Неуроанатомске основе обољења

ЦНСа
Велики мозак (cerebrum)
 Мождана кора и супкортикалне структуре чине
велики мозак
 Две хемисфере које повезује
 диенцефалон и
 жуљевито тело (corpus callosum)
 а дели их интерхемисферична фисура
Велики мозак (telencephalon)
по четири режња (lobus) са сваке стране:

Фронтални
Паријетални
Темпорални
Окципитални

Некад се њима придодаје као пети режањ инсула која се

налази у дубини Силвијеве бразде
Окципитални (потиљачни) режањ je најмањи мождани
режањ

(Patestas, Gartner, 2006)

 Motor cortex Somatosensory cortex

Pars Sensory associative

opercularis cortex

Visual associative
cortex

Broca’s
area

Visual
cortex

Primary
Auditory cortex

Wernicke’s
area
Велики мозак (telencephalon)
 Централна Роландова бразда - sulcus centralis
Rolandi раздваја предњи део мозга (фронтални
режањ) од задњег дела (паријетални режањ)
 Латерална Силвијева јама - fissura cerebri lateralis
Sylvii дели пут доле фронтални режањ од
темпоралног режња
Аспекти хемисфера
 Свака хемисфера има три аспекта:
 Латерални
 Медијални и
 Доњи
 На латералној страни се уочавају Роландова и
Силвијева бразда
 У дубини Силвијеве бразде налази се insula
(острво) као посебан део мождане коре
Фронтални (чеони) режањ
садржи више анатомо-функционалних делова:

Примарна моторна кора

Асоцијативна моторна кора и

Префронтални региони
Паријетални (темени) режањ
 Примарна соматосензорна кора и
 Соматосензорна асоцијативна кора
Темпорални (слепоочни) режањ
 Примарна аудитивна (слушна) кора
 Асоцијативна аудитивна кора
 Хипокампус и сродне структуре и
 Визуелна асоцијативна кора
Окципитални (потиљачни) режањ
 Примарна визуелна кора
 Асоцијативна визуелна кора
Кора великог мозга
 Кора великог мозга (кортекс) се састоји од тела неурона
организованих у слојеве који су паралелни са површином
мозга и дебљине је 2 до 4 милиметра
 Постоје три основна хистолошка типа коре
1. неокортекс (најмлађи део коре) са шест слојева
2. палеокортекс (стара кора) са 3-5 слојева
(предње олфактивно једро, substrantia perforata
anterior, препириформна и периамигдалоидна
ареа)
3. архикортекс (древна кора) са три слоја
(хипокампус)
Колумне
 Основна анатомо-функционална јединица коре је
колумна (стубић) који је пружа перпендикуларно у
односу на површину коре
 Колумне су мање од једног милиметра

(Mountcastle 1957; Hubel, Wiesel 1962)

Слојеви кортекса
 У неуронима прва три слоја се завршавају
аферентна интерхемисферична кортикортикална
влакна
 У четвртом слоју се завршавају таламокортикална
аферентна влакна и интрахемисферичка
кортикокортикална аферентна влакна
 Интерхемисферична влакна повезују одговарајуће
облести обе хемисфере док интрахемисферична
влакна повезује делове коре у оквиру исте
хемисфере
 Из петог слоја полазе еферентни моторни путеви
 Из шестог слоја полазе влакна за таламус
Васкуларизација мозга
 Два система артерија снабдевају мозак крвљу:
каротидни (предњи) слив и вертебробазиларни
(задњи) слив
 Каротидни слив се састоји од две заједничке
каротидне артерије (a.carotis communis), леве и
десне, која се дели на спољашњу и унутрашњу
каротидну артерију која се пак дели на средњу и
предњу мождану артерију и постериорну
комуникантну артерију која повезује каротидни са
вертебробазиланим сливом
(Павловић, 2011)
Функционална анатомија мозга
 Лева хемисфера је у већини особа доминантна за:
 Говор
 Веште научене покрете
 Рачунање
 Десна хемисфера је у већини особа домантна за:
 Просторну оријентацију
 Препознавање лица
 Музичке способности
Мождана кора - више мождане функције
 Говор  Познавање шеме тела
 Мишљење  Опажање, пажња
 Памћење  Организација покрета
 Егзекутивне функције  Емоције
 Читање  Интелигенција
 Писање  Личност
 Рачунање

(Павловић, 2011)
Мождана кора
 Фронтални режањ је задужен за мишљење,
планирање, извршавање акција, вољне покрете,
контролу укупне активности, продукцију говора и
емоционалну контролу
 Предњи део овог лобуса се назива префронтална
кора и представља највиши део ЦНС
 Ту се одвијају највише форме мишљења, емоција
и доживљаја себе и социјалне средине

(Павловић, 2011)
Мождана кора
 Темпорални режњеви су укључени у процесе:
 опажања звукова (слух)
 препознавање објеката
 разумевање говора
 памћење
 осећања
 музичке функције

(Павловић, 2011)
Мождана кора
 Паријетални режњеви су седиште:
 централног дела соматосензорне функције коју
чине чула за додир, бол, температуру, притисак
 опажања простора и организације активности у
простору
 Такође се у овом режњу одвијају процеси пажње,
говора, шеме тела и неких математичких
способности

(Павловић, 2011)
Мождана кора
 Окципитални режњеви су одговорни за:
 визуелно опажање
 перцепцију облика, боја, покрета, светлости
 Активности коре су углавном свесне, док су
активности супкортикалних структура несвесне

(Павловић, 2011)
Окципиталне визуелне арее
Нивои организације мождане коре
Мождана кора може да се подели на три основна
нивоа функције:
примарна,

секундарна и

терцијарна кора

Хијерархијски најниже области су примарна

визуелна, аудитивна, соматосензорна и моторна кора
 Примарна сензорна кора прима информације
посредством таламуса
(Patestas, Gartner, 2006)
Примарна кора
 Примарна кора прима информације из околне
средине и самог организма и контролише специфичне
мишиће
 Примарна моторна кора одговара ареи 4 односно
прецентралној вијузи фронталног режња
 Пирамидни неурони овог дела коре контролишу
покрете појединачних мишића супротне половине
тела и који су у кори представљени соматотопски,
односно сваки део коре одговара неком делу тела
 Primary motor cortex (M1)

Hip
Trunk

Arm

Hand

Foot

Face

Tongue

Larynx
Примарна кора
 Примарна соматосензорна кора се налази у
постцентралној вијузи и одговара ареама 3, 2 и 1
 Она прима информације са супротне стране тела
за додир, бол, температуру, положај и вибрације
Примарна кора
 Примарна визуелна кора одговара ареи 17 која
окружује фисуру калкарину окципиталног режња
 Свака страна прима информације из супротне
половине видног поља
Примарна кора
 Примарна слушна кора се налази на горњој
површини темпоралног режња на доњој ивици
Силвијеве бразде и одговара Хешловом
трансверзалном гирусу
 Она прима звуке из оба ува
Примарна кора
 Примарна олфактивна кора се налази у доњем
задњем делу фронталног режња и инсуле
 Све информације кора прима соматотопски тако
да сваком делу коре одговара одређени део
видног поља, дела тела или унутрашњих органа,
односно звучне фреквенце
Секударне области
 Унимодални асоцијациони кортекс је специфичан
за свако чуло као и за моторику и налази се у
континуитету са примарном кортикалном облашћу
Терцијерне области
 На секундарне области се надовезују терцијерне,
односно полимодални и супрамодални
асоцијациони кортекс
 Ове области су представљене паријето-
темпорално-окципиталном раскрсницом у
постериорном (задњем), ретророландичком делу
мозга (иза Роландове бразде или централног
сулкуса) и префронталном кором у антериорном
(предњем) делу мозга односно прероландично
НЕУРОПСИХОЛОШКА
ДИЈАГНОСТИКА
проф др Д. Павловић
Суштинa НП дијагностике
 Откривање поремећаја когнитивног
функционисања уз помоћ
 стандардизованих тестова
 који покривају што већи број
неуропсихолошких функција
 Овим задатком се бави дисциплина
која се назива клиничка
неуропсихологија
Клиничка неуропсихологија - три
главна домена
 Дијагностика
 Збрињавање болесника
 Истраживање
НП дијагностика - циљ
 Утврђивање постојања евентуалног
неуропсихолошког поремећаја
1. опажањем патогномоничних знакова
2. одређивањем одступања од нормалног распона
скорова на примењеним тестовима
Неуропсихолошки поремећај
 Квантификовање НП поремећаја
 Патогномонични (квалитативни) знаци
 Сагледавање размера проблема
 Основна вредност према којој ће се касније вршити
поређење са скоровима добијеним у контролним
тестирањима (прати се спонтани опоравак,
погоршање, исход терапије и др.)
Синдром

 Међусобни однос добијених скорова сачињава

неуропсихолошки "профил" односно карактеристични
синдром
Неуропсихолошки поремећај
 Сагледавање проблема диференцијално дијагностички
 Хипотеза етиологије болести
 Локализација лезије (од секундарног значаја)
Неуропсихолошки поремећај
 Поремећаји функција, односно слабости
 Јаке стране когниције
 Добро очуване функције - стратегија даљег третмана
(неуропсихолошка рехабилитација, укључивања у
професионалну и социјалну активност)
Медиколегална процена
 Мишљење о способности неке особе за:
 професионално функционисање
 Социјално функционисање
 степен увиђавности односно одговорност за почињена
кривична дела, имовинско-финансијске трансакције и друго
Прогноза
 Процена прогнозе:
 прогресивна болест, лечива или нелечива
 болест која ће спонтано или уз одговарајућу терапију да
доведе до делимичног или потпуног опоравка
Неуропсихолошки поремећај
 Планирање неуропсихолошке рехабилитације
 Савети за медикаментно или психотерапијско
кориговање понашања
Неуропсихолошки поремећај
Важан задатак је:
 праћење еволуције поремећаја
 праћење ефеката разних терапијских поступака
 медикаментни третман
 оперативни третман
 психотерапијски третман
 неуропсихолошка рехабилитација и др.
Неуропсихолошка дијагностика
 За разлику од многих савремених метода:
 неинвазивна
 једина која може да да увид у конкретне функције мозга
 Другим средствима је немогуће добити дескрипцију
когнитивне активности као и прогностичке информације
у овом погледу
Неуропсихолошко испитивање
 Серија експеримената који
генеришу хипотезе о пореклу том
приликом испитиваних феномена
 Квалитативни и квантитативни
елементи испитивања потврђују или
одбацују ове хипотезе
Личност испитивача
 Није свеједно ко спроводи неуропсихолошко
испитивање укључујући и давање завршног мишљења
 Сама примена неуропсихолошких тестова не значи
аутоматски да је то и неуропсихолошко тестирање