Istorija mobilnih telefona U pionirskoj fazi mobilne telefonije (1921 - 1945), dominirale su vojna i policijska primena.

Najvea tekoa bila je izgradnja radio-predajnika koji moe da funkcionie pod ogranienjima karakteristinim za automobil u pokretu. U to vreme je mobilni telefon bio znatno veih dimenzija i troio je mnogo energije, pa se jedino mogao smestiti u automobil, dok je depni mobilni telefon (danas se, praktino, samo takvi i koriste) bio nezamisliv. Glavni tehnoloki proboj u ovoj oblasti je uvoenje frekvencijske modulacije (FM) 1935. godine. Prvi funkcionalni mobilni sistem instaliran je za potrebe policije 1928. u Detroitu. Mada je bio jednosmeran, tj. prenos govora je bio mogu samo od centrale ka telefonu (Calling all cars, poznata je fraza iz policijskih filmova iz tog perioda), znatno je podigao efikasnost lokalne policije i ubrzo je poeo da se koristi i u ostalim velikim gradovima po Americi. Edvin Armstrong je 1935. pronaao FM i izazvao pravu revoluciju u radio-industriji, naroito u radio-difuznim sistemima. Posle toga, FM je ubrzo uveden i u mobilne komunikacije. Mobilni radio-sistemi na bazi FM-a su do 1940. potpuno potisnuli prethodnu generaciju s amplitudskom modulacijom (AM). Drugi svetski rat imao je presudan uticaj na razvoj industrijskih potencijala za masovnu proizvodnju FM radio-ureaja. Veliina, cena i pouzdanost ureaja osetno su popravljeni i od 1946. otvorili su vrata komercijalnoj fazi mobilne telefonije. Meu osnovnim karakteristikama svakog telekomunikacionog kanala koji koristi radio-prenos su centralna frekvencija i irina kanala (irina frekvencijskog opsega). Kada na skali svog radio-prijemnika birate eljenu stanicu, vi zapravo birate odreenu centralnu frekvenciju. irina kanala je, uproeno govorei, razmak izmeu frekvencija na kojima rade pojedine stanice. ezdesetih godina irina kanala FM sistema ograniena je na jednom od popularnih frekvencijskih opsega (UHF - Ultra High Frequency) na 25 MHz, i na taj nain se dolo do ideje o celularnoj (elijskoj) radio-mrei sa dovoljnim brojem kanala u zadatom opsegu. Drugo znaajno tehniko dostignue ovog perioda jeste pronalazak automatskih trunking radio-sistema, u kojima mobilnom radio-primopredajniku nije trajno dodeljen odreeni frekvencijski kanal, ve se u momentu poziva automatski bira trenutno slobodan kanal iz skupa dozvoljenih. Dalji razvoj mobilne telefonije obeleile su dve revolucionarne ideje: celularna struktura mobilne telefonske mree i uvoenje digitalnog prenosa.Celularna, tj. elijska struktura mobilnih mrea, podrazumeva deljenje teritorije koju mrea pokriva na izvestan broj manjih delova, tzv. elija (eng. cell). Termin elija nastao je asocijacijom na pelinje sae ije estougaone elije imaju oblik kakav bi u idealnom teorijskom sluaju trebalo da imaju i elije mobilne mree koje u potpunosti pokrivaju neku teritoriju. U svakoj eliji postoji radio-ureaj koji komunicira sa mobilnim telefonima koji se u zadatom trenutku nalaze na teritoriji te elije. Taj ureaj se obino naziva bazna stanica (Base Transmitter Station) i ima nekoliko radioprimopredajnika koji istovremeno podravaju komunikaciju sa desetak do tridesetak mobilnih telefona.Sve bazne stanice povezane su inom ili radio-vezom sa telefonskim centralama mobilne mree, a one sa telefonskim centralama klasine javne telefonske mree, a preko njih i sa celim svetom. elijska struktura omoguava da se isti frekvencijski kanal istovremeno koristi u vie elija, pod uslovom da su one meusobno dovoljno udaljene (da ne bi dva bliska korisnika na istom frekvencijskom kanalu ometali jedan drugog). U susednim elijama obavezno se koriste razliiti frekvencijski kanali. Na

taj nain je omogueno viestruko iskoriavanje frekvencijskih kanala, to je od presudnog znaaja da broj korisnika koje mrea moe da opslui bude dovoljno veliki da bi mrea bila komercijalno isplativa. Celularnost mobilne mree olakava modifikacije mree i poveanje kapaciteta mree u sluaju potrebe (poveanje broja korisnika). elijska struktura namee i nove tehnike probleme, npr. prelazak mobilnog telefona iz elije u eliju tokom razgovora mora biti propraen komandnom procedurom u mrei, koja taj prelazak mora da uini neosetnim za korisnika (tzv. Handover). Prvi celularni sistem uao je u komercijalnu upotrebu 1983. godine u ikagu.dotadanjeg analognog. Digitalni prenos znai da se govor prvo pretvara u niz brojeva, zatim se ti brojevi radiosignalima prenose izmeu centrale i korisnika, da bi se na kraju ponovo iz brojeva regenerisao govor. (Razliku izmeu analognog i digitalnog pokuaemo da objasnimo na primeru: zamislite da promene svoje teine svakodnevno pratite i upisujete u svesku na jedan od dva naina: 1. u obliku linije koja ide navie kad vam teina raste i nanie kad vam teina opada ili 2. u obliku tabele u koju brojano unosite promene. Ako tu svesku poaljete svom lekaru, on e na osnovu dobijene linije ili na osnovu brojeva, stei predstavu o promenama vae telesne teine. Prenos informacija koji ste na prvi nain ostvarili je analogan, a na drugi digitalan.)Digitalne mree imaju niz prednosti u odnosu na analogne: otpornost na um (koji ujete svakodnevno i vi na svom radio-prijemniku, ako izaberete stanicu koja je daleko), otpornost na presluavanja, mogunost korekcije greke i mogunost regeneracije signala (to je od izuzetnog znaaja za savlaivanje velikih razdaljina). Takoe, inteligencija digitalne mree omoguava joj da se prilagoava izmenjenim uslovima rada (putem naprednih postupaka, kao to su: ekvalizacija, kontrola eha, monitorisanje uslova u kanalu itd.); fleksibilnost digitalne mree esto omoguava da se nove funkcije ili korekcije starih unesu jednostavnom izmenom softvera. Osim toga, jedino se na digitalne sisteme mogu primeniti moderne, efikasne i izuzetno bezbedne metode ifriranja, to je od neprocenjive vanosti za privatnost komunikacija. Konano, digitalna mrea je generika, ona prenosi binarne simbole - bite (brojeve 0 i 1), bez obzira ta oni predstavljaju. To je preduslov za vezu sa modernom inom digitalnom ISDN mreom (Integrated Service Digital Network), u kojoj se istim prenosnim putevima prenose informacije, bez obzira na njihovu prirodu (govor, slika, podaci...) i ona e, moda, u dogledno vreme zameniti tradicionalnu analognu telefoniju u naim domovima. http://dzoga.blog.rs/blog/dzoga/generalna/2008/11/19/istorija-mobilnih-telefona 1995. . , , , . , , . , , , , .

 . , (, (), ,...), , , . , . https://sites.google.com/site/twinsco2011/Web-Twinsco-magazin/tehnika/istorijamobilne-telefonije-u-srbiji