БОДХ-упитник за процену агресивности

297
PRIMENJENA PSIHOLOGIJA, 2014, Vol. 7(Dodatak), STR. 297-324 UDC 159.938

Originalni naučni rad
Bojana Dinić1 UPITNIK BODH (BES, OSVETOLJUBIVOST,

DOMINACIJA, HOSTILNOST): NOVI
Dušanka Mitrović UPITNIK ZA PROCENU AGRESIVNOSTI2
Snežana
Smederevac Polaznu osnovu za konstruisanje upitnika za procenu
agresivnosti BODH predstavljali su rezultati dobijeni analizom
Odsek za psihologiju, zajedničke strukture skala za procenu agresivnosti/prijatnosti
Filozofski fakultet, iz upitnika ličnosti koji proističu iz različitih paradigmi i modela
Univerzitet u Novom Sadu (Big Five Inventory – BFI, IPIP-HEXACO-PI-R, Velikih pet plus
dva – VP+2, Zuckerman–Kulhman Personality Questionnaire –
III – Revised – ZKPQ–III–R, Upitnik osetljivosti na potkrepljenje
– UOP i Multidimensional Personality Questionnaire – MPQ). U
Istraživanju 1 faktorskom analizom izdvojena su četiri faktora koji
su imenovani kao Bes, Osvetoljubivost, Dominacija i Hostilnost.
Na osnovu uvida u dominantni sadržaj tih faktora i korelacija
koje ostvaruju s dimenzijama Eysenckovog PEN modela i
Buss-Perryjevog Upitnika agresije, formulisane su stavke koje
referiraju na ekstrahovane faktore. U Istraživanju 2 potvrđena
je četvorofaktorska struktura Upitnika, i na osnovu analize, pod
modelom Teorije odgovora na stavke, zadržane su stavke s
najboljim metrijskim karakteristikama. Na osnovu informativnosti
skala, zaključeno je da su sve supskale, osim Hostilnosti,
diskriminativnije u domenu prosečnih i iznadprosečnih skorova,
dok je Hostilnost diskriminativna u širem rasponu osobine.
Konstruktna validnost upitnika BODH potvrđena je u Istraživanju
3 preko korelacija sa skalama inventara HEXACO-PI-R i Buss-
Perryjevog Upitnika agresije. Polne razlike postoje samo na
supskali Osvetoljubivost, koja u odnosu na ostale supskale ima
najvišu korelaciju s fizičkom agresijom.
Adresa autora: bojana. Ključne reči: agresivnost, prijatnost, bes, osvetoljubivost,

dinic@ff.uns.ac.rs dominacija, hostilnost
Primljeno: 27. 03. 2014. 2

Rad je nastao u okviru projekta „Nasledni, sredinski i psihološki
Primljena korekcija: 14. 05.
činioci mentalnog zdravlja“ (ON179006), koji finansira Ministarstvo
2014. prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, i “Nasilje
Prihvaćeno za štampu: 16. u savremenom društvu: dispozicioni i kontekstualni činioci” koji
05. 2014. finansira Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj AP
Vojvodine.
primenjena psihologija, str. 297-324

298 Bojana Dinić, Dušanka Mitrović i Snežana Smederevac
Iako je agresivnost konstrukt koji privlači veliku pažnju istraživača, njegovo

ispitivanje često je praćeno brojnim problemima usled nedostatka jedinstvene
operacionalizacije (Ramírez & Andreu, 2006). Agresivnost se definiše na različite
načine, što za posledicu ima veći broj kriterijuma prema kojima se mogu podeliti
specifični obrasci agresivnog ponašanja. Prema najopštijem kriterijumu, većina
autora razlikuje forme od funkcija agresije (Bushman & Bartholow, 2010; Little,
Jones, Henrich, & Hawley, 2003; Polman, Orobio de Castro, Koops, van Boxtel,
& Merk, 2007; Prinstein & Cillessen, 2003). Pod formom se podrazumeva
način ispoljavanja agresivnog ponašanja, dok se funkcija odnosi na motivaciju
za agresivnim ponašanjem. Agresija se može ispoljiti na mnoge načine, u vidu
fizičke ili verbalne, direktne ili indirektne, aktivne ili pasivne, manifestne ili
latentne, i slično. Problem u vezi s podelom manifestacija agresije javlja se i zato
što postoje mnoga agresivna ponašanja koja se ne mogu lako kategorisati, ali i
zato što repertoar ljudskog ponašanja predstavlja veliki izvor varijabiliteta, s
neograničenim brojem potencijalnih indikatora. Na primer, bliske indirektnoj
agresiji su relaciona agresija, koja se odnosi na ugrožavanje socijalnih veza
drugih osoba (Circk & Grotpeter, 1995), kao i socijalna agresija koja se odnosi
na narušavanje samopoštovanja drugih (Galen & Underwood, 1997). Drugi
istraživači indirektnu agresiju određuju preko složenih strategija, kao što su
korišćenje manipulacije ili upotreba socijalne moći i položaja u cilju nanošenja
štete drugoj osobi (Lagerspetz, Björkqvist, & Peltonen, 1988). Iako su autori
pomenuta ponašanja svrstali u forme agresije, može se primetiti da postoji veliki
problem pri razgraničenju manifestacije od motivacije za agresijom. Međutim,
iako se motivacijski karakter ne može prevideti, navedena agresivna ponašanja
ipak uključuju specifični način ispoljavanja, što je dovoljan argument da se
svrstaju u posebnu kategoriju formi agresije.
Na prvi pogled izgleda da je funkcije agresije lakše klasifikovati nego forme,
zato što isti oblik agresije može u osnovi imati različite motive. Cilj podele po
funkciji nije razvrstavanje agresivnih postupaka, već ukazivanje na postojanje
različitih tipova ličnosti koji su skloni određenoj vrsti agresije. Tako se na osnovu
funkcije mogu razlikovati dve vrste agresije. Različiti autori ih imenuju na
različite načine, prvu kao afektivnu, hostilnu, odbrambenu ili reaktivnu, a drugu
kao instrumentalnu, predatorsku ili proaktivnu. Afektivna agresija javlja se kao
reakcija na opaženu provokaciju, koja ne mora biti realna. Agresivna reakcija
je u tom slučaju primarno motivisana namerom da se povredi druga osoba. Ta
vrsta reagovanja povezuje se s impulsivnošću, nepromišljenim ponašanjem
ili konfuzijom u mislima, povišenjem napetosti koju prati emocija besa i
gubitkom bihevioralne kontrole (Bushman & Anderson, 2001). Ova funkcija
agresije obično se dovodi u vezu s reaktivnom agresijom. Taj pojam proizilazi
iz frustracionog modela agresije, prema kojem se agresivni odgovor javlja kao
reakcija na frustraciju, provokaciju, odnosno neprijatan događaj (Berkowitz,
primenjena psihologija 2014/Dodatak

UPITNIK BODH (BES, OSVETOLJUBIVOST, DOMINACIJA, HOSTILNOST): NOVI UPITNIK ZA PROCENU AGRESIVNOSTI 299
1989). Nasuprot njoj, instrumentalna agresija je „hladnokrvna”, promišljena i

isplanirana. Za razliku od afektivne, čiji je krajnji cilj nanošenje štete drugome,
instrumentalna agresija je motivisana nekim drugim, neagresivnim ciljem, kao
što je sticanje materijalnih dobara, novca, statusa, moći, dominacije nad drugima,
uspostavljanje pozitivne slike o sebi ili borba za pravdu (McEllistrem, 2004).
Za instrumentalnu agresiju nije vezana neka provokativna situacija ili okidač,
kao što je to slučaj kod afektivne, već se ona povezuje s tretiranjem agresije
kao prihvatljivog i opravdanog sredstva za postizanje različitih ciljeva, kao i s
pozitivnim stavom prema ostvarivanju socijalne dominacije (Crick & Dodge,
1996; Dodge, 1991). Pojam instrumentalne agresije je najbolje opisan teorijom
socijalnog učenja (Bandura, 1973), prema kojoj se agresivno ponašanje imitira
ukoliko je povezano s dobijanjem nagrade.
Iako je podela agresije na instrumentalnu i afektivnu veoma prisutna i
široko prihvaćena, neki autori ukazuju na poteškoće ove dihotomije (Bushman
& Anderson, 2001). Na primer, cilj afektivne agresije često je redukcija pretnje
ili napetosti, tako da se na neki način ona može shvatiti i kao instrumentalna
(McEllistrem, 2004). Takođe, mnoge agresivne akcije uključuju više motiva, pa
je teško identifikovati koji je primarni, posebno u slučaju odložene agresivne
reakcije. Pored toga, poistovećivanje termina koji se odnose na pomenutu
popularnu distinkciju agresije stvara konfuziju u vezi s etiologijom samog
koncepta. Na primer, instrumentalna agresija se definiše preko modela socijalnog
učenja, a veoma sličan koncept predatorske agresije se oslanja na biološke osnove
agresivnog ponašanja. Tako ostaje nejasno da li se ovi termini uopšte odnose na
isti koncept i, ukoliko je tako, da li se izvori instrumentalne/predatorske agresije
mogu u većoj meri povezati sa sredinskim ili biološkim činiocima.
Svi modeli ličnosti sadrže dimenzije koje obuhvataju indikatore agresivnog
ponašanja, u skladu s pretpostavkom da agresivnost predstavlja jednu od
bazičnih dimenzija ličnosti. U okviru psihobioloških modela, agresivnost se često
izdvaja kao posebna dimenzija ličnosti, ali njen status varira od dimenzije višeg
do dimenzije nižeg reda. Na primer, u okviru Zuckermanovog alternativnog
petofaktorskog modela (Zuckerman, 1991) ona se izdvaja kao posebna
dimenzija, a u okviru Grayove Revidirane Teorije osetljivosti na potkrepljenje
(Gray & McNaughton, 2003) čini deo borba/bežanje/blokiranje sistema koji
je zadužen za reakcije na realnu i aktuelnu opasnost. U okviru Tellegenovog
pristupa, agresivnost čini deo negativne emocionalnosti, zajedno s osobinama
koje se uobičajeno pripisuju neuroticizmu (Tellegen, 1982). U Eysenckovom
PEN modelu agresivnost čini aspekt šire dimenzije psihoticizam, koja se
povezuje s nedostatkom konvencionalne socijalizacije (Eysenck, 1998). U okviru
kibernetičkog modela konativnih funkcija, razvijenog u našoj zemlji, agresivnost
je opisana kao regulatorni sistem nazvan SIGMA, koji je zadužen za reakcije napada
(Momirović, Wolf i Džamonja, 1992). Ovaj sistem reguliše toničko uzbuđenje i

poremećaji u njegovom funkcionisanju ispoljavaju se u vidu različitih oblika

agresivnih reakcija, kao i u slaboj kontroli impulsa.
U okviru psiholeksičkih modela agresivnost se ne izdvaja kao posebna
dimenzija, već se dovodi u vezu s negativnim polom dimenzije prijatnost koji se
označava kao antagonizam. U okviru tih modela postoji neslaganje u vezi s nekim
indikatorima agresivnosti. Na primer, u okviru modela Velikh pet (Digman, 1990;
Goldberg, 1990, 1993), indikatori besa se nalaze u okviru dimenzije neuroticizam,
dok su u šestofaktorskom modelu HEXACO (Ashton et al., 2004; Lee & Aston,
2004) sastavni deo dimenzije prijatnost.
U okviru inventara za procenu ličnosti može se razlikovati sklonost ka
afektivnoj od sklonosti ka instrumentalnoj agresiji, u zavisnosti od skorova na
neuroticizmu i prijatnosti. Tako, Costa, McCrae i Dembroski (Costa, McCrae, &
Dembroski, 1989) razlikuju neurotsku hostilnost, tj. „žustru” hostilnost, od
antagonističke ili „hladnokrvne” hostilnosti u okviru procene na osnovu inventara
NEO–PI–R (Costa & McCrae, 1992). Neurotska hostilnost odlikuje se snažnim
doživljavanjem besa koji je povezan s neuroticizmom, dok se antagonistička
odlikuje cinizmom, neosetljivošću i nedostatkom kooperativnosti, koji su
povezani s niskim skorovima na prijatnosti. Slično tome, Henning i saradnici
(Henning, Reuter, Netter, Burk, & Landt, 2005) govore o dva faktora agresije
koja su izdvojili u okviru Petofaktorskog modela – neurotskoj i agresivnoj
hostilnosti. U jednoj meta-analizi (Bettencourt, Talley, Benjamin, & Valentine,
2006) sugerisano je da se neuroticizam može izdvojiti kao korelat agresije u
uslovima provokacije, koja se može povezati s afektivnom agresijom, dok se
niska prijatnost iz Petofaktorskog modela ličnosti izdvaja kao korelat agresije
nezavisno od uslova provokacije. Lee i Ashton (Lee & Ashton, 2012) sugerišu da
se dimenzija poštenje iz HEXACO modela može dovesti u vezu s proračunatom
agresijom, odnosno planiranjem osvete, dok se prijatnost povezuje kako sa
proračunatim, tako i sa neposrednim, tj. momentalnim agresivnim odgovorom.
Međutim, rezultati istraživanja ukazuju na to da u objašnjenju agresivnog
ponašanja ili ponašanja koje se može dovesti u vezu s agresijom, kao što je
antisocijalno ili delinkventno ponašanje, učestvuje specifična konstelacija mnogih
osobina (Buss & Perry, 1992; van Dam, Janssens, & De Bruyn, 2005; Miller, Lynam,
& Leukefeld, 2003), ili tip ličnosti kao što je varijanta nekontrolisanog tipa, kojeg
karakteriše visok neuroticizam, a niska prijatnost, savesnost i ekstraverzija
(Grumm & von Collani, 2009). Ti rezultati impliciraju da agresivnost predstavlja
multidimenzonalni konstrukt čije specifične manifestacije oblikuju različite
osobine, a ne isključivo negativan pol prijatnosti ili negativna emocionalnost.
Kreiranje novog upitnika za procenu agresivnosti motivisano je činjenicom
da dosadašnji instrumenti, čiji su predmeti merenja različiti aspekti agresivnosti,
uglavnom favorizuju forme agresije, često irelevantne za psihološku procenu.
Na primer, najčešće korišćen Upitnik agresije (AQ) obuhvata manifestne forme,

kao što su fizička i verbalna agresivnost, i latentne forme, kao što su bes i
hostilnost (Buss & Perry, 1992). Informacija o sklonosti ka fizičkoj agresiji
često nije relevantna za psihološku procenu, jer se podaci o tako eksplicitnim
bihevioralnim manifestacijama mogu dobiti i na osnovu biografskih podataka. S
druge strane, postoje mnogo suptilniji načini manifestacije agresivnih impulsa,
koji su relevantniji za savremenog čoveka, a koji nisu obuhvaćeni jedinstvenim
instrumentom. Na ovom mestu valja napomenuti da je u našoj zemlji razvijena
Skala za procenu agresivnosti VAPO (Ignjatović, 1989), koja ima dva osnovna
predmeta merenja. Prvi predmet merenja je primarna agresivnost, koja obuhvata
neposredne agresivne impulse, kao oblik reakcije napada u situaciji frustracije.
Drugi predmet merenja je sekundarna agresivnost, koja predstavlja odbrambenu
reakciju na emociju straha. Međutim, S‒R format otežava širu primenu ove skale
u istraživanjima i proceni.
Istraživanje 1: Određivanje predmeta merenja upitnika

agresivnosti BODH
Osnovna strategija u kreiranju novog upitnika agresivnosti bila je zasnovana

na empirijskom pristupu. Naime, pretpostavljeno je da su svi važni indikatori
agresivnosti obuhvaćeni upitnicima za procenu ličnosti. S obzirom na to da su
rezultati dosadašnjih istraživanja pokazali izvesnu nedoslednost u pogledu
relacija bazičnih dimenzija ličnosti i agresivnosti, pretpostavljeno je da različiti
instrumenti za procenu ličnosti neke aspekte agresivnosti favorizuju, a neke
zanemaruju. Stoga je početni skup varijabli obuhvatio stavke skala agresivnosti
iz nekoliko upitnika za procenu ličnosti, koji su kreirani u okviru različitih
istraživačkih paradigmi. Na taj način se povećava mogućnost da svi relevantni
aspekti agresivnog ponašanja budu uključeni u inicijalno istraživanje.
Cilj Istraživanja 1 je ispitivanje zajedničke strukture agresivnosti u
upitnicima za procenu ličnosti, odnosno skalama agresivnosti i prijatnosti, kao
konstrukta koji se najčešće dovodi u vezu s agresivnošću (Costa & McCrae, 1992;
Digman, 1990; Goldberg, 1990). Razlike u postupcima kreiranja instrumenata
dovode do toga da dve skale sličnog ili istog naziva obuhvataju sličan, ali ne i
identičan sadržaj. Stoga ove skale često sadrže različite aspekte agresivnosti i
u procesu identifikovanja početnog skupa indikatora agresivnosti važno je
uključiti upitnike iz različitih referentnih okvira. Iako se ove skale nazivaju istim
ili sličnim imenom, pretpostavlja se da obuhvataju različite aspekte agresivnosti.
U ovom radu primenjene su skale koje su kreirane u okviru psihobiološkog i
psiholeksičkog pristupa u proučavanju bazične strukture ličnosti. Stavke skale
SIGMA iz Kibernetičkog modela konativnog funkcionisanja nisu uključene u
početni skup varijabli za mapiranje strukture agresivnosti jer opisuju ili socijalne
stavove (npr. „Kad su njihovi interesi u pitanju, ljudi ne vode računa o pravdi.”)

ili agresivno ponašanje obuhvaćeno drugim primenjenim instrumentima (npr.

„Često se žestoko razbesnim.”).
U cilju konstruktne validacije ekstrahovanih dimenzija agresivnosti,
ispitane su njihove relacije sa osobinama ličnosti, kao i s različitim formama
agresije. Referentni okvir za procenu osobina ličnosti je Eysenckov PEN model,
kome je dodata i L-skala socijalne poželjnosti. Ovaj model je izabran zato što
je u dosadašnjim istraživanjima dimenzija psihoticizam pokazala visok stepen
povezanosti s različitim aspektima agresivnosti (Eysenck, 1998; Heym, Ferguson,
& Lawrence, 2013; Rushton, Fulker, Neale, Nias, & Eysenck, 1989). U svrhu
procene različitih formi agresije, primenjen je Buss–Perryjev Upitnik agresije AQ.
Metod
Uzorak. Uzorak je bio prigodan i činilo ga je 583 ispitanika (226 muškog,

355 ženskog pola i dva ispitanika koja nisu dala ovaj podatak). Starost ispitanika
kretala se od 18 do 68 godina, uz prosečnu starost od 29.9 godina (SD = 11.81), pri
čemu je oko 50% ispitanika bilo mlađe od 25 godina. Ispitanici su bili različitog
obrazovnog nivoa, pri čemu je najviše bilo ispitanika s višim obrazovanjem
(61.5%): 268 studenata i 83 visokoobrazovanih u okviru različitih profesija.
Uzorak su prikupljali obučeni studenti master studija u sklopu izrade svog
završnog rada.
Instrumenti. Početni skup varijabli činile su stavke skala za procenu
agresivnosti najčešće korišćenih upitnika za procenu ličnosti. Odabrana su
tri upitnika nastala u okviru psihobiološkog i tri upitnika nastala u okviru
psiholeksičkog pristupa. U cilju maksimiziranja varijanse, format odgovaranja
na ajteme bio je ujednačen u vidu petostepene skale Likertovog tipa, uključujući
i one koji su originalno imali binarni format odgovaranja (Da/Ne). Primenjene
skale su opisane ispod.
Big Five Inventory (BFI: John, Donahue, & Kentle, 1991, prema John &
Srivastava, 1999) – skala Prijatnost. Skala sadrži 9 ajtema i njena pouzdanost
iznosi α = .73. BFI je nastao na osnovu psiholeksičke paradigme u ispitivanju
bazičnih dimenzija ličnosti i predstavlja operacionalizuju modela Velikih pet.
IPIP–HEXACO–PI–R (Ashton, Lee, & Goldberg, 2007) – skala Prijatnost.
Ova skala se sastoji od 40 ajtema (α = .71). Inventar proističe iz psiholeksičke
paradigme, odnosno predstavlja operacionalizaciju šestofaktorskog modela
ličnosti HEXACO, i u ovom radu je korišćena simulirana verzija inventara.
Inventar Velikih pet plus dva (VP+2: Smederevac, Mitrović i Čolović,
2010) – skala Agresivnost. Skala sadrži 30 ajtema (α = .87) i obuhvata supskale
Bes (9 ajtema), Nepopustljivost (11 ajtema) i Teška narav (10 ajtema). Inventar
proističe iz psiholeksičke studije na srpskom govornom području.

Zuckerman–Kuhlman Personality Questionnaire–III–Revised (ZKPQ–

III–R: Zuckerman, 2002) – skala Agresivnost/Hostilnost. Skala sadrži 17 ajtema
(α = .72). Upitnik predstavlja operacionalizaciju Zuckermanovog alternativnog
petofaktorskog modela ličnosti, koji pripada psihobiološkoj paradigmi u
istraživanju bazične strukture ličnosti.
Upitnik osetljivosti na potkrepljenje (UOP: Smederevac, Mitrović, Čolović,
& Nikolašević, 2014, in press) – skala Borba. Skala sadrži 7 ajtema (α = .78).
Upitnik proističe iz revidirane Grayove teorije osetljivosti na potkrepljenje koja
pripada psihobiološkom pristupu.
Multidimensional Personality Questionnaire (MPQ: Tellegen, 1982) –
skala Agresivnost. Skala se sastoji od 19 ajtema. Upitnik je konstruisan u cilju
razjašnjenja strukture i sadržaja upitničke procene ličnosti. Autori upitnika nisu
pretendovali da ponude novi model ličnosti, nego adekvatnu psihometrijsku
operacionalizaciju konstrukata koji su bliski Eysenckovom i Grayovom modelu
ličnosti.
Eysenck Personality Questionnaire–Revised Short Form (EPQR–S:
Eysenck, Eysenck, & Barrtett, 1985, preveo i adaptirao Šipka, 1985). Skala
sadrži 38 ajtema binarnog formata (Da/Ne). Upitnik je namenjen proceni tri
dimenzije Eysenckovog PEN modela, a to su Psihoticizam (11 ajtema, α = .53),
Ekstraverzija (8 ajtema, α = .71) i Neuroticizam (11 ajtema, α = .78). Upitnik
sadrži i Skalu socijalne poželjnosti, tj. L-skalu (8 ajtema, α = .65).
Buss–Perry Aggression Questionnaire (AQ: Buss & Perry, 1992). Upitnik
obuhvata četiri dimenzije agresije: Fizičku (9 ajtema, α = .78) i Verbalnu (5 ajtema,
α = .57), kao manifestne tj. motorne forme agresije, Bes (7 ajtema, α = .69) kao
afektivnu i Hostilnost (8 ajtema, α = .70) kao kognitivnu komponentu agresije.
Rezultati i diskusija
Prvi korak u sprovedenoj analizi odnosio se na pripremu stavki za

eksplorativnu faktorsku analizu. Najpre je izvršena selekcija stavki na
osnovu diskriminativnosti i „težine”, pri čemu su izostavljene 23 stavke niske
diskriminativnosti (< .30) i/ili ekstremno „teške” ili „lake” stavke. Potom je iz
svakog od parova stavki redundantnog sadržaja (npr. „Lako se razbesnim.” i „Često
pobesnim.”) izostavljena stavka s lošijim metrijskim karakteristikama (ukupno 16
stavki).
Eksplorativna faktorska analiza. U preliminarnim analizama uočeno je
da se izdvaja poseban faktor koji okuplja ajteme u smeru niže agresivnosti, tj.
prijatnosti, pa su ovi ajtemi izbačeni iz analize, usled pretpostavke da je reč o
artefaktu metoda. Na ovaj način je izbačeno 38 stavki.
Na osnovu paralelne analize (Horn, 1965; O’Connor, 2000) uz primenu
kriterijuma 95. percentila, ekstrahovane su 4 komponente sa sledećim

vrednostima karakterističnih korenova: 10.52 (95. percentil – 1.81), 2.40

(1.75), 1.83 (1.69), 1.69 (1.65), 1.54 (1.61). Paralelna analiza za metod glavnih
komponenti preporučuje se i u slučaju primene eksplorativne faktorske analize,
budući da implementacija za metod glavnih osa ima tendenciju da potceni broj
faktora (Timmerman & Lorenzo–Seva, 2011). U skladu s rezultatom paralelne
analize, na osnovu metode glavnih osa (eng. Principal Axis), ekstrahovana su
četiri faktora i dovedena u promax poziciju, budući da je očekivano da faktori
agresivnosti međusobno koreliraju. Izvod iz matrice sklopa prikazan je u Tabeli
1. Prikazano je po 5 ajtema sa najvišim opterećenjima za svaki faktor.
Prvi faktor okuplja ajteme iz VP+2 (supskale Nepopustljivost i Teška narav),
ZKPQ–III–R i po jedan ajtem iz BFI i MPQ (ukupno 18). Ovaj faktor se odnosi na
svađalačko ponašanje, sklonost da se protivreči i suprotstavlja mišljenju drugih,
naređuje i gunđa, kao i na „tešku” narav, pa je nazvan Dominacija. Prema formi
agresije, ovaj faktor se odnosi na direktnu verbalnu agresiju, što je u skladu sa
ranijim istraživanjem u kojem je dobijeno da sa Dominacijom iz Cirkumplex
modela najvišu korelaciju ostvaruje skala Verbalne agresije iz upitnika AQ (Gallo
& Smith, 1997). U odnosu na funkciju, ovaj faktor bi bio okarakterisan kao vid
instrumentalne agresije, čiji je cilj ostvarivanje dominacije, ali takođe obuhvata
i aspekte reaktivne agresije u vidu nemogućnosti suzdržavanja od rasprava.
Ovaj faktor je najbliži antagonističkoj agresivnosti, kako su je definisali Costa i
saradnici (Costa et al., 1989).
Drugi faktor okuplja 12 ajtema, najviše iz UOP-a, potom iz ZKPQ–III–R, MPQ
i jedan ajtem iz IPIP–HEXACO–PI–R-a. Ovaj faktor se odnosi na reaktivnu agresiju
koju prati želja za osvetom, pri čemu se žrtvi može naneti nesrazmerno veća
šteta od doživljene ili percipirane. S obzirom na to da je cilj agresije osveta, ovaj
faktor je nazvan Osvetoljubivost. Iako se agresija opisana ovim faktorom najčešće
javlja kao odgovor na neku provokaciju, mogućnost odlaganja ili pažljivog
planiranja čina osvete upućuju na zaključak da ova vrsta agresivnosti podjednako
obuhvata i afektivni i instrumentalni aspekt. Prema formi, ovaj faktor uključuje
direktnu fizičku ili verbalnu agresiju (npr. „Uvek sam spreman na svađu kad
sam isprovociran.”), ali nije isključeno da se može odnositi i na indirektne forme
agresije (npr. „Ako me neko povredi, pokušam da mu vratim milo za drago.”,
„Svima vraćam po zasluzi.”).
Sadržaj ajtema trećeg faktora jasno ukazuje na afektivni aspekt agresije,
odnosno na učestalo doživljavanje besa i nedostatak bihejvioralne kontrole. Ovaj
faktor obuhvata 7 ajtema, iz VP+2 (supskala Bes), IPIP–HEXACO–PI–R (faceta
Strpljivost) i ZKPQ–III–R. Ovaj faktor najviše odgovara sklonosti afektivnoj
agresiji i imenovan je kao Bes. Njegov sadržaj se podudara sa sadržajem neurotske
hostilnosti, kako su je definisali Costa i saradnici (Costa et al., 1989).
Četvrti faktor okuplja 8 ajtema, od čega je 6 iz IPIP–HEXACO–PI–R-a (facete
Fleksibilnost i Krotkost), a po jedan iz ZKPQ–III–R i BFI. Sadržaj ajtema ovog faktora

upućuje na hipersenzitivnost, hostilnost i rigidnost. Zajednička karakteristika

ovih ajtema je netrpeljivost prema drugim ljudima, zbog čega je faktor nazvan
Hostilnost. Kao i u slučaju Besa, ovaj faktor bi se mogao okarakterisati kao
neurotska hostilnost, kako su je definisali Costa i saradnici (Costa et al., 1989).
Tabela 1
Izvod iz matrice sklopa za ajteme agresivnosti/prijatnosti
Faktor
1 2 3 4
VP+2 Često se posvađam sa drugima. .66
VP+2 Često kritikujem druge. .60
VP+2 Može se reći da sam prgava osoba. .55
VP+2 Često protivrečim drugim ljudima. .55
VP+2 Ja sam “teška” osoba. .51
MPQ Ako me neko povredi, pokušam da mu vratim milo
.82
za drago.
UOP Čim me neko povredi, odmah mu uzvratim. .66
UOP Kad me neko kritikuje, ne ostanem mu dužan. .57
UOP Uvek sam spreman na svađu kada sam
.52
isprovociran.
MPQ Kada me neko kritikuje, obično mu ukažem na
.49
njegove sopstvene slabosti.
VP+2 Lako planem. .75
VP+2 Lako se iznerviram. .70
VP+2 Često pobesnim. .64
HEXACO–PI–R Često izgubim živce. .61
VP+2 Kad pobesnim, padne mi mrak na oči. .33
IPIP–HEXACO–PI–R Ne mogu da podnesem kad se
.49
drugi ne slažu sa mnom.
IPIP–HEXACO–PI–R Lako se uvredim. .45
BFI ... je sklona da traži mane u drugima .37 .41
IPIP–HEXACO–PI–R Postajem ljut i nestpljiv sa ljudima
.39
koji ne ispunjavaju moja očekivanja.
IPIP–HEXACO–PI–R Uznemirim se kad drugi promene
.33
moj plan.
Korelacije faktora su umerene i kreću se od .30 (između Besa i Hostilnosti)

do .56 (između Dominacije i Besa), pri čemu su korelacije Hostilnosti s ostalim
faktorima nešto niže.
Relacije faktora agresivnosti i osobina ličnosti prema Eysenckovom
modelu. Korelacije s dimenzijama PEN modela ukazuju na to da Neuroticizam

i Psihoticizam ostvaruju značajne veze sa svim faktorima agresivnosti (Tabela

2). Neuroticizam ostvaruje najviše korelacije sa svim faktorima, osim s
faktorom imenovanim kao Osvetoljubivost. Ovaj rezultat ukazuje na to da
Osvetoljubivost obuhvata i karakteristike instrumentalne, a ne samo afektivne
motivacije za agresivno ponašanje. Ostale faktore agresivnosti u većoj meri
karakteriše prisustvo emocionalne napetosti i intenzivne reakcije na percipiranu
provokaciju. Psihoticizam nešto višu korelaciju ostvaruje s Dominacijom, što
sugeriše da sadržaj dimenzije Dominacija uključuje nekooperativnost i socijalnu
neprilagođenost. Ekstraverzija ostvaruje značajne pozitivne, ali niske korelacije
s Dominacijom i Besom, koji očigledno obuhvataju manifestne forme agresije.
L-skala ostvaruje značajne niske i negativne veze sa svim faktorima, osim sa
Osvetoljubivošću.
Tabela 2
Korelacije faktora agresivnosti i dimenzija upitnika EPQR-S
Faktori agresivnosti
EPQR-S
Bes Osvetoljubivost Dominacija Hostilnost
Ekstraverzija .17* .06 .19** -.03
Neuroticizam .55*** .29*** .47*** .48***
Psihoticizam .24***
.23***
.36*** .20***
Socijalna poželjnost
-.17* -.06 -.31*** -.16*
(L skala)
*** p < .001. ** p < .01. * p < .05.
Relacije faktora agresivnosti i dimenzija Buss–Perryjevog Upitnika

agresije. Sve korelacije između faktora agresivnosti i dimenzija AQ su značajne
i većinom umerene (Tabela 3). Upadljivo najviša korelacija ostvarena je između
dimenzije Bes i istoimenog faktora agresivnosti, što ukazuje na sličnost u
njihovom sadržaju. Dominacija ostvaruje značajne korelacije sa svim skalama
AQ, ali najviše s Verbalnom agresijom i Besom. Korelacija između Besa i Verbalne
agresije iz AQ je generalno viša (von Collani & Werner, 2005; Dinić i Janičić,
2012), pa rezultat više povezanosti ovih komponenti s Dominacijom ukazuje
na to da Dominacija nema samo temperamentalnu, nego i snažnu afektivnu
osnovu. Ova karakteristika Dominacije dovodi do nemogućnosti suzdržavanja
od rasprave i svađe. Najviše korelacije sa svim dimenzijama AQ ostvaruje
Osvetoljubivost. Od svih faktora agresivnosti, Fizička agresija ostvaruje najvišu
korelaciju s Osvetoljubivošću, što sugeriše da je snažan poriv da se povredi žrtva
verovatno zajednička odlika obe dimenzije. Hostilnost iz AQ ostvaruje generalno
niže korelacije s faktorima agresivnosti, od čega nešto više s Osvetoljubivošću i
Hostilnošću. S druge strane, faktor agresivnosti – Hostilnost ostvaruje isto nešto
niže korelacije s dimenzijama AQ, u odnosu na ostale faktore. Ovakav rezultat
upućuje na različitu operacionalizaciju hostilnosti u okviru ovih dimenzija: dok

Hostilnost iz AQ više obuhvata markere ozlojeđenosti, sumnjičavosti, socijalne

izolacije, paranoidnog kognitivnog stila i doživljaja nepravde, faktor agresivnosti
– Hostilnost se više odnosi na neprijateljsko ponašanje prema drugima,
tvrdoglavost i rigidnost.
Tabela 3
Korelacije faktora agresivnosti i dimenzija Buss–Perryjevog Upitnika agresije
Faktori agresivnosti
AQ
Fizička
.44 .52 .40 .20
agresija
Verbalna
.55 .54 .58 .40
agresija
Hostilnost .36 .42 .35 .39
Bes .72 .53 .51 .38
Napomena. Sve korelacije su značajne na nivou p < .001.
Istraživanje 2: Konstrukcija upitnika BODH
Osnovni cilj ove studije bio je konstrukcija upitnika za procenu

agresivnosti, čiji sadržaj bi obuhvatio aspekte koji odgovaraju sadržaju faktora
agresivnosti ekstrahovanih u istraživanju 1. Stoga su kreirane stavke na osnovu
nomološke mreže koju su činila četiri faktora agresivnosti, imenovana kao Bes,
Osvetoljubivost, Dominacija i Hostilnost.
Metod
Uzorak. Uzorak za primenu eksplorativne faktorske analize činila su 603

studenta (60% ženskog pola) s različitih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu
i različitih godina studija. Uzorak za primenu konfirmativne faktorske analize i
analize po modelu Teorije odgovora na stavke (eng. Item Response Theory ‒ IRT)
činilo je 300 studenata (50% muškog pola) s različitih fakulteta Univerziteta u
Novom Sadu i različitih godina studija. U saradnji s predmetnim profesorima s
različitih fakulteta, studenti su u okviru nastave popunjavali upitnike uz pristuvo
jednog od autora ovoga rada.
Instrument. Preliminarna verzija Upitnika agresivnosti BODH je sadržala
49 stavki uz koje je priložena petostepena skala Likertovog tipa za odgovaranje
(od 1 = uopšte se ne slažem do 5 = u potpunosti se slažem).
Najpre je na podacima prvog uzorka primenjena faktorska analiza

zasnovana na metodi ekstrakcije minimalnog ranga matrice kovarijansi.

Na osnovu paralelne analize, u skladu s primenjenim metodom faktorske
analize, ekstrahovana su 4 faktora, čiji karakteristični korenovi su: 15.46 (95.
percentil – 1.65), 3.92 (1.58), 2.38 (1.53), 1.89 (1.49), 1.36 (1.45). Potom je
na podacima prikupljenim ispitivanjem drugog uzorka ispitanika primenjena
konfirmativna faktorska analiza na svakoj supskali, prema rešenju dobijenom u
eksplorativnoj faktorskoj analizi, u cilju provere jednodimenzionalnosti i lokalne
nezavisnosti ajtema. Na osnovu ove analize izbačene su stavke koje su narušavale
lokalnu nezavisnost, budući da je jednodimenzionalnost bila zadovoljena. Na
redukovanom broju stavki primenjena je analiza po modelu IRT za stavke s
uređenim kategorijama (generalizovani model stepenovanog ocenjivanja),
na osnovu koje su izdvojeni najbolji ajtemi u okviru svake od četiri dimenzije
agresivnosti. Kriterijumi selekcije bili su nepostojanje dubleta i tripleta ajtema
koji pokazuju nesaglasnost s modelskim predikcijama, odnosno nepostojanje
misfita, ili dozvoljeno postojanje samo jedne kombinacije ajtema s misfitom u
okviru supskale, potom najveća postignuta informativnost supskale, umerena do
veoma visoka diskriminativnost stavki i optimalna „težina” stavki. Konačan broj
stavki upitnika je 23. Informativnost supskala se može videti na graficima 1–4 i
može se zaključiti da su sve supskale diskriminativnije u okviru prosečnih i viših
skorova, osim Hostilnosti koja je diskriminativna u širem rasponu osobine.
Grafik 1. Informativnost supskale Bes. Grafik 2. Informativnost supskale

Osvetoljubivost.

Grafik 3. Informativnost supskale Grafik 4. Informativnost supskale

Dominacija. Hostilnost.
Istraživanje 3: Konvergentna i divergentna validnost upitnika

BODH
Cilj ovog istraživanja je ispitivanje konstruktne, odnosno konvergentne

i divergentne validnosti upitnika BODH, utvrđivanjem korelacija između
dimenzija agresivnosti s dimenzijama ličnosti šestofaktorskog modela HEXACO i
dimenzijama Buss–Perryjevog Upitnika agresije.
Metod
Uzorak. Uzorak za ispitivanje relacija s inventarom HEXACO–PI–R (Lee

& Ashton, 2004) činilo je 410 (108, odnosno 26.3% muškog pola) studenata
Univerziteta u Novom Sadu sa različitih fakulteta i godina studija. Podatke su
prikupljali obučeni studenti osnovnih studija u sklopu svojih predispitnih
obaveza. Uzorak za ispitivanje relacija sa upitnikom AQ (Buss & Perry, 1992)
činilo je 409 ispitanika iz opšte populacije (181, odnosno 44.3% muškog pola),
pri čemu je najviše bilo studenata (83%). Ovaj deo podataka je prikupljen preko
on-line zadatih upitnika, po principu „snežne grudve”.
Instrumenti. Upitnik agresivnosti BODH. Finalna verzija ovog upitnika
sadrži 23 stavke, raspoređene u 4 skale: Bes, Osvetoljubivost, Dominacija i
Hostilnost (videti Prilog A). Pouzdanost skala je prikazana u Tabeli 6.
HEXACO–PI–R (Lee & Ashton, 2004). Ovaj invenar predstavlja
operacionalizaciju šestofaktorskog modela HEXACO koji je proistekao iz

psiholeksičke paradigme u ispitivanju bazičnih osobina ličnosti. Primenjena

je forma od 100 ajtema, pri čemu svaka od šest skala sadrži po 16 ajtema
(raspoređenih u 4 facete po skali), a preostala 4 ajtema su obuhvaćena skalom
Altruizam (α = .54). Koeficijenti pouzdanosti šest skala osobina ličnosti su
relativno ujednačeni i kreću se od .78 za Emocionalnost do .86 za Ekstraverziju.
Buss–Perry Aggression Questionnaire (AQ: Buss & Perry, 1992) sadrži 29
ajtema namenjena proceni četiri aspekta agresije: Fizička (α = .78) i Verbalna
agresija (α = .59), Bes (α = .68) i Hostilnost (α = .77).
Svi instrumenti sadrže petostepenu skalu Likertovog tipa za odgovaranje.
Deskriptivni pokazatelji, pouzdanosti, saglasnost modela i polne

razlike. Pokazatelji oblika distribucija skorova su zadovoljavajući. Distribucija
Osvetoljubivosti je zakrivljena ka nižim skorovima i „zašiljena”, ali ova odstupanja
nisu velika (Tabela 4). Imajući u vidu broj ajtema, koeficijenti pouzdanosti nekih
supskala su zadovoljavajući, a nekih dobri. Polne razlike značajne su samo za
Osvetoljubivost, na kojoj muškarci postižu značajno više skorove od žena. Veličina
efekta ukazuje na to da su ove razlike umerene (Cohen, 1988). S obzirom na polne
razlike, posebne norme su računate za muški i ženski pol (videti Prilog B).
Interna faktorska validnost upitnika BODH ispitivana je konfirmatornom
faktorskom analizom (metod maksimalne verodostojnosti). Modelom su
obuhvaćene četiri međusobno korelirane latentne dimenzije ovog upitnika.
Pokazatelji saglasnosti odn. fita modela s podacima su dobri (χ2(224) = 953.36, χ2/
df = 4.26, CFI = .901, RMSEA = .064, 95% CI [.061–.069], SRMR = .056)3. Parametri
procene kreću se od .46 za ajtem iz skale Hostilnost (ajtem br. 6) do .82 za ajtem
iz skale Bes (ajtem br. 4), pri čemu su za skale Osvetoljubivost i Bes parametri
nešto viši (svi su preko .61). Korelacije latentnih dimenzija su relativno bliske i
kreću se od .41 između Osvetoljubivosti i Besa do .66 između Hostilnosti i Besa.
3
Za procenu saglasnosti, odn. fita modela korišćeni su sledeći pokazatelji fita: hi-kvadrat, χ2/df (optimalne
vrednosti ispod 3, prihvatljive ispod 5), komparativni indeks fita (CFI; optimalne vrednosti preko
.95, prihvatljive preko .90), koren iz prosečne kvadrirane greške aproksimacije (RMSEA; prihvatljive
vrednosti ispod .08, optimalne ispod .05) i koren iz prosečnih kvadriranih standardizovanih reziduala
(SRMR; prihvatljive vrednosti ispod .08, optimalne ispod .05) (Hu & Bentler, 1999; Kline, 2010).

311
Tabela 4

Deskriptivni pokazatelji, pouzdanost i polne razlike za skale upitnika BODH
UPITNIK BODH (BES, OSVETOLJUBIVOST, DOMINACIJA, HOSTILNOST): NOVI UPITNIK ZA PROCENU AGRESIVNOSTI
Ceo uzorak (N = 819) Polne razlike (nm = 289, nž = 530)

AS SD Sk Ku N α ASm SDm ASž SDž t(817) d
B 10.27 4.51 0.73 –0.32 5 .87 10.12 4.34 10.32 4.57 –0.53 .05
O 9.47 4.20 1.29 0.76 6 .85 11.19 4.64 8.84 3.83 7.06*** .55
D 13.96 4.89 0.63 –0.18 7 .79 14.43 4.98 13.79 4.85 1.61 .16
H 14.61 4.18 0.91 –0.45 5 .71 14.83 3.94 14.52 4.27 0.89 .08
Napomena. Sk = skjunis; Ku = kurtozis; N = broj stavki u okviru supskale; d = Cohenov d kao mera veličine efekta; B =
Bes; O = Osvetoljubivost; D = Dominacija; H = Hostilnost.
*** p < .001.
Relacije dimenzija upitnika BODH i HEXACO modela. Korelacije s

dimenzijama HEXACO modela pokazuju da Poštenje i Prijatnost, a uz njih i
Altruizam, ostvaruju najviše korelacije sa svim dimenzijama BODH (Tabela 5). Pri
tom, Poštenje i Altruizam ostvaruju više negativne korelacije s Osvetoljubivošću
i Dominacijom, a Prijatnost s Besom i Hostilnošću, što može upućivati na
razlikovanje instrumentalne od afektivne agresivnosti. S obzirom na to da se
markeri besa, nestpljenja i hostilnosti nalaze na negativnom polu Prijatosti
u HEXACO modelu, ovaj rezultat je očekivan. Emocionalnost ostvaruje niske
korelacije s dimenzijama BODH-a, pri čemu pozitivne s Besom i Hostilnošću,
a negativne s ostalim dimenzijama BODH-a, što ponovo može ukazivati na
razlikovanje dve funkcije agresivnosti. Naime, osobine povezane s nedostatkom
emocionalnosti, kao što su niska empatija i nedostatak osećanja krivice, sklonost
manipulaciji i iskorišćavanju drugih, povezuju se s proaktivnom agresivnošću
(Cornell et al., 1996; Loney, Frick, Clements, Ellis, & Kerlin, 2003). Ekstraverzija
ostvaruje niske negativne korelacije samo s Osvetoljubivošću i Hostilnošću, a
Savesnost s Besom i Osvetoljubivošću. Otvorenost ostvaruje nisku i negativnu
korelaciju samo s Osvetoljubivošću.
Tabela 5
Korelacije dimenzija upitnika BODH i HEXACO–PI–R
BODH
HEXACO–PI–R
Poštenje -.13** -.45*** -.45*** -.23***
Emocionalnost .19 ***
-.21 ***
-.12 *
.12*
Ekstraverzija -.05 -.12 *
.10 -.18***
Prijatnost -.56*** -.35*** -.44*** -.58***
Savesnost -.14*** -.11* .01 .06
Otvorenost -.07 -.10* -.02 .03
Altruizam -.21*** -.38*** -.28*** -.14***
*** p < .001. ** p < .01. * p < .05.

Relacije dimenzija upitnika BODH i Buss–Perryjevog Upitnika agresije.
Korelacije skala upitnika BODH sa skalama AQ uptnika su slične onima između
faktora agresivnosti i dimenzija AQ dobijenim u okviru Istraživanja 1. Međutim,
sadržaj dimenzija BODH je u ovom istraživanju jasniji. Ponovo, istoimene skale
Besa iz oba upitnika ostvaruju upadljivo visoku korelaciju, što ukazuje na sličnost
sadržaja ovih supskala. Razlika u odnosu na korelacije AQ sa faktorima agresivnosti
u okviru Studije 1 je u tome što sada Bes iz BODH ostvaruje nižu korelaciju sa
Verbalnom agresijom. Drugim rečima, sadržaj novokonstruisane skale Bes iz
BODH je u većoj meri određen afektivnom komponentom agresivnosti i deli
manje varijanse s drugim skalama. Takođe, Osvetoljubivost iz novokonstruisanog
upitnika BODH ima jasniji sadržaj koji se iz domena AQ najviše povezuje sa

željom za nanošenjem fizičke povrede drugome. Iako je korelacija s Fizičkom

agresijom viša u odnosu na korelacije sa ostalim supskalama AQ, Osvetoljubivost
se prvenstveno odnosi na proračunatu agresivnost, blisku instrumentalnoj, koja
može, ali ne nužno, biti ispoljena kao fizička agresija. Dominacija sada ostvaruje
više korelacije samo s Verbalnom agresijom, a Hostilnost iz BODH-a s istoimenom
skalom Hostilnosti iz AQ upitnika (Tabela 6).
Tabela 6
Korelacije dimenzija upitnika BODH i Buss–Perryjevog Upitnika agresije
BODH
AQ
Fizička agresija .31 .53 .36 .36
Verbalna agresija .46 .27 .51 .36
Hostilnost .39 .38 .33 .46
Bes .74 .25 .36 .39
Napomena. Sve korelacije su značajne na nivou p < .001.
Završna diskusija
Upitnik BODH predstavlja instrument za procenu agresivnosti koji je nastao

na osnovu empirijskih rezultata o strukturi agresivnosti u okviru različitih skala
agresivnosti/prijatnosti iz upitnika za procenu ličnosti. Rezultati pokazuju da se
u strukturi agresivnosti mogu mapirati četiri dimenzije koje pokazuju različite
obrasce povezanosti s formama agresije i osobinama ličnosti, što podržava
njihovu validnost. Za razliku od dimenzija Bes i Hostilnost, koje se mogu naći
kao facete, i u okviru drugih skala agresivnosti/prijatnosti, domen dimenzija
Osvetoljubost i Dominacija ne može lako da se identifikuje na osnovu postojećih
dimenzija ličnosti. Uključivanje ovih dimenzija u upitnik za procenu agresivnosti
čini se značajnim u kontekstu shvatanja agresivnosti kao multidimenzionalnog
konstrukta koji je širi od afektivno-hostilne reakcije na provokaciju ili
antagonizma. S obzirom na to da je u radu predstavljen novi upitnik za procenu
agresivnosti, pažnja u interpretaciji rezultata biće usmerena prvenstveno na
sadržaj, odnosno predmet merenja ove četiri dimenzije.
Sadržaj supskale Bes odnosi se na lošu kontrolu agresivnih reakcija. Osobe
koje postižu visoke skorove na ovoj skali sklone su da mnoga ponašanja drugih
ljudi tumače kao provokaciju i, u skladu s tim, reaguju besom. Može se reći da je
samopoštovanje ovih osoba veoma krhko, te su neka ponašanja, koja se mogu
smatrati i benignim, sklone da tumače kao napad. Agresivne reakcije su veoma
burne i nepredvidive. Osetljivost na provokaciju, nedostatak bihejvioralne
kontrole, nepromišljeno ponašanje, povišenje napetosti koju prati emocija besa
i sklonost internalizovanju problema su karakteristike afektivne agresivnosti
(Poulin & Boivin, 2000), s kojom se Bes može dovesti u vezu. Niske skorove na

skali Bes postižu osobe koje retko reaguju besom i koje veoma dobro kontrolišu
agresivne impulse. U pitanju su osobe koje druge ljude uglavnom procenjuju
kao dobronamerne i retko koje ponašanje doživljavaju kao pretnju vlastitom
samopoštovanju.
Kao što se može zaključiti na osnovu naziva skale, osobe koje postižu
visoke skorove na Osvetoljubivosti karakteriše izražena sklonost ka osvetničkim
poduhvatima. U zavisnosti od toga koja je još dimenzija agresivnosti izražena,
osoba će ispoljiti ili impulsivnu potrebu da odmah odgovori na provokaciju koja
je dovela do povišenja napetosti, ili će strpljivo i hladnokrvno čekati trenutak za
osvetu. Repertoar ponašanja stoga može da varira od verbalnih duela u kojima
se vraća drugima „milo za drago”, do planiranih aktivnosti kojima će se drugima
naneti šteta, za koju osoba smatra da je zaslužena. Kada se osete isprovocirano,
ove osobe se neće smiriti dok drugi ne „nauči lekciju” i „plati”, a šteta načinjena
drugome često može biti i veća od one koja je učinjena njima. Nevolja je u
tome što se ne može predvideti koja ponašanja mogu predstavljati „okidač” za
potrebu za osvetom, te se individualne razlike na ovoj dimenziji, kao i u slučaju
ostalih dimenzija agresivnosti, ogledaju u najvećoj meri u razlikama u percepciji
potencijalne opasnosti u okruženju. Neke osobe će odreagovati na najmanju
provokaciju, na koju se one s niskim skorovima na ovoj dimenziji ne bi obazirale.
Neke osobe mogu biti sklone agresivnim ruminacijama u čijoj osnovi se nalazi želja
za osvetom (Sukhodolsky, Golub, & Cromwell, 2001). Niske skorove na ovoj skali
postižu osobe u čijem repertoaru ponašanja nema indikatora osvetoljubivosti
ili želje da se povrede drugi po svaku cenu. S jedne strane, niski skorovi mogu
da upućuju na tolerantniji stav prema drugima i sklonost praštanju, a s druge
na procenu nepostojanja resursa za aktivnosti koje podrazumevaju osvetničko
ponašanje. Ne sme se gubiti iz vida da osvetoljubivost često podrazumeva procenu
osobe da poseduje emocionalne i socijalne veštine i resurse koji stvaraju osnovu
za planiranje osvete ili verbalne duele s drugima. Tako, osobe sklone proaktivnoj
agresivnosti, koja se može dovesti u vezu s osvetoljubivošću, sebe procenjuju kao
visoko socijalno kompetentne i s razvijenim liderskim sposobnostima (Orobio de
Castro, Brendgen, Van Boxel, Vitaro, & Schaepers, 2007).
Osobe koje postižu visoke skorove na skali Dominacija sklone su da nameću
drugima svoje mišljenje, da vode glavnu reč u razgovoru i da pokreću i vode
rasprave sve dok se ne ispostavi da su u pravu. U pitanju je suptilniji oblik
izražavanja agresivnih impulsa prema drugima, koji ne mora da podrazumeva
emocionalne reakcije, kao u slučaju besa, ali koju odlikuje doživljaj nadmoći nad
drugima. Ponekad je praćen i doživljajem superiornosti, pa se insistiranjem na
vlastitim stavovima po svaku cenu želi dokazati pozicija moći u odnosu na druge
ljude. Dominacija se, takođe, može dovesti u vezu s proaktivnom agresivnošću,
a koja se povezuje upravo s narcističkom slikom o sebi (Orobio de Castro et
al., 2007). Kao i u slučaju osvetoljubivosti, i za dominaciju je potrebna procena

posedovanja kapaciteta, pre svega za verbalno nadmetanje s drugima. Ove

osobe su neprijatni sagovornici, te drugi mogu izbegavati sukobe s njima. Niske
skorove karakteriše submisivna pozicija koju prati izbegavaje sukoba s drugima.
Osobe koje postižu niske skorove nemaju potrebu da sebe pošto-poto stavljaju
u prvi plan i da preispituju stavove i vrednosti drugih ljudi, te mogu biti prijatni
sagovornici.
Osobe koje postižu visoke skorove na skali Hostilnost imaju neprijateljski
stav prema drugim ljudima, koji ne mora biti praćen otvorenim manifestacijama
agresivnosti. U pitanju je smanjena tolerancija na tuđe greške, što je čest manevar
kod osoba koje intenzivno obraćaju pažnju na nesavršenosti drugih ljudi, čime
implicitno podrazumevaju vlastitu superiornost. Ako je prisutno istovremeno
povišenje na ovoj skali i drugim skalama upitnika, osoba može biti nesaradljiva
i sklona čestim kritikama ili konfliktima. U suprotnom, osoba može ispoljiti
hostilnost kroz neke nemanifestne forme agresivnosti, kao što je pasivna agresija,
ili kroz indirektne forme, kao što su sklonost ogovaranju i sl. Niske skorove postižu
osobe koje su tolerantne i sklone da tuđe mane ne stavljaju u prvi plan. Ovakve
osobe su u većoj meri sklone da praštaju ljudima nekorektna ponašanja ili da
traže opravdanja za tuđe greške. Stoga se mogu okarakterisati kao saradljive i
podobne za timski rad.
Agresivnost je multidimenzionalni konstrukt, čije su manifestacije najčešće
oblikovane različitim dimenzijama ličnosti. Niski skorovi na dimenziji prijatnost
u različitim leksičkim modelima ličnosti najčešće se dovode u vezu s agresivnim
ponašanjem, što potvrđuju i rezultati ispitivanja relacija BODH-a i HEXACO‒
PI‒R-a u ovoj studiji. Međutim, pored prijatnosti, koja ostvaruje značajne veze sa
svim dimenzijama agresivnosti, važnu ulogu u manifestaciji različitih modaliteta
agresivnosti imaju i poštenje, emocionalnost i ekstraverzija. Impulsivna
komponenta agresivnosti, kao što je bes, povezana je i s niskim skorovima na
dimenziji savesnost. Sve ove veze ukazuju na potrebu da se prilikom procene ili
ispitivanja agresivnog ponašanja vodi računa o različitim oblicima tog ponašanja,
koji variraju od reaktivnih i impulsivnih obrazaca ponašanja do predatorskih, koji
se dovode u vezu s instrumentalnom agresivnošću. Ispitivanja relacija s najčešće
korišćenim upitnikom za procenu agresivnosti (AQ) ukazuju na sličan predmet
merenja supskala besa iz oba upitnika, ali i na mogućnost da se upitnikom
BODH obuhvati širi spektar potencijalnih agresivnih sadržaja koji su predmet
merenja ostalih supskala. Kako se povišenje na besu povezuje s opasnošću od
kardiovaskularnih oboljenja (Smith, Glazer, Ruiz, & Gallo, 2004) i s različitim
rizičnim ponašanjima, kao što su pušenje, zloupotreba alkohola i nezdrave
navike ishrane (Anton & Miller, 2005; Litt, Cooney, & Morse, 2000; Spielberger,
Foreyt, Goodrick, & Reheiser, 1995), visok skor na Besu može biti indikativan za
preduzimanje mera u cilju unapređenja zdravlja. Specifična povišenja na ostalim
supskalama mogu biti značajni indikatori za uobličavanje tretmana, koji mogu

obuhvatati trening upravljanja besom u slučaju povišenja na Besu, treninge

komunikacionih veština u slučaju povišenja na Dominaciji ili treninge usmerene
na redukciju ruminacija u slučaju povišenja na Osvetoljubivosti. Takođe, skorovi
na upitniku BODH mogu predstavljati korisnu informaciju o kapacitetima osobe
za učešće u timskom radu ili o potencijalu za rukovodeće uloge prilikom procene
ličnosti u cilju profesionalne selekcije. Mogućnost sagledavanja individualnih
razlika u agresivnosti koje su dominantno određene razlikama u osobinama
ličnosti predstavlja osnovnu prednost ovog upitnika u odnosu na dosadašnje
mere agresivnog ponašanja.
Reference

Anton, S. D., & Miller, P. M. (2005). Do negative emotions predict alcohol
consumation, saturated fat intake, and physical activity in older adults?
Behavior Modification, 29, 677–688.
Ashton, M. C., Lee, K., & Goldberg, L. R. (2007). The IPIP–HEXACO scales: An
alternative, public-domain measure of the personality constructs in the
HEXACO model. Personality and Individual Differences, 42, 1515–1526.
Ashton, M. C., Lee, K., Perugini, M., Szarota, P., De Vries, R. E., Di Blas, L., . . . De
Raad, B. (2004). A six-factor structure of personality-descriptive adjectives:
Solutions from psycholexical studies in seven languages. Journal of Personality
and Social Psychology, 86, 356–366.
Bandura, A. (1973). Aggression: A social learning analysis. Englewood Cliffs, NJ:
Prentice Hall.
Berkowitz, L. (1989). Frustration-aggression hypothesis: Examination and
reformulation. Psychological Bulletin, 106, 59–73.
Bettencourt, B. A., Talley, A., Benjamin, A. J., & Valentine, J. (2006). Personality and
aggressive behavior under provoking and neutral conditions: A meta-analytic
review. Psychological Bulletin, 132, 751–777.
Bushman, B. J., & Anderson, C. A. (2001). Is it time to pull the plug on the hostile
versus instrumental aggression dichotomy? Psychological Review, 108, 273–
279.
Bushman, B. J., & Bartholow, B. D. (2010). Aggression. In R. F. Baumeister & E.
J. Finkel (Eds.), Advanced social psychology (pp. 303–340). New York: Oxford
University Press.
Buss, A. H., & Perry, M. (1992). The Aggression Questionnaire. Journal of
Personality and Social Psychology, 63, 452–459.
Circk, N. R., & Grotpeter, J. K. (1995). Relational aggression, gender, and social-
psychological adjustment. Child Development, 66, 710–722.
Cohen, J. (1988). Statistical power analysis for the behavioral sciences (2nd ed.).
Hillsdale, NJ: Lawrence Earlbaum Associates.

Cornell, D. G., Warren, J., Hawk, G., Stafford, E., Oram, G., & Pine, D. (1996).
Psychopathy in instrumental and reactive violent offenders. Journal of
Consulting and Clinical Psychology, 64, 783–790.
Costa, P. T., & McCrae, R. R. (1992). Revisited NEO Personality Inventory (NEO–
PI–R) – professional manual. Odessa, FL: Psychological Assessment Resources,
Inc.
Costa, P. T., McCrae, R. R., & Dembroski, T. M. (1989). Agreeableness versus
antagonism: Explication of a potential risk factor for CHD. In A. W. Siegman
& T. M. Dembroski (Eds.), In search of coronary-prone behavior: Beyond type A
(pp. 41–63). Hillsdale, NJ: Erlbaum.
Crick, N. R., & Dodge, K. A. (1996). Social information-processing mechanisms in
reactive and proactive aggression. Child Development, 67, 993–1002.
Digman, J. M. (1990). Personality Structure: Emergence of the Five-Factor Model.
Annual Review of Psychology, 4, 417–440.
Dinić, B. i Janičić, B. (2012). Evaluacija Bas–Perijevog Upitnika agresije po modelu
TOS (IRT). Psihologija, 45, 189–207.
Dodge, K. A. (1991). The structure and function of reactive and proactive
aggression. In D. Pepler & K. Rubin (Eds.), The development and treatment for
childhood aggression (pp. 201–219). Hillsdale, NJ: Erlbaum.
Eysenck, H. J. (1998). Dimensions of Personality. New Brunswick, Transaction
Publishers.
Galen, B., & Underwood, M. (1997). A developmental investigation of social
aggression among children. Developmental Psychology, 33, 589–600.
Gallo, L. C., & Smith, T. W. (1997). Construct validation of health-relevant
personality traits: Interpersonal circumplex and five-factor model analyses of
the aggression questionnaire. International Journal of Behavioral Medicine, 5,
129–147.
Goldberg, L. R. (1990). An alternative “Description of personality”. The Big Five
factor structure. Journal of Personality and Social Psychology, 59, 1216–1229.
Goldberg, L. R. (1993). The structure of phenotypic personality traits. American
Psychologist, 48, 26–34.
Gray, J. A., & McNaughton, N. (2003). The Neuropsychology of Anxiety. Oxford:
Oxford University Press.
Grumm, M., & von Collani, G. (2009). Personality types and self-reported
aggressiveness. Personality and Individual Differences, 47, 845–850.
Hennig, J., Reuter, M., Netter, P., Burk, C., & Landt, O. (2005). Two types of
aggression are differentially related to serotonergic activity and the A779C
TPH polymorphism. Behavioral Neuroscience, 119, 16–25.
Heym, N., Ferguson, E., & Lawrence, C. (2013). The P-psychopathy continuum:
Facets of Psychoticism and their associations with psychopathic tendencies.
Personality and Individual Differences, 54, 773–778.

Horn, J. L. (1965). A rationale and test for the number of factors in factor analysis.
Psychometrika, 30, 179–185.
Hu, L., & Bentler, P. M. (1999). Cutoff criateria for fit indexes in covariance
structure analysis: Conventional criteria versus new alternatives. Structural
Equation Modeling, 6(1), 1‒55.
Ignjatović, I. (1989). Skala za procenu agresivnosti VAPO. Beograd: Savez društava
psihologa SR Srbije.
John, O. P., & Srivastava, S. (1999). The Big-Five Trait Taxonomy: History,
Measurement, and Theoretical Perspectives. In L. A. Pervin & O. P. John (Eds.),
Handbook of personality: Theory and research (2nd ed., pp. 102–139). New
York: Guilford Press.
Kline, R. B. (2010). Principles and practice of structural equation modeling (3rd
ed.). New York: Guilford Press.
Lagerspetz, K. M. J., Björkqvist, K., & Peltonen, T. (1988). Is indirect aggression
typical of females? Gender differences in aggressiveness in 11- to 12-year-old
children. Aggressive Behavior, 14, 403–414.
Lee, K., & Ashton, M. C. (2004). Psychometric properties of the HEXACO personality
inventory. Multivariate Behavioral Research, 39, 329–358.
Lee, K., & Ashton, M. C. (2012). Getting mad and getting even: Agreeableness
and Honesty-Humility as predictors of revenge intentions. Personality and
Individual Differences, 52, 596–600.
Litt, M. D., Cooney, N. L., & Morse, P. (2000). Reactivity to alcohol-related stimuli
in the laboratory and in the field: Predictors of craving in treated alcoholics.
Addiction, 95, 889–900.
Little, T. D., Jones, S. M., Henrich, C. C., & Hawley, P. H. (2003). Disentangling the
‘‘whys’’ from the ‘‘whats’’ ofaggressive behavior. International Journal of
Behavioral Development, 27, 122–183.
Loney, B. R., Frick, P. J., Clements, C. B., Ellis, M. L., & Kerlin, K. (2003). Callous-
unemotional traits, impulsivity, and emotional processing in adolescents
with antisocial behavior problems. Journal of Clinical Child and Adolescent
Psychology, 32, 66–80.
McEllistrem, J. E. (2004). Affective and predatory violence: A bimodal classification
system of human aggression and violence. Aggression and Violent Behavior,
10, 1–30.
Miller, J. D., Lynam, D., & Leukefeld, C. (2003). Examining antisocial behavior
through the five-factor model of personality. Aggressive Behavior, 29, 497–514.
Momirović, K., Wolf, B. i Džamonja, Z. (1992). KON–6 kibernetička baterija
konativnih testova. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
O’Connor, B. P. (2000). SPSS and SAS programs for determining the number of
components using parallel analysis and Velicer’s MAP test. Behavior Research
Methods, Instrumentation, and Computers, 32, 396–402.

Orobio de Castro, B., Brendgen, M., van Boxtel, H. W., Vitaro, F., & Schaepers, L.
(2007). “Accept me or else...” Overstimation of own social competence predicts
increases in proactive aggression. Journal of Abnormal Child Psychology, 35,
165–178.
Polman, H., Orobio de Castro, B., Koops, W., van Boxtel, H. W., & Merk, W. W. (2007).
A meta-analysis of the distinction between reactive and proactive agression in
children and adolescents. Journal of Abnormal Child Psychology, 35, 522–535.
Poulin, F., & Boivin, M. (2000). Reactive and proactive aggression: Evidence of a
two-factor model. Psychological Assessment, 12, 115–122.
Prinstein, M. J., & Cillessen, A. H. N. (2003). Forms and functions of adolescent
peer aggression associated with high levels of peer status. Merrill-Palmer
Quarterly, 49, 310–342.
Ramirez, J. M., & Andreu, J. M. (2006). Aggression, and some related psychological
constructs (Anger, hostility, and impulsivity. Some comments from a research
project). Neuroscience and Biobehavioral Reviews, 30, 276–291.
Rushton, J. P., Fulker, D. W., Neale, M. C., Nias, D. K. B., & Eysenck, H. J. (1989).
Ageing and their relation of aggression, altruism and assertiveness scales to
the Eysenck personality questionnaire. Personality and Individual Differences,
10, 261–263.
Smederevac, S., Mitrović, D. i Čolović, P. (2010). Velikih pet plus dva: primena i
interpretacija. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Smederevac, S., Mitrović, D., Čolović, P., & Nikolašević, Ž. (2014). Validation of the
Measure of Revised Reinforcement Sensitivity Theory Constructs. Manuscript
submitted for publication.
Smith, T. W., Glazer, K., Ruiz, J. M., & Gallo, L. C. (2004). Hostility, anger,
aggressiveness, and coronary heart disease: An interpersonal perspective on
personality, emotion, and health. Journal of Personality, 72, 1217–1270.
Spielberger, C. D., Foreyt, J. P., Goodrick, G. K., & Reheiser, E. C. (1995). Personality
characteristics of users of smokeless tobacco compared with cigarette smokers
and non-users of tobacco products. Personality and Individual Differences, 19,
439–448.
Sukhodolsky, D. G., Golub, A., & Cromwell, E. N. (2001). Development and validation
of the anger rummination scale. Personality and Individual Differences, 31,
689–700.
Šipka, P. (1985). Prevod i adaptacija Eysenckovog testa ličnosti EPQ-R. Beograd:
Vojnomedicinska akademija.
Tellegen, A. (1982). Brief manual for the Multidimensional Personality
Questionnaire. Unpublished manuscript. Minneapolis: University of Minnesota.
Timmerman, M. E., & Lorenzo–Seva, U. (2011). Dimensionality assessment of
ordered polytomous items with parallel analysis. Psychological Methods, 16,
209–220.

Van Dam, C., Janssens, J. M. A. M., & De Bruyn, E. E. J. (2005). PEN, Big Five, juvenile
deliquency and criminal recidivism. Personality and Individual Differences, 39,
7–19.
Von Collani, G., & Werner, R. (2005). Self-related and motivational constructs as
determinants of aggression. An analysis and validation of a German version
of the Buss-Perry Aggression Questionnaire. Personality and Individual
Differences, 38, 1631–1643.
Zuckerman, M. (1991). Psychobiology of personality. Cambridge: Cambridge
University Press.
Zuckerman, M. (2002). Zuckerman–Kuhlman Personality Questionnaire (ZKPQ):
An alternative five factorial model. In B. DeRaad & M. Perusini (Eds.), Big Five
Assessment (pp. 377–396). Seattle: Hogrefe and Huber Publishers.

321
Bojana Dinić THE AVDH QUESTIONNAIRE (ANGER,

VENGEFULNESS, DOMINANCE AND
Dušanka Mitrović HOSTILITY): NEW QUESTIONNAIRE FOR
Snežana MEASUREMENT OF AGGRESSIVENESS
Smederevac
The AVDH questionnaire for measurement of aggressiveness
Department of resulted from a factor analysis of the aggressiveness/
Psychology, Faculty of agreeableness scales from personality questionnaires based on
Philosophy, University of different paradigms and personality models (Big Five Inventory
Novi Sad – BFI, IPIP–HEXACO–PI–R, Big Five Plus Two – BF+2,
Zuckerman–Kulhman Personality Questionnaire–III–Revised –
ZKPQ–III–R, Reinforcement Sensitivity Questionnaire – RSQ and
Multidimensional Personality Questionnaire – MPQ). In Study 1,
four factors were extracted: Anger, Vengefulness, Dominance,
and Hostility. Based on the primary content of the extracted
factors and correlations with the dimensions of the Eysenck
PEN model and the Buss-Perry Aggression Questionnaire,
new items were created which referred to extracted factors.
In Study 2, the four factor structure was confirmed. Based on
Item Response Theory, the items with the best psychometric
characteristics were retained. All scales, except Hostility, were
more discriminant in the domain of average and above average
scores. Hostility was discriminant in a wider range of scores.
Construct validity of the AVDH questionnaire was confirmed in
Study 3 via correlations with the scales of HEXACO–PI–R and
the Buss-Perry Aggression Questionnaire. Gender differences
were found only in Vengefulness, which had higher correlations
with physical aggression compared to other scales.
Keywords: aggressiveness, agreeableness, anger,

vengefulness, dominance, hostility

Prilog A
Upitnik agresivnosti BODH
Pred Vama se nalaze tvrdnje koje opisuju različita ponašanja, osećanja i

misli. Molimo Vas da zaokružite broj koji najbolje opisuje Vaše slaganje sa datim
tvrdnjama. Brojevi imaju sledeće značenje:
1 2 3 4 5
uopšte se ne ne slažem se podjednako se ne slažem se sasvim se
slažem slažem i slažem slažem
Ljudi izbegavaju sukobe sa mnom jer znaju da će izvući

1 1 2 3 4 5
deblji kraj.
2 Osvetio bih se onom ko mi je učinio nešto nažao. 1 2 3 4 5
3 Često sam nezadovoljan ponašanjem drugih ljudi. 1 2 3 4 5
4 Lako se razbesnim. 1 2 3 4 5
5 Meni niko ne sme da protivureči. 1 2 3 4 5
6 Jako me nervira kad me ometaju dok radim. 1 2 3 4 5
Mogu da se smirim tek kad se osvetim onom ko me je
7 1 2 3 4 5
povredio.
8 Često se svađam s drugima. 1 2 3 4 5
Sklon sam da upadam ljudima u reč da bih rekao ono što
9 1 2 3 4 5
imam.
10 Strpljivo čekam pogodan trenutak da se osvetim nekom. 1 2 3 4 5
11 Teško praštam loše postupke drugih. 1 2 3 4 5
12 U raspravama insistiram da bude po mom. 1 2 3 4 5
Ljudima koji me nerviraju jednostavno moram da
13 1 2 3 4 5
napakostim.
14 Teško obuzdavam svoju narav. 1 2 3 4 5
15 Dosta stvari me jako nervira kod drugih. 1 2 3 4 5
16 I na sitne provokacije reagujem burno. 1 2 3 4 5
17 Važno mi je da vodim glavnu reč u društvu. 1 2 3 4 5
18 Imam želju da ponizim onoga ko mi stane na put. 1 2 3 4 5
19 Moja uvek mora da bude poslednja. 1 2 3 4 5
20 Često burno reagujem. 1 2 3 4 5
21 Vraćam svima milo za drago. 1 2 3 4 5
22 Moram da naređujem da bi stvari ispale kako treba. 1 2 3 4 5
Neki ljudi me toliko nerviraju da ne mogu da podnesem
23 1 2 3 4 5
njihovo prisustvo.

Ključ za skorovanje: Sirovi rezultat na svakoj skali predstavlja prosti zbir

odgovora na svim stavkama u skali. U slučaju individualne primene, ukoliko
ispitanik nije odgovorio na jednu stavku u skali, sirovi rezultat se može izračunati
tako što se aritmetička sredina postojećih odgovora pomnoži ukupnim brojem
stavki na skali i zaokruži na najbliži ceo broj. Ukoliko ispitanik nije odgovorio na
više od jedne stavke u skali ne treba računati rezultat ispitanika na toj skali. U
slučaju primene u istraživačke svrhe, ukoliko postoje nedostajući podaci može se
primeniti neki od tretmana nedostajućih podataka.
Bes: 4, 8, 14, 16, 20
Osvetoljubivost: 2, 7, 10, 13, 18, 21
Dominacija: 1, 5, 9, 12, 17, 19, 22
Hostilnost: 3, 6, 11, 15, 23

Prilog B
Kategorijalne norme
Na uzorku od 874 ispitanika (39.4% muškog pola) određene su kategorijalne

norme, posebno na muškom i ženskom poduzorku. Ovaj uzorak obuhvata
ispitanike iz istraživanja 3 kojima su dodata još 55 ispitanika muškog pola. Većinu
normativnog uzorka čine studenti. Na osnovu vrednosti T-skorova određene su
tri kategorije izraženosti osobina za svaku od dimenzija BODH upitnika (Tabela
1).
Tabela B1
Kategorije izraženosti osobina za skale upitnika BODH na muškom i ženskom
poduzorku
Muški pol (n = 344) Bes Osvetoljubivost Dominacija Hostilnost
AS 9.96 10.63 14.48 14.80
SD 4.22 4.46 4.72 3.92
sniženi skorovi 7 i manje 8 i manje 11 i manje 12 i manje
(T = 44 i manje)
prosečni skorovi 8 – 12 9 – 13 12 – 17 13 – 16
(T = 45 – 55)
povišeni skorovi 13 i više 14 i više 18 i više 17 i više
(T = 56 i više)
Ženski pol (n = 530) Bes Osvetoljubivost Dominacija Hostilnost
AS 10.32 8.84 13.79 14.52
SD 4.57 3.83 4.85 4.27
sniženi skorovi 7 i manje 6 i manje 11 i manje 12 i manje
(T = 44 i manje)
prosečni skorovi 8 – 12 7 – 10 12 – 16 13 – 16
(T = 45 – 55)
povišeni skorovi 13 i više 11 i više 17 i više 17 i više
(T = 56 i više)

БОДХ-упитник за процену агресивности

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

БОДХ-упитник за процену агресивности

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

297

PRIMENJENA PSIHOLOGIJA, 2014, Vol. 7(Dodatak), STR. 297-324 UDC 159.938

Bojana Dinić1 UPITNIK BODH (BES, OSVETOLJUBIVOST,

Adresa autora: bojana. Ključne reči: agresivnost, prijatnost, bes, osvetoljubivost,

Primljeno: 27. 03. 2014. 2

primenjena psihologija, str. 297-324

Iako je agresivnost konstrukt koji privlači veliku pažnju istraživača, njegovo

primenjena psihologija 2014/Dodatak

1989). Nasuprot njoj, instrumentalna agresija je „hladnokrvna”, promišljena i

primenjena psihologija, str. 297-324

poremećaji u njegovom funkcionisanju ispoljavaju se u vidu različitih oblika

primenjena psihologija 2014/Dodatak

Istraživanje 1: Određivanje predmeta merenja upitnika

Osnovna strategija u kreiranju novog upitnika agresivnosti bila je zasnovana

primenjena psihologija, str. 297-324

ili agresivno ponašanje obuhvaćeno drugim primenjenim instrumentima (npr.

Uzorak. Uzorak je bio prigodan i činilo ga je 583 ispitanika (226 muškog,

primenjena psihologija 2014/Dodatak

Zuckerman–Kuhlman Personality Questionnaire–III–Revised (ZKPQ–

Prvi korak u sprovedenoj analizi odnosio se na pripremu stavki za

primenjena psihologija, str. 297-324

vrednostima karakterističnih korenova: 10.52 (95. percentil – 1.81), 2.40

primenjena psihologija 2014/Dodatak

upućuje na hipersenzitivnost, hostilnost i rigidnost. Zajednička karakteristika

Korelacije faktora su umerene i kreću se od .30 (između Besa i Hostilnosti)

primenjena psihologija, str. 297-324

i Psihoticizam ostvaruju značajne veze sa svim faktorima agresivnosti (Tabela

Relacije faktora agresivnosti i dimenzija Buss–Perryjevog Upitnika

primenjena psihologija 2014/Dodatak

Hostilnost iz AQ više obuhvata markere ozlojeđenosti, sumnjičavosti, socijalne

Istraživanje 2: Konstrukcija upitnika BODH

Osnovni cilj ove studije bio je konstrukcija upitnika za procenu

Uzorak. Uzorak za primenu eksplorativne faktorske analize činila su 603

Najpre je na podacima prvog uzorka primenjena faktorska analiza

primenjena psihologija, str. 297-324

zasnovana na metodi ekstrakcije minimalnog ranga matrice kovarijansi.

Grafik 1. Informativnost supskale Bes. Grafik 2. Informativnost supskale

primenjena psihologija 2014/Dodatak

Grafik 3. Informativnost supskale Grafik 4. Informativnost supskale

Istraživanje 3: Konvergentna i divergentna validnost upitnika

Cilj ovog istraživanja je ispitivanje konstruktne, odnosno konvergentne

Uzorak. Uzorak za ispitivanje relacija s inventarom HEXACO–PI–R (Lee

primenjena psihologija, str. 297-324

psiholeksičke paradigme u ispitivanju bazičnih osobina ličnosti. Primenjena

Deskriptivni pokazatelji, pouzdanosti, saglasnost modela i polne

primenjena psihologija 2014/Dodatak

primenjena psihologija, str. 297-324

Ceo uzorak (N = 819) Polne razlike (nm = 289, nž = 530)

Relacije dimenzija upitnika BODH i HEXACO modela. Korelacije s

primenjena psihologija 2014/Dodatak

željom za nanošenjem fizičke povrede drugome. Iako je korelacija s Fizičkom

Upitnik BODH predstavlja instrument za procenu agresivnosti koji je nastao

primenjena psihologija, str. 297-324

primenjena psihologija 2014/Dodatak

posedovanja kapaciteta, pre svega za verbalno nadmetanje s drugima. Ove

primenjena psihologija, str. 297-324

obuhvatati trening upravljanja besom u slučaju povišenja na Besu, treninge

primenjena psihologija 2014/Dodatak

primenjena psihologija, str. 297-324

primenjena psihologija 2014/Dodatak

primenjena psihologija, str. 297-324

primenjena psihologija 2014/Dodatak

Bojana Dinić THE AVDH QUESTIONNAIRE (ANGER,

Keywords: aggressiveness, agreeableness, anger,