Tema: Medijumi za prenos signala

Sadraj:

-2-

1. UVOD
Potreba za informacijama je naterala oveka da uspostavlja veze sa raznim
izvorima informacija, da stvara mree preko kojih e sebi olakati prikupljanje podataka, a
time i stvaranje prednosti u odnosu na konkurenciju. Danas informacije vrede koliko i sam
novac. Poeci umreavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se
prenosile informacije do udaljenih krajeva. Dananje brze raunarske, beine, mree
omoguavaju da se sa bilo koje take na planeti moete prikaiti na mreu i doi do
eljenih informacija. U poreenju sa nekadanjom cenom korienja servisa mrea, cena
eksploatisanja dananjih mrea je sve nia, to je posledica velike masovnosti u korienju
i nemogunosti poslovanja bez korienja raunarskih mrea. Poznavanje tehnologije i
korienje mrea nije samo stvar opte kulture ve je postala jedna od osnovnih alatki u
elektronskom poslovanju. Mrea predstavlja strukturu predvienu za komuniciranje vie
uesnika, gde je mogua komunikacija izmeu vie uesnika korienjem zajednikih
resursa. Osnovna podela mrea je na telekomunikacione i raunarske. Telekomunikacione
su preteno namenjeno za prenos govornih i slikovnih informacija i znakovnih informacija
u realnom vremenu, dok su raunarske mree namenjene za prenos proizvoljnih
raunarskih podataka kako u realnom vremenu, tako i u van realnog vremena. Ova podela
je danas sve manje izraena jer se u telekomunikacijama sve ee koristi sam raunar tako
da sve mree polako postaju raunarske.
Osnovne karakteristike telekomunikacionih mrea je da prenose podatke u realnom
vremenu. Podaci mogu biti bilo digitalni bilo analogni. S obzirom da su podaci koji se
prenose najee u realnom vremenu ne postoji mehanizam za ispravljanje greaka, ve se
mora obezbediti to taniji prenos. Najee je prenos zadovoljavajui ako su greke u
prijemu dovoljno male tako da ljudski mozak proputenu informaciju nadoknadjuje na
osnovu prethodne.
Raunarske mree karakterie prenos digitalnih podadaka koji moe biti
raznovrstan i zbog toga se mora obezbediti kvalitetniji prenos podataka, kao i ugradnja
mehanizama koji e obezbediti kontrolu ispravnosti primljenih podataka (data flow
controlor, i error correction). Najee podaci ne zahtevaju prenos u realnom vremenu ali
svakako zahtevaju veliku brzinu prenosa.
Dananje stanje tehnologije pokazuje da potreba za tehnikom sve vie raste, pa je
samim tim i cena tehnike sve manja, a potreba za informacijama je sve vea. Da bi se sve
informacije efikasno memorisale potrebno je nekako obezbediti deljenje resursa jer je
informacija toliko da ne moe svako posedovati sve potrebne informacije. Ovim
sagledavanjem injenica izdvajamo dva osnovna pojma u obradi informacija:
centralizovanu obradu i distribuiranu obradu
Svaka mrea se moe svesti na sledee dve osnovne celine: hardversku i softversku.
Hardversku celinu sainjavaju mreni vorovi (nods) u kojima se vri obrada informcija,
fizikih spojnih puteva i deljenih resursa. vorovi se delovi mrea u kojima dolazi do neke
logike obrade podataka. Postoje dve vrste vorova: vorovi u kojima se vri stvarna
obrada i oni predstavljaju ciljne vorove (hosts), i vorovi kojima je uloga da usmeravaju
informacije (routers). Deljeni resurski su: memorisji moduli, terminali za unos podataka,
zajedniki tampai, itd. Softverski deo sainjavaju protokoli po kojima se obavlja
komuniciranje unutar mree.

-3-

2.MRENI KABLOVI
2.1.Osnovni tipovi kablova
Za prenos signala izmeu raunara veina dananjih mrea koristi neku vrstu ica
ili kablova koji se ponaaju kao mreni prenosni medijumi. Postoji mnogo razliitih tipova
kablova koji mogu da se primene u razliitim situacijama. Njihov broj je izuzetno veliki;
katalog firme Belden, jednog od vodeih proizvoaa kablova, obuhvata vie od 2200
razliitih tipova. Veina dananjih mrea koristi tri osnovne vrste kablova:
koaksijalne kablove,
kablove sa upredenim paricama (engl. twistedpair),
optike kablove.
Mediji za prenos signala predstavljaju sredinu kroz koju se prenosi poruka; brzinu
prostiranja (propagacije) signala koja predstavlja rastojanje koje neki elementarni signal
predje u jedinici vremena; brzina prenosa podataka ili protok oznaava broj elementarnih
signala koji u jedinici vremena prolaze kroz neku taku na liniji veze; propusna mo tj.
kapacitet kanala predstavlja maksimalni mogu protok kroz kanal, a da tokom prenosa ne
doe do izobliavanja prenoenih impulsa
2.2.Pasivna mrena oprema
Sa stanovita hardverske konfiguracije, u mrei mogu biti ugraene mnoge
hardverske komponente, meu koje spadaju:
Mrena kartica (NIC) zaduena je da pripremi podatke, obavlja slanje poruka i vri
kontrolu protoka podataka.
Repetitori slue za spajanje dve jednake LAN mee, radi na fizikom nivou i vri
regeneraciju signala i slanje drugom segmentu.
Modem slui za povezivanje dva raunara preko telefonske linije i vri konverziju
analognih signala u digitalne signale, i obratno. Modemi mogu biti interni (koji se
umedu u raunar u matinu plou) i eksterni (to je ureaj u posebnom kuitu i
povezuje se kablom za rauanr).
Most - se koristi za povezivanje dve mree sa razliitim standardima.
Ruter koristi se za usmeravanje saobradaja izmeu delova u jednoj mrei.
Njegova uloga je neizbena kada se povezuju mree sa rzliitim protokolima.
Mreni prolaz (getvej) koristi se kod prikljuivanja lokalnih mrea na neku
globalnu mreu.
BNC konektori ugrauju se u svakoj mrei na krajevima segmenata kabla kojim
su povezani raunari. BNC-T konektori se jednim krajem veu za mrenu karticu, a
na druga dva kraja prikljuuju se BNC konektori.
BNC-terminatori nalaze se na krajevima mrea i to na prvom i poslednjem
raunaru u mrei.
Mreni kabal za ostvarivanje veze izmeu raunara koristi se mreni kabal.
Najee se koristi koaksijalni kabl na ijim krajevima se ugrauju BNC konektori.
Mreni softver ovaj softver upravlja vedinom mrenih funkcija.
Serveri ureaji na kojima se smjetaju podaci.
Podela opreme na aktivnu i pasivnu moe biti zasnovana na dva kriterijuma: prema
kriterijumu upotrebe elektrine energije za samo funkcionisanje te opreme (pasivna
-4-

oprema ne treba struju za rad, aktivna treba), i prema mogunosti logikog odluivanja (za
potrebe usmeravanja mrenog saobraaja).
Jedna od definicija navodi da aktivnu opremu sainjavaju svi elektronski ureaji
koji distribuiraju saobradaj unutar raunarskih mrea (imaju memoriju i procesor), dok
pasivnu opremu ine ini sistemi (bakar i optika) koji slue za povezivanje aktivne
opreme.
Aktivnu komunikacijsku opremu sainjavaju ureaju koji koriste izvor elektrine
energije i koji omoguuju aktivno upravljanje mrenim prometom. Zajednika im je
karakteristika da imaju procesor i memoriju. Na osnovu svojih osobina, namene,
operativnog sistema i ugraenih programa donose odluku o putanji mrenog saobraaja
kojeg generirsu ili koji kroz njih prolazi. Sve druge komponente u mrei su pasivne
(ormari, kablovi, kanalice, utinice, patch paneli i konektori).
Pasivna oprema se sastoji od kablova, konektora, razvodnog panela (patch panel,
switching panel, punch-down panel), komunikacijskih ormara i sistema za napajanje
elektrinom energijom (vodovi, sklopke i naponske letve, sistem za hlaenje).

3.Komunikacioni mediji
Prenosni medij je fiziki put kojim informacije podatak (zvuk, grafika, tekst,
video) putuju od poiljaoca do odredita. Komunikacione veze se ostvaruju na razne naine
i upotrebom raznih medija.
Telefonski kablovi, kao jedan od najstarijih komunikacionih medija rade na bazi
analognih signala i njihova brzina prenosa podataka je veoma mala (oko 10 Mb/s). Njihova
glavna mana je to su previe osetljivi na umove i elektromagnetne talase.
Koaksijalni kablovi su kablovi koji se koriste za kablovsku televiziju i Internet.
Sastoje se od koncentrinih cevastih provodnika. Koriste se tvrdi i meki koaksijalni
kablovi. Njihova prenosna mod je oko 200 Mb/s.
Optiki kabal ili svetlovod je medij velikog kapaciteta. Forma mu je slina
koaksijalnom kablu s tim to je uraen od specijalnog stakla. Informacije umesto
elektronskog nosi svetlosni signal koji putuje kroz unutranjost kabla.
Mikrotalasni sistemi koriste mikro talase koji putuju du povrine zemlje
pravolinijski i time omoguuju prenos izmeu udaljenih lokacija. Satelitski prenos je jedan
od oblika mikrotalasnog prenosa. Funkcionie tako to se signal koji emituje zemaljska
stanica prenosi ka satelitu, koji ponovo emituje drugoj zemaljskoj stanici.
Radio prenos predstavlja prenos informacije preko radio talasa koji su niih
frekvencija od mikrotalasa.
Kroz koaksijalne i kablove sa upredenim paricama (tj. kablove sa bakarnim
provodnicima) podaci se prenose u obliku elektrinog signala, a kroz optike u obliku
svetlosnog signala. Tri fizike pojave koje treba pomenuti u vezi sa prenosom elektrinog
signala kroz kablove su:
Slabljenje. Kada kabl prevazie odreenu maksimalnu duinu, dolazi do slabljenja i
izobliavanja signala.
Impedansa. To je otpor provodnika pri prenosu signala. Sve vrste kablova imaju
impedansu koja se meri omima. to je vea impedansa, to se vie energije troi pri
prenosu podataka.
Smetnje. Signali koj potiu od ureaja koji se nalaze blizu, i um u provodnicima
(elektromagnetne smetnje, engl. noise) mogu da se meaju sa signalom u
-5-

provodniku. Takoe, kada su dva provodnika postavljena suvie blizu, njihovi se

signali meaju. To se zove presluavanje (eng. crosstalk).

4.UPREDENE PARICE- STP, UTP

Kabl sa upredenim paricama (Twisted Pair Cable) se sastoji od parova izolovanih
bakarnih ica koje su upredene jedna oko druge. Upredanje se vri u cilju otklanjanja
elektromagnetnih smetnji. Postoje triosnovna tipa kabla sa upredenim paricama:
Unshielded Twisted Pair UTP
Screened Twisted Pair ScTP ili Foil Twisted Pair FTP
Shielded Twisted Pair STP
Cat
1
2
3
4
5
5e
6
7

Tip kabla
UTP
UTP
UTP, ScTP/FTP, STP
UTP, ScTP/FTP, STP
UTP, ScTP/FTP, STP
UTP, ScTP/FTP, STP
UTP, ScTP/FTP, STP
ScTP/FTP, STP

Bandwidth, Maksimalni protok

1MHz
4MHz, 1Mbps
16MHz, 4Mbps
20MHz, 16Mbps
100MHz, 100Mbps
100MHz, 1Gbps
200MHz, 10Gbps
600MHz

U savremenim raunarskim mreama koriste se kablovi kategorije 5 i

bolji.Upredene parice su najvie korieni i najjeftiniji transmisioni medijum. Sastoje se od
dve izlovane bakarne ice upredene ravnomernim korakom upredanja. ice se ponaaju
kao jedna komunikaciona veza. Upredanjem se minimizira elektromagnetska interferencija
izmeu parova ica. Kada se ice upredu signali koji su rezultat presluavanja iz upredenih
delova se meusobno potiru. Uobiajeno je da se vei broj ovih parova smeta u kabl sa
zatitnim omotaem. Koriste se i za analogni i za digitalni prenos. Koriste se u telefonskoj
mrei za povezivanje korisnika i komutacionih centara. Naroito su nale primenu u
lokalnim raunarskim mreama za brzine od 100 Mb/s i 1 Gb/s. Kod analognog prenosa
pojaivai su potrebni na svakih 5-6 Km. Kod digitalnih sistema prenosa ripitere treba
postaviti na razmaku od 2-3 km.
Upredene parice se izrauju u dve varijante: neoklopljene i oklopljene.
Neoklopljene, bez zatitnog omotaa, UTP, su standardne telefonske ice. Koristi se i za
lokalne raunarske mree. Neoklopljene parice su podlone spoljanjim elektromagnetnim
smetnjama.

-6-

Slika 1. Upredena parica

Nain da se poboljaju karakteristike medijuma je da se zatite metalnim omotaem

ili mreom i tako sprei interferencija. Oklopljene upredene parice, STP, su boljih osobina
(naroito na veim brzinama), ali su skuplje.

4.1.Kabliranje

Za izradu kablova za raunarske mree neophodni su UTP kablovi kategorije 5 ili

bolji, RJ-45 konektori i kleta za krimpovanje.

Slika 2. UTP kabl, RJ-45 konektori, kljeta za krimpovanje

Slika 3.Kablovi sa neoklopljenim i oklopljenim paricama

10BASE-T i 100BASE-TX
-7-

Mree ovog standarda koriste kablove kategorije 5 ili bolje i to samo dva para
parica iz kabla na pinovima 1 i 2 za odailjanje (transmit -TX) i na pinovima 3 i 6 za
prijem (receive - RX) na oba kraja straightthrough kablova. Crossover kablovi ukrtaju
kontakte tako da se TX povezuje sa RX i obrnuto. Na osnovu toga mnogi moderni ethernet
adapteri i mreni ureaji mogu da prepoznaju tip kabla i automatski podese odgovarajui
tip prenosa (TX ili RX).
10BASE-T adapteri emituju dva nivoa signala i to +2.5V i -2.5V.
100BASE-TX adapteri emituju tri nivoa signala i to +1V, 0V i -1V.

Slika 4. Ethernet adapter

Straight-through kabl se krimpuje jednako na oba kraja - ili po standardu

TIA/EIA-568-A ili po standardu TIA/EIA-568-B, mada je jednako funkcionalno sve jedno
koji se standard koristi. Straight-through kabl obino koristimo za povezivanje raunara sa
razvodnim ureajem (hub), komutatorom (switch) ili ruterom (router). Crossover kabl
podrazumeva krimpovanje po standardu TIA/EIA-568-A na jednom kraju kabla i
TIA/EIA568-B na drugom tj. obrnuto. Crossover kabl obino koristimo za direktno
povezivanje dva raunara ili dva mrena ureaja.

Slika 5. RJ-45 konektor sa obeleenim rasporedom pinova

1000BASE-T (Gigabit ethernet)

Za mree ovog standarda preporueno je koristiti kablove kategorije 5e ili bolje.
1000BASE-T koristi sve etiri parice tj. svih 8 provodnika za bi-direkcionalni prenos, a
1000BASE-T adapteri emituju pet nivoa signala i to: -2V, -1V, 0V, +1V i +2V. Kablovi
za 1000BASE-T mreu se krimpuju po IEEE 802.3ab standardu. Treba obratiti panju da
je za ove mree neophodan to vei kvalitet kabla da bi se iskoristio pun kapacitet kanala i
izbegle kolizije signala i retransmisije paketa.

-8-

Slika 5.1. Razliite komponente za kablove sa upredenim paricama

4.2.Prednosti i nedostaci kablova sa upredenim paricama,

Ovu vrstu kablova treba da koristimo u sledeim situacijama:

Imamo ogranien budet za LAN.
elimo relativno laku instalaciju sa jednostavnim vezama izmeu raunara.
Meutim, kablovi sa upredenim paricama imaju i sledee nedostatke: Ne moemo
biti potpuno sigurni u integritet podataka u lokalnim mreama sa visokim nivoom
bezbednosti.Nemogue je brzo prenositi podatke na vee udaljenosti.

5.Koaksijalni kabl
U jednom trenutku ovo su bili najrasprostranjeniji mreni kablovi, i to iz vie
razloga: relativno su jeftini, laki, fleksibilni i jednostavni za rad. U svom
najjednostavnijem obliku, koaksijalni kabl se sastoji od bakarne ice u sredini, oko koje se
nalazi najpre izolacija, a zatim sloj od upletenog metala - irm i, na kraju, spoljanji zatitni
omota.
Kada se kae irm, misli se na upletenu ili vlaknastu metalnu mreu, mada moe da
poslui i neki drugi materijal. Svrha ovog oklopa je da apsorbuje elektromagnetne smetnje
ili um, i time sprei njihovo meanje sa podacima koji se prenose. Kablovi koji imaju
jedan sloj izolacije i jedan sloj od upletenog metala zovu se i kablovi sa dvostrukom
zatitom. Postoje, takoe, i kablovi sa etvorostrukom zatitom (dva sloja izolacije i dva
sloja irma), koji se primenjuju u sredinama sa jakim elektromagnetnim smetnjama.

-9-

Slika 6. Slojevi koaksijalnog kabla

Bakarni provodnik (ica) u sredini kabla prenosi elektronske signale koji ine
podatke. Ovaj provodnik moe biti od punog metala, ili u obliku vie upletenih ica.
Ukoliko je od punog metala, onda je to obino bakar. Provodnik je obloen dielektrinim
izolacionim slojem koji ga odvaja od irma. irm ima ulogu uzemljenja i titi provodnik od
elektrinog uma i presluavanja.
Presluavanje (engl. crosstalk) nastaje indukovanjem, tj. prelaenjem signala sa
susednih provodnika. Bakarni provodnik i irm ne smeju biti u kontaktu. Kada eventualno doe
do kontakta u kablu, nastaje kratak spoj, a um ili zalutali signali sa mree prelaze u provodnik.
Kratak spoj nastaje kada doe do kontakta izmeu dva provodnika ili izmeu provodnika i
irma. Na ovaj nain dolazi do pojave skretanja podataka u neeljenom smeru. U sluaju kunih
instalacija, kratak spoj e se manifestovati kroz varnienje i iskakanje osiguraa. Kod elektronskih
ureaja, koji koriste manju voltau, ova pojava je manje dramatina, a ponekad ju je i nemogue
otkriti. Kratki spojevi niske voltae mogu da izazovu kvar ureaja i gubitak podataka.
Najvanija primena je za:
Udaljeni telefonski i televizijski prenos,
Televizijsku mreu,
Lokalne raunarske mree,
Dve vrste koaksijalnih kablova se nalaze u irokoj upotrebi. Jedan je 50 kabl
koji se koristio u lokalnim raunarskim mreama, a drugi je 75 kabl koji se koristi za
analogni prenos i kablovsku televiziju. 50-omski kabl se obino koristi za digitalni prenos,
pa se naziva uskopojasni koaksijalni kabl (baseband coaxial cable). 75-omski kabl se
obino koristi za analogni prenos pa se zato esto naziva irokopojasni koaksijalni kabl
(broadband coaxial cable). Danas se zamenjuje optikim kablovima, zemaljskim
mikrotalasima i satelitskim vezama.Koristeifrekvencijusku podelu opsega, koaksijalni
kabl moe da obezbedi 10000 istovremenih govornih kanala.
U raunarskim mreama su se koristila 2 tipa koaksjilanog kabla: ThickNet i
ThinNet. ThinNet je tanji, fleksibilniji kabl koji je ranije korien za povezivanje ureaja u
kompjuterskim laboratorijama za postavljanje po okovima i oko stolova. ThickNet je
korien za povezivanje opreme koja se nalazi u razliitim zgradama. Koristi se i za
analogne i za digitalne signale. Ima bolju frekvencijsku karakteristiku od uprednih parica,
tako da se moe efikasnije koristiti na viim uestanostima i pri veim brzinama. Zbog
zatitnog omotaa koaksijalni kabl je manje podloan smetnjama i presluavanju.
Ograniavajui faktor je slabljenje, termiki um.

-10-

Slika 6.1.

Zw=50 . . . 100
(nefleksibilan, skup, mali gubici)
10 MHz . . . 100 MHz,

Slika 6.2. Vlastiti uradak

Slika 6.3.

-11-

6. Optiki kablovi
Kod ove vrste kablova, optika vlakna prenose digitalne signale u obliku
modulisanih svetlosnih impulsa. Kablovi od optikih vlakana ne podleu elektrinim
smetnjama, imaju najmanje slabljenje signala du kabla i podravaju izuzetno velike brzine
prenosa podataka. Koriste se i u sluajevima kada LAN mrea treba da povee vie
objekata, gde se sa bakarnim kablovima mogu oekivati problemi sa uzemljenjem i
atmosferskim pranjenjima. Optike veze osim velike brzine prenosa obezbeuju i
potrebno galvansko razdvajanje instalacija. esto se postavljaju u objektima, u sluajevima
kada se predvia veliki mreni saobraaj izmeu spratnih razvoda u odnosu na centar
mree.
6.1.Sastav optikih kablova
Optiko vlakno se sastoji od izuzetno tankog staklenog cilindra, koji se naziva
jezgro. On je okruen koncentrinim staklenim slojem, koji se naziva presvlaka. Ponekad
vlakna mogu biti napravljena i od plastike. Sa plastikom se lake radi, ali ona ne moe da
prenese svetlosne impulse.
Zbog toga to optiko vlakno prenosi signale samo u jednom pravcu, kabl se uvek
sastoji od dva vlakna u odvojenim omotaima - jedno vlakno alje signale, a drugo ih
prima. Svako vlakno je obmotano slojem plastike, a dodata su i vlakna od kevlara to
obezbeduje vrstinu. Vlakna od kevlara se smetaju izmeu dva kabla. Slino ostalim
vrstama kablova, i kablovi od optikih vlakana su presvueni zatitnim slojem plastike.

Slika 7. Kabl od optikih vlakana

Sistemi prenosa sa optikim kablovima se sastoje iz tri osnovna funkcionalna dela,

a to su predajnik (izvor svetlosti LED ili laserska dioda), optiko vlakno i prijemnik (foto
senzor). Standardni elektrini signal se dovodi na LED ili lasersku diodu koje vre
konverziju u svetlost, zatim se svetlost ubacuje u optiko vlakno na ijem drugom kraju
je prijemnik koji vri opto-elektrinu konverziju posle koje se dobija standardni elektrini
signal. Princip po kome se informacija prenosi po optikom vlaknu bazira se na fizikom
fenomenu pod nazivom totalna refleksija. Svako optiko vlakno se sastoji iz jezgra koga
ini staklo odreenog indeksa prelamanja i omotaa presvuenog preko jezgra. Ovaj
omota je takoe od stakla, ali ono ima drugu vrednost indeksa prelamanja. Svetlost se
ubacuje u jezgro pod odreenim uglom potrebnim da doe do totalne refleksije, zbog koje
se svetlosni zrak neprestalno odbija od granine povrine jezgro/omota putujui tako kroz
vlakno do prijemnika.
Optika vlakna se mogu podeliti u dve osnovne grupe: na monomodna
(singlemode) koja su tanja i omoguavaju prostiranje samo jednog svetlosnog zraka, i
-12-

multimodna (multimode) koja su deblja i omoguavaju istovremeno prostiranje vie zraka

od vie razliitih izvora. U tehnolokom procesu je mnogo jednostavnije (a time i jeftinije)
proizvesti vlakno veeg prenika jezgra. To je razlog zbog kog se multimodna vlakna
ee koriste. Pored toga, u vee jezgro je mnogo lake ubaciti svetlost iz izvora, pa su i
predajnici jeftiniji jer svetlosni snop izvora ne mora biti toliko fokusiran kao u sluaju
korienja monomodnog vlakna. Dakle, celokupni sistem baziran na multimodnom vlaknu
je jeftiniji i takvi sistemi su danas dominantni kod lokalnih raunarskih mrea. Sa druge
strane, zbog veih rastojanja koja je potrebno premostiti, u telekomunikacijama su
dominantna monomodna vlakna. Kod raunarskih mrea svaki link (veza) zahteva dva
vlakna jedan za predaju a drugi za prijem. stanje instalacija, graevinske osnove objekta,
kao i detalji energetskog uzemljenja. Dalji postupci se sastoje od preliminarnog
odreivanja horizontalnih i vertikalnih kablovskih trasa i razmetaja razvodnih ormana.
Savremene raunarske mree se u najveem broju sluaja realizuju po principu
strukturiranog kabliranja, to znai da se radni prostor objekta deli na radna mesta do kojih
se sprovodi par signalnih UTP kablova za prenos podataka i govora. Signalni kablovi se
sastoje od 4 bakarne upredene parice (twisted pair). Radno mesto se projektuje sa najmanje
jednim dvostrukim signalnim prikljukom na svakih 6 do 8 m2 korisne radne povrine.
6.2. Ripiter (Repeater)

Ripiteri su jednostavni ureaji sa dva porta, koji rade na fizikom nivou.

Pojednostavljeno reeno, na jednom portu (prikljuku) ripiter prima signal i prenosi na
drugi port. Pritom ripiteri vre tzv. 3R funkcionalnost - Reamply, Reshape i Retime, tj.
obnavljaju amplitudu, oblik i vremenske reference primljenog signala pre nego to ga
proslede. Ripiter nema nikakvih informacija o signalu koji pojaava, to znai da se
podjednako odnosi i prema ispravnom i prema neispravnom signalu. Radi u prvom sloju
OSI modela.
Dobra strana ripitera je u tome to predstavlja jeftin nain za poveanje
maksimalnih rastojanja u mrei. Meutim, mana mu je to ne koristi princip CSMA/CD,
tako da moe da pone da emituje paket dok je emitivanje paketa sa neke stanice u toku,
to dovodi do sudara. Zbog toga je dobro da oba porta ripitera imaju po jednu diodu za
indikaciju emitovanja i diodu za indikaciju problema. 16. Hab (Hub)
Hab je mreni ureaj koji takoe funkcionie na prvom OSI nivou (fizikom
nivou). Na habu postoji vie konektora (obino su to RJ-45 konektori). Na svaki konektor
se prikljuuje po jedan kabl, preko kojeg se povezuje po jedna radna stanica ili server.
Omoguava povezivanje vie segmenata mree u jedan segment. Hab funkcionie slino
kao ripiter: ono to primi na jednom svom portu hab emituje na svim ostalim portovima.
Moe se posmatrati kao vieportni ripiter. U Ethernet mreama sa UTP i optikim
kablovima hab je vor koji povezuje stanice i servere. Moe se koristiti kao centralna taka
u topologiji zvezde. Habovi sadre izmeu 6 i 24 porta i mogu se postavljati i uklanjati u
zavisnosti od potreba i u skladu sa razvojem mree. Najee se koriste pri konfigurisanju
mrea. Svaki hab ima jo jedan dodatni port koji se naziva uplink port. On slui za
meusobno povezivanje dva haba. Povezivanje se vri tako to se spaja uplink port jednog
haba sa obinim portom drugog haba.

-13-

Slika 8.Razliite veliine habova

6.3. Usmeriva (Router)

Za razliku od mrenih ureaja koje smo do sada videli i koji rade na prvom i
drugom OSI nivou, ruteri rade na treem nivou, odnosno mrenom sloju. Glavna uloga
rutera u mrei je da rutiraju (usmeravanje) pakete kako bi oni stigli do svog odredita.
Informacija koja se koristi za ovu funkciju je odredina adresa smetena u paketu. Ruter
obavlja ovu funkciju tako to po prispeu paketa izvue odredinu adresu, zatim nae
odgovarajui zapis u tabeli rutiranja gde su smeteni podaci na koji port treba paket da se
prosledi i odredi adresu sledeeg rutera na putu ka kojem se paket usmerava. Ovaj proces
se naziva address lookup. Kada se dobije ova informacija vri se proces komutacije
(switching) gde se paket komutira sa ulaza na odgovarajui izlazni port odakle se alje
dalje.
Pored ovih osnovnih funkcija ruteri vre i druge funkcije kao npr. provera
ispravnosti paketa, obrada kontrolnih paketa itd. Najnoviji trendovi su da ruteri treba da
obavljaju i dodatne funkcije kao npr. security protokoli, kvalitet servisa i sl. koji nameu
dodatne zahteve ruterima. Takoe, broj korisnika raunarskih mrea je u stalnom porastu
tako da je saobraaj koji generiu korisnici sve vei. Saobraaj se takoe uveava usled sve
novijih aplikacija koje zahtevaju veoma velike propusne opsege (npr. prenos videa u
realnom vremenu). Da bi se zadovoljili zahtevi za poveanim saobraajnim implementiraju
se linkovi sve veeg kapaciteta (do nekoliko desetina gigabajta po sekundi) sa tendencijom
da se ti protoci podignu na terabitske brzine. To znai da obrada paketa mora biti veoma
brza i efikasna jer ruter sada pri takvim kapacitetima linkova mora da procesira milione
paketa u sekundi i da ih prosleuje na odgovarajue izlazne portove. Postoji vie
algoritama (algoritmi rutiranja) koji treba ovaj proces da naini to efikasnijim.

Slika 8.1. Ruteri usmeravaju pakete na osnovu tabele rutiranja

-14-

Ruter se konfigurie i odrava svoje tabele rutiranja na osnovu mrenih adresa.

Kada primi paket, ruter prvo proveri da li je adresa odredita na istoj mrei kao i adresa
izvora. Ako jeste, paket se odbacuje. U suprotnom, ruter prosleuje paket odredinom
ureaju ako je njegova mrea povezana na ruter ili sledeem ruteru na putanji do eljenog
ureaja. Ruta se sastoji od tri elementa: destinacija, sledei ureaj na putanji i rastojanje,
odnosno cena ukupne rute do odredita koje se jo naziva i metrika. U nekim protokolima
metrika predstavlja samo broj linkova na putanji do odredita, na nekim vreme u
sekundama i slino.
Svaki protokol rutiranja koristi razliiti algoritam za utvrivanje kada su dostupne
nove rute i koja je ruta najbolja na osnovu metrike. Prosleivanje paketa do mrea sa
kojima ruter nije u direktnoj vezi moe da se vri na dva naina:
Statike putanje - Re je o putanjama koje administrator runo ustanovljava. Kada god
topologija mree iziskuje auriranje (na primer, prilikom kvara na vezi), administrator
mree ovakvu putanju mora da aurira.
Dinamike putanje - Ove putanje ruter automatski saznaje nakon to administrator
konfigurie protokol rutiranja. Za razliku od statikih putanja, im mreni administrator
ukljui dinamiko rutiranje, informacije o rutiranju se samim procesom rutiranja
automatski auriraju svaki put kada se od nekog rutera u okviru mree primi informacija o
novoj topologiji.
18. Mreni prolaz (gateway)
Mreni prolaz je hardverski ureaj i/ili softverski paket koji povezuje dva razliita
mrena okruenja. Omoguava komunikaciju izmeu razliitih arhitektura i okruenja.
Vri prepakivanje i pretvaranjepodataka koji se razmenjuju izmeu potpuno drugaijih
mrea, tako da svaka od njih moe razumeti podatke iz one druge. Mreni prolaz je obino
namenski raunar, koji mora biti sposoban da podri oba okruenja koja povezuje. Svakom
od povezanih mrenih okruenja, mreni prolaz izgleda kao vor u tom okruenju. Zahteva
znaajne koliina RAM memorije za uvanje i obradu podataka. Radi u sloju sesije i
aplikativnom sloju. Kako povezuje razliite mree, mreni prolaz menja format poruka da
bi ih prilagodio krajnjim aplikacijama kojima su namenjene, vri prevoenje podataka (iz
ASCII u EBCDIC kod, na primer) kompresiju ili ekspanziju, ifrovanje ili deifrovanje, i
drugo.
Dakle, osnovna namena mrenih prolaza je konverzija protokola. Radi izmeu
transportnog i aplikativnog sloja OSI modela. Danas u svetu postoji veliki broj autonomnih
mrea, svaka sa svojim razliitim hardverom i softverom. Autonomne mree meusobno
se mogu razlikovati po vie karakteristika: algoritmima za rutiranje, implementiranim
protokolima, procedurama za administriranje i voenje politike mree i dr. No nezavisno
od nabrojanih razlika, korisnici jedne mree imaju potrebu da komuniciraju sa korisnicima
povezanim na drugu mreu.
Prednosti i nedostaci kablova od optikih vlakana

Ove kablove treba da koristimo kada nam je potreban medijum koji omoguava
prenos podataka velikom brzinom, na velike udaljenosti i na vrlo bezbedan nain.
Njihovi nedostaci su via cena od drugih vrsta kablova i zahtevanje vee strunosti
prilikom njihovog postavljanja i povezivanja.
-15-

Zakljuak
Tehnologija ide sve bre i bre stvari postaju sve jae i bolje tako i u prijenosu podataka
trenutno smo ogranieni na iani prijenos podataka zbog telefonske infrastrukture ali ne
zadugo sa vremenom e se poeti masovno koristiti beini prijenos podataka koji e biti
nekolik puta bri od dananjeg najbreg prijenosa podataka . Teko je drati korak sa
tehnologijom ona je uvjek jedan korak ispred vas.

-16-

-17-

Literatura
- www.pfst.hr/~ivujovic/pred10.ppt 7.7. 2008
- http://hyperline.com/img/sharedimg/cable/cable3-2.jpg 7.7. 2008
- http://www.tlc direct.co.uk/Images/Products/size_3/CACOAXW.JPG 7.7. 2008
- http://www.pfst.hr/data/materijali/5_RAC_MREZE2.pdf 7.7. 2008

-18-