Beini komunikacioni sistemi Predavanje 1

GSM/GPRS/EDGE/3G/HSPA/LTE/IMS

Dr. Dejan Drajic

Pregled postojeih javnih mobilnih sistema

UVOD 2G GSM sistem 2.5G GPRS 2.75G EDGE 3G i HSPA sistemi LTE sistem IMS sistemi

Literatura
- Slajdovi sa predavanja

- N. Gospic, I. Tomic, D. Popovic, D. Bogojevic, Razvoj mobilnih komunikacija: od GSM do LTE - M. Poikselka, G. Mayer, H. Khartabil, A. Niemi The IMS IP Multimedia Concepts and Services Third Edition, Jon Willey & Sons, 2009
http://hotfile.com/dl/16716269/764b1ad/The_IMS.zip.html

Polaganje ispita

Ispit iz ovog dela predmeta sastoji se od 20 pitalica, A, B, C, D princip odgovaranja, nosi maskimalno X% ocene. Izrada i odbrana seminarskog rada nosi maksimalno Y% ocene Kontakt:

vvasiljevic@viser.edu.rs dejan_drajic@hotmail.com

Seminarski rad

Rad treba da ima 15 - 20 strana Rad se brani putem javne odbrane power point prezentacije koja treba da traje 10ak minuta Odbrana radova pocinje od iduce nedelja pa do kraja semestra Struktura rada treba da bude sledeca:

Naslovna stranu sa logo-om skole, imenom predmeta, teme i mentora Kratak abstrakt opis sta rad sadrzi Sadrzaj, Uvod, Obradu teme, Zakljucak Spisak koriscene literature Primer seminarskog rada je dat na sajtu predmeta
5

Broj mobilnih pretplatnika u svetu

6000

Global mobile cellular subscriptions, total and per 100 inhabitants, 2000-2010*

100 90

Subscriptions (million)

5000

Per 100 i nha bi ta nts 4000

70 60

3000

50 40

2000

30 20 10

1000

0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010*

*Es ti ma tes Source: ITU Worl d Tel ecommuni ca ti on /ICT Indi ca tors
6

Per 100 inhabitants

Subs cri pti ons (i n mi l l i ons )

80

Broj mobilnih pretplatnika po tehnlogijama

Broj Internet korisnika u svetu

Porast irokopojasnog saobraaja

Predvianje broja irokopojasnih korisnika

2100 1800
Pretplatinic (Milioni)

Mobilni Fiksni

1500 1200

900
600 300 0 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Mobile Broadband includes: CDMA2000 EV-DO, HSPA, LTE, Mobile WiMAX, Other Fixed broadband includes: DSL, FTTx, Cable modem subs and other

HSPA je 70% od broja mobilnih irokopojasnih korisnika

10

Evolucija mobilnih komunikacija

11

Evolucija mobilnih komunikacija

Kljuni pokreta razvoja mobilnih komunikacija su:

konkurentnost - nadograivanje postojeih mrea u cilju opstanka na sve zasienijem tritu mobilnih komunikacija servisi - kvalitetnije obezbeivanje postojeih kao i obezbeivanje novih servisa cene - vea trokovna efikasnost za obezbeivanje kako postojeih tako i novih servisa.
12

Nove tehnlogije

13

Pregled postojeih mobilnih sistemaMobilni sistemi Prve Generacije 1G

1981, NMT 450 Nordic Mobile Telephony, Evropa i Bliski Istok 1983, AMPS Advanced Mobile Phone System, Amerika / u Japanu je NEC razvio AMPS varijantu 1985, TACS Total Access Communications System, Evropa (Velika Britranija) i Kina 1986, NMT 900 Nordic Mobile Telephony, Evropa i Bliski Istok

14

Pregled postojeih mobilnih sistemaMobilni sistemi Prve Generacije 1G

Sistemi AMPS, NMT (Nordic Mobile Telephone) i TACS poznati su kao mobilni sistemi prve generacije (1G), i sa njima praktino poinje era prave komercijalne primene mobilnih komunikacija. elijski sistem je podrazumevao potpuno novu arhitekturu mree, koja se sastoji od vie distribuiranih baznih stanica koje pokrivaju manje oblasti (od 2 do 40 km), a iji predajnici rade sa viestruko manjim snagama i sa antenama na znatno manjim visinama. Koristi se analogna tehnologija. Kao tehnika viestrukog pristupa za ostvarivanje veze izmeu mobilnih pretplatnika i bazne stanice korieno je multipleksiranje na bazi frekvencijske raspodele kanala (FDMA - Frequency Division Multiple Access).
15

Pregled postojeih mobilnih sistemaMobilni sistemi Prve Generacije 1G

Sistemi prve generacije imali su dosta nedostataka kao to su:

skromne karakteristike u pogledu performansi analognih sistema, kvaliteta signala, mali kapacitet, nekompatibilnost izmeu pojedinih sistema u razliitim zemljama itd. ubrzani razvoj doveo je poetkom devedesetih godina do razvoja sistema mobilne telefonije druge generacije

16

Pregled postojeih mobilnih sistemaMobilni sistemi Prve Generacije 1G

Sistemi 1G se jo uvek koriste u Americi, Kini, Istonoj Evropi i Rusiji kao i u nekoliko zemalja u Africi pri emu se najvie koristi AMPS. Sutinsku razliku 2G u odnosu na elijske sisteme prve generacije predstavlja prenos signala u digitalnoj formi. Kod 2G, govor je i dalje dominantan servis, ali postoje i neki dodatni servisi, kao to su zatita privatnosti poziva i kodiranje korisnikih podataka, korienje servisa faksa, kratke poruke (SMS) i prenos podataka. Cene mobilnih korisnikih terminala postale su znatno nie u odnosu na opremu za 1G.
17

GSM Global System for Mobile Communications

1982. godine formirana je grupa Groupe Special Mobile ciji je zadatak bio da osmisli i napravi kvalitetan, jeftin i pre svega jedinstven evropski digitalni mobilni sistem. Standard je razvio ETSI - European Telecommunications Standards Institute . Iako je u poetku GSM bio karakteristian za evropske mree, danas bi sa punim pravom mogli rei da je to standard koji je osvojio ceo svet Najrasprostranjeniji sistem (80 % od svih standarda za mobilnu) GSM je digitalna elijska tehnologija za prenos govornih i servisa podataka na bazi komutacije kola Jedna od osnovnih prednosti GSM sistema je mogunost meunarodnog roaminga na osnovu dogovora izmeu GSM operatera irom sveta Zasniva se na FDD, FDMA/TDMA
18

GSM Teritorijalna Pokrivenost (95 % svetske teritorije)

19

Pregled postojeih mobilnih sistemaMobilni sistemi Druge Generacije 2G

1991, GSM Global System for Mobile communication, irom sveta 1991, D AMPS (IS-136) Digital Advanced Mobile Phone System, Amerika 1992, GSM 1800 Global System for Mobile communication, irom sveta 1994, PDC Personal Digital Cellular, Japan 1995, IS-95 cdmaOne koji odgovara IS-95 standardu u Severnoj Americi. Ova tehnologija se uglavnom koristi u Azijsko-Pacifikom regionu, Severnoj i Junoj Americi;
20

Viestruki pristup na bazi frekvencijske raspodele kanala (FDMA)

Viestruki pristup na bazi frekvencijske raspodele kanala se zasniva na tome da se celokupan raspoloiv frekvencijski opseg podeli u kanale manje irine. Viestruki pristup korisnika unutar elije se ostvaruje dodelom razliitih kanala razliitim korisnicima. Kanal je nedostupan drugim korisnicima sve dok se prethodni poziv ne zavri ili dok se ne izvri hendover procedura. Svakoj mobilnoj jedinici unutar elije dodeljen je skup od dve frekvencije za komunikaciju direktnim i povratnim linkom. Veliina iskorienog frekvencijskog opsega odreuje koliko ureaja moe da bude opslueno. Tako, na primer 200 kanala u FDMA sistemu moe istovremeno da opslui 100 poziva. Ova tehnologija je koriena u analognim sistemima prve generacije (NMT, AMPS, TACS).
21

Tehnike viestrukog pristupa

22

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala (TDMA)

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala je zanovan na konceptu da korisnici zauzimaju resurse samo u odreenim vremenskim intervalima. Vremenski interval namenjen odreenom korisniku se naziva VREMENSKI SLOT. Vremenski slotovi su istog trajanja i ponavljaju se u pravilnim intervalima. TDMA omoguava da razliiti korisnici koriste celokupan raspoloivi frekvencijski opseg, ali ne istovremeno. Kada postoji vie korisnika oni koriste razliito alocirane vremenske slotove u istom frekvencijskom kanalu. Bazna stanica kontinualno vri prebacivanje sa jednog na drugog korisnika unutar kanala.

23

Viestruki pristup na bazi kodne raspodele kanala (CDMA)

Viestruki pristup na bazi kodne raspodele kanala predstavlja tehniku u kojoj svi korisnici koriste ceo raspoloiv spektar svo vreme. Spektar korisnog signala je znatno ui od ukupno raspoloivog spektra, i vri se irenje (spreading) korisnog signala CDMA se naziva i tehnika prenosa signala sa proirenim spektrom. Faktor irenja SF (spreading factor) se definie kao odnos irine frekvencijskog opsega u kojem se vri prenos i osnovnog frekvencijskog opsega (u kom je sadrana informacija) :

SF=Bt/Bo

24

Viestruki pristup na bazi kodne raspodele kanala (CDMA)

Multipleksiranje korisnika se ostvaruje kodnim multipleksom tako to se svakom korisniku dodeljuje kod. Na osnovu tog koda se iri spektar. Postoji vie tipova CDMA tehnike, koji se meusobno razlikuju po nainu irenja spektra. Najznaajnija je DSCDMA (Direct Sequence CDMA), koja se koristi u UMTS (Universal Mobile Telecommunications System) mreama. Kod ove tehnike se signal iri mnoenjem sa sekvencom dodeljenog ortogonalnog koda. Bite nakon kodovanja nazivamo ipovi (chip) Duina emitovane sekvence bita broj ipova koji se emituje umesto jednog bita odgovara faktoru irenja, tako da je protok ipova SF puta vei od bitskog protoka informacionog sadraja.
25

Frekvencijski opseg GSM-a

Mobilni terminal komunicira sa baznom stanicom putem radio kanala. Tip komunikacije je dupleks, jer je mogu istovremeni prijem i predaja signala, kako na strani mobilnog terminala, tako i na strani bazne stanice. Dupleks se moe ostvariti kao frekvencijski dupleks (FDD Frequency Division Duplex) ili vremenski dupleks (TDD Time Division Duplex). Kod frekvencijskog dupleksa radio kanal se definie kao dvosmerni komunikacioni put koji se sastoji od dve frekvencije. Jedna frekvencija se koristi za povratni link (komunikacija od mobilne stanice ka baznoj stanici uplink (UL)) dok se druga koristi za direktni link (komunikacija od bazne stanice ka mobilnoj stanici downlink (DL)). Kod vremenskog dupleksa isti frekvencijski opseg se koristi i za povratni i za direktni link, u razliitim vremenskim intervalima.
26

Frekvencijski opseg

27

Frekvencijski opseg

GSM radi u frekvencijskom dupleksu, to znai da su odvojeno definisani frekvencijski opsezi koji se koriste za povratni i direktni link. Ovi frekvencijski opsezi su pomereni, a frekvencijski opseg koji se koristi za povratni link je uvek na nioj frekvenciji. Razlog lei u injenici da je sa aspekta pokrivanja uvek kritiniji povratni link zbog manje raspoloive snage zraenja mobilne stanice u poreenju sa raspoloivom snagom zraenja bazne stanice. Kako su uslovi propagacije radio talasa povoljniji na niim frekvencijama (manje je slabljenje), povratni link je realizovan na nioj frekvenciji.
28

Frekvencijski opseg

Prema 3GPP TS 45.005 preporuci GSM moe da radi u dvanaest razliitih frekvencijska opsega. Najznaajnij opsezi su:

450 MHz nadogradnja starijih elijskih sistema u Skandinaviji; 900 MHz osnovni opseg osim u Severnoj Americi i velikom delu June Amerike; 1800 MHz novi opseg za poveanje kapaciteta; 850 MHz i 1900 MHz u Severnoj i Junoj Americi.

29

Frekvencijski opseg

30

Frekvencijski opseg

Definicija frekvencijskog opsega sadri sledee parametre:

Dupleks rastojanje predstavlja rastojanje izmeu para frekvencija iskorienih za dupleks komunikaciju Celokupni frekvencijski opseg je podeljen na kanale koji se dodeljuju baznim stanicama (elijama) Kanalsko rastojanje je rastojanje izmeu susednih frekvencija nosioca. Kanalsko rastojanje u GSM standardu iznosi 200 kHz nezavisno od frekvencijskog opsega.

31

Frekvencijski opseg

32

Tehnike viestrukog pristupa

Tehnika viestrukog pristupa korisnika u GSM-u je zasnovana na kombinaciji viestrukog pristupa na bazi frekvencijske raspodele kanala (Frequency Division Multiple Access - FDMA) i viestrukog pristupa na bazi vremenske raspodele kanala (Time Division Multiple Access - TDMA). Viestruki pristup zasnovan na kodnom multipleksu (Code Division Multiple Access - CDMA) se ne koristi u GSM-u, ali ga koriste neki sistemi druge generacije (IS-95), kao i sistemi tree generacije
33

Propagacija talasa

Difrakcija

Refleksija

34

Problemi pri prenosu signala

Gubici usled prostiranja (Path Loss)

Do njih dolazi usled toga to signal sam po sebi slabi sa rastojanjem izmeu mobilne i bazne stanice, ak i u sluaju da nema prepreka izmeu izmeu predajne i prijemne antene. Oni retko uzrokuju prekid veze, zato to kad ovi gubici postanu veliki, druga bazna stanica preuzima korisnika Osenenje se deava u sluaju kada postoje fizike prepreke izmeu izmeu mobilne i bazne stanice, i moe izazvati pad snage prijemnog signala

Osenenje (Shadowing)

35

Problemi pri prenosu signala

Prilikom kretanja mobilne stanice, i prijemna snaga signala varira u zavisnosti od prepreka izmeu mobilne i bazne stanice ove se naziva spori Feding Vieputni feding (multipath fading) se javlja u sluaju kada postoji vie od jedne putanje prenosa signala izmeu mobilne i bazne stanice, i usled ega vie od jednog signala stie u prijemnik. Rejlijev feding (Rayleigh fading) predstavljajednu vrstu vieputnog fedinga

36

Problemi pri prenosu signala

Rejlijev feding se javlja kada imamo vie od jednje propagacione putanje izmeu mobilne i bazne stanice a ne postoji direktna putanja izmeu mobilne i bazne stanice U ovom sluaju, dolazi vie signala reflektivanih od zgrada i drugih objekata u vidu vie indirektnih putanja Javlja se kad su prepreke blizu prijemnoj anteni Primljeni signal je u stvari suma od vie identinih signala, koji se razlikuju po amplitudi i fazi. Rejlijev feding zavisi od brzine kretanja vozila i frekvencije Rejlijev feding spada u kategoriju brzog fedinga

37

Problemi pri prenosu signala

Svi prethodno pomenuti problemi javljaju se nezavisno jedan od drugoga Meutim pri veini poziva javie se upravo istovremeno

38

Vremensko poravnanje (TA Time Alingment)

Svaka MS u eliji imam dodeljeni vremenski slot u kome vri prenos informacija i te informacije treba u tom slotu da stignu u baznu stanicu TA problem se javlja kada informacije od MS ne stiu u predvienom slotu Umesto toga deo informacija stie u sledeem slotu na taj nain interferirajui sa informacijama drugog korsinika
39

Vremensko poravnanje (TA Time Alingment)

Veliko rastojanje izmeu MS i bazne stanice prouzrokuje ovaj problem Kao rezultat toga signal putuje due nego to je predvieno do bazne stanice

40

Neke od metoda za prevazilaenje problema transmisije

Kanalno kodovanje

Pri digitalnom prenosu jedna od mera kvaliteta prenosa je broj pogreno primljenih bita (Bit Error Rate). BER definie procenat koliki je broj od ukupno primljenih bita pogrean (naravno da ovaj procenat treba da je to manji)

41

Kanalno kodovanje

Usled konstantne promene uslova prostiranja nemogue je BER smanjiti na nulu, to znai da odreen broj greaka mora postojati, a da pri tome treba da se omogui uspena rekontrsukcija poslatog signala Ovo je jako bitno za prenos podataka, dok je kod prenosa govora dozvoljena vea vrednost BERa Kanalno kodovanje se koristi da detektuje i ispravi greke u prenoenim nizu bita Prilikom kodovanja dodaju se redundantni (zatitni) biti, koji e omoguiti dekoderu da odredi da li u poruci postoje pogreni biti, i ukoliko je u stanju, i da ih ispravi to je vie zatitnih bita, vea je mogunost otkrivanja i korekcije greke, ali je i manja koliina prenetih informacija
42

Interliving

Bitske greke se jako esto dogaaju u sekvencama, usled dubokog fedinga i pokrivaju vie uzastonih bita. Kanalno kodovanje je efikasno u sluaju malog broja uzastopnih greaka a ne za due nizove pogrenih bita kada je vrlo teko uraditi korekciju greaka Usled toga je uveden interliving koji razbija grupu uzastopnih greaka na pojedinane greke Interliving unosi kanjenje u obradi signala na predaji i na prijemu Na predaji se radi interliving, tj. ueljavanje bita, a na prijemu se radi inverzna operacija, tj. deintreliving, kojom se biti raeljavaju i vraaju u originalni redosled

43

Interliving

Primljeni Blok, posle deinterlivniga

44

Vremenska korekcija (Timing Advance)

Ovom metodom se reava problem vremesnkog poravnanja MS se instruira da alje infromacije malo ranije ili malo kasnije nego to je to predvieno U GSMu informacija o vremenskom pomeranju se izraava u bitima MS se instruira da alje izvestan broj bita ranije ili kasnije svoje informacije da bi dostigla svoj dodeljeni vremeski slot
45

Vremenska korekcija (Timing Advance)

U GSMu pomeranje moe biti za maksimlano 63 bita. Ovo odgovara duine elije do 35 km Sa posebnom opremom mogue je produiti ovaj opseg i do 70km ili ak 121 km, koristei dva vremenska slota

46

Realizacija viestrukog pristupa u GSM-u

U GSM-u se koristi hibridni pristup FDMA/TDMA kod koga je raspoloivi frekvencijski opseg podeljen u kanale irine 200 kHz (FDMA), pri emu je svaki kanal dodatno podeljen na osam vremesnkih slotova (TDMA). GSM 900 ima 124 raspoloiva kanala, odnosno uzimajui u obzir frekvencijski dupleks, postoje 124 dupleksna para kanala. Svakoj baznoj stanici se dodeljuje jedan ili vie parova frekvencija za svaku eliju, u zavisnosti od potrebe za kapacitetom posmatrane elije.
47

TDMA Time Division Multiple Access

Korinisci dele resurse u vremenu Vremensko trajanje namenjeno jednom korisniku se naziva Time Slot (TS) GSM 8 TS

48

TDMA Time Division Multiple Access

49

Analogno Digitalna konverzija

Jedan od osnovnih zadataka mobilne stanice je da konvertuje analogni govorni siganl u digitalni A/D konverzija se vri putem procesa Impulsne Kodne Modulacije (Pulse Code Modulation PCM) koja se sastoji iz tri koraka

Odabiranje (semplovanje) Kvantizacija Kodovanje

50

Odabiranje

Odabiranje podrazumeva uzimanje uzorka analognog signala u odreenim vremenskim trenucima Preciznost pretvaranja analognog signala u digitalni signal zavisi od toga koliko esto se uzorci uzimaju (frekvencija odabiranja) Teorema odabiranja tvrdi da ukoliko elimo da reprodukujemo analogni signal bez oteenja, onda neophodna frekvencija odabiranja treba da bude barem dva puta vea od max frekvencije u analognom signalu

51

Kvantizacija

U ovom procesu se amplitudi odabiranog signala dodeljuje vrednost iz skupa konanih vrednosti, i tom prilikom se unosi greka (um) kvantizacije

52

Kodovanje

Kodovanje podrazumeva konvertovanje kvantizovane vrednosti u binarnu U GSMu se koristi 13 bita za kvantizaciju (to odgovara vrednosti 2^13=8192 ) Na primer vrednost 2157 odgovara sledeoj povorci bita: 0100001101101

53

Obrada govornog Signala Korak 1

A/D Konverzija Analogni govorni signal se odabira uestanou od 8kHz Svaki odbirak se koduje sa 13 bita to na izlazu daje brzinu od 8 x 13 = 104 kb/s

54

Obrada govornog Signala Korak 2

Koder govora Koristi se LP-RPE (Linear Predictive Encoding with Regular Pulse Excitation) koji na izlazu daje 260 bita / 20 ms = 13 kbit/s. Biti su podeljeni na 50 najvanijih, 132 srednje vanih i 78 najmanje vanih

55

Obrada govornog Signala Korak 3

Zatitno kodovanje i Interliving Zatitno kodovanje dodaje zatitne bite, na osnovu kojih se mogu ispraviti greke. Umesto 260 /20 ms posle zatitnog kodovanja imamo 456 bita/20 ms = 22.8 kbit/s Interliving premeta redosled bita,tako da se u sluaju smetnje izbegne niz oteenih bita
56

Obrada govornog Signala Korak 4

Formatiranje BURST-a Pomenutih 456 bita se pakuje u 4 BURST-a po 114 bita. Dodaje se trening sekvenca i granini biti, tako da na izlazu imamo 33.75 kbit/s, odnosno 270 kbit/s za 8 TS

57

Realizacija viestrukog pristupa u GSM-u

U GSM-u TDMA emom multipleksiramo 8 korisnika u jedan kanal. Osnovna vremenska jedinica - slot kod TDMA eme se naziva burst period. U GSM-u svaki korisnik koristi vremenski slot koji traje 0.577 ms odnosno 15/26 ms, tako da 8 korisnika koji dele kanal koriste TDMA ram ije je trajanje 4.615 ms GSM koristi GMSK modulaciju (Gaussian Minimum Shift Keying) koja na kanalu od 200 KHz omoguava protok od 270 kbps. Ovaj protok na nivou jednog bursta omoguava protok 156.25 bita, pri emu se za korisne signale koriste 148 bita po burstu, dok se preostalih 8.25 bita koriste kao zatitina margina. Od 148 bita prenesenih u jednom burstu, 114 bita su informacioni, 26 bita se koristi kao trening sekvenca za potrebe sinhronizacije, dok su preostali biti kontrolni biti. Jedan fiziki kanal ini jedan burst period po TDMA ramu tj. svaki od osam multipleksiranih korisnika koristi po jedan fiziki kanal.
58

Radio Interejs u GSMu

59

Blok dijagarm GSM sistema

60

GSM proces prenosa signala

61

Frekvencijski opseg

62

elijski koncept mobilnih sistema

elijski koncept je razvijen sa ciljem da se povea pokrivenost radio signalom. Sutina elijske mree se sastoji u korienju veeg broja predajnika male snage Obzirom da je opseg pokrivanja ovih predajnika mali, posmatrana teritorija koja se pokriva, se deli na elije, pri emu se za svaku eliju koristi jedna antena, tj. jedan predajnik, a svakoj eliji se dodeljuje odgovarajui frekvencijski opseg. Kvadratne elije, imaju najjednostavniji oblik, ali ova geometrija nije idealna. Heksagonalni oblik elije obezbeuje ekvidistantna rastojanja antena. U praksi, usled promenljivih uslova propagacije, neravnomerne raspodele korisnika i nemogunosti da se bazna stanica uvek izgradi na eljenoj lokaciji, elije nikada nisu pravilnog oblika ve se veoma razlikuju od sluaja do sluaja.

63

elijski koncept mobilnih sistema

64

Frekvencijsko planiranje

Frekvencijski opseg je ogranien resurs pa operatori mobilnih mrea imaju na raspolaganju odreen broj radio kanala/frekvencija. Usled toga je neophodno da se ista frekvencija koristi u vie elija, koje meusobno moraju biti dovoljno udaljene. elijski koncept mree primenjuje princip viestrukog korienje frekvencija (frequency reuse). Izbegavanje interferencije i presluavanja izmeu susednih elija postie se dodeljivanjem razliitih frekvencija. elije koje se nalaze na dovoljnoj meusobnoj udaljenosti mogu da koriste iste frekvencije. U praksi, svakoj eliji se dodeljuje odreen broj kanala koji je jednak broju baznih primopredajnika.
65

Frekvencijsko planiranje

Ponovno korienje iste frekvencije (frequency reuse) je mogue na rastojanjima na kojima nivo interferencije nije tetan po sistem. Stoga je potrebno ustanoviti grupe elija, tako da se u svakoj eliji iz grupe koristiti razliit skup frekvencija. Ovakva grupa elija se naziva klaster. Cela servisna zona se deli na klastere koji koriste isti skup frekvencija. Oigledno je da se smanjenjem veliine klastera smanjuje broj potrebnih frekvencija u mrei. Sa druge strane, treba voditi rauna o injenici da se smanjenjem veliine klastera smanjuje rastojanje izmeu elija koje koriste isti skup frekvencija, pa se samim tim poveava mogunost nastanka interferencije.
66

Frekvencijsko planiranje

Svaka elija ima jedan ili vie baznih primopredajnika, u zavisnosti od oekivanog saobraaja i potrebnog kapaciteta. Predajnik vri podeavanje predajne snage tako da za datu frekvenciju obezbedi pouzdanu komunikaciju a da ne izazove smetnje u prijemu u susednim elijama. Mogui su razliiti oblici viestrukog korienja frekvencija. U principu, ako oblik ini N elija, a svakoj eliji se dodeli isti broj frekvencija, tada e svaka elija imati k/N frekvencija, gde je k ukupan broj frekvencija koji se dodeljuje sistemu.

67

Frekvencijsko planiranje

Parametri na osnovu kojih se odreuje viestruko korienje frekvencija su:

R - radijus elije, N - broj elija u obliku koji se ponavlja naziva se faktor viestrukog korienja. Svaka elija u obliku ima svoj frekvencijski opseg, D - minimalno rastojanje izmeu centara elija koje koriste isti frekvencijski opseg (nazivaju se ko-kanali), pri emu je

D R 3N
68

Frekvencijsko planiranje (primer za N=7)

69

Frekvencijsko planiranje

Veliina klastera zavisi od:

Planiranog saobraaja u eliji (stanje mree) i Nivoa zatite (protection ratio).

U zavisnosti od prorauna saobraaja radi se raspored elija i frekvencijski plan jednog operatora. Interferencija u sistemu je pojava o kojoj prilikom projektovanja treba izuzetno voditi rauna jer vrlo esto interferencija, a ne sama snaga signala, predstavlja ograniavajui faktor.

70

Frekvencijsko planiranje

U GSMu postoje tri tipa ema viestrukog korienja frekvencija:

3/9 4/12 7/21

Kod eme 3/9 koristi se 9 frekvencijskih grupa na 3 lokacije (odnosno za 3 bazne stanice), ema 4/12 koristi 12 frekvencijskih grupa na 4 lokacije, a ema 7/21 koristi 21 frekvencijsku grupu na 7 lokacija
71

Frekvencijsko planiranje

3/9

4/12

72

Frekvencijsko planiranje

7/21
73

Frekvencijsko skakanje

Postoji jo jedna veoma napredna tehnika frekvencijskog planiranja zasnovana na frekvencijskom skakanju. Svakoj eliji dodeljuje se set frekvencija kojih ima vie nego primopredajnika. elije se razlikuju meusobno po definiciji frekvencijskog skakanja odnosno po pravilu po kome e se frekvencije koristiti, pri emu je nain korienja frekvencija u vremenu definisan skakajuom sekvencom - HSN (Hopping Sequence Number). U GSMu je definisano 64 razliita oblika frekvencijskog skakanja koja se mogu primeniti
74

Frekvencijsko skakanje

Na ovaj nain se lake upravlja interferencijom, jer kod klasinog frekvencijskog planiranja interferencija je grupisana u odreenim uskim zonama pokrivanja, ali je veoma intenzivna. Takoe Rejlijev feding je frekvencijski zavisan, to znai da se moe javiti u razliitim trenucima na razliitim frekvencijama Mogue je ak i tokom razgovora menjati frekvenciju

75

Realizacija elija

Bazne stanice su najee 3-sektorske, mogu biti i omnidirekcione, ree 4-sektorske 6-sektorske Ista frekvencija se koristi u vie elija koje su dovolnjo udaljene (re-use distance)

76

Realizacija elija

Raspodela korisnika skoro nikada nije uniformna U svim mreama postoje zone sa velikom gustinom korisnika i saobraaja koji se ostvaruje. U situaciji kada je ve izvrena sektorizacija i kada dodavanje novih baznih primopredajnika i kanala nije mogue usled hardverskog ogranienja, pristupa se deobi elija. Reenje se sastoji u izgradnji novih baznih stanica u zoni visoke gustine saobraaja, pri emu novoizgraene elije pokrivaju najee manje zone. Uobiajeno prenik elije je od 6.5 do 13 km, dok su male elije prenika 1.5 km. Korienje manjih elija omoguava smanjenje snage zraenja predajnika.
77

elijski koncept mobilnih sistema

Velike elije se dodaju u mreu da bi se obezbedilo pokrivanje signalnom svih "pukotina" u prostoru. Mikroelije se uvode u mreu za dodatno pokrivanje HOT Spots ("vruih" taaka)

78

Mikro elije

Zrae sa manjim snagama Pokrivaju male zone sa velikim brojem korisnika Smanjuju interferenciju i poboljavaju performanse sistema

79

Upravljanje veliinom elije

Kapacitet zaguene elije se sa aspekta korisnika moe prividno poveati primenom pametnih algoritama upravljanja mobilnou korisnika, koji detektuju zaguenja i u sluaju da susedne elije nisu zaguene forsiraju prelazak korisnika na susednu, manje optereenu eliju. Primenom ovog dinamikog algoritma, zona pokrivanja odreenje elije se menja u vremenu i prilagoava poloaju korisnika.

80

Realni izgled elija

81

Formiranje elijskog sistema

82

Seminarski radovi

Odbrana 3.5.2012. u terminu 19:00 19:30 h Teme

Tema 1: Pregled stanja javnih mobilnih sistema u Srbiji (pokrivenost teritorije, stanovnistva, postojeci sistemi) Tema 2: Pregled stanja javnih mobilnih sistema u svetu (pokrivenost sveta sa razlicitim sitemima mobilne telefonije, ukupan broj korisnika) Tema 3: Uporedna analiza prepaid ponude Srpskih operatera Tema 4: Uporedna analiza postpaid ponude Srpskih operatera

83