Demencija

Sta je Demencija?
Demencija predstavlja steceno ili permanetno snizenje dve ili vise
intelektualnih funkcija. Od srednje teskog do teskog oblika ovog oboljenja
pati 5% populacije od 65 godina i vise, a u grupi od 85-89 godina cak 2022%. Postoji vise tipova demencije, a najcesce su Alchajmerovog tipa(AD) I
vaskularna demencija (VD). Kod gerijatrijskih bolesnika AD je mnogo cesca
(50-70%) nego VD (15-25%). Za oboljenje su karakteristicni smanjena
sposobnost ucenja novih ili prisecanja starih informacija, kao I jedan od
kognitivnih poremecaja: afazija (poremecaj u govoru), apraksija (umanjena
sposobnost obavljanja motorickih aktivnosti uprkos ocuvanom motorickom
sistemu), agnozija (nemogucnost da se prepoznaju I identifikuju predmeti I
pored ouvanih senzornih funkcija) I poremecaj u executive funkcionisanju
(planiranje, organizacija, apstrahovanje).
Koji su uzroci pojave demencije?
Uzroci javljanja demencije mogu biti razliciti: tumori (primarni cerebralni I
metastaticki), povreda glave (hematomi I postraumatska demencija), infekcije
(sifilis, AIDS), kardiogene/vaskularne (cerebrovaskularna insuficijencija,
infarkt mozga), kongenitalna/urodjena (Huntingtonovo oboljenje), primarno
psihijatrijske (pseudodemencija kod depresije), fizioloske (epilepsija,
hidrocefalus sa normalnim intrakranijalnim pritiskom), metabolicke (deficit
vitamina, endokrini poremecaji), degenerativne demencije (AD, Farova
bolest, Pickova bolest, Wilsonova bolest), demijelinizirajuce (multipla
skleroza), droge ili toksini (alkohol, trovanje teskim metalima ili ugljen
monoksidom).
Sta je to pseudodemencija?
Pseudodemencija predstavlja kognitivni deficit koji se moze javiti kod
idiopatskih psihijatrijskih poremecaja, narocito velikog depresivnog
poremecaja. Deficiti uglavnom podrazumevaju snizenje paznje, brzine
mentalnih procesa, verbalne fluentnosti I elaboracije. Pacijenti mogu
registrovati novi materijal ali imaju poteskoce u spontanom prisecanju koje se
tipicno poboljsava ako im se daje materijal koji je u vezi sa zadatkom
(potsecanje). Naravno terapija ove demencije podrazumeva primenu
antidepresiva.
Kakvi su tok I prognoza demencije?
Tok I prognoza demencije je uglavnom zavisna od etiologije. Demencija sama
po sebi ne podrazumeva progresivno pogorsanje. Brzina progresije je
individualna I porodicna karakteristika.. U nekim slucajevima progresija moze
biti usporena kod vaskularne demencija ukoliko se mogu redukovati faktori
rizika koji dovode do buducih vaskularnih akcidenata (kontrola hipertenzije,
povisenog loseg holesterola). Neke demencije kao sto su one uzrokovane

U fokusu

endokrinim ili metabolickim faktorima, mogu se potpuno povuci sa terapijom

ili uklanjanjem osnovnog oboljenja. Slicno se javlja I kod demencija koje su
posledica tumora ili infekcije.
Starosna dob pocetka demencije je vazna karakteristika svakog oboljenja.
Alzheimerova demencija je najcesca forma demencije u SAD-u. Pocetak je
obicno sa 60 godina I prevalencija se znacajno povecava sa staroscu iako su
prijavljani I slucajevi pacijenata sa 30 godina. Familijarni oblici AD cini se
da se javljaju u ranijem zivotnom dobu. Vaskularna demencija, druga najcesca
etioloska forma demencije, se obicno ranije javlja nego AD. Demencije se
mogu razlikovati po svom toku narocito u pocetnoj fazi bolesti. I pored
klinickog pravila o konstantno progresivnom toku AD pojedine osobe mogu
dostici plato u funkcionalnom deficitu u periodu od nekoliko godina, pre
nego sto se progresija nastavi I dovede do smrti.
Vaskularne demencije mogu imati skokovit pocetak, u kojima se novi deficiti
javljaju naglo i udruzeni su sa novim vaskulanim dogadjajima, ali VD cesto
imaju I postepen (pritajeni) pocetak I spor ali permanentan progresivan tok.
Demencije izazvane infekcijom obicno su akutne, nagle po pocetku, iako
sifilis I kriptokokalni meningitis mogu imati indolentan pocetak. One
prouzrokovane toksinima ili deficijencijama vitamina mogu se poboljsati
ukoliko je ovaj spoljni faktor iskljucen, osim u slucaju radijacije.
Sta su ponasajni I psiholoski simptomi demencije?
Posebnu grupu simptoma koji se mogu javiti I biti upecatljivi I pre
kognitivnih su bihejvioralni (ponasajni) I psiholoski simptomi demencije
(BPSD). Oni se javljaju kod 50-60% obolele populacije I manifestuju kao
perceptualni poremecaji (sumanute ideje, halucinacije, afektivni simptomi kao
sto su manija i depresija) I poremecaji licnosti za koje su karakteristicne
promene karaktera, ponasanja, agresivnost I hostilnost. U terapiji se
primenjuju atipicni antipsihotici tj. antipsihotici druge generacije koji ne
izazivaju motornu usporenost I ukocenost odnosno EPS (ekstrapiramidalne
simptome), a takodje deluju I na afektivne simptome za razliku od klasicnih
antipsihotika. Najveci broj kontrolisanih studija uradjen je sa risperidonom
Rezultati su pokazali da ovaj lek primenjen u fleksibilnim dozama od 0.54mg/dan dovodi do znacajnog ublazavanja simptoma, a narocito agresivnosti
(fizicke, verbalne), paranoidnih I drugih ideacija, halucinacija (vizuelnih I
auditivnih), kao I placljivosti, uznemirenosti I straha od samoce, zatim
ponasanja poput besciljog tumaranja I neadekvatne aktivnosti (uriniranje I
defekacija na neodgovarajucim mestima, skidanje odece pred drugima).
Takodje se pokazalo da kod dementnih osoba koji su uzimali risperidon bilo
manje padova I povreda, tako da je znacajno poboljsan kvalitet zivota a
takodje su I snizeni troskovi lecenja.
Koje su terapijske mogucnosti za demenciju?
Terapija podrazumeva inhibitore enzima acetilholin-esteraze, NMDA
antagoniste I ekstrakt ginka bilobe EGb 761.

Inhibitori holinesteraze su se pojavili 1997. godine I deluju tako spreavaju

razlaganje acetil-holina neurotransmitera koji je odgovoran za pamenje, time
to inhibiraju enzim acetiholin esterazu,
Donepezil je inhibitor holinesteraze koji je registrovan u terapiji blage I
umerene teke Alzheimerove demencije (AD), ao od oktobra 2006. Amerika
Agencija za Hranu I Lekove (FDA) je odobrila njegovo korienje I kod teke
demencije. Time je ovo prvi proizvod koji je odobren za leenje svih oblika
AD. has been approved by the FDA for treating severe dementia in patients
with Alzheimer's disease. treatment of all degrees of severity of the disease.
Ovom studijom su pokazana poboljanja na poljima kognitivnog
funkcionisanja kao to su memorija, jezik, orijentacija, I panja, kao I
funkcionisanje u svakodnevnim ivotnim aktivnostima.
Donepezil se pokazao I kao efikasan lek za terapiju vaskularne demencije
koja je drugi najei uzronik demencije. Rezultati studiji na 1219 bolesnika
sa blagim do umereno tekim kognitivnim deficitom uzrokovanim
vaskularnom demencijom. Terapeutska doza donepezili kod ove demencije
iznosi 10mg/dan. Poboljanje se javilo nakon 6 meseci redovnog uzimanja
leka.
Da li se nastanak ili progresija demencije mogu spreciti?
Preventivne mere su od izuzetnog znacaja narocito kod vaskularne demencije.
Ono mogu podrazumevati uvodjenje dijetetskog rezima, fizicku aktivnost,
kontrolu diabetesa I hipertenzije. Lekovi koji se koriste mogu ukljucivati
antihipertenzive I antitromboticne agense. Kontrola krvnog pritiska treba da
tezi gornjoj granici normalnog pritiska jer se to pokazalo da popravlja
kognitivno funkcionisanje kod ove grupe pacijenata. Uglavnom se ne
preporucuju beta-blokatori vec se prednost daje ACE inhibitorima kao
antihipertenzivima.
Za degenerativne demencije, nijedna terapija nije pokazala sa sigirunoscu da
moze da ublazi ili preokrene tok patofizioloskih procesa
Inhibitori enzima acetilholinesteraze se koriste kao suplementarna terapija s
obzirom da je utvrdjen deficit neurotransmitera acetil-holina u blagim do
sredenje teskim AD.
Takodje edukacija porodice koji pruzaju pomoc obolelom od AD je od
izuzetne vaznosti.
Da li je svaka zaboravnost demencija?
Mnoge osobe sa normalnim (odnosno onom normativno definisanom)
starosti-zavisnim padom intelektualnih sposobnosti, traze da se pregledaju,
narocito iz straha da nemaju Alzheimerovu bolest. Njihove primedbe najcesce
ukljucuju nesposobnost da se prisete reci I imena spontano, odsutnost,
potrebu za podsetnicima, ili blage probleme sa koncentracijom. Pazljivi
lekarski intervju otkriva blagu anksioznost u vezi minornih intelektualnih
poteskoca, koriscenje efikasnih kompenzatornih mentalnih strategija I
netaknuto licno I socijalno funkcionisanje, sa malo dokaza da ove kognitivne
neadekvanosti uticu na njihov svakodneni zivot. Odsustvo znacajnog

funkcionalnog pada, zajedno sa normativnim neuropsiholoskim testiranjima

(u odnosu na standarde za njihovu zivotnu dob) ukazuju najcesce na sa
staroscu udruzene kognitivne promene.