1.

Utemeljvačem/osnivačem kognitivne obrade informacija smatra se Donders koji je svoje

ideje izneo u delu „O brzini misaonih procesa” napisanom još 1868.
2. Kognitivni procesi se sastoje iz 3 podoperacije koji se mogu indirektno snimati, praćeni
vremenom reakcije kao parametrom za njihovo obavljanje.
3. Kako kognitivna obrada informacija shvata pojam modela?
Model je molarni prikaz strukture, tj. šema veze I redosleda podoperacija iz kojih se kognicija
sastoji.
4. Ko je tvorac termina ikonička memorija, koliko je u proseku njeno vremensko trajanje i šta
je nena osnovna karakteristika?
Ikonička memorija je podoperacija vizuelne percepcije i informacije na ovom nivou nisu
osmišljene. Tvorac termina je Urik Naser, njeno trajanje je 0,5 sekundi i glavna karakteristika je
„uzmi što više, ali drži vrlo kratko kako bi se mogle primiti nove informacije”
5. Pri kojim doživljaima i životnim situacijama se može javiti odnos "obekat i ja za sebe"?
U estetskom doživljaju, tada kognitivnu operaciju opažanja objekta karakteriše njegovo
izmeštanje iz primarnog konteksta. Osim ovde, ova pozicija se javla u „,jamais-vu" doživljaju,
pod hipnozom, pod dejstvom nekih droga…
6. Analogni kod: Analogni kod je način reprezentovanja informacija u DTM koji čini
produžetak percepcije, prezentacija različitih šema odnosa i relacija iz objektivnog sveta.
Može da ima različit stepen analogija - od realističkih kopija spoljašnosti do izvedenih ili
delimičnih analogija. To su npr. predstave u staroj ili kognitivna mapa u relativno novoj
psihologiji.

7. U dinamičkom opažajnom polju moguća su 3 osnosa između sila kohezije i sila restrikcie.
Opišite ih:
(C=R - kada su sume sila kohezije i sila restrikcije jednake. Ovo je stabilno stanje percepcije
pola i u nemu nema tenzije.
(C>R - kada suma sila kohezije preovlađuje nad sumom sila restrikcije. Ovo je nestabilno
stanje u kome raste tenzija.
(C<R - situacija u kojoj dominiraju sile restrikcije.
7.EEG i REG -EEG (elektroencefalografija) je tehnika snimanja i analize moždanih talasa (alfa,
beta, delta, teta). Pritom se dobija zapis - elektroencefalogram na osnovu koga se zaključuje o
budnosti, spavanju, epileptičnim pražnjenjima, širenju viscelarnog nezadovoljstva.. REG služi za
registrovanje provodljivosti krvi u krvnim sudovima glave i to suvom metodom - električnim
putem.
8. Karakteristike organizacije pokreta na pirimidalno strijalnom nivou: To je nivo prostornog
pola. Ovi pokreti su aperiodični, okrenuti ka spoljašnosti i u njima je prisutna informisanost o
polu delatnosti. Stepen slobode u akciji i korekciji je veliki.
9. Dva koordinatna sistema po Nisihari i Maru: Objektocentrični (pravougli) i egocentrični
(sferični). Prepoznavanje: teorije o deskripciji strukture-Teorije o deskripciji strukture
shvataju opažanje kao hijerarhiskiorganizovane deskripcije odnosa delova tog objekta,
rečnikom simbola. Mar i Nišihara su tvorci dvoipodimenzionalne skice. U to se polazi od
činjenice da se na mrežnjači oka formira 2D slika, a objekti se opažaju u 3D.Treća dimenzija
nastaje zahvaljujući perceptivnim tačkama. Svaka tačka sadrži inf o dubini i orijentaciji. Oni
su tvorci i 3D modela deskripcije.
10. Razlike između semantičke i epizodičke memorije:
Nije moguće povući jasnu distinkciju između semantičke i epizodičke memorije. Prema
Talvingovoj klasifikaciji, semantička memorija obuhvata deklarativno i proceduralno znanje, a
epizodička memorija autobiografska sećanja.
11. Bernsten je, znatno pre pojave kibernetike govorio o mehanizmu povratne veze kao modelu
regulacie ponašanja (motorike), ali je i prvi posmatrao pokret kroz stepene slobode u
realizaciki namene
12. 12.Razlike između teorija rane i pozne selekcije:Teorije rane selekcije (Brodbent,
Trizmenova) pretpostavljau da se filter nalazi neposredno uz bafer, dok teorije pozne
selekcije (Dič i Dojč, Norman) smatraju da se sve informacije iz bafera prosleđuju u dublju
obradu, a selekcija se odvija na nivou davanja odgovora.
13. 12.Po kartenzijancima covek paznju obuhvata ne na ono sto hoce, vec na bioloski
najznacajniji stimulus.
14. Karakteristike organizacije pokreta na piramidalno-strijatnom nivou - Nivo prostornog pola,
ovi pokreti su aperiodicni, okrenuti ka spoljasnosti i u njima je prisutna informisanost o polu
delatnosti. Stepen slobode u akciji i korekciji je veliki.
15. Podela pažnje i karakteristike. Hotimična iliti namerna, i nenamerna ili slucajna i po
Kenviseru i Drajveru: perceptivna i kontrolisana. Hotimična-čovek svesno usmerava motorni
I culni sistem ka opazanju aspekta situacije koji ga interesuje.2.Slucaina-nema svesne
organizacije motorike i senzornog sistema za opazanje, opaža se draz koja se izdvaja bilo da
je intenzimna, iznenadna ili nagla promena npr u pokretu.
16. 15.Objektivne manifestacije pažnje?1.Organska promena- ubrzano disanje, povecava se
frekvencija respiracija a produbljuje inspirijum, ubrzan rad srca; vazokonstrikcija perifernih
krvnih sudova a vazodilatacija krvnih sudova mozga,sto ogovara alarmnoj reakciji ili reakciji
simpatikusa, blokada alfa ritma, pojava beta moždanih talasa, povecanje amplitude
evociranih potencijala.2.Refleksne aktivnosti- orijentacionog tipa sa ciljem postavljanja tela
u optimalan polozaj prema izvoru drazi: I usmeravanie cula prema objektu od
interesa.3.Simbolicni pokreti- Pokreti imitacije, inicijalno nisu povezani sa radnjom koja se
sprovodi, dovode do opsteg povisenja misicnog tonusa i do porasta kapaciteta receptora
(priliv informacija).
16.Poređenje sa uzorcima podrazumeva mišlenje da u dugotrajnoj memoriji postoіji uzorak, pa
se pridošla šara/sklop informacija iz čula poredi sa njim. Trehab govori o uzorku na nivou neuro-
retinalne mreže. Svaki uzorak u dugotrajnoj memoriji reprezentovan je posebnim neuronom koja
opet ima široku vezu sa retinalnim inputom preko mreže sinapsi.
17.Na koji sve način dolaze informacije do operativne memorije? Preslišavanjem ili
preslušavanjem u sebi ili na glas, tj, vraćanje informacija iz dugotrajne u operativnu,ili
predstavljanjem tj stvaranjem vizuelnih predstava izvučenih iz dugotrajne memorije.
18.Zadržavanje u ikoničkoj memoriji je 0,5sek, u ehoičkoj 4sek (Najser), a u operativnoj je
18sek (ogled Petersonovih).
19. Dvostruke slike objekata koje su nam bliže od fiksiranog zovu se neukrštene dvostruke slike,
a onih koji su dalje od fiksiranog su ukrštene dvostruke slike.
Test 2:
1.Koje učenje Vilhelma Vunta označava kraj asocijacionizma i početak strukturalizma i u čemu
se ono sastoji? Učenje o stvaralačkoj sintezi
2.Navedite osnovne Verthajmerove konstelacione faktore? Blizina, sličnost, dobra forma
(pregnantonst, harmonija,ritmičnost, klozura), zajednička sudbina.
3. Opišite jedno od ispitivanja kojim se ilustruje dejstvo socijalnih činioca na opažanje? Bruner i
Godman - opažanje kovanice, gde siromašnija deca povećavaju dimenziju kovanice.
4. Koja 2 atributa sadrži percepcija po Itelsonu i Kantrilu?Eksternalizacija- nabacivanje znacenja
iz nas na spoljasnjost (slaganje sa Vajthedom) I uverenje o realnosti-sve oko nas što je realno i
postoji.
5.Vrste nistagmusa?Vestibulo okularni refleks pri rotacionom kretanju I optikokineticki
nistagmus pri linearnoj akceleraciji (voznja vozom). Razlikuju se stimulusi ali su pokreti ociju
isti
6..U čemu se ogleda dvostruka priroda oseta po Leontijevu i koja je njegova funkcija?Oset
nastaje posredstvom veza sa sredinom. Spoljašne višeslojne karakteristike nemaju neposredne
efekte na subjekat, već posredne. Prvo će izazvati karakteristične promene u jednom, za to
zaduženom delu organa. Oset je zato znak, ali i refleks. Ima orijentacionu funkciju.
7..Povrede prednieg i zadnieg okulomotornog centra do čega dovode?Prednji-nemogućnost
svesnog, voljnog, aktivnog traganja po slici, interpretacija cele slike na osnovu slucajno uočenog
detalja.Zadnji-nemogućnost fiksacije tj. zadržavanja pogleda na jednoj tački.
8.Kakve podatke nam daju različite vrste senki?1.Bačena senka - sa objekta pada na pozadinu ili
drugi predmet i govori nam o udaljenosti i međusobnoj vezi i položaju tih predmeta.2.Vezana
senka je na objektu i govori o njegovoі reljefnosti.
9.Šta je konvergencija i koje je njeno ograničenje kod opažanja dubine?
Konvergencija predstavlja usmeravanje naših očnih bulbusa tako da se optičke ose seku u jednoj
tački na površini posmatranog obekta.
10.U čemu se sastoji staro objašnjenje opažaja dubine koje datira još od srednjevekovne prepiske
Lok-Modino?
Opažanje dubine se uči kroz povezivanje znakova dubine sa kinestetičko-taktilnim senzacijama.
11.Koliko traju ?Psihicko sad, perceptivni trenutak i indiferentni interval (trajania).Od 1/2s do
10s idu nalazi, 100ms perceptivni trenutak i 700ms indiferentni interval..
12.Koja sredstva ubrzavaju, a koja usporavaju indiferentni interval? Pokazalo se da
farmakološka sredstva koja stimulišu i ubrzavaju metaboličke procese skraćuju vremenske
intervale koje procenjuje čovek, a sredstva koja usporavaju metabolizam (kinin) te intervale
produžavaju.
13.Zašto se organski činioci ne mogu smatrati odlučujućim u opažanu vremena?Jer nismo svesni
svega što se dešava u nama, te situacje su retke. Pored toga,organskim činiocima se ne mogu
objasniti sličnosti percepcije vremena unutar jedne kulture i među ljudima i kulturama.
14.Od čega zavisi vremenski prag u opažanju pokreta i koliko iznosi za film i reklamne poruke?
Vremenski prag je period potreban između 2 izlaganja slike da bi se opazio pokret. Na njega
utiču veličina slike i osvetljenje. Pokret će se opaziti u zavisnosti od intervala, ako je interval 42-
62 sek opaziće se, a ako je manji (20sek), opaziće se i dve statične slike. Film 45-62ms,
reklamne poruke 60ms.
15.Kakav je odnos dimenzija fokusa svesti, fizičke blizine i emotivne jačine između kategorija
„ja u službi obekta" i „obіekat u službi ja"?
Ja u službi objekta je pozicija svesti prema objektu u kojoj postoji snažna emotivna veza sa
objektom. Objekat je u realnoj blizini subjektu.Objekat u službi ja je pozicija svesti prema
objektu u kojoj subjekat istiskuje objekat iz fokusa svesti ka periferiji, ali i iz emotivnog pola -
mada je u bliskom kontaktu sa njim.
16.Pri kojim doživljaima i životnim situacijama se može javiti odnos "obekat i ja za sebe"?
U estetskom doživljaju, tada kognitivnu operaciju opažanja objekta karakteriše njegovo
izmeštanje iz primarnog konteksta. Osim ovde, ova pozicija se javla u „,jamais-vu" doživljau,
pod hipnozom, pod destvom nekih droga…
17..Šta je konstantnost u opažanju? Navedite bar 3 vrste perceptivnih konstantnosti u oblasti
vizuelnog opažanja?Iako se neposredna situacija menja, bitne dimenzije opažaja (oblik, boja,
veličina) se ne menjaju. Primeri: mesec na horizontu, vrata gledana iskosa, boja nekog objekta
(uglja)…
18.Bernsten, pre pojave kibernetike govori o mehanizmima PS kao o modelu regulisanja
ponašanja, kao i o regulaciji pokreta tkz. senzornom korekcijom.
19.Na šta se odnosi artificijelnost kod opažanja vremena, od čega zavisi i šta uzrokuje?Zavisi od
kolektivne prakse ljudi, a uzrok ze usmerenost prema događaju čije je trajanje artificijelni
(izvedeni) čin.
20..Kategorije odnosa čoveka i objekta mogu se shvatiti kao dimenzija čije su krajnosti na jednoj
strani izazvazane od subjekta a na drugoj postavljanje prema njemu.
21.Termin „vreme reakcije"(RT)?Termin potice od Eksnera. To je vreme od izlaganja stimulusa
do reakcije ispitanika.Deli se na voljnu, asocijativnu I opažajnu komponentu…
22.Od čega zavisi spajanje, kompozicija lanaca operacija pri kognitivnoj obradi informacija?
Kompozicija lanaca operacija zavisi od zadatka, smisla i cilja kognicije u tom trenutku.
23.Koji tipovi obrade inf. odgovarau svakoj od teorija prepoznavana?
Teorie o poređenju - uzorci, teorije o modelima - osobina i teorije o deskripciji - strukture.
Test tri: 1. .Navedite ključnu razliku između geštaltističke i transakcione teorije opažanja?
Geštaltisti ne smatraju da je iskustvo nesto sto moze uticati na nasu percepciju, da je to
svepristutni činilac, opstičinilac. Transakciona teorija smatra iskustvo od prevashodnog značaja
po našu percepciju i da se u njoj pored toga ogledaju i naše potrebe i njihovo
zadovoljenje.Percepcija je za geštaltiste opšta, za Itelsona i Kantrila ze individualna.Geštaltisti
smatraju da percepcija ugl. ne zavisi od iskustva, dok Itelson i Kantrilsmatraju da je iskustvo
glavna determinanta. ne smatraju da je iskustvo nesto sto moze utcati na nasu percepciju, da je to
svepristutni činilac, opsti činilac.
2. Zašto je vremenska dimenzija značajna u Hebovoi teoriji opažanja? Dolazi do disperzije u
vremenskom smislu prostorne slike na retini. Prelazi se sa specijalnog na temporalni slozaj.
Neuroni funkcionisu tako što sprovode salve impulsa razlicite učestalosti.
3.Pokreti oka pri opažanu:Dele se na:1. Nistagmus - ritmično horizontalno pomeranje/ titranje
oka koje nastaje usledrotacionog pomeranja glave i funkcija mu je zadržavane slike obekta.2.
Refleksne pokrete postavljanja slike u foveu - stimulacia periferije okadovodi do spontanog
pomeranja oka kako bi objekat dospeo u centralni deo. 1.Pokrete pri posmatranju pokretnih
obekata - reč je o težni da se fiksira objekat u pokretu 2.Pokrete pri posmatranju nepokretnih
obekata, koji mogu bi2: -skokovi oka (sakade) - skokovi očne zabučice sa tačke na tačku,
približno 1 skok za sekundu (amplitude do 50 ugaonih minuta)-tremor oka (mikrosakade) - sitno
2trane oka, frekvence do 150 pokreta u sekundi, amplituda 0,5 ugaonihminutaklizanje oka -
sporo pomerane oka između skokova, približno iste amplitude pri skoku
4.Akomodacija očnog sočiva: Očno sočivo se ispupči pri posmatranju bliskih predmeta, a spljošti
pri posmatranju udaljenih. Ta mišićna aktivnost, preko kinestetičkih inf, daje podatke o
udaljenosti.
5.Vrste nistagmusa?Vestibulo okularni refleks pri rotacionom kretanju I optikokineticki
nistagmus pri linearnoj akceleraciji (voznja vozom). Razlikuju se stimulusi ali su pokreti ociju
isti.
6. Kako se zovu i gde su smešteni parametri za regulaciju svesnih, a gde za regulaciju nesvesnih
pokreta očnih bulbusa? 1.Prednji okulomotorni centar u čeonom (prednjem/frontalnom) režnju
mozga i reguliše svesne pokrete.2.Zadnji okulomotorni centar u potiljačnom (okcipitalnom)
režnju mozga i reguliše nesvesne pokrete.
7. U čemu je osnovna razlika između odraza kao saznanja objektivnog sveta i odraza kao dejstva
materije na materiju, po teorii odraza?Postoіki kvalitativna razlika, odnosno odsustvo svesti u
drugom slučau. Ta razlika ne odriče „srodstvo u suštini" između nih.
8.Psihicki život se po Vigotskom sastoji iz 2 sloja: prirodnih i kulturnomentalnih funkcija od
kojih prvi sloj čine:bazicne, neznatno promenljive funkcije, koje nisu osetljive na uticaj sredine
(senzorne I motorne)A drugi sloj voljna pažnja, misljenje, govor, emocije koje su posredovane
znacima I trpe uticaj sredine.
9.Princip signifikacije?Pojava da se objekat ili relacia zamenjuje znakom, te se tako omogucuje
dalje slozenije i posredovano baratanje njime. Tu spadaju semantika i semiotički nivo - sistem
znakova i semanticki nivo - sistem znacenia. Ovai princip omogucava stvaranje psiholoskih
sistema.
10.U čemu se ogleda dvostruka priroda oseta po Leontijevu i koja je njegova funkcija?Oset
nastaje posredstvom veza sa sredinom. Spoljašne višeslojne karakteristike nemaju neposredne
efekte na subjekat, već posredne. Prvo će izazvati karakteristične promene u jednom, za to
zaduženom delu organa. Oset je zato znak, ali i refleks. Ima orijentacionu funkciju.
11. Pijažeova teorija opažanja: Kroz ispitivanje razvoja kognitivnih procesa nastaje AD HOC
teoriіa opažanja.Osnovna pretpostavka je da su perceptivni i motorni razvoj jedinke povezani.Pri
opažanju neke slike pokreti očiju kod dece do 6 godina karakterišu manje precizna pomeranja
nego
odraslih ludi. Pijaže zaključuje da pri vizuelnom opažanju deluju centracija (pri mirovanu oka na
fiksacionoj tački) i eksploracija (pri pomeranju oka, traganju po slici). Pri obradi opaženog
materilala sreću se 2 adaptivna principa: akomodacija (menjanje unutraših šema na osnovu
spoljašnih) i asimilacija (menjanje spoljašnih šema na osnovu unutrašnih).
12. Nativisticki i geneticki pristup?1.Nativisticki pristup naglašava ulogu nasleđa. Po njemu su
prostor i vreme nesto sto se ne izvodi iz iskustva, vec mu predhodi. Mi svojim rođenjem bivamo
postavljeni u već unete kordinate prostora I vremena. Ovo je u skladu sa Imanuel Kantovim
tumaceniem prostora I vremena.2.Geneticki pristup naglasava ulogu iskustva. Dozivljaji prostora
i vremena nisu dati nezavisno od iskustva, vec se iz niega izvode. Kada elementarni iskustveni
dogadjaji ne moze da dovede do percepcije vremena I prostora zbog svojih specifionostioni se
redjaju sukcesivno ili simultano. Sukcesivno redjanje izaziva dozivljaj trajanja a simultano
prostora.
13.Vrste perspektive:1.Linearna perspektiva - osobenost vidnog pola da sve međusobno
paralelne linije teže ka jednoj tački na horizontu. 2.Perspektiva detalja - osobenost vizuelne slike
da se na bližim objektima razlikuje više detalja nego na udaljenim.3.Perspektva boja - promena
nijanse boje objekta sa njegovom udaljenošću usled uvećanja sloja vazduha između posmatrača i
objekta.
15. Šta je paraleks kretanja? Kretanjem posmatrača bliži i dalji objekti ne pomeraju se jednako,
bliži se prividno više pomeraju.
16. Koji se od binokularnih činioca smatra najsnažnijim faktorom opažanja dubine?Disparetne
slike.
17. Teoriju gradijenta gustine dao je GIBSON. Gradijent gustine je stopa promene nekog
parametra duž ispitivanog kontinuuma. Ovde je reč o teksturi, homolognim elementima nekog
polja.
18.Teorija gradijenta gustine zasniva se na 2 pravila perspektive?1.Frontalna dimenzija S je
obrnuto proporcionalna distanci Di S=1/D. 2.Longitudinalna dimenzija -A je obrnuto
proporcionalna kvadratu distance Di A=1/Di2 (kvadrat)
19.Interval? Interval je praznina izmedju dva dodgadjaja koja ih vise ili manje razdvaja. Pravilna
kombinacija sleda I interval daje opažaj vremena prema strukturalistima..
20. Sled?To je pojava da se dogadjaji usled svoje specificnosti ne stapaju u jedinstven utisak,
koji ce odati percepciju da je vreme proteklo vec se nužno redjaju jedan iza drugog sukcesivno.
Taj redosled, vremenski raspored dogadjanja je sled. Protekao od genetickog pristupa.
20.Psihičko sad?Je trajanje upravo ovog trenutka. Ono je zamisljeno kao tacka na pravoj koja ide
iz proslosti u buducnost. Doprinos psihologa se ogleda upravo u opisu dimenzija te tacke.
21.U čemu j razlika, gledaući vremensku dimenziju, između perceptivnog trenutka i
indiferentnog intervala?
Perceptivni trenutak je sličan psihičkom sad. Merenjem prijema informacija Straud nalazi da
perceptivni trenutak traje oko 100ms. Sa druge strane, ispitanici koji procenjuju trajanje intervala
između dva stimulusa precenjuju kratke intervale i potcenjuju dugačke. Ipak, postoji granica
između tog kratkog i dugačkog intervala gde se ne greši. Nalazi se na 700ms i zove se
indiferentni interval
22.Tri najznačajnije iluzije pokreta?1.Autokinetički pokret - uzrokovan je pokretanjem oka
(mikrosakadama), za vreme takozvane fiksacije (zadržavanja) oka na tački koja se
opaža.2.Indukovani pokret - pojava loše interpretacije pokreta koji stvarno
postoji.3.Stroboskopsko kretanje - opažanje pokreta iz sleda statičnih slika sa delimičnim
promenama pozicije objekta. Dobija se utisak o kretanju,
23.Koja su teorijska objašnjenja oko-glava sistema u opažanju pokreta?Oko-glava sistem zasniva
se na praćenju kretanja objekta okom i/ili glavom. Šerington smatra da podatke o kretanu objekta
koji pratimo očima dobijamo iz mišica pokretača očne jabučice. Helmholc smatra da podatke o
kretanju dobijamo iz količine i tipa impulsa koіi se iz mozga šalju da bi se objekat pratio očima.
24.Bilijar efekat? Mišot - Percepcija nije samo registrovanje objekata vec i kauzaliteta dogadjaja.
Uz pomoc tahistoskopa, stroboskopskim izlaganjem konac sa kvadraticima razlicito obojeni.. ... .
Pijaze primenjuje ovo kod dece pored opazanja dimenzije, konstantnost opazanja velicine I
oblika( I opazanje kauzaliteta).
25.Problem konstantnosti opazanja? Pogresno uverenenje je da sve sto opazamo potice iz
sstimulacije da je opzanje oslikvanje spoljasnje realnosti
26.Kakav je odnos dimenzija fokusa svesti, fizičke blizine i emotivne jačine između kategorija
„ja u službi obekta" i „obіekat u službi ja"?Ja u službi objekta je pozicija svesti prema objektu u
kojoj postoji snažna emotivna veza sa objektom. Objekat je u realnoj blizini subjektu.Objekat u
službi ja je pozicija svesti prema objektu u kojoj subjekat istiskuje objekat iz fokusa svesti ka
periferiji, ali i iz emotivnog pola - mada je u bliskom kontaktu sa njim.
4. test 1.Sta je apercepcija kod Vunta I šta Revo Dalon koristi za istipojam?
Krajnja etapa pañljive percepcije, Revo DAlon koristi za to pojam sematizacija.
2. Koja je funkcija razlagača kod Trizmanove pri procesu pažnje?
Razlagač treba da otkrije kanal čiji priliv informacija treba ograničiti. On ih razređuje ili
razlaže.Ovo se ne odnosi na slabljenje njihovih signala vec na slabljenje osecaja njihovog
prisustva.
3.Kognitivni procesi se sastoje iz 3 podoperacije koji se mogu indirektno snimati, praćeni
vremenom reakcije kao parametrom za njihovo obavljanje.
4. Čemu sluzi kognitivna maska u eksperimentu Petersonovih i koliko traje operativna memorija
po njihovim nalazima? Kognitivna maska treba da zaustavi ponavljanje tj zadrzavanje prethodno
ekpozitovanih informacija u sebi što bi onemogućilo zapamćivanje. Po ovim nalazima traje do
20ak sekundi jer je vec na 18s tacnost reprodukcije padala na ispod 20 procenta.
5.Kako je kognitivna obrada informacija razlikovala percepciju od memorije?
Memorija je uslov dobre percepcije, ona njoj prethodi.kognitivna obrada informacija shvata
pojam modela?Model je molarni prikaz strukture, tj. šema veze I redosleda podoperacija iz kojih
se kognicija sastoji.
6.Kratkotraina memorija je vise afirmisana kao perceptivna operacija nego kao vrsta paméenja.
7. Kakav je odnos u savremenoj kognitivnoj psihologiji izmedu memorije i percepcije?
Memorija kreće znatno pre percepcije, ona je uslov za nju, ne krece nakon zavrsetka dejstva
stimulus ili prestnka perzistencije utiska.-
8. Nacrtati Brodbentov model i koja instanca prevodi iz paralelne u serisku transmisiu?
Filter prevodi paralelnu u serijsku transmisiju. (nemam sliku)
8.Svesna percepciia i rekognicija Doiča i Dojčeve? (odnos)
Svaka informacija dospeva do nas I aktivira proces rekognicije ili prepoznavanja. Ta aktivnost
formiraće autput koji je proporcionalan vaznosti primljenog složaja a ne snazi. Jedinica sa
najvecim opterecenjem ili najvecom važnosóu dolazi do jedinica za odgovore i formacie za
svesnu percepciju. Svesna percepcija nije inicijator rekognicije već je odgovor na njen autput.
9.Kognitivni stil leve i desne hemisfere?1.Leva mozdana hemisfera je usmerena ka detaljima,
analitična je i semiotična i rado barata sa apstrakcijama, odmerenija je.2.Desna moždana
hemisfera je usmerena ka globalnom opazanju, semanticki je organizovana i sklona
manipulativnim akcijama na konkretnom nivou impulsivnija je
10. U zavisnosti od Gustine gradijenta (teksture) opažamo veci ili manji nagib posmatrane ravni.
11. Psihicko sad, perceptivni trenutak i indiferentni interval (trajania).Od 1/2s do 10s idu nalazi,
100ms perceptivni trenutak i 700ms indiferentni interval.
12. Šta znači socializovan šta individualizovan kod transakcione teorije opažanja?Socijalizovan
kod jeste jezik kao veza izmedu stimulusa i znacenja, a individualizovan kod je komunikacija
individue sa sredinom.
13.Patoloski skotom je Poremecaj koji nastaje prilikorpovrede primarnih projektivnih vizuelnih
zona korteksa prilikom čega se deo slike izgubi i on pokretima oka nadoknađuje izgubljenu
sliku.
14.U istražvanjima Naisera i saradnika nalazi na Burdonov test pažnje, ide u prilog paralelnoj
obradi koji inace srećemo kod modela prepoznavanja.
15.Kod kojih kultura kontura i ivica imaju značaj?
U opazanju dece i kod pripadnika primitivnih plemena..
Ko je isticao značai drustvenih determinanti? Marks, Engels, Lenjin, Blojlerovi, Henri i Kuk,
Vigotski, Bruner, Gudman, Selidžmen
16. Čija filozofska učenja su delovala na nativisticki i genetički pristup? Nativisticki pristup
naglasava ulogu nasledja. Po filozofskim idejama ovog smera prostor I vreme su nesto što se ne
izvodi iz iskustva, vec mu prethodi. Prostorne I vremenske dimenzije su urodjene, i nase
pojedinacno iskustvo se smesta u unapred date kordinate prostora I vremena, ovo tumacenje
spada u dozivljavanje vremena I prostora Imanuela Kanta.Geneticki pristup naglasava ulogu
nasledja. Dozivliaii prostora I vremena nisu datinezavisno od iskustva,vec se iz njega izvode.
17.Odnos izmedju prakse i odraza?
Praksa je osnovna kategorija teorije saznanja, a o odrazu se moze govoriti samo kao o posebnom
slučaju. Pristalice teorije odraza smatraju da je pojam odraza osnovniji, a da je praksa samo
kriterijum za proveru istinitosti saznania.
18.Nalazi Poznanske?
Poznanska je u svojim istraživanjima utvrdila da se vezbanjem razvija osetljivost kože na
toplotne zrake, ali na zrake iz vidljivog dela spektra. Međutim govorimo o iritabilnosti a ne
osetljivosti jer nisu mogli da govore o atributima oseta kao sto su kvalitet I Intenzitet
(neodredjeno I metaforicno)
19.Kroz koji je pojam Nikolaj Bernstejn objasnjavao pokrete u realizaciji namene? Kroz stepene
slobode.
20.Rad neurona po Hebu?Rad neurona organizuje moždane strukture (ponovljenom
ekscitacijom), što bi moglo da se okarakterise kao princip učenja. Konstantan rad dovodi do
povećane efikasnosti I aktivacije susednih neurona. Prostorna slika sa retine mora da dođe do
disperzije u vremenu tj sa specijalnog na temporalni slozaj. Opazanje se uci, što bi znacilo da su
isti neuroni morali da budu pobuđeni na iste nacine.
21.U čemu se razlikuju zadaci perifernog I centralnog viđenja?Periferija je osetljivija na svetlinu,
oštrina vida je izrazito manja, osetljivija je na opažanje pokreta, ima zadatak brzog, grubog
identfikovanja.Centar tacno identifikaje, oštrina vida je izuzetna, analizira
objekat.
22..Po Pijažeu vrste efekata kojideluju pri vizuelnoi percepciji?Centracija-precenjuje se centar a
potcenjuje periferijaopazanja;ekploracija- traganje po slici.
Peti test –
1.Na šta se odnosi artificijelnost kod opažanja vremena, od čega zavisi i šta uzrokuje?Zavisi od
kolektivne prakse ljudi, a uzrok ze usmerenost prema događaju čije je trajanje artificijelni
(izvedeni) čin
.2.Kategorije odnosa čoveka i objekta mogu se shvatiti kao dimenzija čije su krajnosti na jednoj
strani izazvazane od subjekta a na drugoj postavljanje prema njemu.
3..Od čega zavisi spajanje, kompozicija lanaca operacija pri kognitivnoj obradi informacija?
Kompozicija lanaca operacija zavisi od zadatka, smisla i cilja kognicije u tom trenutku.
4..Termin „vreme reakcije"(RT)?Termin potice od Eksnera. To je vreme od izlaganja stimulusa
do reakcije ispitanika.Deli se na voljnu, asocijativnu I opažajnu komponentu.
5.Šta su aferentni asambli po Bernštajnu?To su stvarni inicijatori pokreta. To nisu samo okidači,
već obezbeđuju kontrolu realizacie i koordinacije pokreta, a mogu i da ih koriguju.6.U čemu je
osnovna razlika između odraza kao saznanja objektivnog sveta i odraza kao dejstva materije na
materiju, po teorii odraza?Postoіki kvalitativna razlika, odnosno odsustvo svesti u drugom
slučau. Ta razlika ne odriče „srodstvo u suštini" između nih.
7.Šta se, po genetičkom pristupu, u opažanju prostora dobija kao sekundar-ređenjem događaja?
Prostornost doživljaja. (ako je ređanje ukcesivno dobija se trajanje)..
8.Koja 2 atributa sadrži percepcija po Itelsonu i Kantrilu?Eksternalizacija-nabacivanje znacenja
iz nas na spoljasnjost (slaganje sa Vajthedom) I uverenje o realnosti-sve oko nas što je realno i
postoji.
9.Dvostruke slike objekata koje su nam bliže od fiksiranog zovu se neukrštene dvostruke slike, a
onih koji su dalje od fiksiranog su ukrštene dvostruke slike..1
0. Bernsten, pre pojave kibernetike govori o mehanizmima PS kao o modelu regulisanja
ponašanja, kao i o regulaciji pokreta tkz. senzornom korekcijom.