Неуропсихологија

развојног доба
Тема: Пажња

Студент: Вања Тома

Број индекса:MB 22/51
Пажња
Пажња је сложена неуропсихолошка функција, која није јединствен појам
• Има несвесне, аутоматске и свесне, вољне аспекте
• Стање мозга које одређује (бира) који ће стимулуси или њихови аспекти утицати на
понашање; од огромног броја пристижућих информација треба изабрати оне
најбитније јер је капацитет система за обраду информација ограничен
• Пажња омогућава свесност, формирање памћења и одржавање кохеренције
понашања
Не постоји "орган" или "центар" пажње
• Ради се о хијерархијски организованим системима у које су укључене многе
мождане области са модално специфичним и надмодалним карактеристикама
• Араузал означава општу активацију мозга односно појаву будности. Араузал је
неопходан за нормалну пажњу.
Аспекти пажње:
• Одржавање пажње - тенацитет

• Усмеравање пажње - покретљивост, вигилност

• Концентрација - може да се дефинише као способност издвајања једне до две значајне идеје
или стимулуса уз потискивање свесности других стимулуса и идеја

• Концептуално праћење, једноставно и комплексно – прати се један, односно више низова

појединости у оквиру сложене менталне, моторне или перцептивне активности

• Продужена пажња је способност одржавања одговарајућег нивоа пажње током дужег

периода

• Распон непосредне пажње има капацитет од пет до девет појединости и преклапа се са

непосредним упамћивањем – краткорочно памћење (врста радне меморије)
(систем ограниченог капацитета)

• Eгзекутивна пажња, функција предње цингуларне коре, омогућава усмеравање на когнитивни

процес независно од сензорних стимулуса и моторног одговора
Клинички модел пажње, Sohlberg и Mateer (1989) је хијерархијски конципиран:
• Усмерена (фокусирана) пажња је способност усмереног реаговања на специфичне визуелне,
аудитивне или тактилне дражи

• Продужена пажња је способност одржавања сталног бихевиоралног одговора за време

континуиране (непрекидне) и репетитивне (понављане) активности

• Селективна пажња је следећи ниво пажње који омогућује да се бихевиорални или когнитивни
сет одржава упркос дистракцији, па је са тим у вези и термин „слобода од дистракције“.

• Алтернантна пажња је способност менталне флексибилности која омогућава да се усмерење

пажње мења између различитих когнитивних задатака

• Подељена пажња је највиши ниво пажње и односи се на способност реаговања истовремено

на вишеструке (мултипле) задатке
Анатомо-функционална мождана организација пажње:
• фронтално очно поље (дорзолатерални фронтални
режањ
• паријетални режањ (интрапаријетални сулкус)
• церебелум
Централна егзекутивна мрежа: билатерални делови дорзолатералног префронталног
кортекса, горњи медијални фронтални корекс, горњи паријетални кортекс, дорзална
предња цингуларна кора

Мрежа мировања: билатерални делови медијалног префронталног кортекса, задњи

цингуларни кортекс, прекунеус, доњи паријетални кортекс/темпоро-паријето-окципитална
раскрсница
Неурални кругови се донекле разликују у зависности од модалитета дражи
Просторна пажња

• Oмогућава обраду информација из бихевиорално значајних делова простора

• Визуоспацијална пажња зависи од фронто-паријеталне мреже

• Укључује: визуелну кору (контралатерално од стимулуса), таламус

(обострано), предњу цингуларну кору, фронталну кору (нарочито фронтално
очно поље) и горњу паријеталну кору

Аудитивна пажња

• зависи од медијално-горње фронто-паријеталне

мреже
Подељена пажња

• Истовремено ангажовање на два или више раличитих задатака, који

могу бити у оквиру једног модалитета или укрштених модалитета.

• Захтева добру контролу пажње, која се заснива на префронталним

структурама и предњог цингуларној кори: морају да се прво одреде
приоритети, а потом и потребе сваког појединачног задатка за
когнитивним ресурсима.

• Фронтопаријеталне области десне хемисфере (префронтална,

паријетална кора и клауструм), на основу налаза fMR студија задатака
подељене и егзекутивне пажње.

• Више модалитета: билатерална активација као и десни таламус -

контрола протока информација.
Контрола пажње

Заједничке области за контролу и визуелне и аудитивне пажње

су: предња инсула, предња цингуларна кора, фронтално очно
поље и горњи паријетални режњић.

• Извршавање неке радње је отежано ако делују дистрактујуће

дражи.

• Да би се задатак успешно обавио неопходна је „top-down“

контролапажње која супримује (потискује) дистракторе.

• Емоционални стимулуси више интерферишу од неутралних

стимулуса сатекућом активношћу, захваљујући активацији
амигдале, која повећава сензорну репрезентацију емоционалних
стимулуса у окципиталној и темпоралној кори.
Неглект феномен

• Просторно занемаривање се запажа у свим модалитетима у оквиру синдрома неглекта, а код

недоминантних паријеталних лезија и лезија десне инсуле

• Eгзогена (екстраперсонална) пажња за нове, неочекиване, стимулусе: темпорални режањ, доњи

паријетални режњић, фронтални режањ и фронтални оперкулум, доминантан у десној хемисфери

• Ендогена пажња: дорзалне билатералне мреже које укључују горњи паријетални режњић и
фронтално очно поље

• Круцијална појава у настанку феномена занемаривања је раздвајање паријеталних и

фронталнихделова неуронске мреже визуоспацијалне пажње – ремети се симетрична обрада визуелне
сцене.

Постериорне области селектују значајност екстраперсоналних дражи, а прероландичке области

планирају акцију у односу на ове дражи.
Молекуларни механизми пажње

• Холинергички систем из базалног теленцефалона (basal forebrain) и шири се у све

области и слојеве неокортекса

• Структуре одговорне за процесе пажње и које регулишу описани холинергички систем

су nucleus accumbens и префронтална кора
Два система пажње: вентрални и дорзални

Вентралнa неуронска мрежа посредује аспекте пажње покренуте

стимулусом (“bottom-up”)

• Блиска „salience“ мрежи (цингуло-оперкуларна мрежа)

• Темпоро-паријето-окципитална раскрсница, супрамаргинални гирус,
фронтални оперкулум и предња инсула
• Прати и уочава одступања од рутинске активности, открива стумулус
који захтева реаговање, односно одређено понашање

Дорзални систем врши модулацију пажње путем егзекутивне

контроле на основу постојећих знања (“top-down processing”)

• Посредује ка циљу преусмеравањем пажње, нарочито визуелне

• Префронтална кора, односно фронтално очно поље (6) и
интрапаријетални сулкус (40) – сингал који није упадљив, када је
неопходно одстранити неважну информацију, или је неопходна
селекција стимулуса, преусмеравање пажње (ацетилхолин)
 Поремећи пажње

Пажња укључује и кортикалну и супкортикалну компоненту што је чини посебно

осетљивим у претежно дифузним оштећењима као што је траума главе

• Испади пажње нису везани за неку посебну област мозга јер је ова функција
дифузније репрезентована те су подједако заступљени и код оштећења леве и десне
великомождане хемисфере

• Поремећаји пажње могу да се даље одражавају на друге неуропсихолошке функције

Патолошка основа поремећаја араузала и пажње би се састојала у поремећају
активације ретикуларне формације можданог стабла услед аксоналне дегенерације
и/или постојању стратешки постављених фокалних оштећења у разним деловима мозга
Врсте поремећаја пажње

• Сметње селективне пажње: откривање задатих стимулуса у широј групи, усмеравање на

одређени стимулус упркос стимулусима који врше дистракцију, нпр. када неко разговара
поред упаљеног телевизора или усред буке
• Сметње продужене пажње: серија задатака типа једноставног реакционог времена, серијско
одузимање
• Сметње подељене пажње: комплексно концептуално праћење -вршење истовремено два
или више задатака, ТМТ В тест
• Сметње дистрибуције пажње: способност реаговања у оба хемипростора
Хвала на пажњи!