SVOJSTVA

RAZVOJ
PEDAGOŠKE IMPLIKACIJE
 Fokusiranje mentalnih resursa na ograničeni broj
informacija
 Čak do 99% informacija mozak inhibira kao nevažne ili
beznačajne, a mentalni resursi se usredsređuju na
određeni broj objekata u određenom trenutku (Guyton,
1996)
 Pažnja je sredstvo kojim se aktivno procesira
ograničeni broj informacija iz velikog broja informacija
koje se dobijaju putem čula, iz dugoročnog pamćenja i
drugih kognitivnih procesa
 To je psihička funkcija usmeravanja, usredsređivanja i
održavanja mentalnih resursa na određenom
izabranom sadržaju.
 Pažnja je sredstvo kojim se ograničeni mentalni
resursi usmeravaju na informacije i kognitivne
procese koji su u datom trenutku najvažniji
Oseti Kontrolišući procesi
+ (uključuju svest)
Pamćenje PAŽNJA
AKCIJE
+ +
Procesi mišljenja Automatski procesi
(nesvesni procesi)

 Zbog relativno ograničenih mentalnih resursa,

pažnja je uslov dalje kognitivne aktivnosti, jer
omogućava njihovo razborito korišćnje
 Kognitivni procesi mogu se postaviti na kontinuum
od potpuno kontrolisanih do potpuno automatskih
 Mnoge kognitivne aktivnosti počinju kao
kontrolisani procesi da bi nakon nekog vremena
postale automatske
 Postupci koji su naučeni rano u životu više su
automatizovani i manje dostupni svesti od kasnije
naučenih postupaka
 Automatizacija (proceduralizacija) – proces koji se
odvija kao posledica vežbe, a kojim se aktivnosti
postepeno menjaju od potpuno svesnih u relativno
automatske
Svojstva Kontrolisani Automatski
procesi procesi

Količina namernog Zahteva namerni napor U maloj meri ili uopšte

napora ne; namerni napor može
delovati ometajuće
Stepen svesnosti Zahteva potpunu Najčešće izvan svesnosti
svesnost iako neki mogu biti
dostupni svesti
Upotreba resursa pažnje Troše mnogo resursa Troše zanemarive
količine resursa

Vrsta procesiranja Odvijaju se serijalno Paralelno procesiranje

(korak po korak)

Brzina procesiranja Dosta vremena za Relativno su brzi

obavljanje

Relativna novost Nove, neuvežbane Poznate, dobro uvežbane

aktivnosti aktivnosti; s mnogo aktivnosti sa stalnim
različitih obeležja karakteristikama
Svojstva Kontrolisani Automatski
procesi procesi
Nivo procesiranja Visok nivo kognitivnog Relativno nizak nivo
procesiranja (zahteva kognitivnog procesiranja
analizu i sintezu)
Težina aktivnosti Obično složene aktivnosti Jednostavne aktivnosti;
ali i složene nakon
dovoljno vežbe
Proces sticanja S dovoljno vežbanja mnoge aktivnosti se mogu
automatizovati. Količina vežbe potrebne za
automatizaciju značajno se povećava za složene
aktivnosti. Učinci vežbanja pokazuju krivulju
negativne akceleracije.
 Osnovni nivo budnosti –
 obezbeđuje nužan uslov za funkcionisanje
kognitivnog aparata u obradi informacija;
 može biti aktiviran delovanjem neke spoljašnje draži
omogućavajući brzu obradu i adekvatan odgovor
 Orijentacioni refleks – manifestacija spontane,
nevoljne, nenamerne pažnje (automatski proces)
 Uočava se već u prvim mesecima po rođenju
 Ispoljava se u pokretanju očiju i glave u pravcu
izvora draži, ali kroz fiziološke parametre (promene
u ritmu disanja, psihogalvanski refleks kože, EEG
reakcije, širenje krvnih sudova)
 Voljna pažnja –
 kontrolisana, aktivna, namerna pažnja koja se ostvaruje
posle svesne odluke da se mentalna aktivnost usmeri kao
određenom sadržaju
 Spoj budnosti kao nespecifičnog stanja opšte spremnosti
nervenog sistema i svesnosti o zbivanjima u mentalnoj
sferi
 Ona je socijalni akt koji se formira u komunikaciji deteta
sa odraslim (Vigotski)
 Stabilno organizovana voljna pažnja formira se krajem
predškolskog perioda
 Dominira svesna odluka da se mentalna aktivnost usmeri
na izabrani sadržaj
 Budnost –
 prvi nivo funkcionisanja; nespecifična mentalna
pripremljenost za psihičku aktivnost;
 Menja se u zavisnosti od cirkardijalnog ritma i
opšteg psihofiziološkog stanja
 Maksimalna u situacijama iščekivanja stimulusa;
potisnuta u snu
 Ispitivanje budnosti obavlja se u situacijama
detekcije signala koji se retko javljaju tokom dužeg
vremenskog perioda
 Selektivnost –
 Sposobnost da se od svih mogućih stimulusa ili aktivnosti
odabere jedan na koji će se usmeriti mentalni resurs
 Podrazumeva sposobnost inhibicije distraktora i
otpornost na interferirajuće stimuluse
 “Cocktail party” efekat – proces praćenja jednog
razgovora uprkos istovremenim ometajućim razgovorima
 Zadatak sleđenja – slušaju se istovremeno dve poruke
(binauralno ili dihotički prezentovane) a onda treba
ponoviti samo jednu od njih. Rezultati: uspešnije se prate
dihotički prezentovane poruke
 Činioci koji pomažu selektivno usmeravanje pažnje
na ciljanog govornika:
 Specifično senzorno svojstvo govornika (visok nasuprot
niskom glasu, brzina, ritmičnost)
 Intenzitet zvuka (glasnoća)
 Lokalizacija izvora zvuka
 Drugi činioci koji utiču na selektivnost pažnje:
 Anksioznost kao stanje i kao crta ličnosti (ograničavaju
pažnju)
 Nivo opšte poduđenosti (umor, dremljivost...)
 Interes za zadatak nasuprot interesu za distraktore
 Priroda zadatka (teški, novi zadaci zahtevaju više resursa
pažnje od lakih)
 Količina vežbe
 Istraživanje selektivne pažnje kod vizuelnog
procesiranja – Stroopov test
 Stroopov efekat – teškoća selektivnog
usmeravnja pažnje na boju kojom su reči
napisane i zanemarivanje smisla reči napisane
tom bojom
 Pročitajte popis imena boja što brze možete:
Crveno Žuto Plavo Zeleno
 Imenujte boje kojim su obojeni pravougaonici

što brže možete:

 Imenujte boju kojom su reči odštampane što

brže možete:
Crveno Plavo Zeleno Žuto
 Tenacitet –
 Nivo, intenzitet pažnje
 Odnosi se na stepen udubljenosti u sadržaj
 Što je tenacitet pažnje manji, to je osoba više
ometena drugim stimulusima
 Održavanje -
 Trajanje, fokusiranje pažnje
 Da bi se neka aktivnost uspešno obavila neophodno
je održavanje pažnje na potrebnom nivou tokom
određenog vremenskog perioda
 Problem na koji se učenici najčešće žale
 Vigilnost (fleksibilnost) –
 Budnost, opreznost, mogućnost da se pažnja sa
jednog usmeri na drugi objekat ako to okolnosti
zahtevaju
 Sposobnost brzog i adekvatnog pomeranja pažnje sa
jednog objekta na drugi što omogućava brzu
eksploraciju prostora ili pregled svih bitnih
komponenata bitnih za rešavanje nekog problema
 Kapacitet –
 broj pojedinačnih informacija koje se mogu zadržati
u svesti kratko vreme
 Distribucija pažnje –
 Istovremeno praćenje dve aktivnosti, usmeravanje
pažnje na dva sadržaja ili zadatka
 Istraživačka paradigma dualnog zadatka –

2 zadatka i 3 uslova
Samo zadatak A
Zadatak A

Samo zadatak B
Zadatak B

Zadaci A i B zajedno
 Rezultati na dualnom zadatku:
 Duža latencija (vreme odgovaranja) kod
istovremenog obavljanja dva zadatka
 Tačnost odgovora je niska za simultano obavljanje
kontrolisanih procesa
 Visok nivo tačnosti i brzine kod simultanog
obavljanja zadataka javlja se kada je bar jedan od njih
automatizovan
 Pozitivni efekti uvežbavanja na brzinu i tačnost
izvođenja simultanih kontrolisanih procesa
 Pažnja se lakše deli ako zadaci pripadaju različitim
modalitetima
 Traganje (pretraživanje) –
 Podrazumeva aktivno traganje za stimulusom u okruženju,
masi ometajućeg materijala
 Zadatak u istraživanjima: u skupu stimulusa otkriti jedan
specifični
 U procesu traganja specifični stimulus se mora držati u svesti
tokom čitavog procesa traganja i stalno se vrđiti poređenje
opaženih stimulusa sa modelom
 Broj ciljeva i disktraktora utiče na težinu zadatka
 Pretragu olakšavaju ciljevi koji su specifični u odnosu na
distraktore
 Pretragu otežava postojanje disktraktora koji se, takođe,
izdvajaju nekim specifičnim obeležjem
 Ujednačenost distraktora olakšava pronalaženje cilja
 Težinu detektovanja otežava sličnost između cilja i distraktora
 Postoje znaci selektivnog orijentisanja prema
dražima već u prvim danima života:
 Pokreti očnih jabučica različiti na svetlu i u tami, kao
i kada je vizuelna draž kombinovana sa auditivnim
 Tokom prva 3 meseca izbor draži zavisi od fizičkih
karakteristika (preferencija pokretnih i intenzivnih
stimulusa)
 Tokom kasnijih meseci predominantan faktor
postaje novitet draži (orijentacioni refleks na
pojavu novih stimulusa
 Tokom prvih godina života – fokusiranje pažnje na
stimuluse koji su u funkciji zadovoljenja potreba ili
postizanja nekog cilja
 Već oko 4. godine počinje razvoj voljne, kontrolisane
selektivne pažnje; kontinuirano se razvija tokom
detinjstva, a svoj zreli nivo funkcionisanja dostiže tek u
adolescenciji
 Paralelno počinju da se razvijaju i ostala svojstva
pažnje. Na pr. sposobnost prolongiranog održavanja
pažnje jasnije se iskazuje oko 5-6 godine
 Deca oko 10. godine sve uspešnije isključuju
distraktore, a značajniji skok u ovoj sposobnosti postiži
deca oko 12. godine. Tako se distraktibilnost pojavljuje
kao dobar razvojni parametar
 Pojava voljne pažnje je najvažnija manifestacija
mogućnosti samostalne kontrole sopstvenog
ponašanja (Vigotski)
 Za voljnu pažnju je karakteristična promena
odnosa između subjekta i draži (draži više ne
privlače same po sebi pažnju svojom
pojavnošću)
 Savladavanje govora ima značajnu ulogu u
pojavi voljne pažnje (reči se pojavljuju kao
markeri, strelice koje usmeravaju detetovu
pažnju)
 Nemaju uzrok u leziji moždanih struktura, tj.
javljaju se kod osoba bez neuropsiholoških
oštećenja:
 Globalna nepažnja –
 Odlikuje je snižen tenacitet, te osoba nije u stanju da
se usredsredi na određenu aktivnost
 Fenomen “odsutnog učenika” (ne prate na času;
imaju teškoća sa usmeravanjem pažnje kod
samostalnog učenja; ponekad se teškoća ispoljava
samo u jednom modalitetu – auditivnom ili
vizuelnom)
 Mogući uzroci: emocionalne teškoće, fiziološke
osobenosti (hipotenzija), transmiterski deficit...
 Rasejanost –
 Deficit selektivnog fokusiranja pažnje nastao kao
posledica: 1.Pojačane vigilnosti i slabog tenaciteta
2. Smanjene vigilnosti i pojačanog tenaciteta
 AD1 – Pažnja pojačano fluktuira, ne može dugo da
se održi na jednom sadržaju. To je “rasejanost tipa
slabog učenika”
 AD2 – Izrazit tenacitet na jedan sadržaj ima za
posledicu oslabljenu vigilnost, premeštanje fokusa
na druge sadržaje, To je “rasejanost tipa naučnika”
 Distraktibilnost –
 Deficit održavanja pažnje
 Stalno skretanje, lutanje pažnje koje se javlja kao
posledica subjektove prenaglašene orijentacije na
spoljašnje, irelevantne stimuluse
 Deluje ometajuće na svrsishodne aktivnosti
 Čest uzrok školskog/akademskog neuspeha
 Razvojni hiperkinetički sindrom
 Strategije koje mogu da koriste nastavnici na
času kako bi povećali učenikovu pažnju (prema
Santrock, 2008):
 Ohrabrivanje učenika da se usredsrede na sadržaj,a
minimiziraju distraktore
 Korišćenje znakova ili gesta da se signalizuje nešto
važno (npr. podizanje glasa, ponavljanje sa
naglašavanjem, pisanje glavnih ideja ili koncepata)
 Pomaganje učenicima da sami osmisle i koriste
sopstvene znakove ili fraze kojima će samostalno
usmeravati pažnju kada ona odluta
 Učiniti učenje interesantnim (povezivanje sa
iskustvom učenika, sa već poznatim i
interesantnim sadržajima, započinjanje nastave
sa neobičnim, intrigantnim pitanjima i
vežbama)
 Korišćenje medija i tehnologije u nastavi
 Fokusiranje na aktivno učenje (različite vežbe,
dovođenje gostiju, izleti...)
 Santrock, J.W. (2008). Educational Psychology,
McGraw-Hill Higher Education, Boston
 Sternberg, R.J. (2005). Kognitivna psihologija,
Naklada Slap, Jastrebarsko