6.

s1mMSKI PREDIKATJ..... ..

127
6.J. PREDIKATI ZA ISPrTIVANJE STRUKTURA......
127
6.2. PR EDIK A Tl ULAZA I IZLAZA....... .
\ 32
6.J. PREDIKATI ZA RAD SA BAZOM ZNANJA.. .
133
6.4. OPERATOR/........
137
7.
NEKl IMTERESA~IJI ZADACI. .... .
141
8.
PRrMENA PROLOOA... .... ....
150
8.1. FORMALNE GRAMATIKE.... .
l~O
8.2. GRAFOVI..................................................
157
8.J. VEfrA(:KA TNTELIGENCJ/A... ....
\M

OPSTI OSVRT NA JEZIK PROLOG

Ra;o;.-oj logi~kog programiranja pOCinjc ranih 70ih. kao nastavak ranijih

mcov i1. obla,ti automal.1kog dokazivanja tcorema i vdtatkc intcligcncijc. Jedan od

ciljcva vd10Cke iotchgencije jc kons1rukcija automa1skih dcduklivnih srstcma.

Nadgradnja radova Hcrbran<i-a (1930) ranih 60tih od scranc Prnwitz-a. Gilmore-a,
Davis-a. Putnam-a i drugih je mnogo olakSal:o :1111omatsko doka~.ivanjc rcorcma.
Rczulrati su kulminirati 1965 godine publi\.:acijom Robinsooovih dosngnuca. On
uvodi mctod re7.0lucije u dokazivanju tcorcma. Mctod rczojucijc jc jcdoostavno
pravilo zakljufivanja koje sc blm rno}.e implcmcutirati na ra{unaru
197!. godinc Kowal~ki i Colmcraucr (bsnije Green i Hayes) su pos1avili za
cilj .-og is1rn1.iv:mja idcju da se prcdil:atski rafon prvog rcda iskoristi kao osnovu
prograrnskog jczika. Ta idcja bila jc u to vreme rcvotucionarna.

PROLOG (PROgramming in LOOic) ie jczik koji ~a svoju sintaksu uzima

clcmentc prcdikatskog ra~una prvog rcda. Prvi PROLOG interpreter je lruplcmcntiran
na prograrnskom jcziku ALGOL-W od strane Roussel-a u Marseju 1972 godinc.
ldcntifoa verzija jc implcrncntirana i na FORTRAN-u. Time idcja dcklarativnih
jc7.ika stupa na scene. Pokazano jc da se predikatski. ra~uo prvog rcda mote
proceduralno intcrprctirati, Sto znal!i d1 mote da se prikate cfcktivnc kao programski
jeiik.
PROLOG jc jcdan od dektarativnlh jezika u kome ie ia ruliku od
proccduralnih nama csnovm eilj da opiScmo Jogi~ke veze iz.mcdu pod.a.ta ..._,
udubljuju~i sc u to kako ~e ra~unar rdavati iadati problen;i. ~