmiljaju mnogo o njemu. Bez obzira, kao to si moda ula,

nije se ba obradovao razgovoru sa mnom, tako da bi tvoj plan da ga epa mogao biti od pomoi.
Dok se zaljubljuje u tebe, moda pone da razgovara sa mnom. Ili bi imala neto protiv da budem
tu?
Pobogu, mora da bude tu. Mora da pomogne.
Duli je izlazila uvee, a ja sam dovrila bocu vina i proitala fajlove koje sam ve itala.
Ponovo sam bacila pogled na mapu i ispustila sam neki udan zvuk.
To je to! - rekoh nikom. Nije to bio veliki momenat eureke. Nisam trala po sobi urlajui. Ali,
osetila sam se kao deo reenja i to je bilo neto.
Kada sam se sledeeg jutra pojavila u kancelariji detektiva inspektora Furta, gledao je kao da
sam dola da mu uzmem muziki ureaj: Da? -ree.
Neto sam razmiljala.
Dobro je. - ree razdragano. - Ipak, niste morali da dolazite. Uvek moete da nazovete. To nas
sve potedi problema.
Vidite, mi ne moramo da budemo neprijatelji. - rekoh.
Kako to mislite? - upita nedunim tonom.
Nema veze. Hoete li da ujete moju ideju?
Sav sam se pretvorio u ui.
Moda biste hteli da pogledate na mapu. - rekoh.
Imam svoju mapu.
Hoete li da ujete ta imam da kaem?
Molim Vas, ispriajte mi ta ste razmiljali. Sav sam napet. Sela sam preko puta Furtovog
stola. Stolica je bila strano niska, zbog ega sam se oseala kao da gledam u predsedavajueg vea.
Zato kanal? - upitah.
Zato to je to pusto i povueno mesto.
Da, ali, pogledajte mapu. - Poloila sam svoju fotokopiju na sto. -lma dosta pustih i povuenih
delova kanala, ali mesto gde je nadeno telo to nije. Pogledajte. Mesto gde je nadena Lajan je ba kod
naselja Kobet.
Tu je dovoljno pusto. - ree Furt olako. Znam taj deo iza. Tu ima dosta bunja. Slabo je
osvetljeno i pusto nou. Ubica je, takoe, mogao da pobegne uz kanal u bilo kojem pravcu ili da ue
u neku od ulica.
To mi se i uinilo kada sam pogledala mapu. To je mesto do kojeg moe da se dode kolima.
Gledajte, to je skoro tik uz parking naselja.
Pa?
Jedna druga stvar mi nije bila jasna. Lajan je prerezan grkljan i prekinuta joj je karotidna
arterija. Odea joj je bila natopljena krvlju. Potraila sam u izvetaju sa mesta zloina podatak o
koliini krvi pronadenoj na licu mesta. Nita.
Furt je slegao ramenima.
Pa?
Zar to nije udno?
Iskreno da Vam kaem, nije. Ukoliko je povuena unazad, krv je mogla da tee samo po njoj i
ubici. Ostale fleke ne bi bile ni primeene. Bez obzira, momci koji pokrivaju mesto zloina
verovatno to nisu pomenuli. Na ta ciljate?
Na to ciljam. ta ako Lajan nije ubijena na kanalu? ta ako je doneta tu, ve mrtva, i baena? To
mesto je odabrano zato to do njega moe da se doe kolima, a i mrano i tiho je, kao to kaete.
I to je to? - ree Furt veselo.

Da.
Ustao je, otiao do ormara sa fasciklama i otvorio jedno krilo. Poeo je neto da trai, izvadio
jednu sivu fasciklu, vratio se nazad i bacio je na sto. Podigla sam je i pogledala.
Da li prepoznajete to?
Da.
Deril Pirs. On je naao Lajanino telo, seate se? Seate li se kako ju je naao? uo je neko
krkljanje ili zapomaganje. Zastao je tu neko vreme. Govno kukaviko. Na kraju se ipak odluio,
pretraio iblje i naao je. Sta bi bio Va argument? Da li je Va ubica doneo polumrtvu osobu u
kolima? Da li znate koliko je vremena potrebno da se umre od takve rane?
I o tome sam razmiljala. - rekoh.
Jebiga, ta onda radite ovde?
Jedna od stvari za koju se trudim da mi uvek bude na pameti je da ne dajem mnogo znaaja bilo
kom pojedinanom dokazu. Zato to bi mogao biti pogrean. Seate li se lova na jorkirskog
trboseka? Traili su na pogrenom mestu skoro godinu dana, zato to su verovali u lairanu traku.
Mislite da taj kepec Deril Pirs ima mozga da bilo ta laira?
Razmiljala sam o tome. Pokuala sam da razluim da li je moda napravio neku greku ili je
izmislio priu da bi neto prikrio, ali nisam mogla nita da smislim.
I?
Jtferi Gould.
Podsetite me.
Zena koja je nala telo.
Furt je izgledao odbojno: To je bila ona koja je bila isuvie uplaena da prijavi sluaj, pa je
zvala sledeeg dana. Nije to bilo nita posebno. Nije imala nita vano da saopti.
Ona je videla telo, ali u izjavi nije rekla nita o tome da je Lajan bila jo iva. Sta mislite o
tome?
Moda je zaboravila. Ili nije primetila.
Ne moete da ne primetite kako neko smrtno krvari iz arterije.
Moda je stigla na to mesto ba poto je Lajan umrla.
Pogledala sam u Furta. Izraz mu je bio neto manje nipodatavajui. Izgledao je kao da poinje da
se interesuje.
Ovako, - rekoh - po tom scenariju, zamislite Derila Pirsa kako uje krkljanje. Po njegovoj
izjavi, on se nalazio na stazi, tik uz kanal. Dok on razmilja ta da radi, Lajan umire, a Meri Gould
stie sa druge strane iz pravca naselja, kako je rekla. Ona je uasnuta i bei pre nego to se pojavljuje
Deril i nalazi sada mrtvo telo. To je ba mnogo dogadaja za devedeset sekundi.
Imate li bolji predlog?
Imam alternativu. Meri Gould nalazi telo, vrisne, pobegne. Deril uje taj vrisak i misli da potie
od Lajan. To je sve to u rei. Jedino izjava Derila Pirsa ukazuje na to da je Lajan bila ikada iva
dok je leala pored kanala.
Furt se naslonio unazad: Jebote! - ree refleksno.
Vidite li ta elim da kaem?
Morau da razmislim o tome.
Tu je jo jedna stvar.
ta? - upita Furt, gledajui pored mene.
Ukoliko se sloimo da sam in ubistva nije povezan sa kanalom
Sto nije sluaj. - prekide Furt.

onda nije bitno mesto, ve motiv ubistva. To znai, ukoliko je u pitanju sluajni ubica koji je
traio nezatienu rtvu, onda mogu postojati i druga ubistva koja su previena. Zato bi bilo dobro
pogledati i druge sluajeve. ta mislite?
Razmotriu to. - ree Furt.
elite li da popriam sa Obenom o ovome?
Ja u to uiniti.
Dobro. - rekoh. Tako sam, nakon to sam Furtu upropastila jutro, otila udnovato radosna.

13
Kada vam na veeru dolazi neka teka i nepristupana osoba, u toj agoniji vam se stvori slika o tome
ta treba da uinite. Potrebno je da nadete svoje najbolje prijatelje. Priajte sa njima i objasnite im
situaciju. Pozovite ih, ali uz ljubazno obeanje da ete im se oduiti, tako to ete ih uskoro pozvati
na neko stvarno prijatno vee.
Uzela sam to u obzir i dogodio mi se trenutak inspiracije. Razmiljala sam: zajebi to. Zato bih
nekoga do koga mi je stalo dovodila u takvu situaciju? Imala sam mnogo bolju ideju. Imala sam malu
grupu ljudi na rubu mozga, kao migrenu koja samo eka da se dogodi. Oni su bili kao neto to mi se
zakailo za mantil, ega ne mogu da se oslobodim. To su bili oni ljudi kojima sam dugovala
gostoprimstvo, ali koje nikako nisam stizala da pozovem.
Bio je to, recimo, Frensis sa Velbeka. On me je pozvao na veeru u svoj stan u Maida Vejl. Uz
neko bezvezno izvinjenje - ne mogu da se setim kakvo - neko je otiao ranije, a Frensisu je bilo jako
neprijatno i strano se napio. Opisala sam taj dogaaj Popi i njoj je to bilo smeno i ak vredno
zezanja, ali situacija stvarno nije bila takva. Frensis mi je posle danima izbegavao pogled i vie se
nikada nije osvrtao na to vee. Ipak sam mislila da bi trebalo jednog dana da im na neki nain
uzvratim, a ovo je izgledalo kao sasvim dobra prilika, ne samo zbog toga to je ostalo tako malo
vremena, tako da sigurno ni nee moi da doe. Nazvala sam ga na poslu i rekla da e se sutra kod
mene okupiti neki ljudi, te da li bi mogao da doe? Sjajno, ree. Vidimo se, onda.
Onda je tu bila Kejti. Upoznala sam Kejti tako to je na univerzitetu njen deko bio najbolji
prijatelj nekoga s kim sam izlazila neko vreme. To je bilo dovoljno daleko poznanstvo, i sam Bog zna
da se nismo neto preterano trudile. Postoje desetine bliih prijatelja sa kojima sam postepeno ili
iznenada izgubila kontakt, ali moj mlaki odnos sa Kejti je opstajao kroz godine, zahvaljujui
tvrdoglavo i uporno doziranim pozivima, veera ove godine, zabava sledee, a ja bih uzvraala
jednim pozivom na svaka njena etiri poziva. Jo jednom sam se ponadala da nee moi da dode,
tako da bih se oslobodila svoje obaveze najo jednu ili dve godine. I, stvarno, kada sam uspela da je
dobijem, ispalo je da je zauzeta to vee, ali je rekla: Ne, ne, sigurna sam da mogu to da odloim.
elela je da upoznam Alastera, njenog novog deka, u stvari skoro verenika. Javila se tri minuta
kasnije.
Sve je u redu. - ree. - Vidimo se sutra.
Sjajno. - odgovorih.
Duli je insistirala da ona kuva i ja sam se sloila bez ikakvog protivljenja, poto je itava
predstojea katastrofa bila njena ideja. Kada sam stigla kui, tik pre sedam, stan je bio preplavljen
bogatim mirisima. Sto je bio postavljen. Dnevna soba je bila sreena. Ula sam u kuhinju. Na jednoj
strani se nalazio veliki tanjir za koji sam zaboravila da ga imam. Izgleda da je preturala po
kredencima. Tanjir je bio pun povra. Paradajz, patlidan, tikvice, koluti luka.
Rekla si da pravim neto jednostavno. - ree Duli.- Ovo je predjelo. Marinirano povre.
Onda ide rioto. Ve sam spremila sos. I iza ugla u da uzmem neko voe i italijanski sir rikata.
Ja sam kupila vino. - rekoh obeshrabreno.
Onda smo spremne.
Kako uspeva sve to?
Na ta misli?
Sve to. Sve te stvari, postavljen sto, tanjir sa povrem koji moe odmah da ide u asopis. Nema
umaenih otvorenih kuvara naokolo, sa uima na stranicama.

Duli se nasmeja: Ja ne znam da kuvam. Ovo nije kuvanje. Malo sam proprila ili prokuvala
neko povre i sipala malo maslinovog ulja i kap sireta preko svega, posula malo zaina. To je brza
hrana.
Da, ali kako si to nauila bez planiranja i brige i kukanja i pravljenja dumbusa?
Izgledala je zbunjeno: U poreenju sa im? - zapita. - Je 1 to poredi kuvanje pririna sa
odlaskom i promatranjem mrtvih tela i razmiljanjem kako li su umrla?
Razvukla sam lice: To nije ba ono to mi je bilo na umu. - rekoh zamuckujui.
A tvoja haljina? - upita sa nadom. - Nisi promenila miljenje po tom pitanju?
Duli je izgledala skoro senzacionalno u toj haljini. Sa rasputenom kosom i jo uvek preplanulim
licem, nogama i rukama, karminom i samo blagom maskarom, izgledala je pre kao da e pevati
ljubavnu pesmu u nekom egzotinom baru nego da e biti na veeri sa mojim manje-vie dosadnim
prijateljima.
Izgleda fenomenalno. - rekoh, a ona se nasmei kao da je sve to bila ala, i kao da emo se
obe obui u odeu odraslih da bismo se igrale. -Neu moi da se takmiim. Mislim da u se veeras
obui jednostavno.
Je 1 to u redu? - upita Duli malo uplaena. - Hoe ovo nazad za veeras? Sigurna sam da
mogu da iskopam neto drugo.
Odmahnula sam glavom: To je tvoja haljina. - rekoh.- Ta haljina me nikada vie nee hteti.
Probala sam pet razliitih haljina. elela sam da postignem komplikovan i suptilan efekat. Nisam
elela da to izgleda kao smiljen i dosta patetian pokuaj da impresioniram na neemu to je, u
sutini, bila jedna obina veera. S druge strane, ne bi pristajalo da se pojavim neukusno obino.
Zato sam se odluila za neto jednostavno i crno, to nije izgledalo kao da je isflekano, a nije
izgledalo ni da idem u bar na ples. Kada sam utekla iz spavae sobe, Duli je zazvidala, na ta sam
se nasmejala.
To je fantastino. - ree. - Izgleda neverovatno. Ti to zove jednostavnim?
Prila sam joj i dovela je do velikog starinskog ogledala na zidu. Naslonila sam joj se na rame i
ispitivale smo jedna drugu kritikim okom.
Bezveze troimo vreme na ovu rulju. - rekoh. - Trebalo bi da izademo na neko toliko fino
mesto da nisam ni ula za njega.
Mislila sam da su ti to najbolji prijatelji. - ree Duli.
To su vie ljudi koje moram da pozovcm. Sea li se onog detektiva, Obena?
Naravno.
On misli da smo lezbejke.
Molim?
Mislim da je tako.
Duli se zakikota, a onda joj se lice uozbilji: Je li zbog neeg to smo uradile?
Mislim da je to samo zbog toga to smo mi dve ene koje ive zajedno, ti kuva, i tako. Sve se
pogodilo kako treba.
Pretpostavljam i da je njemu to uzbudljivo.
Moda.
Okrenula se ka ogledalu.
Mogu da vidim privlanost. - ree zamiljeno. - Samo, uvek sam bila sa mukarcima. Ne znam
zato.
Oglasilo se zvono na vratima. Pogledala sam na sat. Bilo je minut do osam.
Zar ne znaju da osam znaci devet? - rekoh dok sam ila ka vratima koja su vodila na ulicu. Bila

je to Kejti, iza nje se stidljivo skrivao Alaster. Kejti je bila lepo obuena u svetlo zeleno, a Alaster
je nosio odelo i kravatu. Izgledao je kao da je doao pravo sa posla. Poljubili su me u oba obraza,
dali mi bocu penuavog vina i veliki buket cvea.
uo sam puno stvari o^ Vama. - ree Alaster.
Htedoh da odgovorim: ta si ti uopte mogao da uje o meni? Ali, samo sam se nasmeila.
Imamo puno toga da nadoknadimo. - ree Kejti i ustra uz stepenice.
Uz malo oajnike improvizacije, bilo je ba dovoljno toga da se nadoknadi dok u osam minuta
posle osam nije stigao Frensis. Nosio je belu koulju bez kravate i odelo koje je izgledalo grozno kao da je pravljeno od neke imitacije terilena, ostavljeno nedelju dana u bati i potom nije ispeglano
- za koje sam zakljuila da mora da kota vie od mojih kola. Doneo je ampanjac. Pogledao je po
dnevnoj sobi.
Ovo je za mene uzbudljiv trenutak. - ree. - To je stan u koji Kit nikada nikog ne puta.
Kejti i Alaster ponovo pogledae naokolo zainteresovani. To je izgledalo kao kada nekoj slici
posvetite kurtoaznih pet sekundi, potom pogledate u vodi i otkrijete da je to najbitnija nemaka slika
iz petnaestog veka te se vratite koracima unazad i kaete sebi, Interesantna je Bacila sam pogled
ka Duli, kojoj sam to najpre morala objasniti - to je bio stan u koji nisam putala Kejti i Frensisa.
Niko od vas se ne poznaje medusobno. - rekoh. - Ovo je Duli, koja trenutno ivi kod mene i
koja je veeras kuvala i, zapravo, spremila sve ovo. A ovo je Frensis, on radi sa mnom na klinici.
Ovo je Kejti koja, ovaj, koja je moja stara prijateljica. A ovo je Alaster.
Alaster radi u Sitiju. - prekide me Kejti. - Na neemu totalno neshvatljivom, naravno. Da li ste
znali? ula sam neki dan na radiju da ezdeset procenata ljudi nema pojma o tome ta rade njihovi
partneri na poslu. Da te pitam, Kit, ta je bilo sa onom osobom sa kojom si, zna ?
Nameravala sam da kaem da ne znam, ali sam blagim glasom rekla da se vie ne vidamo i
nastade tiina. Frensis otvori svoj ampanjac i napuni sebi au, zatim je etao po sobi gledajui
nametaj, slike, knjige, kao da je sastavljao psiholoku analizu moje linosti, to je naravno i radio.
Podsetio me je na letnje dane, kada bi uleteo bumbar kroz prozor i zujao naokolo sve dok ga ne bih
isterala asopisom nazad kroz prozor. Za to vreme je Kejti poela da pria o tome kako je ovo
interesantan kraj i koliko sam pametna bila to sam se na vreme ovde doselila.
Zavrivu svoju neoficijelnu etnju, Frensis sede na sofu izmedu mene i Duli: Kako izgleda
povratak na posao? - zapita, prekidajui razgovor o nekretninama u Londonu.
To je veliko pitanje. - rekoh.
Da li i dalje radi istu stvar? - upita Kejti veselo.
Pa
Priala sam Alasteru o tome ta ti radi u taksiju. Razlog zato mi je to palo na pamet jeste to
sam se pitala da li ti zna neto o onom uasnom ubistvu od pre nekoliko dana.
Bila sam zbunjena. Kako je Kejti - koja je, koliko ja znam, radila u galeriji - ikako mogla da uje
neto o mojoj vezi sa Lajaninim ubistvom?
Kojem?
O onom na Hempsted Hitu. Majka koja je ubijena zajedno sa svojom erkom. Filipa Barton.
Ne, nemam veze sa tim.
To je kao kod Lejdi Di. Ljudi polau cvee na ulicu ispred. Kolona se protee pedeset metara.
Neko je stavio i knjigu seanja. Ali i ja smo proli tuda da bacimo pogled i to izgleda vrlo neobino.
Zaguen je saobraaj, puno policije, kolone ljudi. ene plau, mukarci nose decu na ramenima da bi
i ona neto videla. Zato ljudi to rade?
ta ti misli, Frensis? Kakvo je tvoje profesionalno miljenje?

Izgledao je uplaeno: To, naravno, nije ba moje polje. Moda ljudi misle da se na mestu gde se
neto dogodilo, dobra ili loa stvar, stvara neka posebna energija. Kao toplota. Ljudi odlaze tamo da
bi bili to biie tome.
To je uzbudljivo. - dodadoh. - Ljudi ele da budu u blizini da bi se oseali delom te drame.
I zabrinuti su. - dopuni Duli. - Bili su uzbudeni kada su uli za to i eleli su to da pokau. Tu
nema nieg loeg, zar ne?
Ne. - rekoh i pogledah ka Kejti. - Ja radim na jednom ubistvu na mestu gde ljudi ne polau
cvee.
Zato?
Slegla sam ramenima: rtva je bila beskunik. Telo joj je pronadeno pored kanala. Ne mislim
da se iko zbog toga uopte zabrinuo.
To je tuno. - ree Kejti. Medutim, nije nastavila sa temom.
U devet i deset se Vil Pevik jo uvek nije pojavio. Odluila sam da ponemo sa jelom. Seli smo
i, na Dulino insistiranje, ostavili jedno slobodno mesto pored nje za njega, ukoliko doe. Povre,
maslinovo ulje i egzotini hleb, koji je Duli negde iskopala, bili su izvrsni. Izgledalo je kao da smo
u restoranu, uz dodatnu prednost to sam imala svoj nametaj. Rioto je bio divno zainjen
kiseljakom, za koji sam mislila da je neki korov, ali je neverovatno impresionirao Kejti. Izgledalo je
kao da sam stekla odreeni kredit na osnovu Duline hrane, poto sam ja bila impresario te prigode.
Skoro da smo zavrili sa glavnim jelom kada je zazvonilo na vratima. Ispred je stajao Vil, u
farmerkama i plavoj koulji, grubim patikama, nosei jaknu ispod ruke. Najednom sam se osetila
isuvie lepo obuenom, to je zapravo bilo smeno. On je bio taj koji je trebalo da se izvinjava.
Lo dan. - ree. - Trebalo je da nazovem da kaem da neu moi da doem, ali nemam va
broj.
U imeniku je. - rekoh kratko. - Pa, i ne znam da li je jo uvek u imeniku. Verovatno ste mogli
nekako da doete do njega. Uite da jedete. Mi smo, na alost, ve poeli.
Pratio me je uz stepenice. Unutra, na boljem svetlu, izgledao je umomo i rastrzano. Upoznala sam
ga sa ljudima za stolom, koji su sada izgledali glupavo, kao da su uhvaeni kako jedu a da im to nije
bilo dozvoljeno. Pojavi se Duli sa armantnim osmehom, mkova se s njim i nije mu putala mku,
vodei ga na njegovo mesto pored sebe. Bacio je jaknu na sofu dok je prolazio pored nje.
Morae da nas stigne. - ree Duli. - Hoe li da sipam od svega na tanjir? Nasmeio se i
klimnuo glavom.
Crno ili belo?
tagod.
Sledeih nekoliko minuta je mimo jeo, gledajui ljude za stolom, ali se uglavnom skoncentrisao
na hranu.
Moda bi trebalo da pokuamo da uputimo i Vila. - ree Duli. - Kao u sapunskoj operi.
Priali smo o ovom kraju. Ja sam priala svoju uobiajenu priu o putu oko sveta. To jo nisi uo,
Vil. Ispriau ti kasnije. A Kejti i Alaster su ili da vide gde je poinjeno ubistvo na Hempsted Hitu i
potpisali su se u knjigu seanja
Mi, u stvari, nismo
a Alaster je upravo priao o svom poslu u Sitiju. Pevik pogleda u Alastera: Gde radite?
U blizini ipsajda.
Koja firma?
Alaster pogleda zbunjeno: Hembls.
Pjer Dajson.

Pa, da. - ree Alaster. - Mislim, zapravo ga nikada nisam upoznao, ali, da, on je ef. Poznajete
ga?
Da.
Nastade pauza: Oprostite. - ree Alaster. - Kako je bee vae ime?
Zove se Vil Pevik. - rekoh.
ekajte, ekajte. Seam se. Val Bejker, je 1 tako?
Vil je sada izgledao kao da mu je neprijatno: Tano.
Drago mi je da Vas upoznam, Vil. Cuo sam toliko stvari o Vama.
Mislite, o hostelu? - upitah.
Ne, ne. - ree Alaster sa nipodatavanjem. - Ne elim Vaeg gosta da dovodim u neprijatnu
situaciju, ali on je vodio Val Bejker fond deset godina. Legendarne godine. Fantastine.
Nije ba bilo toliko fantastino. - ree Vil smireno.
Verujte mi na re. - ree Alaster.
Nisam znala da ste radili u Sitiju. - rekoh.
Ne radim. - ree Vil. - Sada ne radim. - Zatim je postajao sve tii, kako je razgovor krenuo u
drugom pravcu.
Ostatak veere sam kradimice pogledavala preko stola u Duli i Pevika. Cula sam fragmente
njihovog razgovora o neemu u Meksiku i neem drugom o Tajlandu. Odgovori su mu bili kratki i
nisam mogla da ih razaznam.
Posle jela smo seli na sofu uz kafu, aj ili, za Kejti, neki napitak koji je mirisao kao lek. Vil je
pospremao sto i nali smo se u kuhinji u isto vreme.
Pretpostavljam da ovo nije ba Vaa vrsta ljudi. - rekoh.
Nije se nasmeio: ta Vi znate o mojoj vrsti ljudi? Oni izgledaju u redu.
Mislila sam i na mene.
Oteo mu se osmeh koji je verovatno bio sarkastian: Duli je ipak sjajna. - ree.
Nastade pauza: Ne mogu da poverujem da ste menjali posao u Sitiju za onaj hostel u Kersi
Taunu.
Razumete se u Siti? - upita.
Znam Kersi Taun.
U to vreme je to izgledalo kao dobra ideja.
A ta je sada?
Otvori usta, potom ih ponovo zatvori. Izgledao je kao da razmilja pre nego to e ita rei:
Izvinite. - ree. - Mislim da je to preiroka tema za ovu kuhinju na ovoj veeri.
Onda pretpostavljam da ja treba da se izvinim. - rekoh.- A, da. Priala sam s nekim ko Vas
poznaje.
Plamiak interesovanja: Stvarno?
Detektiv po imenu Furt. On radi na Lajaninom sluaju. Poznajete ga?
Da, poznajem ga.
Upozorio me je na Vas.
To lii na Furta.
Ni ja ga ne volim.
Vil je paljivo naslagao tanjire pored sudopere i okrenuo se ka meni.
Ne znam ta elite, Kit, ali me nije briga ta mislite o policiji ili o bilo kom drugom.
To je bilo to. Bacila sam krpu ka kuhinjskom stolu i zakoraila ljutito ka njemu: Zato ste, kog
vraga, onda uopte dolazili ovamo? Doli ste kasno i zavukli se u oak kao neki adolescent sa

svojim sarkastinim komentarima i zajedljivim izrazima. Zar mislite da ste bolji od mene?
Vil zavue ruke u depove i uzdahnu.
Doao sam jer sam bio iznenaen pozivom Vae drugarice i nisam znao ta da kaem. I ao mi je
to sam zakasnio. Kao to rekoh, bio je to lo dan.
I ja sam imala lo dan.
Neu da se takmiim ko je imao loiji dan.
Ja nisam neprijatelj. - rekoh.
Niste? - ree i izae iz kuhinje. Ila sam za njim, tako da smo skoro stigli zajedno. Ja sam
izgledala uzbudeno i furiozno. Ne znam kako je on izgledao.
Upravo smo rekli - ree Kejti - kako je bilo fenomenalno uiniti to to ste Vi uinili, da
napustite sve, sjajan posao, i da radite u tom hostelu.
Mislila sam da e prema Kejti biti isto toliko uasan kao to je bio prema meni u kuhinji, ali,
izraz lica mu je bio skoro blag: Nije to bilo ba toliko sjajno. - ree. Okrenuo se ka Alasteru. Mislim, zato Vi ne napustite Va divni posao?
Alaster je izgledao iznenaeno: Pa, to je, ne znam, stvarno. Verovatno zato to ne elim.
Vil rairi ruke: Ja sam eleo. To je sve.
Duli je dola - ne, dounjala se, ukoliko je to ta re - sa oljom kafe i dala je Vilu: Zato si tako
loe volje prema Kit? - upita.
On zapoe neto i pogleda ka meni, skoro menjajui izraz lica: Loe volje? - ponovi upitno. Moda sam preosetljiv. Kada sam zapoeo to sa hostelom, oekivao sam pomo od Ijudi, od
policije, od socijalnih radnika. Ispostavilo se da nije tako. Sada samo elim da nas ostave na miru.
Zato se ponekad brecnem na ljude.
Ja samo elim da pomognem. - rekoh, shvatajui koliko zvui patetino dok sam to izgovarala.
Zakasnili ste. - ree. - Ona je mrtva. 1 ja sam zakasnio. - Tuno sa nasmeio. - Eto. Imamo
neto zajedniko. - Uzeo je gutljaj kafe, onda ga je progutao.- Oprostite. - ree. - Mislim da je
bolje da idem.
Nemojte. - rekoh. - Ne zbog mene.
Nije zbog Vas. Nisam u ovom trenutku ba spreman za drutvo.
Dosta graciozno se pozdravio sa svima i uputio ljubazne rei Duli zbog hrane. Duli ga je
ispratila i kada se vratila promrlja mi: Potraga se nastavlja. Uspela sam nakratko da se nasmejem,
ali sam drhtala, pa sam se povukla u kuhinju i oprala sve sudove. Kada sam se vratila sa posudom sa
kafom, videla sam da moj plan da se revaniram tim ljudima nije ba sasvim uspeo. Frensis je priao
o sebi, Duli je priala o Tad Mahalu u sumrak, Kejti je priala o Alasteru, Alaster je gledao
skromno ispred sebe. Ja sam uspela da sipam kafu, pijem kafu i ne govorim skoro nita.
Mnogo kasnije, otili su, uz pretee povike kako moramo uskoro ponovo da se vidimo i ak sam
videla Frensisa i Alastera kako razmenjuju brojeve telefona na stepenitu. Moja optereenja se
udruuju i postaju ak vea.
Duli i ja smo ostale same. Razvukla sam lice: Izvini to sam ti priredila sve ovo.
Nemoj. - ree. - Svideli su mi se. I oni vole tebe. Svima im je stalo do tebe - srena si to
ima toliko prijatelja, zna. - Na trenutak je zazvuala skoro setno. - Ja bi trebalo tebi da se
izvinim. Moj plan sa Pevikom se nije ostvario.
Nema veze. Nije bio u pitanju tvoj plan. Pevik je bio problem.
Nasmeila se i iskapila pie. Spustila je au i prila mi. Stavila mi je ruku na obraz i poljubila
me u usta, sasvim lako: Ako postanem lezbejka, ti e biti prva kojoj u da se nabacujem. - ree. Laku no.

14
Bila sam u pravu po jednom pitanju - vrisak jeste potekao od svedoka, ili - u najmanju ruku - vrisak
je postojao. Jedan policijski slubenik je nazvao gospou Meri Gould i ona je rekla da nije sigurna,
ovaj, da, moda je vrisnula kada je videla jadnu devojku, u stvari, kada ve to pominjete, jeste,
sigurna je da je vrisnula. Ona nije imala nikakvih problema, zar ne?
Zato je bilo pogreno zakljuiti da je Lajan ubijena pored kanala.
to znai - rekoh Furtu - da nema razloga misliti da je to bio Dol pre nego bilo ko drugi.
Jesam li u pravu?
Gospodo, - ree, pribliavajui svoje lice mom, tako da sam mogla da vidim ute naslage na
njegovim zubima, osip od brijanja na vratu, tragove iscrpljenosti oko usta - ovo se sve vrti oko toga.
Ona je ubijena pored kanala, Dol ju je ubio.
Bilo bi pogreno i baciti pogled u druge sluajeve ubistva, zar ne?
To smo ve uradili. Dil i Sandra su jutros potroili etiri sata prebirajui po nereenim
ubistvima u Londonu u poslednjih est meseci i nisu naili ni na ta. Tako ode Vaa teorija. Izvinite.
Za Vas ostaje samo jedno telo, a ne glamurozna gomila.
ta ste traili? - upitah.
Mi smo obueni policajci, znate. Slinosti u metodama ubijanja, rtvama, oblastima. Takve
stvari. Nismo nali nita. Nema prepoznatljivog ubice, nema unakaenih tela, nema slinih lokacija.
Nula. Nita.
Mogu li i ja da pogledam te sluajeve?
Protrljao je oi i uzdahnuo: eleli ste da pomognete, a ne da stojite na putu. U emu je stvar?
Ja traim razliite stvari. - odgovorih blago.
Slegnuo je ramenima: Ukoliko elite da protraite itav dan, to je Vaa stvar.
Znai, ima ih puno?
Trideset neobinih, ukoliko ne elite da proirite Vae parametre u istrazi jo i na Bronks?
Kako da doem do njih?
Nekoga emo da sklonimo sa hvatanja kriminalaca, a moete da naete i rezervni terminal.
Pa, kada mogu da ih vidim?
Pogledao je na sat i promrljao neto sebi u bradu. Potom: Recimo, za pola sata.
Hvala.
Mogu li neto da Vas pitam? - upita, mnogo ozbiljnijim tonom.
ta?
Jeste li uvek sigurni da ste u pravu?
Zatreptala sam, oseajui nadolazak panike u stomaku: Pogreno ste me shvatili. - rekoh. - Ja
nikada nisam sigurna. U tome je stvar.
Trinaest nereenih ubistava se odnosilo na mladie koji su ubijeni kasno nou ili rano ujutro
ispred nonih klubova, pabova, stadiona, zabava. Prola sam kroz sve te sluajeve: pretueni na smrt,
izbodeni, udareni u lice polomljenom flaom. U dvanaest od trinaest sluajeva, rtve su pile veliku
koliinu alkohola; trinaesti je bio devetnaestogodinji crnac, koji je pronaen kako lei ispod svog
bicikla sa jo uvek upaljenim svetlom.-Lobanja mu je bila smrskana. Udarila su ga kola. Verovatno
nesrea. Mogue je da je namerno udaren.
Dve prostitutke, jedna pronadena mrtva u svojoj sobici iznad prodavnice kebaba, iji vlasnici su
se pitali odakle dopire smrad; druga je pretuena na smrt na nekom polju u Samertaunu. Nedaleko od

Lajan. Oklevala sam kod nje: Dejd Bret, starost dvadeset i dve, HIV pozitivna, bez rodbine. Moda
nema veze, ali sam notirala. Bilo je tu nekoliko beskunika, pijanaca sa razorenim jetrama, koji su
naeni mrtvi pored klupa u prakovima ili u ulazima prodavnica gde su obino spavali. Bilo je tu i
sedmoro dece, te je, iako njihove ubice nisu pronaene, u svim osim u jednom sluaju policija istragu
usmerila ka lanovima porodice ili krugu poznanika. Oni ionako nisu bili relevantni.
I, naravno, tu je bila Filipa Barton, stara trideset i dve godine, srednji stale, vredna potovanja,
sada poznata po svojoj smrti. Jedino sam njeno ime prepoznala. Niko drugi nije zasluio vie od
nekoliko redova na petoj strani nekih novina. Pogledala sam detalje njenog sluaja. Kao to sam ve
znala, nestala je sa Hempsted Hita, pored igralita gde se igrala njena mala erka, a nadena je
nekoliko sati kasnije na udaljenom, divljem kraju Hita, sa licem na dole, meu drveem i bunjem.
Udarena je nekoliko puta po glavi, kamenom koji je pronaen nekoliko metara od nje. Imala je
posekotinu na levom obrazu i blaga nagnjeenja na zglobovima ruku. Nije bila zlostavljana. Nije bilo
znakova da se radilo o seksualnom ubistvu.
Protrljala sam oi i zurila u ekran. Onda sam podigla slualicu i nazvala Furtov lokal.
Volela bih da vidim telo Filipe Barton. I fajl njenog sluaja.
ta?
To nije bilo ta ste rekli?; to je bilo O emu, jebote, pria?
Mogu li?
Zato? - zapita tekim glasom. Mogla sam da ujem kako die.
Zato to elim. - rekoh.
Je I nas Vi to zezate, doktorka? Ima li to veze sa nekim Vaim linim radom?
Ja sam razumela da ja
Hoete li da znate ta ja mislim?
ta?
Vi imate problem. Posle Dolovog napada. Drugi ljudi to kau.
Zato su me onda pozvali?
udio sam se tome.
injenica je da sam ja ovde. Mogu li da vidim telo?
Samo zato to bi to bilo interesantno? Ne dolazi u obzir. Spustio mi je slualicu. Zurila sam jo
nekoliko sekundi u ekran, potom ponovo podigla slualicu internog telefona i traila da me spoje sa
Obenom.
Mogu li da doem do Vas?
Naravno. Sada?
Molim Vas.
U redu.
Oben me je gledao pomno preko vrhova prstiju. Oi su mu izgledale blee nego ikada. Prolo je
nekoliko sekundi od kada smo se uli.
Ne razumem ba, Kit, ta to traite.
Nisam odgovarala - nije bilo puno toga da se kae, poto nisam ni sama znala ta, a svest o tome
da verovatno od sebe pravim idiota pred celom policijskom stanicom je sve vie rasla.
Govorili ste o tome da ne treba praviti pretpostavke. Sada pretpostavljate da je Lajanin ubica
ubio i nekog drugog. Zato? Mislite da moda postoji veza sa sluajem Filipe Barton. Zato?
Objasnite mi, Kit. Bilo je mnogo tee odgovoriti na njegov ljubazan i uljudan ton nego na Furtov
psovaki.

Ne mislim da pretpostavljam sve to. - rekoh. - Samo kaem da, ukoliko Lajan nije ubijena
pored kanala - a sada vie nema razloga da se veruje u to - onda treba da uzmemo u obzir neke stvari
koje smo moda propustili.
Oben je bio do bola strpljiv sa mnom: Hajde da kaemo da ste u pravu. Hajde da ignoriemo
injenicu da je Furtov tim ve proeljao fajlove. Zato Filipa Barton? Sve to ja mogu da vidim je
da nema nikakve povezanosti. - Poeo je da ih nabraja na prste. - rtve su razliite, rane su
razliite, oblasti su razliite. I ne samo to, to je politika slube. Vi imate ovde kredit dobre volje, ak
krivice. Mi se oseamo loe, znate, zbog nesree. Ne elite valjda da sve to bacite u vodu i iscrpite
nae strpljenje.
Ponovo nisam odgovorila. Uspela sam da ne sklanjam pogled sa njega i ne zatvaram oi.
U redu. - ree uz uzdah. - Pogledajte je.
Hvala.
To, naravno, nije u naoj nadlenosti, ali ne bi trebalo da predstavlja problem. Pobrinuu se za
to da Furt to sredi - nee, naravno, biti srean zbog toga. Ja znam da je on idiot, ali on ima i instinkte.
A oni ne gree ba svi. Prouavao me je pogledom bez osmeha.
O, pa - Uspelo mi je da se nasmejem, ali je to vie zvualo kao jecaj.
Zato Vam je ovaj sluaj tako vaan, Kit?
Slegla sam ramenima: Trudim se da budem temeljna.
ujem da ste se videli sa Vilom Pevikom.
Kako ste zasnali za to?
Lo karakter. Znate da je ranije bio velika zverka u Sitiju?
ula sam neto o tome.
Ne znam sve detalje, ali imao je nervni slom, napustio je sve. Pokuao je da postane Majka
Tereza severnog Londona.
To zvui kao dobra stvar.
Komplikovanije je od toga. Izgubio se. - Opet me je gledao ispitivaki. - Nije ba ni
prijateljski raspoloen prema policiji.
Oigledno je oseanje obostrano. - rekoh suvo.
Samo smo pokuavali da ga nagovorimo da potuje iste zakone kao i mi ostali. Nemojte da Vas
obmane njegov arm.
Konano me je neto to nasmejalo. Pomislila sam na Pevika prole noi, sa upavom kosom i
prezrivim oima: Nema anse da se to dogodi.
Oben je bio u pravu. Furt je bio u pravu. Zato se onda nisam sloila sa njima? Ponovo sam zurila
u telo Filipe Barton u koritu. Mravo, glatko telo sa okruglim bokovima, visokim grudima i blagim
strijama na stomaku, verovatao od rodenja erke. Ruke su joj bile duge i graciozne, manikirani nokti
lakirani sjajnim ljubiastim lakom, isto tako i nokti na nogama. Telo joj je bilo nedirnuto, osim
tragova oko njenih nenih zglobova na rukama. Leala je tu kao predivna statua, obavijena faltama
prekrivaa. Medutim, iznad njenog finog torzoa, leva strana glave joj je bila smrskana. Njena plava
kosa je virila iz skorene tamne krvi.
Nisam oseala potrebu da je dodirnem, niti da predem preko njenog tela. Imala je mua i erku da
ale za njom, desetine okiranih prijatelja, itavu gomilu stranaca koji su se zaljubili u zamisao o
njoj. Clanci u novinama; politiari su se utrkivali u odavanju priznanja toj uzornoj majci, tako
bmtalno pokoenoj od strane zlog udovita, i nema nam odmora dok ga ne uhvatimo, itd. Hiljade
ljudi je poloilo cvee i pliane igrake na mesto gde joj je pronadeno telo. Stotine e ii na sahranu.
Stranci e poslati cvee. A ja sam stajala zurei u nju, zbog nekog oseaja, kao da me neto svrbi, a

ne smem da se poeem. Nadena je sa licem na dole, kao to je i Lajan naena sa licem na dole. ak
i ja sam znala da to nije dovoljno da bi se one dovele u vezu. I pored toga sam imala oseaj da ta
veza eka da se stvori, samo kada bih mogla da razmiljam o njoj na drugaiji nain.
Napustila sam mrtvanicu i otila u etaju po Hitu. Nije padala kia, ali je bio sparan i teak dan.
Trava je bila mokra i sa stabala je kapalo. Nije bilo puno ljudi naokolo, samo nekoliko dogera i
vlasnika pasa, koji su bacali tapove u natopljenu travu. Hodala sam brzo, prola pored igralita,
pored jezerca, pola uz brdo gde ljudi sunanim danima putaju zmajeve. Zapravo nisam nigde ila sa
ciljem, vrtela sam se u krug, napreui mozak bez rezultata.

Drugi Deo
15
Ve nisam imala poverenje jedne grupe detektiva. Sada sam morala da se nosim i sa drugom. Bar su
bili pridodati istoj stanici - ili im je, moda, reeno ta o meni misle, to, na kraju krajeva, i nije bilo
ba dobro. Oben je, i pored svih svojih strahova i sumnji, bio ljubazan i razgovarao sa efom
istranog odeljenja koje se bavilo sluajem Filipe Barton, pri emu je rekao par lepih rei o meni.
Tako sam se ve u toku dana nala u stolici preko puta detektiva-glavnog inspektora Vika Renborna.
On je bio jedan ogroman, elav ovek, sa vrlo malo rie kose iznad uiju i na zadnjoj strani glave. Uz
svoju kou lica, koja je bila crvena kao vatra, predstavljao je zastraujui prizor. Mogla sam da
zamislim lekare kako se klade ta e prvo da ga strefi, srani udar ili log. U govoru mu se moglo
prepoznati teko disanje, kao da je napor da mi otvori vrata bio za njega prevelik.
Oben kae da se interesujete za Filipu. - ree, kao da aska sa prijateljem iz susedne sobe.
Da.
Filipa zanima svakog.
Znam.
Napolju imam uniformisane ljude, koji reguliu saobraaj i kontroliu gomile ljudi oko mesta
gde je naena. Morali smo da postavimo semafore i napravimo privremeni parking. Ljudi dolaze iz
svih delova zemlje i ostavljaju poruke i cvee. Upravo sam razgovarao telefonom sa jednim
kanadskim forenziarskim psihologom. On u Londonu predstavlja svoju knjigu i ponudio je svoje
usluge. Imam astronoma. Je li to u redu? -Pogledao je upitno ka slubenici koja je sedela u uglu sa
kompjuterom.
Astrologa, gospodine.
Astrologa. I par telepata. Jedna ena je prolog meseca sanjala da e se desiti ubistvo. Neko
drugi je rekao da e moi da identifikuje ubicu ako mu damo komad krvave odee. tampa njuka
naokolo. Tamo je cirkus. Ja sam srean ovek. Svako eli da mi pomogne. A mi, pritom, jebiga,
selimo kancelarije, i ja nemam gde da se sakrijem. Jeste li Vi ovde da mi pomognete?
Ja se ne bavim konkretno ovim sluajem.
Pretpostavljam da bi trebalo da odahnem. Oben kae da radite na sluaju mrtve lutalice nadene
pored kanala.
To je tano. - rekoh. - Telepate nisu uznapredovale u tom sluaju. Nikog nije briga.
ta elite sa Filipom Barton?
Nisam siguma.
Da se ne radi samo o tome to je to sluaj veeg profila?
Kako to mislite?
Samo elim da Vas obavestim da sam dobio psiholokog savetnika. Seb Veler - poznajete li
ga?
Da
Dobar ovek?
Napravila sam pauzu: Nisam ovde da bih se takmiila. - rekoh taktino.
Na problem je to imamo samo jednog svedoka, a ona ima tri godine.
Da li je rekla ita?

Mnogo. Ona voli sladoled od jagode i Kralja lavova i male pliane ivotinjice. Ne voli avokado
i buku. Imamo dejeg psiholo^a koji piovodi vreme pravei pite od blata sa njom, ili neto slino.
Zena po imenu Vestvud. Znate li nju?
Da. Znam doktorku Vestvud. - Srce mi je neprijatno lupalo. Nisam elela da kaem Renbomu
da sam, zapravo, uila od Bele Vestvud. Svi smo je potovali - mladu, borbenu, inteligentnu i cininu
enu, koja je sedela na svom stolu i mahala svojim mravim nogama dok je razmiljala - i uvek e mi
biti teko da je smatram jednakom. Jednom uitelj, uvek uitelj. Kada budem imala sedamdeset, a ona
osamdeset godina, ona e i dalje biti osoba koja bi na marginama mojih projekata pisala: Cuvati se
konfuznih instinkta i hipoteza, Ketrin. Sada sam se probijala kroz njen svet, dovodei u pitanje ak i
njen sud.
Pa, ta elite? - upita Redbom.
elela bih da razgovaram sa muem. Moda da vidim dete, ukoliko je to mogue.
Namrtio se: Ne vidim zato ne sa mnom. Ali, najbolje je da popriate sa doktorkom Vestvud o
detetu. Ne znam da li e Vas uopte pustiti u njenu blizinu. Postoje neka komplikovana pravila o tome
ta sme da joj se kae. Ja ih ionako ne razumem.
To je u redu. - rekoh.
Pitajte doktorku Vestvud i vidite ta e da kae.
U redu. - ree Renbom. - Zvaemo Vas.
Saekau.
Renbom zastenja: Pa, dobro. - ree. - Ako biste mogli da saekate ispred, zvau je. Sada.
Jedva da sam imala vremena da popijem au vode sa friidera napolju, kada Renbom izae,
zbunjen i ne preterano zadovoljan, iz svoje kancelarije: Poznajete li doktorku Vestvud? - ree.
Srele smo se. - rekoh oprezno.
Hm. - ree. - Mislio sam da e rei da se nosite. To je rekla svakom dmgom. Imate neki adut
za nju, zar ne? Ovo poslednje je izreeno sa nekim iskrivljenim izrazom bliskim osmehu, koji je bio
bolji nego nita.
Znai, to je u redu, zar ne?
Primie Vas danas posle podne.
Puno Vam hvala. - rekoh, mentalno organizujui svoj dan.
Vidi. - ree. - Nemam pojma ta smerate, ali, ako neto otkrijete, molim Vas da meni to prvom
kaete. Bio bih razoaran ako bih saznao neto O tome na prvoj strani Dejli Mejla.
Ja samo elim da pomognem. - rekoh, to sam, ako bolje razmislim, rekla i Peviku. Moja nova
uzreica.
Evo je. - ree Renborn tuno.- Opet zvuite kao astronom.
Astrolog. - ree slubenica.
Samo Vas proveravam.
Kako si, Kit? - ree Bela, gledajui me sa simpatijom. Seam se da mi je slala cvee u bolnicu,
cvee i kartu sa enom nacrtanom ugljem i mastilom kako sagnuta elja svoju dugu kosu; rukopis joj
je bio rastrzan i otar. Zadrala sam cvee jo dugo nakon to je poelo da se sui. Uvek sam eleia
da Bela ima dobro miljenje o meni. Ne morate biti genije da biste znali da su ona i Roza moje figure
majke, moje figure autoriteta i ugodnosti.
Mislim da sam sada bolje.
Sedele smo u Belinim razdrndanim kolima, zaglavljene u saobraaju, tako da je mogla da se
okrene i pogleda me, a da ne dovodi nae ivote u pitanje. Imala je usko lice, sada ve bore oko
oiju, tanke bore koje su se formirale iznad usana, nekoliko sedih u kovrdavoj smeoj kosi koja je

letela posvuda. Oblaila se dosta decentno. Bila je dovoljno pametna da tamnim pantalonama i be
demperom, na neki nain, potvrdi svoj profesionalni status, da pokae da nije tek tako ula sa ulice i
nametala se usput, ali je bila i dovoljno oputena da deluje umirujue.
Hvala Vam to ste nali vremena za mene.
Ne bih da sam mislila da e biti nespretna u pristupu - ali moram da kaem da ne znam ta
zapravo trai. - Podigla je ruku da bi me zaustavila kada sam zaustila da odgovorim. - U sutini
me ak ni ne zanima, sve dok ne zbuni dete ili ga uznemiri, za ta sam sigurna da nee uiniti.
U reenici se osetilo upozorenje. Nije morala nita potanko da objanjava: Moj posao je
jednostavno da priam sa Emili i da joj, ukoliko je to potrebno, pruim pomo. Policijska istraga je
van mog interesovanja.
1 tvog, nije morala da doda.
Pa, ta si radila sa njom?
Pitala sam je ega se sea.
Tek tako?
Zato da ne? Znam ta misli, da to zvui isuvie jednostavno i neizvesno. Prole godine sam
morala da razgovaram sa etvorogodinjim deakom koji je bio u stanu kada mu je majka silovana i
ubijena. Proveo je osam sati sam sa njenim telom. Doiveo je ozbiljne traume, skoro da nije mogao
da govori. Sea li se sluaja? - Klimnula sam glavom. - Tu smo imali problem kako da izleimo
Dermjena, ali i kako da saznamo ta je video. Bio je to komplikovan sluaj, koji je obuhvatao
maltene sve primenjive strategije. Igre, crtanje, priice, zna te stvari. Ali, Emili je majka samo
ostavila na igralitu. Nema traume, nema primetne tuge. Nisu joj smetala pitanja, a izgleda da i nema
ega da se seti. Igrala se sa drugim devojicama i odjednom nije bilo njene majke. To je bio bolan
deo, ali izgleda da nije svedok niemu to je povezano sa nestankom ili otmicom njene majke, ili
tagod da je to bilo.
Trogodinjaci ne odgovaraju ba najbolje na direktna pitanja.
Bela se nasmeja: Ne brini se. - ree. - Igrala sam se sa njom. Posmatrala sam je kako se
ponaa prema drugoj deci, kako se igra sa lutkicama. Nekada, ma koliko bolno to bilo, moramo
priznati da sav senzibilitet i pametni trikovi uopte ne pomau ako nema ta da se sazna.
Vozile smo se uzbrdo kroz Hempsted do samog vrha brda, pa smo se spustile sa druge strane kroz
bogati rezidencijalni kraj, koji sam videla po prvi put. Bela je skrenula u mirnu ulicu i zaustavila se:
Trenutno su kod Filipine majke, koja ivi u kui pored. Sto znaci da to treba da ostane tajna.
Da li policija misli da su u opasnosti?
Od tampe, mislim.
Bela je jo uvek sedela u kolima. Pogledala sam u veliku kuu.
Filipina majka mora da je dobrostojea. - rekoh, pokazujui na dokaz.
Vrlo. - ree Bela. Tipkala je prstima po volanu.
Vidi, Kit, ima li neto?
Ne znam.
Pogledala me je grubo, sa izrazom najblae anksioznosti. Pokuavala je da me sprei. Moda sam
poludela? Stegla je vilicu i otvorila vrata.
Razgovarala sam sa Deremijem Bartonom izvan kue, u predivnom vrtu njegove tate, gde je
ravan travnjak krivudao oko pedantno negovanog cvea. Bela me je neodreeno predstavila kao
saradnicu i ostavila stvari takvim. Znala sam da je radio za neku vrstu softverske firme. Mislim da je
njegova, ili je veliki deo njegov. Imao je trideset osam godina, ali je izgledao starije. Kosa mu je
sedela, lice mu je izgledalo izoblieno, oi su mi bile krvave.

Ima li nekog napretka? - upita.

Zao mi je. - rekoh. - Ja ne znam nita o tome, morate da pitate policiju.
Jedinu policiju koju vidim su uniformisani pozornici. Tu je jedan koji verovatno vreba negde
naokolo. Oni ne znaju nita. Oseam to - oseam u tami. Protrljao je lice.
Ne mislim da je postignut neki veliki napredak.
Nee uhvatiti nikog. - ree.
Zato to kaete?
Pa, zar ne kau tako? Ukoliko ne nau odmah ubicu, najee ga uopte ne nau?
Onda je tee. - priznala sam.
ta mogu da uinim za Vas? - upita.
Jako mi je ao zbog Vae ene.
Hvala vam. Treptao je, kao da nije mogao najbolje da vidi.
To mora da je bio uasan ok. Gde ste Vi bili kada ste uli za to?
Sve sam to ve ispriao. Toliko sam puta to rekao da mi vie ne zvui kao istina. - Zastao je,
zatim se tuno osmehnuo. - Oprostite, nisam aljiv kao to obino umem. Bio sam kod kue. Obino
radim kod kue bar jedan dan u nedelji.
Da li je Filipa bila tuna ili zabrinuta? Izvinjavam se, da li je u redu da je zovem Filipa? Zvui
mi udno kada govorim ovako o nekome koga nisam upoznala. Samo, ako je zovem gospoa Barton,
oseam se kao poreski inspektor.
Hvala Vam. - ree.
Kako to mislite?
to pitate. Znate, u novinama je zovu Pipa. Nikada je niko u njenom ivotu nije zvao Pipa. Ja
sam je zvao Fil, ponekad. Sada je to tragedija -Pipa ovo, Pipa ono. Mislim da to koriste zato to se
uklapa u naslov. Filipa ima suvie slova. - Uzdahnuo je i proao rukom kroz kosu. - A odgovor je,
ne, nije izgledala zabrinuto. Bila je srena. Ista kao uvek. Nita nije bilo drugaije. Zivot kakav
obino jeste. Bili smo sreni zajedno - iako mi se sada ponekad ini da ne mogu vie nieg da se
setim kako je bilo.
Gospodine Barton
Ono to srvarno ne razumem je kakve veze Filino raspoloenje moe imati sa njenom smru.
Mene zanimaju oblici ponaanja. Moda ja pitam isto pitanje koje sigurno Vi sebi postavljate, a
ono je - zato ona?
Sve je bilo normalno. - ree. Zvuao je ne ba ljutito, ali zbunjeno. -Normalno raspoloenje,
normalno stanje uma, normalni oblici ponaanja. Ja to kaem i Vi me tako gledate, i sve to zvui
sumnjivo i strano. Bez obzira, ta znai normalno?
Da li joj je ivot postao rutina?
Pretpostavljam da je tako. Pazila je na Em, brinula se o kui, viala se sa prijateljima, vidala se
sa majkom, ila u kupovinu. Zajedno smo trali kroz ivot, pretpostavljam. Bili smo pravi
tradicionalni par, znate.
Da li se vidala sa prijateljima prole nedelje?
Ve sam rekao policiji, videla se sa majkom i izala je sa Tes Deret. Memorisala sam to ime.
Da ju je neto muilo, da li bi Vam to ispriala?
Doktorka
Kvin. Kit Kvin.
U redu. Nije imala briga. Izala je i ubio ju je neki ludak. Svi tako kau. Vidite, ne znam ta
elite od mene. Svi neto ele. Policija eli da plaem na televiziji, ili da popustim i priznam da sam

ja to uinio. tampa eli Bog zna ta. Emili eli - e, ona eli da zna kada e mama da se vrati kui,
pretpostavljam. - Uzdahnuoje i pogledao u mene svojim krvavim oima. - Ne znam. - ree
ponovo.
ta Vi elite?
Protrljao je oi. Izgledao je umorno i tuno: Da odem kui sa Emili, da se vratim na posao, da
me ostave na miru i da se sve vrati u normalu.
Meutim, to nije mogue.
Znam to. - ree skrueno. - Znam. Ono to stvarno elim je da se jednog jutra probudim i
vidim da je sve bio san. U stvari, sada se svakog jutra budim i na trenutak se ne seam, i onda se
seam. Da li znate kakav je to oseaj? Da iznova morate to da shvatite?
Cutala sam, a on je spustio pogled na travu.
Da li je Vaa ena ikada imala veze sa socijalnim radom? Sa decom iz doma ili tako neim.
Ne. Radila je za aukcijsku kuu kada smo se upoznali, ali je to napustila kada je dobila Emili.
Nije imala nikakve veze sa okrugom Kersi Tauna?
Moda je odatle hvatala voz.
Vrtela sam se u krug jo nekoliko puta, uvek se vraajui na istu taku: emu su sluila pitanja
upuena Deremiju Bartonu o karakteru i raspoloenju njegove ene, kada je ona postala rtva
sluajnog napadaa? Na kraju ustadoh: Hvala Vam to ste razgovarali sa mnom. - rekoh, pruajui
ruku. Rukovali smo se. - Oprostite, moja pitanja su verovatno zvuala malo udno.
Ni malo udnije od svih drugih stvari koje su me pitali. Znate, jedne novine su mi ponudile
pedeset hiljada funti da im ispriam kako je to kada Vamubiju enu.
ta ste im rekli?
Nisam znao ta da kaem. Spustio sam slualicu. Hteli ste da priate sa Emili. Ona nema nikakve
veze sa Kersi Taunom. Mogu to odmah da Vam kaem.
Potrajae to samo minut.
Pem e Vam pokazati. To je moja tata.
Lepa sedokosa ena je stajala pored francuskih prozora koji su vodili u kuhinju. Lice joj je bilo
pepeljasto bledo, imala je boju ene koja je doivela veliku tugu. Deremi Barton nas je predstavio.
Jako mi je ao zbog Vae erke. - rekoh.
Hvala Vam. - odgovori, klimnuvi glavom.
Doktorka Kvin eli da vidi Emili. - ree Barton.
Zato?
Bie to samo na kratko.
Pem Vir me je vodila hodnikom: Emili je trenutno tu drugarica. Je li to u redu?
Naravno.
Pem otvori vrata i ugledah dve male devojice kako puze po tepihu, reajui neke pliane
ivotnje u krug. Dve devojice, jedna sa tamno smedim kikicama, druga sa svetlo smeim loknama i
samo na trenutak nisam znala koja je koja, pa osetih iznenadan bol. Bilo je kao na lutriji. Koja od njih
e biti izabrana kao ona kojoj e majka biti brutalno ubijena? Pem iskoraknu ka tamnijoj devojici:
Emili, - ree - neko hoe da pria sa tobom.
Tanuna mala devojica pogleda na gore, uplaenog pogleda. Sela sam pored nje.
Cao, Emili. Ja se zovem Kit. Kako se zove tvoja drugarica?
Ja sam Beki. - ree drugarica. - Beki Dejn Tomlinson. Beki je odmah nastavila sa priom.
Odmah sam bila upoznata sa svakom igrakom ponaosob. Na kraju su bili dobri medvedi i loi
medvedi.

Zato su medvedi loi? - pitala sam.

Zato to su loi.
ta radite sa igrakama? - upitah.
Igramo se. - ree Emili.
Da li ih nekada nosite na igralite? - upitah. - Da li ih nosite na ljuljake i u pesak?
Ja radila. - ree Emili. - Ja sve to radila sa Belom.
Radila sam. - ree Pem. Nasmejala sam se, pobedeno.
Ti si pametna devojica, Emili. - rekoh.
I ao mi je to ti je mama umrla.
Baka kae da je ona sa anelima.
ta ti kae?
O, ne mislim da je otila daleko. Doi e ona nazad.
Pogledah na gore ka Pem Vir i videh izraz tako estokog bola na njenom licu da sam morala
ponovo da sklonim pogled.
Pa, mogu li ponovo da doem? Ako smislim neto novo da te pitam?
Moe. - ree Emili, ali ve se okrenula. Podigla je koalu tunih oiju i pritisla joj usta ka
crnom plastinom nosu, pevajui tihim glasom.
Tako sam ponosna na tebe. - ula sam je kako apue - Tako ponosna.

16
Umorna, vozila sam kui kroz dim saobraajnog pica i bila sam sretna to Duli nije kod kue.
Pomenula je neki razgovor u vezi s poslom u muzikoj izdavakoj kui - iako nisam znala ta bi ona,
nastavnik matematike i svetski putnik, mogla da zna o muzikoj industriji. Otvorila sam prozore da bi
ula sveina veeri. Iz bate iza kue dopirali su deji glasovi. Otila sam do kupatila, otvorila
slavine i sipala malo ulja za kupanje u vodu. Skinula sam odeu koja mi je delovala prljavo posle
takvog dana i skliznula u kadu. Voda mi je klizila po koi i oseala sam otar miris ulja. Naslonila
sam se unazad i zatvorila oi. Zazvonio je telefon. Doavola, nisam ukljuila sekretaricu. Zato
telefon uvek zvoni kada ste u kupatilu? Cekala sam, a telefon je nastavljao da zvoni. Zato sam se
iskobeljala iz kade, zgrabila i obavila pekir oko sebe i potpuno mokra pourila u dnevnu sobu,
ostavljajui za sobom mokre otiske stopala.
Halo? Sitni mehurii od sapunice su mi pucketali po rukama.
Je li to Kit Kvin? - veza je utala; mora da je zvao sa mobilnog telefona.
Da, ja sam.
Ovde je Vil Pevik.
Ooo! - rekoh u tiinu koja je usledila nakon ove objave.
Hteo sam da se izvinim za ono vee.
Hajde onda.
ta?
Rekli ste da elite da se izvinite.
S druge strane se ulo pljuckanje, koje je moglo da bude posledica uvreenosti ili zabavljanja:
ao mi je to sam bio toliko nedrutven. Eto.
Bili ste oigledno umorni, a i bio je to u svakom sluaju glupav poziv. Zaboravite to. Stvarno
nema veze.
Moda postoji neto to bih mogao da Vam ispriam o Lajan.
Bila sam potresno iznenaena: Da?
Nita posebno, stvarno. Ali ovaj, ja sam udaljen neto vie od milje od Vaeg stana, pa sam
mislio da mogu da se pozovem. Samo na nekoliko minuta. Ukoliko nemate ve drutvo.
U redu. Sama sam. - Pomislih na svoju kupku i vodu poput svile. -Vidimo se onda. Uzgred,
kako ste doli do mog broja?
Bili ste u pravu. Nije uopte bilo teko.
Povukla sam zavesu u kupatilu i navukla neke prastare farmerke i kratku bluzu. Nisam elela da se
trudim zbog Vila Pevika. Dok sam ga ekala, ukljuila sam vesti na televiziji da bih videla da li ima
neeg novog u vezi sa Filipom Barton. Sa glavne vesti pala je na treu: detektivi i dalje pretrauju
oblast traei tragove; i dalje ostavljaju cvee i pliane igrake na mestu gde je pronaeno njeno telo.
Prikazali su neku njenu novu fotografiju, koja je prikazuje kako stoji na vrhu brda u vreastom
platnenom orcu i majici, smeje se, njena svilenkasta kosa leti na povetarcu, njene ruke, sklopljene
oko njene male tamnooke erke.
Razmiljala sam o Emili, koja krije svoje lice u svojoj koali i apue joj reci koje je njoj rekla
njena majka: Tako sam ponosna na tebe.
Moda je i moja majka meni govorila takve stvari pre nego to je otila i umrla. Moj otac nikada
nije bio dobar u tim detaljima - on bi samo rekao, mrtei se: Pa, volela te je puno, naravno. Kao
da je to dovoljno. Uvek sam elela jo mnogo vie: svo ono ludako tepanje i one mile rei, igre koje

je igrala sa mnom, nain na koji me je drala i nosila, stvari koje je planirala u vezi sa mnom, nade
koje je imala. Citav svoj ivot sam ih sama izmiljala. Svaki put kada sam bila dobra u koli,
zamiljala sam koliko bi moja majka bila ponosna i zadovoljna. Kada sam postala doktor, pitala sam
se da li bi se slagala sa tom mojom odlukom, da li je to tako zamiljala. ak i sada, kada se gledam u
ogledalu, sa majinim licem, sivim oima moje majke, pravim se da to nije moj odraz nego njen, nje
koja konano stoji tu i smei mi se nakon toliko godina ekanja
Oglasilo se zvono na vratima.
Vil je ovog puta nosio tamno odelo, bez kravate. Obodi oiju su mu bili crveni, a koa bela kao
kreda. Izgledao je kao da mu je potreban san od sto godina.
elite li neko pie? - upitah.
Ne, hvala. Moda kafu. Stajao je nemirno na sredini dnevne sobe.
Napravila sam mu kafu i sipala sebi au vina: Mleko, eer?
Ne.
Biskvit?
Ne, u redu je.
Zato ne sednete? Osim ako ne elite tek tako da istresete svoju informaciju.
Napravio je malu grimasu i seo na sofu. Sela sam na stolicu preko puta njega i uzdravala se od
pitanja koja bi ispunila tu tiinu koja se protezala izmeu nas. Gledao je u mene namrteno.
Rekao sam Vam da nisam zapravo poznavao Lajan.
Da, tako ste rekli.
I to je tano. Desetine tinejdera proe nedeljno kroz moja vrata. Prua im se utoite, ukoliko
im je potrebno, informacije o daljim mogunostima, ukoliko ih trae. Povezujemo ih sa razliitim
organizacijama, ukoliko tako ele. Ali, ne postavljamo pitanja. U tome je itava stvar - na neki nain
je to razlog zato sam uopte osnovao Tindejl centar. Mi ne pokuavamo da im govorimo ta je za
njih najbolje. Mi ne osuujemo - svi ostali to rade, mi ne. Mi postavljamo nekoliko osnovnih pravila,
ali im nikako ne postavljamo neke zahteve. Takav je to centar - mesto gde oni mogu slobodno o sebi
da razmisle, ak i ako to znai da e uiniti bolne greke u vezi sa svojim ivotima. - Naglo je
prekinuo. - Sve to nema veze sa onim to elim da kaem.
Ne, stvarno, u stvari
Lajan je u centru bila tri puta u poslednjih est meseci, recimo. - ubaci. - Prva dva puta je bila
dosta optimistina po pitanju svoje budunosti. Rekla je da bi elela da postane kuvarica - utvrdili
biste da skoro petina dece pod starateljstvom izgleda eli da bude kuvar ili kuvarica. Dali smo joj
neke letke o ketering kursevima, takve stvari. Meutim, treeg puta, poslednjeg, bila je depresivna. U
sutini, vrlo utuena. Povuena i ravnoduna.
Imate li ideju zato?
Iskapio je svoju kafu i zurio u dno oljice: Nekoliko nedelja ranije ju je nazvala njena najbolja
prijateljica.
Koliko ona ima godina?
Cetrnaest ili petnaest. Moda esnaest. Stvarno ne znam.
Odakle su se poznavale?
Nemam predstavu. Jednom su dole zajedno u Centar, ali su se oigledno poznavale od ranije.
Verovatno su se smucale po istim mestima.
Zato je to radila?
Slegao je ramenima: Izaberite neki razlog. Zato to ne radi jo vie njih, to je bolje pitanje.
Dejzi.

To je bilo njeno ime?

Dejzi Dil. Zvui kao sreno ime, zar ne?
I, po prvi put od kako sam ga upoznala, stvarno mi se osmehnuo - jadno, nakratko, ali nepatvoreno
dok je trajalo. Uzvratila sam osmehom i on odvrati pogled, zurei kroz prozor na moj travnjak.
elite li sada au vina?
Sada imate jo jednu injenicu. - ree, ignoriui me. - Mislim, jo jednu koju moete
pridodati onoj za koju ve znate. Prva je: Lajan je imala briga. Druga je: Lajan je ubijena.
Vino, moda?
Ne. Ne vino. To je dovoljno. Zbogom.
Ustao je jednim potezom i pruio ruku. Uzvratila sam.
Hvala Vam. - rekoh, i tog trenutka Duli ulete na vrata uzbuenog i sjajnog lica; otvorenih usta,
da bi mi neto ispriala. Gledala je zapanjeno u nas.
Kakvo iznenaenje. - uspela je da kae. Vil joj klimnu glavom: Upravo odlazim.
au vina? - promrmlja. - Pivo?
Ne. - ree. - Hvala Vam.
Navratima se okrenuo.
Hteo sam da kaem Zastao je i pogledao me.
Zao mi je zbog mog neprijatnog ponaanja za Vaom veerom. Hrana je bila izvrsna. Onda je
otiao.
Pa. - ree Duli, okreui se ka meni.- Lukava si ti.
Doao je pre dva minuta. eleo je da mi kae neto o devojci koja je je ubijena.
Da, da. Pa, ja sam i ovako prestala da se interesujem za njega. Suvie mi je tmuran. Hoe li da
uje ta ima novog kod mene?
Kai.
Dobila sam posao.
Ne!
Jeste. Poinjem za mesec dana - rekla sam im da do tada imam druge obaveze.
Ima li?
Ne, naravno, ali ne sme da izgleda kao da si odmah na raspolaganju, zar ne?
estitam, Duli. Sigurna sam da e biti odlina u tome - ta god da je.
Ja sebe stvarno ne poznajem. - Zakikotala se. Potom: Tako da u sada da ponem da traim
stan.
Ne uri. - rekoh, pre nego to sam mogla da se zaustavim. Morau da se naviknem da budem
ponovo sama. Sklopila sam oi.
Zato se ne potrudi da ga vrati nazad? - upita Duli.
ta, kog avola, pria?
Ne vii tako. Albi. Mogu da se kladim da i ti njemu nedostaje. Ti bi nedostajala svakom ko je
zdrave pameti.
Ne elim da se vrati. Na moje iznenaenje, to vie i nije bila tolika la. Otiao je iz sopstvenih
pobuda. Ako sam mu nedostajala, onda sam mu sigurno nedostajala u zagrljaju druge ene;
nedostajala sam mu dok je u rukama drao lice nekog drugog. Zato ga nisam elela. elela sam nekog
ko bi pripadao samo meni. elela sam da budem najvie voljena. Veina nas to eli, zar ne?

17
Bila sam umoma, malo su mi otekle lezde. Grlo mi je bilo suvo, kao da mi je prolazilo staklo kada
gutam. Nije mi se ba ilo na posao, pa sam oklevala za vreme doruka koji se sastojao iz tosta, meda
i jakog aja. Kuhinjski sto je bio obasjan suncem. Bilo bi mi lepo da presedim tu itav dan, sa
rukama oko tople olje, nogama u toplim papuama, sluajui zvuke sa ulice, ak gledajui dnevni
program na televiziji. Meutim, zazvonio je telefon. Bio je to Oben. Rekao je da eli da razgovara sa
mnom: Izvolite.
Mislim, lino.
Kada?
Moete li da stignete do deset? Pogledala sam na sat.
Pretpostavljam. Morau da otkaem jedan sastanak.
Dobro.
Da li ima neeg novog?
Ne, koliko ja znam.
O emu se onda radi?
Razgovaraemo o tome u etiri oka.
Bila sam zbunjena i razmiljala sam itavim putem, smiljajui dobre i loe scenarije u glavi,
uglavnom loe. Nisam smislila nita toliko loe kao ono to sam zatekla u Obenovoj kancelariji u
tano deset sati.
Oben je sedeo za stolom, oito nije radio, ali je izgledao kao da eka na neto. Videla sam da nije
sam. Jedna ena je stajala okrenuta ledima i gledala kroz prozor. Bila je to Bela. Uhvatila je moj
pogled, zatim se ponovo okrenula. A na sofi uza zid je sedela Roza iz Velbeka.
ta je ovo? - upitah.
Oben se usiljeno nasmeio: Sedite, molim Vas, Kit. - ree, pokazujui na stolicu ispred stola.
Ne mogavi jasno da razmiljam, uinila sam tako i odmah zaalila, jer sam na taj nain postala
najnia osoba u prostoriji. Oben klimnu glavom ka Rozi.
Dr Daj?
Roza je grizla svoju donju usnu. Na taj nain je pokazivala da e to boleti vie nju nego mene.
Nagla se napred i sklopila mke, skoro kao za molitvu.
Kit, elim prvo da razjasnim da krivim sebe za sve ovo.
ta sve? - upitah, znajui da je to ono to je ona mene elela da pita. Treba samo da utim,
rekoh sebi. - ta sve? - upitah ponovo bespomono.
Mi imamo oseaj - ree Oben, gledajui me ljubazno, to je bilo gore od bilo ega - ili,
tanije, ja mislim i oseam da se Roza slae sa mnom, da smo Vas uvalili u ovaj sluaj bez
adekvatnog, ovaj, stepena obuke i
Moglo bi se rei da si ti uvuena u ovaj sluaj, zar ne, Kit? - ree Roza ljubazno.
Kao prvo, - ree Oben - to je bila isto rutinska stvar, saeta procena osumnjienog. Mislili
smo da Vam to dugujemo, da Vas zamolimo za jednu takvu stvar. I Vi ste taj zadatak obavili
fantastino. Veoma ste nas zaduili. Zatim - priznajem da je to u potpunosti bila moja greka zamolio sam Vas da se umeate malo vie. Medutim, u skorije vreme ovaj, bilo je nekog ukanja

Bela? - rekoh, okreui se u svojoj stolici da bih je pogledala. Bela je mirno gledala u mene:
Ja nisam imala nikakve pritube, Kit. Medutim, kada si otila, razgovarala sam sa Deremijem

Bartonom i sa majkom i bojim se da sam bila u obavezi da prijavim detektivu-glavnom inspektoru

Renbornu da nisam mogla da vidim ikakav razlog za tvoj razgovor sa njima. Opisala bih to kao izlet
na kome se peca, ali nisam videla da si ita pecala. Ovo je delikatan sluaj. Privlai dosta panje.
Znam. - rekoh. - Samo sam elela da
eleo bih da ponovim rei doktorke Daj. - ree Oben. - Krivim sebe to sam Vas gurnuo u tu
napetu situaciju.
Vi ne elite da ja vie radim za Vas?
Nastade pauza: Mislimo da je to bilo prerano za tebe. - ree Roza. -A to to te je ovaj sluaj
tako dirnuo nije ba zdravo.
Kako to mislite?
Roza mi je ispriala neto iz Vaih ranih dana. - ree Oben. Zurila sam u Rozu.
Kit, sve to sam rekla Denu jeste da bi lini doivljaji - to to si tako rano izgubila svoju majku mogli, na odreeni nain - lice joj je pocrvenelo - ovaj, uticali su na neki nain na tvoje
rasuivanje.
O. - Sedela sam tako nekoliko minuta, a obrazi su mi goreli. Potom sam teko i bolno progutala
pljuvaku. - Moda ste u pravu. Moda sam isuvie ula u sluaj. Mene jeste briga, ne znam koji je
pravi nivo toga da Vas je briga. Medutim, to ne znai da greim. I nisam vodila istragu u pogrenom
pravcu. Nisam govorila drugim ljudima ta da rade. Ja sam samo pratila razliite pravce istrage.
Pa, sada, - ree Oben - ovo nije Vae akademsko istraivanje. Govorite kao da mi moemo
sebi da priutimo da neko kopa po istrazi ubistva, a da pritom ide za sopstvenim interesima. Zao mi
je to to moram da kaem, ali, na neki nain ste u opasnosti da skrenete istragu na pogrean kolosek.
Moji ljudi su se okrenuli protiv Vas, gazite drugim ljudima po uljevima, a ini mi se, ao mi je, ini
mi se da to radite bez ikakvog razloga. Mislim, bez konkretnog razloga. Prihvatam da ste potreseni
sudbinama rtava. I mi smo, takode. Svi mi elimo da uhvatimo te ubice, Vi ste nam pomogli, dodade, ljubaznije - ali mislim da nam je sada dolo vreme da idemo dalje.
Mogu li prvo neto da kaem? Mislim, pre nego to odem?
Oben se zavali u svoju stolicu: Naravno.
Pre svega, - rekoh, recite mi, samo jednom reenicom, kako biste Vi opisali Lajaninog ubicu.
Standardno ubistvo pogodne rtve od strane psihopate. - ree. - Taj zloin je poinio neko ko
osea patoloku mrnju i strah prema enama. Otud nasilne rane.
A ubica Filipe Barton?
Potpuno drugaije. Ne znam gde da ponem. Vie puta je udarena tupim predmetom. Ona
predstavlja rtvu visokog rizika za izvrioca. Ona je nasilno oteta na javnom mestu dok je bila sa
detetom. Drugaija vrsta osobe, drugaiji metod, druga oblast, razliit nivo nasilja. Ali, Vi se sa tim
ne slaete.
Ustala sam. Morala sam bar da se pretvaram da imam autoriteta. Otila sam do prozora i
pogledala napolje. Napolju, iza stanice, nalazio se poligon virtualne pustinje. Tu su stajale tri
uzastopne prepreke i neki veliki metalni sanduci, gomile dasaka, neto to je bilo prekriveno
nakatranjenim platnom. S jedne strane je iz betona rasla ogromna rascvetana budleja, vatreno
purpurna. Oko nje su leteli leptiri, kao komadii papira na vetru. To je bilo lepo. Okrenula sam se
svojim zlovoljnim sagovornicima: Kada sam pregledala fajlove Filipe Barton, neto mi je
zazvonilo.
Sta to, Kit? - upita Roza, u isto vreme kada i Oben - Mi Vas ne plaamo da sluate zvona kako
zvone. Svakog dana nam se u vezi sa Filipom Barton javljaju medijumi koji uju zvona kako zvone.
Razmiljala sam o svojoj grupi mukaraca na Market Hilu; razmiljala sam o stvarima koje su

uradili i njihov poremeeni nain gledanja na svet. Bilo je stvari koje sam nauila od njih, a za koje
niko drugi u ovoj prostoriji nije znao. Bar sam to imala.
Ljudi za sobom ostavljaju znakove. - rekoh.
Uvek, ak i kada pokuavaju da sakriju tragove, zato to je potpis ubice malo kao pouka neke
pesme. Tu je znaenje koje je pesnik eleo da prenese, ali moe biti i skrivenih znaenja kojih pesnik
nije ni bio svestan. Nekada misle da je njihov potpis jedno, meutim, zapravo je neto drugo.
Pourila sam da objasnim svoj stav do kraja, pre nego to potpuno izgube interesovanje: Ono to
mi je zapalo za oko kod ubistva Filipe Barton jeste injenica da je leala sa licem na dole. Kao i
Lajan.
Napravih pauzu i pogledah u Obena. Njegov izraz lica je ostao uljudan, ak saaljiv.
I to je to? - ree ljubazno. - To smo ve obradili, Kit.
Da li ste ikada videli nedavno ubijenu osobu kako lei sa licem na gore? - upitah.
Pretpostavljam. - ree Oben, sumnjajui u pretpostavku.
Videla sam mnogo takvih slika. Oi su im otvorene, gledaju pravo gore. Znate kako su oi na
slikama zamiljene da vas prate po sobi. Oi mrtve osobe nisu takve. One su nepristojno statine,
samo zure pravo, moda optuujui. Moete da zamislite da biste, ukoliko biste nekog ubili,
verovatno eleli da mu okrenete lice na dole, tako da vas ne gleda.
Moda, ali, pobogu, Kit, telo je kao pare hleba. Moe da padne samo na dva naina, sa puterom
na gore, ili sa puterom na dole. To nije dovoljno da bi se na tome zasnivao sluaj.
Seate li se rana na Lajaninom telu? Gde su one bile?
Abdomen. Stomak, grudni ko, ramena.
S prednje strane. A ipakje leala sa licem na dole. To je kao da crtate vodenim bojama i potom
sliku okaite licem ka zidu. Pogledala sam u Rozu. Ona je pravila grimase.
Ne smatram to ba prigodnim, - ree - da o tim enama pria kao o umetnikim delima.
Znam, ali one jesu umetnika dela. - rekoh. - One su grene i nemone i nisu predmet estetskog
interesovanja, ali jesu umetnika dela i mi moramo da ih protumaimo. To je ono to ja radim
ubolnici. Vi to znate. Ja itam zloine kao da su simptomi i abloni. Traim znaenja. ta je sa samim
ranama?
Brutalne. - ree Oben. - Bezumne.
Ja ne bih upotrebila te rei. Nehajne, moda. Precizne. ak prikladne. Na neki nain je to
izgledalo kao bezuman seksualni napad, ali taj se utisak nije probio. - Videla sam kako se Oben
ponovo trgao. - Ne elim da kaem da nije bilo znakova seksualnog napada - ta psihopatska ubistva
mogu biti kazna za ene zbog njihove seksualne pretnje. Meutim, u tim sluajevima moete videti
stravinu agresiju, koja je usmerena na grudi i genitalije. To, pak, ovde nije sluaj. Svi ubodi su
iznad pojasa, a grudi su u potpunosti izbegnute. Ovakva slika je veoma retka, a taj oblik nanoenja
povreda, naziva se pikerizam, jo je rei. I jo je bila okrenuta licem na dole.
To ipak nije dovoljno, Kit. - ree Oben. On je polako gubio strpljenje. - U emu je veza? Dva
tela lee licem na dole?
Videla sam veliki broj napada na ene koji se mogu porediti sa onim na Filipu Barton. Svi su oni
bili veoma nasilni. Takoe je izgledalo da je poinioce dodatno privlailo prisustvo deteta, kao
audijencije rtve. Medutim, ovaj ubica nije eleo da dete prisustvuje. Ono to oseam kada gledam
telo Filipe Barton jeste neko relativno obuzdavanje. Mislim na sledee, razmislite: vi mrzite ene,
upravo ste ubili enu i imate neto kao keser u ruci. Zato ne biste stvarno ili do kraja?
Oben se nagao napred i spustio mi ruku na rame: Kit, ne dajete nam nita. U redu, imate oseaj.
Istina je, ne znam, jebiga, ta to znai. Oprostite, moje dame. - Dame podigoe pogled, ali vie zbog

toga to ih je neko nazvao damama. - Meutim, nemam nita to bih odneo ljudima koji misle da
troite nae vreme.
Protrljala sam oi prstima. Ispriala sam svoj komad i glava mi je bila prazna. On je bio u pravu.
ta je bilo tu, opipljivo, nakon svega to sam ispriala? ta je trebalo uiniti? Nisam elela da
razmiljam, elela sam da otpuzim, meutim, poslednjim naporima sam uspela da izvuem neto
veoma malo iz udaljenih delova mozga.
U redu. - rekoh tihim glasom. - Ja sam zavrila. Rei u samo jo jednu stvar. Mi znamo da je
Lajanino mrtvo telo doneto do staze kanala u gepeku kola.
Mi to uopte ne znamo. - ree Oben iritirano.
A telo Filipe Barton je pronaeno jednu i po milju udaljeno od mesta na kojem je poslednji put
viena. To znai da je i ona verovatno preneta kolima. Da li je bilo nekih poreenja tragova vlakana
ili tragova kola?
Ne, nije ih bilo, kao to dobro znate. - ree Oben besno. - Niti smo ih poredili sa ubistvima
Deka Trboseka. Nemamo vremena za to.
To je moja poslednja sugestija. Hoete li to da uradite?
Zato bismo?
Molim Vas. - rekoh. Htela sam da zaplaem. - Molim Vas!

18
U glavi su mi se deavali vatrometi, koji su itali i okretali se u crvenoj i puprurnoj tami. Ne znam
kako sam uspela da izaem iz stanice, uzdignute brade i sa nogama koje nisu poputale ispod mene.
ak sam prijateljski klimnula glavom deurnoj slubenici na prijemnom odeljenju.
Stigla sam do kola, ali su mi se ruke toliko tresle da sam ispustila klju i morala da aram rukama
naokolo da bih ga podigla. Oi su me pekle kao da su bile pune peska. Morala sam da odem odatle,
negde gde me niko nee videti. Nisam elela da me iko gleda sa tim uasnim, uasnim saaljenjem u
oima. I ja sam gledala ljude na taj nain. Jednom, u nekom drugom ivotu. Sve mi je izgledalo toliko
neverovatno daleko, kao da sam na svoju prolost gledala kroz pogrean kraj teleskopa.
Uspela sam da udem u kola. Na minut sam zavalila glavu unazad na naslon i zatvorila oi. Grozna
glavobolja mi se probijala do leve slepoonice. Upalila sam auto i paljivo izala sa parkinga,
gledajui pravo ispred sebe. Zamiljala sam njih troje kako me gledaju sa prozora kako odlazim i
meusobno se zgledaju zabrinutih izraza iica. Kako u ikada biti u stanju da se suoim sa njima?
Dovezla sam se do malog trouglastog crkvenog dvorita, izmedu radnje sa delikatesima i
asovniara, nedaleko od mog stana, izala iz kola i sela na travu, leima naslonjena na predivnu
crvenu bukvu. Albi i ja smo ponekad dolazili na to mesto i sedeli pod tim drvetom. Bilo je jo uvek
sparno od sinonje kie i osetila sam kako mi se hladnoa uvlai u kosti. Okrenula sam lice ka suncu,
koje se upravo probijalo iza sivog oblaka. Tano iznad mene, jedan kos je pevao iz sveg glasa.
Disala sam duboko. Udisala i izdisala, pokuavajui da se oslobodim te uasne panike.
Ustala sam uz napor i otila nazad do kola. Noge mi se vie nisu tresle, ali su bile teke. Bubnjalo
mi je u glavi. Pre nego to sam krenula, spustila sam titnik za sunce i gledala se u ogledalu nekoliko
sekundi. Posmatrala sam svoj oiljak, koji se kao bela zmija sputao niz bradu, potom sam se nagla
napred, tako da sam piljila u svoje oi.
Nadala sam se Duli nije kod kue. Ali, dok sam stavljala klju u bravu, ona doe i otvori mi
vrata. Obrazi su joj bili crveni. Dobacila mi je neki ludaki pogled i rekla veselim tonom: Kit!
Dobro je. Ima posetioca. Rekla sam da ne znam kada e stii, ali je eleo da saeka. Rekao je da je
tvoj prijatelj.
Skinula sam jaknu i krenula napred. Mogla sam da vidim teme neke glave iznad sofe. Ustao je:
Rekli ste da ete doi ponovo da me vidite. -ree svojim mekim, visokim glasom. Majkl Dol, u
istim onim narandastim pantalonama koje je nosio i poslednji put kada sam ga videla, i u prastaroj
sivoj koulji sa krugovima od znoja ispod pazuha.
Majkl! Nisam znala ta da kaem. On je bio kao nona mora koja mi se ponavlja i koja je dola
da ui u uglu mog stana.
Cekao sam. - ree, alei se.
Kako ste znali gde stanujem?
Pratio sam Vas jednom od stanice. - odgovori, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Niste me uopte primetili.
Ja u sada da idem. - ree Duli. - Je li to u redu, Kit? Ili eli da ostanem?
Koliko je ve ovde? - siktala sam, okreui lea Majklu, koji je ponovo seo u sofu.
Skoro itav sat.
Boe. Boe, izvini. Trebalo je da me nazove.
I jesam. Ostavila sam ti tri poruke na mobilni telefon.
O, Boe. - ponovih.

Jesi li u redu?
Da. Ne. Ne znam. Nije trebalo da ga pusti unutra.
Kit. - ree Majkl sa sofe.
Izgleda dosta bezopasno. Sve vreme mi je blenuo u grudi.
Nisam. - ree Majkl, kao da to i nije preterano vano. - Zato nisi ponovo dola da me vidi
kao to si rekla?
Nisam imala vremena.
Rekla si da e doi.
Znam, ali
Ljudi treba da se dre svojih obeanja.
Da
Ako nije tako, onda to nije fer.
U pravu si.
Govori to manje. Ne dozoli mu da stvori situaciju u kojoj ti snosi neku krivicu. Pre svega,
navedi ga da ode, ali tako da se ne naljuti. Klimnuo je glavom, kao da je bio zadovoljan i spustio
ruke na kolena. Imao je neki oiljak novijeg datuma na levoj podlaktici i gadnu ogrebotinu na runom
zglobu.
Mogu li sada da dobijem kafu? I ja sam tebi ponudio kafu.
Ve si popio tri olje. - prekide ga Duli.
Cetiri kaiice eera, molim.
Moram sada ponovo da idem, Majkl. ao mi je, ali ne moe da ostane ovde.
I jedan od onih biskvita koji sam probao malopre sa Vaom prijateljicom. - Mljackao je
jezikom po ustima.
Oseala sam se bolesno: Majkl, sluaj
I mogu li, znate, da odem do kupatila? Imao je male kapljice znoja na elu i iznad usana.
Tamo je.
Cim sam zatvorila vrata, okrenula sam se ka Duli: Sluaj, moe li neto da mi uini? Moe li
da uzme moj mobilni telefon i izvan stana nazove policiju? Dau ti broj.
Uasnula sam se od injenice da u zvati ljude koji misle da ludim i moliti ih da dou i zatite me
od oveka ije sam hapenje spreila. Uhvatila sam se dlanovima za lice.
Kit?
Da. Izvini. Samo e, jebiga. Ne znam ta da radim. On je verovatno u redu, ali ne elim da
ulazim u glupavi rizik.
Daj mi onda taj broj. - Ispruila je ruku. - Hajde da obavimo to.
Moda u morati da mu uradim neto strano. Ili on meni.
Nemam pojma ta e morati, ali, ako je opasan, daj da ga izbacimo odavde. Hajde.
Ne. Cekaj. Saekaj na trenutak. - ula sam vodu u toaletu. - Znam. Nazovi Vila Pevika. On e
znati kako da se nosi sa ovim.
Njega?
Molim te, ne mogu sada nikog drugog da se setim. Uradi to napolju.
Koji je njegov broj?
Broj je u memoriji telefona. Pevik.
U redu, u redu. Ovo je ludo.
Znam. Hvala ti.
ta ako nije tu, ili ako

Dol je izaao iz kupatila, a Duli pohita ka ulaznim vratima. Primetila sam sa odobravanjem da ih
je ostavila odkrinutim.
Staviu sada vodu, ta mislite? - rekoh, suvie veselo.
ivite li ovde sami?
Ne.
Jeste li udati?
Zato pitate?
Vaa prijateljica ree da niste udati.
Onda to ve znate. - Izbegavaj konflikte. Ne guraj ga u oak. Ne izazivaj ga. - Rekli ste, etiri
kaiice eera?
I biskvit.
Jeste li doli da mi neto kaete, Majkl?
Zato nemate tepihe?
Majkl, da li ste
Smeno je nemati tepihe. To je kao da niste u pravoj kui. ak i u domu smo imali tepihe u
svakoj sobi. Moj je bio braon boje. Braon tepih i beli zid, sa onim malim komadiima u papiru.
Komadii drveta.
Da. Umeo sam da leim u krevetu i akam te parie noktima. Umeo sam da dobijem i batine
zbog toga, kada bi ujutro to otkrili. Ali, nisam mogao da se zaustavim. To je kao skidanje kraste.
Nekada sam to radio satima. itav krevet bi bio preplavljen malim pariima papira. Kao da imate
krastice u krevetu, ak i ako ih ne vidite, oseate ih po koi. Znate na ta mislim?
Da. - rekoh bespomono. Sipala sam vrelu vodu preko njegove kafe i dodala mleko. - Izvolite.
I posluite se biskvitima.
Imate li neke pljuge?
Otila sam do tane i izvadila paklo od deset cigareta koje mi je ostalo od moje posete njemu.
Ostala je jedna cigareta.
Uzmite.
ibice?
Dodala sam mu kutiju; upalio je ibicu i stavio kutiju u dep.
Morao sam da se pravim da to nema veze kada Vas tuku. Ali, ja sam uvek plakao. ak i kada
sam imao etrnaest, petnaest godina, plakao sam. Nisam mogao drugaije. Plako. I onda Vam se
rugaju, i onda sam plakao jo vie. Tako, dok sam leao u krevetu i itavu no kopao po tapetama, i
tada sam plakao, dok sam to radio. Zato to sam znao da e videti i da u dobiti batine, i znao sam da
u plakati pred svima i da e me drugi deaci jo vie dirati.
Podigao je svoju olju i srknuo kafu. Pepeo sa cigarete mu je pao na odeu i on ga otrese sa sebe
na sofu: Vi ne znate kako je to.
Ne. - rekoh.
I dalje plaem. Plakao sam u policijskoj stanici. Jesu li Vam rekli to?
Ne.
Smejali su mi se to sam plakao.
To nije bilo lepo.
Mislio sam da me Vi volite.
Budi vrsta: Majkl, rekla sam Vam. Nisam imala vremena.
ekao sam. Nisam iao na kanal. ekao sam da doete ponovo i da priate sa mnom.
Radila sam.

I Vi ste kao i drugi. Mislio sam da se razlikujete.

itav dimnjak pepela mu je pao na koleno. On prihvati ar cigarete oljom kafe i zau se itanje.
Moda je ubio Lajan, razmiljala sam. Veoma lako. Recimo, ukoliko mu se smejala kada je
pokuavao da je pokupi, ili ako mu se smejala dok je plakao.
Mogu li da dobijem jo jednu cigaretu?
Nemam vie. Moemo da odemo do prodavnice i kupimo?
U redu je. - Izvadio je paklo iz depa. Bilo je skoro puno. Ponudio je jednu meni, a ja sam
odmahnula glavom. - Ja moram da izaem, Majkl. - rekoh. Vil nikada nee stii.
Uzdahnuo je: Ne jo. elim da priamo.
O emu?
Samo da priamo. Znate. Kao to ste rekli. Rekli ste da mogu da kaem bilo ta. - To je bio
profesionalni razgovor, Majkl. - rekoh ljubazno. Neki izraz neslaganja mu se pojavi na licu. - To je
bio posao.
Mislite, niste mi rekli istinu.
Nisam elela to da kaem.
Jo uvek razmiljam o njoj.
O Lajan?
Da. Niko nee da me slua, ali ja sam bio tamo, zar ne? Bio sam tamo.
Moda.
Ne. Ne. Ne moda. Zato kaete moda? Ja sam bio tamo i
Vrata se otvorie. Nisam ula korake. Dol poskoi iz sofe, isputajui olju na pod, gde je
ostavila fleke od kafe i mokrog pepela.
ao, Majkl. - ree Vil. Priao je sa ispruenom rukom, Dol ju je prihvatio i drao.
Nisam radio nita loe.
Naravno da nisi. Zato si onda tu?
Doktorka Kvin je moja prijateljica. - Jo nije pogledao u mom pravcu.
- Vi se poznajete.
Da.
Znai, ja poznajem Kit i ti poznaje Kit, ja poznajem tebe i ti poznaje mene. Mi se svi
poznajemo. - Odjednom je izgledao mali i mrav, stojei tu u svojim groznim narandastim
pantalonama. A ja sam se oseala glupo i postieno zbog svojih strahova.
Vi se poznajete? - ponovih kao i Dol.
Vil se zbunjeno okrenu ka meni: Mislio sam da si shvatila. To i nije neka sluajnost, ako dobro
razmisli. Kako ide pecanje, Majkl?
Nisam bio. - promrlja Majkl.
teta, vreme se poboljava. Majkl je veliki ribolovac, zna. - ree mi.
Da, znam.
Idem u tvom pravcu, Majkl. Hoe li da te povezem? - Pogledao je na sat. - Moe jo uvek
da provede par sati na kanalu pre nego to padne mrak.
Meni ne smeta mrak.
Pa, hajde ipak da te povezem. Siguran sam da doktorka Kvin ima posla.
Da. - promrljah. - Hvala ti.
Jesi li dobro?
Da.
Ovaj, ne izgleda ba tako. Moda bi trebalo da povede vie rauna o sebi. - Otro me je

pogledao. - I da, moda, stavi lanac sa unutarnje strane vrata.

Imam. Samo Duli o, ovaj, zna.
Ona vreba napolju, u papuama. Spreman, Majkl?
Otili su zajedno. Gledala sam kroz prozor kako Vil stavlja Dola na mesto suvozaa. Dol mu
neto ree i Vil se nasmeja i potapa ga po ramenu. Onda zalupi vrata. Pogledao je ka prozoru.
Usnama sam izgovorila hvala kroz staklo, ali on nije odreagovao. Samo je gledao, kao da nije mogao
dobro da mi vidi lice. Onda se okrenuo.
Duli upade na vrata: Sve mi ispriaj.
Ne mogu. - rekoh. - Mislim da u da se razbolim.

19
Konferencija za tampu je organizovana u poslednjem trenutku, ali se proneo rumor o tome, a i nigde
u policijskoj stanici Streton Grin nije bilo dovoljno velike prostorije, mada je iz skoro polovine
prostorija ispranjen sav nametaj. Na brzinu je rezervisana sala za konferencije u hostelu eklton,
odmah iza oka, koja je sada bila prepuna mukaraca i ena u odeiima, koji su se sudarali i vikali u
svoje mobilne telefone. U prostoriji je bilo stravino toplo, i videla sam mukarca u uniformi kako
pokuava i ne uspeva da otvori prozor. Stajala sam desno pozadi, blizu vrata, gde je dopirao
dobrodoao daak za nijansu manje neprijatno toplog vazduha.
etiri mukarca u sivim odelima epurei se uoe na vrata. Oben, Furt, Renborn i Renbornov
zamenik, Pol Krozbi. Skoro da su se oeali o mene, ali nisu to primetili zbog toga to fcu ih
sprovodila tri uniformisana policajca, a i zbog svoje neke kvaziposlovne uurbanosti. Probili su se
kroz gomilu i popeli na platformu na drugom kraju. Seli su za sto i bili zaslepljeni televizijskom
rasvetom, zbog koje su izgledali stvarnije od svega ostalog u prostoriji. Jedna policajka doe do njih
sa bokalom i etiri ae. Svi su uzeli po gutljaj vode uz ozbiljna, natmurena lica. Na stolu je stajao
mikrofon. Oben tipnu prstom. Zazvualo je kao kada neko udara o zid drkom od metle. Zvuk je
utihnuo kao da ga je okrenuo.
Dame i gospodo, - zapoe - veina meu vama me ne poznaje. Ja sam detektiv-glavni
inspektor Denijel Oben iz Streton Grina. Neu okoliati. Ovde smo da bismo objavili znaajan korak
napred u istrazi povodom ubistva Filipe Barton.
Nastade agor i Oben, glumatalo kakav je bio, napravi pauzu, oito se naslaujui trenutkom.
Deset dana pre ubistva gospoe Barton, pored kanala koji prolazi kroz oblast Kersi Taun,
pronaena je ubijena devojka po imenu Lajan. Sada verujemo da je ova dva ubistva poinila ista
osoba.
Nakon to je to izgovorio, uzeo je gutljaj vode i stegao vilicu. Posumnjala sam da je to moda
uinio da se ne bi zadovoljno nasmejao zbog uzbuenja koje su prozrokovale njegove rei, a to bi
bilo neprimereno situaciji.
Ako biste mi dozvolili da nastavim. - ree. - Rezultat svega toga je da e dve odvojene istrage
ubistava sada biti spojene u jednu. Poto sam ja najstariji po inu, preuzeu rukovoenje istragom.
Medutim, to nema veze sa injenicom da su Vik Renborn i njegov tim do sada obavili izuzetan posao
i mi emo od sada najue saradivati.
Namrteno je klimnuo glavom ka Renbomu, koji je opet, prihvatajui priznanje, naklonom
potvrdio rei prethodnika. Odmah se ispred njih stvorila uma od mku. Oben pokaza na nekog koga
nisam mogla da vidim: Da, Ken?
Na osnovu ega su povezana dva sluaja?
Kao to vas veina ve zna, obino se koristi analiza vlakana da bi se napravila veza izmeu
tela i osumnjienog. Meutim, u ovom sluaju smo pronali podudarajua vlakna na odei obe ene.
Kakvu vrstu vlakana?
Na poetku smo mislili da su ove dve ene ubijene tamo gde su pronaene. Sada sumnjamo da su
ubijene negde drugde, te da su transportovane kolima do relativno usamljenog mesta gde je telo
baeno. Vemjemo da ova vlakna potiu iz vozila u kojem su transportovane. Ono to smo pronali
jeste oblik - Oben pogleda na parce papira na stolu - sintetikog polimera, i to na oba tela.
Jo neko je ustao. Neka ena koja je drala mikrofon.
Ali, kako ste uopte doli do toga da napravite vezu izmeu dva sluaja?

Sada je Oben sebi dozvolio lagani osmeh.

Kmcijalni aspekt svake istrage ubistva jeste kontrola informacija, te protok istih izmeu
razliitih odeljenja Metropoliten policije i ire. eleo bih da kaem da je ovo do sada bila saradnja
za uzor i eleo bih jo jednom da se zahvalim Viku Renbomu i njegovom timu.
Ali, zato ste uporedili ta dva ubistva? Jesu li slina?
Ne na prvi pogled, ne. - ree Oben. - Medutim, postoje jedan ili dva mogua faktora koji
ukazuju na to.
ta bi to bilo?
Delovao je misteriozno: Nadam se da ete razumeti ako ovog puta ne budemo iznosili nita o
tome.
Moete li neto da kaete o vrsti osobe koju traite? Oben pogleda preko stola: Vik. Hoe li
ti?
Hvala. - ree Renbom, uz skroman osmeh. - Ono to mi mislimo da vidimo u ovom sluaju
jeste progresija. Prva rtva, Lajan, bila je ono to mi zovemo laka meta. Ona je pobegla od kue,
ivela je po hostelima, u svetu droge i prostitucije. Lako je bilo doi do nje i bila je lako ranjiva. Sa
Filipom Barton je bio smeliji. Ne elim da kaem nita protiv Lajan, koja je, naravno, tragino
ubijena, ali gospoa Barton je bila ugledna ena sa detetom. Ona je bila mnogo tea meta. Ovo je
osoba koja je poinila ono to vi moda nazivate lakim ubistvom, te se sada pomerila ka teem.
Jo jedna mka se podigla: Imate li neto specifinije?
Ubica koristi kola. Posavetovali smo se i sa vrlo iskusnim psiholokim profajlerom, sa odlinim
dosijeom praenja tragova.
Znala sam ko je to. Seb Veler.
On nam je dao probni profil. Ja sam ovlaen da dam samo nekoliko detalja. On je belac.
Dvadeset pet do trideset pet godina starosti, verovatno naginje pre ga gornjoj granici. Sumnjamo da
je ugledao Filipu Barton, i da je ubistvo poinjeno samo delimino zbog toga to ju je eleo, ve joj
je zavideo i zbog toga ta je imala, ona je oigledno bila dobro situirana, sa detetom.
Znai, Vi tvrdite da se radi o serijskom ubici.
Ne. - brzo ree Oben. - Budimo ovde malo suptilniji. Ja samo kaem da imamo posla sa
opasnim ovekom, koji se kree naokolo, verovatno u nekom vozilu, te zato molimo javnost za svaki
vid saradnje.
Znai, udarie ponovo. - povika neko otpozadi.
Ja svakako ne elim nikoga da zaplaim. - ree Oben. - On e biti uhvaen. Meutim, u
meduvremenu bi ljudi - posebno ene na javnim mestima - trebalo da obrate posebnu panju. Hajde
da ih sauvamo, vai? - Pogledao je naokolo. - Ima li jo pitanja?
Ustade ena srednjih godina: Niste objasnili ta vas je navelo da poredite ta dva sluaja.
Oben se sabirao.
To nije jednostavno pitanje. - ree. - Kao to ste uli, istraga kao to je ova zasniva se kako na
forenzikim analizama, gde se koristi visoka tehnologija, tako i na starim dobrim onovima. Ve smo
razgovarali sa stotinama potencijalnih svedoka, proeljali smo kanal, sproveli smo ispitivanja od
kue do kue, sproveli smo intenzivne pretrage dve oblasti gde su pronaena tela. Meutim, bez
obzira na to, neto zavisi i od iskustva i instinkta.
Sada se nasmejao, kao neki tea: Nazovite ga pandurskim instinktom, ako vam ba treba
definicija. Imali smo oseaj da tu postoji neka veza, ak iako nismo bili sasvim sigurni ta bi to bilo.
To nas je navelo da proverimo. Neke stvari jednostavno zvone.
Zato je odabrao te rtve?

Mi verujemo da je izbor bio oportunistiki. Video je svoju ansu i delovao. Zbog toga je ubice
psihopate te vrste posebno teko uhvatiti.
Imate li neke osumnjiene?
Ne bih ovog puta eleo to da komentariem. Samo u rei da smo ispitivali neke ljude.
Da Ii je istina da ste zaposlili vidovitu osobu da biste nali ubicu? I da li to predstavlja
adekvatnu upotrebu novca platia poreza?
Kao prvo, ja ne zapoljavam nikakve medijume. Drugo, ukoliko neko moe da mi pomogne da
pronaem ubicu, nemam nita protiv i ako za to koristi cediljke za aj. I nakon ovih vesti koje ulivaju
nadu, mislim da je bolje da privodimo razgovor kraju. Uveravam vas da emo vas obavetavati o
svakom daljem razvoju dogadaja. Za sada, razumeete, vraamo se na posao. Imamo posla.
Dvadeset minuta kasnije, sedeli smo u Jagnjetu i zastavi, pabu u blizini, koji je bio dekorisan
velikom zbirkom konjskih bezobrazluka i vrlo poseen od strane policajaca. Oben uze gutljaj iz svojc
pinte bitera i stavi au u pravcu svetla.
Kada sam govorio o nama pandurima, oito sam mislio i na tebe, Kit. Ja znam, kada bi svet bio
idealan, onda bi trebalo da istaknem tvoje zasluge
Uzela sam gutljaj svoje sode i veoma sam afektirala. Nisam elela da izgledam kao hladna
antialkoholiarka, ali, bilo je tek jedanest pre podne i bio je radni dan.
Ne zanimaju me zasluge - poeh.
Stvar je u tome - nastavi Oben - to je to dobro za moral kada se pria kako su oni to dobro
uradili. Zasluili oni to ili ne. Meutim, budi sigurna da emo te potedeti javne blamae ukoliko sve
krene nizbrdo.
Da. - ree Furt preko stola. Upravo je postavio drugu pintu pored prve, koja se ve opasno
ispraznila. - Gledaemo da pazimo na tebe, Kit. Sve dok nam ponovo ne pobegne. Nikako ne mogu
da ispratim da li radi ili ne radi na sluaju. Povlaila si se ee nego Frenk Sinatra. U svakom
sluaju, iveli.
Ono to je ostalo od pinte broj jedan definitivno nestade. Tako je to izgledalo kada su momci bili
fini prema meni. Cesto je bilo teko razlikovati to od toga kada su bili nevaljali. Nisam uvek bila
sigurna da li sam potapana po zadnjici ili sam dobila udarac u rebra. Verovatno bih morala da
budem momak da bih znala.
Nisam ba sigurna po pitanju Vaeg profila, Vik. - paljivo sam volontirala.
Nemoj mene da krivi, ljubavi. Samo sam citirao Seba. Misli da grei?
Ne. Ali, tu se malo pravimo neobinim. Kaemo da je ubica belac zato to veina serijskih ubica
ne zalazi u rasne podele. Ja sve to znam. Opasnost od takvih profila nastaje zbog toga to oni prave
rez u istrazi.
Ja sam mislio da u tome i jeste stvar.
Nije ba dobro ukoliko odstrani pravu stranu u istrazi.
uo sam tvoju teoriju. - ree Furt, malo preglasno. - Fini ubica psihopata. Ovaj, hoe ips?
Ponudio me je svojim ipsom. Svakako sam se ponovo vratila u tim. Uzela sam jedan i glasno ga
grickala.
Nisam rekla da je fin. Meutim, ima finih ubica, na neki nain, to elim da kaem. - Odnekud se
zauo grohotan smeh. - Stvarno to mislim. Naila sam na sluaj gde je majka ubila i zakopala dete,
pritom ga je umotala kao da ga stavlja u krevet. Samo mislim da treba da budemo obazrivi kada
prihvatamo pretpostavke. - rekoh. - To je sve.
I, ta mi radimo? - zapita Oben. - To je na problem. Ti stalno govori ta nije. Ali, ta jeste?
Gde da gledamo?

Ne znam. - rekoh i progutah ostatak sode. - Treba da budemo otvoreni prema svim
mogunostima, to je sve.
Ma. - ree Furt. - Oteava sebi stvar, draga. Poeo je paljivo, onda je uhvatio nekog usred
bela dana. Postaje drskiji. Potrebno mu je da uradi to isto. Kladim se u ta eli da e postati sve
bezobzirniji i da emo ga uhvatiti sledeeg puta ili odmah posle. 1, pogodi ta jo? Zvae se Majkl
Dol.
Ignorisala sam Dolovo ime: Po tebi, to zvui kao igra.
Ne. - ree Oben. - To nije fer. - Uzeo je veliki gutljaj i obrisao usta nadlanicom. - Moda se
mi ponaamo kao skupina tipova koji piaju uz vetar, ali to ne znai da mi to i jesmo.
Znai, znai. - ree Furt, dok su se svi grohotom smejali. Izgledalo je to kao sastanak usred
veere ragbi kluba.

20
Imala sam slobodno popodne posle jutra na klinici. Kupila sam sebi za ruak topli kroasan punjen
sirom i spanaem u radnji sa delikatesima, zatim sam pojela punu iniju krupnih malina, koje su bile
purpurne, rashlaene u friideru i slatke, sa blagom nijansom fermentacije. Jela sam ih polako, jednu
po jednu, uivajui u toj oazi slobodnog vremena. Voe mi je umrljalo prste.
Napolju je vazduh bio teak i ist posle noanje kie. Na granama je lie sijalo punim sjajem.
Pokuala sam da razmiljam. Razmiljala sam o Lajan i Filipi, putajui da mi njihova lica dospeju
do misli. Znala sam kako je Filipa izgledala dok je bila iva - bilo je toliko fotografija na kojima se
moglo videti njeno vitko, zgodno telo i svilenkasta kosa, svaki njen deli je izgledao sjajno i
negovano. Lajan sam znala samo kako je izgledala mrtva, izgrickani nokti i iskrzana kosa. Nisam
znala boju njenih oiju ili crtu njenog osmeha. Morala sam da znam vie o tim enama, zato to ak i
nasumini zloin ima neki razlog. I elela sam da ponem od Lajan, zato to je prva ubijena, a izgleda
da za sobom nije ostavila nikakav trag.
Uzela sani poslednju maslinu i isprala posudu. Policija nije bila ni od kakve stvarne pomoi. Oni
nisu znali ko je bila Lajan; nisu znali odakle je dola; nisu mogli da mi kau nita osim da je pobegla
od kue, da je jedna od hiljade nestalih koji se smucaju naokolo ulicama velikih gradova. Policija
stalno ima posla sa ljudima kao to je Lajan. Odbegli uzimaju droge. Odbegli kradu. Odbegli se bave
prostitucijom.
Oni su rtve, a potom postaju kriminalci. - ree Furt. Ja otvorih usta da mu neto kaem, ali ih
odmah i zatvorih. Vratili smo se na situaciju u kojoj smo neprijatelji koji se pretvaraju da su
prijatelji.
Nisam znala ta drugo da radim, pa sam se ponovo obratila Peviku. Nerviralo me je to moram da
ga zovem. etiri puta smo razgovarali i svaki put sam bila u nezavidnom poloaju, ali poslednji put
je bio najgori. Duboko sam udahnula i okrenula broj. Neka ena se javila i rekla da nije tu, ali da ga
oekuju svakog trenutka. Skoro sa olakanjem sam ostavila svoj broj. Onda sam ekala, unjajui se
po stanu, gledajui kroz prozor, uzimajui asopise i ponovo ih isputajui, u sutini sam samo
ekala.
Petnaest minuta kasnije zazvonio je telefon. Saekala sam i tek nakon treeg zvona podigla
slualicu, da ne bi mislio da sedim pored telefona.
Ovde je Vil Pevik.
Stvarno mi je ao to Vas ponovo uznemiravam. - rekoh. Nastade tajac, jer se on nije
nadovezao. - Potrebna mi je Vaa pomo.
Tako sam i pretpostavljao. - ree suvo.
Moram da razgovaram sa ljudima koji su poznavali Lajan. Samo mi treba neki uput.
Kit
Molim Vas.
U redu.
Boe, ispade lake nego to sam mislila. - Nije se nasmejao. Moda je zaboravio kako se to
radi. - Da doem kod Vas u centar?
Da vidimo. Da li moete, recimo, u est?
Da. ^
Nai emo se u centru za pranje kola u ulici efild. To je jedna ulica iznad centra.
Centar za pranje kola?

Da. Veliko mesto. Ne moete da ga promaite. Vidimo se onda.

U vezi sa onim danom - rekoh, ali je ve spustio slualicu.
Pregledala sam svoje beleke i nazvala kliniku da bih presluala poruke. Onda sam otila iza ugla
do frizera, iako je to tek nedavno poelo da se zove salon, te je adaptirano u srebrnu i belu boju, sa
neprijatnim snopovima svetla. Jedan mladi obrijane glave, u crnim pantalonama koje su mu visile i
crnoj majici bez rukava, uvezao me je belom najlonskom odorom i posadio ispred ogromnog
ogledala koje nije pratalo. Stajao je iza mene, drao moju lobanju u ruci i pitao me ta elim da
uini.
ianje. - rekoh.
Podigao je pramenove moje smee kose i posmatrao me neko vreme: Da je moda malo
zatalasam? Da je napravim malo neurednom?
Samo ianje.
Pramenovi? Malo boje bakra. To je sada jako traeno.
Moda sledei put.
Ipak, lepa kosa. - komentarisao je, dok ju je proputao kroz prste pre nego to mi je ogrnuo
pekir oko ramena i odveo do dela za pranje kose. Sela sam, nagla glavu unazad i pustila mravu
devojku sa kosom koja je izgledala kao da je seena makazama za batu da mi puta toplu vodu na
glavu i da mi u kosu utrljava ampon koji je mirisao na kokos. Oseala sam se predivno. Zatvorila
sam oi. Onda se pored mene pojavio onaj mladi sa dugakim makazama i umom tipaljki koje je
skinuo sa pojasa i poeo da mi see kosu. Uz kripav zvuk je odsekao tanke pramenove koji su lagano
pali na pod. Kada bi mi dlaice zagolicale lice, nagao bi se napred i lagano mi duvao u obraz.
Nakon toga sam se oseala mnogo bolje. Kosa mi je poskakivala kada tresem glavom, kao u onim
reklama za udotvorne omekivae. Otrala sam kui i brzo se istuirala, obukla moje bele farmerke,
majicu boje biskvita, baletanke i prastaru jaknu od jelenske koe. Oseala sam se isto, svee, ivo.
Centar za pranje kola se nalazio u redu starih i ruiniranih magacina pored kanala. Stigla sam tamo
neto pre est, ali sam, dok sam se pribliavala, primetila da me Vil ve eka na naplatnoj rampi.
Popela sam se i on sede na mesto suvozaa. Druga kola su se popela ispred nas i krenula u depo.
Gde su Vaa kola?
Peru se, naravno.
Da li se zato nalazimo ovde - zato to ste eleli da Vam se operu kola?
Lajan je ove godine ovde radila nekoliko nedelja. Mislio sam da bi to bilo dobro mesto. Veina
ljudi koji su tada ovde radili jo uvek tu i radi. Tu prolazi dopisati kojeg moete da ponete. Iako
nisam siguran koliko.
Ovde? Peru kola?
Ne. To rade iskljuivo mukarci. Skupljaju novac i izdaju karte. Zena koja ovo vodi bila je na
kratko u bolnici, na transplantaciji kuka. Ona mi je prijateljica. - im je to rekao, iz depoa izae
neka ena i poe ka nama. Bila je ogromna, imala je ekinje na bradi i tanku kosu. Vil otvori vrata i
ona se s naporom sagnu. - Dajana, ovo je Kit. Kit, Dajana.
Nagla sam se preko Vila i rukovala se s njom. Imala je vrst stisak i pametne oi: Zanima Vas,
Lajane?
Izgovorila je E na kraju imena. Pitala sam se odakle li potie.
Da, veoma ste ljubazni to mi pomaete.
Hoete li onda da uete? Ja u vam se pridruiti za nekoliko minuta.
Mislim da je bolje da prvo operem kola, ta mislite?
Nasmeila mi se: Na koji nain?

Gledala sam u razliite naine pranja, oznaene kredom na velikoj tabli ispred depoa: Uzeu
ovaj maksimalni.
Po prvi put, Vil me je gledao sa izrazom odobravanja.
To je onda dvanaest i po.
Dala sam joj novac, a ona ga spretno ubaci u dep svoje suknje. Onda me je ispravljala i
navodila kroz ogromna vrata: Zatvorite prozore. -naredi.
Hoete da ostanete unutra? - upitah Vila.
Izgleda da je tako.
Provukla sam se kroz vrata i odmah sam se stvorila u drugom svetu, tamnom i mokrom i punom
aktivnosti. Otri mlazevi vode udarali su nas sa svih strana, a otprilike estorica mukaraca u
Velington izmama i sa gumenim rukavicama napadoe kola, ribajui ih dugakim etkama. Gledala
sam ih kroz nasapunjane prozore. Mukarac koji se naslonio preko haube imao je brkove kao mor i
tune obrve na ribljem licu sa slovenskim jagodicama. Onaj sa Vilove strane izgledao je kao
sedamnaestogodinjak, bio je jako tamnoput, jako visok i mrav, zapanjujue lep, sa oima boje
trnine. Izgledao je kao filmska zvezda. Bio je tu i jedan stariji ovek, moda Kinez, koji mi je
predano brisao prozor. Uhvatio je moj pogled i nasmeio mi se kroz mlaz vode izmeu nas.
Kakvo je ovo mesto?
Centar za pranje kola.
Hvala. - rekoh sarkastino. - Mislim, odakle su svi ovi ljudi? Vil me pogleda sa strane:
Uglavnom su izbeglice. Rade ovde neko vreme, ne postavljaju se pitanja. Pare na ruke.
I ljudi kao Lajan.
Ponekad poaljem decu ovde. To je siguran posao. Ni novac nije bezveze. Sklonjeni su sa ulice,
zarauju neto dok ne nau neto drugo.
Covek u utoj kabanici mahao je - da poem napred. Polako sam se kretala kroz novi set mlazeva:
ista voda koja spira sapunicu. Prilo je jo vie mukaraca, ovaj put sa krpama. Iza nas. su se druga
kola pomerala na poziciju.
Ovo je divno!
Vil je izgledao samozadovoljno, kao da mi je on sve ovo organizovao i priredio.
U vezi sa Dolom - rekoh konano - ao mi je zbog toga.
Zato?
Mislim, ao mi je to sam Vas dovela u tu situaciju. Na kraju krajeva, Vi me jedva i poznajete ali nisam znala ta drugo da radim.
Zato niste zvali policiju?
Nisam elela da ga dovodim u nepriliku - i, da budem iskrena, i ja sam pomalo bila u nezavidnoj
situaciji. To je duga pria. Suvie duga.
Klimnuo je glavom kao da nije bio znatieljan.
Bili ste u pravu to ste me pozvali.
Je li on ipak opasan?
Ne znam. On je - Oklevao je na trenutak. - Jadan je on. Ponovo mi je dat signal da se
pomerim napred, ovog puta u malu uvalu ispred nas.
Ovde izlazimo. - ree Vil. - Sada iste iznutra. On e se ipak vratiti.
Dol?
Primio se na Vas. Misli da ga Vi razumete.
O. Nisam znala ta da kaem.
I misli da ste prelepi. - ree, kao da je to neto smeno.

Izala sam iz kola i ekala na Vila. Istog trenutka etvorica uoe u kola, dvojica sa krpama i
kofama, jedan sa etkicom koja moe da se kupi u prolazima i na okovima, jedan sa industrijskim
usisivaem. Dajana se pojavi sa dve olje kafe.
Ovo je Gonzalo. - ree, pokazujui. - On je poznavao Lajan dok je radila ovde.
Imao je ravnu crnu kosu, maslinastu boju koe, najstidljiviji osmeh i meku, nejaku ruku dok smo
se rukovali.
ao. - rekoh, i on povi glavu. Nosio je majicu sa likom Barta Simpsona. - Ti si, znai,
poznavao Lajan?
Lajan. Da, Lajan.
Jesi li bio njen prijatelj?
Prijatelj? - Imao je jak akcent. Nisam znala da li je razumeo ijednu re od onoga ta sam mu
govorila.
Jesi li bio Lajanin prijatelj? - ponovih. Gledao je namrteno u mene. -Odakle si, Gonzalo?
Lice mu se razvedrilo. Poeao se po bradi.
Kolumbija. Divno.
Ja ne govorim panski. - Okrenuh se ka Vilu. - Da li Vi govorite panski?
Ne. Ali mogu da se kladim da nije ni Lajan. Gonzalo, je li Lajan bila srena?
Srena? - Odmahnuo je glavom. - Ne srena.
Tuna?
Tuna, da, i ovo. - Stavio je teatralno ruku preko usta.
Uplaena? - upitah.
Ljuta? - pokua Vil sa sugestijom.
Izgubljena. - ree Dajana. Gurnula mi je olju kafe u ruke i ja popih gutljaj. Bila je gorka i
mlaka. - To se vidi po oima. Postoje ljudi koji vie nisu sasvim prisutni. Toga ima mnogo ovde.
Pokazala je svojom masivnom ekinjastom bradom u pravcu mukaraca, koji su se rojili kao pele
oko automobila.
I to ste videli u Lajaninim oima?
Slegla je ramenima: Jedva da sam je viala. Ona je bila ovde kada ja nisam. Izgledala je moda
malo utueno. Nije mnogo kontaktirala sa ljudima. Da li i ti misli tako? - okrenula se ka Vilu.
Moda. - ree obazrivo. Nikada nisam srela takvog oveka, koji toliko ne eli nita od sebe da
pokae.
Ovaj, ko moe uopte da je osuuje zbog toga, a? Ali, bila je potena, to mogu da kaem za nju.
Nije nikada zakidala na novcu, a da bih ja to primetila.
Posmatrala sam ih, tu debelu enu i tog mrzovoljnog mukarca. Gonzalo se premetao s noge na
nogu.
Hvala ti. - rekoh mu.
Uzvratio mi je svojim stidljivim osmehom i otiao. Kola su mi blistala, spolja i iznutra. ovek sa
morovskim brkovima ih je jo jednom dobro pregledao.
I hvala Vama. - rekoh Dajani. - Ovo mi veoma znai. Slegla je ramenima: Vi ste Vilova
prijateljica.
U to nisam ba bila sasvim sigurna. Pogledah ka Vilu: Jeste li za pie?
Izgledao je malo iznenaeno.
U redu. - ree, kao da nije imao vremena da smisli neko izvinjenje.- Hajdete za mnom. Znam
jedno mesto u blizini.
Ubacila sam nekoliko novia u kutiju za baki i poosmo u koloni naim blistajuim kolima niz

male sporedne ulice, pored starih magacina. Nikada nisam bila tu - to je bio London koji nikada
nisam obila.
Otili smo do paba pored kanala. Spolja je izgledao dosta sumorno i oronulo, ali unutra je
postojala bata iznad vode, gde smo sedeli uz sokove od paradajza. Nebo je poprimalo udnu braon
boju, blagi povetarac se probijao iznad vode na kojoj je plutao tamni uljkasti filrn, a palo je i
nekoliko krupnih kapi kie.
Svia Vam se? - upita Vil zamiljeno.
ta? Pie?
Kanal.
Izgleda mi malo prljavo.
Uzeo je gutljaj.
Oistie ga. Jeste li uli za program razvoja?
Gledala sam u cmu vodu. Jedan magacin sa dmge strane je bez krova zurio u nebo; svi prozori su
bili razbijeni, a unutra su se nalazili delovi prevmutih, zardalih maina. Sve je tamo bilo otpad i
ubre o kojem nisam elela mnogo da razmiljam.
Ko bi eleo ovo da razvija?
alite se? Nekoliko stotina jutara prvoklasne zemlje usred Londona? Za nekoliko godina e ovde
biti samo vinski barovi, klubovi za one eljne zdravlja i apartmani sa privataim garaama.
Je li to dobro?
Okretao je svoju au: Bie vredno potovanja. - ree.
Kada to tako kaete, zvui prljavo. Zar to nee pomoi Vaoj mlaariji? Bie posla za njih.
Ne mislim da e se mnogi tu uklopiti. Bie gumuti negde drugde, gde mogu da budu tui
problem. Uzdrhtala sam i on me pogleda: Je li Vam hladno?
Odmahnula sam glavom: Neko mi je preao preko groba.
Meutim, skinuo je svoju jaknu i ogmuo mi je preko ramena. Na trenutak sam se iznenadila zbog
jeze koja me je prola kada sam osetila dodir njegovih mku na ramenima. Prolo je toliko vremena od
kada me je neko poslednji put dodirnuo.

21
I dalje ne mogu da verujem.
Ne. - rekoh beznaajno.
Mislim, takve stvari se ne deavaju, zar ne? Ne ljudima koje ja znam. Ne mogu da shvatim. Odmahivala je glavom s jedne na drugu stranu, kao da bi je razbistrila. - Jadna Filipa. - ree.
Mmm.
I Deremi. I jadna, jadna Emili. ta e biti sa Emili? Kakva stvar. Ko bi poeleo da uini tako
neto?
Poto to i nije bilo pravo pitanje, nisam odgovorila. Srkutala sam kafu koju mi je spremila i
ekala. Tes Deret je izgledala kao mali, sjajni kesten. Sedela je, umotana u velikoj lakoj stolici u
staklenoj bati svoje elegantae kue, mala i okrugla, a da pritom nije bila bucmasta. Imala je sjajne
smee lokne po itavoj glavi, arene smee oi, kou boje meda koja je odisala zdravljem i
bogatstvom, okrugle preplanule ruke, mala usta, perfektne bele zube, biserne nokte na malim rukama i
draesnim nogama u sandalama. Bila je, kae ona, Filipina najbolja prijateljica. Njena naj-najbolja
prijateljica. Bila je uasnuta i uzbuena.
Bile smo nerazdvojne. - ree. - ak i vie od kada su se rodile Emili i Lara. One su skoro
istih godina, znate, i obe smo napustile posao, tako da smo provodile dosta vremena zajedno. Bilo je
lepo.
Bilo je teko zamisliti Tes kao majku. Iakoje imala trideset dve godine, izgledala je toliko mlado
i devojaki, kao da e svakog trenutka staviti palac u usta.
Koliko ste se dugo poznavale?
Bile smo zajedno na koledu. - Oi joj se rairie. - To znai da je poznajem polovinu svog
ivota. Poznavala sam je, pre. Ne mogu da se naviknem da to kaem.
Teko je. - sloih se.
I posle, naravno, nakon to smo se udale, ivele smo blizu. Hempsted i Belsajz Park su
meusobno udaljeni deset minuta hoda. Viale smo se nekoliko puta nedeljno. Ile smo zajedno u
kupovinu. - Pokazala je na pastelne nabore na svojoj pamunoj haljini. - Ovo smo kupile zajedno,
poto smo Rik i ja sa decom trebalo da idemo u Grku. A i Rik i Deremi se dobro slau. Jadan
Deremi. Uzdahnula je plahovito.
Tes, - progovorih u tiini koja je usledila - ponekad moemo da otkrijemo neto o ubici tako
to saznamo neto o rtvi. To je razlog zato sam dola.
Klimnula je glavom. Lice joj je poprimilo traginu crtu.
Da. -promrmljala je. - Znam to.
Zato meni nije potrebno da saznam podatke o njenim kretanjima u poslednje vreme ili takve
stvari. To je posao policije. Mene vie zanimaju njena raspoloenja, ta se dogaalo u njenom ivotu.
Ponekad prijatelji znaju o tome mnogo vie nego porodica.
Ja znam sve o Filipi. - ree, naglaavajui to. - Nismo imale tajni. Na primer, - utiala se i
nagla napred - ja sam joj priala kada sam imala probleme sa Rikom, odmah nakon to se rodila
Lara. Mislim da je mukarcima esto teko kada im ena dobije bebu, zar ne mislite? Ne moete vie
da im pruite toliku panju. Umorni ste, ustajete nou, dojite i sline stvari. Mislim da su u sutini
ljubomorni. Mukarci su kao deca, zar ne? ta sam ono elela da kaem? Da, tako je Rik postao
strano nervozan i dosta zahtevan, znate na ta mislim, a ja nisam elela - pa, priala sam Filipi o
tome. Pomoglo je samo to ispriati. Ona je umela jako dobro da slua, Filipa. Nije bila brbljiva kao

ja.
Nasmejala se kao devojica, a i ja se pridruih nakratko, iz pristojnosti.
Ponekad - nastavi - mislim da smo upravo zbog toga bile tako dobre prijateljice. Ja sam bila
brbljiva i ekstrovertna, a ona je bila vie - Zastala je i zurila u mene.
Da? - Nisam elela da Tes prekine sada kada se konano probila do Filipe.
Vic neko ko stoji postrani stvari, ako shvatate ta elim da kaem, a to bi bilo ba prava
definicija.
Mislite da je sebi odabrala takav nain? Spolja.
O, da, bila je srena. Nikada je nisam videla da plae. Zar to nije neobino? Ja plaem stalno.
Ja plaem kada gledam Damba i Bambi sa Larom, i bilo koji film koji malo vue na sapunicu, i kada
na televiziji prikau decu koja gladuju, a kada Lara plae, ponekad plaem i ja, ak i kada plae zato
to sam je grdila, i tako sedimo kao dve bebe i plaemo, a plaem i kada neto uradi po prvi put potoci suza su mi tekli kada je po prvi put rekla mama. Ne mogu drugaije, glupo je, zar ne? Plaem
kada sam srena i plaem kada sam tuna. Meutim, Filipa nije bila takva. ak i kada sam je
upoznala nije bila takva.
to ne znai da je bila srena. - rekoh neutralno.
Ne. - Ispruila je noge i protegla prste. - Naravno da ne. Ali, uvek je izgledala kao stabillna
osoba. Nije imala uspone i padove kao ja. Ja sam kao klatno. Iznad meseca, pa dole u dubine, to sam
ia. Cak i kada je bila mlada i imala mladie, nije se zaljubljivala do uiju. Cinila je to,
pretpostavljam, nekako strpljivo. Umela je da eka. Bez obzira, nije imala ni puno mladia. Bila je
vrlo mirna. Nikada nije izgubila ivce sa Emili, ne kao ja sa Larom, malom majmunicom. Bila je vrlo
stroga preman joj, ali je nikada nije udarila. Kako ti to uspeva? - umela sam da je pitam. Umela
sam. Ne mogu da se naviknem na to.
Zatreptala je svojim smeim oima ka meni i jedna suza joj se spusti niz obraz, potom druga.
Pruila sam joj maramicu.
Hvala, oprostite.
Kakav je bio njen odnos sa Derijem?
Pa, kako da ga opiem? Ja i Rik, mi se ponekad svadamo, onda se pomirimo - argumenti stvarno
neto znae kada se na kraju pomirite, zar ne? Meutim, ona i Deremi se nisu svadali. Bili su veoma
paljivi jedno prema drugom. On joj je svakog petka, bez izuzetka, kupovao cvee. Zar to nije lepo?
Volela bih kada bi Rik to radio. Najvie je volela ute rue, i sladak graak, iako obino u cvearama
nema slatkog graka, zar ne? Bila je spretna u bati - jeste li videli njenu batu? Mislim da su se
Deremi i Emili ponovo vratili tamo nakon to su bili kod njene majke. Moram uskoro da odem da ih
vidim. Bez obzira, nikada ih nisam videla da se neto ljubakaju, ali moda su jednostavno takvi.
Mislim, nikada ne znate ta se deava u ivotima drugih ljudi, zar ne? A kada se rodila Emili,
silno su se uzbudili. Znate li to? Slagala sam vas, videla sam Filipu kako plae. Mislim da je to bilo
u bolnici. Ja sam sa Larom bila ogromna, kao one oble igrake koje se klate kada ih gurnete, pa se
vrate nazad, osim to bih ja ostala zauvek na podu da me je neko tada gurnuo. Mrzim bolnice, a Vi? U
bolnici pomislim da u da umrem. Svi ti depresivni zeleni zidovi. Filipa je sedela u krevetu, drala
taj mali zamotuljak i gledala ga, i kada sam ula podigla je pogled i videla sam kako joj suze teku niz
lice. Puno suza. Rekla je: Tako je lepa. Vidi kako je prelepa! Moja mala erka. Onda sam naravno
morala i ja da plaem, pa se Emili probudila i poela da plae. Volela je Emili. Zato je - Naglo
je prekinula sa priom.
Da? rekoh oprezno.
O, to verovatno nije nita znaajno.

ekala sam. Oklevala je da li da mi kae.

Ponekad pomislim da je imala vezu.
Mmm? - promrmljah.
Ne znam zato i moda ne bi to trebalo da kaem, ali sam to jednostavno osetila po njenom
ponaanju, a i preko dana dosta nije bila kod kue. Mislim da ene imaju instinkt za takve stvari. Ni u
snu ne bih pomislila da ovo ispriam bilo kome drugom, verovatno i nije tano, ali sam sigurna da se
neto slino deavalo.
Da li znate sa kim je mogla imati vezu?
Ne. Mogli bi to biti razliiti ljudi. Mislim da je ona jakojepa. Bila je. Vitka i plava, srenica.
Mnogi mukarci bi iskoristili priliku. ak i Rik. Ne mislim to stvarno, ali znate ve kakvi su mukarci
kada proe prvi nalet strasti prema njihovim enama, te su se smirili i ivot im izgleda malo dosadno,
mislim da se svima to deava, a Rik je uvek pokazivao blage simpatije prema Filipi. Ali, nemojte me
pogreno razumeti, ne kaem nikako da je to bio on - Boe, sigurno bih to znala, enski instinkt, a i
ubila bih Rika kada bi uinio neto takvo, a i Filipa je, naravno, bila moja najbolja prijateljica
doveka - Zastala je i pogledala me zbunjeno, kao da se uplela u svoje rei. - Samo kaem da je
poznavala dosta mukaraca, mueva prijateljica, mukaraca koji su se vrteli u istom krugu. Medutim,
ne sumnjam ni na koga posebno. Samo mislim da se neto deavalo u poslednjih nekoliko nedelja
njenog ivota.
Neto?
Hm, moda bi trebalo da kaem neko. Bila je dekoncentrisana. Imala je taj uzbueni, tajanstveni
pogled. Nekoliko puta kada smo dogovorile da se vidimo nije dola, to nije nikada radila, te se
potom patetino izvinjavala. Na neki nain je bila uznemirena. Ne zbog nekog drugog razloga.
Zaljubila se u mukarca. U to sam sigurna.
Pola sata kasnije, u podne, otila sam iz Tesine kue. Oseala sam se isceeno. Pre Tese sam
ponovo posetila Filipinog mua i njenu majku. Deremi se ponovo preselio u svoju kuu, koja je bila
neto manja i neto novija od kue Pem Vir. Na kraju dugake, uske bate je bio vonjak, sa jedne
jabuke je visila ljuljaka. Manje su priali o Filipi nego Tes. Nisam mislila da su neto krili, ali su
izgledali prirodno suzdrani. On je bio zbunjen i bespomono tuan. Ona je izgledala oamueno i
umrtvljeno.
Imala sam dve poruke na mobilnom telefonu. Jedna je bila od Popi, koja me je pitala zato je
nisam toliko dugo zvala. Druga je bila od Vila: Nazovi me, molim te. - bilo je sve to je rekao.
Da? - zalajao je u telefon.
Ja sam, Kit.
Saekaj trenutak! - ula sam ga kako daje nekakve instrukcije nekom ko je bio sa njim. - Kit,
moe li da doe ovde veeras, oko pola sedam?
Zato?
Dolaze neki ljudi koji bi da te vide.
Koji su poznavali Lajan?
Zato bi inae eleli da te vide?
Otvorila sam usta da odgovorim, ali sam ih ponovo zatvorila.
Mislim da u stii na vreme.
Vidimo se, onda. Spustio je slualicu. Bio je kao ovek sa rojem pela u glavi.

22
Pozvonila sam i otvorio mi je jedan mladi kovrdave kose, sa tatuom bubamare na podlaktici.
Pretpostavljala sam da je on jedan od onih koji tu obitavaju, ali se ispostavilo da on tu radi,
volontira, i predstavio se kao Greg.
Za razliku od prvog puta kada sam bila ovde, u Centru je vrvelo od aktivnosti. Jedna grupa
tinejdera je stajala u holu i puila. Kroz jedna otvorena vrata imala sam slobodan pogled na
prostoriju sa igrama, gde se upravo buno igrao bilijar. Sa gornjeg sprata su dopirali glasovi. Greg
me je odveo preko hola do Vilove kancelarije i otvorio vrata bez kucanja.
ao. - rekoh Vilu. - Lepo od tebe. Hvala.
Zahvali se njima, ne meni. ekaju na tebe u jednoj sobi na spratu. Da te odvedem gore?
Koliko ih ima?
Mislim da ih je petoro, ukoliko neko nije otiao. Moda i jesu.
U prostoriji je bilo vrue i strano zadimljeno. U uglu je bio fiiper i dva deaka su stajala
statino pored njega u oblaku dima od cigareta. Jedan je imao obrijanu glavu sa belim oiljkom koji
mu je iao preko skalpa, drugi je bio zdepast i upav. Okrenuli su se kada sam ula, ali mi nisu
pridavali panju. Bile su tu jo i tri devojice ili devojke. Sedele su na tri lake stolice i na podu.
Meu njima je bila i zaprepaujue lepa devojka, koju sam videla kada sam bila prvi put kod Vila
Pevika. Pogledala je u mene i blago se namrtila. Imala je debele tamne obrve i zastraujue zelene
oi.
ao. - rekoh, ulazei u sredinu. - Ja sam Kit.
Niko nije nita prozborio. Ila sam naokolo i rukovala se sa svakim ponaosob, shvativi odmah
da je to bila greka, ali nisam mogla da prekinem ono to sam zapoela. Veina ih je izgledala puna
samopouzdanja; ruke su im bile meke i lepljive u toj pregrejanoj sobi.
Hvala vam puno to ste eleli da se naete sa mnom. - Sela sam na pod i izvadila paklo
cigareta koje sam kupila, nudei ih. To im je privuklo panju. Svako je uzeo po jednu, ak i ako im je
jedna ve gorela. - Kako bi bilo da mi kaete svoja imena?
Spajk. - ree deak obrijane glave pored flipera. Nastade smeh meu ostalima. Vic koji nisam
razumela.
Lori. - To je bio onaj upavi.
Karla. - ree apatom crna devojka, koja je sedela sa moje desne strane.
Katrina. - Imala je najgore akne koje sam ikada videla i divnu grivu rie kose.
Silvija. - To je bila zelenooka devojka. Smejala se samouvereno. - To sam ime sebi
nadenula.
Pokuau da upamtim. Vil vam je verovatao rekao zato sam ovde. elim da saznam to vie
mogu o Lajan, jer to vie znamo, to su nam vee anse da saznamo ko ju je ubio. Na primer, kada
bismo uspeli da saznamo odakle je dola, kako joj je bilo pravo ime, njenu prolost, to bi mnogo
pomoglo. - Vladala je kamerna tiina. - Ali, nevezano za to, - nastavih -elim da saznam kakva je
bila. Kakva je bila osoba.
Vil je rekao da ste u redu. - ree Spajk. Reenicu je izgovorio kao pitanje.
On eli da kae da neete otrati pandurima sa onim to emo Vam rei. - dodade Silvija. to ne znai i da emo Vam rei. Nikada nismo ni ispriali ono drugo.
ta drugo?
Vi niste prvi.

Policija je ve razgovarala sa vama? Silvija slegnu ramenima i u sobi nastade udna tiina,
koju je prekinulo Spajkovo paljenje ibice.
Bez obzira, - rekoh - neu im rei bilo ta to nema veze sa Lajan. U redu? - To je nailo na
opte odobravanje. - Znate li koliko je dugo bila ovde? Mislim, u kraju.
Vil ree da je bila oko pet meseci. - ree Spajk. Bilo bi dobro da mi je Vil to rekao.
Ko od vas ju je poslednji video, znate li to?
Verovatno ja. - Karla je izbegavala moj pogled. Govorila je u svoje sklopljene ruke.
Sta ste radile zajedno?
Samo smo cunjale zajedno, gledale izloge. Priale smo ta bismo kupile kada bismo imale para.
Odeu i neku lepu hranu i takve stvari. Diskove. Ali, nismo imale para, zar ne? Osim kada Lajan Zastala je.
Da?
Bila je dosta dobar deparo. - prekide Lori. Videlo se da je cenila to Lajanino umee. Mogla je da zavue ruku u bilo iju torbu. Ona i Dejzi su umele da se muvaju zajedno po stanicama
podzemne. Bile su spretan par. Jedna bi naletela na rtvu, a druga bi joj izvukla novanik.
Super. - ree Spajk.
Dejzi Dil? - upitah.
Da, ona.
Kako su se njih dve upoznale? - upitah Silviju.
Ovde. Bila je dosta stidljiva. Ili pre - protrljala je svoj mali nos i sklonila plavu kosu iza
uiju - nije mnogo priala. Ne o sebi, ako Vas to zanima. Nikada nije rekla odakle potie. Ipak,
mogu da se kladim da je iz nekog kraja Londona. Ba je dobro poznavala London.
Kladim se da je vekovima bila po domovima. - To je bila Katarina.
Zato to kae?
Recite vi ostali. Ja sam je srela samo jednom. Upoznala sam je ovde, kao i Silvija, pre nekoliko
meseci. Igrale smo stoni tenis i sralo ju je, pa je ludela kad je neko gnjavi sa strane. Ali, ako ste bili u
domu, vi sigurno moete da kaete.
To je kao smrad. - Spajk se kikotao.
To je uasno. - Silvija se okrenula ka njemu. - Pria gluposti.
Namignuo joj je: Ne brini, ti ne smrdi, ti si sona.
Nema veze. Ja tano znam da je bila pod starateljstvom, zato to mi je jednom priala o domu u
kojem je bila. - ree Silvija, ignoriui ga. -Pokuala je za Boi da organizuje spavanje sa svojom
prijateljicom. Ionako su spavale u sobama koje su se naslanjale, tako da to i nije bila velika fora, ali
osoblje im to nije dozvolilo. To je tipino. Birokratija. Rekli su da niko ne sme da deli sobe.
Protivno pravilima. Lajan se zato zabarikadirala sa drugaricom u sobi i nisu izlazile, i sledeeg dana
su kanjene tako to nisu dobile boinu veeru. Ni krekere, nita. Ali, rekla mi je da je bila
zadovoljna, suprotstavila im se. Nije mi rekla gde je bio taj dom. Bila je stvamo strano zatvorena.
Nisi pitala?
Treba potovati neiju intimu.
Znam da je nekada spavala u parku. Rekla je da je to bolje od mnogih hostela u kraju.
Je li bila u mnogim domovima? - upitah.
Verovatno. - ree Silvija. - I mi imamo ve veliki sta u naim godinama. - Izgledala je skoro
filigranski dok je to izgovarala, a njeno prelepo lice delovalo je edno. - Ukoliko je pobegla, moe
biti da je bila po kuama.
Pogledajte mene. - Okrenuh se ka Katrininom mekom i monotonom glasu. - Bila sam u

dvanaest porodica i osam domova.

Ja sam jednom bio skoro dve godine u jednoj porodici koja me je usvojila. - ree Lori. Lice mu
je bilo okruglasto i mlado ispod sve one kose. Izgledao je kao da nema vie od etrnaest godina.
Stvamo? Pa ta si zgreio? - upita Katrina.
Preselili su se na sever. Rekli su da nema mesta u novoj kui. A zazvualo je super to mesto
tamo, sa batom i svim. Blizu mora. Nije bilo samosaaljenja u njegovom glasu. Zvuao je pomireno
sa injenicama.
Moete li da mi kaete neto o Lajaninim seksualnim odnosima? -upitah oprezno. Nastade
tiina. Spajk iznenada ugasi svoju cigaretu. -Pitam zato to bi to moglo biti od pomoi. Je li, na
primer, bila zlostavljana?
Verovatno. - ree Silvija oprezno.
Spajk zadrnda glasno dugmetom flipera. Na licu mu je bio neki nevaljao vragolast osmeh. Mislila
sam da je pokuavao da ne zaplae.
Zato to kae?
Mislim, ako je due bila u domu.
Misli da svako ko boravi due u domu bude seksualno zlostavljan?
Meni je sada dosta. - ree Spajk. - Ja neu vie. - Meutim, nije se pomerao.
Pogledala sam u njega. Njegovo mesnato lice je pocrvenelo; obrazi su mu se zacrveneli.
Znai, vi mislite da je bila seksualno zlostavljana.
Ne bih ba rekla seksualno, - ree Katrina - ali, ne moe da prode sve to neozledeno, ako
shvata ta elim da kaem. Vrlo brzo prestane da bude dete.
Ne veruje nikom. - sloio se Lori. Na kraju je doao i seo meu devojke, dok je Spajk cunjao
oko vrata. Ponovo sam izvadila svoje paklo cigareta i doao je da uzme jednu, ali ipak nije seo.
Je li imala momke?
Zgledali su se.
Nisam nita videla. - ree Silvija. - I nikada nije nita priala. Mislim, mnogi ljudi priaju,
zar ne? Vole da se hvaliu stvarima. Meutim, Lajan nije nikada pomenula nita slino. Uzmite u
obzir da je niko nije toliko dobro poznavao, zar ne? - Ponovo je pogledala po grupi i svi klimnue
glavama. - Jednostavno je bila tu.
Bilaje bliska sa Dejzi. - ree Karla. - Seam se da su jednom jedna drugoj mazale nokte na
nogama. Ula sam u Lajaninu sobu, a one su se kikotale i mazale meusobno nokte na nogama. Svaki
nokat u drugu boju. Bilo je lepo. - ree, pomalo enjivo. - Lajan se nije mnogo kikotala. Rekle su
mi da e da utede novac koji je Lajan krala i da otvore zajedno restoran.
Grupu je zahvatila tiina, jer su razmiljali o te dve devojke koje su sada obe mrtve. Tako na
okupu, izgledali su mlado i nezatieno. ak je i Spajk, koji je jo uvek stajao sa cigaretom koja mu
je visila sa usana i sa rukama u depovima, izgledao kao da je uhvaen bez garda. Ja sam i dalje
mirno sedela, ne elei da prekidam taj trenutak.
Jednom me je poljubila. - ree Lori, pocrvenelog lica. - Rekao sam joj da ja nikada, znate. Spustio je ruku da bi se oslonio. Karla uze tu ruku i stavi je u svoje krilo sa izrazom koji je bio
neoekivano dirljiv i materinski. - Da, rekao sam joj, ne znam zato, moda zato to sam imao
razgovor sa socijalnim radnicima te nedelje, znate, i uo da jo uvek nema nikog ko bi me usvojio, pa
sam se tog dana oseao grozno, znate, usamljeno ili tako neto, kao to se deava tu i tamo, a ona je
sedela tu dole na stepenicama gde je sto za bilijar, samo sedela i nije nita radila, i nije bilo nikog
naokolo. I iznenada me poljubila. Uhvatila mi je lice rukama i poljubila me. Oi mu se napunie
suzama. Karla mu potapa ruku.

uo sam je kako plae. - ree Spajk, iznenada i promuklo. Kada je to izgovorio, pomerio se ka
vratima, kao da e da pobegne. Niko nije prozborio ni rei. - Ja sam video dan pre. Neto smo se
glupo objanjavali zato to mi je maznula radio i tvrdila da je njen. Bila je pravi mali lopov. Bez
obzira, bilo je to preko dana i nije bilo nikog naokolo, a ja sam se vratio s nekog posla. - Kradimice
me je pogledao i nastavio: Ovaj, uo sam taj zvuk odozgo. Prvo nisam shvatao ta je to. Zvualo je
tako udno. Kao kada muite maku. Popeo sam se uz stepenice i to je dolazilo iz njene sobe. Ona je
nekako plakala kao dete i jecala, kao maka. Stajao sam tu itavu venost i nije prestajala. Plakala je
i plakala, kao da e joj srce prepui.
Jesi li uao unutra? Upitah.
Namrtio se: Nisam eleo da joj smetam. - ree.
Naslonila sam glavu na Vilova vrata. On je piljio u ekran kompjutera, ali su mu ruke bile
poloene na sto.
Radi toliko kasno? - Naslonila sam se na zid. Noge su mi bile slabe i glava mi je muno
brujala.
ta? Da, valjda.
Mogu li neto da te pitam?
Mmm?
Ima li nekoga s kim moe da ode kui?
Ne.
Tako sam i mislila. - pogledah u njega. Lice mu je bilo kao kamen. Nagla sam se, uhvatila mu
lice sa obe ruke i poljubila ga u usta. Onda sam se okrenula i otila, a on je ostao da sedi.

23
Ljudi bi trebalo da uivaju u svom poslu. Jedno od najveih zadovoljstava ivota jeste aktivnost, a
rad je veini ljudi glavna aktivnost. Sta god bilo, treba da predstavlja zadovoljstvo, a ljudi na neki
nain imaju sposobnost da najudnije stvari pretvore u zadovoljstvo, i dobro je to je to tako. ak bih
tu sposobnost uivanja prepisala kao lek protiv depresije, protiv dosade i straha u veini ivota; ja to
znam i oseam, iako je to nekada teko ostvarljivo.
Kada sam imala jedanaest godina, ila sam na sahranu moje bake. Izali smo iz krematorijuma i
razmeteni smo po bati seanja, zemljitu sa niskom urednom ogradom i kratkom zelenom travom,
koja je izgledala kao mali golf teren. Odrasli su stajali zbunjeno naokolo, itajui poruke na vencima.
Nakon nekoliko minuta, krenula sam svojim putem. Seam se da sam videla dve stvari. Prva je bila
dim koji je dolazio iz odaka i moje razmiljanje da je moja baka u njemu. Zatim sam na drugoj strani
ula na parking za mrtvaka kola. Bio je topao proleni dan i grobari su sedeli na krilima kola. Neki
su skinuli sakoe i zavrnuli rukave. Puili su i priali. Nekoliko njih se smejalo nekom vicu, ja sam
bila predaleko da bih ga ula.
Znam da je glupo, ak i za dvanaestogodinjakinju, ali sam tada shvatila da grobari nisu bili
stvamo tuni zato to je umrla moja baka. U stvari, uopte ih nije bilo briga. Dok sam se vozila nazad
sa ocem, ljutito sam mu ispriala ta sam videla i rekla mu da ne bi trebalo da im se plati zato to su
pokazali nepotovanje. Moj otac je strpljivo objasnio da grobari idu na dve, tri sahrane svakog dana,
te da ne mogu biti tuni za svakim. Zato ne? -upitah. Njihov posao je da budu tuni.
Ocu nije uspelo da me ubedi. Zapravo sam tada zakljuila da samo bezoseajni ljudi mogu uopte
da postanu grobari. Ako ste dobar, oseajan ovek, sve te smrti, sva ta alost bi vas oterala u ludilo.
Tako, po definiciji, ljudi koje puste da rade taj posao moraju biti psihopate koje su u stanju da
izgledaju ozbiljno dok nose mrtvaki sanduk, a onda ure kui da gledaju TV i igraju se sa decom i
kau da su imali super dan na poslu.
Naravno, odrasla sam i nauila da hirurg kojeg ste eleli da operie defektno srce vae bebe nije
neko ko je isto toliko zabrinut kao vi, ali je to osoba koja je najbolja u svom poslu, ak i ako je
smotana primadona koja samo misli na svoju reputaciju i kako e to pre da zavri kurs golfa.
Zato, ta sam mogla da oekujem od Obena i Furta i ostalih mukaraca i veoma malo ena u
uniformama? Uspevali su im potrebni natmureni izrazi, sa adekvatnim renikom, kada su stajali pred
kamerama. Izgoreli su, potpuno izgoreli. Ovo je bio uasan sluaj, svi koji su imali veze s njim bili su
duboko okirani. Medutim, u sutini su se dobro zabavljali. Uzmimo, recimo, detektiva-glavnog
inspektora Obena. Nije bio ba veseo, ali je malo poskakivao. To je bilo neshvatljivo. Zaglavio se sa
opskurnim i beznadenim sluajem ubistva koji niko ne bi poeleo. Niko nije posebno mario, osim
kada neto poe nizbrdo. Sada se, kao Pepeljuga, pretvorio u sluaj ubistva godine i svako je eleo
da mu bude prijatelj.
Kada sam ga nazvala sutra ujutro posle posete Kersi Taunu, to je izgledalo kao da pokuavam da
vidim premijera. Prijateljski mi je klimnuo glavom.
Zurite li? - upita.
Ne posebno.
Dobro. - ree. - Moete usput da mi ispriate.
To uopte nije bilo lako. Stalno se javljao na telefone, uvek je bio izmeu dva sastanka. Uvek je
kasnio tih nekoliko minuta da bi pokazao da je on najvaniji. To je bilo kao da priate sa perona
nekome ko je u vozu koji izlazi iz stanice. Poela sam da mu priam o mom razgovoru sa ljudima koji

su poznavali Lajan, ali me je odmah prekinuo: Da li ja treba da znam za to, Kit?

Vidite, Oben
Den. - insistirao je.
Prolost rtava je sve to imamo.
Zastao je na trenutak i sumnjiavo se nakaljao: Nisam ubeen, Kit. Dok ne vidim neto
konkretno, moramo da se drimo onog to sam rekao na konferenciji za tampu. Moramo se drati
pretpostavke da imamo posla sa ubicom koji eka na priliku. Jesi li razgovaral sa Sebom? On se
slae s tim.
Ne, nisam priala s njim. U stvari sam to izbegavala. To je bio jedan od razloga to nisam
uzvraala na Popine pozive u poslednjih nekoliko dana - nisam elela da naletim na Seba.
Videemo ga za minut. Moete da popriate o tome.
To nee biti potrebno.
I ne elim nikakvo suparnitvo izmedu vas.
Nema nikakvog suparnitva.
Da, Kit, da li si priala sa nekim o naem gospodinu Dolu?
Ne. - rekoh. - S kim bih priala o njemu? - Prolete mi jedna misao.
- Dolazio je u moj stan.
Oben slegnu ramenima: Ja bih se na Vaem mestu uvao.
Tako da, oito, Duli zna za njega.
Oito. - ree Oben, namigujui.
O, da, priala sam sa Vilom Pevikom o njemu. Vil ga ionako poznaje.
Ponovo Pevik? - Oben se opet nakalja. - Uli ste u udno drutvo. Taj gazi finim pravcem.
Tako kau Ijudi.
Oben se namrti: Ne, stvarno to mislim, Kit. Pevik je mnoge ljude iz kraja naveo na krivi put.
Ljudi iz socijalnog ga mrze. Mislim da je stao na ulj i nekim novinarima.
Zato, pobogu? - upitah. - Znam da s njim nije ba jednostavno, ali on samo pokuava da
pomogne.
Stvarao? - Oben ovo izgovori sumnjiavo. - Ne bih se ba svako sloio s tim. Ima glasina,
vie nego glasina, o rasturanju droge u tom njegovom hostelu. Neki kau da on samo muri na tu
pojavu, ali drugi kau da on uzima procenat od toga. Mogu da Vam kaem, ako napravi jedan
pogrean potez, zavrio je. No, nisam to hteo da kaem. Neki novinari su me zvali u vezi s Mikijem
Dolom.
Zato?
Imali su samo neka pitanja. Da li je tano da je ispitivan zbog ubistava? Da li ima dosije? Zato
smo ga pustili?
Kako su uli za njega?
Ova stanica je kao prokleta novinska agencija. im neko ovde prdne, neko drugi odmah o tome
peva Mejlu.
ta ste im rekli?
iste koske. Ako te neko bude zvao u vezi s tim, uputi ih na mene. A, evo ga konano.
Ja sam tog trenutka oekivala da ugledam Majkla Dola, ali on je pokazivao na Seba, omiljenog
psihijatra u medijima. Popin mu, donekle moj prijatelj. Danas je izgledao kao da je spreman da se
pojavi u vestima u jedan sat. Nosio je svee ispeglane crne pantalone, izme i spektakularnu crnu
konu jaknu preko sjajno bele koulje. Kosa mu je bila spretno razbaruena i imao je prikladnu
jednodnevnu bradu. Doao je do mene, poljubio me u oba obraza i zagrlio me: Kit. - ree. - Zar to

nije sjajno? Mislim, to radimo na istom sluaju.

Divno. - rekoh, zahvaena njegovim rukama, to je bilo dosta nekomotno. - Kako je Popi?
ta? O, dobro, zna ve Popi. - Nasmeio se i mahnuo Obenu. - Kit i ja se poznajemo dugo.
Oito.
Ona i moja ena su kao nokat i meso. Ovo je kao porodina stvar.
Znai, ti poznaje Duli? - upita Oben.
Duli? - Seb se namrti. - Da li ja znam Duli, Kit?
Nadam se da nisam zagazio u neto. - ree Oben nestano.
Ne. - rekoh oajno, oseajui kako mi obrazi crvene. - Vidite, stalno pokuavam da kaem
Nema veze. Imamo da prodisuktujemo neke stvari. Saekajte. Ponovo mu je zazvonio mobilni
telefon.
Oben mi je ispriao o tvojim gleditima u vezi sa sluajem. - rekoh Sebu dok smo ekali. lako sam neke ve znala. Mislim da sam te ula na radiju kako pria o sluaju, ali nisam sigurna da
sam ula tvoj zakljuak. Mislim da su pustili plou.
O, to. - ree odsutno.
Oben stavi telefon u dep i ponovo nam se pridrui: Moramo da porazgovaramo o integraciji
ovde. - ree.
Pa, naravno da sam potpuno oduevljen to je Kit u timu. - Seb je jo jednom pokazao svoj
iroki osmeh i dodirnuo mi rame. - Uvek sam eleo da bude malo ambicioznija u poslu. Ali, mislim
da bi trebalo da samo formalizujemo raspored. Dve odvojene istrage su spojene u jednu, a ja sam bio
konsultant kod prvobitnog ubistva.
Ali, prvo se dogodilo ubistvo Lajan, Seb. Zar ti misli da je ubistvo Filipe Barton vanije?
Mislim da je to istraga na viem nivou. Ono to elim da kaem jeste da imamo dva psiholoka
konsultanta i da elim da raistim stvari. Samo da bismo formalizovali stvari.
Ne razumem ba.
Pa, na primer - samo uzgred - trebalo bi da postoji konzistencija u javnom predstavljanju
psiholoke ekspertize.
Misli, ti eli da se pojavljuje na televiziji i na konferencijama za tampu. - ree Oben
ironino.
Sto se mene tie, to je u redu. - rekoh brzo.
Onda je to dogovoreno. - ree Oben.
To je bio samo hipotetiki primer. - ree Seb - Ali, u redu, ako tako elite, onda u uzeti na
sebe tu odgovornost.
Kako god, Kit ostaje u centru zbivanja. - ree Oben ljubazno. - Na kraju krajeva, ona je i
zasluna za spajanje dve istrage.
Da, uo sam za to. - ree Seb. - Kakva srea.
Duboko sam udahnula. Nee me isprovocirati.
Kako teku stvari sa analizom vlakana? - upitah. - Da li su uspeli da blie odrede tip
automobila?
Oben je klimnuo glavom: Moe da pogleda te tehnike stvari ako eli. Radi se o veoma
specifinom obojenom sintetikom vlaknu. Definitivno potiu iz istog izvora, ali to ne znai da to
mora biti deli tapacirunga automobila. Moe biti i sa ebeta, ili sa odee ili sa stotine drugih stvari.
Rezltati nam ne pomau uopte.
Stavio je ruke u depove pantalona, a lice mu je bilo bezizraajno: Moram da idem. Imam
sastanak sa nekim iz Ministarstva. Onda moram da vidim grupu ljudi koja e da rovari za ubicom. Ili

bar mislim da je tako. Neki idioti.

Otiao je, a Seb i ja smo ostali u neprijatnoj situaciji iz koje nije bilo izlaza.
Kako je Popi? - rekoh, pa se setih da sam to ve pitala.
O, zna ve. - ree, gledajui preko mog ramena. - E, da, mislio sam da te nazovem. Da li ti je
rekla Popi? Megan i Ejmi skoro da nisu spavale nakon tvoje prie za laku no. Budile su se nou i
vritale.
Zao mi je. - rekoh. - Nisam htela
Ne, samo sam se alio. Ipak, interesantna ideja. Razmiljao sam o njoj. Odakle ti?
Mislim da sam ti rekla da je to bio san koji sanjam posle nesree.
Crvena soba. Interesantna ideja. Krvava komora. Da li misli da je to neka vrsta utrobe,
materice?
Imala sam stranu potrebu da udarim Seba tekim predmetom po glavi: Ne, ne mislim. - rekoh.
- To je pria o velikom strahu, zato to me je in rezanja po licu strano uplaio.
Mogue je. - ree Seb. - Jesi li pisala o tome? Planira to da objavi?
Ne. - rekoh. - Obino se bavim tudim snovima.
Dobro. - ree. - Dobro.
Sledeeg jutra je veoma rano zazvonio telefon. Bio je to Oben: Uzmite novine.
Kako to mislite? Kakve novine?
Neki tabloid. Bilo koji. Jebiga. Spustio je slualicu.
Pet minuta kasnije, nakon to sam ostala bez daha trei dole do prodavnice tampe, vie dnevnih
novina mi je bilo raireno po stolu. Poznati, malo udniji, malo zgranutiji izraz Majkla Dola zurio je
u mene i Duli iz zbrke ogromnih, grandioznih naslova: HAPENJE U SLUAJU PIPA. JA SAM
NEVIN - TVRDI OSUMNJIENI. UVRNUTA PROLOST OSUMNJIENOG ZA PIPU.
Pipa. Ponovo to ime. Prava duina za naslov. A ko je bila Lajan? Koga je bilo briga za nju?
Skenirala sam novine. Sve je bilo tu. Ispitivanje, sumnjivo detaljno nabrajanje onoga do ega se
dolo uz pomo Koletine trake, putanje koje je opisano kao tehniki razlozi. Tu je bio skiciran
njegov ivot: dom, popravni dom, manji seksualni prekraji. Neka devojka iz Dejli njuza je uspela da
dobije ekskluzivni intervju, kao da je bio problem da se taj patoloki usamljen ovek navede da
pria sa mladom devojkom. Tu je, konano, pomenuta Lajan. Dol se hvalisao da je bio u neposrednoj
blizini. Da bi stvari izgledale jo gore, rekao je da je on vaan svedok, da je on jedini stvarno neto
video. Bila je tu i njegova fotografija, koja prikazuje kako ponosno stoji u svojoj sobi.
Ta soba. Novinarka je opisala sobu - bogata, pametna mlada ena susree se licem u lice sa
oajnim, jadnim, sjebanim mukarcem - to je samo po sebi predstavljalo oblik optube. lanak se
zavrio opreznom notom, koja je izgledala kao da je neki advokat gledao piscu preko ramena dok je
sastavljana: Mi ne kaemo da je Miki Dol umean u ovaj zloin. On nije osumnjien. Nije pronaen
nijedan trag koji bi ukazivao da on ima veze sa traginim ubistvom Lajane i mlade majke Filipe
Barton. Ipak, ljudi kao to je Miki Dol, sa svojim porno fantazijama i kriminalnim dosijeima,
predstavljaju jasnu pretnju zajednici, naim porodicama, naoj deci. Predstavljanjem oveka kao to
je Dol, objavljivanjem njegove fotografije, otkrivanjem mesta gde ivi, mi naravno ne preporuujemo
nikakve akcije protiv njega od strane javnosti. To bi bilo nezakonito, iako razumljivo, iako
opravdano sa stanovita obinih ljudi. Potez je na politiarima.
Duli je uzela intervju i itala ga uz kafu i iniju voa koje je jela za doruak.
Hmm. - ree, kada je zavrila. - Uopte ne dotie sav njegov arm.
Meutim, sledeeg dana mi je Oben, onako sluajno, rekao da je Dol u bolnici. Neki zabrinuti
graanin mu je priao u pabu i zabio mu razbijenu flau u lice.

Tako da je i on uplaen. - dodade veselo. - Izgleda da je molio da doete, ali ja mu, na Vaem
mestu, ne bih iao u posetu.
Ne, to verovatno nije dobra ideja. - sloih se, uz iznenadan oseaj krivice, a potom izbrisah
Dola iz misli.

24
Dva dana nakon to je napadnut Dol, otila sam do kue Bartonovih, ne zato to sam mislila da je to
plodonosna ideja, ve zato to je Oben pritiskao da to uradim. Rekao mi je: Neto je udno u vezi sa
tim tipom.
Ima neeg udnog u vezi sa veinom ljudi. - odgovorila sam.
Nije se dovoljno uzrujao.
Pitala sam se ta bi to trebalo da znai. Deremi Barton je meni izgledao dovoljno uzrujano sa
svojim beznadenim, umornim licem, njegovim sitnim grimasama zbunjenosti i jada. Da li je onda tu
bilo dovoljne koliine tuge? Kako se to meri? Razmiljala sam o hiljadama ljudi koji su polagali
cvee na mesto gde je pronaeno Filipino telo, koji su bez izuzetka plakali za lepom mladom majkom
i njenom malom devojicom koju je ostavila za sobom. Je li to bila tuga? Naravno, nita od toga
nisam ispriala Obenu -on bi samo ironino podigao obrve i poslao Seba umesto mene.
Stigla sam do kue tog nedeljnog jutra, kao to je to eleo Deremi Barton. Filipina majka mi je
otvorila vrata i sprovela me preko hola do blistave kuhinje. Svuda je bilo cvea - bledih kadifnih
irisa, nabranih krasuljaka, nesnosan miris se irio kuom. Kada sam prola pored dnevne sobe,
videla sam hrpe telegrama sauea na okviru kamina i stolu.
Pogledala sam kroz prozor kuhinje. Otac i erka su bili zajedno u bati, sedeli su na klupi od
kovanog gvoa, leima okrenuti prozoru. On je reavao ukrtene rei, a ona je mlatila nogama
napred nazad. Neto ga je nagnalo da se okrene i ja podigoh ruku i uputih se do bate preko travnjaka.
Klimnuo je glavom, pokazujui da me je prepoznao. Brinula sam da ne napravim iste greke, ali on
nije izgledao nevoljno zato to me vidi.
Rukovali smo se i on sklopi novine, iako sam primetila da nije ispunio nijednu kockicu. Nosio je
majicu bez kragne i orc kaki boje, ali je i pored toga izgledao skladno i pametno.
Neki ljudi uvek izgledaju vredno potovanja, razmiljala sam, neki, pak, nikada. Okupajte Dola,
oiajte ga, obrijte, manikirajte, obucite ga u odelo od hiljadu funti, i on e i dalje izgledati prljavo i
nekako neukusno. Nije mu se moglo sprati prolost.
Vidi. - ree Emili.
unula sam. Ona je svoja blaga poreala pored sebe na klupu. Imala je okrugli sivi kamen i
jedan otri beli, rakljast tap, pero, hrpicu mahovine, malu ljubiastu lopticu skoicu umrljanu
blatom, staru ogrlicu za make, drveni tapi za sladoled, plastinu slamicu.
Vidi. - ree ponovo i otvori svoju okruglu pesnicu. Na dlanu njene ruke bila je mala koljka.
Gde si to nala? - upitah.
Pokazala je ka ljunkovitom delu ispred vrata od kuhinje.
Divna je. - rekoh, a ona ponovo sklopi svoju pesnicu nad njom. Nosila je umrljanu letnju
haljinicu, a kosa joj je bila zakaena iza uiju, tako da joj je lice izgledalo ue nego to sam ga se
seala.
Dau ih mami. - ree znaajno. Pogledah u njenog oca.
Ona hoe da kae da e ih staviti na Filin grob kada je sahrane. -objasni on, grei se. - To je
bila ideja moje tate, da joj Emili skupi neke stvarice. Ja ba nisam siguran. Mislim da tu ideju
shvata isuvie literarno. Namrtio se, tako da mu se mala bora pojavi na nosu.
ta si jo nala? - upitah Emili.
Paljivo se spustila sa klupe, sa koljkom u jednoj ruci, i poela drugom da skuplja blaga: Doi
da vidi. - pozva me.

Mogu li da doem za minut? Moram prvo da priam sa tvojim tatom.

Klimnula je glavom. Kamenje, mahovina i plastina slamica padoe na travu. Klekla je i poela
da ih skuplja. Otac nije napravio nijedan pokret da joj pomogne. Ruke mu se nisu pomaljale iz
depova orca, novine su mu bile ispod pazuha. Pogledah u njega. Lice mu je pomodrelo od umora.
Zna ta, Emili, zato ti ih ja ne bih donela kada doem da vidim ta si jo nala za svoju
mamu?
Obeava?
Da.
Nemoj da zaboravi ovo. - Pokazala je na plastinu slamku koja mi je leala na nogama.
Neu.
Gledali smo je kako je tekim koracima odlazila.
Ona misli da e se Filipa vratiti.
Stvarno? - Pogledah u njena prava lea i krive nogice dok je nestajala kroz vrata kuhinje.
Hoete li da sednete? - Pokazao je ka klupi.
Hvala.
Kafa?
Ne, hvala.
Seo je i on na drugi kraj klupe.
uo sam za Va doprinos. - ree.
O, pa
Mislim da sam Vas potcenio.
Kako ste? - upitah.
U redu.
Dobro spavate?
Da. Pa, ne, ne ba. Znate ve. Budim se i - Odlutao je.
Jedete?
Klimnuo je glavom.
Priala sam sa Tes Deret pre neki dan. Rekla mi je da je Filipa izgledala rastrojeno poslednjih
nedelja pre smrti. Mislite li da je to tano?
Ne, ne mislim. - ekala sam. - ao mi je. To je sve to mogu da kaem.
Nije izgledala kao da o neemu razmilja?
Pogledao je u zemlju, kao da se pretvarao da nisam tu: Izgledala je isto kao i uvek.
Priajte mi o noi pre nego to je umrla. Opiite mi vae zajedniko vee.
Uzdahnuo je i poeo da pria monotonim glasom: Doao sam sa posla u sedam. Emili je bila u
krevetu, a Filipa joj je itala priu. Zajedno smo poeleli laku no Emili.
ta je rekla Filipa, kada je rekla laku no?
ta je rekla? - Zatreptao je. - Znate li da se ne seam. Otili smo dole i ja sam nam sipao po
au vina, pa smo se etali po bati. Bilo je lepo vee. - Glas mu je postajao malo manje otar. Veerali smo ispred, ovde. Pokazao je na sto u dvoritu.
ta ste jeli?
Musaku. Zelenu salatu.
O emu ste priali?
Ne seam se. - Izgledao je tuno. - Ne mogu nieg da se setim, osim da me je u jednom
trenutku pitala da li mislim da izgleda starije.
ta ste joj rekli?

Izvadio je neto iz orca to nisam videla: Verovatno sam rekao da mi uvek izgleda najlepe, ali
ne mogu da se setim tanih rei.
Znai, nije bilo nieg drugaijeg u njenom ponaanju ili Vaem odnosu prema njoj?
Sada je govorio kao da se probudio iz dubokog sna: Drugaijeg? Ne znam ta elite da
iakate. Zar mislite da to ima nekakve veze sa mnom? Ili njom? Ona nije bila depresivna. Nije pila.
Nije se drogirala. Nije lutala naokolo po Kersi Taunu kao ta devojka
Lajan.
Da. Ustajala je ujutro i pravila mi doruak. Brinula se o kui. Brinula se o Emili. Viala se sa
prijateljima. Bila je srena. Priala je o tome kada bi trebalo da se vrati na posao. Priala je o tome
kako bi elela da ima jo dece jednog dana. Uskoro. - Glas mu je na trenutak zakazao, ali je
nastavio. - Onda, jednog jutra, nakon to je napravila doruak i oistila kuu, izala je sa svojim
detetom i iznenada je ubijena. Kraj prie. Tako misli i policija, a tako misli i onaj drugi doktor koji
je dolazio ovamo i postavljao pitanja. Ukoliko Vi imate razloga da mislite drugaije, molim Vas da
mi kaete zato. elim da znam.
Ustala sam: Zao mi je to sam Vas rastuila. unula sam i pokupila hrpicu mahovine, dva
kamena i slamicu.
Je li u redu ako odnesem ovo Emili?
Bie da je u njenoj spavaoj sobi. Odmah na vrhu stepenica.
Hvala.
Ona je slagala male plastine ivotinjice na policu. unula sam pored nje sa ispruenim rukama:
Evo tvojih stvari.
Da li slonovi idu sa lavovima ili konjima?
Ako se ja pitam, ja bih njih stavila sa lavovima. Hoe li da mi pokae ta si skupila za tvoju
mamu?
Ustala je i otila do kreveta, odakle je izvukla veliku kartonsku kutiju. Slagala je jednu po jednu
stvar na pod: malo sito, iak, nekoliko kartica sa kornflejksa, tri dugmeta, jednu nisku plastinih
brojanica, kliker, malo pare narandaste svile, zguvani papir za uvijanje, okrnjenog kineskog psia,
jabuku. Gledala sam njeno lice. Bila je potpuno predana svom zadatku.
Koja ti je omiljena?
Pokazala je na kliker.
Koju bi tvoja mama volela?
Oklevala je, onda pokaza na narandastu krpicu.
Otvorie se vrata i Filipina mama proturi glavu pored vrata.
Oprostite. - ree svojim prijatnim, uljudnim glasom - ali, svakog trenutka stie jedan prijatelj
po Emili. - Uinila je da se oseam kao da sam se uunjala pod lanim izgovorom.
Naravno. - Paljivo sam vratila predmete koje sam drala u kartonsku kutiju. - ao, Emili.
I koljku. - ree, ne diui pogled. - koljka je lepa. Ona je volela lepe stvari.
Albi se javio. Rekao je da je samo eleo da vidi ta radim, kao mi ide. Paljivo sam drala
slualicu, kao da je mogla da me povredi, i ekala. ekali smo da neko neto kae. Onda smo se
ljubazno oprostili.
^ Nazvala sam oca, ali nije ga bilo kod kue. elela sam da mi neko kae ivot ume da bude
teak, ali, nemoj da brine, duo, sve e biti u redu. elela sam da me neko vrsto zagrli i da mi
prolazi rukom kroz kosu. elela sam svoju mamu. Smeno, ali istinito. Zar nikada nee nestati taj
oseaj? Zar e mi itavog ivota nedostajati majka, da nee proi nijedan dan, a da mi ne nedostaje?
Podigla sam slualicu da nazovem Vila. U mom stanu je bilo toliko tiho da sam mogla da ujem svoj

sat na ruci kako kuca i kako mi kuca srce, povremeno ukanje lia napolju na drveu. Meutim,
nisam ga nazvala. ta bih mu rekla? Sama sam, doi, molim te, i dri me?
Sipala sam au vina i upalila dve svee. Onda sam iskljuila svetlo i sela na sofu. Negde u
polutami je zujao komarac. Napolju je ponovo poela da pada kia i vetar je uzdisao u drveu. ta
sam ja znala o njemu? Nita, osim da je napustio sjajan posao u Sitiju da bi vodio hostel za beskune
mlade ljude koji su propali kroz sve zatitne mree; da mu policija ne veruje i da sumnja da
dozvoljava prodaju droge, ak da on ima udela; da je bio mraan i teak i bez smisla za humor.
elela sam ga sada zato to je bio toliko razliit uzavrelom Albiju i zato to je izgledao kao vrana,
usamljena ptica. elela sam da se bacim u njegov jad, da bi nam oboma bilo bolje.
Na kraju nisam morala da traim Vila, zato to je on doao kod mene. Sledee noi, kada sam ve
otila u krevet nakon tekog dana, zazvonilo je na vratima. Obukla sam kunu haljinu i pogledala na
sat. Bila je prola pono: verovatno je Duli ponovo zaboravila klju. Dogegala sam se do vrata, jo
uvek prebirajui po udnim snovima. On je stajao tu i kada me ugledao samo je slegao ramenima.
Nisam mogao da spavam. - ree.
Povukla sam se u stranu i on pode ispred mene uz stepenice. Seo je na sofu, a ja sam izvadila
ogromnu au viskija za njega i jednu manju za mene. Bila sam veoma svesna svoje razbaruene kose
i frivolne kune haljine. Nisam znala ta bih mu rekla. Izgledao je tako ogromno i strano u mom stanu.
Kako sam se samo usudila da ga poljubim, ili da sanjarim o njemu? Sedeli smo i pijuckali naa pia.
On ak nije skinuo ni jaknu i zurio je u au kao da je ona krila neki odgovor.
Na kraju sam ja napravila potez, zato to nisam mogla da izdrim da sedim u gluvoj i tekoj tiini.
Prela sam na sofu i naslonila se na njega. Nisam ga poljubila: to bi bilo suvie intimno. Otkopala
sam dugmad na njegovoj jakni, potom na koulji, a on se naslonio nazad, bljetavog golog torzoa i
zatvorenih oiju, dok sam ga ja neno dodirivala rukama i posmatrala. Podigao je ruke i slepo drao
moje lice. Opkoraila sam ga i sela mu u krilo, otkopala kunu haljinu i stavila mu glavu na moje
grudi, sluajui kako mi srce lupa.
Mora da se uva. - promrmlja.
Nisam znala o emu pria; nisam marila. Bili smo samo stranci kojima je potreban ugoaj.
Napolju je kia u talasima udarala o prozor.

25
im je zazvonio telefon, uinilo se da je to u pogreno vreme. Napolju je bilo jo mrano. Kapci kao
da su mi bili zalepljeni. Koliko li sam samo spavala? Bila sam u svom krevetu, ali mi se inio
stranim. Bila sam na neobinoj strani kreveta, na jednoj strani - Albijevoj strani. Pruila sam ruku
preko kreveta i sa bolom u stomaku ustanovila da sam sama. Vil je otiao.
Da? - bilo je sve to sam uspela da izustim.
Je li to Kit?
Ko je to?
Furt. Jeste li u redu?
ta? - upitah glupavo. - Oprostite, upravo ste me probudili.
Dolaze kola po Vas da Vas pokupe. Hoete li uspeti?
Zato?
ef kae da hoe da Vas vidi u bolnici.
Ne znam. ta se dogodilo?
Nemam vremena. Nahraniemo Vas kada doete ovamo. Ili da kaem da ne moete da doete?
Mozak mi je ponovo oivljavao, iako veoma sporo, kao guter na steni na jutarnjem suncu. Mogla
sam da razmiljam. Na primer, mogla sam ve da shvatim da se Furt nadao da u grubo uzvratiti da
sam suvie umorna i zalupiti slualicu.
Nema problema. - rekoh. - Gde se nalazimo?
Voza zna. - ree Furt i veza se prekinu.
Kola su ve bila na putu. Imala sam samo nekoliko minuta. Utrala sam pod tu, pustila jako
hladnu vodu i dozvolila sebi da razmiljam o Vilu, o nainu kako smo se drali kao dva davljenika.
Ko je davio onog drugog? U emu je, jebi ga, stvar? Zato je otiao tako, kao lopov? Pustila sam
vrelu vodu i oprljila kou. Razmiljala sam o njegovom izrazu lica kada je ulazio u mene, kao jecaj, o
bliskosti bez koje sam bila tako dugo. Onda sam i ja svrila, inilo mi se, samo od pogleda na njega.
Drao me je tako vrsto da sam se uplaila, a sada ga nema. I to je to? Pa, pomislih. ta pa?
Brzo sam se obrisala i poela da se oblaim. Zakopavala sam dugmad na haljini kada je ula
Duli, gola. Izgleda da nije gledala filmove u kojima glumica ustaje iz kreveta i odmah stavlja pekir
oko sebe. Pitala sam se da li to radi kako bi pokazala da ima iritantno velike grudi u odnosu na tako
vitku figuru, ali sam stvarno znala da ona nije takva. Ona samo nije razmiljala o tome, to sam
smatrala jo vie zabrinjavajuim: ta se deava? - upita. - Gori kua?
Posao. - rekoh. - Izgleda da se neto dogodilo. Ne znam ta.
Boe. - ree. - Zvui vano.
Ne znam. Neko je upravo zvao. Izgleda da jo uvek nisam bila dovoljno budna da bih sastavila
kompleksne reenice.
Hoe li kafu?
Mislim da nemam vremena. Dolaze kola po mene. Duli se nasmeila: ula sam da si imala
drutvo.
Od koga?
Ne, mislim ula sam. Kroz zid.
O, pobogu, Duli
Ne, ne. - ree.
Nisam mogla nita da uinim. To su zidovi. Kao papir su.

Osetila sam kako sam jako pocrvenela: Pa, to je ba neprijatno. Izvini to nisi mogla da spava.
Mislila sam da si izala.
Pa, ponovo sam se vratila. Ali, nemoj da ti je ao, ba mi je bilo drago. Zasluuje malo
zabave.
Nije ba bilo zabavno. - rekoh, oseajui se na neki pomeren nain kao tobonja Dulina starija
roaka.
Stvarno? - ree, menjajui izraz lica u zabrinut. - Pa, zvualo je lepo. Ko je taj tip?
Udahnula sam, malo se durei: Sluajno je to Vil. Zna, Vil Pevik.
Isuse. - ree. - To je ludo. Mislim, super. Pevik. Boe. Je li budan?
Ne. Zapravo je otiao.
Otiao? Da. Vil Pevik. To je neverovatno. Kada se vrati, hou da ujem svaki detalj.
Duli! Kao prvo, neu ti ispriati svaki detalj. Kao drugo, izgleda da ve sve zna. - Oglasilo
se zvono na vratima. U tiini noi, bilo je pola tri, to je zazvualo kao alarm. - I, tree, moram da
idem.
Dok sam izlazila, Duli je govorila: Vil Pevik. To je sjajno. Fantastino. Ali, zar nije malo
udan?
Samo sam klimnula glavom i otila. Kola koja su stajala ispred izgledala su kao taksi. Mukarac u
odelu je drao otvorena vrata suvozaa.
Dr Kvin? - upita.
Vi me vozite do DGI Obena?
Ne znam nita o tome. Samo Vas vozim do bolnice Svetog Edmunda.
Dobro.
Kada smo krenuli, pitala sam ga da li zna o emu se radi. Kada je rekao da ne zna, uutala sam i
samo gledala kroz prozor. Bilo je gluvo doba noi, ali se London nikada stvarno ne utia. Razvozile
su se novine, neki automobili su se kretali ulicama, neki ljudi su se kretali sa nekim ciljem, oni koji
su ostali od jue su se meali sa onima koji su se spremali za sutranji.
Oseala sam kako mi se puls ubrzava. U glavi sam analizirala razliite mogunosti. Jo jedno
ubistvo. Hapenje. ta bi jo moglo biti toliko vano da se odigrava na ovakav nain?
Vi ste pravi doktor? - upita voza.
Na neki nain.
Znate li ljude iz te bolnice?
Ne u ovo doba noi.
Kola su skrenula ispred ulaza za hitne sluajeve bolnice Svetog Edmunda. Ispred je kao vratar
stajao uniformisani policajac. Dok sam izlazila iz kola, neto je promrmljao u slualicu na reveru.
Kao odgovor je zakralo neto nerazumljivo.
Ja sam Kit Kvin. - rekoh.
Da. - ree. - Odveu Vas gore.
Izgleda da sam vei deo svog ivota provela na mestima koja se nikada potpuno ne zatvaraju - na
aerodromima, u policijskim stanicama, bolnicama - i na neki nain ih volim zbog tog njihovog metea
koji se nastavlja ak i kada je napolju mrak i poteni graani spavaju. Napolju je stajalo vie kola
hitne pomoi, jedan doktor i sestra su urno protrali pored nas, iz vie pravaca su se zauli jauci.
Jedna bleda devojka u belom mantilu je sedela u oku, pila kafu i jela neki ugav sendvi, dok je
nekako pokuavala da popuni jedan formular. Radilo se. Policajac me je sproveo pored svega toga,
uz neke stepenice i niz hodnik. Sa dobrih desetak metara sam mogla da vidim Obena kako sedi na
klupi. Prerano me je ugledao, tako da smo imali taj neprijatni jaz da smo isuvie udaljeni da bi neto

rekli, tako da mi je klimnuo glavom, a onda se prevario da pregleda nokte, kao da je na njima bilo
neeg hitnog i interesantnog, potom je ponovo pogledao u mene.
Izuzetno me je zanimao njegov izraz lica. Tuan? Trijumfuje? Meutim, nisam mogla da
proniknem. Izgledao je kao zabrinuti roak koji eka na vesti, zabrinuti otac koji iekuje. I izgledao
je grozno. Izguvan, neobrijan, siv od umora.
Hvala to si dola, Kit. - promrmlja.
I? - zapitah. - ta se deava? Jo jedno ubistvo?
Ne. - ree, i sa oitim naporom pokua da se nasmei. - Mislim da sam dobio opkladu protiv
Vas. Ukoliko je bilo opklade. Voleo bih da mogu zbog toga bolje da se oseam.
Kakva opklada?
Mislim da sam rekao neto o posledici toga to na ubica krui naokolo kolima i da e ponovo
udariti kada mu se prui prilika. Vi ste sumnjali. Sada je ponovo napao. Ili je pokuao to da uradi.
Kako to mislite? Koga ste doveli ovamo?
Gospodina ili gospou, ili kako kod hoete, Brajoni Til. Trideset etiri godine.
Sta se dogodilo?
Brajoni Til je sino ila pored kanala, blesava devojka. Ti ljudi se ponaaju kao da je to neka
reica u unutranjosti. Neki mukarac joj je priao i napao je. Meutim, usred svega toga je na njih
nabasalo dvoje ljudi. Mukarac je pobegao. uli su kako brzo odlaze neka kola.
utala sam i razmiljala kao luda: Jeste li sigurni da postoji neka veza?
Radimo na tome. Meutim, desilo se na istom mestu, skoro u stopu, gde je pronaeno Lajanino
telo. ini mi se da se slae.
Boe nas sauvaj. I bilo je svedoka?
Dva svedoka.
Jesu li opisali kola?
Oben tmurno odmahnu glavom: To bi bilo isuvie lako, zar ne? Pomagali su Brajoni. Bila je u
groznom stanju.
Je li ona neto rekla?
Jo ne. Pod uasnim je okom. Jedva govori.
Pa, ta onda ja radim ovde?
elim da Vi razgovarate sa njom. Sada, kasnije, kada god bude mogla da govori elim da
vidim ta moete da izvuete iz nje. Hipnotiite je, svetlite joj lampom u oi, stavite neki predmet
ispred nje, bilo ta, samo saznajte ta zna.
Naravno. Ali, ta je sa Sebom?
To nije posao za njega. Ne brinite. Ja u se pobrinuti za Seba. A i bolje je da to radi ena.
Dr Kvin?
Okrenuia sarn se. Neki doktor je stajao pored mene, elav, vrlo bled ovek mojih godina, sa
blago uvreenim izrazom lica. Eto nas, oduzimamo im mesto i vreme. Oko sebe je irio atmosferu
nekog ko bi trebalo da bude istovremeno na dva razliita mesta.
Da.
Ja sam dr Stin. Oito elite neto da saznate o ovoj Brajoni Til. -Pogledao je na svoju tablu.Ona nije moj pacijent, ali sam proverio njen karton. Nema povreda, osim povrinskih nagnjeenja.
Ona je u oku, to je i razumljivo. Dr Lander je upravo uradio uobiajene stvari - rehidraciju,
zagrevanje, i dri je pod nadzorom. Ujutru e biti u redu.
Ima li porodicu? Da li se neko prijavio?
Stin slee ramenima: Ona nije moj pacijent. - ree. - ao mi je.

Mogu li da razgovaram sa njom?

Pogledao je bespomono na svoju tablu, kao da je oekivao da mu ona neto kae. To se nije
desilo: Ne znam. - ree. - To ne bi bila ba dobra ideja.
U redu je. - rekoh. - Navikla sam na takve pacijente. Neu biti nametljiva. .
Onda je u redu. - ree. - Mislim da je unutra sestra. Ja moram da pourim.
To je i uinio.
Pa, - rekoh - da uem da je pogledam?
Pa ta bude. - ree Oben.
Ruka mi je bila na kvaki, ali sam zastala: Ne razumem. - rekoh. - Ovo je bar neki pozitivan
pomak u sluaju. Imamo svedoke. Niko nije ubijen. Zato ste tako tmurni?
Nisam ba tmuran. - ree Oben. - Samo sam konfuzan. A ja to ne volim.
Kako to mislite?
Jednu stvar nisam pomenuo.
Koju?
Ona dva svedoka koji su spasli Brajoni.
Da?
Jedan od njih je Miki Dol.

26
Ba bih volela da sam mogla da vidim svoje lice.
Dol? - upitah glupavo. - Dol? - Oben je natmureno gledao u mene i klimao glavom. - On je
ponovo bio svedok?
Tano tako.
Ali, to je - zastadoh. Nisam znala ta da kaem, ni ta da mislim.
Da.
Ali, zato?
Radim na tome.
Nastade jako duga pauza. Nisam bila u stanju da se kreem, govorim i mislim.
Dobro, - polo mi je na kraju za rukom - bolje da popriam sa tom enom.
Prva stvar od koje sam se trgla bila je njena kosa, duga i boje zrelih kajsija. Druga stvar su bile
njene ruke, skupljene u grevite pesnice na aravu koji je bio prebaen preko nje. Otila sam do
kreveta, u pratnji deurne sestre - ogromne ene koja je hodala u ritmu parobroda, sa cipelama koje
su glasno kripale po istroenom linoleumu.
Nemojte je sada uzrujavati. - ree i uze jedan od eninih runih zglobova svojim velikim
prstima. Drala ga je jedan minut, glave iskrenute u stranu, kao da neto oslukuje. Potom je ponovo
odkripala nazad i za njom se zatvorie vrata.
Zdravo, Brajoni. - rekoh, a ona je zurila u mene kao da me vidi nejasno. Zenice su joj bile
proirene. Privukla sam metalnu stolicu i sela, primeujui, dok sam to radila, da nosim rasparene
arape: Ja se zovem Kit.
Zdravo. - promrmlja, borei se da promeni poloaj i sedne, tako da joj je kosa bledo
narandaste boje pala preko lica. Imala je malo, ravno lice, lice borca, sa visokim jagodicama i
vrstom vilicom. Oi su joj bile bledo smee, skoro zlatne.
Doivela si ok, - nastavih - ali, sada si bezbedna. Nema razloga da se plai. U redu?
Klimnula je glavom i napola se nasmeila.
Oprostite. - ree tihim glasom. - Oprostite to sam tako slaba.
Uzvratila sam osmehom: Nemojte se izvinjavati. Da li Vam neto treba? aj? Neto za jelo?
Ne.
Vidite, napolju poinje da svie. - Pokazivala sam ka malom prozoru. Napolju je tama
postajala siva. - Skoro da je prola no.
elim da idem kui.
Sigurna sam da ete uskoro biti u stanju da idete kui. Gde ivite?
Kui. - ponovila je nesigurno i podigla ruku ka glavi. - Zato se oseam tako udno?
Doiveli ste ok. Normalno je to se oseate udno.
Kao ljudi kada se dogodi katastrofa na utakmici?
Tano tako.
Ali, ja nisam takva osoba. - Prelazila je prstima po licu, kao da je elela da po crtama lica vidi
ko je. - ta se dogodilo?
Ne seate se? - Oben e biti jo tmurniji kada uje za to.
Seam se neeg, kao u magli. Recite mi ta se dogodilo. Molim Vas! Nagla se napred i neno
dodirnula moju ruku.
Razmiljala sam o onim konfuznim sekundama u policijskoj stanici Streton Grin, o oseaju tople

krvi na mom licu.

Napadnuti ste sino kasno pored kanala. Ali, imali ste sree. Dva oveka su Vam prila u
pomo. Va napada je pobegao. Oigledno e sve ega moete da se setite biti od pomoi, ali
nemojte se naprezati. Samo pustite da Vam se seanje vrati svojim tempom, nemojte ga blokirati.
Klimnula je glavom i uspravila se jo vie u krevetu, obmotavajui se aravom: Boli me glava
- ree - i edna sam. Mogu li da dobijem au vode?
Sipala sam vodu iz bokala sa stoia pored nje u plastinu au i pruila joj. Dok je uzimala au,
ruke su joj se strano tresle, tako da su kapi padale po pokrivau, te je morala da se pomogne i
drugom rukom.
Hvala Vam. - ree. - Boe, to sam umorna. Toliko sam umorna. Hoe li Gabrijel da doe
uskoro?
Gabrijel?
Moj mu.
Sigurna sam da ga je policija kontaktirala.
Dobro. Legla je unazad, a kosa joj se rairila po jastuku.
Brajoni, pre nego to se odmorite, moete li da mi kaete ega se seate?
Seam se seam se konture u mraku. Kako izlazi iz mraka. -Zatvorila je oi. - I nekoga
kako vie. Oi joj se naglo otvorie. - Ne mogu. - ree. - Molim Vas! Ne jo. Prava mi je zbrka u
glavi. Kad pokuam da se neeg uhvatim, jednostavno mi pobegne, kao kada pokuavate da se setite
sna. Uasnog, uasnog sna.
U redu je. Samo polako. Da li ste prepoznali osobu koja Vas je napala?
Ne! Ne, sigurna sam da bih to upamtila, zar ne? Ili ne bih?
A ta je sa ljudima koji su Vam pomogli? - upitah je najneutralnije to sam mogla.
Sta? - ponovo je treptala i trljala oi.
Da li ste ih videli i ranije, ta dva mukarca?
Videla? Ne, ne znam. Ne znam. Ko su oni bili? Saekajte trenutak, saekajte trenutak.
Ustala sam i prila malom prozoru na kojem se raala zora. Gledao je pravo u drugu sobu. Mogla
sam da vidim prazan krevet, kasetu, telefon na kolicima, kao i onaj u Brajoninoj sobi. Mozak mi je
prokljuao. ta je, kog vraga, Dol traio tamo? Morau i sa njim da priam. Kasnije, naravno. Usta su
mi bila potpuno suva od viskija koji sam noas eksirala, oi su me pekle u dupljama. Bio mi je
potreban kofein.
Ne znam. - ree. - Zao mi je.
Brajoni. - Okrenula sam se ka njoj. Zurila je u mene, ekajui ta u da kaem. - Ukoliko se
neega seate, bilo ega, bilo kog detalja, bez obzira koliko Vam nebitno izgleda, veoma je vano da
to ispriate nekom. Policiji. Meni. Ali nekome. Vai?
Klimnula je glavom. U tom trenutku su se naglo otvorila vrata i Oben proturi glavu u sobu:
Gospoo Til, - ree - imate posetioca koji eli da Vas vidi. Va mu se upravo penje gore.
Sada u Vas ostaviti, Brajoni, ali doi u da Vas vidim kasnije, ukoliko se slaete. - rekoh,
kreui se ka vratima gde je ekao Oben, sa njegovim velikim umornim elom, nabranim od
zabrinutosti. Klimnula mi je glavom i napola sklopila kapke.
I? - poskoi Oben, im smo se nali na hodniku.
Ne moe se rei da se sea iega.
Jebiga! - ree. Potom: Jebiga, jebiga, jebiga.
Ipak, setie se. - rekoh. - Sada je u oku. Dajte joj vremena.
Vremena - kaete. - Vreme je stvar koju ne elim da dam. ta ako ponovo napadne?

Jedan visoki ovek prode velikim koracima pored nas, mu, pretpostavljala sam. Imao je prav
nos, tamnu kosu i debele, tamne obrve, a podsetio me je na jednu sliku rimskog imperatora u jednoj
knjizi koju sam imala kao dete.
elite Ii da razgovaram sa njom kasnije? - upitah Obena.
Da li biste hteli?
Naravno. I, kao to ste rekli, mislim da je najbolje da sa njom pria ena, bez obzira na to ta se
sada dogodilo.
Da. - ree.
ta je sa Dolom? Da li i njega da vidim?
Jebiga. - ree ponovo. - Ne znam. Sada je u stanici, daje izjavu.
Znai, on definitivno nije bio napada? - upitah obazrivo.
O, Boe, Kit, pitaj me za par sati. Tamo je i drugi svedok. Ovaj put neki senzibilan tip.
Misli, ovek u odelu sa mobilnim telefonom.
Da, to sve. Bez obzira, ja sada idem tamo, pa u moda saznati vie. -Odvratno je podrignuo. Samo moda.
U redu, nazovite me. Na mobilni, verovatno neu biti kod kue.
Vai. Hvala. - Po glasu mu se videlo da je isuvie zauzet mislima. Skoro da sam mogla da
ujem kako mu se mozak vrti u krug, kao toak u blatu. Onda progovori: Da li znate ta me stvarno
nervira?
ta?
Imamo tri svedoka, ukoliko raunamo i jebenog Mikija Dola. Jedan je zaostalo malo dete. Jedan
je u oku. Jedan je jebeni perverznjak i budala koja ne moe da povee tri misli, a pritom je i
osumnjien - ili bi bio da je to mogue. Meni je sada svega dosta.
Polako. Moda ste se upravo rasteretili.
Moda.
Priaemo kasnije.
U rano jutro su me vozili nazad policijskim kolima. Ulice su ve bile pune saobraaja. Mokri
trotoari su se presijavali na jutarnjem suncu. Metalne roletne na novinarnicama bile su podignute.
Azijski bakalini su ispred radnji redali narande i korpe sa ljivama u piramide. Jedan kombi za
dostavu se lagano kretao i kupio dakove koji su ostavljeni uz ulicu. Naslonila sam se nazad i gledala
kako London prolazi pored mene. Razmiljala sam o Vilu, njegovom natmurenom licu na svetlosti
svea, o Brajoni Til sa njenom kosom boje kajsije, njenim osmehom i drhtavim rukama. Zamiljala
sam Brajoni pored Lajan i Filipe. Dodirnula sam svoj oiljak. Dobrodola u klub, pomislih. Onda
sam pokuala da uopte vie ne razmiljam.

27
Duli je bila jo uvek u krevetu. Mogla sam da ujem kako se prevre na svom divanu u sobi koja je
pre mnogo vremena bila moja radna soba. Stavila sam vodu za kafu i sipala zrnevlje kafe u mlin.
Pokrila sam ga krpom pre nego to sam ga ukljuila, ali sam kroz zid ipak ula Duli kako stenje u
snu. Stavila sam nos blizu olje i duboko udahnula. U friideru sam nala nektarinu, koju sam isekla
na etvrtine i stavila na tanjir, kao i mali loni grkog jogurta. Izmeu malih zalogaja slatke sone
nektarine i punih kaika jogurta polako sam pila jaku, jaku kafu. Bilo je sedam sati.
Morala sam da organizujem da se vidim sa Dolom, a moda i sa drugim svedokom. Morala sam
da posetim Brajoni Til. A elela sam da vidim i Vila. Podigla sam ruku i stavila je iza vrata, pa na
obraz. Koa mi je bila meka i nena. Zatvorila sam oi i pustila da mi njegovo lice doe do svesti.
Moda, ipak, nije eleo da me ponovo vidi - moda je to bilo to, nekoliko sati usred jedne besane
noi.
Duli je dobauljala u sobu u mukoj koulji koja je sumnjivo liila na jednu od Albijevih. Gde li
je to nala? ao. - ree nejasno i odgega se do friidera. Sipala je sebi olju mleka i popila je
naiskap. Onda se okrenula ka meni sa belim brkovima iznad usana: Sve u redu?
Jeste, valjda.
Prola uzbuna?
Za sada.
Dobro. Hoe jedan tost?
Ne, hvala.
Ustala sam i otila do prozora. Gledala sam na ulicu, kao da e on tuda proi.
Volela bih da - zastala sam.
Da? Reci mi.
Imala sam njegov kuni broj. Zato da ne? Nazvala sam ga. Vie puta je zvonilo pre nego to se
javio. Ukljuila se i sekretarica i zaula se priguena poruka. Zazvualo je kao: Ungh.
Ja sam. - rekoh. - Kit.
Ponovo se uo neki zvuk koji se nije mogao razaznati, potom nastade tajac. Moda skuplja
hrabrost.
Jesi li se upravo probudila? - zapita.
Upravo sam ula u kuu. - rekoh.
Kako to misli?
Pozvali su me da doem.
O. - Nastade tajac. - Hoe li da dorukujemo?
Sada?
Koliko je sati? - ula sam neke nespretne pokrete uz stenjanje. - U osam?
Kod tebe?
Ja u sutini ne jedem mnogo u stanu.
Bila sam razoarana. elela sam da vidim njegov dom. Ljudi kau da ste najjai na svojoj
teritoriji. To nije tano. Na vaoj teritoriji ste najranjiviji. Bilo gde drugde moete da se pravite da
ste turista, ali mesto gde spavate e otkriti puno stvari o vama. Nekako mi je bilo teko da zamislim
Vila Pevika da ivi bilo gde. Uputio me je kako da doem do nekog kafea koji je on opisao lepim, i u
koji on ide na putu ka poslu. Spustila sam slualicu. Koliko sam sati spavala? Jedan, moda dva.
Oseala sam se kao da mi neto malo u glavi iznutra bocka toplim iglicama one jabuice. Otila sam

u kupatilo, napunila lavabo hladnom vodom, duboko zagnjurila glavu i drala je tako koliko sam
mogla da izdrim. Pogledala sam se u ogledalu, voda mi se slivala niz lice. Da li se stvarno dogodila
prola no? Misli su mi bile konfuzne, razliiti komadii su se spajali, kao u snu. To lice, moje lice,
bilo je najbolji dokaz da se neto desilo. Bleda, upalih oiju - kakav prizor.
Endijev kafe je bio pun dima i ljudi u konim jaknama i izmama sa elinim picevima. Vil mi je
mahnuo iz nekog udaljenog oka. Sela sam preko puta njega i nismo se dodirnuli.
Ja sam uzeo malu kajganu. - ree. - Sta e ti?
Uzeu samo kafu.
Ne bih ti preporuio njihovu kafu.
Onda aj.
A neto za jelo?
Jela sam neto kada sam se vratila.
Stigla je Vilova hrana na velikom ovalnom tanjiru, uz dve olje aja tamno braon boje. Viljukom
je zagrabio jaja, unku i paradajz.
ao mi je. - ree, pre nego to je poeo da jede.
Zbog ega?
Morao je dugo da vae i guta pre nego to je mogao ita da kae. Uzeo je gutljaj aja. I ja sam
uzela gutljaj aja.
to sam tako otiao. - ree. - Ja ne spavam. Postanem nemiran. Bilo je bolje da odem.
Nisam nita rekla, a Vil je nastavio da jede. Nije gledao u mene.
Ne mora da se izvinjava. - rekoh. - Mislim da bih volela da si iskren prema meni. Umorna
sam od igara sa ljudima. Ili sam moda samo umorna.
Vil je umakao hleb u umance na tanjiru. Bilo je to vie nego to bih podnela u ovo doba dana.
Stavio je taj komad u usta i vakao ga energino. Obrisao je usta papirnom salvetom. Digao je glavu i
pogledao u mene. im je to uinio, shvatila sam koliko je to bilo retko. On je uvek gledao na jednu
stranu, preko mog ramena. Videla sam ga golog, bila sam u krevetu sa njim, a ipak, skoro da nisam
pogledala u njegove oi.
Bio je nekoliko godina stariji od mene. Imao je oko etrdeset, ali je izgledao starije zbog kose
koja mu je sedela i lica na kojem nije bilo toliko bora koliko je bilo nabrano iznad njegovih grubih
visokih jagodica. Meutim, oi su mu bile sive i vrlo jasne, kao deje.
Nije samo to u pitanju. - ree, a lice mu je pomalo dobijalo boju. -Posmatrao sam te kada si
zaspala. Sklanjao sam ti kosu sa lica. Ima teak san. - Nasmeio se. - Izgledala si divno.
Vidi, ne mora da znam da nisam
uti i sluaj. Ono ta sam pokuavao da kaem je da si izgledala drugaije. Bio je to prvi put da
te vidim da nisi tuna ili uplaena ili Oklevao je i onda rekao: Ili puna nade.
O, dobro, puna nade. - rekoh. Zazvuala sam sama sebi patetino, kao panijel kojeg e utnuti.
Izgledala si malo tuno ak i kada si prilazila da me poljubi. Meutim, kada si zaspala i nisi
znala da je iko tu, izgledala si tako mlado i pitomo.
Uzela sam poslednji gutljaj aja. Taj gutljaj je bio jo tamniji i gori od ostalih.
Vil nastavi: Osetio sam da najbolja usluga koju mogu da ti uinim jeste da ne budem tu.
Meni nije potrebna zatita. - rekoh. - Mogu sama da odluim ta je za mene najbolje. A mislim
i da si moda dosta srena osoba na taj tvoj grubi nain. Posebno kada se uzme u obzir broj ljudi koji
te mrzi. To je neverovatno. Pomislila bih da je deo tvog posla da se nosi sa policijom i socijalnim
radnicima.
Ja i nemam posao. - ree Vil, mrtei se. - Veinu te dece pokuavam da sauvam od policije

i socijalnih radnika.
Pria kao da hoe da ti naude.
Oni i hoe da mi naude.
ula sam da se pria o prodaji droge uz tvoj blagoslov. Kau da e te optuiti zbog zavere.
Moe da dobije deset godina.
Ko ih jebe. - ree, odbacujui sve to.
Pa, da li ti to dozvoljava ? Nakaljao se, ali bez ikakvog znaenja.
Da zna, nisam ozvuena.
Slegao je ramenima: Videla si to mesto. Oito je da nema dilera, ili da se trudimo da ih nema.
Ali, to je ve kultura. Mi pokuavamo da pomognemo tim ljudima. To je komplikovano i prljavo.
Nije kao itanje sa papira na seminaru.
Zna li ta ja mislim?
Sada je dozvolio svojim crtama lica da se razvuku u neku vrstu dobrog humora: Ne, Kit, ne znam
ta misli?
Mislim da jedan deli tebe eli da bude uhapen i da ide u zatvor, samo da bi potvrdio svoj stav
o tome kakav je svet.
Ne zanimaju me takvi gestovi.
A ako muenje smatra gestom?
Pogledala sam u njega, nesigurna da li e da plane ili da se sarkastino nasmeje. I on je izgledao
nesigurno.
Moda laska kada te mrze. - ree na kraju.
Mislim da to moe da bude jedna od definicija paranoje. - odgovorih. - Moda je ideja da svi
hoe da ti naude nastala iz straha da moe biti ignorisan.
Ali, ti si upravo rekla da svi hoe da mi naude.
Da. Zaboravila sam na to. Hoe li me ikada pozvati kod tebe?
Kako to misli?
Rekao si da ne moe da spava u prostoru koji ti nije poznat. Interesuje me kako ti to uspeva u
tvom krevetu.
Pogledao je na sat: Pozvao bih te sada, ali sada je dvadeset do devet. Moram da se naem sa
nekim ljudima.
Nisam na to mislila.
Izgledao je najzbunjenije do sada: Svakako. - ree. - Bilo kada.
ta misli o veeras?
To stoji kao mogunost. - ree. - Medutim, moram, izmeu ostalog, da te upozorim da je to
dosta skroman prostor. Potrebna mu je enska ruka.
Drago mi je da to ujem.
Iznenada je poprimio mraniji izgled: Nemoj suvie da oekuje od mene, Kit. - ree, vraajui
se na svoj uobiajeni ukoen ton.
Uzdahnula sam: Uopte ne mislim da oekujem suvie. - rekoh i zevnuh.
Umorna si?
Mislim da e dananji dan biti borba.
ta se desilo sino?
Zavalila sam se u stolicu i pogledala ga: Stvarno eli da zna? -zapitah. - Nita zanimljivo.
Da, hou da znam.
Onda sam naruila jo dva aja i ispriala mu detalje te noi koju sam provela u bolnici.

Pa, ta e sada da radi? - upita kada sam zavrila.

Ona je bila u velikom oku kada sam je videla. U narednih nekoliko dana u razgovarati sa njom
da bih videla da li mogu neto da saznam.
Setala se pored kanala posle ponoi. - ree Vil s prezirom. -Stvarno?
Misli da je sama to traila?
Mislim da je jebeni idiot. - uzeo je gutljaj aja. - Kako joj se zove mu?
Razmiljala sam par sekundi, pokuavajui da rasteram maglu u glavi: Gabrijel. - rekoh. Opet
onaj sarkastian osmeh. - Da li ga poznaje?
Znam ko je.
Ko je on?
Zar nisi ula za tu pozorinu kuu koja je otvorena u jednom od magacina pored pruge? eerana
ili tako neto. Zna, maarski mimiari na tulama, takve stvari. To je on.
Mislim da sam ula za to.
Dobitak na lutriji. Revitalizacija optine. Trebalo bi samo da odjebe preko brda u Islington i
ena mu ne bi bila napadnuta.
Revitalizacija drutva je tvoj posao, zar ne?
Vil nije odgovorio, ali je prstom prelazio preko ruba olje. Onda je pogledao u mene: ta to
radi? - upita me.
Ne znam na ta misli.
Mislim, ta radi? Da li pokuava da od njih napravi bolje ljude, ili misli da e sama
uhvatiti ubicu?
Ja sam savetnik, to je sve. - odgovorila sam.
Ne mora mene da ubeuje. - ree. - ta ja znam? Koliko ja mogu da vidim, neko se voza
naokolo i napada ene. Opasni su i treba ih uhvatiti. To je sve jasno. Ja ne razumem ta ti radi. Ili
zato. Zato si se toliko unela? Ne znam ta zapravo trai. Prstom je neno preao preko mog
oiljka na licu. Od toga sam se najeila.
Ve su te jedanput napali. Zar to nije dovoljno?
Uzela sam ga za ruku: Prestani. - rekoh. - Trebalo bi da te upoznam sa nekim detektivima.
Izgleda da svi vi isto mislite o tome ta ja nameravam. U meuvremenu moram da obavim neke
smislene poslove.
Nisam rekao da to to radi nema smisla. Rekao sam da ne razumem.
Nagla sam se i poljubila ga: Opti problem je, stvarno, to se tek na kraju, kada je ve prekasno,
shvati da li je neto imalo svrhe. Vidimo se.
Noas?
eli to?
eli da kleknem na jedno koleno?
Pogledala sam po kafeu: Ne ovde. - rekoh.- Vidi, evo me, sva puna nade, kao to kae.
Kaem da elim da te ponovo vidim, noas, kod tebe. E sada, a ta je s tobom?
Da. - ree tihim glasom, kao apatom.
Da. - gledali smo jedno u drugo.
Dok sam odlazila, on je i dalje sedeo tamo sa masnim tanjirom, hladnim ajem i ozbiljnim licem.
Za dvanaest sati u ga ponovo drati.

28
Mislila sam da svedok koji je bio na licu mesta, ovek koji govori iz glave o injenicama i ni o emu
drugom, koji je video ono to se moglo videti, ne dozvoljava mati da utie na njegovo rasuivanje.
Ljubazno se rukovao sa mnom i proistio grlo kao uvod u izlaganje. inilo mi se da su mi oi
potpuno upale. Sva ta kafa i ajevi koje sam jutros popila delovali su mi kao otrov u sistemu.
Dr Kvin. - rekoh.
Ja sam Terens Mek. Meutim, svi me zovu Teri.
Da li Vam je navika da se etate pored kanala posle ponoi? - upitah.
Smrknuo je: Mislim da neko kao ja ne mora da se brine.
Nisam mogla, a da se ne sloim. Bio je kompaktan i crven, imao je dlakave zglobove na prstima i
rukama i duge une rese. Njegovo tamno sivo odelo bilo mu je malo usko oko struka, a uz belu
koulju je nosio traftastu crveno-crnu kravatu, od koje me je jo vie zabolela glava. Mora da i on
nije spavao pola noi, ali uopte nije izgledao umorno. Sedeo je uspravno i budno.
Meutim, predstavljao je potpuni promaaj. Kao i veina svedoka, on je tek nakon dogaaja
shvatio da se neto dogodilo. Imala sam ispred sebe njegovu izjavu. Bila je kratka i precizna; ak je
odmah nakon napada pogledao na sat, jedan i devetnaest minuta posle ponoi je pokazivao njegov
sat, a on je precizan. On je, kae, iao pored kanala zato to je bio na sastanku sa klijentima iz
Singapura u hostelu Pelham, odmah tu uzbrdo, a posle nije mogao da nae taksi. Ta staza predstavlja
najkrai put do ivlje raskrsnice u blizini stanice Kersi Taun, a znao je da tu postoji taksi stanica.
Izlazio sam iz tunela. - ree mi sada. - Tamo ima svetla. Zakoraio sam iz njega u mrak i na
trenutak nisam video apsolutno nita. Znate kako je to. - Klimnula sam glavom. - Samo sam uo
neki zvuk. Mogao sam da razaznam neke konture kako se guaju pored vode. Sledee ega se seam
je ta ena u mom zagrljaju kako vriti.
A ona vam je rekla - pogledala sam u izjavu.
Upomo! Upomo! Molim Vas, pomozite mi!
Moda je rekla upomo i vie puta, ne bih znao tano da kaem. Vritala je na razdaljini od
jednog santimetra. Njena kosa mi je bila u oima, tako da nisam uopte mogao mnogo da vidim, ali
makar je njen glas bio jasan.
I posle toga niste nita vie videli?
Samo tog drugog tipa kako stoji tu.
Drugog svedoka?
Podigao je svoje guste obrve: Neki udan tip.
ta je on radio?
Ko?
Taj udni tip.
Pomogao je.
I to je defmitivno bio neki drugi ovek?
Sta mislite? Sta mislite, o emu se tu radilo?
Jo jednom sam pogledala izjavu: Ovde nema ba mnogo toga.
Izgledao je malo postieno: Sve je prolo tako brzo. Samo konture u mraku i ta ena kako leti ka
meni. Nisam shvatao o emu se radi. Makar sam vodio rauna o vremenu.
To je bilo dobro. - rekoh. - Kako se ponaala Brajoni, mislim, ta ena?
Bila je malo u oku. - ree Terens. - Malo histerina. Govorila je da je u redu, da nema

potrebe nita da se radi, iako je bila u uasnom stanju. Jadna devojka. Je li u redu?
Traumirala se. Ali, mislim da e biti u redu. ta je radio Dol - drugi tip - dok ste Vi
telefonirali?
Radio? Ne puno. Drao je, gledao je da li je u redu. Nije od te vrste kakva vam treba u nevolji.
Ona je plakala, ali tiho. Drala me ispod ruke, treptala i pitala me da ostanem sa njom. Bila je u oku,
videlo se to. Tresle su joj se ruke. Disala je u kratkim trzajima. Nadam se da su joj dali aja sa puno
eera, to je uvek najbolje protiv oka. Mogu li neto da Vas pitam?
Da.
ovek kojem sam davao izjavu, mislim da se zove Dil, rekao je da je napada verovatno isti
onaj koji je ubio Filipu Barton.
To je rekao? - trudila sam se da ne zvuim iznenaeno.
Je li on?
Ne znam.
Trebalo je da ga uhvatim. Mogao sam. Nisam znao ta se deava.
Sigurni ste da se ne seate nieg u vezi sa tom etvrtom konturom -visina, kosa, odea?
Odmahnuo je, alei, glavom: Sve se mnogo brzo dogodilo.
Jeste li videli gde je otiao?
Ne. Usudio sam se da napravim par koraka ka putu, ali nisam ga video. Trebalo je da ga pratim,
zar ne?
Pozvali ste pomo. To je najvanija stvar. Policija treba da juri ljude.
Ona je drhtala. Stavio sam joj sako preko ramena dok nisu doli policija i hitna pomo.
Dobro. To je bilo dobro.
Ali, ubica Filipe Barton. To bi bila stvar
Lepa ena. - ree, i glas mu zadrhta. - Tako lepa ena.
Majkl. - rekoh, trudei se da mu zadrim pogled koji je lutao po celoj prostoriji i nije ni na
emu mogao dugo da se zadri osim na prozoru, koji je pruao pogled iznad parkinga.
Dva puta. - ree, udnim, povienim glasom. - Ve dva puta mi se to dogodilo. Dva puta sam
bio tamo, Kit.
Izgledao je uasno. Imao je groznu zagnojenu ranu, koja se protezala od leve nozdrve preko ugla
usana i niz bradu, to je njegovom licu davalo poremeen izraz, a usne razvuklo u neki nagli i
neodreen osmeh. Rana mu je bila otekla i crvena, a inilo mi se i da je dirao avove: iz koe su mu
virili krajevi najlona. ak i dok smo priali nije mogao da se okane toga, ve je rukama akao i
vuckao najlone. Usne su mu bile oteene i stalno ih je prelazio vrhom jezika. Imao je ogromnu
ogrebotinu na elu. Jedno oko, koje mu je etalo, bilo je potpuno krvavo. Kosa mu je bila ulepljena.
Odea je visila na njemu, kao da je za nekoliko dana smrao nekoliko kilograma. Takoe je i smrdeo
- kiseo, jak miris se irio uskom prostorijom.
Zato ja, Kit? - upita svojim nervoznim glasom. - Zato uvek ja?
Ne znam. - odgovorih, dosta uverljivo. - Ipak, ti si u redu, zar ne? Na heroj.
Lepa ena. - ree ponovo. Oi mu zatreperee da bi ostale na meni za trenutak. - Ali, ne lepa
kao ti. Ti si uvek najlepa, nemoj o tome da brine. Ipak, meka kosa. Pustio je neki priguen zvuk,
slian mjaukanju, od kojeg sam se najeila.
Njegova izjava je bila gomila kontradiktornih tvrdnji - da je video ogromnog oveka, giganta,
kako pokuava da zadavi Brajoni, da je ona pobegla od napadaa pravo njemu u rairene ruke, da ju
je on lino spasao, da je video oveka kako odlazi u plavom kombiju, moda nije bio plav, moda je
bio crven, moda nije bio kombi, da ga je moda, kada bolje razmisli, video kako bei niz kanal, da

je Brajoni pala u nesvest.

Samo mi reci stvari za koje si siguran, Majkl. Zato si bio tako kasno pored kanala?
Pecao sam. Pravo vreme za to. Pun mesec. Nikog naokolo, ni zvuka.
Gde si bio ti? Ba uz ivicu?
Moje mestace. U senci, odmah pored tunela, gde niko ne moe da me vidi, ali ja mogu da ih
vidim.
ta si video?
Zna. - ree. - Tu damu. Mukarca iza nje. I drugog oveka. Terija. Jesi li upoznala Terija? Mi
smo je zajedno spasli. Oterali smo ga i spasli je.
Moe li da ga opie?
Mukarac. Veliki mukarac.
Nita vie?
Ne ba. Samo sam video obrise i onda sam ustao, mislim da sam ustao, ne znam tano, bio sam
zbunjen, svako bi bio zbunjen, Kit, i ja sam je uhvatio da ne bi on mogao da je uhvati.
Jesi li siguran? Potpuno si siguran da se to tako odigralo? Ti si je povukao ustranu?
O, da. - Smejao se svojim nesretnim ustima. - Ja sam je spasio. Siguran sam da sam je spasio.
Da li ona to shvata? U novinama piu stravine stvari o meni, ali ja sam je spasao od njega. Recite im
to, hoete li? Recite svima ta sam uradio, Kit, onda e znati. Bie im ao zbog stvari koje su radili.
Svima e onda biti ao. Jo jednom je dodirnuo svoje lice, olizao je svoju iseenu usnu.
Sta se dogodilo posle toga?
Posle?
Nakon to si je povukao.
Onda je taj drugi ovek izaao iz tunela, a ona je potrala prema njemu, a onaj drugi je pobegao.
A ona je vritala i vritala. Nisam znao da neko moe toliko glasno da vriti.
Majkl, sluaj me. Mora da razmilja. Moe li da se seti neeg, bilo ega, neega to si
video, ili to si uo, bez obzira ta je to, to nisi rekao policiji ili meni?
Pomilovao sam joj kosu da bi joj bilo bolje.
Da.
A drugi ovek, onaj koji je izaao iz tunela, on je rekao - izvini, Kit -rekao je veoma glasno:
Jebote. Izvini. - Dol je afektirao.
Gde ide sada, Majkl?
Gde? - Oi su mu se kolebljivo kretale po meni. - Ne verujem da bih mogao da doem kod

Trebalo bi da ode kui, Majkl. Jedi neto ozbiljno. Operi odeu. Odmori se.
Odmori se. - ponovio je. - Da. Stvari su stvarno malo izmakle iz ruku. Dali su mi neke pilule,
ali ne znam gde sam ih stavio.
Idi kui, Majkl.
Jesam li bezbedan?
Da li te titi policija?
Rekli su da e pripaziti.
Dobro. - rekoh. Nasmeila sam mu se. Usred svoje konfuzije oko toga ta se zapravo dogodilo,
moje zabrinutosti, moje odvratnosti prema Dolu, osetila sam daak iznenaujue i nedobrodole
nenosti prema njemu, Dolu, sa rasporenim licem i krvavim oima u njegovoj jadnoj beznadenosti i
bespomonosti. - Stvarno mislim da si dosta bezbedan. Nee se ponoviti. Samo se pazi.
Kit, Kit.

Da.
Meutim, nije imao ta da mi kae. Samo je zurio u mene nekoliko sekundi. Oi mu se napunie
suzama. Tekle su mu niz obraze, preko iseenog lica, na prljavi vrat.
Bilo je jedanaest sati. imala sam dva sata do sastanka sa Obenom i Furtom, za tri sata su me
oekivali u kui Brajoni Til. Razmiljala sam da odem kui i istuiram se, moda da legnem.
Meutim, od jednom se vie nisam oseala umorno. Jasno sam oseala nedostatak sna, kao da stojim
na vrhu planine i udiem razreen vazduh. Dvoumila sam se da li neto da jedem, ali pomisao na
hranu mi je bila malo odvratna. elela sam samo da mi aa hladne vode prode i opere telo, da malo
razredi onu gorku kafu koju sam progutala.
Izala sam iz stanice i na bulevaru kupila veliku flau kisele vode i ponela je na komad zelenila u
blizini, gde je bilo sedita i klonulih ruinjaka. Sela sam na jednu klupu na suncu, pila vodu i
posmatrala Ljude koji su prolazili. Prijala mi je toplota na koi, bila je nena i umirujua. Zevnula
sam, zatvorila oi i oseala sunce kako mi curka niz vrat.
U glavi su mi se lagano rojili fragmenti iz poslednjih dvadeset etiri asa: ula sam Vilov jecaj
od sino, osetila njegovu ruku na grudima. Videla sam ga onako kako je izgledao jutros, toliko
paljivog da mi nita ne obea. Stvarala sam sliku Brajoninog lica na bolnikom jastuku; njenu bledo
narandastu kosu i oi boje karamela, njene drhtave ruke. Pustila sam Dola u misli, sa njegovom
alosnom rastrzanou i zagnojenim, rapavim licem. Drugi svedok - Terens Mek, sa zdepastim,
dlakavim rukama - bio je trenutno zaslepljen svetlom iz tunela. Niko nije video nita to bi bilo
vano. Svako je uvek gledao u pogrenom pravcu. Drama se odigrala pod tamnim senkama.
Sedela sam tako dosta dugo, razmiljala i nisam razmiljala, putala sam slike da mi prolaze kroz
mozak kao oblaii magle, nepredmetne ali sugestivne. Sunce je izlazilo i zalazilo za oblake. Ljudi su
izlazili iz kancelarija i sedali na travu da bi pojeli svoje sendvie. Razmiljala sam o Albiju, ali sada
mi je izgledao tako daleko - mukarac koji se smeje u daljini, zabaene glave, sjajnih belih zuba;
stranac. Bilo mi je teko da poverujem da sam mesecima ila u krevet sa eljom da je on pored mene,
i da sam se svakog jutra budila i uvek iznova priseala da me je povredio i da ne dolazi da me zagrli
i da kae da mu je ao. Nikada vie. Nikada vie me nee grliti i dodirivati. Tako teka re: nikada.
Definitivna, kao no, kao crta povuena ispod neeg.
A veeras u videti Vila. Otii u u njegovu kuu i naveu ga da me gleda i vidi, i biu srena
neko vreme. Ustala sam i okrenula mozak ka Brajoni Til.

29
Fino. - rekoh, gledajui kroz prozor.
Ipak, lo kraj. - ree Oben, mrkui.
Oben mi je rekao da je Brajoni Til spremna da razgovara sa mnom. Ba sa mnom. Simpatina
enska panja, ree Oben preko telefona. Ne kao kompliment. Otila sam tamo i, kada sam prila
kui, prozor jednih kola koja su stajala ispred spustio se i jedna ruka me je brzo pozvala ka kolima.
Oben se pomaljao iz njih. Otvorio je vrata i pozvao me da sednem pored njega na zadnje sedite.
Rekao je da eli prvo da popriamo. Bilo bi lepe napolju, ak i po ovako sivom danu, ali Obenu je
oigledno bilo prijatnije u kolima. Moda su mu se kola inila pokretnom kancelarijom.
Kua se delom sastojala iz terase, koja je zavijala u obliku blagog polumeseca, ne toliko kao
slovo C, vie kao zagrada. Kue su bile visoke i uske, kasni viktorijanski stil. Neke su bile trone,
jedna je bila zamandaljena daskama, ali neke su pokazivale znakove vieg standarda: ofarbana i
izlakirana vrata sa mesinganim kvakama i alkama, novim ogradama, metalnim kapcima na donjim
prozorima. Oben pokaza niz ulicu: Pre deset godina je tamo bio postavljen jedan venac cvea.
Zato?
Nekoliko deaka je ilo niz Juston Roud i natralo na bandu drugih klinaca. Pojurili su ih i
jednog stigli kod onih reetaka. Pretukli su ga, a kada su zavrili neko je zabio no u njega. Pogledao je ponovo u kuu. -Ne znam zato takvi ljudi ele da se dosele ovamo.
Kako sam ula, pokuavaju da donesu nekog dobra ovom kraju, da pokau malo vere u ovdanje
ljude.
Oben razvue lice: Dobro. - ree. - A ovo je hvala koje dobijaju za uzvrat. Tako su naivni.
Sve sam to viao i ranije. Ta ena, koja se eta pored kanala kao da je to seoski puti. Hou da
kaem da ja nisam neki oboavalac seoskih putia, meutim, to je glupost. Da li si ula za enu koja
je pre nekoliko godina odsela u jednom od lokalnih hostela?
Ne znam. - rekoh. - ujem prie o mnogim enama.
Ova je ostala na ulici, ali su je neki momci odvukli do staze. Silovali su je. Pitali su je da li ume
da pliva. Rekla je da ne zna, pametnica. Onda su je ubacili. Preplivala je na drugu stranu. Pobegla.
Kakvo je naravouenije? - upitah. - Da ostanemo kui, zakljuamo vrata i ukljuimo
televizor?
Tako bi bilo bezbednije.
Najbolje bi bilo kada bi se svi etali pored kanala.
Ko eli da se eta pored smrdljivog kanala?
Bilo je dosta: Da li mislite da bi trebalo da uemo i razgovaramo sa Brajoni Til? - upitah.
Oben je bio zamiljen: Moda je bolje da sama popria sa njom. -ree. - Bar za poetak.
Nisam sigurna da emo u sadanjem trenutku ita izvui iz nje. -rekoh. - Noas je izgledala
dosta loe.
Uini ta moe. Daj nam neto, bilo ta. Potom Obenov glas prede u neko mrmljanje koje
uopte vie nisam razumela.
ta to bi?
Oben poe da govori, ali je uspeo samo da razlomljeno muca: Taj prokleti Dol. - konano je
izgovorio. - Nekako je umean. Ne znam kako, ali jeste.
Rekli ste da je bio samo svedok.
Jeste, svedok mog dupeta. - ree Oben, sada ve vatreno crvenog lica. Voza koji je sedeo

napred okrenu se ka meni i pogleda me. - Hou da sahranim to kopile. Pitaj je za Dola. Pitaj je ta je
radio tamo.
Oprostite. - rekoh. - Koliko sam ja razumela, do veze je dolo zbog samog mesta, zato to se
radi o kanalu i istom metodu nasilne otmice. To je mesto gde Dol provodi itav svoj ivot. Sedi tamo
sa svojim tapom i crviima. I tamo su se zadesili devojka i svedok. On joj je pomogao.
Oben se sarkastino nasmeja. Vie je liilo na - kaalj: Nemam pojma o emu se radi. - ree. Meutim, Dol se od poetka provlai kroz ovo kao neki smrad. Nekako je umean u sve to. To znam.
To znate i Vi. Videli ste ga, videli gde ivi.
Najeila sam se: Znam. U redu. Pitau. Da li treba samo da pokucam?
Tako je. Na ovek je itav dan unutra, verovatno samo kuva aj. On e ti otvoriti.
ta ete Vi da radite?
Odoh ja. Ukoliko je u stanju da izjavu, poslau jednog od svojih detektiva. - Kada sam otvorila
vrata, Oben mi stavi ruku na zglob: Nadi mi neto, Kit. Oajan sam.
Mlada policajka mi je otvorila vrata: Dr Kvin?
Tako je. Kako joj je?
Ne znam. Nije mnogo priala.
Pogledala sam naokolo. Pod i stepenice su bili uglaani, ali je sama unutranjost bila dosta
obina. Jedan bicikl je visio na ogromnom klinu na zidu. U holu su stajale police pune knjiga, takoe
i na podestu gde su se zavravale stepenice. Hodnik je vodio do kuhinje, a iza nje se videla bata.
Jedna vrata do mene se otvorie i izae neki ovek, isti onaj kojeg sam videla u bolnici. Bio je
neobrijan, a tamna kovrdava kosa mu je bila razbaruena. Na sebi je imao tamno plavu majicu,
farmerke i stare patike za tenis bez arapa. Izgleda da se oseao isto kao i ja. Pretpostavljala sam da
je ak spavao manje od mene. Bio je visok, skoro metar i devedeset. Rukovao se sa mnom: Ja sam
Gejb. - ree.
Videla sam Vas. - rekoh. Izgledao je zbunjeno.- U bolnici. Noas. Jutros. Kako god.
O, da, oprostite, nisam ba bio pri sebi. Mogu li neim da Vas posluim?
Staviu aj. - ree policajka Devlin slubeno i uputi se ka kuhinji kao sluavka iz
edvardijanske epohe.
Kako je Vaa supruga?
Gejb je odjednom postao ozbiljan i zabrinut: Ne znam. Bolje nego noas.
To je dobro. Mogu li da popriam sa njom?
Gejb se snebivao. Stavio je ruke u depove, onda ih opet izvadi: Mogu li prvo ja Vas neto da
pitam?
Naravno.
Braj je napala osoba koja je poinila ona ostala stravina ubistva?
Mogue je. To se dogodilo na tano istom mestu gde je naeno jedno od tela.
Ali, to je toliko relativno. - ree. - Zato bi se, pobogu, neko vratio na isto mesto gde je ve
poinio ubistvo? To zvui mnogo riskantno.
Da, ali ubice ak i to rade. To nije samo teorija, to se i deava. Ubice se vraaju.
Dobro, dobro. - ree Gejb, kao da pria sam sa sobom. Imala sam potrebu da mu stavim ruku
na rame, da ga uteim, ali, bilo je bolje pustiti ga da pria. - Ono to sam eleo da pitam je,
verovatno to zvui glupo ili paranoino, ali sam samo eleo da znam da li Braj preti ikakva opasnost.
Da li e moda poeleti da je ponovo napadne?
Razmiljala sam. elela sam da budem precizna.
Po miljenju inspektora koji se bave ovom istragom, izvrilac ovih zloina je oportunista. Kasno

nou, na kanalu, Vaa ena je oito bila ranjiva meta.

Gejbov pogled se zadra na meni: Ali, ta Vi mislite?
Mogu da kaem da je mene policija angaovala da bih im dala odreene sugestije. Ja stvari
posmatram iz vie uglova. Uvek sam sumnjala da neto povezuje prve dve rtve.
ta? Zato? - Gejb Til je zazvuao kao da se nalazi usred none more.
Ne znam. To je samo oseaj. Moda greim. Verovatno greim. Policija se ne slae sa mnom, to
znam. elela sam samo da budem iskrena prema Vama.
Ali, ukoliko ne greite - govorio je polako, u magli umora i stresa - to bi znailo da je
Braj jo uvek u opasnosti.
Nemojte o tome brinuti. - rekoh. - Policija e bez dvojbe obezbediti odgovarajuu zatitu. U
redu?
Dobro. - ree, ali nije izgledao ba razuvereno. - Hvala Vam.
Mogu li sada da vidim Vau enu? - zapitah, najljubaznije to sam mogla.
Odveu Vas do nje. Moda elite da priate nasamo sa njom?
To zavisi od Vas. - rekoh. - Sigurna sam da bi joj vie prijalo da ste i Vi tu.
Evo, ovde je. - ree, naslanjajui se na vrata i otvarajui ih. Pogledao je unutra: Braj?
Doktorka je stigla.
Pola sam za njim unutra. To su bile dve sobe koje su spojene u jednu, inei tako jedan veliki
prostor koji se prostirao u dubinu kue. Kroz veliki prozor na jednom kraju mogla sam da vidim
ulicu, a kroz francuske prozore na drugom kraju batu. U pravcu bate je sedela Brajoni Til na velikoj
sofi boje re. Nosila je iroki narandasti demper i plave krae pantalone. Svoja gola stopala je
stavila ispod sebe. Prila sam joj i njen mu dovue fotelju za mene. Onda je i on seo na sofu,
podiui je blago da bi mogla da se nasloni na njega. Ovla su razmenili poglede i Gejb joj se
nasmeio, ohrabrujui je.
Na zidu iznad nje se nalazila velika fotografija veliine postera, koja je prikazivala malu
devojicu kako stoji na ulici opustoenog grada. Dete je imalo lepu i bogatu odedu, skoro da je
izgledalo kao ciganska proroica, ali ono to me je najvie zaintrigiralo su bile njene tamne, vatrene
oi, koje su gledale direktno u objektiv. Izgledalo je kao da je devojica do tada gledala u stranu, te
tog trenutka usmerila svoj izuzetno intenzivan pogled na fotografa. Osealo se da je u sledeem
trenutku sigurno ponovo pogledala ustranu, ali ovo je ve bilo dovoljno. Od te fotograrije vam se
javljala elja da saznate neto o toj devojici, ta se sa njom dogodilo, gde je sada.
Ovo je divno. - rekoh.
Brajoni se okrenula i na silu se nasmeila: Hvala, - ree - ,ja sam to snimila.
Vi ste fotograf? - pitala sam.
Ne znam da li i dalje mogu tako da se predstavljam. - ree tuno. -Problem mi je da naem
ljude koji bi objavili slike kakve elim da pravim.
To Vam verujem. - rekoh.
Ovu sam napravila prole godine na oko pola kilometra odavde. - ree Brajoni. - etala sam
se i srela je sa njenom porodicom. Oni su bili izbeglice iz Rumunije. Zar nije prelepa?
Pogledala sam ponovo: Ima u sebi neke estine.
Moda sam je uplaila. - ree Brajoni.
Kako se oseate? - promenili temu.
Oprostite to sam tako nikakva.
Ne budite smeni. - rekoh. - Ne morate nita da dokazujete. ak ne morate ni da priate sa
mnom ukoliko niste u stanju.

Ne, ne, hou. Samo, ja nisam uvek ovakva.

Pogledala sam je bolje. Oito je izgledala bolje nego kada sam je videla u bolnici, ali je i dalje
bila bleda i imala je tamne kolutove ispod oiju.
Svako bi doiveo ok kada bi proao kroz to kroz ta ste Vi proli. -rekoh. - Pretpostavljam da
zbog posla dosta etate naokolo po udnim mestima.
U neku ruku. - ree.
Meutim, morate biti oprezni. Upravo sam razgovarala sa efom odeljenja koje vodi istragu o
ubistvima. On ne misli da je nona etnja pored kanala ba neka dobra ideja.
Stalno joj to priam. - ree Gejb. - Ali, ona se ne nieg ne plai. I tvrdoglava je. Oduvek je
volela puno da hoda.
Sada se oseam malo drugaije. - ree.
Pa, ne ba sama nou. - rekoh veselo, primeujui prve znake nekog argumenta. - Da li ve
moete da priate o tome?
elim da pomognem.
Znam da je to grozno, ali samo mi recite i prekinuemo.
Dobro sam.
Moete li mi rei ta se dogodilo?
itav dan razmiljam o tome, ali mislim da neu biti od velike pomoi. Sve se odigralo tako
brzo. Ila sam stazom pored kanala. Osetila sam ruku na sebi kako me vue. Vukla me je i vukla i ja
sam poela da vritim. Odmah potom su se pojavili ti Ljudi koji su poeli da me hvataju. Zvui
glupo, ali ja na poetku nisam shvatala da oni pokuavaju da mi pomognu. Pre nego to sam i shvatila
ta se dogaa taj ovek je pobegao.
I to je sve?
Sve?
Vidite, Brajoni, posle napada ste bili u stanju oka. Traume. Ne smete da prenebregnete tu
injenicu.
O. - Nasmejala se. - Pa, da budem iskrena, usrala sam se od straha. Istina je da ono to radim
podrazumeva da lutam naokolo po najudnijim mestima, i, ako dozvolite da Vas neto uplai, onda
nikada ne biste nita ljudski uradili. Samo bih sedela i slikala svoje portrete u bati. - Ponovo se
nasmeila. - Iskreno, mislim da sam ak etala pored kanala da bih na neki nain sebe stavila na
probu - da li Vam to zvui potpuno ludo?
Ne, zvui mi lakomisleno, a ne ludo.
Pa, bila sam malo uplaena, ila sam kroz sve te senke - pogledala je u Gejba, koji joj je
ohrabrujue klimnuo glavom - i onda se ta kontura ustremila na mene i njegove ruke su bile svuda po
meni. Mislila sam da u umreti, da e me zadaviti. Ili silovati. - Zadrhtala je. - Kada sada
razmislim o tome, pokuavam da gledam na to kao da se nita posebno nije dogodilo, ali mislila sam
da e me ubiti, samo zato to sam bila dovoljno glupa da se smucam pored kanala usred noi. Sanjala
sam to noas i probudila se uplakana.
Jeste li primetili ita u vezi sa tim ovekom?
Odmahnula je beznadeno glavom: Bilo je mrano. Zazvuae patetino. Mislim da je bio dosta
nizak. Moda je imao jaku kratku kosu. Neku takvu sliku imam u glavi. To je sve.
Belac?
Da. Mislim da je tako.
Da li se seate ta je imao na sebi?
Ne.

Ili, ta nije nosio? Odelo? Dugi mantil? orc za doging? Nasmeila se: Ne, nita od toga. ree.
Jo jedna stvar. - dodadoh. - ta biste mogli da mi kaete o ona dva svedoka?
Kako to mislite?
ta su oni radili?
Brajoni je izgledala zbunjeno: Ne razumem. Znate ta su radili. Oni su oterali tog oveka.
Nisam ba znala ta da kaem. Pokuala sam ponovo: Na osnovu ovoga to ste ispriali, sve se
odigralo jako konfuzno. Moda Vam se uinilo i da Vas napadaju tri osobe. Ili da su Vas napale dve
osobe koje su se uplaile tree osobe.
Zato?
Samo sam se pitala.
Brajoni je izgledala zamiljeno: Pokuavam da se setim neeg. Sve to mogu da kaem je ono
to sam ve rekla. Napao me je neki ovek i pobegao. To je to.
Samo jedan napada i dva svedoka koji su ga oterali?
Da. - Izgledala je konfuznije no ikad.
Sigurno?
Da. Ne. Pa, ukoliko uopte u neto mogu biti sigurna, to jeste sigurno.
Kada budete davali izjavu policiji, oni e Vam postavljati mnogo vie pitanja u tom pravcu.
Neverovatno je ega sve moete da se setite ukoliko tome priete na pravi nain.
Dau sve od sebe, dr Kvin. Stvarno hou.
Molim Vas, zovite me Kit. Kada me ljudi oslovljavaju sa dr Kvin, gledam naokolo po sobi
traei nekog drugog.
U redu, Kit. Mogu li jo neto da kaem?
ta god elite.
Progutala je knedlu: Tako sam zahvalna za sve to je uinjeno za mene, ali. ali
ta?
Pitam se da li je to bio samo pokuaj pljake. Moda je eleo moj novanik.
Da. - rekoh. - Jedan od svedoka je to pomenuo. Rekao je da ste Vi rekli da to nije nita, da ak
niste eleli da zovu policiju. On je insistirao da ih zove sa mobilnog telefona.
Povukla je noge jo vie, tako da su joj kolena dola do brade. Gledala je u moje umorne oi
svojim umornim pogledom: Zar Vam to ne izgleda udno?
Namestila sam svoj najbolji i najsigurniji doktorski osmeh: Uopte ne. Da li ste ikada ili
ulicom i ugledali nekog kako posre i pada? Ponekad se ljudi strano zaprepaste, ali isto toliko esto
pokuavaju da se time ne bave. Pokuavaju da hodaju dalje kao da se nita nije dogodilo. To je jak
ljudski impuls da se insistira na tome da se nastavi dalje kao da je sve normalno. To se vidi i u
sluajevima dosta ozbiljnih nesrea. Ljudi sa ozbiljnim krvarenjima pokuavaju da nastave svoj put
na posao. Taj pokuaj da ubedite samu sebe da se nije dogodilo nita ozbiljno potpuno je prirodan.
Moda mozak na taj nain pokuava da se zatiti od stresa.
Ali, moda je to ipak tano. - Bilo je neeg moleivog u njenom glasu. - Moglo bi da bude, zar
ne, samo pljaka? Strana koincidencija.
Moda ste u pravu. Uzeemo i to u obzir. Meutim, ve sam priala sa Vaim muem o tome.
Neemo da rizikujemo.
To je dobro. - ree bezvoljno.
Nagla sam se: Verovatno Vam je to ve reeno, ali elim da Vam to ponovim. Veoma je uestala
pojava da ljudi koji su doiveli iskustvo kao to je Vae pate od depresije. Vi se sada oseate

konfuzno, moda sebe krivite, ili e Vas kriviti.

Pogledala sam u Gejba.
Znam ta elite da kaete. - ree. - Znam da smo ponekad ustri jedno prema drugom.
Meutim, ne mogu da krivim Braj ni za ta.
Nisam na to mislila. - rekoh. - Samo sam pokuavala da kaem da se ovakve stvari teko
podnose, i to na nain koji ni ne oekujete. Takoe je teko i za partnere.
Brajoni se naslonila na sofu i zatvorila oi: Samo elim da sve to prode. - ree.
Mislim da za Vas ve jeste. - rekoh. - Verujem da je tako. Ono to elimo je da sve to prode
svima.
Naslonila se na Gejba, koji joj je mazio kosu.
Iznenada sam se osetila malo nelagodno i potpuno suvino, tako da sam nespretno izala.

30
Kada sam skrenula levo sa glavnog puta i zatim u orsokak gde ivi Vil, malo sam se iznenadila.
Njegova kua, koju je preko telefona opisao kao malu kuu poluviktorijanskog stila, sa zelenim
vratima i crnom gvozdenom kapijom, bila je u stvari kua sa izraslom ivom ogradom i prozorom
optoenim drvetom na prvom spratu. Ono to nije rekao je da su ove dve kue bile jedine stare kue
na velikom novom imanju, sa blokovima ploa, sa mreom stazica za etnju i parkingom za
automobile, te sa malim igralitem uokvirenim lancima. Dva tinejdera su se njihala na ljuljakama
namenjenim tek prohodaloj deci, puili su i vukli noge po betonskim ploama. Vilova kua sa batom
ispred i urednom ogradom izgledala je potpuno nadrealno, kao istrgnuta iz neke ulice sa kuama u
kojima ive ljudi srednjeg stalea, dospela tu nekom grekom.
Mislim da sam zamiljala kako e mi on otvoriti vrata i uvesti me unutra, te da emo gledati jedno
u drugo i onda pasti jedno drugom u zagrljaj. Naravno, nije se tako dogodilo. Vil otvori vrata, drei
beini telefon pod bradom, i pokretom glave me pozva unutra, ne rekavi nita. Onda nestade u
kuhinji sa svojim telefonom, ostavljajui me da stojim sama u dnevnoj sobi, sa osmehom koji mi je
zamirao na usnama.
Ali, bar mi je pruio ansu da pogledam malo naokolo. Soba je bila skoro prazna. Da sam vikala,
moj glas bi mi se vratio kao eho. Tu su bila, videla sam, tano tri predmeta: divna velika udobna sofa
boje senfa; ureen hajfaj sistem u uglu; stalak za diskove koji se okree, pun diskova; jedan od onih
lepih apotekarskih ormara sa tucetom siunih fioka koje kupujete za nekoliko hiljada funti u
preskupim antikvarnim radnjama u severnom Londonu. I to je bilo sve. Bez stola. Bez drugih stolica.
Bez TV-aparata ili video-plejera. Bez polica za knjige. Bez iviluka na kojem vise kaputi i jakne.
Bez slika ili fotografija na belim zidovima. Bez nasumice nabacanih stvari. Mislila sam o svom stanu;
ma kako uredan i prazan bio, pun je sitnih stvarica - pera i belenica, knjiga, novina i asopisa,
dekorativnih inija sa kockicama za igranje ili kljuevima ili parom minua, svea, ogledala,
naoara, cvea. Meutim, ovde nije bilo apsolutno niega od tog nereda koji stvara svakodnevni
ivot.
Skinula sam svoju jaknu od meko tavljene koe. Bacila sam je na doruje sofe i poela da
pregledam izbor diskova. Nisam mogla da naem ni jedno poznato ime. Otila sam do ormara i
paljivo otvorila jednu od fioka. Bila je prazna. Sledee tri takode. Nala sam skrovite spajalica u
petoj i polomljene ahovske figure u nekoliko sledeih fioka. Nita vie.
ao mi je zbog toga.
Trgla sam se. Uao je tiho, kao maka, i uhvatio me kako njukarn po njegovim stvarima, a osim
toga nije izgledao kao da poseduje bilo ta.
Da li zaista ivi ovde?
Kako to misli?
Pa, ovo. - Pokazala sam na sobu. ta radi kada si ovde? Tu nema niega. Ovde nema znaka da
si ti tu. Deluje sablasno, zaista. Koliko dugo ivi ovde?
Par godina.
Dve godine! Nita nisi sakupio za dve godine? Gde si bio pre toga?
U jako punoj kui.
Sa enom?
I ona je bila tu, da.
] tako, ti si napustio sve to?

Ti ne zapoinje ba kratke teme, zar ne? eli li pie?

Da. ta ima?
Pratila sam ga u kuhinju, koja je imala samo neznatnu slinost sa bilo kojom kuhinjom u kojoj sam
ranije bila. Tu je bila sudopera blizu zadnjeg prozora, veliki kontejner od nerajueg elika za ubre,
friider u uglu. Meutim, nije bilo uobiajenih kuhinjskih delova i povrina i nisam mogla da
pronaem poret. Umesto toga, uza zid je bio prislonjen jedan stari drveni sto, na kojem su stajali
ajnik, toster, mlin za kafu i dva otra noa.
Isuse, Vil, ovo je malo uvrnuto.
Viski, din, brendi, votka, kampari, neka udna islandska rakija koju nikad nisam otvorio. Preturao je po visokom ormaru. - Ili, imam piva i vina u friideru. Ili sok od paradajza.
Nije mi se pilo pivo ili vino, a naravno ni sok od paradajza. elela sam neto to bih osetila kako
mi gori u grlu i kako tee u mojim venama: Probau tu islandsku stvar.
Hrabro od tebe. Bolje da ti se pridruim.
Otila sam do zadnjih vrata i pogledala napolje u batu. Bio je sumrak, ali mogla sam da vidim u
mraku da se sastojala od malog travnjaka i velikog drveta lovora u sredini. Vil je stavio nekoliko
kockica leda u visoke ae bez postolja, zatim je sipao dva-tri prsta providne tenosti.
Hvala. Podigla sam svoju au formalno prema njemu, zatim sam izruila polovinu pia u grlo.
Jebiga! Udarilo me je u zadnji deo grla, tako da su mi oi zasuzile.
U redu?
Ti nisi popio.
On popi bez trzaja, zatim spusti svoju au na sto. itavi metri poda su nas razdvajali. Izgledalo
je kao da je on kilometrima daleko i da je nedostian.
Ne znam zaista zato si elela da doe. - ree preko velikog prostora koji nas je delio.
Nisam elela da odgovorim. Popila sam naiskap ostatak svog pia. Soba se malo nagla, pa se
vratila u prvobitan poloaj. Koga je briga ta e se desiti? Bar sam ovde, i neto e se desiti: Da li
onda eli da odem?
Ne.
Dobro. Ja sam u svakom sluaju prela granicu. Pa, ta je sledee?
Neto da pojede?
Ne, hvala.
Jesi li spavala?
Ne.
Bez spavanja, bez hrane.
Neu uiniti prvi korak, Vil. Pie me je uinilo hrabrom.
U redu.
Jer je tvoj red.
Da odgovorim na tvoje pitanje, otiao sam jer sam se jednog dana probudio mamuran i oseao
neverovatno bolesno od svega toga.
Od tvog posla?
Mog posla, mojeg prividnog uivanja u njemu, moje zapanjujue sposobnosti da se drim slova
zakona, a nikada duha, mojih uskogrudih sitnih uspeha, mog pia, moje sve vee zavisnosti od
kokaina, moje kue sa nametajem iz poznatog perioda, mog bankovnog rauna, moje akten-tane i
lap-topa i mobilnog telefona koga sam nosio na posao svakog ranog jutra u podzemnoj eleznici,
pritisnut uz druge ljude kao to sam ja. Smrtno bolestan od svih mojih stvari. to vie ima, to ti vie
stvari treba. Poslednji model najmanjeg mobilnog telefona, nove naprave, sat koji je kompjuter.

Bolestan od odvratnih tesnih pantalona, od odela i kravata, od zabava, sastanaka sa mnogo ljudi u
odelima kao to je moje, koji poseduju tesne pantalone i nametaj iz nekog perioda kao i ja, odmora u
Kejp Kodu o kome ljudi stalno govore, od razgovora o golfu i kolskim porezima i finim vinima.
Samo sam se probudio i znao da vie ne mogu. Nisam mogao da odem tamo i provedem ni jedan
dan vie. To je pomalo kao trovanje alkoholom. Bio sam sit samoga sebe, alergian na svet u kojem
ivim. Zgadilo mi se to kako sam bio nesvestan sebe i svega to me okruuje. Zna li to? Svakog jutra
i svake veeri sam prolazio pored grupica dece bez doma, dece kao to su ova deca sa kojom sada
provodim dane, prolazio sam pored pijanica i prostitutki, i bukvalno ih nisam video ukoliko mi nisu
bili na putu. Bio sam slep za njih.
I onda si ih iznenada video?
Nije to ba bio put za Damask.
,Ah, tvoja savest te je naterala da ode i pone sa Centrom? - elela sam da kae neto dobro o
sebi.
Ja ne koristim tu re ukoliko ne pokuavam da iznudim neku donaciju za Centar od biznismena
koji eli da se osea velikoduno. Politiari su degradirali pojam donacije. Savest. Integritet. ast.
Istinu. Iskrenost.
Ljubav. - glas mu je bio prezriv. - To je vie bilo neto kao neodoljiva sila. Nemoj od mene
praviti krstaa. Uradio sam to za sebe, da se spasem. Ja sam jedina osoba koju pokuavam da
spasem. eli li jo pia?
O-kej. Zato da ne? A ta je sa tvojom enom?
Ona je ostala.
U punoj kui.
Da.
Deca?
Ne.
Vidi li je ponekad?
Ne
Da li ti nedostaje?
Ne
Da li si usamljen.
Ne. Ili, do sada ne.
Zato sada?
ta ti misli, zato, Kit?
Da li to esto ini?
ta?
Ono to mi nameravamo da uinimo.
Ne. A ti?
Ne. Zar ne moe da kae?
Ljudi izgledaju na jedan nain, a ustvari su neto sasvim drugo.
Kako ja izgledam?
Kao neko ko je uplaen i ko sebe primorava da to svakako uradi.
Od ega sam uplaena?
Ne znam, od mene?
Zato bih bila uplaena od tebe? - ali, ipak sam bila - ispunili su me strah i uzbuenje.
Onda od sveta. Uplaena si da te ne povrede?

Od mene se oekuju takve trivijalne terapeutske stvari.

Ispij pie.
Uraeno. I, ta sada?
Ako bih te pitao da doe gore, ta bi ti rekla?
Pitaj me, i otkrie.
Hoe li da doe gore?
Da.
Uzeo je bocu za grli, a ja sam ga pratila iz kuhinje uz uske stepenice do njegove spavae sobe:
jedan leaj, jedan ormar, visoka standardna lampa, neoekivano vesele ute zavese, napola
razmaknute, lelujale su se na povetarcu koji je ulazio kroz otvoren prozor.
Otkopaj dugmad na bluzi.
Daj mi prvo bocu. Potrebna mi je hrabrost Holananina. Evo. Ovako?
Da. Zaista si jako lepa.
Zato onda izgleda kao da si pun bola?
Zato to si lepa.
To je u redu.
Ne eli da mi veruje, Kit.
Ne verujem. Ne verujem ti uopte. U tome je poenta.
Nisam dobar za tebe.
To zaista uopte nije vano.
Posle svega, leala sam na njegovom krevetu i zurila kroz prozor u mesec na mastiljavom nebu.
Vil je leao pored mene, tih, i gledao u svod kroz poluzatvorene kapke. Zatim ree: Gladan sam.
Ja sam edna.
eli li neto da jede?
Ne izgleda da ovde dri mnogo hrane.
Ne drim. Mogu da donesem. Italijansku, kinesku, tajlandsku, grku. Postoji i japanska nedaleko
odavde.
Svejedno. Bilo ta.
Neu se dugo zadrati. - obukao je svoje stare farmerke i sivi demper. - Nemoj da ode.
Leala sam na krevetu i sluala njegove korake kako odzvanjaju po drvenim stepenicama; ula
sam kako se otvaraju prednja vrata, pa kako se zatvaraju. Bila sam potpuno sama u Vilovoj kui.
Posle nekoliko minuta, otila sam u kupatilo. Vrlo isto i funkcionalno. Umila sam se i obukla debeli
frotirski bademantil koji je visio na vratima u kupatilu, zatim sam otila u drugu sobu na spratu,
etvrtastu sobu koja je odozgo gledala na zadnji deo vrta. Sve to se tu nalazilo bio je stari piano i
hoklica uz piano. Dodirnula sam jednu od dirki na pianu i jedna nota ostade da visi u vazduhu.
Otvorila sam poklopac hoklice i nala nekoliko listova muzikih nota sa mastilom ispisanim
instrukcijama po vrhu i jednu konzervu piva.
Otila sam dole da naem neto da popijem, jer su mi usta bila suva posle alkohola. U holu je
zazvonio telefon i ukljuila se sekretarica: Vile, ja sam, drue. Moram da razgovaram sa tobom.
Vile, jesi li tu? Molim te? Hitno je. Nastade tiina, mogla sam da ujem kako teko die. Ludo je, ali
sam zadrala dah, kao da bi onaj koji zove mogao nekako da me uje.
Uzela sam bocu kisele vode iz friidera i popila dve ae. Bilo je skoro jedanaest sati. U
poslednjih etrdeset asova jedva da sam spavala dva sata, ako sam i toliko spavala. Ali se nisam
oseala umorno, ne ba; oseala sam se udno neusredsreeno. Koa me je pekla; srce mi je lupalo;
mozak mi je ubrzano radio; svi predmeti u sobi izgledali su neprirodno jasni, kao da su osvetljeni

otpozadi. Otila sam u dnevnu sobu i sela na meku, duboku sofu, sa nogama podvijenim ispod sebe.
Tako me je Vil naao kada se vratio posle petnaest minuta. Uao je u sobu, nosei veliku kesu, a lice
mu je izgledalo zabrinuto i crno od umora - lice koje je imao kada je sam. Onda me je ugledao. Nije
se nasmeio, ali se inilo da je senka sila sa njega. Ja sam to uinila, pomislih, dok sam se pomerala
da napravim mesta. On ne ree nita, ve me obgrli rukom i privue me sebi. Obraz mu je bio hladan
od sveeg nonog vazduha. Onda uzdahnu i nae se napred da izvue dva crna posluavnika iz kese.
To lepo izgleda, kao umetniko delo. teta je to iscepati.
Piemo sake uz to.
Ne elim vie nita da pijem.
Evo, jedi ovo.
Hranio me je paretom sirove tunjevine sa vruom zelenom pastom potopljenom u soja sos, a ja
sam to posluno vakala. Nije imalo ukus ribe ili turije. Samo je imalo ukus sveine: Lepo.
A drugo.
Mmmm.
Ne zatvaraj oi.
Ne, naravno da ne.
Jedi ovo Kit, Kit.
Pokuavala sam da zadrim oi otvorene, ali sve mi je to bilo tako divno da bih mogla due da
izdrim - topla soba, duboka sofa, njegov jutarnji mantil sa njegovim mirisom obavijen oko mog
golog tela, neobina hrana, neodreeno peckanje straha negde u stomaku, oseaj njegove ruke koja
miluje moju kosu, zvuk njegovog glasa u mom uhu, kako izgovara moje ime. Njegov dah na mom
obrazu. Oseala sam da klizim u blaenu tamu.

31
Gledala sam minut u Majkla Dola pre nego to sam mu prila. Tu je bio itav red mukaraca du
ivice kanala. Bilo je to u sredu ujutro. Da li ovaj narod ima gde da ide na posao? Nekoliko
radioaparata bilo je podeeno na razliite stanice i puteno do daske. Pecaroke teleskopske pecaljke
bile su izuzetno duge, nekad su se protezale preko staze pa napred sve do najudaljenije strane kanala.
Dok sam tako stajala, stazom je doao mladi biciklista i opominjao ribolovce da sklone pecaljke sa
puta.
Bila je tu jedna ili moda dve grupe pecaroa koji su se okupljali oko olje neeg toplog to se
isparavalo iz termos boce, ali uglavnom su sedeli usamljeni. Nekako je Majkl Dol bio jo usamljeniji
od drugih. Da li su uli sve o njemu? Njegov pas je sedeo nepokretno pored njega, a pljuvaka mu se
cedila izmeu utih zuba. Pola sam ka njemu, skakuui preko pecaljki i izmeu plastinih kutija i
udica, motovila i larvi. Iako nije bio hladan dan, Dol je na sebi imao crveno- crni obrubljeni kaput,
slian kanadskim kratkim vetrovkama, i prilino veselu mornarsko plavu kapu. Gledao je pravo
ispred sebe i, kada sam prila blie, mogla sam da ujem da je tiho pevuio. Izgleda da je onda osetio
moj pogled na licu, kao dah vetra, pa se okrenuo. Nasmeio se, ali ne iznenaeno. Izgledalo je kao da
me je oekivao, to me je dosta ohladilo.
Zdravo, Kit! - ree. - Kako si?.
Dobro.- rekoh, gurajui ruke u depove i gledajui naokolo. - U stvari, nikada te ranije nisam
videla kako peca.
Nekako se grleno zakikotao: Ovde je dobar ivot. - ree. - Dobri ljudi. - Podigao je tap.
Nije bilo niega na udici. - Oni izgrizu crve, lukave bitange. - Jo jedan kikot. Pokrenuo je tap
tako da udica polete prema njemu i on je spretno uhvati. Sedeo je na rasklapajuoj kamperskoj
stoliici. Kraj njegove leve izme leala je kutija od duvana puna kinih glista. Prebirao je po njima
prstima dok nije naao jednu sa kojom je bio zadovoljan.
Izgleda da drugi koriste larve. - primetila sam.
Larve su bacanje para. - ree. - Moe svuda da iskopa gliste. Koliko hoe. Osim toga,
gliste su mesnatije. - skoro da je zatvorio jedno oko i suzio drugo dok je postavljao nesretnu glistu
na udicu. - Zna, to je zabavna stvar, ljudi brinu o lisicama i bebama foke, ali ne brinu o ribama i
glistama. Mislim, pogledaj ovu glistu. - gurnuo je vrh svoje udice kroz glistu. Neka siva tenost
izae iz nje. Da li gliste imaju krv? Mislila sam da sam to radila na asu biologije kada sam imala
oko trinaest godina, ali nisam mogla da se setim. - Pogledaj, - ree nepotrebno - ona se vie
koprca. Ti bi sigurno pomislila da je to boli i da pokuava da pobegne, zar ne? Mirna sada. - ovo
poslednje bilo je upueno glisti. Daleko od bekstva, glista je sada bila nataknuta drugi put na kukicu
na udici. - Ko je taj koji kae da glista ne osea bol kao ti ili ja?
Pa, zato to radi?
Dol opet zabaci tap i glista nestade u tamnim vodama kanala. Mali plovak se drao na povrini i
kretao se gore-dole, pa najzad stade u uspravnom poloaju. - Ja ne razmiljam o tome. - ree on.
Da, razmilja. Upravo o tome govori.
Namrtio se, koncentriui se: Pa, dolazi u moj um, ako to misli. Ali me ne dotie. To je samo
glista, zar ne?
Pretpostavljam. Da li uhvati mnogo ribe?
Ponekad uhvatim deset. Ponekad sedim ceo dan na kii i ne uhvatim ni jednu.
Sta radi sa njima?

Samo ih bacim nazad. Izuzev kada ponekad zagrize suvie duboko. Izvue udicu i to joj razdere
usta ili joj uniti vilicu. Tada im preseem vrat pa ih dajem maki koja ivi tamo gde mi je stan. Ona
ih voli.
Gurnula sam ruke dublje u depove i pokuala da odrim izraz utive zainteresovanosti. Mogla
sam da ujem Dola kako guna samom sebi, onda sam bolje obratila panju i shvatila da on govori
ribama, nevidljivim ribama dole u uljkastoj tamnoj vodi, pokuavajui da ih okupi oko udice.
Evo vas. - aputao je. - Doite, moje lepotice. Doite. - Izvukao je udicu iz vode. Nije bilo
ribe, ve polovina gliste, jer je polovina nestala. Nasmeja se, brekui: Prepredenjaci!
Majkl, ja sam zapravo ovde da bismo razgovarali o tome ta se desilo na kanalu. On je
mrmljao neto nerazumljivo.
Zar ne misli da je udno to si ti bio ovde kada se to dogodilo?
On pogleda naokolo: Nije udno, - ree - ,ja sam uvek ovde. Ovo je moje mesto. Ako on eli
da ubija devojke na mom mestu, onda sam ja tu.
U redu, - rekoh - ovo je tvoje mesto. Ti to zna. Da li si prepoznao tog oveka? Da li ti je bilo
neeg poznatog u vezi s njim?
Ne. - ree Dol. - Sve se zbilo tako brzo. Mrak. Nisam nita video.
Jesi li dobro, Majkl? Nisu te ponovo napali?
Ne, - ponovi, smeei mi se - sve je zaboravljeno. Zaboravljeno i oproteno.
Gledala sam ratoborno u njegov plovak. Glista je do sada pojedena oko dve treine. Mislila sam
da neu moi da izdrim muenje druge gliste u to doba jutra: Pokuaj da razmilja, Majkl. rekoh. - Ako se seti bilo ega, bilo ega, pronai me. Moe da stupi u vezu sa mnom preko
policije.
Ne, imam tvoj broj.
U redu. - rekoh sumnjiavo.
Znam gde ti ivi..
Ili moe rei policiji.
Gledaj, riba, prokleta riba.
Sa Dolove udice je zasijala riba srebrnom svetlou. Brzo sam otila, pre nego to sam mogla da
ugledam kako joj creva izlaze na usta.
Na putu kui prola sam pored prodavnice kafe, sa privlano praznim stolom, koji je stajao
napolju, obasjan suncem. Sela sam, poruila dupli espreso i pokuala da napravim neki red od zbrke
koja mi je bila u glavi.
Kada je stigla i druga olja, nazvala sam Obena telefonom. Da, Brajoni mu je dala izjavu i sada
je loe raspoloen: Kao to znate, od Majkla Dola smo izvukli sve jebene podatke koji imaju nekog
smisla, oprostite na mom francuskom, i, kako pokazuje na opis, imamo lik Terensa Meka - prilino
visokog mukarca i lik Brajoni - prilino niskog mukarca. Moda bismo mogli da ih spojimo, pa da
ujednae svoje prie.
To je bila zbrka usred noi. - rekoh. - ta ste oekivali?
Ne mogu da verujem da se ta bitanga pokazala, ljudi su ga videli, a mi jo nemamo nita. Dokle
ste Vi doli?
Sedim u kafeu i pijem kafu.
eleo bih da sam sa Vama. Uzgred budi reeno, da li ete nam dati neku vrstu izvetaja o
incidentu? ta mislite o tome?
Brajoni mi je rekla da misli da bi to lako mogla biti pljaka koja se nije dobro zavrila, te da
nema veze sa naim sluajem.

Da, nama je rekla to isto. ta je njoj? Zar ne eli da bude poznata?

Trebalo bi da uzmemo to u obzir.
Da li elite da ona vodi istragu? Rado bih da se otarasim toga. -Morala sam da se nasmejem. Da li ste jo tu, Kit?
Mi ne elimo da nas upute na sporedni kolosek. - rekoh. - Ne radi se samo o Brajoni. Neke
stvari se jednostavno ne uklapaju.
Kako to mislite, ne uklapaju se? Itekako se uklapaju. Postoji mesto na kanalu, postoji Dol. To bi
trebalo da bude dovoljno, ak i Vama.
Mislila sam na sam napad. Druga dva su na neki nain izvedena dosta strano. Meutim, ovo je
bilo tako nespretno.
Okanite se toga, Kit. Te ubice uzmu maha, postanu sve nesmotreniji. Potrebno im je vie rizika
da bi doiveli isto uzbuenje. Da svedoci nisu praznoglavci, imali bismo ga u aci. A to se tie tog
praznoglavca
Ne znam, Den. Jednostavno sam otila i razgovarala sa Dolom dole kod kanala.
Nemoj mi rei! Ti misli da je on suvie fin da bi to uinio.
Upravo suprotno. Ako bi Dol bio ubica, bio bi mnogo gori od ovoga. Znam to. Upravo sam ga
posmatrala kako stavlja glistu na udicu.
Je li to osnova za tvoj sud?
Jedna od njih.
Pa, onda u te drati podalje od mog trinaestogodinjaka. Treba da vidi ta on radi sa bubama i
lupama.
Moja olja sa kafom je bila prazna. Nisam mogla vie da popijem. Ve mi je zujalo u glavi.
Sunce se zaklonilo za oblak. Bilo je iznenaujue hladno.
Pa, ta planirate? - upitah.
Na nekoliko sekundi nastade tiina na liniji, tako da sam mislila da se prekinula veza.
Imam strano oseanje da ono to sada radimo jeste da sedimo i ekamo da on uini neto jo
gluplje, te da bude uhvaen. U meuvremenu emo pokuati da stvari damo malo vie publiciteta. Ja
sam naotrio neke nove novinare na novi napad. Pokuavao sam da ubedim gospoicu Til da ide na
televiziju, ali nije mi izgledala voljna. Moda biste mogli da poradite na njoj.
U redu.
Imate li neke druge ideje? ta Vi nameravate? Sada sam ja nakratko zautala? ta ja
nameravam? Mislim da pokuavam da jo jednom sve promislim. Imam to oseanje da smo neto
propustili.
Da li traite neku vezu izmeu svih njih?
Ne znam.
Ali, Kit, - ree Oben sa nagovetajem oajanja - mi ve imamo veze. Vi ste stvorili jednu od
najvanijih. Zato traite druge?
Ne znam. - rekoh i kao da mi nestade sve energije. - Moda samo pipam po mraku.
To kaete Vi, a ne ja. - ogradi se Oben. - Javite mi ako naete prekida.
Potom je zaista otiao.
Otila sam na kliniku i provela dan zaposlena pozivima, odgovaranjem na potu, sedei na
sastanku u vezi sa sluajem jednog deaka koji je zapalio kuu u kojoj je bio usvojen, prisustvovala
razgovoru sa dva beznadena sluaja koji su konkurisali za posao. Komentarisala sam, diskutovala i
suprotstavljala miljenja, a sve vreme mi je um bio negde drugde. Nisam stigla kui do osam sati, a
na stolu je bila cedulja sa porukom: Izala. Vraam se jako kasno. Uvrnuti zvao. Voli te D.

Da li se setio neega?
Kupala sam se dugo i skoro sam zaspala u toku kupanja. Znala sam da moe da se zaspi dok se
vozi, doivite sudar i umrete. Da li ovek moe da zaspi i da se udavi u kadi? Nisam htela da
rizikujem. Izala sam iz kade i obukla bademantil. Telefonirala sam Vilu. Nije bilo odgovora.
Pogledala sam u friider i nala iniju sa pirinem, pa sam ga pojela stojei. Bio bi bolji podgrejan,
sa maslinovim uljem i parmezanom preko. Onda sam pojela dva krastavca i paradajz. U friideru je
bila otvorena boca vina, te sam sipala jednu au.
Ukljuila sam radio i, bez iznenaenja, shvatila da glas koji sam ula pripada Sebu Veleru, a on
je govorio o Lajan i Filipi. Rei su lako izlazile iz njega, bez oklevanja, povremeno je pravio male
pauze da izazove utisak spontanosti.
Ovaj sluaj oito snano utie na mnoge ene koje ive na tom prostoru. - ree. - Cesto
pomislim da mukarci to ne razumeju dovoljno.
Osim tebe, naravno. - mrmljala sam, a onda sam se postidela same sebe.
Mukarci ne znaju kako je enama kada hodaju mranom ulicom, kada stoje na pustoj stanici
podzemne eleznice i uju korake koji dolaze prema njima, kada lee nou u krevetu i uju napolju
udne zvuke. Sve ene, hrabre ili oprezne, uvek imaju u sebi na dnu svesti taj skriveni strah. Ja volim
da ga zovem - jo jednom je zastao - volim da to zovem njihova crvena soba
Isuse! - uzviknuh glasno.
Crvena soba, gde se nalaze sve stvari od kojih se najvie plae Zazvonio je telefon, pa sam
ljutito udarila po tasteru da bih iskljuila radio.
Ja sam.
Ko?
Majk.
Trebao mi je trenutak da poveem njegovo ime sa Majklom Dolom. Tako znai, to je sada Majk.
Zdravo.
ta radi?
Osetila sam mali talas nesvestice. Da li je sledee pitanje ta imam na sebi? Privukla sam svoj
bademantil vrsto uz sebe: Zato zove, Majkl? Da li si se setio neega?
Samo sam zvao. - ree. - Ti si svratila kod mene tamo na kanalu. A ja zovem tebe. - Nastade
pauza. - Bilo je lepo videti te.
Moram sada da idem. - rekoh.
U redu je. - ree.
Laku no.
Lepo spavaj.
Nisam dobro spavala. Ne posle toga. Satima nisam zaspala. Probudila sam se sa oseanjem da
uopte nisam spavala. Jezik kao da mi se zalepio za nepce. Nisam valjda toliko popila? Bilo je pola
devet kada sam ustala. Duli je sedela za stolom sa loniem kafe, prelistavajui novine. Ostale
novine su bile razbacane po stolu. Bilo je kao da je nedelja ujutro, ali bio je etvrtak. Ona je otila
da spava skoro etiri sata posle mene, a izgledala je kao neko iz reklame o tome kako ostati mlad i
imati svee lice.
ta ima novo? - upitah.
Ila sam da kupim novine i ima svaega o tvom zloinu u novinama, tako da sam neke kupila.
To u stvari nije moj zloin.
udno je to. Tu je ena koja kae da moe da nade ubicu koristei kristale. Tu je i neko ko misli
da se to moe uiniti pomou meseca. Tu je jo jedan psiholog. Tu je i foto-robot. - podigla je

novine. - On me definitivno podsea na nekoga. To me dovodi do ludila.

Baster Kiton. - rekoh.
Tano. Ali on je mrtav, zar ne?
Mislim da jeste. A, pored toga, tako je izgledao negde 1925. godine. Znai, to su izvukli od
Terensa i Brajoni. Gospode, mora da su oajni.
Ipak, ne spominju tebe. - ree Duli, malo razoaranim glasom. Moda sumnja da sam ja sve to
izmislila, da nemam neke posebne veze sa sluajem, ili da imam, ali na vrlo, vrlo niskom nivou.
Kuvam aj ili neto slino. - Da li eli da ita?
Mislim da ne bih.
Popila sam malo kafe i brzo sam se obukla. Imala sam da uradim neke stvari. Uiniu napor da
postanem ponovo normalna, da prestanem da vidam dokaze svuda, senke u oblacima.
Moramo da razgovaramo. - ree Duli dok sam urno krenula svojim putem.
Kasnije. - rekoh, trei niz stepenice.
im sam izala na vrata, osetila sam da je neko blizu mene. Mogla sam to da namiriem. Okrenula
sam se.
Dobrojutro, Kit.
Bio je to Dol, sa psom pored sebe. Nosio je istu jaknu i istu kapu kao i dan ranije. Dodao je
maramu koja mu je bila vezana oko vrata sa dva jako vrsto vezana vora. Kako ih uopte odvee? I
koliko dugo me je ekao?
Majkl, - zapitah - ta je bilo?
Moram da razgovaram sa tobom.
Ima neke dokaze?
Samo moram da razgovaram sa tobom.
Ja urim.
Ja ne.
Taj udan odgovor me je zaustavio na putu.
Moram da idem. - rekoh. Poela sam da hodam, ali on je hodao pored mene: Hteo sam da
svratim. - ree. - eleo sam da te vidim.
Zbog ega?
Ti razume. Potrebno mi je da razgovaram o svemu. Zastala sam: Misli, o ubicama?
On toliko energino odmahnu glavom da je izgledalo kao da od toga mora da se povredi: O
svemu. Razume?
Pokuala sam da jasnije razmiljam. Ono to sam stvarno htela bilo je da odem i da ga nikada
vie ne vidim. Ali, da li on ima neto vano da mi kae?
Majkl, ja radim na tim ubistvima. Ti to zna. Ako ima ita da kae o tome, sluau. Nemam
vremena ni za ta drugo.
Zato?
Jer sam zauzeta.
To je sve za ta te je briga, zar ne? Ti samo brine za mene jer misli da ti mogu neto rei. Ti si
kao i svi drugi.
Koji drugi?
Razgovarau sa tobom kasnije. - ree, a lice mu je sada bilo vatreno crveno.
Razgovarau sa tobom kada budem oseao da treba. Ja te pratim Kit. Ali idem. I ja takoe imam
posla, zna. Ne postoji samo ti.
I otiao je, gunajui i trzajui se. Jedan mladi koji je iao prema njemu prede ulicu.

Trei Deo
32
Ne znam kako mogu da Vam pomognem. - ree Pem Vir. Sela je u fotelju preko puta mene, ali
uspravno, sa rukama vrsto pripijenim uz doruja fotelje, kao da namerava da opet ustane i pokae mi
vrata.
Sedela sam u sobi gde je Filipa obino sedela, gde je svetlost padala unutra kroz francuske
prozore. Buketi cvea, koji su proli put kada sam bila ovde stajali na svakoj moguoj povrini, sada
su svi nestali; ljudi brzo izgube interes. Izmeu nas je na stolu stajala samo vaza sa purpurnim i tamno
roze cvetovima divljeg graka - seam se da je njena priljiva prijateljica, Tesa, rekla da je divlji
graak Filipino omiljeno cvee. Velika crno-bela fotografija preminule ene stajala je na kaminu iza
gospoe Vir, tako da sam, gledajui u njenu majku, istovremeno gledala i u njenu ubijenu erku, iji
su ozbiljan osmeh i tamne oi izgledali kao da uporno gledaju u sobu koju je napustila.
Pem Vir je izgledala kao da je ostarila deset godina otkad sam je poslednji put videla. Ona je
verovatno jo u svojim pedesetim godinama, ili u ranijim ezdesetim, ali njeno lice je bilo bledo i
iznureno, a bore na njemu su bile tako duboke kao ljebovi urezani u kamenu. Njene usne su
predstavljale jednu tanku liniju. Ispod oiju je imala tamne pege. Kada sam bila ovde ranije, bila sam
dirnuta zbog Emili i zamiljala sam kako li joj je teko nakon to je izgubila majku tako mlada, ali
zaista nisam razmiljala o tome kakav li je oseaj Pem to je izgubila svoju erku, njeno jedino
ljubljeno dete - ne do sada, kada sam ugledala njeno turobno lice i videla kako su joj ruke, im su
pustile doruja fotelje, drhtale u krilu.
Ne znam kako mogu da Vam pomognem. - ponovila je.
Jako mi je ao to Vas ponovo uznemiravam. I samo sam se pitala da li bi bilo mogue da
pogledam neke od Filipinih stvari.
Zato?
Da li je policija ve pregledala njene stvari?
Ne. Naravno da nije. Zato bi, zaboga, to radili?
Nju je ubio neki ludak, tamo napolju - Napravila je pokret prema prozorima.
Volela bih da pogledam.
Ne elite da ponovo razgovarate sa Emili, zar ne?
Sada ne. Da li je ona tu?
Ona je gore u svojoj sobi. Ja sada pazim na nju, bar najvei deo vremena. Dolazim ujutro i
ostajem dok joj se otac ne vrati. Dok se stvari ne vrate u ravnoteu. Ona provodi polovinu vremena u
svojoj sobi. U svakom sluaju e ii u obdanite.
Kako joj je?
Postoji jedan demper koji je Filipa dosta nosila, koji ona sada koristi kao pokriva. Sklupa se
na njemu i samo tako lei, sisajui palac. Doktor kae da je ne diram. On kae da e se ona pomiriti
sa Filipinom smru na svoj sopstveni nain.
To zvui pravilno. - rekoh, gledajui je prodorno. Da li sam je ja ljutila? Da li sam greila?
Deremi reava svoje nepresune ukrtene rei i plae kada misli da niko ne moe da ga uje.
Emili lei na svom tepihu Ne znam. Ne znam ta je najbolje.
ta Vi radite? - upitah.

Ja? - blago je slegla ramenima. - Ja nekako provedem dan. -Iznenada je ustala. - ta Vi

traite?
Da li je imala neko mesto gde je drala svoje stvari - pisma, dnevnike, tako neto?
Duboko je uzdahnula, trepui kao da ima bol duboko u grudima. Znala sam da se poigrava milju
da mi kae da odem i da se vie ne vraam.
Postoji jedna klupa u spavaoj sobi gore. - ree najzad. - Nisam sigurna da tu ima mnogo ta
osim pisama i rauna. Jo nismo pregledali sve njene stvari. Na trenutak je bacila pogled na
fotografiju svoje erke, zatim je skrenula pogled. - Deremi je ve spakovao veinu njenih odevnih
stvari. Veinu je dao Oksfamu. udno se oseam kada vidim da strani ljudi etaju naokolo u njenoj
lepoj odei. Imala je divnu odeu, znate. Policija je odnela njen dnevnik.
Da, znam.
Nema ta da se nae. Ona je samo otila u park jednog dana i nije se vratila kui.
Mogu li ipak da vidim njenu klupu?
U redu. Sta ima veze?
Oseala sam se vrlo ilegalno to sam u njenoj velikoj spavaoj sobi, koja je bila lepo ureena
enskom rukom i jo je izgledala kao da je deli brani par, sa pretrpanim toaletnim stolom uz jedan
zid i sa dva napumpana jastuka na krevetu. Meutim, jedna strana otvorenog garderobnog ormara bila
je prazna, izuzev praznih vealica koje su tu visile, a muka odela su bila prebaena preko stolice
kod vrata.
Pisai sto je bio blizu prozora koji gleda na zadnji deo vrta. Tu je bila mala vaza sa suvim
cveem, beini telefon i nekoliko uramljenih fotografija. Sela sam za taj sto, gledajui jo jednom u
lice Filipe Barton, ovog puta kako dri malu Emili koja je obavila noge oko majinog struka, a njen
okrugli obrai bio je pripijen uz Filipin meki bledi obraz.
Podigla sam poklopac. Unutra je bilo neobino uredno i praznjikavo. Poela sam sa malim
odeljcima, postavljenim zelenom tkaninom. Tu su bila pera, naotrene olovke, lepak za papir,
selotejp, dve knjige sa markama, jedna prve, a jedna druge klase. Takoe i beli koverti, braon
koverti, punjenja za penkalo u malim kesicama, prazne potanske karte, hrpa rauna sa ispisanim
plaeno na njima. Pregledala sam ih, ali tu nije bilo nieg udnog; 8O funti da se otpui
kanalizacija; 1O9 funti za sanduk vina; 75O funti za set od osam koom postavljenih stolica,
ukljuujui dve rezbarene; takva vrsta stvari. Tu je bilo i nekoliko Emilinih crtea - ljudi sa glavama
i nogama, a bez tela, zamrljane duge, udno cvee, osakaene stvari. Filipa je na poleini zabeleila
datume kada su nacrtani; jasno je da je bila metodina ena.
Nala sam i krutu sjajnu kartu, koja je prikazivala slike nacionalnog fonda uraene na sepiji i
lanu, ute boje afrana i crvene. Bilo je tu cirkularnih pisama od dobrotvornih ustanova koje su
molile za donacije, koji pozivaju Filipu i Deremija na zabave koje ona nikada vie nee posetiti;
nekoliko letnjih razglednica - nakrabanih, uobiajenih poruka poslatih od Pem i Luka, Bilija i Keri,
Rejel i Dona, Donalda i Paskal, poslatih iz Grke, Dorseta, sa Sardinije, iz kotske. Tu je bilo i
par rukom pisanih pisama. Jedno je bilo od ene koja se zove Lora, koja se zahvaljuje Filipi i
Deremiju na divnoj veeri. Drugo je bilo od nekoga ko se zvao Roberta Biop, koja se predstavljala
kao najblia susetka i predlagala Filipi da doe na sledei zbor stanara, jer se razgovara o parkiranju
na putu i planovima za postavljanje leeih policajaca. Koristila je bezbroj znakova uzvika.
Zatvorila sam poklopac i otvorila prvu fioku.
Skrovite papira formata A4, gomila broura sa reklamama za godinji odmor, stari izvodi sa
bankovnog rauna, hronoloki poreani i uredno spojeni. Prelistala sam ih traei bilo ta to bi mi
moglo privui panju. Nita. Filipa nije bila ekstravagantna. Troila je skoro isti iznos svakog

meseca; podizala je isti iznos svake nedelje iz automata za novac. Skoro sam zatvorila fioku, kada
sam osetila neto na zadnjoj strani, gurnuto iza gomile papira: tanku knjiicu sa ruiastim koricama i
nazivom Lusin san. To je bio, tako je naznaeno na koricama erotski roman za ene. Tu je bila i
nejasna slika ene sa zamagljeno golim grudima, sa tamnom senkom na jednoj bradavici, glave
zabaene unazad i kose koja je padala po ramenima kao vodeni talasi. Igrala sam se idejom da
odnesem knjigu pre nego to Deremi pone da raiava pisai sto svoje ene, ali sam odluila
drugaije. Filipi je sada svejedno ta e on otkriti.
U fioci na dnu bila je velika lutka u neotvorenoj kutiji. Njeno ime je oigledno bilo Seli; imala je
smee uvojke kose, duge, tamne trepavice i iroko otvorene plave oi koje su zurile kroz celofan. Od
nje sam prosto zadrhtala. Tu je bila lutka i jedna boica koji su bili privezani za karton. Uputstvo na
kutiji govorilo je da e Seli, ako joj se da voda, plakati i upikiti se. Verovatno je, mislila sam,
Filipa kupila lutku za Emili; moda za roendan koji se bliio. Tu je takoe bila i mala belenica koju
sam otvorila.
Na prvoj strani je bila lista stvari za kupovinu, a neke stvari su bile tiklirane. Druga strana je
bila lista stvari koje treba uraditi; pozvati vodinstalatera, kupiti ipku za cipele, odmrznuti friider,
odvesti kola do garae na servis.
Poslednja strana je bila prekrivena nekim krabotinama o razliitim vrstama voa. etvrta strana
je bila prazna, osim nekoliko londonskih telefonskih brojeva, zapisanih na margini. Na petoj strani je
bilo nekoliko nakrabanih rei, koje sam gledala radoznalo dok sam lizala prst spremna da okrenem
list. Zastala sam kao ukopana, sa prstom u vazduhu.
Jedna od krabotina je bila Lajan. Zurila sam u slova, skoro se ne usuujui da se pomerim da
ne bi nestala, da se ne bi pretvorila u neto drugo. Od jednom su mi se osuila usta. Re se nije
promenila, ma koliko dugo zurila u nju. I dalje je glasila Lajan.
Pogledala sam niz stranicu, buljila sam kao da sam u snu. Jer, tamo, blizu dna stranice i okrueno
znacima pitanja, i sitnijim slovima, jo uvek nepogreivo Filipinim rukopisom, stajalo je: Brajoni
Til. Lajen i Brajoni Til, napisano pogrenim slovima. Filipa je napisala imena dve druge rtve. Bilo
je tu jo jedno ime, sa malim nakrabanim cvetiem, kao simbol rei.
Dejzi.
Vrlo paljivo, kao da se radi o bombi koja bi mogla da mi eksplodira u ruci, podigla sam
belenicu i spustila je u svoju tanu. Zatvorila sam fioku.
Sedela sam jo jedan minut za pisaim stolom i zurila kroz prozor, dozvoljavajui da mi saznanje
o onome to sam upravo videla prode kroz mozak i tu uhvati koren. Mali tamni oblak je preao preko
sunca, tako da je vrt leao u senkama. Dok sam gledala, Emili je, obuena u orc i uzanu kratku
majicu, istrala na travnjak pa je zastala, viui neto svojoj baki koja je jo bila u kui. Odjednom
pogleda na gore i ugleda mene kako sedim kod prozora njene majke i u jednom stranom momentu
njeno celo lice se razli od nepodnoljive radosti i ona prui ruke prema meni; njena usta se otvorie
da izgovore ime, re. Onda se njeno telo savilo i ruke joj se mlitavo spustie pored tela. Osetila sam
kako mi suze peku oi.
Ustala sam i napustila sobu, a tana sa dragocenim tovarom visila mi je preko ramena. Mislila
sam samo na ta imena u belenici. I da sam rekla Brajoni da nije u opasnosti.

33
Telefonirala sam da se izvinim to neu doi na sastanak uprave u Velbeku. Otkazala sam ruak sa
Popi. Sedela sam u kolima pored Obena, dok se on kleo i znojio i govorio mi po stoti put da to
stvarno nema smisla. Njegov glas je bio samo huka, kao i saobraaj; pritisla sam prste na
slepoonice. Mora da postoji neko objanjenje. Mi, nekako, samo gledamo na sve to na pogrean
nain. Ako se tome pribliimo iz razliitih uglova, videemo sve drugaijim oima. Sve stvari koje
izgledaju kao da nemaju smisla sijaju od znaenja. Zatvorila sam oi i pokuala da odmorim mozak,
da bi vor nerazumevanja poeo da se odvezuje. ekala sam da se pojavi neka istina. Nita se nije
dogodilo. Gunala sam u sebi i trljala oi. Pored mene je bilo Obenovo turobno lice. I on se nije
radovao toj poseti.
Zazvonio je njegov mobilni i on se javio.
Da? - zalaja. - Da. Nastavite. - izraz lica mu se promenio, pa se lagano nagao napred u svom
seditu, grabei volan slobodnom rukom. - Kai to ponovo. U redu, u redu. Vratiemo se, recimo, za
pola sata. Ne vie. Budi u pripravnosti.
Spusti telefon i opsova.
Sta?
Opsovao je jo jednom.
Da, ali ta jo, Danijele?
Uz kripu konica, stao je kod kue Tilovih: Nikada nee poverovati u ono to sam upravo
uo.
Reci mi. ta?
Sada nemam vremena, kasnije. - ree i iskoi iz kola.
Ne. - ree ona apatom. Njeno lice je menjalo boje dok je zurila u nas. Njene oi su izgledale
ogromne i tamne. - Ne!- govorila je, ovog puta glasnije, jae, i podigla obe ruke do usta kao da se
moli. - Ne razumem. To ne moe biti istina. Sta to znai?
Mi to ne znamo. - rekoh ja. Otro sam posmatrala Obena da vidim da li eli da doda neto mom
izlaganju, ali on je sedeo potpuno mirno, gledajui u svoje ruke koje su se odmarale na kuhinjskom
stolu, kao da je pokuavao da se seti nekih delova sna.
Otvorila je usta da neto kae, a onda je spustila glavu u ruke. Njena velianstvena kosa je visila
oko njenog lica kao zavesa.
Nije mogue da se to deava! - ula sam je kako mrmlja. I onda ponovo: Nije mogue da se to
deava.
Iza nas, na poretu, neto je italo, a zatim iskipelo. Miris izgorelog eera je ispunio kuhinju, ali
Brajoni se nije pomerala. Oben se doteturao i sklonio tiganj sa ringle, zatim se vratio tamo gde je
Brajoni bila rairena po stolu.
Jedna od rtava je zapisala Vae ime, - rekoh - a Vi kaete da je nikada niste upoznali?
Nisam. - ree ona lagano. - Zaista nisam.
Oben je spustio svoje veliko, umorno lice u ake.
Jeste li sigurni, Brajoni? Sreemo tako mnogo ljudi, moda niste znali njeno ime. Moda ona
poznaje Vas.
Nikada je nisam srela. Zar ne mislite da bih se setila, sa svim tim napisima u novinama? Nikada
je nisam ugledala. Nikada nisam ula njeno ime pre nego to je ubijena.
Ni Lajan?

Za ime Boga, nisam je srela. ta jo da kaem? Glas joj je zvuao kao vapaj.
A ta je sa imenom Dejzi? Dejzi Dil? - To je pitao Oben, koji je iznenada podigao glavu.
Ne! Ne! Ko je ona? Jo jedna rtva?
Oben joj je tiho pruio fotografiju koju nikada ranije nisam videla. Policija moe brzo da radi
kada mora. To je bila jedna od onih brzih fotografija, niz od etiri slike, koje se dobiju usput na ulici,
jedne devojke sa iljatim, trouglastim licem i kosom kao itno klasje. Na prvoj je bila ozbiljna, a
usne su joj bile malo otvorene i pokazivale polomljen zub. Na drugoj je poela da se ceri i gledala je
ustranu, verovatno u nekog nevidljivog prijatelja. Na treoj, Dejzi se kikotala i iskrivila se na stranu,
tako da je leva strana njenog lica bila odseena. Na etvrtoj, ona je nestala i samo je ruka mahala po
vazduhu.
Brajoni je zurila u fotografiju itav minut, zatim je odgurnula, snano odmahujui glavom: Ne. govorila je nepovezano, onda je briznula u pla. Nagla sam se preko stola i uzela je za mku. Drala
se za moju mku kao davljenik za slamku, kao da je samo ja mogu spasiti.
Ipak, Filipa Barton je zapisala Vae ime pre nego to je umrla. - ree Oben tiho, skoro kao da
govori samom sebi.
Znam, jebiga, da jeste. - odvrati Brajoni kroz suze. - ula sam Vas glasno i jasno. Oprostite.
Oprostite. Ubiti kurira i sve to. okantno je samo izgovoriti to. - Obrisala je suze nadlanicom i
napravila vidljiv napor da se sabere, sedajui uspravnije u stolici i gurajui kosu iza uiju.
Moram to da shvatim. Da nam donesem kafu?
Ja nikada ne odbijam kafu. - odgovorila sam, u istom momentu kad Oben ree: Ne za mene,
hvala.
Ustala je uz graciozan pokret. Nosila je dugu crnu pamunu suknju sa crnom majicom preko nje, a
stopala su joj bila bosa. Oko zglavka je nosila srebrni lanac.
Dajte mi nekoliko sekundi da to prihvatim. - ree, dok je odlazila do ajnika. - Molim vas.
Oben mi se umorno nasmeio i otkopao prvo dugme na koulji. Njegove plave oi izgledale su
ak manje i blee nego obino, a stalno je treptao, kao da bi nekako hteo da razjasni svoju viziju.
Njegova razbaruena kosa bila je masna, a lice neobrijano. Na putu ovamo, izmeu neprekidnih
poziva na njegovom mobilnom, okrenuo mi se i rekao: elim da od sada bude sa mnom u ovome.
To nije zvualo kao naredba, ve ponizno, kao da je od efa u jednom trenutku postao molilac.
Nije bilo sumnje da sam ja bila heroj jednog sata: ena koja je videla ono to je bilo nevidljivo za
sve druge. Nisam se oseala ba neto posebno u vezi sa tim. Otkrila sam jednu injenicu, to je bilo
sigurno, ali jednu koja nema smisla. Pre e ona unititi sav smisao koji nam je jo bio preostao. U
meuvremenu, ubica je i dalje bio tu negde.
Podigla sam fotografiju Dejzi Dil i gledala sam u nju. Imala je minuu u obrvi i, kako sam
videla, jednu na jeziku. Oko vrata je imala medaljon. Na treoj fotografiji, onoj gde ona odlazi iz
okvira, mogla sam jasnije da ga vidim. To je bilo malo srce, onakvo kakvo je imala Lajan kada je
ubijena, a na njemu je bila re Najbolja. Pitala sam se da li Dejzin medaljon nosi poruku .
prijateljica.
Posmatrala sam Brajoni dok je meala kafu u dvema oljama. Grizla je donju usnu i malo se
mrtila, ali, kada je osetila moj pogled, okrenula je glavu i pokazala mi miran izraz.
Je li Va mu ovde? - upitala sam.
Gejb? Ne, upravo je otiao niz ulicu do pote. Bie tu svakog trenutka. On obino ne radi do
ranog popodneva. Evo, ne koristite mleko, zar ne?
Bez mleka, bez eera. Hvala.
Ponovo je sela za kuhinjski sto, sklapajui prste oko svoje olje. Odjednom je izgledala strano

mlada i ranjiva.
U redu, - ree nam - ta se sada deava?
Oben proisti grlo i ree sa zloslutnom beznaajnou: Izvriemo dodatna ispitivanja.
Brajoni je zurila u njega i izgledala dosta zbunjeno.
Gledajte, - rekoh - nema vidljivog smisla da rtva zna identitet druge dve rtve ili
potencijalnih rtava. Mi naravno ne znamo kada je ona zapisala imena, i tako ne znamo da li je Lajan
ve bila mrtva, ili ne. - Malo sam oklevala, ali ona je bila inteligentna ena; ve je znala ta sam
nameravala da kaem. - Ovo ukazuje na jednu stvar - da ovo pored kanala nije bila samo
jednostavna pljaka.
Klimnula je glavom. Usne su joj bile bele.
I da ubica ne radi ovo nasumice. - dodadoh paljivo.
Ne. - mrmljala je. - Vidim to.
I tako e policija sada provesti neko vreme sa Vama, pokuavajui da otkrije
Dok sam to izgovarala, ula sam zvuk kljua u bravi na prednjim vratima, onda nekoga ko je tiho
zvidao u hodniku.
Gejb! - pozvala je Brajoni. - Gejb, ja sam u kuhinji. Sa policijom.
Zvidanje je od jednom prestalo. Dok je ulazio, skidao je konu jaknu. Lice mu je bilo napeto:
Sta se desilo? - upita. -Braj? Jesi li dobro?
Molim Vas, ne uzbuujte se, gospodine Til. - ree Oben, ali Brajoni ga presee: Filipa Barton
je napisala moje ime pre nego to je ubijena.
Gabrijel otvori usta, ali nije mogao nita da kae; samo je zurio u nju, u nas. Izgledao je apsolutno
pogoen onim to je uo.
Moje ime i ime neke devojke Lajan i nekoga ko se zvao Dejzi. -nastavi Brajoni polako, kao da
eli da on to shvati. Njegov strah kao da joj je ulivao novi mir i staloenost.
Dejzi Dil, jeste li tako rekli?
Tano, gospoo Til.
Pa, izgleda da ovo nije bila samo pljaka. I izgleda kao da je on eleo ba mene, a ne bilo
koga.
Gabrijel je priao i klekao pored njene stolice. Uzeo je obe njene ruke u svoje i ljubio ih je, a
zatim je zagnjurio glavu u njeno krilo. Ona je neno milovala njegovu tamnu, razbaruenu kosu, zatim
je podigla njegovu glavu tako da je gledao u nju: U redu je, zna. - ree. Izgledalo mi je kao da
ubeuje i sebe i njega. - Sve e biti dobro, obeavam. Nita se nee desiti. uje li, dragi?
Moemo li da Vam postavimo jo nekoliko pitanja pre nego to Vas ostavimo mojim sposobnim
detektivima? - zapita Oben.
Gabrijel je ustao i stao iza Brajoni, sa obe ruke na njenim ramenima.
Da li znate oveka po imenu Pevik? - upita Oben. Pogledala sam u njega - zato li to pita?
Mislim da ne. Znamo li ga, Gejb?
Pa, naravno da znam ko je to. - ree Gabrijel. - Mislim, mnogi ljudi ga ovde znaju.
Zato? - upita Oben. - Mislim, ja ak ne poznajem ni enu koja ivi odmah do moga stana, a
kamoli brani par preko puta.
Gabrijel podie dlanove: Mislio sam, svi mi ivimo u istom svetu. Ja vodim optinsko pozorite,
a jedna od stvari koje pokuavamo jeste da pridobijemo i ukljuimo ljude koji se oseaju izolovano i
naputeno od strane drutva. On vodi omladinsko prenoite. I prilino je poznat, zar ne? On uvek,
kako bih to rekao? Talasa. Mi se sreemo, svakako. I to je sve. Zato? Zato pitate za njega?
To je sve za sada. - ree Oben. -Ipak, detektiv Furt e eleti da razgovara sa vama.

Ostavili smo ih u kuhinji, Gabrijela jo uvek sa rukama na ramenima svoje ene; nju kako okree
glavu da bi gledala u njega. Izgledala je uplaeno, a ja sam bila preplavljena oseanjem uasa.
ta misli o ovome, Kit? - upita Oben dok smo se vozili nazad prema stanici. - Pogodi ta sam
uo usput: U toku meseca, pre smrti gospode Barton, registrovana su tri poziva izmeu kue
Bartonovih i Pevikovog centra.
O! - rekoh. Oseala sam hladnou do kostiju, iako je dan bio topao.
O? Je li to sve? Isuse, Kit, jesi li ula? Prva dva poziva trajala su minut ili dva. Poslednji je
trajao osamdeset sedam minuta. ta zakljuuje na osnovu toga, a?
Ne znam.
Pevik, a? Ovo e biti interesantno.
Vrlo interesantno. - rekoh polako. Onda: Mislim, - rekoh bolno -da treba da pomenem
neto.
Saekaj. - Birao je neke brojeve na telefonu. - Reci mi kasnije.
U redu.
Naslonila sam elo na prozor i zatvorila oi. Kakva kolosalna zbrka!

34
Stigli smo u policijsku stanicu i Oben je izjurio napolje i nastavio da brza, tako da sam morala da
trim za njim da bih ga stigla.
ta radimo? - upitah bez daha, iza njegove glave.
Razgovaramo sa nekim ljudima.
Sa jedne strane nam se pridruio jedan uniformisani policajac i poao ukorak sa Obenom.
Je li on ve tu? - upita Oben.
On je u dvojci. - odgovori mu ovek. - elite li da razgovarate sa njim?
Odmah emo to uiniti. Nee trajati ni minut.
Pratila sam Obena dok je skretao levo i onda pravo niz hodnik. Doli smo do vrata i Oben zakuca
snano. Otvorila su se vrata i ena policajac izae. Klimnula je glavom sa potovanjem.
Je li on u redu?
Ne znam, gospodine, - ree ena - on zapravo nije ni otvorio usta. Izuzev kada je zevao.
Ostanite ovde. - ree, njoj, a ne meni. - Neemo se zadrati vie od pet minuta.
Drao je vrata otvorena da uem i ja zakoraih unutra. Ne znam ta sam oekivala. Nisam stvarno
imala vremena da razmiljam. I tako, kada sam ugledala Vila Pevika, osetila sam kao da sam,
neoekivano, udarena u lice. On se naslanjao na udaljenu stranu stola, sa rukama u depovima.
Pogledao je naokolo i uhvatio moj pogled. ak su mi i noge bile nesigurne. On nije pokazivao skoro
nikakvu reakciju, osim malog traga cininog osmeha. Bio je u sivom odelu i beloj koulji, bez
kravate. Pitala sam se da li je zapravo bio uhapen. Da li jo oduzimaju kravate od ljudi da bi ih
spreili da se obese? Okrenula sam se prema Obenu: Ja nisam - bilo je sve to sam uspela. Nisam shvatila
Gospodin Pevik je Ijubazno doao na kratak razgovor. Oito je potrebno da razjasnimo jednu ili
dve stvari. Molim Vas, sedite.
Oben pokaza na jednu od stolica kod stola. Vil sede. Jo nije govorio. Ja sam se naslonila na zid
unutar vrata, to sam dalje mogla od njega. Gledala sam u njega, ali on je gledao u sto. To je bio
jedan izraz koji sam ve prepoznavala, beskompromisan, neproziran. Ja sam neto brbljala u vratima,
ali Oben je bio ljubazan i oputen, sedeo je preko puta Vila kao da zajedno piju pie.
Bilo je napretka u sluaju ubistva Lajan i Filipe Barton. - Nije bilo odgovora od Vila. Oben se
nakaljao. - Moda znate da se odigrao jo jedan napad kod kanala, na enu po imenu Brajoni Til.
Mislim da znate njenog mua Gabrijela.
uo sam za njega. - ree Vil bez intonacije. - Ne znam ga.
On je uo za Vas. Prilino ste poznati, zar ne, gospodine Pevik? A imali ste kontakt i sa Lajen,
naravno. Moram priznati da sam do ovog jutra sumnjao da ima bilo ega to povezuje ene u ovom
sluaju.
Vilove oi se suzie i pojavi se kiseo osmeh, ali nije govorio.
Vi niste nikada sreli Brajoni Til? - nastavi Oben. - Ona je fotograf. Oigledno provodi mnogo
vremena etajui ovim prostorima, ulicama i pored kanala.
Ne. - ree Vil.
ta je sa Filipom Barton? Da li je znate? Da li ste je upoznali? Da li ste uli za nju?
Vil odmahnu glavom.
Ne. - ree.
Zato biste? - ree Oben. - Ona ivi gore u Hempstedu. Udata je za biznismena. Meutim,

pretpostavljam da sreete svakakvu vrstu ljudi.

Bez odgovora. Ovog puta gledao je u mene. Nisam sklanjala pogled. Pokuala sam da napravim
lice koje e mu pokazati da sam, mada sam deo tima koji vodi istragu, ipak svesna neprijatnosti
situacije i kako je potpuno nepotrebno bilo ispitivati ga na taj nain. Meutim, bilo je to previe za
jedan izraz, i verovatno sam izgledala dosta panino. Ipak, inilo se da to ni nije bitno. Vil je gledao
u mene kao da sam kaput koji je Oben okaio kada je ulazio.
Kao to rekoh, - ree Oben - nisam bio ubeen u bilo kakvu vrstu veze. Samo sam
pretpostavljao da su ene napadane nasumice. Dr Kvin, meutim, uvek je naginjala ideji o vezi
izmeu njih. Sada je nala beleku koju je vodila Filipa Barton. Sve je bilo tu: Lajanino ime, ime
Brajoni Til. udnovato, zar ne mislite? Dva imena rtava zapisala trea rtva.
Vil umorno slee ramenima: O emu se radi?
To je ono to nameravam da iznesem. Proverili smo njene telefonske pozive u proteklom
mesecu. Uglavnom se radi o oekivanim stvarima, njena mama, mu na poslu, par prijatelja, putnika
agencija, ta vrsta stvari, ali tu je i jedna zanimljiva stvar. Devetog jula je registrovan poziv iz kue u
Va hostel. Sada, znam ta ete rei, ali to nije bilo sa onog javnog telefona, koji imate u holu i koji
ljudi koriste za poslove sa drogom.
Oni ne koriste taj telefon da prave poslove sa drogom. - ree Vil.-Mislim da ete se sloiti da
dileri vie vole svoje sopstvene mobilne telefone.
Poenta koju sam hteo da podvuem jeste da je poziv bio na telefon koji se nalazi u Vaoj
kancelariji. Interesuje nas svaki Va komentar na to.
Da je to bio ispitni test nepasivnosti, Vil bi dobio ocenu deset na deseti. Ali, to nije bio ispit, a i
znala sam da bi svaka normalna osoba na Vilovom mestu bila zateena vezom izmeu ena, a onda
potpuno dotuena injenicom o pozivu na njegov sopstveni telefon. Normalna nevina osoba poela bi
da se ponaa kao kriva osoba. Vil je izgledao kao da mu je dosadno.
Nemam komentara. - ree.
Da li time mislite da odbijate da odgovorite? To je Vae pravo.
Ne, ne mislim to. Ne znam kakvu vrstu komentara oekujete. Postavite mi pitanja i ja u na njih
odgovoriti.
Da li ste razgovarali telefonom sa Filipom Barton?
Ne.
Da li druge osobe imaju pristup telefonu? Jo jednom je slegao ramenima: Verovatno.
Ne elim verovatno. Da ili ne. Vil stisnu vilice: Da. - ree.
Kontrolisani pristup?
Ja sam esto odsutan. Moja pomonica, Fren, je tu vei deo vremena. Obino imamo dosta
pomonika i dobrovoljaca. Ali, siguran sam da je telefon povremeno bez kontrole.
Da li je Lajan odsela u Vaem domu u to vreme?
Nikada nije ostajala u domu. Mora da je bila tu negde.
To je vana stvar, jer se taj poziv dogodio bio pre nego to se desilo ijedno ubistvo.
Oigledno. - ree Vil.
Oprostite, - ree Oben. - da li sam propustio neto? ta je tako oigledno?
Vil je bubnjao prstima po stolu: Nije vano. - ree.
Ali, na ta ste mislili?
Vil uzdahnu: Ukoliko su ti ljudi razgovarali, onda je to bilo pre nego to su ubijeni. To je sve to
sam mislio.
Ko je rekao da su razgovarali jedno sa drugim?

Vi ste rekli.
Ne. Ja sam rekao da je poziv bio sa Filipinog telefona i da je zvala Vas. Mogla je da razgovara
sa Vama, na primer. Izuzev, naravno, ako nas sada ne uverite da nije. Ali, mogao bi to biti i neko
drugi. Ili je neko zvao sa tog telefona. Postoji bezbroj mogunosti. I tako bi sada bilo korisnije nego
ikada znati kada je Lajen bila u domu. Da li imate evidencije?
One nisu tako precizne.
To je teta. - ree Oben, a njegov benigni ton poe da puca po ivicama. - Neke detaljne
evidencije bi mogle biti jako korisne.
Vil odgurnu unazad svoju stolicu, na nain koji ljudi koriste kada zavre obilan viktorijanski
obrok. Njene metalne noge su strano zakripale po linoleumu. Po prvi put je izgledao usredsreeno,
to je kod Vila Pevika znailo da je bio ljut.
Znate, - ree - posle mnogo godina iskustva, otkrio sam da je jedini nain da se zaustave ljudi
kao to ste Vi da preturaju po mojoj evidenciji taj da se ona uopte ni ne vodi.
Oben se na trenutak skoncentrisao na otklanjanje nevidljive prljavtine ispod svojih noktiju.
Gospodine Pevik, nisam mnogo zainteresovan ni za kakav politiki stav koji pokuavate da
iznesete. Mlada ena koja je provodila vreme u Vaem hostelu je ubijena. Jedna druga rtva je zvala
dom. ao mi je ako mislite da je to dosadno.
Nastupi tiina. Kada je Vil progovorio, glas mu je bio vrlo tih, ali takoe i jasan i leden, tako da
sam mogla da ga ujem na kraju sobe.
Ja sve vreme radim sa tim ljudima. - ree. - Oni su nevidljivi. Neto se dogodi i ljudi kao Vi
postanu strano zainteresovani. Onda Vi odete. Prema tome, oprostiete mi to Vam nisam zahvalan
na toj panji. - Ustao je. - Izgleda da ne razumete kako radi moja kua. Ljudi ne nose stalno sat. Oni
ne upisuju u knjiicu kada telefoniraju. Sada, po prvi put, pogledao je u mene, pokazujui da me
prepoznaje.
To nije eltehemov enski koled. To je vie kao neka mala stena usred mora. Ljudi se tu peru
na njoj. Dre se pomalo za nju. I onda budu ponovo s nje sprani. Ako budu malo jai nego to su bili
kada su doli, to je najbolje emu sam se nadao.
Da li je Lajan bila jaa kada je otila?
Sada, uprkos svemu, Vil nije mogao da sakrije tugu u oima: Ne znam. - ree.
Kada je odlazio, nije pogledao u mene, a ja nisam pruila ruku niti sam ita rekla. Ali, kada je
otiao, zagrizla sam usnu i ispriala Obenu u kratkim crtama da sam u poslednjoj nedelji viala Vila
Pevika. Tako neto. Oben je izgledao kao da je pijan i zapanjen, kao da sam ga probudila iz jako
dubokog sna da bih mu ispriala neto neshvatljivo.
Pevik? - ree tupo. - Ali, ja sam mislio Ali, ta Ti i on? O, dobro. - bio je zbunjen.Pevik? Sigurna si? Ti i on par?
Nismo ba par.
Kao moja ena i ja. Znam ta misli.

35
elim da bude uz mene sada. - rekao je Oben. I bila sam sada uz njega, stojei ponovo na
nakvaenom travnjaku Deremija Bartona, sve vreme svesna prisustva Emili - koja nas je posmatrala
sa prozora svoje spavae sobe, drei palac u ustima. Deremi je insistirao da izaemo napolje i da
razgovaramo, kao da se oseao skueno u svojoj kui. Bio je samo u koulji kratkih rukava, bez
sakoa, ali izgledalo je da ne osea otar vetar koji se povlaio po vrtu. Ja sam bila u demperu, ali
sam ipak oseala hladnou. Voda mi je ulazila u cipele.
Ne razumem. - ponavljao je. To je bilo skoro sve to je rekao otkad smo stigli. Gledao je u
fotografije Dejzi, Lajen i Brajoni, uzimajui svaku od njih, podiui ih i drei ih daleko od svog lica
kao da je dalekovid, pre nego to bi ih vratio Obenu. - Ne. - rekao bi za svaku od njih. - Ne.
Nikada nisam video ovo lice. Nikada nisam uo to ime. Ne, ne, ne. Ne razumem zato mi ih
pokazujete.
Vaa ena je zapisala imena drugih rtava pre nego to je umrla.- ree Oben stpljivo. - Lajan. I
ime ene koja je nedavno napadnuta kod kanala, gospoe Til - Brajoni Til. A Dejzi Dil je bila
devojka koja se ubila pre nekoliko meseci, a bila je oigledno Lajanina prijateljica. Vaa ena je
takoe zapisala njeno ime.
Zato? - energino je odmahnuo glavom i namrtio se na nas kao da nije mogao dobro da vidi
nae senke. - Zato? - lice mu je upalo. Izgledao je umorno. Njegova koa je imala neko sivo
bledilo, a oi su mu imale crveni okvir i izgledale ranjivo.
Mi ne znamo zato, gospodine Barton. - ree Oben. - Mi smo samo nali ovaj novi dokaz, a on
oito menja nain na koji emo gledati na sve ovo.
Filipa ih nikada nije poznavala. - insistirao je. - Nije.
Zapisala je njihova imena.
To je sve greka. - ree izbezumljeno. - Ne mogu to da objasnim, ali sve je to greka. Ona ih
nikada nije poznavala.
Sta Vas ini tako sigurnim? - upitala sam ga, to je mogue nenije.
Ona bi mi rekla.
ta bi Vam rekla?
Bilo ta. Sve. Sve stvari iz njenog ivota. Na trenutak je izgledalo kao da e poeti da plae,
ali onda je pogledao u nas, a potom niz vrt.
Gospodine Barton, - naglasi vrsto Oben - ,ja znam da je to ok, ali
To nije ok, to je - to je kao lo san.
Da li joj je moda preeno ili ?
Ne znam zato ih je zapisala. Zato bi joj iko pretio? - Najednom je prestao da hoda i okrenuo
se prema nama, tako da smo stajali blizu jedni drugima. - Znam ta mislite.
ta mi mislimo?
Da je ona neto krila. Da je imala aferu, ili takvu neku glupost. Ili moda da sam je ja imao.
Moda sam ja imao aferu sa svim tim enama, a ona je otkrila. Da li je to ono to elite da poreknem?
U redu, ja to poriem.
Nastavio je da hoda.
Deremi. - prila sam mu i stavila ruku na njegovu, da bih ga usporila. - Molim Vas, sluajte
paljivo Mi ne predlaemo nita, niti pretpostavljamo neto. Molim Vas, sluajte. Ja znam
Sta Vi znate? Nita. Nisam mnogo dobar u pokazivanju svojih oseanja. Nikad to nisam bio. Fil

je to znala. Ona je mogla da vidi kada sam neraspoloen ili zabrinut zbog neeg, ili ako imam neke
probleme na poslu. Ja bih uao na vrata, ona bi me pogledala u lice i znala da li sam dobro ili nisam.
Nisam morao bilo ta da joj kaem. Nismo se ba u svemu slagali, niko nas ne bi nazvao strasnim
parom. Ali, postoje naini i naini da se neko voli. A ja sam voleo nju, i ona je volela mene, a sada
je ona mrtva i vi stojite tu, insinuirajui neke stvari o nama i o naem zajednikom ivotu. Imali smo
dobar ivot. ivot koji smo oboje eleli. Nije bio glamurozan ili tako neto. Ali, imali smo jedno
drugo, a imali smo i Emili. I pokuavali smo da dobijemo jo jedno dete. Tada bismo bili porodica,
kompletna. To je ona govorila. Sada je mrtva i nikada neemo biti kompletni, zar ne?
Gospodine Barton
Onda smo videli da on plae. Stajao je ispod drveta jabuke, savijen ispod polu sazrele voke, i
jaukao kao mali deak, dok mu je lice bilo svo umrljano od suza.
Ne. - ree Pem Vir, sedei uspravno u stolici. Njene ilibarske minue su se njihale dok je
odluno odmahivala glavom. Nije prepoznala ni jedno od lica. Da, bila je sigurna. Potpuno sigurna.
Koliko dugo je Dejzi bila ovde, gospoo Vinston?
Gospoa Vinston je bila punaka, imala je kovrdavu kosu i izgledala bi prijatno da nije imala na
sebi previe minke, a oi su joj bile prepredene i ocenjivake iza debelih stakala na naoarima.
Sedeli smo u njenoj toploj kuhinji, tri make su se vrzmale oko mojih nogu i jeli smo keks sa
okoladom. Oben se bio vratio u policijsku stanicu i prepustio mi da postupam po elji i saznam
neto o Dejzi.
Treba da se skoncentriemo na glavne uesnike, Kit. - rekao je. - U svakom sluaju, moji ljudi
su ve bili tamo, ve su to obavili.
Koliko dugo? - Gospoa Vinston se namrtila i glasno srknula malo aja. - Pa, dozvolite da
razmislim. Sta sam tano rekla onim ljubaznim policajcima koji su bili ovde? Pa, nije bilo tako dugo,
u stvari. Obino volimo da naa deca ostanu dugo, da stvore pravu vezu, znate, da im pruimo
porodini ivot. Jedna devojka je bila skoro dve godine. Zar ne, Ken?
Ken, koji je bio upola njene veliine, klimnu glavom:To je tano.
Dordina, tako je, divna devojka.
Divna. - odgovarao je Ken kao eho.
Ali, Dejzi, ona nije ostala dugo. Tri meseca, moda malo due.
Zato je ostala tako kratko?
Nikad se nije nastanila ovde. Pokuavali smo, znate. Dali smo joj zasebnu sobu, sa novim
zavesama koje sam saila za nju, i lepim nametajem. I primili smo je sa dobrodolicom, zar ne
Ken?
Jesmo.
Rekla sam joj, onog dana kada je dola, rekla sam: Dejzi, smatraj ovu kuu svojim domom. I,
ako bude imala nekih problema, velikih ili malih, onda doi kod mene.
I da li je? Da li je dolazila Vama sa problemima?
O, ne. Nikada. Bila je vrsta. Znala sam, te prve nedelje, znala sam da to nee ii, zar ne, Ken?
Znala si.
Ona je uvala sve za sebe. Jela je u sobi. Mrve na sve strane. Nije nam se pridruila niti je
pokuala. I rekla je strane stvari o mom deaku Bamiju. - Srela sam Bamija - glomaznog, starog
oko 17 godina, u majici sa lobanjom na prednjoj strani, koji mi je otvorio vrata. - Da je bar
pokuala da bude drueljubivija.
I tako, Dejzi Vam nikada nije mnogo priala o tome ta se deava u njenom ivotu?
Ne. Izlazila je, ali nikoga nije dovodila ovamo. Ponekad bi ostala napolju celu no. Govorila

sam joj: Dejzi, ne marim to izlazi, ali treba da mi kae kada se vraa. Nikada nije marila za to.
Rairila sam fotografje ispred nje.
Ne. - ree, preleui pogledom preko njih. - Ve sam rekla. Naravno, prepoznajem ovu, ali
samo sa televizije.
Filipa Barton.
ta bi neko kao ona imao sa Dejzi?
Znai, niste sigurni da ste upoznali bilo koga od njih?
Rekla sam ve Vaim policajcima da nisam.
Hvala Vam. - rekoh. - Ovo je samo dupla provera.
Nije lako biti roditelj posvojeta, znate. Vi moda mislite da nisam brinula o Dejzi, ali uinila
sam sve to sam mogla. Bilo mi je vrlo ao kada sam ula ta joj se desilo. Rekla sam Jadno malo
stvorenje, zar ne, Ken? Ali ,nisam bila iznenaena.
Zato ne?
Slegla je ramenima: Ona je bila jedna ljuta, jadna devojka, zaista. Peckava i gruba, planula bi
nizata, plakala je u svojoj sobi, bacala stvari. Ponekad bi utirala make. Uhvatila sam je u tome. To
je prepunilo au. Mislila je da je svet protiv nje. Sve je bilo kasno.
ta je bilo kasno?
Mi. Sve, pretpostavljam.
Hvala Vam! - rekoh, ustajui da krenem, sa eljom da napustim ovu pregrejanu kuhinju i make
koje su se vrzmale naokolo.
Uinili smo najbolje to smo mogli.
Uverena sam da je tako.
Ali, nekim ljudima ne moete pomoi.
Krenuu sada.
Ona je bila svoj najvei neprijatelj.
Na neki nain, ja krivim sebe. - ree Kerol Herman.
Ko ju je naao?
Ja sam je nala. Osoblje me je pozvalo, jer su njena vrata bila zakljuana, a ona nije odgovarala
na kucanje. Otvorila sam ih spolja svojim kljuem i nala sam je tamo. Obesila se - ali Vi to znate,
zar ne?
Da, znam.
Znali smo da je bila rizina, jer je sekla vene i izgladnjivala se. U domu je bila je pod
specijalnim merama - uvek ju je pratio neko od osoblja, tako nekako. To nije trebalo da se dogodi.
Mora da joj je bilo tako sueno. - rekoh. Sviala mi se ova ena, koja nije pravila napore da bi
se opravdala kod mene. - To nije bio poziv u pomo.
Da nije uspela, verovatno ne bi nikada ponovo pokuavala. Ne znate je. Bila je teka devojka,
vrlo tvrdoglava, vrlo zahtevna. Straan ivot. Jednom mi je rekla: Niko mi nikada nije rekao da me
voli.
ta ste joj odgovorili?
Da je ja volim, naravno - ali to zapravo nije zazvualo istinito, zar ne, jer dolazi od ene koju je
znala samo nekoliko nedelja, i koja je plaena da brine o njoj?
Bar ste to rekli.
Hmmm. U svakom sluaju, Vi elite da znate da li sam ikada videla neku od ovih ena. Jednom
sam nju srela. - Stavila je vrh prsta na Lajanino lice. - Ona je dola da pita za Dejzi. Otile su
zajedno u Dejzinu sobu. To je sve.

Nita o ostalima?
Ne.
ta mislite, zato je to uradila?
Zato se ubila? Ne znam. Imala je tuan ivot, zar ne? Nisu mi poznate neke posebne prilike, ali
ne znai da ih nije bilo. Verovatno zato to na kraju to bude lake nego biti iv.

36
Sledeeg dana odvezla sam se na kliniku, presedela sam na sastanku o strukturi osoblja i pretvarala
se da radim neto oko papirologije. Mozak mi je bio prepun dogaaja iz poslednjih dvadeset etiri
asa. Razmiljala sam o listi sa imenima; o belom, skrhanom licu Brajoninom kada je ula; o
Deremijevim jaucima pod jabukom.
I nisam znala ta da radim sa Vilom. Da li e biti toliko ljut na mene da nee hteti da razgovara sa
mnom? Da li elim da ga opet vidim? U est i petnaest sam ga pozvala. Oko deset do devet gledala
sam u svoj sat, dok ga je Vil sklanjao i stavljao na pod pored kreveta. Kada sam ga stavila nazad na
ruku, bila sam izala ispod tua. Bilo je neto posle deset. On je leao u krevetu. Legla sam pored
njega. Jo sam bila vrela od tuiranja, a on je jo bio mokar od znoja i seksa i mene. Mirisala sam na
njegov sapun, a mogla sam da namiriem sebe na njemu.
Ovo je bilo divno. - rekla sam i poela da se izvinjavam. - Uvek se oseam glupo kada to
kaem. Oseam se kao da kaem hvala za neto. Sela sam, naslonivi se na zid, poduprta jastukom, i
pogledala po sobi. Bilo je tu ostataka kineske hrane. Jedna prazna boca vina je leala dole, jo jedna
dve treine puna. Nae stvari su bile razbacane svuda.
ao mi je zbog jue popodne. - rekoh. - Nisam znala ta da radim.
Nije vano. - ree. Prelazio je prstima po mom telu, ali nije gledao u mene.
To me je iznenadilo. - rekoh. - Izgledalo je zaista kao da te nije briga. Ja se plaim policije, a
radim sa njima. Ti nisi izgledao uznemireno.
Je li to problem?
Moda sam ja vie uplaena nego ti.
To je razumljivo.
O, stvarno to misli? - podigla sam ruku i dodirnula svoj obraz i oiljak.
ta si htela? - upita. - Da li je trebalo da padnem na kolena i da ponem da dokazujem svoju
nevinost?
ta misli pod time svoju nevinost?
To bi ti htela, zar ne? eli da te gledam u oi i da ti kaem: Kit, ja sam nevin. Tako mi Bog
pomogao. Ne, - protestvovala sam - ali.
Aha, ipak postoji ali, posle svega. Ustao je: Idem da se istuiram.
Leala sam u krevetu, polupokrivena tankim pokrivaem, razmiljajui. im se vratio u sobu,
umotan u veliki beli pekir, rekla sam: Ti zna u emu je problem?
iji problem, moj ili tvoj?
Nisi tamo ni za trenutak izgubio svoj hladan stav. Bio si potpuno kontrolisan.
A pitanje je, da li bi se jedan nevin ovek tako ponaao?
Zar te ipak nije briga?
ta? - podigao je obrve. - O tome ta ljudi misle o meni? Zato bi me bilo briga?
Ne. Ne. Nisam mislila na to ta ljudi misle o tebi. Mislila sam, pa - o svemu. Lajen i Filipa i
Dejzi i sada Brajoni, a ti si nekako umean. Iako nema apsolutno nita sa tim u tehnikom smislu, ti
si umean. I ti zna neke od njih, Vil. Znao si Lajen, i ona je bila mlada i usamljena i trebala joj je
pomo, a sada je mrtva, i sada samo sedi tu sa tvojim ironinim osmehom, skupljajui poene.
Mislim da mora da brine na neki nain, duboko negde, jer inae zato radi taj posao i sve ostalo,
pa znam da brine, naravno.
Ne, ne zna. To nije zakljuak.

Pa, u redu, moda ne brine nimalo, a ja to smatram hladnim.

Vil se zlovoljno nasmeja: Hladnije od mogunosti da sam moda ubica? Moda. - pustio je da
mu pekir padne na pod u lokvu vode, onda se obukao: Moda te ta mogunost ak uzbuuje? Da li ti
se svia da misli da bih ja bio sposoban da nekoga ubijem? Ja te poznajem - voli da se suoava sa
svojim strahovima, zar ne? Oseti strah i uini to svakako? Njegov ton je bio podrugljiv i surov.
Uspravila sam se u krevetu: Sluaj, Vil, hajde da ne igramo takve igre. Molim te. Na kraju
krajeva, mislim da sam srela nekoliko tuceta ubica. Moda i vie. Za svakog od njih postoje veliki
debeli izvetaji o tome zato su to uinili. Ne znam ni za jedan primer gde ih je neko unapred
naznaio kao potencijalne ubice. U stvari, nekoliko njih su puteni na slobodu zahvaljujui ljudima
kao to sam ja, te su ubili nekog drugog. Tako da ne elim da stojim ovde i kaem kako bi ti mogao
ubiti enu.
Sedi.
ta?
Ne stoji, ti sedi.
O, pobogu. Ti dokazuje ono to ja govorim. Vidi, ono to pokuavam da kaem jeste da sam te
posmatrala danas popodne. I iznenada sam pomislila da pripada ba onoj vrsti ljudi za koje bi ljudi
rekli da si ti to uradio. Bilo bi lepo u svakom sluaju. Bio bi ponovo rtva. Veliki neshvaeni Vil
Pevik. I to bi pokazalo koliko je glupa policija. To bi uglavnom bila tvoja idealna situacija - ti bi bio
u pravu, a svi drugi ne. to je tvoj osnovni pogled na svet.
Pevikov spori osmeh se nije pokolebao: Tako, znai nisam uspeo da te preem? - ree.
Ispruila sam se i uzela njegovu ruku. Povukla sam ga na dole, pored mene na krevet. Milovala
sam njegovu otru kratku kosu. Ljubila sam ga u elo. Stavila sam dlan svoje ruke na njegov obraz i u
jednom kratkom momentu kao da se oslonio na njega: Imala sam prilino lou godinu. -rekoh. Imam loe snove.
Kit
Jedno vreme nisam imala seks, a upravo sada je bio najbolji, a to je bilo tako lepo. Lepo je
pogrena re. Ti svakako zna na ta mislim. Ponekad se pitam da li se zaljubljujem u tebe.
Kit - ree ponovo. Vie se nije alio. To je bilo neto. ak iako se sve zavri, i to je bilo
bolje od njegovog prezira.
Moda si u pravu. - nastavila sam. - A vezala sam se za tebe jer si zle volje i tako
zastraujui, i plai me na neki nain. Ili te moda elim jer izgleda nesreno, a ja sebe zavaravam
da mogu da te uinim ponovo srenim - zna, ta luda enska fantazija o kojoj si svakako itao. tagod
da je. U svakom sluaju, bila sam srena, samo zato to sam se osetila ponovo eljenom. Bila sam
srena dok sam radila i odjednom sam poela da mislim na tebe. Osetila sam da se ponovo vraam u
ivot. Ali, ne elim da budem sa nekim kome nije stalo ni do ega, i ko ne eli da mu iko neto da.
Nisam mnogo dobra po pitanju strasti bez nenosti. Nisam dovoljno ilava. I zaista sam vrlo loa u
igranju igara - pa, evo me kako stavljam sve svoje karte na sto. - blago sam se nasmeila, a on jo
nije rekao nita. - I tako, moda mi je potreban neko sa mekim ivicama.
Vil podie ruku i dodirnu deo vlane kose iza mog uha.
Mislim da e biti tee za mene nego za tebe, ako prestanemo da se viamo. - rekoh. - Ja sam
rava kada su rastanci u pitanju. Nikada u tome nisam bila dobra. Ti si verovatno bolji u tome, mada
- kladim se, ti ne troi mnogo vremena gledajui unazad.
Jo elim da te viam, Kit.
eli da me via pod tvojim uslovima.
Koji su onda tvoji uslovi?

Ne znam. - zajecala sam. - Meutim, poenta je da ima nekih.

Nasmeio se: To je potpuno nerazumljivo, zna.
Znam. - dodao mi je maramicu i obrisala sam nos. - Uostalom, bar za noas, ja idem. I to je
moda ono to u da radim u budunosti. - Stavila sam prst na njegovu usnu: , ne govori nita
vie. Ne sada.
Ustala sam i obukla svoje pantalone i koulju.
Ne svia mi se ideja da hoda naoklo u ovo doba noi. - ree Vil.
Mislim da u biti u redu. - rekoh. - Moje ime nije bilo na listi.
Izala sam iz kue i otila, a da se nisam okrenula. Bio je pun mesec, tako svetao da je bacao
talasaste okvire na oblake preko neba. Telo mi je treperilo od napetosti. Oseala sam kako mi suze
teku niz obraze, vrele, one koje pale, ali udahnula sam nekoliko puta duboko. Obrisala sam lice. Bilo
je bolje. Uinila sam pravu stvar, nema niega vie da se kae. Verovatno je sada sve gotovo, ali ila
sam dalje i dalje u svojim mislima. Krei se, govorila sam sebi. Krei se. Imam drugih stvari o
kojima treba da razmiljam.
Nikada se nisam brinula kada sam se nou kretala po gradu. Imam teoriju da ete biti bezbedni,
ako hodate odseno i izgledate kao da znate kuda idete. Provela sam vei deo svoje karijere
razgovarajui sa opasnim ljudima i esto sam ih pitala kako biraju svoje rtve. Mislim da je odgovor
bio da pokupe one, uglavnom ene, koje, zbog slabosti, ili nedostatka procene ili nesigurnosti, izgleda
privlae njihovu panju. Ja sam pokuala da nateram sebe da verujem da ako ne izgledate kao rtva
neete ni postati rtva. Moda sam se samo zavaravala. Biti nasumice izabran da pati, to je bilo
nepodnoljivo. Bolje je verovati da su ljudi odgovorni za stvari koje privlae na sebe.
Hodala sam praznim tamnim ulicama dok nisam dola do irine i buke glavnog puta i stanice
Kersi Taun. Taksisti su ekali, na kioscima su se prodavale sutranje novine, kao da za to sutra nema
dovoljno vremena. Obino sam bila fascinirana pogledom na grad u kasnim nonim satima. Volim da
gledam ljude koji izgledaju kao da vole da budu na pogrenom mestu u pogreno vreme. Pokuavam
da zamislim kakvi udni poslovi i pogreni preokreti su ih ovde doveli, priala sam sebi prie o
njima. Meutim, sada su u mojoj glavi bile druge prie, koje su prekidale sve druge prie, traei da
budu sasluane.
Prela sam prometni put i prepreila preko skvera, ostavljajui svu buku za sobom. Razmiijala
sam o Brajoni, kako je ila kasno nou du kanala. To je bilo glupo, kako je rekao Oben, ali,
razumela smanjen impuls. Tama, tiina, jedva pokretna crna voda, udan tajni svet ba usred centra
grada.
Razmiljala sam o Filipi, na Hempsted Hitu usred dana, na pretrpanom igralitu za decu.
Misli su mi tekle tako brzo da sam ila kui prosto nesvesno, mada sam pratila komplikovani put
kroz sporedne ulice i male aleje. Bila sam oko sto metara od mojih ulaznih vrata, kad me je neto
trglo iz sanjarenja. Pogledala sam iznenaeno naokolo. Da li sam ula neto? Bila sam u mirnoj ulici,
sa redom kua na jednoj strani i crkvenim dvoritem na drugoj. Nisam nikoga videla, meutim,
krajikom oka, spazila sam pokret. Kada sam paljivije pogledala u pravcu odakle sam dola, tu nije
bilo niega. Da li se neko kretao u senci? Biu na mojim ulaznim vratima za minut. Poela sam
uurbano da hodam, a ruka mi se sklapala oko kljua u dcpu od jakne. Minut, manje, trideset
sekundi. Poela sam da trim i dospela do svojih vrata. Odmah sam stavila klju u bravu, osetila sam
ruku na svom ramenu i u oku ispustila mali glupi krik. Neto me je steglo u grlu dok sam se okretala.
To je bio Majkl Dol. Njegov kiselo-sladak dah mi je bio na licu.
Samo sam svratio kod tebe. - ree sa osmehom.
Pokuala sam da mislim. Da budem mirna. Da ga nagovorim da ide. Meutim, mora da sam

izgledala iznenaeno. Nisam ba morala da smatram njegovo prisustvo normalnim: ta, zaboga, ti
trai ovde?
Nedostajala si mi. - ree. - Nisi dola da me vidi.
Zato bih dola da te vidim?
Razmiljao sam o tebi.
Jesi li me pratio? - upitah.
Ne, zato bih? - upita on, koraknuvi unazad i gledajui u stranu. On me je pratio. Koliko dugo?
Da li je bio kod kue Vila Pevika? Ti si bila sa nekim drugim? Nekim drugim? ta se deava?
Moram sada da idem, Majkl. - rekoh.
Mogu li da uem? - upita; Ne, ne moe.
Samo nekoliko minuta.
Suvie je kasno. Moja prijateljica je gore. On pogleda gore u stan.
Ne gori svetlo.
Ona je u krevetu.
Hou da razgovaramo.
Nisam mogla da verujem da stojim na mom ulazu u pola sata posle ponoi, pregovarajui sa
Majklom Dolom o tome da li moe da ue: Moram da idem.
Ti bi druge ljude pustila.
Majkl, kasno je. Treba da ide kui.
Mrzim moj dom.
Laku no, Majkl. - rekla sam to sa neznatnim osmehom, ali on nije pokazivao dobrodolicu,
osmehom i dodirivanjem njegove ruke, to je ukazivalo na simpatiju, ali ne na pravu toplinu.
elim da te vidim. - ree, ali mnogo slabije.
Kasno je, - rekoh - idem.
Ne prebrzo, naslonila sam se na vrata da se zatvore, ali nisu mogla da se zatvore. Stavio je nogu
izmeu vrata i dovratka. Nagnuo se, tako da mu je lice bilo u prorezu: Ti me mrzi? - ree. To i
nije bilo pitanje. - eli da odem. Da me nikada ne vidi.
O, kako sam elela da ode. Da se istopi i nestane iz mog ivota i ako eli da se vee za nekoga,
onda neka to ne budem ja nego neko drugi.
Uopte to ne mislim. - rekoh. - Umorna sam. Imala sam teak dan. Molim te.
Lice mu je sada bilo blizu mog lica. Disao je sa zvideim umom u pluima. Pruio je ruku kroz
otvor i osetila sam je na svom obrazu.
Laku no, Kit. - ree.
Nisam odgovorila. Ruka se povukla. Osetila sam kako pritisak na vrata lagano poputa, te sam
mogla da ih gurnem i zatvorim. Naslonila sam se na njih i od jednom osetila muninu. Jo sam mogla
da osetim tragove Majkla Dola na licu. Jo sam mogla da osetim Vila Pevika u sebi. Izgledalo mi je
da sam mirisala na ove mukarce. Potrala sam uz stepenice i, mada sam se ve tuirala kod Vila, jo
jednom sam se dugo tuirala, sve dok voda nije postala hladna. Onda sam traila po ormaru i nala
bocu viskija. Ponela sam au sa sobom u krevet i sedela u mraku, sipajui u grlo tenost koja me je
pekla iznutra i tupila mi mozak.

37
Sledeeg jutra sam pozvala Obena i ispriala mu o Majklu Dolu. Izgleda da je to njemu bilo blago
zabavno.
I, tako si dobila jednog oboavaoca. - ree. - Jo jednog oboavaoca, rekao bih.
To nije smeno. - pobunih se. - Mislim da je on mogao da me prati.
Zato?
Oklevala sam. Nisam elela da priam o Vilovoj kui, kako me je Dol pratio od nje: Postaje
ozbiljnije. - rekoh. - On se muva oko kue i posmatra me. Ne oseam se bezbedno.
uo se kaalj koji bi lako mogao biti i smeh.
Ne mogu da verujem da to ujem. - ree. - Mi smo proveli poslednje dve nedelje ubeujui te
da je Dol opasan, a ti si pokuavala da nas ubedi daje on jedan sladak deko, koji ne nailazi na
razumevanje.
Nisam to rekla.
Znam, Ijubavi, zar ne prihvata alu? Ali, ta eli da preduzmem u vezi sa tim?
Nisam sigurna. Meutim, poela sam da se oseam ugroeno.
Teko meni, - ree Oben - a ja sam upravo poeo da se vie interesujem za tvog drugog
prijatelja.
ta?
To je teko izbei. Razmiljao sam o tome i svi putevi izgleda vode do Vila Pevika i njegovog
prokletog centra za dilovanje droge.
To je smeno.
Moda, ali moramo da razmotrimo to. Ako hoe, poslau nekoga tamo da apne neto Majku
Dolu na uho.
Uzdahnula sam sa olakanjem: To bi mogla biti dobra ideja. - rekoh. -Problem je u tome to,
bilo ta da mu kaem, bilo da sam ljubazna ili ljuta, sve ga ohrabruje. Ne elim da ga kinjim, ali to
prelazi svaku meru.
Ne brini. Pritisnuemo ga. Na lep nain, naravno. Da li dolazi danas?
Moda kasnije, - rekoh - biu na klinici vei deo dana.
Ujutro sam sedela u jednoj od seminarskih soba na klinici sa petnaestogodinjom devojicom
koja se zove Anita, njenom bledolikom oamuenom majkom, socijalnim radnikom i advokatom.
Gledala sam dosije. To je bila uobiajena nesrea. Gore od uobiajene nesree. Izostavljene su
kontrolne posete, nisu prepisivani lekovi, izgubljeni su papiri. To je sve bilo standardno. Meutim,
zapaljena je kolska zgrada. U tome je bio fazon. Anita je dva puta pokuavala da izvri samoubistvo,
stalno je sebe osakaivala i njen sluaj je dospeo u orsokak. Ali, ako potpaljujete javne zgrade,
privlaite panju.
Neko je zakucao na vrata i otvorila sam ih. Bila je to klinika portirka: Telefon za Vas. - rekla
mi je.
Pogledala sam naokolo u neverici: Nazvau kasnije.
Policija je. Rekao je da je pokuao da Vas dobije na mobilni.
On je iskljuen. Reci mu da u zvati za minut.
Rekao je da Vas pozovem napolje ma gde bili.
Izvinila sam se, otrala niz hodnik i podigla slualicu.
Bolje da je to

Dol je mrtav.
ta?
U svom stanu.. Doi tamo sada.
Kada sam ranije posetila Majkla Dola u njegovom stanu, mislila sam da je to bedan, usamljen
dom za udnog i usamljenog oveka. Izgledao je kao osoba koja je bila neshvatljiva dok je bila iva,
te e njegova smrt proi nezapaeno. Ne vie. Postao je poznat. Tu su bila troja policijska kola, jedna
ambulantna kola i druga neobeleena kola, u dvostrukom redu, parkirana du puta. Prostor oko ulaska
u ulicu bio je blokiran. Dva policajca su stajala napolju i tu je bila mala gomila ljudi, koji nisu imali
nita bolje da rade tog nedeljnog popodneva u Hekniju.
Progurala sam se kroz gomilu, mrmljajui izvinjenja, i, dok sam se pribliavala policajcima,
videla sam neku staricu sa kolicima koja slue za kupovinu kako zainteresovano gleda u mene. ta bih
ja mogla biti? Detektiv? Preduzima? Jedan od policajaca je uao unutra i ula sam priguenu viku.
Posle nekoliko trenutaka, pojavio se Oben. Izgledao je duboko okiran, a lice mu je bilo sivo-zelene
boje i zaprepaeno. Naoh se sa pitanjem kako mu je.
Isuse, - ree tihim glasom - neverovatno, jebote. Izvini. Gledao je naokolo u staricu sa
izrazom krivice.
ta se dogodilo? - upitala sam.
Scena zloina nad mukarcima je upravo poela. - ree. - eleo sam
da baci jedan brz pogled. Samo tako, da ga vidi pre nego to ga odnesu.
Da li si spremna za to? ,
Mislim da jesam. - rekoh, gutajui pljuvaku.
Nije lep prizor.- upozori me.
Morala sam da stavim neto kao minijaturne mreice za kosu preko cipela. Oben mi je rekao da
nita ne diram. Penjanje uz stepenice zahtevalo je panju, jer su bile prekrivene aravom. Na vrhu,
Oben se okrete ka meni i ree mi da duboko udahnem. Gurnuo je vrata da se otvore i stao u stranu,
proputajui me da uem prva.
Telo je lealo na podu, sa licem okrenutim na dole, samo to lica nije bilo.
To je bilo neto kao oblije kojem nije bila zavrena glava. Prepoznala sam odeu od prethodnog
dana. onovi njegovih cipela gledali su gore ka meni. Pertla na desnoj cipeli je bila odvezana. Braon
pantalone. Potkoulja. Iznad toga samo neto tamno, vlano. Pokuala sam da govorim, ali mi je grlo
bilo suvo. Nekoliko puta sam morala da progutam. Osetih ruku na svojim leima: Samo mirno,
ljubavi.
Gde mu je glava? - upitala sam, glasom koji nije zvuao kao moj sopstveni.
Svuda naokolo. - ree Oben. - Mnogo estokih udaraca, vrlo tekim, vrlo tupim predmetom,
mnogi od njih posle smrti. To je bilo prokleto pomamno. Otuda sve ovo.
Pogledala sam naokolo. To je bila crvena soba. To je bila crvena soba iz mojih nonih mora.
Zamiljala sam to kao neku ideju, simbol, ali, stajala sam usred toga. Izgledalo je kao da je cela soba
isprskana krvlju iz creva za zalivanje bate. Zidovi, ak i tavanica. Debele grudve na svodu, koje su
izgledale kao da e pasti na nas, ali su se zgruale.
Ti zna, povrede glave. - ree Oben, gledajui naokolo. - One uvek mnogo krvare, zar ne?
Pogledala sam sve to. Pokuala sam da budem neutralna, ali sam stalno mislila na to iritirajue,
odvratno prisustvo na mom ulazu u kuu prole noi, to odvratno nametanje, to se na kraju svelo na
tu jadnu gomilu na podu. Ja sam ga na neki nain proklela. elela sam da ode iz mog ivota zauvek.
Da li sam htela da umre?
Pogledaj ovo! - ree Oben.

Nosio je foliju, u kojoj je bilo pare papira na kome je pisalo: BTANGA UBICA.
To je lealo na telu. Vidi li? - ree. - Oni ak ne umeju ni da piu.
I tako su ga sredili! - rekoh.
Oben potvrdi.
Kakva govnara! - ree. - Ti si ovde bila ranije?
Da. - rekoh.
Mislio sam da bi bilo korisno za tebe da ovo vidi. Ostani koliko hoe. Ili tako kratko koliko
hoe.
Noge su mi se tresle, te sam krenula da sednem na doruje stolice, ali jedan ovek iskorai i
sprei me. Izvinula sam se.
Kakva prokleta zbrka! - ponovo ree Oben. - Izgleda kao klanica u muzeju.
Majkl Dol je sakupljao stvari. - rekoh. Nisam smela da se razbolim. Teko sam gutala i teko
sam disala.
Oben se izbei: Stvarno? ta je sakupljao?
Ba sve to bi naao. Stvari pored kanala. Sve to bi mogao da ponese. To je bila vrsta bolesti.
Ne zavidim ljudima koji e morati da poiste sve ovo
Oben je nastavio da pria, ali ja nisam mogla da ga ujem. Nita nisam mogla da ujem, jer sam
iznenada ugledala to. Prela sam preko sobe, morala sam paljivo da manevriem oko tela. Prela
sam preko sobe i dola do neega na polici. To je bilo neto izmeu tegle dema i kalema zarale
ice. Neko je neto povikao i osetila sam ruku koja me je zadrala.
Ne dirajte to! - ree glas.
Ovo! - rekoh, pokazujui: Ovo!
ovek je imao rukavice, sagnuo se i podigao je to vrlo paljivo.
ta je to? - upita Oben.
Ti mi reci! - rekoh.
To je olja iz koje se hrane mala deca. ta to pie na njoj?
Emili - rekoh.
Izgledao je zbunjeno: Nee mi valjda rei da je Miki Dol imao erku koja se zvala Emili?
Ne. - rekoh. - Ali, Filipa Barton jeste.

38
U redu? - upita Oben kada smo se odvezli sa trotoara na mesto gde se gomila ljudi smanjila.
Dobro je. - Trudila sam se da govorim sigurno i nasmeila sam mu se. Nisam se tresla. Glas mi
je bio stabilan. Disanje mi je bilo ujednaeno. Spustila sam prozor i pustila da mi topao vetar duva u
lice.
Ovo je bilo neverovatno, zar ne? Njegovo lice se vratilo u normalu, a glas mu je bio veseo, ak
radostan. Izgledao je budnije i oputenije nego to je izgledao nedeljama unazad. Oekivala sam
samo kada e da pone da zvidue kroz zube.
Da.
Kuda sve ne vodi posao, na kakva mesta zloina. Nona mora. Meutim, verovatno je bilo
mnogo simpatinije ljudima koji su to uinili. Stroga pravda i sve to. Moramo paljivo da nastupimo
na konferenciji za tampu.
Zatvorila sam oi na minut i razmiljala o razbacanim Dolovim ostacima, o moru krvi. Crvena
krv posvuda; soba tamno crvena od krvi.
Tako smo zavrili krug, Kit.
ta?
To je bio Dol sve vreme. Posle svega.
Napravila sam zvuk koji je nagovetavao neslaganje i gledala sam kroz otvoren prozor. Nebo je
bilo plavo i bez oblaka; sunce zlatno; ljudi na ulici obueni u odeu svetlih boja. To je bio dan
toplote i svetlosti, kao poslednji dar leta.
Hajde, Kit. Ti to moe da prevazide, ti to zna. Prolo je, priznaj to.
Pa
Dozvoli da pogaam. Jo nisi ubeena. Nali smo Emilinu olju u Dolovoj sobi, za ime Hrista,
sa njenim imenom ispisanim na olji -naravno, treba to da potvrdimo sa gospodinom Bartonom, ali,
mislim da to upravo navodi na to? Ali, ti nisi ubeena. ta bi to donelo? Okrenuo je glavu i cerio mi
se dok je to govorio. Zvuao je pre veselo nego oajno.
Samo ne razumem.
Pa, ko razume? Nama nije vie potrebno da ti razume. Ne trai se od tebe da vodi seminar o
tome sa svojim kolegama, ili ma ta da je to to ti radi. Nama je samo bilo potrebno da naemo
osobu koja je ubijala ene, i imamo je, hvala Bogu.
Ne. Mislila sam da to nema smisla.
Mnoge stvari nemaju smisla. - Savio je volan da izbegne biciklistu u fluoroscentnoj trenerci od
likre, pritiskajui jako na sirenu. - Ali, Dol je bio ubica, Kit.
Nisam odgovorila.
Kit? Hajde, kai to. Samo jednom. To ne boli.
Ne kaem da niste u pravu.
Ali, ne kae ni da sam u pravu
Ne.
Nasmejao se. Onda je stavio svoju toplu ruku preko moje: Dobro si uradila, Kit. Mada su, na
kraju, tvoji instinkti bili pogreni, odlino si radila. Nemoj misliti da nisam shvatio kako ti je bilo
teko, posle svega. Ali mi nismo stalno bili bez tebe. Pratila si nas i u dobru i u zlu.
Ne.- rekoh i iznenadih se kako mi je glas bio vrst. - Ne, ja sam vas zaustavila kada ste hteli
da optuite Dola pre nekoliko nedelja. Da ste ga tada optuili, bio kriv ili ne, on bi sada bio iv.

Moda bi za godinu dana dospeo u moju bolnicu. Govorila sam mu da je bezbedan.

Nije dobro tako govoriti. Svi smo mi tu greili, ali ti si videla veze koje mi nismo videli.
Zaustavila si nas da ne napravimo greke. Spreila si zbrku.
Ali
Hriste, Kit, stani malo. Bez toga ,ali. Ti si najpametnija ena sa kojom sam ikada imao
zadovoljstvo da radim.
Staviu to u svoju biografiju. - rekoh zajedljivo.
I najpotenija. - dodade on. Gledala sam ga, ali on je skretao sa puta.
Stavih aku lagano na njegovu ruku: Hvala ti, Danijele.
Moj stan je izgledao zaputen kao da niko vie u njemu ne ivi. Svi prozori su bili zatvoreni,
zavese su bile polusputene, kao da sam otila na odmor, sve povrine pranjave. Nije bilo sveeg
cvea, kako je uvek bilo, osim nekog mrtvog cvea u vazi na ispustu od kuhinjskog pozora; nije bilo
voa u iniji na kuhinjskom stolu; nije bilo knjiga koje lee otvorene na doruju sofe; nije bilo
ceduljica sa porukama od Duli, zakaenih na vrata od friidera. Otvorih friider. Bio je ist i skoro
prazan; jedan karton poluobranog mleka, tuba butera, mala teglica prestoa, polupuna kesica kafe.
Kada sam poslednji put stvarno videla Duli? Sa malim udarom stida, shvatila sam da ne mogu da
se setim. Poslednjih nekoliko frenetinih dana ona je bila kao maglovita kontura na ivici moje vizije,
koja je tu lebdela ali je, ignorisana, sijala negde na strani. Imala sam nejasno seanje da je govorila
neto o tome da eli da razgovaramo dok sam protravala pored nje na svom putu na neko drugo
mesto. ta li je to bilo?
Vrata prema sobi za koju sam obino mislila da je njena spavaa soba bila su otvorena, pa
pogledah po njoj. lzgledala je suvie uredno. Duli je uvek ostavljala odeu po podu, nenameten
krevet, ru i teglice sa minkom otvorene na pisaem stolu koji je ona pretvorila u svoj toaletni sto.
Za momenat, zapitala sam se da li je potpuno otila, ali njen kofer je jo bio na podu, a ormar je bio
prepun stvari.
Vratih se u glavnu sobu i otvorih neke prozore. Izbrisah prainu. Onda istrah iz stana do
delikatesne radnje na uglu, gde kupih kozji sir i parmezan, sveu pastu, krem, italijansku salamu i
unku, masline punjene bademom, male biskvite, bosiljak saen u malim saksijama, srca artioke,
etiri debele ljive. Nije da sam elela da jedem neku od ovih stvari; samo sam htela da ih imam u
kui kao dobrodolicu za bilo koga ko naie na moja vrata.
Posle delikatesne radnje, odoh kod piljara, malo dalje uz put; crvene papriice, ute papriice,
zelene jabuke, jednu lubenicu, nektarine, purpurne ljive i vezu crnog groda. Kod cveara kupih
ogromni gusti buket utih i oran dalija. Klatila sam se do kue sa plastinim kesama koje su mi se
usecale u prste i sa cveem koje mi je drailo nos. Pristavih ajnik, samleh kafu, stavih cvee u
staklenu vazu, ubacih sir u friider, natrpah voe i povre u ogromnu iniju. Eto. Ako Duli sada ue,
znae da sam ponovo kod kue .
Ba sam razmiljala o kupanju, kada zazvoni telefon.
Da?
Kit, pokupiu te za pet minuta, O-kej? Skoro sam stigao do tebe.
Mislila sam da si rekao da je zavreno, Danijele.
Jeste, jeste. Ovo je samo zavrnica. Cenie to, obeavam ti. Ne volim iznenaenja! - ali
telefon je bio mrtav.
Bila si u ovome od poetka. Mislio sam da treba da bude u tome i na kraju.
Ja jo elim da znam gde idemo. Oben se cerio: Ne gunaj toliko.
Nekoliko minuta kasnije, stajali smo ispred ulaznih vrata Tilovih.

Da li si siguran da je ona ovde?

Nazvao sam unapred.
Kada je Brajoni otvorila vrata, iznenadila sam se zbog njenog izgleda. Svoju narandastu kosu je
vezala pozadi, a lice joj je bilo bledo. Ispod oiju je imala mrlje, kao da danima nije spavala.
Izgledala je tanja ispod starih dins pantalona i prevelike bele koulje, a osmeh koji nam je uputila
nije se video u oima.
Uite.
Ovo nee trajati dugo, gospoo Til. - ree Oben kada smo doli u dnevnu sobu. - Samo sam
hteo da Vas pitam da li ste ikada videli ovo. -Zatim navue tanku gumenu rukavicu na svoju desnu
ruku, savi se do torbe koju je nosio i, kao maioniar, izvue malu konu torbicu.
Brajoni je jednom pogleda i ruke joj poletee ka ustima: Da. -proaputa.
Naena je u kui Majkla Dola. On uputi pogled pun trijumfa prema meni.
Oh! - guila se ona, kao daju je neko udario u stomak i izbio joj sav vazduh. Odjednom, ona
poe da plae, krijui lice u akama i trepui. Suze su joj polazile kroz prste.
Zurila sam u Obena, koji ustade i ode do nje, stavljajui nespretno ruku na njeno rame: Dobro,
sada. U redu je. Sve je prolo, gospoo Til, Brajoni. On je mrtav, vidite. Sada ste bezbedni.
Bezbedna? - Ona podie svoje ukvaeno lice, gledajui zbunjeno. -Bezbedna?
Da. Ne mogu dati detalje, ali mogu Vam rei da smo se uverili da je Dol - ovek koji se
provlaio kao svedok napada na Vas - bio ubica. Uvek je bio sumnjiv i naen je mrtav u svom stanu
jutros. On je imao kod sebe stvari koje pripadaju i Vama i Filipi Barton. Znali smo da je ovo Vae on podie torbu, zveckajui njome - ,jer ona sadri, izmeu ostalih stvari, Vae kljueve od kue sa
nalepnicom. Moda je, takoe, sakupljao neto to je pripadalo Lajen, ali verovatno to nikada
neemo saznati. - On joj genijalno klimnu glavom. - Trofeji, vidite.
Ali kakota?
On je ranije bio meta opreznih napada i tako radimo na pretpostavci da su ga oni ubili. Jo je
rano.
Moja torba. - ree ona polako. - Imao je moju torbu.
Da li se seate da ste je izgubili?
Ne. Ne znam. Mislim, mislim da sam je izgubila na dan kada sam napadnuta. Ali nisam
mislila. znam da je nestala, ali nisam se seala kada sam je poslednji put imala. Bilo je suvie
zbrkano. Mada, oseam, on mora daje imao. mislila sam da mi pomae. Kako sam tako mislila?
- drhtala je jako i vrsto je obavijala ruke oko sebe.
Jeste li dobro? - upitah je.
Ona mi se okrete: Pretpostavljam da moram biti. - ree. - Sada moram biti dobro, zar ne?
Mislim da to jo nisam sasvim prihvatila. - Ona uini napor i nasmei se. - To su bili interesantni
dani.
Oben prui ruku: Dovienja, gospoo Til, biemo opet uskoro u vezi. Povezujemo jo neke
nepovezane krajeve. Mada nita nee biti dovoljno isto za tebe, Kit. - On pogleda u mene
samozadovoljno.
Dovienja, Brajoni. - Nameravala sam da se rukujem sa njom, ali ona obavi ruke oko mene i
poljubi me u oba obraza. Mirisala je isto i izgledala krhko: Bili ste divni. - apnu mi u uho. Hvala.
Zadovoljna? - upita Oben, dok smo odlazili.
Ne kokodai, Den, to ti ne prilii. Gde ide sada?
Na konferenciju za tampu. Nadam se da ide.

Ne visi okolo, zar ne?

Ne, jer sada imamo rezultat. Uskai. - Drao je otvorena vrata.
Ne znam zato dozvoljavam da me mui. Smejao se glasno: To je ala.
Nesvesno, podigoh prste i blago dotaknuh svoj oiljak.
Smeno je, -rekoh - ali ne mogu vie da se setim vremena kada nisam ovako izgledala.
Kao ta?
Uplaeno.
U redu si. - ree samosvesno. Onda: Hajde, penji se, ne moemo stajati ispred ulaza u kuu
gospode Til i razgovararti o tvom izgledu.
Ve je padao mrak kada sam se vratila kui. Prozori su bili tamni, to je znailo da Duli nije jo
dola. Uoh i odmah odoh u kadu. Manje od dvanaest asova ranije, gledala sam dole u Dola.
Njegovo lice je izronilo nedirnuto u moju svest, ne ba onaj nered koji sam videla na tepihu, ve lice
koje je okrenuo prema meni kada je sedeo i pecao pored kanala. Taj osmeh oekivanja. Ubio je dve
ene, Lajen i Filipu. Pokuao je da ubije treu, Brajoni. Ipak, uprkos tome, nisam mogla da prestanem
da oseam gr alosti za tim ovekom. Nikada nije imao ansu. Bio je nemoralan, odbojan,
perverzan, ubica, ali nikada nije imao ansu. Srela sam suvie mnogo ljudi kao to je Dol.
Haj, ima penu u kosi.
Ja sedoh: Nisam ula kad si ula.
To je verovatno zato to si bila pod vodom. Stan lepo izgleda.
Dobro je. Bila sam ga zapustila.
Da.
Zavreno je.
ta?
Sluajc Zavreno je. Izgleda da je to bio Majkl Dol sve vreme.
Dol? ovek koji je bio u stanu?
Da.
Hriste. To e me nauiti da pazim kome otvaram vrata.
Duli, zato ne bismo izale veeras? Ukoliko nema neto drugo u planu.
Volela bih. Imam mnogo novaca, a ne znam gde da ih potroim.
Oh, ja sam odlina za troenje novca.
Poruila sam bistru supu, tajlandske kolae sa ribom, prasei i pilei sote, knedle i pirina, ljute
nudlice, lignje u sosu od limuna i korijandera, rebarca, bocu junoamerikog vina. Duli je gledala,
impresionirana i alarmirana.
, i dve ae ampanjca. - dodadoh.
emu sve to?
ta?
Poruuje dovoljno za est osoba. Nisi valjda u drugom stanju? Sampanjac je stigao i ja kucnuh
au sa Dulinom: Ovo mi je Nova godina.
Avgust je, Kit.
Nova godina moe da pone bilo kad.
Ne mogu da razumem da li slavi ili obeleava svoje tuge.
Pomalo od svega. Drago mi je to je prolo. Drago mi je to Dol nee vie praviti tete. Ali, ne
razumem kako se sve to desilo, to je kompletno muno, i to ini da se oseam
Frustrirana. - dodade Duli.
Vie od toga. Kao da sam ih izneverila. Filipu i Lajen. Da li to zvui ludo?

Da. Zvui. Brinula si me sa tvojim

Na konferenciji za novinare danas, Oben je izaao iz svog naina ponaanja, hvalei me. Bio je
prosto ponesen. Osetila sam potpunu prevaru.
Jer?
Jer oseam kao da ih ipak nisam ostavila da se odmaraju. Zvui glupo, zar ne?
One su mrtve pa se ve odmaraju. I naravno da mnogo znai to je on uhvaen.
On je mrtav.
Oh! - Bila je iznenaena.
Ubili su ga lanovi Odbora za graansku zatitu, koji e biti potpuno amnestirani kada se otkrije
ta je uinio. Evo naeg obeda.
Popila sam punu iniju supe. Bila je tako zainjena da mi se inilo da gutam iode i igle. Moje
telo je bridelo od zakasnelog efekta. Onda sam pojela tri zainjene knedle. Dugo sam ih vakala i
morala sam da uinim napora ih progutam. Ali, uspela sam.
Zao mi je to sam bila tako obuzeta time.
To je u redu. Samo hou da znam ta se desilo sa Vilom Pevikom.
I to je zavreno. Ili bar moda.
Zaista? To je bilo brzo. Ali, moda to nije tako loa stvar. On je bio dosta mraan, zar ne?
Mislim da je poenta u njegovoj mranosti. - rekoh. Zagrizoh u rebarce i uzeh veliki gutljaj vina
da ga progutam. Dolovo razmrskano lice lebdelo mi je pred oima. Soba je bila u mojoj glavi,
isprskana njegovom krvlju, sa mojom krvlju.
Pa, zato onda prekinuti?
Sta? Zato to ne elim da idem tim putem. Mislim, pa, mislim da treba da pokuam da budem
srena.
To zvui kao dobra ideja.
Uzela sam jedan prsten lignje. Izgledao je kao guma. Ili kao creva. Stavih ga nazad na tanjir i
poeh da gledam u uti pirina. Popih jo malo vina. Oseala sam se jako udno.
Imam neto da ti kaem. - govorila je Duli, kroz maglu ispred mojih oiju.
Treptala sam onim kapcima : ta je to?
Odlazim.
Znam, nai e stan za sebe.
Ne. Ponovo naputam zemlju. Ne mogu ovo da podnesem. Oseam se sputano. Ne elim da
budem uiteljica, ili da radim u kompaniji, da idem u kancelariju svakog dana u dosadnoj odei, sa
konim cipelama. I tako, ponovo odlazim. Da li zvuim kao neko ko ima problema da se uklopi u
stvarni ivot?
Uvek sam mislila da nema nieg loeg u bekstvu. - rekoh, a glas mi je zvuao kao da dolazi sa
velike daljine.
Ja samo elim isto, kao i ti, da budem srena. Podigoh au: Za tvoju sreu!
Ne plai, Kit. Obe moemo biti srene. U isto vreme. - Zakikotasmo se jedna drugoj, oiju
punih suza. - I, dok si pijana i puna emocija, -dodade ona - mislim da treba da ti kaem da sam
pozajmila tvoju crnu somotsku haljinu, a da te nisam pitala, zatim sam je oprala u vreloj vodi i
postala je sva smena. Izvini.

39
Probudih se sledeeg jutra na zvuk vetra koji je lupao u kapke i utao u drveu. Nekoliko utih
listova u padu zagreba po prozorima. U jednom stranom trenu nisam mogla niega da se setim: koji
je dan, gde sam, ko sam. Sve to sam znala bilo je da ne mogu niega da se setim, da sam prazna.
Leala sam, ekajui da se vakuum u meni popuni seanjima. I, naravno, seanja su navirala. Dol bez
lica, pre svega, kako lei u svojoj krvi koja curi sa zidova, sa tavanice. Soba za muenje. Zatim Dol
sa licem, sa podignutom rukom, sa razbijenim porcelanom u svojoj pesnici, a krv prska svuda, a to je
bila moja krv.
Leala sam, priljubljena uz jastuk, sa otvorenim oima, ali, videla sam ono to mi je bilo u glavi.
Oseala sam kao da sam trala i trala svih ovih meseci, mislei da sam ostavila crvenu sobu za
sobom. I sve vreme sam pravila pun krug, dok nisam stigla nazad, gde sam i poela.
Vozila sam pravo do Market Hila, do Kersi Tauna, gde sam parkirala kola. Po impulsu, potrah
da kupim cvee. Nisam imala pojma kakvo cvee je ona volela, ako je uopte volela, ali kupila sam
veliki buket anemona, purpurne, crvene i roze, jo rosnih i sjajnih, kao buket mekih dragulja. Trala
sam du trotoara, jer nisam htela da zakasnim. Izgledalo mi je da e, ako stignem na vreme, to biti
poslednje to sam mogla da uradim. Htela sam da iskaem potovanje. Htela sam da kaem oprosti.
Ne znam zato me je Lajen tako duboko dirnula. Nikada je nisam poznavala, ali ona je bila bez
majke, kao i ja. Videla sam njeno lice samo jednom, kada je ve bila mrtva, okruglo lice sa pegama
na nosu. Nisam znala nita o njoj i, da sam je srela kada je bila iva, moda mi se ne bi svidela i ne
bih oseala nikakvu nenost prema njoj. Nisam nita znala o njenom ivotu. Nisam ak znala ni njeno
pravo ime. Niko nije znao. Moglo je da bude Lizi ili Suzan ili arlota ili Aleks. Bilo koje. Bila je
jedna nepoznata devojka, koju sahranjuju po slubenoj dunosti, i moda bi ena koja je nikada nije
upoznala bila njen ef i jedini lan oaloene porodice.
Kada sam stigla, ljudi su izlazili sa prethodne sahrane. Snimljena muzika sa orgulja ispratila ih je
napolje, a onda, posle nekoliko minuta tisine, muzika je pratila mene dok sam ulazila. Prostorija je
bila jako dugaka, obojena krem i obloena novim drvenim crkvenim klupama. Ispred njih je stajao
Lajenin koveg. Ja sam bila jedina u kapeli. Nisam znala ta da radim sa svojim cveem. Da li da ga
stavim na koveg? Da li to ljudi rade? Pogledah okolo i stavih divne anemone na vrh bledog sjajnog
kovega sa pozlaenim ruicama. Onda sam sela u prednju klupu i ekala, dok je svirala snimljena
muzika. Posle jednog minuta ili tako neto, otpozadi neto zauta i jedna ena doe i sede pored
mene. Imala je kosu vezanu u rep maramom i bila je nemarno obuena u tamno sivi aket preko
haljine u cvetnom dezenu.
Nasmeismo se jedna drugoj, onda se ona nae prema meni i ree apatom: Zdravo, ja sam Pola
Men, iz Saveta. - Malo je saekala, a onda nastavila. - Nisam je poznavala, ali ja sam ovo
organizovala. Ona je umrla u naem okrugu, vidite, i bez ikoga drugog jadno stvorenje, ma ko da je
bila. To je pripalo nama. Mi volimo da doemo i da ukaemo potovanje, ako dobijemo vremena.
Ponekad ne moemo. Ali, nije pravo da se poalju bez ikoga.
Kit Kvin. - rekoh. Rukovasmo se i ja pomislih: Ne samo jedna osoba, ve dve oaloene
osobe koje su te jedva videle kada si bila mrtva.
Mislim da je i Vi ne poznajete?
Ne.
Nisam mislila. Obino uspemo da naemo nekoga, ako ima ko da se nade. - ree ona. Zaprepaujue je koliko mnogo ljudi umiru sami, a da ak ne znate ni odakle su doli. To govori

neto o nainu na koji ivimo, rekla bih. Toliko usamljenosti. Njeno lepo lice se nabra.
Da li ste pokuali i pronali ko je ona bila?
To je moj posao, vidite. Ja sam kao detektiv, zaista, osim to obino nije bilo zloina. Ja
dobijam tela koja nisu prijavljena i treba da vidim da li ima srodnika, ili prijatelja, ak, ko e
preuzeti odgovornost i, ako nema, ja organizujem sahranu i popisujem svu imovinu. Bacam je u veini
sluajeva. Ponekad se oseam strano, kada pregledam fotografije, ili pisma, ili stvari koje su nekada
morale nekome mnogo znaiti. A mi ih samo sve upakujemo i uvamo ih u velikom ormaru nekoliko
meseci, a onda ih bacamo. Spalimo ih.
ta ste uradili sa Lajeninim stvarima?
Ona je bila drugaija - mi ak ne znamo da li je uopte imala nekih stvari. Sve to smo imali
bilo je mrtvo telo kod kanala.
A to se nije esto deavalo?
Ne tako mnogo - mada se deava ee nego to biste se usudili da pomislite.
Muzika sa orgulja se promenila i kapelan ude, tako da se nas dve utiasmo. Gledajui u nas, on
sveano poloi ruku na Lajenin ravan koveg, upravo iznad mog cvea. Ali, pre nego to je bilo ta
izgovorio, zau se neki zvuk iza nas. Okretoh se i ugledah etvoro mladih ljudi kako nespretno
zastajkuju na ulazu. Odmah sam ih prepoznala, mada su bili vrlo razliito obueni, u udnu rasparenu
crnu odeu, koju su verovatno napabirili od prijatelja. Tu je bila Silvija sa svojim zelenim oima,
koja je izgledala kao vilenjak, stidljiva crna devojka, Karla, koja je bila poslednja iz grupe koja je
videla Lajen ivu, Spajk sa obrijanom glavom, kosmati Lori. Svako od njih je drao mali buket
cvea, mada je Silvijin izgledao kao da ga je nabrala iz prednjeg dvorita dok je prolazila. Karla je
kupila ogroman, votani buket jorgovana, koji mora da je mnogo kotao; mogla sam da ga namiriem
sa mesta gde sam sedela. Ja im se nasmeih, ali oni mi nisu uzvratili. Moda me se nisu seali.
Izgledali su zbunjeno, samosvesno, a Spajk se kikotao i gurkao Lorija dok su vukli noge prema
kovegu, pa stavie cvee do mog buketa, a zatim se polako vratie do klupe preko puta nas.
Sluba najzad poe. Bar se kapelan nije pretvarao da je poznavao Lajen ili da je mogao rei bilo
ta o njoj. On je samo brzo proao kroz potrebni ritual. Na pola slube, osetih kao da me neko
posmatra i okretoh se. Kratak bol prostreli me kroz grudi. On je bio tamo. Vil. Obuen u strogo crno
odelo, vie nego ikad liio je na vranu. Sedeo je pozadi, prekrtenih ruku, i zurio u mene. Ne, to nije
bilo to. Zurio je kroz mene, kao da uopte nisam bila tu. Oi su mu izgledale kao rupe na suvonjavom,
ekinjastom licu. Kosa je bila oiana do lobanje i mogla sam da vidim mali beli oiljak na
njegovom skalpu. Okrenuh se nazad, a njegov pogled kao da je progoreo rupu u mom vratu.
Kada je koveg otiao, zamislila sam Lajenino telo u njemu, kako sagoreva. Iz friidera u vatru.
Zamislila sam njeno slatko malo lice, njene izgrickane nokte, medaljon u obliku srca: Najbolja
Suze su me pekle u oima, ali ja ih zaustavih. Du sedita zau se zvuk plaa. Kada sam digla pogled,
to nije bila jedna od devojaka, ve Lori, koga je Lajen jednom poljubila, koji joj je pruio svoje
nespretno lice, a ona ga uzela u ruke i poljubila ga pravo u usta. Stidljiva Karla ga je drala za ruku.
Spajk je gledao dole u svoje velike crne izme i nisam mogla da vidim njegovo lice. Samo je Silvija
gledala na stranu, svojim mirnim oima, zelenim kao more.
Muzika sa orgulja je svirala, a mi ustadosmo da krenemo. Vil je jo sedeo pozadi sa pogledom
fiksiranim na mesto gde je bio koveg. Gledao je bez izraza, dok nisam videla da mu je lice bilo
obliveno suzama. Nije se trudio da ih izbrie ili sakrije. Otila sam do njegove klupe i pruila mu
ruku: Hajde.- rekoh. On me je gledao, kao da sam bila neki stranac. Ja uzeh njegovu ruku i povukoh
ga: Hajde, za minut je sledea sahrana. Ne eli valjda da sedi i na drugoj sahrani?
Izvukla sam ga napolje, mirkajui na sunevoj svetlosti. Njegova ruka je bila hladna i kretao se

kruto.
Jesi li dobro,Vil?
Nije odgovorio, ali me je najzad pogledao, slepo. Izvukoh maramicu iz tane i izbrisah mu lice.
On je stajao mirno i dozvoljavao da to radim. Stavih ruku na njegovo rame, ali to je bilo kao da
dodirujem tablu: Vil? Vile, mogu li da te odvezem kui?
Ne. Otrgao se od mene.
Gde su ti kola?
Peaio sam. - uspeo je da kae. Njegovo lice je bilo oamueno kao da mu je neko spustio
ciglu na glavu.
Dozvoli da ti pomognem.
Nije mi potrebna pomo.
Pogledah u njegovo skamenjeno lice, njegovo duboko oajanje, i sva stara nenost se podie i
preplavi me. Bila mu je potrebna pomo vie nego ikome drugome koga sam ikada srela.
Hajde, - rekoh, i stavih ruku ispod njegove - hajde da malo etamo.
Hodali smo u tiini, daleko od krematorijuma. On je iao kud god sam ga ja vodila. Kao da se
saplitao du tamne peine. Mogla sam da ga vodim na kanal i da ga nadnesem nad mrku vodu i ne bi
primetio. Ali, malo po malo, osetila sam da se oputa uz mene. Htela sam da ga povedem kui sa
sobom i da brinem o njemu. elela sam da mu trljam vrat, da ga okupam, da mu skuvam neto, da
uinim da se smei, da ga posmatram kako spava u tami, da ga zagrlim vrsto, da poljubim njegova
nesrena usta - ne zbog seksa ve zbog intimnosti. Ljudski kontak: oseaj nekog drugog uz sebe u
ovom hladnom svetu. Ali, on me nikad ne bi pustio da uem u njegov svet. Ne tek tako.
Evo mojih kola. Odveu te kui.
Nije se suprotstavio. Otvorih vrata i pustih ga unutra. On pogleda gore u mene, kao da je neto
hteo da kae, ali se predomislio. Vozila sam u tiini i ostavila ga kod njegovih ulaznih vrata.
Poslednje to sam odlazei od njega videla; on je jo stajao tu, kao stranac koji nema pojma gde se
nalazi. Izgledao je tako usamljen.
Telefonirala sam Popi. Njen pozdrav je zvuao malo otro.
ta ima novo?- upitah.
Nita. - ree ona uvredljivo. Ali, onda dodade: Zvala sam i ostavljala poruke kod one Duli, a
ti nikad nisi zvala.
Jako mi je ao, - rekoh - imala sam puno posla.
Fino. Ali ne moe drati ljude na odstojanju.
Oh, Popi, gledaj, stvarno mi je ao. Da svratim sada?
Ne, Seb i ja izlazimo da razgovaramo - ne znam da li e to doneti neko dobro. - Ona se gorko
nasmeja.
Sta nije u redu? Deava li se neto?
Oh, zna, uobiajeno. Uspean mu i ena koja ostaje kod kue.
Misli
Ne znam, Kit. Hajde da razgovaramo kasnije. O.K.? Moram da idem i stavim malo minke.
Izgledam kao neka staromodna stara matrona.
Ne govori takve stvari.
Zato ne? To je istina.
Ne, nije. Ti si divna.
Ne budi glupa. Vie ne mogu da stanem ni u jednu od mojih haljina.
Ne. Zaista tako mislim. Ti si divna i velianstvena i on ne zna koliko je srean.

Ona je mrktala: Izvini to sam bila osorna.

Ne, ja se izvinjavam.
Stavila sam ajnik da provri voda da skuvam pastu. Ono to sam stvarno elela bilo je da sedim
na mojoj sofi i da mi neko servira aj i kolaie, da me mazi, da pazi na mene. U jednoj najkraoj
sekundi, dozvolih sebi da sanjam kako mi majka miluje kosu i govori mi kako sada mogu da se
odmorim.
Drhtala sam od umora i emocija dok sam mislila o Lajeninom kovegu kako klizi u plamen.
Zamiljala sam kako Popi oajno proba odeu ispred ogledala u svojoj sobi i videh njeno razoarano
lice dok je gledala u svoj odraz u ogledalu. A onda sam zamislila Vila, potpuno samog u njegovoj
praznoj kui.
Iznenada, nisam mogla vie da izdrim. Obukoh konu jaknu i otrah do kola. Vozila sam veoma
brzo, nestrpljiva kod svakog semafora. Kada je otvorio vrata, jo je bio u crnom odelu. On se skloni i
propusti me da uem, a ja zalupih vrata za sobom. Odvela sam ga do sofe i gurnula u nju, pa sela
pored njega. Uzela sam njegove hladne ruke, pa sam duvala u njih da ih zagrejem. Otkopah gornju
dugmad njegove koulje. Skidoh mu kabaste crne cipele.
Skuvala sam ti olju aja. - rekoh i nije protestvovao.
U njegovoj kuhinji, ispekla sam u tosteru dve krike hleba i premazala ih marmeladom koju sam
nala u friideru.
Ponaa se kao moja majka. - ree on, ali uze veliki zalogaj tosta.
Nisam ga pitala zato je bio tako tuan. Samo sam ga posmatrala kako jede tost i pije aj. Onda
sam ga odvela uz stepenice i skinula mu svu odeu, kao da je dete; legao je u krevet, a ja sam sela
pored njega i milovala mu oianu glavu. Najzad on zatvori oi i ja sklonih ruku.
Nisam zaspao. - ree meko.
Dola sam samo da se uverim da si dobro.
Da, da. Ne bi trebalo da toliko brine o drugim ljudima, Kit.
Ne mogu drugaije.
Ej, - okrenuo se od mene - trebalo bi da vie brine o sebi, zna.
Zato?
Dobri doktor.
Vile?
Mmm.
O onome to sam rekla
Ali, on je najzad zaspao. Njegovo lice je omekalo, usne mu se lako razdvojie, prsti popustie i
neno se savie oko pokrivaa. Posmatrala sam ga jedno vreme, a onda sam ustala, navukla zavese i
izala.

40
Moj zakazani pacijent nije stigao, pa sam kupila pivo i stajala napolju na stepenicama, posmatrajui
one koji su stizali u pozorite.
Pozorite Gejba Tila, Slatka kua, bila je jedno naputeno skladite koje se nalazilo na
eleznikom imanju, kraj ogromnog gasnog postrojenja i kanala. Tu su bile velike skele i privremene
kabine, ali, ljudi, lepo obueni i na visokim tiklama, jo su napipavali prolaz kroz kr sa puta
izmeu gomila ruina. Vest End je bio na samo etvrt sata odatle, ali je izgledao kao drugi kontinent.
Volela sam to u Londonu. Ma kako da ste bezbedni i odomaeni, nema ni pet minuta hoda do neeg
stranog i udnog.
Uvaeni ljudi su se spoticali do improvizovanog glavnog ulaza i onda, skoro bez izuzetka, gledali
okolo u svoje okruenje, smeei se sa detinjastim zadovoljstvom to rade neto uobiajeno na
jednom nemoguem, skoro tajnom mestu. Ili je to bilo samo estitanje to su se izloili avanturi da
dou na tako opasno, sporedno mesto.
Gomila je poela da se smanjuje, poto su posedali na svoja mesta. Gledala sam na sat. Prolo je
dvadeset dva minuta. Neu da stojim, zar ne? Ali, evo ga, zahuktao se malo im me je spazio, pa
uinio patetian napor lakog tranja da bi pokazao da je u urbi.
Nisam zakasnio, zar ne? - konstatova Oben, gledajui okolo snebivljivo.
Imamo nekoliko minuta. Mogu li da ti uzmem pie? On se osokoli: Ima 1 ovde bar? - upita.
Podigoh moje pivo kao odgovor.
Dupli sko.
Gurala sam se kroz gomilu. Kada sam uspela da uzmem pie, zvono je zazvonilo.
Moramo da budemo prilino brzi. - rekoh, dodajui mu pie. On ga ispi na eks.
Bilo mi je potrebno. - ree promuklo. - Nisam naviknut na takvu vrstu stvari.
Nisam ni ja. - potvrdila sam. - Nisam bila mesecima u pozoritu, ni godinama. Mislila sam da
bi bilo dobro doi ovamo. Vrsta proslave.
Oben je izgledao glupo: Poslednji put kad sam iao bila je 1958. godina. To je bila neka vrsta
mjuzikla. Na rolerima. Nikada nisam imao potrebu da ponovo idem. O emu se ovde radi?
Ja pogledah u moj program: Ne znam, - rekoh - neto to ima veze sa istorijom ovog mesta.
Oben je gledao enjivo u svoju praznu au: Nisam znao da postoji bilo kakva istorija pored
kriminala.
Glas koji je dolazio preko razglasa obavestio nas je da e predstava poeti. Uosmo da
zauzmemo mesta, ali se ispostavilo da nema nikakvih sedita.
Pijani dan nije bila normalna predstava, kao to ni Slatka kua nije bilo normalno pozorite.
To je vie bilo lutanje po zatvorenom karnevalu. Bilo je onglera, klovnova, ljudi na kutijama od
sapuna koji su drali govore. Bilo je dece koja su igrala razne igre, pevala i vikala. Bilo je
stilizovanih skeeva, koje su izvodili ljudi razliitih doba starosti, u kostimima koje su vadili iz
ormara nasred pozornice. Akcija se odvijala po celom prostoru, ponekad u isto vreme, pa morate da
lutate pogledom i pokusate da uhvatite ta moete.
Prvo sam bila iritirana, stavljena na muke oseanjem da gubim neto vano na drugoj strani hola,
ali malo posle sam se opustila i tretirala to kao etnju kroz jedan egzotian strani grad. Oben je
najpre gunao zbog toga to nema prave prie, ali onda ga je lepa ena maioniar izvukla iz gomile.
Pitala ga je za ime i ta radi i bilo je mnogo smeha kada je priznao da je policajac. Mnogo je
pocrveneo, a bio je veoma iznenaen i zateen kada je naao jedno jaje u unutranjem depu svog

sakoa.
Dopadalo mi se sve to, delom i zato to sam na neki udan nain bila osloboena da mislim.
Gledala sam sa ogromnim zadovoljstvom oveka koji je hodao po ici iznad nas, ali u isto vreme
moja glava je brujala dok sam se seala svega kroz ta sam prola poslednjih mesec dana. Ila sam
kroz dogaaje i sakupljala ih po nekom redu i, naravno, to nije ilo. Ali, po prvi put, usred srene
gomile ljudi, izgledalo je da mi nije tako mnogo stalo.
U meuvremenu, glumci nisu nestajali u svojim garderobama, ve su lutali kroz gomilu,
predstavljajui se i askajui. Oben i ja smo razgovarali sa jednim onglerom i sviraem na
harmonici i sa grupom dece koja su ila u lokalnu osnovnu kolu. Oben je predloio, tonom punim
nade, da odemo i razgovaramo sa mladom enom iza bara, i tako smo izali u foaje, koji je bio
samo drugi deo starog stovarita. Oben mi je kupio din-tonik, a za sebe jo jedan dupli sko.
Devojka koja ga je sluila mora da je bila tinejderka. Njena kosa je bila sasvim kratko podiana i
izbeljena. Imala je prstenje svuda oko uiju, i u nosu i donjoj usni. Pitala sam je koliko dugo ovde
radi.
Nekoliko nedelja. - ree.
Da li ste negde iz okoline?
Pretpostavljam da jesam. - odgovorila je nemarno.
Mora biti dobro imati takvo mesto na ovom prostoru.
Mislim da je tako.- odgovori ona, a onda neko iza mene narui pivo, pa smo se sklonili.
iveli! - rekoh Obenu i mi kucnusmo ae. - Jasno je ua Gejb radi svoj deo za lokalno
stanovnitvo. Ovo pozorite malo lii na omladinski hostel Vila Pevika.
Oben gucnu svoje pie, mrmljajui od zadovoljstva: Mislim da on radi malo bolje od Vila
Pevika. - ree, pa dodade: To nije ba moja vrsta predstave. Ja vie volim dobru priu. Ne mogu
vei deo da pratim. Ali mogu da vidim daje to dosta pametan posao. Zdravo, vidi ko je ovde!
On klimnu glavom nekome i ja pogledah okolo i spazih Gejba Tila u razgovoru sa ozbiljnim
parom .
Hajdemo gore. - rekoh.
On izgleda zauzet.
Onda emo ga prekinuti.
Gurali smo se kroz gomilu i ja uhvatih Gabrijelovu ruku. On pogleda okolo i spazi nas:
Iznenaenje, iznenaenje! - vikala sam.
Zaista. - potvrdi on.
Predstavio nas je paru sa kojim je razgovarao. Nisam zapamtila njihova imena, ali nije vano, jer
su, poto su nas radoznalo pogledali, otili jednoj drugoj grupi ljudi, koje su, izgleda, takoe
poznavali.
Niste mislili da smo kulturni tipovi.- naalih se.
On nas pogleda sa iskrenom zbunjenou. Da li je mislio da smo par? ta je sa mnom? Da li ima
iko uvrnut na svetu, a da Ljudi nee pomisliti da izlazim s njim, ako stoji pored mene?
Pa - poe on.
Ovo je fantastino. - rekla sam. - Nisam mogla da shvatim da je to tako ogromna predstava. I
ovaj uzbudljivi ou, i upoljavanje ovog lokalnog stanovnitva - brbljala sam. Prestani da brblja,
Kit.
Nisam tu samo ja, - ree on - ,ja sam samo umetniki direktor. Postoji odbor direktora i jo
razni drugi ljudi.
Ne budite skromni. - rekoh. - Da li je Brajoni ovde?

Ona ne radi ovde. - ree on. - Ona je kod kue. Jo nije sasvim dobro.
Nastade tajac.
Tako, - rekoh - Vi svakako morate da vidite neke stvari.
Da, ima par stvari.
Formalno se rukovasmo za dovienja. Nije izgledalo kao da su Gabrijel i Brajoni emigrirali. On
e raditi na ovom prostoru, ja u iveti na tom prostoru, a ipak, London kao London, mi se verovatno
nikada vie neemo sresti.
Kada je on otiao, Oben mi se nasmei.
Izgleda vrlo veselo. - rekoh.
I jesam. Proveo sam oko sat i po sa tobom i nisi mi jo rekla da sam pogreio u svemu.
Nisam mogla da zadrim osmeh: Ja radim na tome na svoj nain. -rekoh. Zvono je zazvonilo za
drugu polovinu predstave. Uzeh gutljaj pia: Zna, i ja se oseam potpuno veselo. Ovo je bilo lepo
vee. Izala sam iz kue. Problem je to, kada se oseam veselo, tada poinjem da brinem. Ja sam
puritanka, vidi. Verujem da su ljudi sreni samo ako postoji negde neto o emu ne znaju.
Nikada nee biti srena sa tim stavom. - ree Oben.
Ljudi mi stalno to govore. elim da kaem jo samo jednu stvar i onda u zautati. Znam da treba
da budemo zadovoljni sobom, dobro obavljenim poslom i sve to, ali, neto u meni stalno zanoveta.
To ti je kao kad kupi koulju i, ma kako paljiv bio, uvek ostane ioda koja je tu da te ubode.
Oben je izgledao zbunjeno: Da 1 je to jedina stvar koju si htela da kae? O kouljama?
Ne, sluaj. Majkl Dol je naen mrtav sa onim trofejima.
Sa time nema problema, zar ne? Ti si jedina koja zna o tim ljudima. Ubice uvaju trofeje, zar
ne?
uvaju. - sloih se. - To je apsolutno standard. To ine da postignu nadmo nad svojim
rtvama, da ponovo doive iskustvo. Oigledno to nisu normalni trofeji. olja za hranu pripadala je
maloj devojici, koja nije bila njegova rtva.
Da, ali to je ipak trofej, zar ne? To je bila uspomena da je ubio njenu majku. Uz sve to, mi znamo
da bi tu moglo biti neto drugo to je pripadalo Filipi Barton, u toj prljavoj rupi gde je on iveo.
U pravu si. - rekoh. - Na isti nain, kona torba koju je imao od Brajoni nije bila normalan
trofej. Za poetak, ona nije bila mrtva.
On se drao u borbi i nije poputao. Mobilni takoe. Imao je kju od Brajonine kue. Mogao je
da ga upotrebi.
Da. - rekoh. - Ja u samo spomenuti dve slabe take koje emo jo da pogledamo u ovoj igri i
to e biti kraj svega. Mi sada pretpostavljamo da je Majkl Dol napao Brajoni Til na stazi pored
kanala. To e svakako imati veze sa koincidencijom njegove pojave na sceni. Ali, ta je sa drugim
mukarcem?
Mislio sam o tome. - ree Oben, uzimajui jo jedan gutljaj pia. -Mi u to gledamo iz
pogrenog ugla. Umesto da vidimo Terensa Meka i Mikija Dola kako spasavaju Brajoni od
nepoznatog oveka, mi imamo Terensa Meka i nepoznatog oveka koji spasavaju Brajoni od Mikija
Dola. Nije iznenaujue to Mek i Brajoni nisu shvatili ta se deava.
i taj nepoznati heroj je pobegao jer je bio suvie skroman da primi pohvale?
Ima puno ljudi koji ne ele da se sretnu sa policijom, ak i kao svedoci. Moda je nosio drogu,
ili tako neto.
U redu. - rekla sam. - Poslednje pitanje: ta je sa listom Filipe Barton? Sta je sa telefonskim
pozivima u hotel?
Oben isprazni svoju au i stavi je na bar: Prva stvar je da nije potrebno da znamo. Kada ubica

umre pre nego to je otkriven, ima uvek detalja koje nikada ne moe da otkrije. Moe biti bilo ta.
Moda moda. - on je gledao okolo - moda je Brajoni slikala Lajen, a Filipa je to
videla na jednoj izlobi i elela kopiju i.
Brajoni je rekla da nije poznavala ni jednu od njih i zato bi elela da telefonira u prihvatilite?
I zato bi to navelo Majkla Dola da ih sve ubije?
To mi je ba bilo na vrh glave. - ree Oben, malo iritiran.- Da je bilo vremena, ja bih doao
do neeg boljeg.
Zar te to ne brine?
Ono to me brine jeste pola tuceta ili tako neto, ubica na kojima sam radio, a gde mi nikada
nismo uopte nikoga nali. Ja mislim o njima svake veeri pre nego to odem na spavanje. Otprilike
jednom godinje iskopam stare dosijee i pitam se da li smo neto propustili i da li se razvilo neto
novo to bismo mogli da pokuamo da uradimo. Ovaj sluaj je zavren. To me ini srenim. Nije mi
vano nekoliko nedostataka. Zapamti, stvarnost je pametnja od nas. Ne moe oekivati da sve to
razume.
Htela sam vie da kaem, ali obeala sam - a, osim toga, bleh muzika je zasvirala napolju.

41
Loti i Megan su igrale neku komplikovanu nerazumljivu igru na travi. Jedan as ranije dala sam
veliku purpurnu mekanu lutku dinosaura Loti i crveno-belog mekog pua Megan i obe su nastojale da
se istiu u igri. Ejmi sam dala zeleno-plavog mekog raka i ona se kotrljala niz brdo i pokuavala da
ohrabri raka da se kotrlja sa njom. Iza njih je bio London, koji je izgledao divno magliast tog vrelog
popodneva sa visine Brda jagorevina.
Leala sam na ilimu, podboena na jedan lakat. Uzeh jo jedan gutljaj hladnog belog vina.
elim da ujem sve o tome. - ree Popi. - Naravno, Seb mi je neto ispriao - ona baci
pogled na Megan, a onda na Ejmi. - Megan, prestani sa tim! Prestani odmah ili u ti to uzeti! Ali,
Sebova verzija je verovatno prilino razliita od tvoje. Njen ton je bio suv.
Legla sam na ilim.
Ne znam da li mogu to da ispriam povezano, - rekoh - posebno jednog popodneva kao to je
ovo, sa dve ae belog vina koje ve krui mojim telom.
To je bio jedan potpuno enski piknik. Tri devojice koje su se igrale na travi, dok su dve majke i
jedna ne-majka sedele na ilimu. Druga majka je bila Dini, jedna stara Popina prijateljica. Oevi su
bili negde na drugom mestu. Dinin mu je negde igrao kriket, kako je rekla - a Seb je bio u
televizijskom studiju, negde ispred nas u centralnom Londonu.
O emu on sada pria? - upitah. - Jo o sluaju Filipe Barton?
Mislim da jeste. On reklamira tu knjigu koju je skoro zavrio.
O sluaju? To je iznenaujue brzo.
On je pisao onako kako je radnja ila.
Je li sada sve u redu izmeu vas?
Ne ba. - Ona ponovo baci pogled na devojice. - Ali, sada ne mogu o tome da razgovaram.
Naravno. Kasnije.
O knjizi - u stvari, bie zaista polaskana. Pogodi zato?
Uzeh gutljaj vina: Ne znam, - rekoh - zato?
On je delom dobio ideju od te prie pred spavanje koju si ispriala devojicama kada si svratila
na veeru pre nekoliko meseci. To ih je dralo budne oko mesec dana. Neto o tvravi, zar ne?
Kako se zove knjiga?
Crvena soba, mislim. Moe li biti da je to?
Da, moe biti. To je bila nona mora koju sam imala. O tome se radilo.
Oh, vidim. Seb mora da je razgovarao sa tobom o tome.
Nisam odgovorila, jer sam za trenutak bila preplavljena, gurnuta, uguena u samosaaljenju. Biia
sam udarena u lice i imala none more koja me nisu ostavljale na miru. I sada sam se oseala kao da
sam opljakana i kao da je moja lina nona mora ukradena od mene. Ispraznih svoju au a onda
pomislih, pa ta, doavola? Koga je briga?
Rastureni po aravu bili su sendvii, voe, penuava pia i neke stvari koje sam zgrabila u toku
rasprodaje u supermarketu: plastine tube sa jelom i tarama salate, hleb, masline, tapii, minijaturne
pitice, argrepice za bebe, komadi karfiola. Umakala sam argarepu za bebe u neki ruiasti sos i
vakala. Oseala sam se utrnulo - skoro zadovoljna tim stanjem - dok sam leala i vakala, gutala
pie i askala, ali sam mogla da vidim da je panja druge dve ene bila uvek nekompletna. Bilo da mi
govore o neemu hitnom, ili da otkidaju parad karfiola, one bi uvek zverale okolo ili gledale preko
moga ramena, u potrazi za devojicama. U jednom momentu ja sam promrmljala neto sa namerom da

ih uverim da su one na samo nekoliko jardi udaljene od nas, a Dini je odmah odgovorila priom o
prijateljici prijateljice koja je ostavila trogodinju devojicu bez nadzora samo dva ili tri minuta u
bati sa malim ribnjakom koji je jedva bio dublji od jednog ina. Pa, moete zamisliti ostalo. Dini je
bila tamnokosa ena solidnog izgleda, sa divnim osmehom. Bila je prava majka, pitala sam se ko je
ona bila pre nego to je dobila Loti. Neko kao ja, verovatno, mislila je da je u redu onakva kakva je.
Ponovo legoh i zatvorih oi. Blizu mog uha, Popi je vikala devojicama da dou i ruaju, upravo
sada i kada kaem mislim ba sada. Tu je bilo jedno zameateljstvo od malih tela i vritanja, jer je
neko doao do arava bez ekanja nekog drugog i odjednom sam osetila ok hladnoe na mom
dinsu. Uspravih se sa uzvikom i videh da je boca vina bila prosuta preko mene i da je to uradila
Megan dok se pentrala prema komadima piletine. Kada je videla ta je uradila, njeni jauci su
nadvikivali vrisku njenih sestara. Popi je uze u ruke.
To je apsolutno u redu, Megan, draga. Nemoj da plae. Uopte nema veze, zar ne? Kit, moe li
da kae Megan da nema veze?
Nema veze, Megan. - rekoh posluno.
Zao mi je, Kit, - ree Popi - ali Megan postade smeno neraspoloena zbog tih stvari.
U to vreme Megan je izgledala kao da je ve otkrila svoja raspoloenja i sada je glodala pare
piletine.
U svakom sluaju, - ree Dini veselo - belo vino ne ostavlja mrlje. U stvari, njega koristimo
da otklonimo mrlje od crnog vina, zar ne?
Samo je malo mokro. - rekoh, upijajui mrlju paretom kuhinjskog papira. Oseala sam da sam
ja bila ta koja je trebalo da kae da nema veze, pre nego one.
Boe, - smejala se Popi - trebalo bi da bude zahvalna to je to samo vino. Ne bi mogla da
zamisli mrlje koje ja imam na mojoj odei.
Smeila sam se, sa samo malim deliem napetosti, i ponovo napunih svoju au.
Zna, - ree Dini - mislim da su tvoja ubistva uticala na mnoge majke.
Teko da su moja. - primetih.
Ta jadna mala devojica, ija je majka odvedena dok se ona igrala na igralitu. Ja sam jedva
putala Loti van mog vidokruga otkad se to desilo. Znam da je to iracionalno.
Ja pomrmljah da se slaem.
Zar te to nije jako pogodilo, Kit? Zar ne nalazi da je to nepodnoljivo?
Stavila sam svoju au od vina na ilim, onda bolje promislila o tome, pa je opet podigoh: Ne
znam da li je to prava re. - rekoh. - To ini da se oseam tuno.
Ako govorim o sebi, oseam se sigurnije, u svakom sluaju, sada kada osoba koja je to uradila
nije vie tu. Videla sam detektiva na televiziji. Tako je lepo govorio o tebi.
Gledala sam u male devojice. Ejmi je dohvatila puding. Ona je jela okoladu, pa je toliko
razmazala po licu i toliko mrva rasula po aravu da je bilo teko poverovati da e ita od toga
dospeti u njena usta.
Nije tako zadovoljavajue kao to biste mogle pomisliti. - rekoh. -Ovaj ovek - zvao se Majki
Dol - upravo je naen mrtav.
Ubili ga graani. - prekide Popi.
Oigledno, ja ne bih branila tako neto. - ree Dini. - Ali, moram priznati da je, kada sam
itala o tome, moja prva misao bila odlino. Ona privue Loti sebi i pomilova je. - To je moda
surova pravda, ali tu je ovek koji vie nee initi nikakvo zlo.
Ili dobro. - dodadoh.
Ali, ti mora da zna sve o njemu. - ree Popi u ohrabrujuem tonu, oseajui moju alost.

Upoznala sam ga.

Uh! - ree Dini. - Grozan. Kakav je bio?
Bio je grozan. - rekoh. - Bio je vrlo uznemiren, bio je antipatian u mnogim pogledima, malo
patetian.
Ali, kako je to poznavati nekoga ko je uradio te strane stvari? - upita Popi.
Nisam sigurna.- odgovorih. - Trebalo bi da pita Seba. Ja ne mislim da je on poinio ubistva.
Aumro je pre nego to su se stvari tano istraile.
Ali, postojao je vrst dokaz. Policija je tako rekla.
To je tano. Postoji vrst dokaz. Mnogo dokaza. Na nesreu, to se nije sve dobro sloilo. Ali, vi
ne elite o tome da sluate.
Gledala sam ih. One zaista nisu elele da sluaju o tome. Devojice, koje su se razile okolo,
vratile su se i sada su traile panju. Ove majke bile su vezane za svoju decu kao elinim icama, a
njihova lica su se stalno i neprekidno okretala za njima. Da li su pala? Da li su otrala? Da li su
suvie buna? Da li su suvie tiha? Da li su ubijena? Mislila sam o maloj Emili na igralitu, kako
kopa u pesku dok je njena majka odvedena i tuena do smrti. Stvorila sam scenario u svom umu kako
sam inila mnogo stotina puta ranije i prolazila kroz njega sa Majklom Dolom u ulozi ubice
psihopate. To je bilo to. Ja skoih na noge.
Gde ide? - upita Popi. - Izgleda kao da si videla duha.
Moda jesam. Izvini. Moram da urim. Neto
Mogu li da gledam u sunce? - upita Megan.
Ne! - viknu Popi. - Nikada ne sme da gleda u sunce.
Zato ne? - usprotivi se Megan.
To e ti izgoreti oi.
Ako zatvorim oi? - Ona zatvori oi. - Da 1 je u redu ako zatvorim oi?
Valjda jeste. Ali ne moe nita da vidi.
Nije tamno. - ree Megan. - Crveno je. Odakle dolazi crveno?
Ne znam. - ree Popi. - Pretpostavljam da je od krvi u tvojim onim kapcima.
Krv? - uzviknu Megan. - Jupiii! Ja gledam u svoju krv. Hajde da svi gledamo svoju krv.
I male devojice su se slepo teturale po sunanom zelenom brdu, gledajui u svoju krv, dok sam
urila, udaljavajui se od njih, kao da me neko goni.

42
Bila sam skoro bez daha kada sam stigla u svoj stan, a glava mi je buala od belog vina i sunca, ali
odmah podigoh slualicu telefona i pozvah Obena. Bio je negde izaao. Mogla sam da ujem
saobraaj, ljude kako razgovaraju: Jesi li zauzet? - upitah.
Vikend je, Kit, - podseti me on - ta je? Hoe da me vodi u operu?
Htela sam da te obavestim da u ii da vidim malu Emili Barton.
ta?
Zna, erku Filipe Barton.
Znam ko je ona, doavola. Ona ona. - Izgledalo je da nema dovoljno vazduha. - To je tako
loa ideja.
Ima samo jedno pitanje koje moram da postavim.
Kit, Kit, - ree on blae, kao da pokuava da me odgovori od skoka sa prozora - uvek postoji
jo jedno pitanje. Razmisli ta radi. Opet e da uznemiri tu jadnu porodicu Poludee. Uinie
da ja poludim. Ostavi to!
elela sam da pitam da li misli da policajac treba da poe sa mnom.
Ne, definitivno ne. Sluaj je zavren. Ovo je slobodna zemlja. Moe da pozove koga god
hoe, ali to nema nita sa nama. Ozbiljno, Kit, svia mi se, ali ti je potrebno neto, ne znam ta je
to.
Linija se prekide. Ne znam da li je Oben uao u tunel ili je odustao u oajanju. Treba mi snimanje
na traku. To mi treba. Imala sam jedan aparat negde. Nekoliko minuta sam traila i nala mali plejer
za kasete na dnu ormara i onda, meu raznim stvarima, naoh kasetnu traku, sa jedne zabave, jo kad
sam bila na koledu. To e biti dovoljno. Nazvala sam kuu. Odgovorila je ena.
Halo, da li je to Pem Vir?
Da
Ovde je Kit Kvin. Da li se seate? Ja sam
Da, seam se.
Pitala sam se da li mogu doi i provesti nekoliko minuta sa Emili.
Nije trenutno tu.
Mogu li da doem kasnije?
Ali, ja sam mislila da je zavreno.
Samo hou da stavim taku na neke stvari i da precrtam neke stvari. A i elela bih da vidim kako
je Emili.
Izgleda da je u redu. Srena je sa svojim drugaricama i poela je da radi guvernanta.
Mogu li da doem? Bila bih pet minuta.
Ne elim da budem teka, ali, je li to zaista potrebno?
Bila bih veoma zahvalna. - rekoh vrsto, neumoljivo. Nastade pauza: Vratie se posle etiri.
Moda biste mogle da razgovarate pre njenog aja.
Biu tamo.
Bilo je formalnije nego pre. Stigla sam pre Emili i naoh mesto u kuhinji, gde sam mogla da
ukljuim moj rikorder. Nervozno sam testirala par puta, govorei jedan-dva, jedan-dva u mikrofon i
vraajui traku. Odjednom nisam bila sigurna da li je to bilo prvi put dva ili drugi put, pa sam
ponovila govorei A-B-C-D, da bi bilo bolje.
Emili ulete u sobu kao mali brbljivi gremlin u crvenim farmericama poprskanim bojom, a plava

guvernanta je trala da bi draia korak sa njom. Izgledala je tako srena. Stvorila sam njenu sliku
kada protekne jo pet godina, bez ivog seanja na njenu majku, bez iega to bi moglo razmrsiti tajnu
ubistva njene majke, i poluistinitih pria o Filipi, koje e joj drugi priati. Ona potra napred i
pomilova kolena svoje bake. Kada me je videla, utia se. Ja prioh i kleknuh pored nje.
Da li me se sea? - upitah. Ona odmahnu glavom sveano i pogleda u stranu. - Imam neto da
ti pokaem.
Ona se upravo spremala da bude stidijiva, ali, zbog iznenadnog interesovanja, zaboravi na to.
Dala mi je ruku i mi doosmo do kuhinjskog stola i mog rekordera. Pem je sedela preko puta nas i
pomno posmatrala.
Pogledaj ovo. - rekoh.
Sta? - zapita zainteresovano.
Ja pritisnuh dugme na rekorderu: Reci neto.
Neu da kaem neto.
Sta radi u plesnoj koli?
Radim sve. - ree ona vrsto.
Iskljuih kasetofon, premotah traku i ponovo je pustih. Njena usta se otvorie od iznenaenja.
Uradi to ponovo.- ree oduevljeno.
U redu. - Pritisnuh dugme za snimanje. Sedoh jako blizu nje. Mogla sam da namiriem sapun i
boju.
Pa, - rekoh - o emu emo da priamo?
Emili nabra nos i poe da se kikoe: Ne znam. - ree. - To je tvoj oiljak. - dodade,
pokazujui na moje lice.
Jeste. - rekoh. - Vidi? Sea se.
Je 1 te boli?
Ne tako mnogo. - rekoh. - Bolje je.
Mogu li da pipnem?
U redu.
Ja se nagoh napred, a Emili isprui svoj kaiprst. Onda krenu prstom od mog uha, niz obraz, do
ivice moje vilice. Nema bola sada.
Kada smo ranije razgovarale, - rekoh - igrala si se sa drugaricom i razgovarale smo o
igralitu. Igrala si se na igralitu kada je tvoja mama otila. Da li se sea toga?
Da. - ree ona.
Mnogo ljudi je prialo sa tobom o tome, zar ne? - upitah.
Policaaajac. - ree ona.
Tako je. - potvrdih. - I ti policajci i ene, oni su te pitali da li si videla da mama odlazi sa
nekim i ti si rekla da nisi.
Emili je arala po stolu. Mogla sam da osetim da je gubim. Tanka nit panje devojice od skoro
etiri godine bila je skoro na kraju. Ja pogledah u rikorder. Trake su se okretale. Dola sam ovde sa
samo jednim metkom u pitolju. Opaliu, pa, ako nita iz toga ne ispadne, to e stvarno biti to. Rei
u utivo dovienja, otii kui i okrenuti se ponovo onim deliima moga ivota koje sam suvie dugo
zanemarivala. Ispruila sam ruku i obuhvatila Emilinu tanunu, toplu, ruicu. Malo je stegnuh da joj
privuem panju. Ona me pogleda.
Neu da te pitam o tome Emili. Hou da te pitam o neemu drugom. Moe li mi ispriati o lepoj
eni?
ta? - ree Emili.

ta Vi? - pobuni se Pem.

Ssss, - rekoh odjednom, podiui ruku. - Emili, ta ti je ona dala?
Nita.
Nita?
Lizalicu.
To je lepo. - rekoh. Mogla sam da osetim kako mi srce kuca u celom telu, ak i u glavi. - ta
je radila? Da li te je gurala na ljuljaci?
Malo. Odvela me je na pesak.
Pokuala sam da zamislim igralite. Da, naravno. Mesto sa peskom je bilo najudaljenija taka od
mesta gde je stajala Filipa, posmatrajui svoju erku.
To je zabavno. - rekoh ja. - I onda je ona otila. Ostavila te je tu?
Ne znam.
Kako je izgledala dama?
Dosadno mi je. - ree Emili glasno.
Je li bila velika?
Dooosadnooo.
To je divno,Emili. - rekoh . - Mnogo ti hvala. - Pomilovah je. Ona se oslobodi i otra prema
vratima i napolje u batu. Iskljuih rikorder. Pogledah u Pem. Ona je izgledala izgubljena u oajnim
mislima.
Ali - ree. To je bio taj ovek. ta je ona
Nameravala sam da samo ustanem i odem, ali, dugovala sam joj neto.
Trebalo je da mislim o tome jo pre nekog vremena. - rekoh. -Moete odvesti enu u tamnoj
noi, na usamljenom mestu, bez mnogo guve. Moete to uiniti i u gomili ljudi takoe, mada je
potrebno biti paljiviji. Ali, ne moete prevariti majku da ostavite njeno dete samo, ak ne ni na
igralitu, ak ni na jedan minut. Morao je biti neko da pazi na dete. To je ono na ta sam odjednom
pomislila. 1 mislila sam da bi to trebalo da bude ena. A Emili je uvek rekla da e se njena mama
vratiti, zar ne? Pem mi potvrdi, zurei u mene.
Jer, to je verovatno poslednja stvar koju joj je Filipa rekla. Mora da je rekla neto kao ,Ne
brini, odmah u se vratiti i Emili jo eka.
Ustadoh, drei rikorder na grudima, kao da e neko pokuati da mi ga otme: Moram da idem. rekoh.
Znai, on je imao sauesnicu. - zakljui Pem.
Ja odmahnuh glavom: Poznavala sam Majkla Dola. - rekoh. - Ne mislim da je on bio u nekim
pravim odnosima ni sa jednom enom. Osim mene, mislila sam u sebi. Sa griom savesti, ostavih
Pem da sedi za kuhinjskim stolom, sa sklopljenim rukama kao da moli.

43
Pozvala sam Centar za omladinu Tindejl sa mobilnog telefona im sam odmakla par minuta putem.
Kada je ena koja je odgovorila na telefon rekla da Vil nije tu, vozila sam ostatak puta, parkirala se
napolju i zazvonila.
Da li je Silvija ovde, nekim sluajem? - upitah deurnu mladu enu, koja je imala oianu kosu,
tetovau u obliku paukove mree na obrazu i nije izgledala mnogo starija od stanovnika Centra.
Ne. Paukova mrea se pokrenu i razvue se dok je govorila.
Da li je oekujete?
Ne bih rekla.
Da li imate pojma gde bih mogla da je naem?
Ne bih rekla. - Ona uze cigaretu iza uha i ugura je medu usne. -Poverljivo. - ree.
Zapali cigaretu.
Oh, naravno. Ako je vidite, moete li joj rei da bi Kit Kvin htela neto da je pita? Zapisau moj
broj telefona.
Mlada ena nije odgovorila, samo je sumnjiavo gledala u mene.
Ona me zna.- dodadoh. Izvukoh svoju belenicu iz torbe, nakrabah brojeve na jednoj strani i
dadoh joj. Ona to stavi na sto, a da nije pogledala.
Hvala u svakom sluaju i izvinite zbog uznemiravanja.
Dok sam se okretala da odem, bez ideje gde da je traim, oglasi se neko: Moete pokuati na
vaaru.
Okrenula sam se da vidim deaka, koji je stajao pored vrata. Izgledao je kao da ima desetak
godina, osim to je imao cigaretu u uglu usta i igrao se sa noem-skakavcem.
Vaar? Onaj u Bajbei Komonu? - Prola sam pored njega, oseajui drhtaj nostalgije za danima
kada sam volela da letim visoko, smene igrake i ogromne plastine ekie koje dobijete ako pucate
na strelitu u mete iz vazdune puke.
Jup, - oklevao je - da li biste mogli da mi pozajmite par cigara, mis?
ao mi je, ja ne puim.
Onda novac. - On sastavi ake pokretom kojim se sam sebi rugao to moli. Bacih pogled na
devojku na dunosti, a onda mu dadoh nekoliko novia.
Kul, hvala.
Vee je ve padalo i vaar se upravo razilazio. Mukarci u konim jaknama, sa nauljenom i
zalizanom kosom i retkim zubima. Jedna velika kutlaa se kretala lagano u krug kroz prainu, mada su
sve stolice bile prazne. Tu je bio i ringipil sa seditima kao olje za aj, jedan sa ivotinjama,
automobilii koje je nadgledao mravi mladi u farmerkama, vaui gumu, naslikani dvorac,
hodnik sa ogledalima iji se poslednji deo okree u mestu, postolja gde moete da nabacujete
kolutove na flae i da dobijete delfine, postolja gde moete da zaradite pakovanje pia svih vrsta i
vaze koje moete dobiti ako pogodite u centar mete. Tu su bili i kombiji koji prodaju masne
hamburgere i masne narandaste kobasice. I bilo je blato, itko mrko blato, teni potoci blata, gde su
karavani ostavili tragove tokova - blato svuda.
Pogledah okolo da bih spazila Silviju. Ljudi su poeli da stiu. Tiha muzika poela je da svira.
Helijumski baloni, koje su putala tek prohodala deca, leteli su gore u vazduh. Miris prenja i
duvanskog dima ispunio je vazduh. Moda ona nije ovde. Krila sam put kroz blato, buljei u gomile
ljudi, i ve sam mislila da odustanem, kada je ugledah. Pela se u automobili sa deakom starim oko

esnaest godina. Dok su sedali, on joj stavi ruku oko ramena, ali je ona skloni sa prezirom. Kosa joj
je bila vezana u smene repie i izgledala je mnogo mlada nego to sam je se seala, i srena, kao da
nema ni jedne brige na svetu. Posmatrala sam je dok je udarcima u druge automobilie krila put
ukrug, vritei i pretvarajui se da je u strahu kada je neko udari, uzvikujui zadovoljno kada njena
kola udare u neija.
Kada je izala, odoh da je sretnem: Zdravo, Silvija.
Zdravo. - Nije izgledala ni najmanje iznenaena to me vidi tamo.
Traila sam te.
Da?
elela sam da te pitam neto. Ali, ne elim da ti prekidam vee, pa, ako vie voli, moemo
posle da se naemo.
U redu je, ionako nemam vie novaca. Videemo se, Robi. - ree deaku pored sebe, koji se
otkai, a duge, iroke pantalone su mu se vukle po blatu.
Hoe li neto da pojede? IH popije?
Nemam nita protiv.
O.K, burger sa prenim lukom i keapom, malo ipsa, i koka kola.
Odosmo do jednog od kombija gde dobih hranu. Tu je klupa, tu moemo da razgovaramo. rekoh.
Naravno. - ree ona ljubazno. Nije izgledala radoznalo, ali je svakako bila gladna. Pojela je
vei deo hrane dok jo nismo sele. Mast joj je tekla niz bradu, a keap se razmazao na usnama. Ona
se brisala rukavom po licu, uzdahnuvi.
Ima neto oko ega mislim da mi ti moe pomoi. - poeh ja.
O Lajen?
Tako neto. Pa, i o Dejzi. Lajeninoj prijateljici.
Svakako. O onoj koja se ubila.
Da. Da Li si je dobro poznavala?
Viala sam je okolo. Ponekad smo ile okolo zajedno. Znate ve. Isto drutvo.
Da li zna da ju je Vil Pevik poznavao?
Verovatno. Mislim, mogao je, zar ne? - Njen pogled je odlutao. -Mogu li da dobijem jednu
eernu vunu?
Kako da ne. Za minut. Ovo je teko pitanje, Silvija, ali da li zna - da li ima pojma da je Vil
Pevik ikada, pa bio umean sa bilo kojom od mladih devojaka pod njegovim staranjem?
Umean? - ona ponovi, kao da je to bila strana re.
Da. Da li je imao seksualne odnose sa nekom od njih?
Oh, to mislite? - Ona se kikotala i ljubazno me milovala po ramenu. -Seksualne odnose. ree, imitirajui moj glas.
Da lije?
Hoete cigaru?
Ne
Oh, dobro. - Ona izvadi sopstvene cigarete iz depa jakne od dinsa i zapali jednu: Mislim da
nije.
Jesi li sigurna?
Sigurna? Naravno, ne. Nikada ne moete biti sigurni sa takvim stvarima, zar ne? Bar koliko ja
znam. Ona nabra svoj mali nos i izbaci: On nije pipa, ipak.
Pipa?

Neki od njih stave vam ruku na rame, na koleno, miluju vas dok sa vama razgovaraju. Uh! - Ona
se najei. - Kreteni, kao da mi ne znamo ta oni rade. Vil to ne radi. On se dri na odstojanju.
Dobro. A ta je sa Gabrijelom Tilom? Da li je Dejzi ikada spominjala njegovo ime?
Gabrijel? Kakvo je to glupo ime za mukarca? Nikad nisam ula za njega.
On vodi Slatku kuu.
Oh, taj. Toga znam, naravno.
Da li je Dejzi ikada tamo ila? - upitah, pokuavajui da izbacim prizvuk hitnosti iz glasa.
Naravno. Mnogi od nas su tamo bili. Ja ne. Dejzi jeste. Definitivno. Morala je da naui kako da
napravi tokove za kolica. - Smejala se. - Bila je briljantna u tome na kraju. Mogla je to da napravi
odlino, nekoliko jedno za drugim. Okretala se i u sobama.
Uzbuenje mi se kretalo gore-dole uz kimu. Izvukoh program pozorita iz torbe i okrenuh ga na
poleinu: Zna gde smo se prvi put srele, rekla si da je neko postavljao pitanja o Lajen? Da li je to
ovaj mukarac? Stavih prst na Gejbovu sliku.
Ona je pogleda: Nikako! - kikotala se. - Osoba koja je traila Lajen bila je ena.
Ja se ukoih: Nikad to nisi rekla. - uspeh da kaem.
Nikad niste pitali.
Izvukoh sliku Brajoni iz torbe: Je li to bila ona, onda? Silvija je mirkala na slaboj svetlosti:
Ne. - ree.
Sigurna si?
Sigurna. Nisu uopte sline. Zena koju sam videla je plava, za poetak.
U svojoj oamuenosti, izvukoh jo jednu fotografiju: Kao ova?
Da. Da, to je ona. Sigurna sam. Ona je njukala okolo, ispitujui svojim udnim akcentom. Ko je
ona?
Pogledah je u lice i dotakoh ga meko prstom: ena koja se zvala Filipa Barton.
Filipa Barton. - Silvija je gledala u fotografiju i senka neke tekoe prede njenim licem. - Da
li je ona ubila Lajen?
Ne.- rekoh. Onda: Ne znam.
Izgledate udno, jeste li bolesni?
Ne, samo sam zbunjena, Silvija. Da li eli tvoju eernu penu?
Hoete li i Vi jednu?
Ne.
Zato ne? Opustite se, zato ne? Ona okrete svoje prepredeno, neno lice prema meni, gledajui
me ocenjivaki.
elite da se opustite.
Radoznalo oseanje lakomislenosti nadvlada: U redu. Uzeu ogromnu ruiastu eernu penu.
Kul. I onda idemo na ono. - Pokazala je prema Walzeru, koji se okretao okolo tako brzo da
sam jedva mogla da razaberem lica putnika koji su vikali.
Razmisliu o tome.
Ne mislite. Hajdemo.
Jela sam eernu penu. Lepila mi se za zube, lepila mi se za kosu i topila mi se na obrazima.
Onda Silvija i ja poosmo i popesmo se na jednu od vrteki.
Ne elim da ovo radim.
Slivija se kikotala. Kola poee da se kreu, prvo polako, a onda bre, bre i svaka kola su se
okretala po svom sopstvenom krugu. Pokuala sam da kaem neto, ali miii na obrazima su
izgledali kao da su otili nekud. Re se kovitlala u magli. Centrifugalna sila vukla me je nazad na

sedite; stomak je bio negde drugde, kosa mi se motala oko lica.

Opsovah jedva diui.
Vritite, - ree mi Silvija na uvo - vritite i olakajte srce. Zavalih glavu unazad i otvorih
usta. Vritala sam sve dok nisam ula da moj vrisak nadjaava sve druge. Olakala sam svoje srce.

44
Bilo je vie petljavine sa mojim rekorderom, to je postalo gore pod skeptikim, mrktavim iskreno
neodobravajuim pogledom detektiva-inspektora Gaja Farta, i razoaranim i zbunjenim pogledom
detektiva-glavnog inspektora Obena. To su bila dva mukarca sa mislima na drugoj strani, na novim
sluajevima, koji su bili konfrontirani sa opsesivnom enom koja nee da ih pusti na miru. Gore od
toga je to je to bila ena, koja je uala ispod stola u Obenovoj kancelariji, ne uspevajui da ukljui
jednostavni utika u utinicu. Tiho sam psovala, a zatim poeh glasno da psujem. Utika nije bio
dobar.
Konano uspeh da to uradim i stavih mainu na Obenov sto.
Morate paljivo da sluate. - rekla sam. - Snimak nije briljantnog kvaliteta. To sam uradila na
staroj traci, koju sam nala u zadnjoj fijoci, i mislim da nije najbolja.
Dva detektiva razmenie poglede dok sam pritiskivala dugme plej. Bilo je malo zbunjujue, jer
ga nisam dobro premotala i traka je poela sa onim kada sam ja poinjala sa jedan-dva, jedan-dva, a
onda sa azbukom. Pogledah u Obena. Grizao je usnu, kao da je pokuavao da zaustavi sebe da se ne
nasmeje. Nije ilo mnogo bolje. Bilo je beskrajno mnogo natezanja izmeu Emili i mene o njenoj igri
i mome oiljku. Oben se nestrpljivo uspravi u svom seditu.
Ima malo grebanja na traci, znam. - rekoh. - Izvinite zbog svega ovoga, ali elela sam da
ujete celu stvar tako da budete u kontekstu.
On promrmlja jedva neto.
ta je to bilo? - upitah.
Nita. - ree on.
Iskljuila sam traku i malo je premotala.
On je gunao. Kada je razgovor doao do dogaaja na igralitu, on poe da se koncentrie. Emili
je govorila da joj je dosadno, nasta jedan klik i krckanje i bili smo odjednom u Hotelu Kalifornijato je bila traka sa jedne zabave usred osamdesetih godina. Dva oveka se iscerie.
Ja volim ovo. - ree Fart. - Bolji je kvalitet zvuka.
Pa, ta mislite? - zapitah nestrpljivo.
Pusti ponovo. - ree Oben. - Samo poslednji deo. - dodade urno.
Sa malo pokuaja i straha, premotah traku i pustih Emiline odgovore o eni. Pre kraja, on se nae
i iskljui sam. Sede nazad sa izgledom neudobnosti.
Pa? - upitah.
On je gledao kroz prozor kao da je upravo spazio neto fascinantno, to zahteva njegovu punu
panju. Gledao je okolo kao da je iznenaen da sam jo tu.
ao mi je. - ree on. - Upravo sam mislio o dve nedelje ranije, kada smo mi tebi putali traku.
udno je kako se stvari odvijaju.
Ne ba.- rekoh ja.
ta hoe da kaem?
Ja sam ve imala odvratno oseanje da stvari ne idu mojim tokom: Nisam sigurna da sam elela
da mi bilo ta kae. - rekoh. - Mislila sam da e skoiti u vazduh i biti uzbuen.
Zbog ega treba da budem uzbuen?
Pogledah u njih obojicu. Fatov izraz je bio usiljeno ljubazan, to je uinilo da se oseam jo gore.
Zar ne uje ono to ja ujem? Trebalo je da mislimo o tome odavno. Ljudi ne otimaju majke
dok one nadgledaju svoju decu sa mnogo ljudi okolo. Umeana je ena, ena koja je provela par

minuta sa Emili dok je Filipa Barton odvedena do kola gde je ubijena.

Ja to ne ujem. - ree Oben.
ta ti uje?
On se namrti: Ja ujem vodena pitanja, upuena trogodinjoj devojici, koja daje neodreene
odgovore. Mislim na ,lepa ena, ta je to? To bi mogla biti svaka ena koja joj je kupila lizalicu.
Znai, ti ne veruje Emili?
Za poetak, kao to zna, ova traka ne bi se uopte prihvatila kao dokaz. Ja takoe mislim da je
to triarija. ao mi je, Kit, ali mislim da si preterala i poinje da troi moje vreme.
Ti, dakle, nee da razmotri mogunost da je ena bila umeana?
Da li ima neku na umu?
Da,
Koga?
Brajoni Til.
Ti, ta?
Moe da me izbaci za pet minuta, ali me sluaj.
I, da li je sluao? - zapita Duli, sipajui pie.
Sedele smo u novom baru u Sohou. Oigledno otre i prave linije nametaja su otile. Tu je sve
bilo u pastelnim sofama i velikim jastucima na podu. Sedele smo u baru. Nije bio mek. On ne bi
mogao biti mek. Pie bi vam palo dole. Ali, i ovakav je imao blage zaokrugljene linije.
Srela sam Duli predvee, pa sam vikala i besnela i metaforiki lupala glavom o zid, tako da je
ona insistirala da je jedino reenje za nas da se obuemo i izaemo zajedno u grad. Ona se obukla i
divno je izgledala u drugoj mojoj haljini, crnoj sa ifonskim rukavima. Ja sam obukla moju specijalnu
haljinu uz telo, roze boje, koja je bila deo fantazije da sam predmet jednog od onih bluz kompozicija
u kojima se peva ali to je otiao daleko od kue jer ga je odvela ena avo. Nadala sam se da e
doi neko i rei da kvarimo gradski red i mir.
Mislim da sam odmah zbunila Duli poruujui dve margarite, koje su verovatno pie iz
devedesetih, ako ne iz osamdesetih, ali sam imala preku potrebu za neim.
Zna, roze je tvoja boja.- ree Duli, dok smo uzimali prve gutljaje.-Ona ide uz tvoje sive
oi.
Ide uz moj oiljak.
Ne govori to.- ree zapovednim tonom.
Mislim da mi postaje bolje. - rekoh ja. - Obino bih govorila o Fantomskoj operi, zar ne? Nije
me vie briga ta o tome ljudi misle. Sada mislim da verovatno sumnjaju da sam imala neku
kozmetiku operaciju koja nije dobro ispala.
Duli nije odgovorila. Umesto toga, dodirnu mi lice, pipkajui ga tako da je tu stranu mogla dobro
da vidi na svetlosti. Pazila je kao da dodiruje jedan od mojih ukrasa u stanu. Mislila sam o maloj
Emili, kako je vukla polako prstom du oiljka.
Inspekcija se zavri, a Duli se nasmeja:Izgleda kao neto to pria priu.
Jedina pria koju oiljak pria jeste koliko je malo vremena on imao.
Duli zatrepta oima i ja se izvinih. Poruismo po jo jedno pie i ja prebacih razgovor na nju.
Priala je o putovanjima, o stranim mukarcima i paru finih mukaraca, o svojim planovima a onda
me upita da li elim da idem sa njom. Uplaih se i od same pomisli. Pa, zato ne? Zato da ne
napustim sve i odem? Pri kraju svog drugog pia, mislila sam, zato ne ostaviti sve i otii iste ove
veeri?
Naosmo sto i poruismo nekoliko salata i bocu vina, ali odjednom to nije bilo dovoljno. Osetila

sam elju za crvenim mesom. ak mi se inilo da sam videla Duli kako uiva kada je stiglo, tanke
krike sirove govedine sa struganim parmezanom, poprskano maslinovim uljem i limunovim sokom.
Jeste da sam mesoder, - ree ona - ali mislim da vie volim kada meso dobije lepu re braon
boju.
Pokuala sam da odravam razgovor o Duli i njenom ivotu i vremenu, stvarno sam pokuala, ali
to nije bilo dobro. Bila sam kao nesigurni vulkan koji se stalno pui i, dok smo jo prebirale po naoj
salati, vulkan je imao erupciju, i poeo je da joj daje animirani zbir dogaaja od poslednja dva dana.
Da, Oben je sluao. - rekoh, ponovo^ punei nae ae. - Mislim, uo je ta sam govorila. To
je izraz, zar ne? uo me je. Onda je bilo sluaj je zakljuen, ne gubimo vreme, ne mislimo da je
ivot komplikovaniji nego to smo mislili, ne radimo na posao do kraja.
Stadoh i nasmejah se. Uhvatila sam sebe da prstima jako steem Duli. Ona se lako sklonila, da
izbegne da je ne bodem prstima.
To nisam ja. - ree ona, smejui se takoe. - Ne mora da me uverava. Pa ipak, to ini.
Moram da priznam da ne razumem o emu misli. Da li hoe da kae da je ta lepa ena fotograf
pomagala da Dol ubija ljude?
Ne, ne, Dol nema nita sa tim. Ona je pomagala svome muu Gabrijelu.
Duli uze jo jedan gutljaj crnog vina: Ne znam. - ree. - Mislim, oni su fini ljudi. On radi za
pozorite. Zato bi oni ubili te ene?
I Dola, takoe.
Sta hoe da kae? To su uradili oni graani, zar ne?
Ne, nisu.
Ali, rekla si mi da su ak ostavili poruku.
Da. Znam. ,Bitanga ubica, sa smenim grekama u pisanju. To je bilo tako patetino, ali, bila
sam okirana scenom i nisam mislila o tome. Da li bi onaj ko ne ume da napie re bitanga tako
lepo umeo da napie ubica? Seti se ta sam mislila o telima Lajen i Filipe? Rane su bile kao da ih
je naneo neko ko se pretvarao da je psihopata, ali, bez stvarnog ubeenja. Trebalo bi da vidi ta bi
pravi seksualni psihopata uradio sa enskim telom.
Ne bih volela. - ree Duli. - Pa, to su onda te fine ubice, je li tako?
Nisu to radili iz zabave. Radili su to jer su oseali da moraju.
Zato, doavola moraju?
Nemam reenje. Ali, to nije vano. To je jedan od dobrih delova. Pre se delovi nisu uklapali.
Sada se svi uklapaju. Ta jadna devojka, Dejzi, pokazalo se da je imala vezu sa Gejbom Tilom.
Videla sam jue njenu prijateljicu, koja mi je ispriala da je ona radila za Slatku kuu.
Lajen je brinula o Dejzi, i ona je bila ubijena. Otkrila sam da je Filipa Barton traila Lajen.
Zato?
Nemam pojma. Beleka koju sam nala u njenoj sobi pokazivala je da je imala veze sa Lajen i
Brajoni. U svakom sluaju, ona je ubijena. Ja sam sada pokazala da je Brajoni bila umeana u otmicu
Filipe.
Jesi li? - ree Duli sumnjiavo.
Apsolutno. I, gde sam sada?
Nisam sigurna.
Majkl Dol. Taj takozvani napad na Brajoni nikada nije imao nikakvog smisla. Sve to to je
reeno navodilo je svakoga da misli da je on ubio Lajen. Ali, za Gabrijela i Brajoni, to je stavilo
Dola na scenu. Moda je video neto. Moda je ak doao u vezu sa njima i pretio Gabrijelu. Oni su
napravili plan da ga napadnu, pokuali su, hteli da ga udare po glavi, da ga udave u kanalu, bilo ta,

da to naprave tako kao da su uradili graani, ali se tad od jednom pojavio taj Terens Mek. Brajoni je
zgrabljena, Gejb je to izveo i pobegao. Dul nije imao ni pojma ta se deava, a svakome je izgledalo
kao da je to bio napad na Brajoni. Nije udo to je ona bila u tako traumatiziranom stanju.
Pa
I tako su oni - ili mogue Gejb, jer je do sada smatrano da je Brajoni u opasnosti i da je pod
zatitom policije - odlazi u stan Majkla Dola da obavi posao do kraja. Brajoni je imala olju male
Emili od onda kada su odveli Filipu kao da treba da razgovara sa Gejbom u njegovim kolima. Gejb
ubija Dola, ostavlja olju. Dol je mrtav, uutkan, sluaj je zakljuen.
Duli je sipala poslednje kapljice pia u nae ae.
Dalje? - ree.
Ne. - rekoh. - Treznim se.
Ne zvui tako. Sada, saekaj trenutak, - ree ona - nije se radilo samo o olji, zar ne? Tu je
bila i kona torbica. Da li stvarno misli da bi je on tek tako ostavio? To bi bio rizik.
Razmiljala sam o tome. - rekoh. - Ne mislim da je tek tako. Trebalo je da bude tamo. Soba
je bila sva od krvi. Gejb mora da je bio prekriven krvlju.
Ako je bio tamo. - dodade Duli.
Bio je tamo. Prekriven je krvlju, odlazi da se opere u kupatilu, ostavlja tanu. Ona je naena, ali
izgledalo je da to nije vano, jer je ona viena kao jo jedan Dolov trofej.
Duli nije govorila. Izgledalo je da ona razvrstava i sreuje stvari u glavi: Ti si sve to rekla
Obenu u pet minuta? - ree najzad.
Dala sam mu skraenu verziju.
Nije udo to te je izbacio.
Ti nisi ubeena?
Ne znam. Ostaviu da se malo slegne u mom mozgu. Nije me briga ta kae, hou jo jedno
pie.
Poruila je dva brendija, gucnula svoj i zamurila: Pa, ta namerava da uradi? Da li e
ponovo otii do Obena?
Vukla sam prstom po ai tako da je kripala.
Ne. - rekoh zamiljeno. - Mislim da sam potroila svoju zalihu dobre volje kod njega. Ne
znam. Samo razmiljam i razmiljam o tome u sebi. Zna, kada je Pol Mekartni mislio o ,Jestrdef
provodio je dane pokuavajui da ponovi ono to je uo ranije. Nije mogao da veruje da je stvarno to
izmislio. Ja se pitam da li izmiljam stvari koje ne postoje. -Podigoh au i popih gutljaj koji je
pekao u grlu. - Moda bi trebalo da odem i razgovaram sa njima. - rekoh.
Sa kime?
Brajoni i Gejbom.
Misli, da im kae kako misli da su oni masovne ubice?
Da im dam malo materijala, da ih zabrinem. Moda e uiniti neto.
Duli isprazni svoju au: Kao, na primer, nita, ako su nevini. - ree ona. - I ako te ubiju, ako
su krivi.
Ne mogu da smislim ta bih drugo mogla da uradim.
Sada je bio Dulin red da uperi prst u mene. Bila je malo nesigurna: Koliko si morala da
popije? - upitala je.
Dve margarite. Oko jedne boce vina. I ovaj brendi. - zavrila sam.
Tano. - ree Duli. - Nadam se da je govorilo pie, a ne ti. To je izgleda bio razgovor pia.
Ali, poslednji deo. Apsolutno sam sigurna da se sutra ujutro nas dve neemo seati bilo ega to je

bilo ove veeri. Posebno ja. Ali, elim da mi obea da nee stvarno nita uraditi, neto zaista
glupo. Obeava li?
Naravno da obeavam. - rekoh osmehujui se.
Ne znam da li ti verujem. - Ona stavi mku na moje rame i prodrma me, kao da hoe da me
probudi: Pogledaj, Kit, zar ne vidi da je ono to ti ovde radi totalno ludo? I mislim potpuno ludo.
Ne,ja
Jedna je stvar kada neko reskira iz nekog razloga - ipak te ne bih savetovala.Pauzirala je da
bi poela da tuca, a onda nastavila. - A ti govori o stavljanju sebe u riskantan poloaj bez ikakvog
razloga. Kao da su ivoti dve mrtve ene bili nekako vredniji od tvog ivota, ako shvata ta mislim.
Da. Ali, ja ne gledam stvari na taj nain.
Svakako, ti gleda to otpozadi prema napred i iznutra ka spoljanosti. Pokuava da spase
mrtve ljude. Ne moe.
Znam to.
Ona mi se unese u lice i ponovi, glasnije: Ne moe spasiti mrtve ljude, Kit. Ne moe ni jednog
mrtvog vratiti u ivot. Pusti to.

45
Kada sam bila tinejderka, moj otac je imao obiaj da me natera da popijem veliku au mleka pre
nego to ode na zabavu. Govorio je da je to dobro za stomak. Trebalo je da popijem au mleka
prole noi, mislila sam kada sam se probudila sledeeg jutra. Svetlost, koja je sijala kroz
poluotvorene zavese, vreala mi je oi ak pre nego to sam ih otvorila, a usta su mi bila suva.
Pogledah na sat. Bilo je pola sedam. Dau sebi jo pet minuta. Samo pet, ne vie. Nikada mi moj
jastuk nije bio tako mek, niti oni kapci tako slepljeni.
Pospano sam virila na sat povremeno i on kliknu na est i trideset pet. Samo jo nekoliko minuta.
Seala sam se vremena kada sam bila dete, pa sam bila bolesna, a moja tetka je dola da ostane kod
nas, tako da je moj tata ipak mogao da ode na posao. Za tih nekoliko dana ja sam se pretvarala pred
sobom da je tetka moja majka - da je to ono to bi bilo da ona nije otila i umrla. Ja bih leala u
krevetu i pila limunadu, koja bi stajala na stolu pored mene. Zavese bi bile poluotvorene, ba kao to
su sada, dok je praina padala na suneve zrake. I svaki put kada isplivam iz svojih grozniavih
snova, mogu da je ujem kako silazi niz stepenice, otvaraju se i zatvaraju ormari, uje se usisiva,
bruji maina za pranje vea, zveckaju ae, um cipela se uje niz hodnik, glasovi koji neto mrmljaju
na prednjem ulazu. Oseala bih se tako bezbedno, pod svojim pokrivaima, znajui da je ona samo
nekoliko metara udaljena od mene. Poelela sam da mogu sebi da priutim dan kao to je taj i sada.
Mogla bih da leim ovde i do sutra ujutro, upadajui u san i budei se, plovei izmeu nestvarnih
snova i dremljivog buenja; moda bih otila do kuhinje u svojoj jutarnjoj haljini da skuvam olju
aja, ekajui ruku koja e se spustiti na moje elo.
Jako hrkanje dopre do mene iz Duline sobe. Otvorih jedno oko. est i etrdeset. Ustaj, rekoh
sebi, i noge mi skliznue na pod. Glava mi je bila teka dok sam je uspravljala, a onda je poela
blago da se bistri. Nije tako Loe posle svega. Odoh u kupatilo i ispljuskah se hladnom vodom po
licu. Onda se obukoh koliko sam brzo i tiho mogla. Pre nego to sam otila, popih tri ae vode.
udela sam za jakom crnom kafom, ali se nisam usudila da ne bih probudila Duli. Ona bi verovatno
zakljuala vrata i bacila klju kroz prozor da je znala gde idem. Ali, ja sam to sve znala.
Bilo je maglovito jutro. Obrisi kua na kraju ulice bili su neodreeni, a kola su vozila sa
upaljenim svetlima. Kasnije bi svakako bilo svetlo i toplo, ali sada je bilo hladno. Trebalo je da
ponesem jaknu sa sobom, da obuem demper umesto tanke pamune koulje. Ve je bio gust
saobraaj. London nije nikad mraan, nikada miran. Ali, ipak sam stigla tamo do pola osam. To je
bilo dobro; verovatno direktori pozorita nikada ne ustaju pre osam.
Zavese na prozorima kue Tilovih bile su sve sputene. Izgledalo je da nigde nije upaljeno svetlo.
Dobro. Pokuah da se udobnije smestim na seditu u kolima. Nisam imala predstavu koliko u dugo tu
sedeti: mogla sam da kupim olju kafe usput, bar. Sve to sam imala bio je prirunik o kolima i
novine stare deset dana. itala sam novine, sve ve zaboravljene prie o modernom modelu ovde, i o
ratu negde tamo, o mrtvom deaku ovde i milioneru na Internetu tamo. Oseala sam da mi je hladno,
da sam ukruena, ranjiva. Ietkala sam kosu i savila je pozadi. Buljila sam u svoje lice u ogledalu
od kola i trgla sam se kada sam videla svoje jutarnje bledilo. Uzvrpoljila sam se. Zavese Tilovih
ostale su sputene. Mogla sam bar due da spavam.
U etvrt do devet, upali se svetlo na spratu. Usta su mi bila suva. Pitanja su se reala ispred
mojih oiju: zato sam ovde? ta, za ime Boga, ovde radim?
U pet do devet, zavesa se podigla i u kratkom trenutku videh Gabrijelovu senku u prozoru. Spustih
se nie na sedite, virei prema kui kroz suene kapke. Morala sam da pikim.

Nekoliko minuta kasnije, zavese se podigoe i dole u prizemlju. Tu su bile dve senke, oboje su
bili ustali. Zamiljala sam ih u njihovoj lepoj kuhinji, kako kuvaju kafu, kako stavljaju hleb u toster,
kako razgovaraju o ovom danu, kako Ljube jedno drugo na rastanku. Ulazna vrata ostadoe zatvorena.
Mogla sam da odem kui, mislila sam. Da se odvezem kui i ponovo legnem u krevet.
Duli verovatno jo spava umotana u pokrivae sa rukom preko oiju.
Najzad se otvorie vrata i pojavi se Gabrijel. Stajao je na ulazu nekoliko sekundi, preturajui po
depovima da bude siguran da ima kljueve kod sebe, okreui se prema neemu iza sebe. Bio je
obuen u crne farmerke i sivu vunenu jaknu i izgledao je kao i svi ljudi koje sam znala; kao jedan od
mojih prijatelja.
Morala sam malo da saekam. Gledala sam na sat u kolima. Jo nije bilo suvie kasno da se
predomislim, ak i sada. Nije bilo suvie kasno ni kada sam glasnije nego to je potrebno kucnula na
ulazna vrata i ula korake.
Da?
Brajoni je bila u jutarnjoj haljini, drei je pri vrhu pokretom koji sam prepoznala kod sebe.
Zurila je u mene pospanim oima, kao da sam je izvukla iz kreveta. Videla sam da je bila trezna.
Brajoni, - rekoh toplo - nadam se da je ovo u redu. Prolazila sam ovuda jer sam ila kod
jednog klijenta. Bukvalno sam videla va prilaz ispred sebe i, poto sam pola smeno rano, svratila
sam na trenutak.
Kit? - promrmlja ona.
A, da budem iskrena, mogla bih da odem do WC-a i da popijem olju kafe pre mog sastanka.
Nisam li Vas probudila?
Ne, ne, izvinite. - Oigledno joj je bilo naporno. - Samo nisam oekivala - ali, uite, naravno.
Staviu ajnik. Vee je dole niz hodnik. -Ona pokaza rukom. Ponovo izgrieni nokti, primetih.
Izgrieni kao to su bili Lajenini nokti.
Hvala.
Kada sam izala, ona je stavljala kaiicom kafu u mlin.
Izgledate umorno. - rekoh. Izgledala je vie nego umorno. Teina je izgleda kod nje naglo
opala, tako da joj je telo bilo mlitavo tamo gde bi trebalo biti vrsto. Kljune kosti su joj bile otre.
Lice joj je bilo naduveno; njena divna kosa je bila masna; imala je crvenu mrlju na levom obrazu.
Dok je podizala ajnik, videla sam da ima brazletnu od ekcema oko jednog ianka. - Je li Vam
dobro?
Malo sam pod uticajem vremena. - ree ona.
Da, rekao mi je Gabrijel. Da li Vam je rekao da sam ila u Slatku kuu jedne veeri?
Ne, nije.
Da li Vas briga ini bolesnom? - upitah. v Moda. - ree ona olako. Onda nasu dve olje
kafom i stavi ih na sto: elite li da neto pojedete - ili moda urite na Va sastanak?
Imam puno vremena. - odgovorih veselo. - Ali, neu nita da jedem. Ovo mi treba. - Srknuh
vrelu kafu: Jeste li bili kod doktora?
Zbog ega?
Zbog toga kako se oseate.
Bie mi dobro. Posle svega, sada je sve u redu, zar ne.
Da li je?
Mislim, zavreno je. Briga.
Gledala sam u nju, a ona je petljala oko olje: Tako je rekla policija.
Znam. Policija voli da su stvari zavrene, vidite. Vole da zakljue sluaj. Reeno. Veliki uspeh.

Proslava u pabu. Hajdemo dalje.

Ne znam nita o tome.
Ali, to je drugaije za Vas i za mene, zar ne?
Moda je vreme da se obuem. - Ona ustade, pridravajui svoju jutarnju haljinu vrsto jo
jednom.
Moram da radim.
Ostavljeni ste sa onim to ste propatili, sa onim to je u Vaoj glavi.
Gledala je u mene, sa otealim onim kapcima, kao da je ostati budan neki izvanredan napor.
A za mene postoje pitanja koja ne mogu da prestanem da postavljam. Znam da je to glupo, ali ne
mogu da se zaustavim. Zato bi jedna rtva napisala ime druge pre nego to umre? Kako je mogao
ubica da zgrabi enu iz parka, usred bela dana, pred njenim detetom? Zato je odnosni svedok mislio
da je Majkl Dol bio samo jedan nevini posmatra?
Ja ne mogu pomoi - Brajonine usne su bile bez kapi krvi. - Ne znam.
Zato bi ena dopustila sebi da je zgrabe sa igralta, a da ne vriti i ne vie, i zato nije dete
pravilo galamu kada je majka nestala? - Naterala sam sebe da se nasmeim. - Policija nije bila
stvarno zainteresovana za sve ovo. Posebno kada je Majkl Dol umro. Ja sam imala problem da se
distanciram od ovoga. To je ono to ljudi uvek kau za mene. U svakom sluaju, sa ovim, ja imam sve
delove prie i pokuavala sam da ih sastavim u celinu. Da li Vam smeta ako je ispriam Vama? Ona nije reagovala. - Postojala je devojka koja se zvala Dejzi. Dejzi Gil. etrnaest godina stara,
mada je mogla izgledati i starija. Nikada je nisam upoznala. Samo sam videla njenu fotografiju i
razgovarala sa njenim prijateljima. Bila je nesreno dete, znam to. Roditelji koji su je napustili,
staraoci koji su je napustili, ili gore. Jako su joj bili potrebni prijatelji. Bili su joj potrebni odrasli
kojima je mogla da veruje, koji bi svet uinili bar malo bezbednijim za nju^ Teko je za Ljude kao Vi
i ja da zamisle kakav mora da je bio njen ivot. esto je bila ljuta i uvek usamljena i uvek uplaena.
Brajoni privue stolicu, koja zakripa po podu, i ponovo sede na nju. Stavila je bradu u svoje
ruke i po prvi put me je pogledala otvoreno i pravo, njenim oima boje karamele. Njihova boja je
odudarala od njenog bledog lica.
Dejzi je imala jednu prijateljicu, Lajen. Ne znam Lajenino pravo ime, ne znam odakle je dola.
Ali znam da je i ona, takoe, bila slomljeno dete. Cak oajno. Ali, bar su Lajen i Dejzi imale jedna
drugu. Imale su neto malo dragoceno, ali su bar to imale. Moda je to bila njihova ivotna linija.
elele su da, kada obe budu dovoljno stare, ive zajedno i da vode restoran, da kuvaju makarone i
sir. To kau njihovi prijatelji.
Zato mi to govorite?
Dejzi se ubila. Obesila se u svojoj tunoj maloj sobi na mestu koje je trebalo da zove dom.
Onda, nekoliko meseci kasnije, Lajen je ubijena, dole kod kanala. A onda, kratko posle toga, Filipa
Barton je ubijena od strane iste osobe. Filipa je poznavala Lajen - nemamo pojma kako i zato. Lajen
je poznavala Dejzi. A udna stvar je da je Dejzi radila u ,Slatkoj kui. Tako je sve povezano.
Nije stvarno povezano. - ree Brajoni. - Ovo je mali prostor. U svakom sluaju, i ja sam rtva
takoe.
Majkl Dol. - U kratkom trenutku setih se kako sam ga poslednji put videla. Majkl Dol iv.
Majkl Dol mrtav. - On se samo ubacio u priu. Bio je samo tu, kod kanala, gde ga niko nije mogao
uznemiravati, pecajui svoje ribe, a onda ih bacajui u vodu.
On je ubio one ene. - Ona stavi ruke ispred sebe na sto i sede uspravnije.
On je bio straan prizor. - rekoh. - Videla sam njegovo telo, znate.
Uvek sam elela da fotografiem. - ree Brajoni meko. - Jo od kad sam imala devet godina i

od kad mi je ujak dao jeftini mali instamatik za roendan. To je udna stvar, kako odjednom znate ali, ja sam uvek oseala da mogu svet videti jasnije kada ga gledam kroz soivo kamere, kao da je to
imalo smisla. ak i rune stvari mogu izgledati lepo kroz soivo. Beznaajne stvari dobijaju smisao.
Ona pogleda prema fotografiji njene male ciganske devojice: dobra sam u tome, znate. Ne samo
u pravljenju slika, ve u tome to znam ta traim. Mogu da idem nedeljama i da se nita ne desi, a
onda jednog dana vidim neto. Lice. Neto se dogaa. Nain kako svetlost pada. Kao klik u mojoj
svesti. I to ini da oseam kako obavljam svoj deo, tako to sam svedok. - Ona oliza svoje blede
usne. - Za drutvo, ili tako neto, kao i za mene lino. Kao Gejb i njegovo pozorite. On je dobar u
onome to radi, takoe, znate.
Znam. - rekoh. - Videla sam to. - Oseala se tiina u kuhinji, kao da je svet napolju prestao
da postoji.
Mi smo se takoe umeali u priu. - ree ona, sa dubokim uzdahom. -Nije vano, zar ne?
Prolo je. Policija je rekla da je gotovo, da sam bezbedna. To ste i Vi rekli. Ja u se oseati bolje s
vremenom. Ali, tako sam umorna. Tako sam umorna da bih mogla spavati stotinama godina.
Zau se meko klik iza nas i tiina pade na prostoriju. Svaki predmet je izgledao jasan i otar;
biljke u saksijama na prozoru, olje koje su visile na kukama, tanka ica u sijalici, sunce koje se
prelivalo na bakarnim tiganjima, pravei geometrijske figure na zidu, mojim rukama mirno sloenim u
mome krilu. Sve to sam mogla uti bila sam ja, moj mirni dah, i neujno otkucavanje moga sata. Bilo
je deset i dvadeset dva minuta. Brajoni je sedela vrlo mirno.
Najzad, ja se okrenuh. Gabrijel je stajao uokviren dovratkom. On zatvori vrata drugim mekim
klikom i pogleda u nas; od Brajoni do mene, pa nazad. Niko nita ne ree. Sunce je sijalo kroz
prozor.
Ja otvorih usta da govorim, a onda ih ponovo zatvorih. ta bi koristilo? Nemam ta vie da
kaem. Podigoh prst povukoh njime po oiljku, od linije kose do vilice. To mi je odgovaralo, nekako.
To me je podsealo na to ko sam.
Zaboravio sam moju torbu. - ree Gabrijel.
Bolje da idem. - rekoh. Ali nisam ustala.
Ona je bila u prolazu. - ree Brajoni najzad, novim, ravnim glasom. Gabrijel klimnu glavom.
elim da odem u krevet. - mrmljala je ona i ustala nesigurno. -Bolesna sam.
To je bio samo drutveni razgovor. - rekoh ja. - Razgovarale smo o raznim stvarima. Znate.
Kakvim stvarima? - On pogleda prema svojoj eni.
Priala je o svemu tome. - ree Brajoni.- Spomenula je devojku. Kako se zvala?
Dejzi. - rekoh ja. - Dejzi Gil.
Ona se ubila. A ona je bila prijateljica Lajenina. A ona je radila u Slatkoj kui.
Ovo je tako glupo. - ree Gabrijel. - To se sve smatra zavren. ta je policija rekla o tome?
Tu je samo ona. - ree Brajoni skoro neujno. - Ona je sama. On doe do mene: ta ste
hteli? - upita. On se savi i dodirnu moje rame, prvo meko, zatim zgrabi moju koulju i povue me na
noge.
Gejb! - uzviknula je Brajoni.
Pogledala sam u njegovo iscrpljeno lice, njegove krvave oi. Iza njega videh Brajonino bledo
lice. Iza nje, zatvorena vrata. Nema bekstva.
Nameravate li da ubijete svakoga na svetu? - upitah.
Njegove ruke su bile tople kada ih je stegao oko mog vrata. Dozvolila sam sebi da se setim lica
svoje majke na fotografiji koju sam nosila sa sobom ma gde da sam ila, kao da me ona moe zatititi.
Nain na koji se smeila, suneva svetlost koja je padala na njenu kou. Moja majka kako sedi na

travi. Gabrijelovo lice je sada bilo vrlo blizu moga, kao lice ljubavnika, i ula sam ga kako apue:
Mi ovo nismo eleli.
Njegovo lice dobi grimasu uasa. Oi su mu bile poluzatvorene, kao da nije mogao da podnese
ono to radi. Ja ga napadoh, ali njegovo telo je bilo vrsto i nedostupno, kao neka vrsta stena. Onda
sam se sama olabavila, a on je poeo da me stee. Protiv svakog instinkta, dopustih da mi se kolena
lako saviju. Svet je bio crven i crn i bolan, i ula sam zvuk nekog plaa. A onda sam, tako
omlitavelog tela, sa poslednjom snagom, kada sam bila na pragu da padnem dole, naglo podigla
desnu ruku, toliko brzo i tako jako koliko sam mogla, otvorila dva prsta u obliku V pa ih zabola u
pravcu njegovih oiju. Osetila sam meku vlanost i ula jauk. Njegovi prsti popustie za momenat,
onda se stegoe jo jednom. Ja povukoh ruku niz njegov obraz, oseajui kako se para koa pod
mojim noktima, onda zakaih prste u njegova usta koja su vritala i povukoh nazad tako jako koliko
sam mogla. Njegov urlik ispuni mi ui; bol mi se irio po glavi i sve to sam mogla da vidim bilo je
crveno. Krv ispuni moj vidokrug. Udarala sam opet i opet, udarajui neto meko, oseajui lepljivost
njegove krvi, vlanost njegove pljuvake, njegove oi, pihtijaste.
Brajoni! Zavri to sada, doavola! Brajoni!
Neto crno se probi kroz crvenu maglu ispred mene. Ja najzad zatvorih oi, ali uo se glasan
prasak, kao da je metak proao desetak santimetara od mene, i njegovi prsti padoe sa mog vrata. Ja
se zateturah po podu, oseajui kako su mi se komadii drveta zaboli u obraz. Jo jedan zvuk i mogla
sam da razaznam crni tronoac, kako dolazi dole jo jednom. Onda Gabrijel pade po meni. Njegovo
telo prekri moje, a njegova krv potee po mom licu. Kraj samog uha ula sam njegovo vritanje.
Odgurnula sam ga i ustala, mada je svet jo jaukao oko mene, a pod se opasno ljuljao pod mojim
nogama.
Gabrijel je leao u sopstvenoj krvi, zatvorenih oiju. U njegovoj glavi je bila opasna posekotina,
lice mu je bilo poderano, a jedno oko potpuno crveno. Ali, grudi su mu se pomerale gore-dole, disao
je. Ja uzeh tronoac od Brajoni i, upola se oslanjajui na nju, odvedoh je do stolice i gurnuh je u nju.
Ja nisam rava osoba. - jecala je ona. - Ja nisam rava osoba. Sve je ovo samo greka.
Strana greka.

46
Soba za posete u Solton Hilu, centru za ponovo vraene zatvorenike u zatvor, bila je kao bedna
kafeterija na vrlo bednom mestu. Tu su ak bile stepenice sa jedne strane, gde je neka ena, koja je
izgledala kao da je zatvorenica, punila papirne ae ajem iz velikog metalnog bokala ili bi sipala
vetaki sok od pomorande. Tu su bili plastini tanjiri i u njima biskvit sa krugovima dema na
sredini. Deca su trala okolo, bilo je vike, kripe od nogu stolica po podu, dima od cigareta, i na sve
strane miris siromatva.
U zatvorima za mukarce ima svih vrsta; psihopata, ubica, siledija, silovatelja, varalica,
profesionalnih bogalja, manjih dilera droge. Ali, u enskom zatvoru zatvorenice uglavnom izgledaju
lude, tune, ucveljene. Nije bilo ni jedne pljakaice banaka. Tu nije bilo silovatelja. Nije bilo ni
jednog mangupa koji godinu dana unutra smatra kao odsustvo. Ovde su oajni zbunjeni ljudi, koji su
uhvaeni u prodavnici jer nisu imali novaca, ili ene koje su ule glasove i stavile jastuk preko lica
svoje bebe. Bile su okupljene oko stolova, puei, uvek puei, i razgovarajui sa svojim zbunjenim,
stidljivim mamama i tatama, momcima, uzvrpoljenom decom. Zena koja mi je proverila propusnicu
na ulazu rekla mi je da je Brajoni na putu ka meni, pa kupih dva aja i minijaturni paket biskvita, i
uzeh dva mala papirna paketa eera sa jednom od tih malih plastinih kaiica, kao da bi plastina
kaika bila suvie luksuzna. Sve to stavih na kartonski posluavnik. Nita to bi se moglo upotrebiti
kao oruje ili, poto je to bio enski zatvor, za samopovreivanje.
Sedoh za sto koji mi je odreen, broj dvadeset etiri, i uzeh gutljaj svoga aja, koji je bio tako
vreo da mi opali gornju usnu. Pre nego to sam imala vremena da sednem i saberem misli, ve je bila
tu. Bila je u sopstvenoj odei, naravno, u braon demperu sa okruglim izrezom oko vrata, marinsko
plavim pantalonama, u teniskim cipelama na bosim nogama. Videla sam njen srebrni lanac oko
zglavka, jo uvek je bio tu. Njen venani prsten je bio skinut. Tu je bila samo bleda oznaka gde je bio
prsten. Njena kosa je bila zaeljana pozadi i vrsto vezana. Ali, to nije bilo dobro. Nije imala
minku, to me je navelo da shvatim kako je ranije bila paljivo naminkana, ak i kada je leala na
sofi, jutro pre napada. Bilo je novih bora oko njenih oiju i bledilo, koje je inilo da izgleda kao da
je izala iz peine. Ona sede bez rei.
Donela sam Vam aj. - rekoh, podiui au do njene strane stola.
Hvala. - ree.
Ona se nae da uzme dva paketia eera. Iscepa ugao svake i izrui eer u aj, posmatrajui ga.
Onda jako promea aj. Dok je to radila, spazih omote oko njenih zglavaka.
ula sam za to. - rekoh joj.
Ona pogleda dole: Pogreno sam to uradila. - ree ona. - Neko mi je rekao. Ljudi seku
popreko jer su tako videli na televiziji. Ali, to zaraste suvie brzo. Trebalo je da iseem du ruke.
Uzdu. Ma kako. Doli ste da mi se zahvalite, pretpostavljam.
Bila sam zateena naglom promenom teme.
Dola sam jer je Oben rekao da elite da me vidite. Ali, mislim da elim da Vam se zahvalim.
Mogla sam da umrem. Spasili ste mi ivot.
To neto znai, zar ne. Da sam Vam spasila ivot.
Mislim da e oni to uzeti u obzir. - rekoh.
Saraivala sam, - ree ona - ispriala sam im sve. Da li ste doneli cigarete?
Potraih u depu od jakne i izvadih etiri pakovanja. Gurnuh ih du stola, gledajui okolo.
Je li to u redu? - upitah.

Sve dok su u originalnom pakovanju, uredu je. Oni brinu o stvarima koje se krijumare. - Uze
cigaretu i zapali je. - Bila sam spala na oko jednu cigaretu nedeljno. Onda sam odjednom, ovde,
pomislila: zato ne? Tu nema mnogo ta drugo da se radi.
Mogu da zamislim.
Ona je gledala okolo i smeila se: Malo promene. - ree.
Nikada ne biste pomislili da u biti ovde, zar ne?
Gledala sam ovu enu, koja je ubila Lajen i Filipu i Majkla Dola, i onda, kao i ona, pogledah u
one patetine ene koje su imale lomove, ili su propustile da plate svoje raune i paniile su i slomile
se.
Srela sam Gejba na koledu. Svi su ga voleli. Imala sam samo dva deka pre njega. Potpuno sam
poludela za njim. Mislila sam da sam najsrenija devojka na svetu. Ironija, zar ne? Da nisam bila
devojka koja je epala Gejba Tila, ne bih sedela ovde.
Pretpostavljam da biste to mogli rei o bilo emu. - rekoh. - Takav je ivot, zar ne? Jedna
stvar vodi ka drugoj.
Nalazim da je jako teko iveti sa time. Oseam da sam se nala u toj situaciji. Oseam da sam
dobra osoba. I volela sam Gejba i bila sam u njegovoj moi i onda sam donela jednu odluku, mislim
stavljena sam u situaciju, a onda sam stavljena u drugu situaciju,i onda nisam to vie mogla da
prihvatim. Ja sam se najzad izborila sa tim. To je bilo sa Vama. I sada sam ovde.
Zastala je, oekujui neku vrstu odgovora, ali odvratnost mi je zatvorila grlo i nisam mogla da
govorim, pa je ona nastavila: Znate li ta je najudnija stvar? Kada sam Vas srela, pa, ne u bolnici
nego kada ste doli u kuu, mislila sam da ste Vi vrsta osobe koju bih elela za prijateljicu. Ile
bismo na ruak zajedno i razgovarale o raznim stvarima.
Bilo mi je teko da diem. Morala sam neto rei. Napravih napor da odrim ravan ton: Niste to
osetili kod Lajen? - upitah. - Ili sa Filipom? Da bi one mogle biti Vae prijateljice, da su one
ljudska bia, kao Vi, sa nadama i strahovima, ba kao i Vi? Sa osobinama?
Ona ugasi cigaretu u maloj plastinoj pepeljari na stolu. Nita to biste mogli da uzmete i
povredite nekoga time.
elela sam da Vas vidim, jer ste Vi bili jedina osoba sa kojom bih mogla da razgovaram. Koja
me ne bi osudila. Mislila sam da ete Vi razumeti. Kako je Gejb, uzgred budi reeno? Da li ste ga
videli?
Zao mi je, - rekoh - imam striktne instrukcije da ne govorim o Gejbu sa Vama. Postoje
zakonski razlozi, oigledno. On je bolje, ipak. Fiziki, mislim.
Dobro. - ree ona. - Gde sam stala? Da, o Vama. Vi znate o tim stvarima, zar ne? Ja sam to
sve uradila. Spasila sam Vam ivot. To je bila olakavajua okolnost, zar ne mislite tako?
Moe biti, - rekoh - ali, moda tu imam predrasuda.
Mislim da nije fer da oboje budemo tretirani kao ubice, kao da smo oboje za osudu zbog onog
to se dogodilo. Vi ste ena, Vi ste strunjak, nadala sam se da ete Vi moi da razumete da su to bila
njegova ubistva. Na neki nain, ja sam bila pod njegovom kontrolom. Mislila sam da bi ljudi to
razumeli. Ako na to gledate na jedan nain, ja sam takoe jedna od njegovih rtava. Na kraju sam se
pobunila protiv toga kada sam spasila Vas. Vratila sam se sebi, ako hoete. Bilo je kao da to nisam
bila ja, sve dok nisam Vas spasila.
Posle ovoga, ona me pogleda pravo u oi, po prvi put. Da Li ona to govori da joj ja neto
dugujem? Njen ivot za moj? ta se dogodilo? - upitah je. - Sa Dejzi.
Nita, - odgovori mimo - ona se ubila. Vi to znate.
Imala je vezu sa Vaim muem.

Ne znam o tome mnogo. injenica je da su se mlade devojke uvek nabacivale Gejbu. To nije
neto to nameravam da branim. Neu se pretvarati da mi se to svia. Kako je zvualo, ona je bila
prilino nestabilna. Ona to nije prijavila policiji, zar ne?
Ne.
Pa, onda? Sve je to glupost.
Ona je imala etrnaest godina, Brajoni. e t r n a e s t.
Kao to sam rekla, ne znam nita o tome. Ali, injenica je da je ta druga devojka, Lajen, dola i
bila histerina. Ona je imala kompletno pogrenu ideju o Dejzi. Verovatno je neto znala.
Videla sam izvetaj sa njene autopsije. - rekoh. - Nema tragova droge u njenom krvotoku.
Ja samo kaem da je ona bila van kontrole. Poela je da mlati okolo. Ja sam ula usred toga,
jedva sam znala ta se deava. U jednom momentu je vikala i napala Gejba i mene, a sledeeg
momenta je pala i mora da je udarila glavom. To je bilo kao ta nona mora. Nisam znala ta se
deava. Sve to sam znala, to je da je bila mrtva i paniila sam. Pokuali smo da je oivimo, znate.
Paniili ste. - rekoh. - Pa ste Vi i Gejb izboli njeno mrtvo telo vie puta. Po grudima i
stomaku. I onda ste bacili telo kod kanala. To mora da je bila Vaa ideja. Znali ste to mesto iz Vaih
dugih etnja po tom kraju.
Ne. - ree ona pospano. - Ne, to je bila Gejbova ideja. Sve Gejb. On je bio histerian. Rekao
je da to treba da bude neka druga vrsta ubistva, kao da ga je izvrila neka druga vrsta ljudi, razliita
od nas. Nas - tako je rekao. Rekao je da smo zajedno u tome. Rekao je da bi to moglo sruiti sve i
da emo sada biti bezbedni. Rekao je da me nee pustiti da odem.
Ali, niste bili bezbedni, zar ne?
Ne, nismo. Ova ena
Filipa Barton. Ona ima ime, znate.
Da, ona je dobila nau adresu od druge devojke, od Lajen. Dola je da nas vidi, traei Lajen.
Znala je da je ona dolazila.
Zato?
Lajen joj je priala o Gejbu. To je ona rekla.
Ne, mislim zato je traila Lajen?
ta je to vano? Gejb je bio uzbuen. Nije mogao da smisli ta da radi. Pokuavam da objasnim
zato to izgleda tako loe kao celina, ali, ako to podelite u delove, postoji jedno objanjenje za to.
Hoete li da kaete da postoji n e v i n o objanjenje?
Brajoni je zastala. Sada je bila kod svoje tree cigarete.
Nameravala sam, ali je zvualo neosetljivo. Ne elim da to mislite o meni, Kit. Ja ne marim ta
veina ljudi misli, ali elim da me Vi razumete.
Pa, ta se desilo sa Filipom?
Gejb je rekao da ima ideju. On e razgovarati sa njom, razgovarati razumno sa njom. Ugovorili
smo da se sastanemo sa njom.
U Hempsted Hitu.
Tano. Ja nisam znala ta e se dogoditi. On joj je rekao da eli da razgovara sa njom, izmislio
je priu koja e je zadovoljiti. Ja sam ostala i pazila na devojicu. Nisam imala pojma ta e on
uiniti. Nisam bila sigurna da li e uiniti. On je kasnije rekao da se uspaniio i da ju je napao.
I udarao je njeno telo ekiem i bacio je na drugu stranu Hita. Znai da je on ve imao eki
sa sobom.
Verovatno. - ree Brajoni. - To je prokleto protiv Gejba, zar ne?
Jeste. A vi ste bili sa Emili, ekajui da joj se majka vrati?

Posle izvesnog vremena, ja sam se uplaila. Niko nije dolazio. Onda sam pobegla. Bilo je
mnogo ljudi okolo, ona e biti dobro. Ali, zbog toga se oseam najvie krivom, to sam ostavila malu
devojicu samu tek tako.
Mogu to da vidim. - rekoh. -1 to je dolo kao straan ok kada je Gejb doao i rekao Vam ta
se dogodilo.
On nije bio tamo. Nije doao ceo dan. Priao mi je da je razmiljao o tome da se ubije.
A morao je i da oisti kola.
Nisam ak nikad ni mislila o tome. Sve to sam mogla bilo je da to iskljuim. Bila sam u
istilitu. Htela sam to da izbacim iz sebe. Htela sam da kaem sve. Oseam se bolje samo kada Vam
to priam. Toliko sam elela da kaem celu istinu.
A onda je tu bio i Majkl Dol. ! on je takoe imao lou sreu, zar ne? Kao i Vi, mislim. Mesto
koje ste izabrali da bacite Lajenino telo bilo je mesto gde je Miki Dol sedeo po ceo dan i pecao.
Videli ste to u novinama.
To je tano.
Sta je on imao sa Vama? Da li Vas je video?
Ne mislim da jeste. Ne znam. Gejb je to uradio. On nita nije video.
Da li je Gejb ispustio neto to je Dol naao?
Ne.
Pa, ta je to bilo?
Nita.
Sta hoete da kaete?
Ne mislim da je on neto znao. Ali, Gejb je postao zaluen idejom da je taj ovek bio tu, da bi
mogao neto da zna. On je rekao da je to jedini nain da bismo moda mogli biti uhvaeni.
I tako ste otili da ga vidite na kanalu. Ne moete da poreknete da ste bili tamo tog dana.
Ne. Bila sam tamo. Priznajem to. Do tada, sve bih uinila da pomognem Gejbu, da sve to
izbriem.
Koji je bio plan? Da ga udarite po glavi i gurnete ga u vodu?
Ona poe da plae. Bila sam spremna na to. Dodadoh joj par maramica preko stola. Ona izbrisa
oi i umrknu nos.
Ne znam. - odgovori.
Ali, bili ste uhvaeni - rekoh. - Bili ste briljantni. Va opis jednom kada ste izali iz traume
bio je jako dirljiv. Taj misteriozni kriminalac, koji je bio tako razliit od drugih opisa da ga ini
nestvarnim. Kakva predstava.
To nije bila predstava. Mislila sam da u poludeti.
I onda ste imali Dola posle svega.
To je bio Gabrijel. On je rekao: ako ode Dol, i ako bude optuen za to, to bi bio kraj.
ta ste Vi rekli?
Nisam vie imala svoju volju. Samo sam elela da se sve to zavri.
Kada ste pobegli od Emili, kada ste bili tako zabrinuti, uzeli ste njenu olju sa sobom. To je
ispalo korisno. Vi, ili moda, rei u Gabrijel, ostavili ste olju tamo. Naravno, on je takoe ostavio
konu torbicu. Ali, to nije bilo vano. To je bilo neko drugo udo. To je upravo jo vie inkriminisalo
jadnog Dola. Posle svega, ta bi ubica slobodno ostavio iza sebe to bi ga moglo identifikovati? Bilo
je teko za Dola.
Ona opet umrknu nos: Znam. - ree. - To me mui. Ali, mogu da mislim samo o tome ta sam
drugo mogla da uradim.

l, onda sam ja bila tu. - rekoh.

Bila sam na ivici da Vam kaem. - ree ona. - Vi ste to znali. Imala sam nameru da priznam
kada se on vratio. Niste sigurni. Vidim to u Vaim oima. Niste sigurni da li da mi verujete. Ali, ja
nisam dozvolila da Vas ubije. Sigurni ste u to.
Da, sigurna sam u to. Odjednom ste ga odbili. Zato se to desilo?
Ona zapali jo jednu cigaretu dok je razmiljala, a njeno lepo lice se zgri: Mislila sam da e se
to nastaviti zauvek i da nikada neemo biti bezbedni, ne dovoljno bezbedni za Gejba. Moda sam
samo bila umorna.
Ja uzeh gutljaj aja. Bio je ve jako hladan, sa metalnim ukuson, mada su to mogla biti i moja
suva usta.
Brajoni se nae napred sa izrazom hitnosti: itala sam. - ree. -Mislim da sam bila mentalno
bolesna. itala sam o tome. To je sindrom emocionalne zavisnosti. To je dobro poznata stvar. ene
su podreene moi mukarca i postanu bespomone. Imala sam godine i godine zavisnosti od Gejba.
On je teak ovek. Nasilan ovek. I to nije bila crno-bela situacija. Prva smrt je bila samoubistvo,
tragedija. Onda je bila sluajnost. U vreme kada smo bili usred toga, izgubila sam svaki oseaj
sebe. - Ona popui cigaretu i pogleda me suavajui oi: Da li mislite da e ljudi u to verovati?
Vrlo mogue. - odgovorih. - Ljudi veruju u najudnije stvari, to sam zakljuila. A Vi ste mladi
i lepi i iz srednje klase, to uvek pomae.
Vi ste strunjak. - ree ona. - Vi ste glavna osoba u ovom sluaju. Policija Vam veruje.
Hoete li mi pomoi?
Udahnula sam duboko i stavila ruke u dep, jer sam osetila da drhte: Mislim da sam moda
suvie umeana da bih mogla biti struni svedok. - odgovorih joj.
Njen izraz postade tvri: Kit, - rekla je - mogla sam da Vas pustim da umrete. Spasila sam
Vas. Mogli smo da sedimo sada kod kue, a Vi biste bili mrtvi. Ja sam Vas spasila.
Ustala sam: Drago mi je to sam poteena. - rekoh. - Oprostite to nisam vie ponesena time.
Stalno mislim na Emili i mrtva tela. Ne mogu da ih izbijem iz glave. Bili su ivi i Vi ste ih ubili. Pa,
izgleda da ste Vi sebi ve oprostili, bez mnogo tekoa. Nikad nee prestati da me zaprepauje
sposobnost ljudi da sebe opravdavaju i da se nikada ne osete krivim.
Ali, da li ste uli ta sam Vam govorila? - ree Brajoni. - Ja sam isto opustoena kao bilo ko.
ula sam kako ste rekli da to uopte nije bila Vaa greka. ula sam Vas kako priate da je sve
to bio Gejb, a ne Vi. Izgleda da treba da mi bude ao Vas isto kao i Dejzi i Lajen i Filipe i Majkla.
Pomo je ono to mi je potrebno. - Njen glas je bio cviljenje.
Pomo je ono to mi je uvek bilo potrebno.
Oben je ekao napolju na parkingu. Duvao je hladan, otar jesenji vetar i ja ga dobih punom
jainom u lice. Zatvorila sam oi i poelela da on oduva poslednji sat od mene.
On mi se smeio: Da li je bilo onako kako si rekla da e biti? - upita. - Da li se predstavljala
kao jedna od rtava Gabrijela Tila?
Tako neto.
Misli da e izai sa time?
Ne, ukoliko ja budem imala ma ta sa time. - rekoh drhtei. Oi mi se ispunie suzama.
Svetlost se gasila polako u asu kada me je Oben ostavio na vrhu moje ulice, ali ak i iz daljine
znala sam ko stoji ispred mojih vrata. Bio je u dugom kaputu; ruke su mu bile zavuene u depove;
ramena su mu bila sputena. Izgledao je kao da je uvar po dunosti ispred mog ulaza i kao da stoji na
grebenu, a vetar duva oko njega. Zastala sam, mislei da li da pobegnem ili da potrim prema njemu,
da stavim ruke oko njegovog vrata. Naravno, nisam ni jedno od toga uinila. Hodala sam neusiljeno,

koliko sam mogla po ploniku, i, kada me je najzad uo i okrenuo se, uspela sam da se nasmeim.
Upravo dolazim iz Solton Hila.- rekla sam.
Oh, - ree on nabravi lice - kod nje.
Da.
On neto proguna i gurnu ruke u dep: Bar nee biti vie njenih prljavih igara - ree, gurajui
ruke jo dublje u depove.
Nisam znala da si viao ikoga od njih.
Nisam morao. - Nastade tiina. Vil je izgledao kao daje neka slubena straa ispred moga
stana. On mrknu.
Pretpostavljam da si me oekivala da ti estitam.
Pa
Pretpostavljam da eli da nastavim o tome kako si ti bila u pravu, a svi drugi na svetu,
ukljuujui i mene, nisu bili u pravu. Da li je to to? Da ti dam neku jebenu medalju ili tako neto.
Ja se tada zakikotah: Nema na emu. - rekoh.
Gurnula sam ulazna vrata i utnula nastranu gomilu pote koja je leala na pragu: eli li da
ue.
On je oklevao.
au vina? Pivo? Hajde.
Pratio me je uz stepenice. U kuhinji mu dadoh bocu piva iz friidera, a sebi nasuh au crnog
vina. Zatvorila sam zavese, upalila sveu i stavila je na sto izmeu nas. On uze gutljaj: Kako ti je
vrat? - upita. - Ili bilo koji deo tebe koji je on
Dobro. - rekoh. Pogledah u njegovo lice pri slaboj svetlosti. Znala sam da se on nee
promeniti. I znala sam kako bi to bilo: ja sve vreme sa nadom za neim viim, uvek traei neto to
on ne moe dati.
Vile - poeh ja.
Molim te! - ree on tada. Na trenutak zatvori oi. -Molim. Pitala sam se koga moli. Nije se
vie osealo kao da govori meni, ve nekome u svojoj glavi.
Nagla sam se preko stola i stavila aku na njegovu ruku. Bilo je kao da sam dotakla neto elino.
elela sam da uzmem njegovo lice u svoje ruke i da ga ljubim sve dok i on mene ne poljubi. elela
sam da me dri vrsto. Da je to uinio, ja ne bih mogla da odolim. Ali, on se nije pokrenuo, mada su
mu oi opet bile otvorene.
Nije fer od tebe. - rekoh najzad.
Ne, mislim da nije. - On vrati ostatak svog piva i ustade, a stolica ispod njega zakripa po
podu. Pogleda okolo: Da li se seli sa ovog prostora?
Zato bih?
Ne znam, - ree on - loe uspomene. Trauma. Odmahnula sam glavom: Kakve loe
uspomene? Ja ostajem.
To je dobro. - ree on, a onda se skupi: Mislim, ovo je interesantan kraj. Na neki nain.
To i ja mislim.
Dobro. - On sagnu glavu i poljubi me u obraz. Osetila sam njegov dah; trenutak smo samo tako
stajali, blizu jedno drugom u svetlosti svee. Onda se on povukao.
Dobro si uradila. - ree. - Rekao sam ti to, zar ne?
Ne tim reima.
Ne mogu da verujem da si ula u to samo tako, na svoju ruku. - ree. - Trebalo bi da brine
vie o sebi.

Onda je otiao, kaput je leprao oko njega, a ja sam stajala ta gde sam i posmatrala ga kako
odlazi.

47
Pomagala sam Duli da se spakuje. To je bila prijateljska, ali melanholina vrsta posla, verovatno i
zbog blagog jesenjeg vremena, koje se moglo lepo videti sa mojih prozora. Drvee bukve i kestena
bilo je uto, zlatno i crvenkasto-smee, a topli vetar je duvao kroz grane, rasturajui lie u
blistavom pljusku. Naslage mrkog lia skupljale su se svuda po dvoritu, a deca su ukala gazei
po njima u izmicama i viui veselo. Sunce je sijalo kroz tanku gazu oblaka. Leto, koje nikada nije
stvarno dolo, odlazilo je. Duli je odlazila. Aja ostajem.
Evo, ovo je tvoje. - smejala se prigueno preko topa boje lavande, koga sam jedva nekad
obukla. - I ovo. - Oronuli demper polete preko sobe dok su rukavi leprali. - Boe, nisam ni
shvatila koliko sam mnogo tvojih stvari pozajmila u toku ovih meseci. Ja sam kao svraka. - kikotala
se. Oi su joj bile svetle i zraila je energijom i oduevljenjem.
Bile smo u tome celo jutro, na neki besciljni nain, prestajui da pakujemo svakih pola sata da
bismo popile aj. Delile smo njenu imovinu u gomile: jedna gomila za stvari koje e poneti sa
sobom; jedna za stvari koje e uvati da ima kada opet doe; jedna za kantu za otpatke ili za
dobrotvornu ustanovu ili za mene. Ova trea gomila je bila daleko najvea - bila je u euforiji
oslobaanja sebe od imovine, bacajui sav svoj prtljag.
Ona dobaci par crnih cipela sa kaiiima od napadno utog pamuka, koje je kupila pre nekoliko
nedelja, kada je pokisla. Dodade neke be pamune pantalone, koje su njenu zadnjicu inile
smenom, jaknu koju nikad stvarno nije volela, tri od etiri duksa, pojaseve od koe, tanu od perli,
crnu suknju, oboje spremljeno za njen eventualni posao u kancelariji, koje je podigla palcem i
kaiprstom kao da loe miriu, zelenu majicu, purpurnu bluzu sa rol-kragnom od erseja.
Evo. Tvoja crvena haljina. Ona je tvoja, divno izgleda u njoj.
Volela bih da je uzme.
Nije ba praktina. - Izgledala je kao da je u iskuenju, milovala ju je kao da je iva.
Stavi je na dno ruksaka. Jako je lagana.
ta ako se oteti, ili ako je izgubim?
Tvoja je, pa iako se izgubi ili oteti. Hajde. Baca ovo kao da ne postoji sutra. Dozvoli mi da
ponovo pogledam.
U redu. - Ona se nae i poljubi me u obraz. - Svaki put kada je obuem, misliu na tebe.
Uini to. - Dobila sam znak za uzbunu, jer mi se suze pojavie u oima, pa se zaposlih,
beskorisno ponovo savijajui stvari ili odeu.
Bila si divna.
Teko. Bila sam nedrutvena i razdraljiva pola vremena, a neurotina u drugoj polovini.
Kada govorimo o namorastom, ta se dogodilo sa Vilom? Nita.
Misli da je gotovo?
Ne znam. Gotovo je velika re, ipak. Ja sam malo ta ikada zavrila u svom ivotu, ak i kada
sam htela. Tako sam ga moda ostavila da on uini kraj, tako to nee kontaktirati sa mnom. Ili e
moda kontaktirati sa mnom i onda - ne znam. Ne znam ta hou da uradim. Ali, on nije dobar za
mene. Suvie je grub, kao stena o koju se uvek ponovo poseem.
Verovatno si u pravu. Sree nekog drugog uskoro, videe.
ta je sa ovim ortsom?
Baci ga. Tvoja modrica bledi, zna. Postaje uta i mrka, nije vie purpuma. Da li jo boli?
Ne mnogo. Malo je osetljiva. - lako je dodirnuh.

udno leto.
Moe to ponovo da kae. Sve to sada izgleda nerealno, kao pria koja se dogodila nekom
drugom.
Da li ikada oseti da izigrava odraslu osobu?
Ponovo sam sela i podigla jedan udesno plavi top: Treba da uzme ovo.
Mislim, ja se uopte ne oseam odraslom - oseam da sam samo korak udaljena od vremena
kada sam bila dete. Ali, onda, ne ivim ba na nain kako ive odrasli, zar ne? Lutam okolo, ne
skraavam se, nemam karijem, ili dugorone planove, oblaim odeu za tinejderke - kao taj top. izdeklamova ona, podiui plavi top i dodajui ga gomili za poneti. - Ali, ti ima taj iznenaujui
sopstveni posao i stan koji izgleda mnogo iznad onog iz studentskih dana - ti ak daje izvetaje na
konferencijama, za ime Boga. Ali, da li se tako osea iznutra?
Ne. - Bacila sam par svilenih gaica prema njoj i ona ih stavi na gomilu za kada se vrati. - Ja
oseam kao da je sve arada iza koje se krijem. Ali, svi mi se tako oseamo. Da je svako dragi
razliit, i stvoren takav kakvi mi nikada neemo biti. Da ivimo i do stote, mi bismo se verovatno i
dalje tako oseali. Kada budemo na samrtnikoj postelji, jo emo ekati da se osetimo odraslima.
Moda. - Ona mi se smeila. - Ali, ja sam stvarno takva. Zato ponovo odlazim odavde. Ne
svia mi se stvarni ivot.
Ko kae da se meni svia?
Ona pogleda prema meni, morska nimfa na irokom mora odee: Trebalo bi onda da poe sa
mnom.
Suvie je kasno.
Ne verujem u to. Telefon zazvoni.
Ja u, - ree Duli, ustajui na noge - ti stavi ajnik. Ali, to je bilo za mene.
Policija. - govorila je usnama i dade mi slualicu sleui ramenima.
Kit Kvin?
Ja sam.
Detektiv Oben mi je rekao da Vas pozovem. Oigledno gospoa Dier eli da doe u vezu sa
vama.
Gospoa Dier? Nikada nisam ula za nju.
Neto o njenoj erki, Filipi Barton.
Pem Vir?
U svakom sluaju, ona eli da razgovara sa Vama.
U redu, dajte mi onda njen broj.
Verovatno eli da joj ispriam o Tilovima. - rekoh, poto sam spustila slualicu. - Mada je
Oben iao i posetio Deremija Bartona odmah. Nema ta vie da se kae.
Jadna ena.
Sahrana je prekosutra - najzad. Filipa joj je bila jedino dete. Sada ima samo Emili.
Ide li?
Verovatno. Mada e biti puno sveta.
Ja u tada biti u vazduhu. Daleko.
Samo bih volela da znam zato je morala da umre. Oseam da je sve to nezavreno. To me
stalno proganja i mora da i njih proganja stotinu i hiljadu puta vie - da ne znaju ba nita.
Pem Vir je nejasno izgovarala rei preko telefona i naprezala se da govori. elela je da se
sastanemo pre sahrane. Danas, ako je mogue. Slobodna je u bilo koje vreme. Ja uputih grimasu
prema Duli, i rekoh da bih mogla da budem kod nje ve za pola sata.

Radije bih da se sastanemo napolju.

U redu. - Pogledah u neizvesno nebo: ta mislite o Hitu - to je blizu Vas, zar ne?
Mislila sam da moemo da se naemo kod kanala.
Kanala?
Gde je devojka ubijena.
Lajen. - Mrzela sam nain na koji je niko nije zvao njenim imenom koje je izabrala.
ak i u novinama, uvek je bila devojka beskunik, skitnica. I mrzela sam nain kako su
upotrebljavani pridevi od jedne nezamislive tampe: Filipa je bila tragina, Lajen je bila samo tuna.
Da, moemo li tamo da se naemo?
Pokuavala sam da ne pokazujem da sam iznenaena: Ako tako elite.
Poela je da pada slaba kia kada sam stigla do stepenica koje su vodile dole do kanala.
Povremene krupne kapi padale su u vodu, pravei iroke krugove. Izgedalo je zloslutno, osim,
naravno, to je ono to se dogodilo i ega sam se plaila, ve bilo u prolosti.
Pem Vir je ekala, stojei potpuno mirno, umotana u svoj al i u kaputu od kamilhara. Nije se
smeila, ali prui ruku kad sam joj prila. Njen stisak bio je vrst i postojan. Oi su bile takoe
staloene, na njenom licu boje krede. Primetila sam da je ovog puta upotrebila minku, nepaljivo imala je bledu mrlju na levoj strani nosa i fleku od maskare na jednom od naboranih onih kapaka:
Hvala to ste doli. - ree formalno.
elela sam da doem. - odgovorila sam.
Dolazite na sahranu?
Naravno.
Ima neto drugo to sam elela da Vam kaem. Nisam to mogla rei tamo.
Ona pogleda oko nas, u koprive, u prazni dok za putnike parobrode, blatnjavu, muljavu vodu po
kojoj padaju kapi kie.
Je li to bilo ovde?
Kod mosta. - rekoh, pokazujui.
Da li je patila?
To nisam oekivala i trebao mi je jedan momenat da saberem misli: Mislim da nije. Oni nisu
bili masovne ubice, gospodo Vir, oni nisu bili kao Vestovi. Oni nisu uivali u ubijanju. Oni su to
uradili to je bre mogue. Moda je najgora stvar za Vau erku moglo biti to to je znala da je
ostavila Emili u opasnosti.
Ona proisti grlo: Mislila sam na drugu devojku.
Ja se upiljih u nju: Koga? Lajen?
Da. - Ona me je gledala u oi: Da li je to moglo biti bolno?
Ne. - rekoh. - Mislim da je bilo jako iznenadno. Gospoa Vir klimnu glavom i onda ree,
glasom koji je postao promukao: ula sam da su je izboli svuda po telu.
To je bilo poto je ve umrla.
Jadna devojka. - Kina kap pade joj na obraz i poe da se sliva prema njenim ustima. Nije je
obrisala.
Da. - rekoh, pitajui se zato je Pem Vir elela da stoji na kii sa mnom kod kanala.
Ona mi je okrenula lea i stajala je gledajui u vodu: Filipa je bila dobra devojka. - ree. Moda smo je suvie pritiskali i sputavali - ona je bila nae jedino dete, znate. Ponekad, sada kada
pogledam fotografije nas troje, mislim kako je izgledala mala i usamljena izmeu nas. Dvoje odraslih
i jedno malo dete. Ali onda, kada je imala jedanaest godina, njen otac je umro i ostale smo samo ona
i ja. A ona je jo bila dobra devojica, uvek uredna, uvek je mislila na druge ljude, uvek spremna da

pomogne. Moda suvie spremna. Nije bila nepopularna, ali nije imala mnogo prijatelja kada je bila
mala. Volela je da se igra sama, sa svojom omiljenom lutkom. ili da bude sa mnom, pravei kolae i
idui u kupovinu ili istei kuu. Nikada mi nije pravila nikakve probleme.
Ista je bila i u koli. Teak radnik - to su uvek govorili kolski izvetaji. Nita briljantno, ali teak
radnik, sa zadovoljstvom je uila. Uvek je uradila svoj domai zadatak im stigne iz kole. Dobra
kao zlato. Sedela bi za kuhinjskim stolom i jela vreo tost sa buterom i onda bi uradila domai
zadatak, sa plavim mastilom, svojim urednim rukopisom, sa udnim y. Mogu i sada da je vidim, u
njenoj marinsko plavoj uniformi, sa petama na preki od visoke stolice, kako joj se izdiu obrve dok
prati svoj rad u svakoj liniji. Ili kako boji svoje geografske karte. Volela je da to radi, bojei liniju
obale plavo, a ume zeleno, iscrtavajui konture.
Uzela sam njene kolske zadatke iz ormara pre nekoliko dana i sve ih pregledala, sve knjige sa
vebama, sa naslovima ispisanim na vrhu u desnom uglu, sa podvuenom linijom ispod njenog imena
i razreda. Izgleda kao da je bilo jue. Ima stvari kojih se seam da je radila, kao crtee - kada je kao
mala crtala sebe, sa zamrenom utom kosom i ruiastim polukrunim ustima. Deca uvek crtaju sebe
kako se smee, zar ne, mada Filipa nije esto umela da se smeje, znate. Onda kasnije, opisi cvea sa
imenima i poreklom. O planetama. O est ena Henrija Osmog. Algebra. Je m apelle Filipa Vir et
jai onze ans. - Francuski akcenat Pem Vir bio je besprekoran. - I tu su bili i njeni kolski dnevnici.
Pisali su dnevnike u ponedeljak ujutro - ta sam radila za vikend, tu vrstu stvari, znate? - Ja
potvrdih. Nisam htela da kaem nita to bi je moglo zaustaviti. - I itala sam ih. I, znate li ta? Ja
sam bila u svima njima. Uvek je pisala o tome ta je radila sa mamom. Mama i ja ile smo u
kupovinu, mama i ja ile smo na igralite, mama mi je poklonila mae i njegovo ime je Bleki, mama
me je vodila u muzej. Sa iznenaenjem sam shvatila da skoro nije bilo nikoga drugog u njenim
dnevnicima osim mene i nje. Nisam znala koliko je usamljena bila dok nisam proitala te redove.
Nikada se nije alila.
Ona se potpuno okrete da me pogleda u lice: Pitate se zato, za ime Boga, ja Vama govorim sve
ovo, zar ne?
Morate to da kaete nekome.
Ja sam sada jedna stara ena. Oh, nisam stvarno stara, znam. Samo sam u ezdesetim i mogla bih
da ivim jo trideset godina. Ali, sada se oseam starom. Oseam se duplo starijom nego to sam se
oseala pre godinu dana. Vi nemate dece, zar ne?
Ne.
Imate li jo majku?
Ne. Moja majka je umrla kada sam bila vrlo mlada.
To je onda zato.
Zato, ta?
Zato sam ba sa Vama elela da razgovaram. Ona je ak bila dobra devojica kada je bila
tinejder. Imala je nekoliko drugarica, ponekad bi izala nedeljom uvee. Popila bi par pia, ne
mnogo. Nije puila. Nije uzimala droge. Bila je vrlo lepa, ali nije to shvatala, i ja mislim da je to
znailo da drugi ljudi nisu stvarno primeivali koliko je ona bila lepa. Nije bila nametljva, niti je
volela da se pokazuje, ni da fiertuje.
Uvek sam mislila da je ona najdivnija devojka koju sam znala, ali bila sam njena majka, zato sam
tako mislila, zar ne? A deaci, stari etrnaest, petnaest ili esnaest godina, ne izgledaju lepo, zar ne?
Bila sam zahvalna zbog toga - uvek sam joj govorila da ne brine o tome ta rade njene drugarice, ona
ima puno vremena. Vremena. - ona se nasmeja ironino -nije ga imala mnogo, na kraju, zar ne? Naglo je zautala.

I onda? - upitah je tiho.

Onda je srela nekoga. Deka. Pa, mukarca, zaista, starijeg od nje. Imala je samo etrnaest
godina kada ga je srela. On se ba zagledao u nju. Odjednom vie nije izgledala kao mlada devojka,
bila je na pragu da postane ena. Mislila sam samo da odrasta. Sada to izgleda neverovatno, ali
nisam imala pojma ta se dogaa. Tek kasnije sam otkrila. Nije bila nevina, moja tiha mala erka.
Mislila je da je zaljubljena u njega. I da je on zaljubljen u nju. Da sam shvatila na vreme, mogla sam
da je upozorim.
Smeila mi se: Vidite sada, ne govorim Vam ovako jer moram da govorim sa nekim o Filipi.
Tajna je strana stvar. Jedini nain da spreite da bude strana je da je kaete nekome, ali ne smete.
On ju je napustio, naravno, to je trajalo samo nekoliko nedelja. Ona je bila slomljena srca, mada ja
jo nita nisam znala.
Ona se jo jednom okrete prema kanalu, a onda ree: I trudna.
Pribliih joj se i stadoh pored nje, gledajui u dubine, gde su mirovale Dolove ribe: Imala je
bebu?
Saznala sam kada joj je bilo dvadeset sedam nedelja i pet dana u trudnoi. I tako je imala bebu.
Sve je uraeno u velikoj tajnosti. Ja sam se za to pobrinula. Niko nije znao, samo Filipa i ja.
Devojica?
Da. Devojica, koja bi imala osamnaest godina pre nekoliko meseci.
Lajen? Onda je ona bila starija nego to sam ja tada mislila.
Rekla sam u koli da Filipa ima groznicu zbog krajnika. Otile smo zajedno u Francusku dok je
ekala. Bila je jako tiha, kao da je bila u oku, ali radila je sve to sam rekla. Nije zaista bilo
nikakvog izbora. Oduzeli su bebu skoro odmah. Filipaje htela da je dri - ona - prva. Plakala je i
jecala i molila. Skoro je poludela. Ali, nisam joj dozvolila. Nisam elela da joj postane privrena.
Nije mogla da ima dete, za Boga miloga, i ona sama je bila samo dete. elela sam da ima svoj ivot,
mua, sve stvari koje sam za nju planirala. I tako joj nisam dala da dri bebu. Plakala je mnogo dva
dana, nikada niste videli tako mnogo suza, bilo je kao provala suza, svih suza koje je bila suvie
eljna da isplae celog svog ivota. Onda je izgledalo da se sabrala. Mleko joj je presuilo. Njen
stomak je postao opet ravan. Vratila se nazad u kolu, dala ispite i krenula u osmi razred na koledu.
Nikada vie nije priala o tome.
Gospoo Vir
Ja sam ipak drala bebu. Sitnu, smeuranu, crvenu stvaricu sa oputenom koom i bledo plavim
oima. Ona je obuhvatila aicom moj prst i ne bi ga pustila, kao da je znala.
Znala?
Da sam joj ja baka. Njena porodica. Njen dom. Njena poslednja ansa. Odvojila sam njene jake
male prstie, jedan po jedan, i predala je.
i onda je data na usvajanje?
Usvajanje, da, pretpostavljam. Nisam elela da Filipa zna. Mislila sam da je najbolje ako se
vrata vrsto zatvore za celom tom epizodom. Naravno, ona bi bila u stanju da otkrije odakie je, pre
pet meseci, kada je napunila osamnaest.
Ti telefonski razgovori.
Nisam znala u poetku, naravno, ne do tada, kada sam ula za razgovore, razgovore izmeu
Filipe i i nje. Nisam shvatila dokaz. Pretpostavljam da ste rekli da nisam htela da znam. Ali,
osamnaest godina, nije prola ni jedna nedelja a da nisam mislila na malu bebu kako dri moj prst i
gleda u mene. I pitala sam se da li je proao i jedan as da se Filipa takoe nije seala. Nikada nismo
o tome govorile. ak ni posle Emili, nikada nismo govorile jedna drugoj ta oseamo.

Ona najzad pogleda u mene: Zato sam htela da Vas vidim, da saznam da li je moja unuka patila.
Znai, cela ova tuna pria bila je o erki koja je traila svoju majku, i o majci koja je traila
svoju erku.
Pitam se da li su one ikada nale jedna drugu, pre nego to su ubijene. - rekoh najzad.
Ponekad teim sebe, zamiljajui da jesu. Da je Filipi najzad dozvoljeno da zagrli i dri svoju
bebu. Ali, nikada neemo znati, zar ne?
Ne. Nikada neemo znati.
Upravo je trebalo da se rastanemo, kada Pem Vir stavi ruku na moj rukav: Nameravala sam da
pitam, - ree - da li bi bilo mogue da se moja unuka sahrani u istom grobu sa mojom erkom.
Mislite li da bi to moglo biti?
Lajen je kremirana, - rekoh - a njen pepeo je rasut.
Oh, vidim. - ree Pem. - Pa, onda je to to.
Hodala sam prema kui. Uz stepenice od kanala, du pohabanih ulica. Kroz prozore sam mogla
videti ljude kako vode svoje sopstvene posebne ivote: enu kod telefona, bezimenu, sa rukom
podignutom u vazduh; golog malog deaka kako sedi u gornjoj sobi, gledajui kroz prozor sa setnim
izrazom. Gledala sam u lica ljudi dok sam prolazila pored njih. Ni jedno lice nije bilo obino. Sva
lica su lepa, ako ih gledate na izvestan nain.
Duli je ekala. Miris belog luka dolazio je iz kuhinje, a vaza sa sveim utim ruama stajala je
na stolu. Njen ruksak je bio kod vrata, spakovan, a na njemu zalepljena etiketa. Sedoh za sto, izvadih
fotografiju moje majke i postavih je ispred sebe. Ona se smeila prema meni, svetlei kroz sve
godine u kojima mi je nedostajala. Njene svetlo sive oi sijale su sa obeanjem. Sunce dodirnu njeno
mlado i sreno lice. Oseala sam se vrlo mirno i vrlo tuno. Nikada nisam podnosila rastanke.