Памћење

Проф др Драган М. Павловић

ПАМЋЕЊЕ
 Памћење је процес којим јединка бележи претходне
догађаје и искуства и по потреби их призива у свест
 Усвајање нових знања је учење
 Најопштија подела је на
 декларативно (експлицитно - свесно) памћење и
 процедурално (имплицитно - несвесно) памћење
 Декларативно памћење се лакше стиче али и лакше
заборавља, док имплицитно памћење захтева
понављање и вежбу али се мање заборавља
Декларативно памћење
 Семантичко памћење се односи на опште познате
чињенице невезане за место и време (нпр. Сунчев
систем је део галаксије Млечни пут)
 Епизодичко памћење се односи на чињенице везане
за неко место и време (нпр. где смо нешто видели, са
ким смо разговарала и шта тада и тада)
 Овај тип памћења је посредован медијалним
темпоралним режњем и диенцефалоном
Памћење – редослед
У погледу обраде информације:
 Усвајање (кодирање или регистровање) информација
 Складиштења односно формирања сталног записа
информације и
 Призивање информације (retrieval, recall)
 Информације потом могу да се призову и користе у
обради нових информација и одлучивању о даљим
акцијама и њиховом спровођењу - ова активност се
манифестује у мишљењу, говору и понашању
Трајање ретенције
 Сензорно памћење је најкраће
 Краткорочно је ограниченог капацитета
 Дугорочно памћење је трајно и неограниченог
капацитета
Врста информација
 Вербално памћење (речи, имена, информације
забележене речима)
 Вербално памћење зависи код већине људи од леве
половине (хемисфере) великог мозга
 Невербално памћење (слике, просторни распореди,
географске локације, мелодије, мириси, додири,
укуси)
 Невербално памћење зависи код већине људи од десне
половине (хемисфере) великог мозга
 Памћење је и неопходан предуслов когнитивних
процеса уопште
Непосредно упамћивање
 Непосредно упамћивање (immediate memory) је
систем ограниченог капацитета где се информација
чува захваљујући одржавању пажње и понављању
(вежбању)
 Трајање краткорочног памћења је 20 до 45 секунди, а
капацитет 5 до 9 појединости (7±2) и подложно је
ометању
 Распон пажње је идентичног капацитета, односно, ове
две функције се преклапају
 Већ упамћени материјал помаже обрађивању новог
Краткорочно памћење
 Ако су нове информација релативно познате, обрада
је скоро аутоматска и не захтева посебну пажњу
 Ако је нови материјал непознат и важан, потребно је
значајно ангажовање у његовој обради
 Сматра се да фронтални кортекс активира дугорочно
памћење у задњој кори и да ова интеракција
представља краткорочно памћење
Радна меморија
 Посебан концепт је такозвана "радна меморија"
(working memory) која je мождани систем који
привремено складишти информације и омогућава
манипулације са њима ради извршавања когнитивних
задатака
 Она представља врсту краткорочног памћења у коме
се задржава информација ради њене даље обраде
 Информације могу да буду нове или призване из
дугорочног памћења
Радна меморија
 РМ траје неколико минута
 Главни задатак РМ је да се изврше потребне операције
као што су мишљење, рачунање, организација неке
активности и друго
 Пример радне меморије је серијско одузимање - често
се процењује тестом „100 минус 7”
 Радна меморија повезује опажање, дугорочно памћење
и акцију
 Информација се у радној меморији понавља колико је
потребно
Радна меморија
 Према Baddeley – радно памћење:
 централни егзекутивни систем који
координише субординисане системе нпр.:
 артикулациона петља (складиштење и
манипулација фонолошких и вербалних
информација) и
 визуоспацијална цртанка (визуоспацијална
имагинација)
 ...
 Working Memory
Type Location(s) Function Example(s)

Rehearsing verbal String of numerals

information to keep and alphabets
Phonological Loop Left hemisphere
it in the short-term such as telephone
memory numbers

Visual-spatial Scratch Controlling visual

Visual Cortex Scanning text
Pad imagery

Controlling Constructing
awareness of the sentence,
Central Executive Frontal lobe
information in comprehending
working memory speech
Консолидација
 Консолидација памћења се састоји од преласка
информација из појединих чула или краткорочног
памћења (непосредног упамћивања) у дугорочно
 Прелаз информација из чула у памћење траје око 500
милисекунди
 Стабилизовање у памћењу траје од неколико минута до
неколико сати
 Процес консолидације обухвата и квантитативне и
квалитативне промене
 Дугорочно ускладиштена информација је подложна
понављању и даљој организацији
 За консолидацију је важан сан
Стабилизовање трагова памћења
 Процес стабилизовања трагова памћења и прелазак у
дугорочно памћење зависи од хипокампуса који је
неопходан и за присећање у краткорочном памћењу,
све док се трагови после, претпоставља се неколико
година (1-3 године), не стабилизују у можданој кори
(неокортекс) и постану независни од хипокампуса
 Ово се односи на такозвано декларативно памћење
где су информације свесно упамћене
Консолидација
 Дугорочно ускладиштена информација је подложна
понављању и даљој организацији
 Информације се такође и категоришу што олакшава
њихово позивање
 Сматра се да је за консолидацију важан сан
Дугорочно памћење
 После првих 30 секунди настаје консолидација нових
информација, њихово складиштење у мозгу са
могућношћу присећања (призивања ускладиштених
информација)
 Овај тип памћења је неограниченог капацитета
 Информације су знатно шире репрезентоване у мозгу
Дугорочно памћење
 Дугорочно памћење се дели у односу на временску
близину информација на скорашње и давнашње
памћење
 Неки научници скорашње дугорочно памћење називају
краткорочно, а давнашње дугорочно памћење називају
дугорочно памћење
Top-down control
 Сматра се да фронтални кортекс активира дугорочно
памћење у задњој кори и да ова интеракција
представља краткорочно памћење
 У исто време запажа се повећање тета активности (4–8
Hz) изнад фронталне коре (нарочито медијалне коре
односно предњег гируса цингули и околних ареа) која
врши контролу процеса и појачава ретенцију трагова
памћења
 Овај процес фронталне контроле је нарочито значајан
са већим меморијским оптерећењима
Дугорочно памћење
 Дугорочно памћење се дели у односу на временску
близину информација на скорашње и давнашње
памћење
 Неки научници скорашње дугорочно памћење називају
краткорочно, а давнашње дугорочно памћење називају
дугорочно памћење
Скорашње памћење
 (краткорочно памћење, eng. recent memory)
 на пример када треба да запамтимо три до пет речи
после одлагања од неколико минута (на пример пет
минута)
 да се сетимо шта се десило у блиској прошлости (шта
смо тог или претходног дана доживели, шта смо јели,
шта смо чули или прочитали и слично)
 оријентација у времену и простору
Давнашње памћење
 (дугорочно памћење, eng. long-term memory) је
присећање догађаја из даље прошлости, као што су
епизоде из детињства, особе из тог периода итд.
 Семантичко памћење означава појмове које смо током
живота стекли, богатство речника којим се служимо и
слично, који немају временску и просторну одредницу
Дугорочно памћење
 Дугорочно памћење је процес кодирања и
консолидације информација за њихово дугорочно
складиштење
 Краткорочно и дугорочно памћење се у знатној мери
преклапају, нарочито у првих 20 до 30 секунди
 Дугорочно памћење почиње већ после првих 500
милисекунди, што је време неопходно да би
информација која је опажења доспела у поље свести
Дугорочно памћење
 После првих 30 секунди настаје консолидација нових
информација, њихово складиштење у мозгу са
могућношћу присећања
 Овај тип памћења је неограниченог капацитета
 Информације су овде знатно шире репрезентоване у
мозгу
Епизодичко памћење
 За усвајање (енкодирање) нових епизодичних
информација неопходне су структуре медијалног
темпоралног режња, а посебно хипокампус
 Такође у овом процесу учествује и префронтална кора
коришћењем одговарајућих стратегија како у
упамћивању тако и присећању
 То се испољава као очувана рекогниција при нарушеном
слободном присећању
 Сматра се да је у вези са овим процесом и
неонеурогенеза у хипокампусу, односно стварање нових
нервних ћелија које омогућавају формирање нових
сећања
Семантичко памћење
 Семантичко памћење се односи на концептуална,
општа знања, која нису повезана са специфичним
местом и временом упамћивања, насупрот
епизодичном памћењу
 Пример ове врсте памћења су речи које знамо, научни
принципи као и било какве друге чињенице
 Претпоставка је да предњи темпорални режњеви
образују амодалне семантичке репрезентације од
мултимодалих информација које се овде стичу
 Оштећење предњих темпоралних области нарушава
семантичку генерализацију (нпр. у семантичкој
деменцији из круга ФТД)
Присећање
 Присећање (евокација, retrieval) је налажење
информација у дугорочном памћењу и може да буде
засновано на директном приступу траговима сећања
или пак приступу општој идеји и реконструкцији
сећања
 Препознавање је налажење информације на основу
дате карактеристике, вербалне или невербалне и
може да се на пример односи на неку особу, реч и
друго
Препознавање
1. Задња половина хипокампуса има улогу у
присећању,
2. Задњи део парахипокампалног гируса открива да
ли је нешто познато док
3. Средњи део хипокампуса и ринална кора (предњи
медијални темпорални режањ) откривају шта је
ново
 У овим процесима учествују и паријетална кора,
задња цингуларна кора и префронталне области
Присећање
 Координацију обављају амодалне зоне које су смештене
у асоцијационим зонама и лимбичкој кори
(парахипокампална и енторинална) - код повезивања
или шеме синаптичке активности за приступ
информацијама у сензорној и моторној кори
 Коод повезивања омогућава да се подаци у
унимодалним деловима коре временски адекватно
повежу у истом просторном и временском распореду
као при оригиналном доживљају - ова активност је у
ствари присећање
 Поремећај може да настане услед лезија неуронских
структура али и механизмом раздвајања (дисконекција)
Присећање
 Најчешће се сметње дугорочног памћења описују код
оштећења предњих делова темпоралних режњева,
ређе задњих (претпостављене зоне конвергенције),
али могу да се запазе и код паријето-окципиталних
лезија (прекид веза унимодалне и амодалне коре)
 Показано је, међутим, да је за кодирање али и
присећање семантичких и епизодичних сећања,
неопходна активација префронталних делова коре
Инхибиција
 Упамћивање нових информација може да отежа
упамћивање информација које непосредно следе -
проактивна инхибиција
 Појава када нова информација потискује претходну -
ретроактивна инхибиција
 Радна меморија пак делује као контролни „одозго-
надоле“ механизам који контролише пажњу
селектујући информације
 Неурални механизам у основи ове функције је веза
префронталне коре са окципиталним визуелним
областима и делује аутоматски
Присећање
 Присећање (евокација, retrieval) је налажење
информација у дугорочном памћењу и може да буде
засновано на директном приступу траговима сећања
или пак приступу општој идеју и реконструкцији
сећања
Недекларативно памћење
 Недекларативно памћење (процедурално, несвесно
или имплицитно памћење) је несвесно и подразумева
усвајање
 перцептивних,
 моторних и
 интелектуалних вештина, укључујући и такозвани
 прајминг,
 класично условљавање,
 хабитуацију и
 сензитизацију
Недекларативно памћење
Процедурално памћење се односи на
 памћење моторних вештина (свирање на инструменту
 спортске вештине
 разне професионалне процедуре итд.)
 начине опажања
 начине размишљања
 и разне друге вештине
Недекларативно памћење
 Процедурално памћење зависи од кортикостријатног
система
 Условљавање зависи од амигдале и њених веза као и
инсуле и вермиса
 Прајминг зависи од десне хемисфере и то гирус
лингвалис и каудатус
 Такође је укључен и церебелум
 Ефекат старења на процедурално памћење и прајминг
је минималан (као и на распон памћења и
препознавање)
Улога фронталних режњева у памћењу и
фронтални поремећаји памћења
 Поремећај у функцији чеоних (фронталних) режњева
нарушава стратегије учења и способност
организовања усвајања података и у вези је и са
непосредним упамћивањем
 Радна меморија такође зависи од фронталних режњева
и то од њихових предњих спољних делова
 Фронтални режњеви су одговорни и за проспективно
памћење - “сетити се да се сетимо”, као када на
пример имамо неки састанак или неку другу одложену
обавезу односно активност
Улога фронталних режњева у памћењу
 Током намерног учења речи активира се леви
фронтални режањ на прелазу премоторне и
префронталне коре у доњем фронталном гирусу као и
вентрално
 Већином у животу информације се памте без свесне
намере
 Боље се памти материјал који се истовремено
повезује са оним што већ постоји у меморији
 Такође се боље памти када је пажња неподељено
усмерена на задатак
Фронтални режњеви и
памћење
 Недвосмислено је у разним истраживањима потврђена
улога фронталних режњева у декларативном памћењу
и показало се да су те функције специфичне јер се
разликују од механизама памћења посредованих
медијалним темпоралним режњевима
Фронтални режњеви и
памћење
 Код фронталних лезија стратегија учења постаје
неефикасна, а оштећен је и механизам присећања
 Услед тога је препознавање упамћеног боље од
спонтаног присећања
Улога фронталних режњева у памћењу и
фронтални поремећаји памћења
 Код фронталних лезија стратегија учења постаје
неефикасна, а оштећен је и механизам присећања
 Услед тога је препознавање упамћеног боље од
спонтаног присећања
 Изоловани поремећај артикулационе петље у оквиру
радне меморије (уз очуване остале компоненте, то
јест визуспацијалну цртанку, фонолошки систем
складиштења и централни егзекутивни део) може да
утиче негативно на краткорочно памћење
Метамеморија
 Знање о вештинама памћења и самосвести о
ефикасности сопственог памћења односно процена
сопствене способности памћења
 Метамеморија је оштећена код болесника са
фронталним лезијама и сметњама памћења али не и
код болесника са темпоралним лезијама и сметњама
памћења
Контекстуално памћење
 Посебна категорија је контекстуално памћење које
повезује информације са местом и временом где су
упамћене (памћење контекста)
 Памтимо ко је неком приликом нешто рекао, или се
сећамо кад смо и где нешто видели или доживели
 Сметње контекстуалног памћења (памћење извора
упамћивања) се испољавају у немогућности
упамћивања места и времена (спацио-темпорално
памћење) где се информација појавила (раздвајање,
"дисконекшн" памћења чињеница и памћења
околности-контекста)
Визуоспацијално памћење
 Снижење памћења се јавља код фронталних лезија и
на вербалном и на визуелном плану али без утицаја
латерализације
 Како дорзолатерална префронтална кора учествује у
процесима радне меморије оштећење ове ареје
доводи до отежаног одложеног одговора како у
просторном тако и у временском смислу
 Ово отежава призивање визуоспацијалне
информације
 У тест ситуацији се дефицит одражава на задацима
типа сложеног цртежа
Проспективно памћење
 За свакодневни живот најважнија меморијска
функција посредована чеоним режњевима је
проспективно памћење односно способност "сетити
се да се сети"
 То је способност да се особа сети да изврши
претходно планиране активности нпр. плаћање
рачуна, одласци на састанке и слично
 Ове сметње присећања могу да имају тежи
прогностички значај од сметњи упамћивања
Проспективно памћење
 Неки аутори истичу мултидимензионалност ове
функције у коју би према њима били укључени и
метамеморија, пажња, и процеси планирања који
разматрају приоритете према захтевима свакодневног
живота
Испитивање памћења
 Памћење се испитује најпотпуније са WMS-R али и
друге веће батерије поседују скале памћења
 LNNB има супскалу памћења али је било знатних
примедби у погледу њене корисности јер је
доминантан фактор пажње
 ХРБ, која је најисцрп­ни­ја, чак и нема првобитно
предвиђену скалу памћења па се увек мора допу­нити
нпр. са WMS-R
Испитивање памћења
 Уколико се циљано испитује баш памћење, неопходно
је применити више оваквих тестова
 Постоји више варијанти тестова логичког памћења.
Они се налазе и у оквиру Wechsler-ових скала (WMS,
WMS-R)
 За логичко памћење се користи текст који описује
известан догађај и садржи одређени број
информација
 Болесник понавља текст непосредно и одложено при
чему се бележи број поновљених информација и
пореди са нормама
Испитивање памћења
 У процени поремећаја памћења треба бити опрезан
због одсуства тестова који би процењивали ову
способност без утицаја других фактора као што су
говор или егзекутивне функције
Испитивање памћења
 У оквиру тестова вербалног памћења користе се
задаци непосредног упамћивања (распона пажње)
као што су Распон бројева из WAIS-R, WMS-R, листе из
California Verbal Learning Test (CVLT), Ray Auditorly-
Verbal Learning Test (RAVLT), донекле и логичко
памћење и вербални парови из WMS-R
 Слободно присећање се испитује са CVLT, RAVLT,
логичко памћење и вербални парови
Испитивање памћења
 Учење се испитује тестовима као што су CVLT, RAVLT
 Препознавање се испитује у RAVLT
 Визуелно памћење се испитује за модалитет
непосредног упамћивања визуелним распоном у
WMS-R, Корсијевим коцкама, спонтано присећање
задацима из WMS-R и TPT (спацијална компонента
више него визуелна)