MOŽDANO STABLO

Moždano stablo čine:

Produžena moždina (medulla oblongata)
Varolijev most (pons)
Srednji mozak (mezencefalon)

Ovaj deo nervnog sistema uključen je u motornu aktivnost,

transmisiju i modulaciju senzornih informacija, kontrolu
vegetativnih funkcija, ciklus budnost-spavanje...

U motornoj aktivnosti ima ključnu ulogu jer od njega polaze

svi nishodni motorni putevi (osim kortikospinalnog -
piramidnog) koji učestvuju u voljnoj kontroli motorike
MOŽDANO STABLO
Anatomija
MOŽDANO STABLO
U moždanom stablu se integrišu motorne komande koje
potiču iz viših delova CNS-a i ekstrapiramidnim putevima
prenose na motorna jedra kičmene moždine

Siva masa moždanog stabla je organizovana u vidu jedara i

retikularne formacije

Jedra moždanih - kranijalnih nerava sadrže motorni i senzorni

deo kao i vegetativna vlakna
MOŽDANO STABLO
Retikularna formacija
Neuroni retikularne formacije obrazuju mrežu (retikulum), složen
polisinaptički sistem koji integriše signale iz različitih delova nervnog
sistema

RF ima sledeće funkcije:

U motornoj aktivnosti - u RF konvergiraju signali iz različitih delova CNS-
a (kore velikog mozga, malog mozga, bazalnih ganglija i kičmene moždine) i
tako integrisani se preko retikulospinalnih puteva prosleđuju spinalnim
alfa i gama motoneuronima učestvujući u regulaciji mišićnog tonusa,
položaja tela i hoda

RF je povezana sa senzornim sistemom, u nju stižu informacije od svih

receptor tela, ona utiče na njihovu percepciju, a vrši i modulaciju
MOŽDANO STABLO
RF ima sledeće funkcije:
RF utiče na ciklus budnost-spavanje, na endokrinu sekreciju i vegetativne
reflekse, modifikuje osećaj bola (ranjeni u toku borbe, sportisti)

Signali sa receptora aktiviraju deo RF koji se naziva ascedentni retikularni

aktivišući sistem (ARAS) koji preko talamusa, aktivira određene delove
kore i obezbeđuje selektivno usmeravanje pažnje na određene senzorne
informacije, takođe ima i glavnu ulogu u održavanju budnog stanja (buka,
svetlo, adrenalin aktiviraju ovaj sistem)

Nasuprot ARAS impulsi iz n. raphae deprimiraju aktivnost kore velikog

mozga (serotonergička vlakna) i važni su u procesu spavanja

RF je povezana sa jedrima moždanih nerava i sa njima gradi refleksne

centre: respiracijski, niži vazomotorni, za žvakanje, salivaciju, gutanje,
pokrete očiju, povraćanje i na taj način učestvuje u koordinaciji
vegetativnih funkcija
MOŽDANO STABLO
Retikularna formacija
MOŽDANO STABLO
Produžena moždina
MOŽDANO STABLO
Produžena moždina (medulla oblongata)
U sivoj masi nalaze se retikularna formacija i jedra poslednja četiri
kranijalna nerva (XII, XI, X, IX u delimično VIII i V)

Jedra mogu da se podele na motorna, senzitivna i parasimpatička

Motorna jedra sadrže alfa i gama motoneurone koji inervišu muskulaturu

glave i vrata

Parasimpatička jedra pripadaju n. vagusu (X) i inervišu glatke mišiće

respiratornog i digestivnog sistema kao i pridodate žlezde, takođe utiču
na rad srca i drugih organa

Golovo i Burdahovo jedro sadrže tela neurona senzitivnih puteva koji

prenose informacije sa receptora za dodir, pritisak i kinesteziju
MOŽDANO STABLO
Oliva inferior - donja oliva
Relejna stanica za signale koje mali mozak prima od motorne kore
velikog mozga i crvenog jedra (n. ruber) srednjeg mozga

Putem ovih veza posreduje u kontroli motorne aktivnosti od strana

malog mozga

U produženoj moždini nalaze se važni vitalni centri:

Centar za disanje
Niži vazomotorni centar
Centar za gutanje
Centar za funkciju digestivnog trakta
Centar za pokrete oka

Svi ovi centri su uglavnom pod kontrolom viših delova CNS-a (kore velikog
mozga i hipotalamusa)
MOŽDANO STABLO
Pons
MOŽDANO STABLO
Varolijev most (pons)
U njemu se nalaze jedra kranijalnih nerava (VII, VI, V i delimično VIII), kao i
n. pontis u kojima se prekidaju putevi koji povezuju koru velikog mozga
sa malim mozgom (pontocerebelarni trakt)

Gornje maslinasto jedro (oliva superior)

Preko inhibicijskog olivo-kohlearnog puta smanjuje osetljivost receptora za
sluh i moduliše auditivne senzacije

U gornjem delu nalazi se locus coeruleus, noradrenergički deo koji

ekscitacijski deluje i učestvuje u održavanju budnosti

Dok nuclei raphae, serotonergički neuroni modulišu senzaciju

bola i učestvuju u fazi sna ciklusa budnost-spavanje

Retikularna formacija medule i ponsa sadrži centre većeg broja zaštitnih

refleksa - kornealni refleks, refleks lučenja suza, kašljanja, kijanja, žvakanja,
povraćanja, lučenja pljuvačke
MOŽDANO STABLO
Mezencefalon
MOŽDANO STABLO
Srednji mozak (mesencephalon)
Jedra III i IV moždanog živca, retikularna formacija i relejna jedra
auditivnog i vizuelnog sistema - colliculi superiores et inferiores

Gornji kolikuli
Centri za refleksne pokrete glave i očiju izazvanih signalima sa receptora za
vid (okretanje glave prema svetlosnom signalu), sluh i somatskih receptora
Učestvuju u refleksu akomodacije i konvergencije, reakciji zenice i fiksiranju
lika

Donji kolikulusi
Velika relejna jedra auditivnog sistema, učestvuju u akustičkim motornim
refleksima - kao što je trzaj tela na iznenadni jak zvuk, i imaju ulogu u
usmeravanju pažnje na zvučne nadražaje
MOŽDANO STABLO
Substancija nigra
Funkcionalno pripada bazalnim ganglijama, jedrima koja imaju ulogu u
motorici - npr. pokretima prstiju sa velikom tačnošću

N. ruber (crveno jedro) - veliko motorno jedro

Mezencefalon zajedno sa drugim delovima moždanog stabla

učestvuje u promeni ekscitabilnosti spinalnih motoneurona za
antigravitacionu muskulaturu od koje zavisi uspravan stav tela

Mezencefalon ima uticaja u refleksu uspravljanja i to preko

uticaja na "centralni program za lokomociju" kičmene moždine
MOŽDANO STABLO
Decerebraciona rigidnost
Kada se kod eksperimentalne životinje izvrši transekcija izad ponsa
(decerebracija) javlja se spastičnost muskulature - decerebraciona
rigidnost, koja je posledica difuzne facilitacije refleksa na istezanje, tj.
dolazi do pojačanog tonusa mišića koji se opiru sili Zemljine teže
(antigravitacijski mišići)

Uspravni položaj tela zavisi od kontrakcije antigravitacionih mišića

odnosno od "fizioloških ekstenzora", kontrakcija tih mišića je refleksna i
počinje aktivacijom mišićnih proprioceptora, a zatim se ekscitiraju alfa i
gama motoneuroni
MOŽDANO STABLO