Unapređenje Modela Zdravstvene Zaštite

SEMINARSKI RAD
Predmet: Modelovanje i optimizacija poslovnih

procesa
Tema: Unapređenje modela zdravstvene zaštite

primenom informacionih sistema
Seminarski rad Vukašinović Branka
Sadržaj
1. Uvod .......................................................................................................................3
2. Delatnosti informacionog sistema zdravstvene zaštite ..........................................4
3. Prednosti informacionog sistema zdravstvene zaštite ............................................5
4. Organizacija ISZZ ...................................................................................................6

4.1 Klinički sistemi ................................................................................................... 6
4.2 Finansijski sistemi ............................................................................................... 8
4.3 Sistemi kvaliteta ..................................................................................................10
5. Elektronska kartoteka pacijenta ........................................................................... 10
6.HISA – Arhitektura informacionih sistema zdravstvene zaštite ............................. 11
6. Uspostavljanje medicinske elektronske biblioteke ...............................................11
7. Uspostavljanje medicinske elektronske biblioteke .....................................................11

7.1 Stanje i pravci razvoja oblasti u svetu ....................................................................11
7.2.1. Resursi za elektronski pristup i razmenu medicinskih informacija ..............12
7.2.2. Ekspertni sistemi u funkciji poboljšanja kliničke dijagnostike i lečenja.....12
8. Unapređenje modela zdravstvene zaštite primenom informacionih tehnologija ..........13

8.1. Principi za realizaciju Strategije ..........................................................................14
8.1.3. Praćenje i ocenjivanje strategije .....................................................................23
Zaključak .......................................................................................................................24
Literatura .......................................................................................................................25
2
1. UVOD
Svaka kompanija na svom razvojnom putu definiše svoju misiju i viziju. U

savremenom digitalnom dobu, kompanije uveliko koriste automatizovane informacione
tehnologije (IT) kako bi imale podršku najvišeg nivoa u ostvarivanju svoje misije.
Upravljanje rizicima igra presudnu ulogu u zaštiti vitalnih informacija kompanije, a time
određuje u potpunosti misiju i opstanak kako na lokalnom tako i globalnom tržištu.
Rukovodeći menadžment kompanije najčešće koristi informacione tehnologije za
obezbeđenje podataka o nabavci ulaznih materijala i sirovina, stanju zaliha, plasmanu i
prodaji, naplati potraživanja, naručiocima roba i usluga, budžetu i drugim podacima
neophodnim za brzo i kvalitetno odlučivanje. Elektronska vlada koristi računarske i
telekomunikacione tehnologije sa ciljem radikalnih izmena u pružanju servisa građanima i
javnosti, poslovnim subjektima, zaposlenima u upravi i drugim vladinim organizacijama i
resorima.
Jedna od ključnih društvenih aktivnosti je zdravstvena i socijalna zaštita. U
ostvarivanju ciljeva uspešnog poslovanja u zdravstvu i farmaceutskoj industriji
informacione tehnologije i softverski alati su od velike pomoći. U domenu upravljanja i
praćenja najnovijih informacija, za prikupljanje, evidentiranje, skladištenje i obezbeđenje
medicinskih resursa i podataka zapodršku odlučivanju, planiranju pojedinačnih
intervencija, predviđanju širih akcija i sl.
U visoko razvijenom zdravstvu lekarima su na raspolaganju ekspertni sistemi kao
pomoć pri dijagnostici bolesti pacijenta i preporuci mogućeg tretmana. Elektronski
zdravstveni zapisi, koji obuhvataju medicinske i nemedicinske istorije građana, pružaju
dragocenu pomoć medicinskom osoblju u radu. Zahvaljujući ne malim medicinskim
bazama podataka moguće je unaprediti procese u zdravstvu i olakšati mere kako opšte
zdravstvene zaštite tako i pojedinačne usluge i intervencije. Umrežavanje i telemedicina –
mrežni sistemi u obliku intraneta, ekstraneta i Interneta između ostalog omogućavaju i
povezivanje sa lokalnim farmaceutskim kućama i apotekama, i na licu mesta pripremanje
recepture za lekove koji su neophodni za pacijenta.
Informacioni sistemi zdravstvene zaštite - ISZZ (Healthcare Information Systems –
HIS) predstavljaju jednu od bazičnih komponenti u savremenom sistemu zdravstva.
Tokom poslednjih decenija troškovi zdravstvene zaštite su enormno porasli, tako da se
javila potreba za povećanjem produktivnosti i kvaliteta zdravstvenih servisa na svim
nivoima. Uspešan nacionalni zdravstveni sistem, u budućnosti, mora biti ozbiljno
projektovan kao i da u sebi implementira savremena informatička, elektronska i
telekomunikaciona dostignuća.
Organizaciona struktura zdravstvene zaštite uključuje različite subjekte, pri čemu
svaki od njih treba da razvije i poseduje sopstveni informacioni sistem, koji bi bio
projektovan da zadovolji interne potrebe kao i potrebe drugih institucija sa kojima je
povezan. Današnji trend u ovoj oblasti, uglavnom je zasnovan na dve strategije:
 povezivanje svih lokalnih informacionih sistema u integralni informacioni sistem

zdravstva i
 razvoj i poboljšanje kvaliteta informatičkih servisa u zdravstvu.
3
Opšti ciljevi su:

• povećanje dostupnosti i ubrzanje pristupa podacima, informacijama i znanjima
iz oblasti farmaceutike i lako pronalaženje i ubrzanje toka potrebnih informacija
kako za korisnike sistema tako i za donosioce odluka;
• uklanjanje višestrukog evidentiranja podataka i racionalizacija obrade
informacija;
• nadzor nad stručnim radom farmaceutskih profesionalaca i neprekidno praćenje i
procenjivanje kvaliteta rada u farmaceutskoj praksi;
• podrška u aktivnostima farmaceutske prakse (FZD) - na unapređenju zdravlja i
prevenciji bolesti i smanjenje troškova zdravstvene zaštite uz racionalnije
snabdevanje stanovništva lekovima kao i praćenje upotrebe lekova;
• formiranje upravljačkih mehanizama pouzdane efikasnosti u okviru FP (FZD) u
cilju povećanja kvaliteta rada i efikasnosti ukupne farmaceutske delatnosti;
• povezivanje svih segmenata farmaceutske prakse (zdravstvo, privreda i društvo) u
integrisan informacioni sistem i ostvarenje komunikacije sa drugim informacionim
sistemima sa uspostavljanjem jedinstvenog globalnog informatičkog društva.
2. Delatnosti informacionog sistema zdravstvene zaštite
Glavne delatnosti ISZZ su:
 zdravstvena delatnost (dijagnostika, lečenje, nega)

 naučno-edukativna delatnost (edukacija, istraživački projekti, kongresi,
publikacije, biblioteke itd.)
 materijalno-finansijsko poslovanje i
 upravljačko-organizacione delatnosti.
Savremeni ISZZ treba, pored ostalog, da obezbedi:
 ažuriranje stanja svih resursa

 registraciju pacijenta sa svim socijalnim identifikatorima
 tretman pacijenta, uključujući stacionarne i ambulantne pacijente
 statistiku, izveštaje i ostali spektar konvencionalnih i nekonvencionalnih
informacija
 arhiviranje dokumentacije u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima i
standardima
 dostupnost svim naučnim, kliničkim i ostalim dostignućima iz oblasti
medicine, koja su arhivirana u elektronskom formatu i
 interkonekciju i kompatibilnost sa sličnim sistemima u zemlji i inostranstvu.
4
Slika 1 - Savremeno zdravstvo podrazumeva najnovija dostignuća u IT

3. Prednosti informacionog sistema zdravstvene zaštite
Benefiti ISZZ u odnosu na klasični pristup su višestruki. Najznačajniji su:
 Ekonomski:
 ušteda materijala, radne snage, finansijskih sredstava
 povećanje obima usluga
 povećanje efikasnosti lečenja smanjenjem dužine hospitalizacije
 veći stepen iskorišćenosti resursa, po osnovu planiranja upotrebe i održavanja
 poslovanje po troškovnom principu
 povećanje stepena naplate, kroz potpunu evidenciju pruženih medicinskih usluga,
kao i praćenje njihove realizacije i
 manji stepen vezanosti finansijskih sredstava u obliku zaliha materijala i lekova.
 Kvalitativni:
 smanjenje obima administrativnih aktivnosti uz njihovo efikasnije izvršavanje
 povećanje nivoa znanja zdravstvene tehnologije
 sistematsko planiranje, izvršenje, uvođenje, praćenje, prikupljanje, analiziranje i
interpretacija radnih aktivnosti
 trenutna kontrola svih internih, a donekle i eksternih faktora poslovanja,
 smanjenje redudanse informacija i sistematsko obezbeđivanje kompletnosti
dokumentacionog materijala
 povećanje discipline u vođenju materijalnih i računovodstvenih poslova
 povećanje pouzdanosti informacija zbog ugrađenog mehanizma kontrole
 Organizacioni:
 standardizacija procesa pružanja usluga
 standardizacija materijala
 poboljšanje kvalifikacione strukture
 podrška sprovođenju programa zdravstvene zaštite, kroz praćenje podataka koji su
od interesa za ocenu
 brzi pristup podacima o stanju finansijskih i drugih resursa ustanove
 skraćenje vremena: zahtev-realizacija
 planiranje rada i praćenje toka delatnosti po svim nivoima u ustanovi
 efikasna komunikacija između pojedinih učesnika u izvršavanju radnih procesa i
 raspolaganje velikim obimom podataka i informacija korisnih za donošenje
odluka.
 Medicinski:
 osavremenjivanje i standardizacija metoda i procedura u procesu pružanja
medicinskih usluga
 povećanje dijagnostičkog i terapijskog kvaliteta autorizovanim pristupom svim
relevantnim dijagnostičkim i anamnestičkim podacima
 redukcija negativnih efekata pogrešne dijagnostike
 rano otkrivanje efekata neadekvatne terapije
 kontrola kvaliteta i pouzdanosti usluga i
 sinhronizacija savremenih dijagnostičkih i terapijskih procedura, u skladu sa
modernom biomedicinskom tehnologijom.
5
 Naučno-istraživački:
 permanentna primena savremenih naučnih dostignuća
 retrospektivne studije
 prospektivne studije
 edukacija i inovacije znanja (upotreba sistema elektronskih biblioteka i
odgovarajućih ekspertnih sistema) i
 povezivanje sa poznatim resursima znanja i referentnim telemedicinskim centrima
u zemlji i inostranstvu.
4. Organizacija ISZZ
Savremeni integralni ISZZ mora predstavljati fuziju sledećih povezanih sistema:
 klinički sistemi
 finansijski sistemi i
 sistemi kontrole kvaliteta.
4.1 Klinički sistemi
Ovi sistemi obuhvataju sisteme za:
 rad sa pacijentima
 rad sa populacijom i
 tretmane.
Sistemi za rad sa pacijentima podržavaju klinički rad sa pacijentima i obuhvataju:
Bolnički IS [Hospital Information System - HOIS]pred-prijem
 prijem
 cenzus/lokator za pacijente
 rad sa medicinskom arhivom
 otpust i
 forme, fakture i rad sa zdravstvenim osiguranjem.
Klinički IS [Clinical Information System - CIS]
 registracija
 zakazivanje
 rad sa medicinskom arhivom
 provera postojanja zdravstvenog osiguranja i
 formiranje i obračun faktura zdravstvenog osiguranja.
6
Labaratorijski IS [Laboratory Information System - LIS]
 pristup/porudzbina rezultata
 upravljanje radnim tokom i
 rezultati (izveštaji o rezultatima).
Radiološki IS [Radilogy Information System - RIS]
 zakazivanje prijema
 upravljanje radnim tokom i
 rezultati.
Farmaceutski IS [ Pharmaceutical Information System – PIS]
 klinički aspekt
 menadžment aspekt i
 aspekt kontrole.
Sistemi za rad sa populacijom pomažu klinički rad sa populacijom kao celinom i

smatraju se “Javnim zdravstvenim IS”.
Obuhvataju:
Nadzor nad bolestima
 mortalitet
 kontrola ranih simptoma i
 rutinski nadzor nad infektivnim bolestima/izveštavanje.
Kontrola životne sredine
 čistoća vode
 kvalitet vazduha i
 kvalitet hrane.
Zdravstveno obrazovanje
 planiranje porodice
 higijena i
 kontrola pušenja.
Farmaceutska kontrola
 dozvoljeni formulari
 minimalna lista lekova
 kontrola kvaliteta lekova i
 kontrola famaceutskih cena
7
Sistemi za tretman pomažu klinički rad podpopulacije pacijenata kod kojih je

dijagnostikovana određena bolest i/ili bolesno stanje (disease state).
4.2 Finansijski sistemi

Sadrže sisteme za:
 rad sa izvorima
 rad sa finansijama i
 za upravljanje korišćenjem.

Sistemi za rad sa izvorima pomažu optimizaciji ključnih i/ili skupih izvora.
Sastavni deo ovih sistema su:
Sistemi ljudskih potencijala [HRIS]
 baza podataka o personalu i

 analiza produktivnosti.
Sistemi za rad sa objektima
 baza podataka o objektima

 upravljanje podacima o smeštenim pacijentima i
 upravljanje podacima o posetama.
Sistemi za rad sa biomedicinskom opremom
 baza podataka o medicinskoj opremi

 biomedicinski inžinjering (preventivno održavanje) i
 količina biomedicinske opreme.

Sistemi planiranja u zdravstvu
 racionalizacija izvora i
 planiranje izvora.
Sistemi za rad sa finansijama pomažu u upravljanju novčanim sredstvima.
Obuhvataju:
Budžet
 centralni budžet
 decentralizovani budžet
 porudzbine
 budžet “traking” i
 analiza varijacija.
8
Računovodstvo
 primljeni računi
 računi za plaćanje
 plate i
 obračun fiksnih sredstava.
Finansijska analiza
 standardno finansijsko izveštavanje

 rad sa poslovnim jedinicama
 ad hoc izveštavanje i
 specijalni projekti.
Sistemi zdravstvenog osiguranja (platioci)
 registracija korisnika
 podobnost korisnika
 sakupljanje premija
 rad na ugovorima sa pružaocima usluga
 potvrda zahteva i
 plaćanja pružaoca usluga.
Sistemi za upravljanje korišćenjem pokušavaju da poboljšaju upotrebu ključnih i/ili

skupih izvora finansiranja.
Obuhvataju:
Korišćenje smeštaja pacijenata
 cene smeštaja
 stvarna statistika o dužini boravka [ALOS] i
 proporcija kreveti/pacijenti.
Odnose
 odnos doktor/pacijent
 odnos posete/pacijent
 dnevne statistike o posetama
 statistike o satima za posete i
 obrasci praktičnih analiza.
4.3 Sistemi kvaliteta
9
Ti sistemi analiziraju i unapređuju sistem kvaliteta.
Pokrivaju:
Rad sa smernicama/protokolom
 definisanje smernica/protokola i
 pripadnost smernica/protokola.
Kontrolu infekcija
 bolesti i
 izveštaji o incidentima.
Medicinske greške
 izveštaji o incidentima.
Merenje/analiza ishoda
Pregled zadovoljstva (kao surogat za kvalitet)
 zadovoljstvo pacijenta i
 zadovoljstvo pružaoca usluga.
5. Elektronska kartoteka pacijenta
Elektronska kartoteka pacijenta (EKP), Electronic Patient Record – EPR,

predstavlja jednu od bazičnih aplikacija u ISZ. Sve druge aplikacije i svi podaci vezani za
jednog korisnika zdravstvene zaštite u Srbiji (pacijenta) su povezani sa EKP-a i to na više
nivoa, a koriste se saglasno Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Evropskoj povelji o pravima
pacijenta.
Prelazak na takav oblik zdravstvenih kartona, pružilo bi mnogostruke beneficije

korisnicima i učesnicima u procesu zdravstvene zaštite. Lekari bi brže i jednostavnije
manipulisali podacima, što bi doprineli boljem uvidu u zdravstveno stanje pacijenata.
Lekari bi sve podatke o pacijentu dobijali trenutno, sa zanemarljivom mogućnošću greške.
Aplikacija koja predstavlja elektronsku kartoteku pružala bi velike mogućnosti
pretraživanja lekara nad podacima pacijenata, po različitim kriterijumima, tako da bi
pronalaženje određene vrste informacije iz kartoteke, ili specifičnog kartona, bilo svedeno
na nivo od delića sekunde do nekoliko sekundi. Unos podataka u karton bi takođe bio
olakšan, a najbitnije je da bi svi podaci dobili izuzetan integritet. Podaci iz svakog EKP-a
mogli bi se koristiti u istraživačke i statističke svrhe.
10
6. HISA – Arhitektura informacionih sistema zdravstvene zaštite
Jedan od najvećih problema koji se javljaju u implementaciji HIS sistema je

kompatibilnost i interoperatibilnost između sistema. Na početku razvoja, šezdesetih godina
20. veka, bilo je relativno lako integrisati HIS sistem. Kada je reč o integracijama
pomenutog sistema, danas imamo mnogo teže okruženje. HIS sistemi se proizvode od
strane brojnih konkurentskih kompanija, gde svaka od njih poseduje svoj set pravila i
protokola, tako da je vrlo teško napraviti univerzalni middleware koji bi bio u stanju da
služi kao interfejs između dva ili više različitih sistema. Može se zaključiti da je glavni
nedostatak većine postojećih informacionih sistema zdravstvene zaštite njihova
standardizacija.
Da bi odgovorio na sve urgentnije zahteve današnjice, u sferi informacionih

tehnologija u zdravstvu, a u vezi sa sve izraženijom potrebom za sistem-integracijama na
regionalno-globalnom nivou, evropski Komitet za standarde – CEN (Comité Européen de
Normalisation, Bruxelles) usvojio je set standarda za HIS sisteme i objedinio ih pod
nazivom CEN TC251. Projekat je realizovan kroz sedam radnih grupa (WG1..WG7 –
Working Groups) od kojih je svaka bila zadužena za obradu specifične teme, odnosno
zadatka. Kroz WG1 CEN je definisao i standardnu arhitekturu za ISZZ, kako bi sistemi
mogli biti integrisani i međusobno razmenjivali informacije. Standardi koji se odnose na to
su ENV12967 - HISA - Healthcare Information System Architecture.
7. Uspostavljanje medicinske elektronske biblioteke (MEB) i

unapređenje dijagnostike korišćenjem Interneta, Intraneta, ekspertnih
sistema i telemedicine
7.1 Stanje i pravci razvoja oblasti u svetu
Za razliku od primene informacionih tehnologija (IT) u administrativnom i

finansijskom sektoru zdravstvene zaštite, prisutnih već nekoliko decenija, primena tih
tehnologija u procesu kliničke dijagnostike (CI - Clinical Informatics) relativno je novijeg
datuma. Stepen njenog sadašnjeg razvoja baziran je na integraciji modernih
telekomunikacionih, računarskih i elektronskih tehnologija, koje omogućavaju transfer,
obradu i digitalno skladištenje skoro neograničene količine raznovrsnih medicinskih
podataka i to u realnom vremenu.
U početnoj fazi, razvoj kliničke informatike bio je tesno povezan sa razvojem

telemedicine, da bi se tek tokom poslednje decenije jasno iskristalisali sledeći strateški
ciljevi:
11
 razvoj IT-baziranih resursa za unapređenje kliničke dijagnostike na bazi

“eKnowledge” principa
 razvoj integrisanih informacionih sistema zdravstvene zaštite baziranih na
elektronskom zdravstvenom dosijeu (EZD= EHR Electronic Health Record) i
 integracija savremenih telekomunikacionih i elektronskih tehnologija, u cilju
povećanja efikasnosti i sveobuhvatnosti postojećih i novih informacionih
sistema u medicinske svrhe.
7.2.1. Resursi za elektronski pristup i razmenu medicinskih informacija
Razvoj Interneta/Intraneta i ostalih LAN (Local Area Network) i WAN (Wide Area
Networks) mreža omogućio je ekspanziju elektronskih resursa za pristup medicinskim
informacijama i istraživanjima. Forme ovih resursa su različite i kreću se od lokalnih (baze
pojedinih institucija, bolnica, univerziteta) pa sve do nacionalnih (biblioteka, baza
podataka ili centara).
Kako je www tehnologija, implementirana u kreiranju resursa, već doživela svoju
standardizaciju i savremenu formu, napori se ulažu u:
 povećanje kapaciteta i brzine pristupnih mreža posebno na lokalnom nivou

 proširenje dostupnosti datih resursa što široj populaciji
 uključivanje nerazvijenih i zemalja u razvoju u svetsku globalnu mrežu
elektronskih resursa u medicini i
 popularizaciju datog načina pristupa informacijama i potrebnu edukaciju za
korišćenje elektronskih resursa.
7.2.2. Ekspertni sistemi u funkciji poboljšanja kliničke dijagnostike i lečenja
Ekspertni sistemi (ES) predstavljaju računarske programe bazirane na veštačkoj

intelegenciji (AI-Artificial Intelligence). Oni nisu zamena za doktore, ali im pomažu da što
lakše dođu do tačnije dijagnoze. Upotrebljavaju se skoro u svim oblastima medicine. ES se
najčešće sastoje od sledećih komponenti:
 elektronske baze znanja (knowledge base)

 interfejsnog programa baziranog na usvojenim pravilima (intrerface machine) i
 komandnog i manipulativnog interfejsa (user interface).
ES novije generacije, pored bazične strukture, poseduju odgovarajuće
komunikacione i alarmne komponente za lakšu interakciju sa korisnikom.
Prvi ES u medicini pojavljuju se tokom 60-tih godina da bi svoju pravu ekspanziju

počeli da beleže tokom 70-tih godina. Neki od starijih ekspertnih sistema eksploatisanih u
medicini bili su: MYSIN, CASNET, Internist, Internist II, PIP, Digitalis Therapy Advisor,
EXPERT, Ledi-2, UMDES, MODIS-2, JOSEPH, itd. Od novijih ekspertnih sistema, u
upotrebi su: Germalert, Help, Thorask, Derma Dex, Pepid, ADE, CCIS, FACTS, Geninfer,
LarsenMammonet, Acorn, Cadiag 2.TDW, ICONS, Diagnosis Pro, CMD, MSO itd.
12
Savremeni ekspertni sistemi baziranu su na www tehnologiji, što omogućava njihovu

široku upotrebu, odnosno dostupnost velikom broju korisnika, kao i mogućnost integracije
u globalnu (svetsku) mrežu ES-a.
8. Unapređenje modela zdravstvene zaštite primenom informacionih

tehnologija
Vizija eZdravstva za Srbiju je unaprediti kvalitet, pristup i efikasnost sistema

zdravstvene zaštite integracijom zdravstvenih usluga kroz upotrebu informaciono-
komunikacionih tehnologija, i podržati transformaciju zdravstvenog sistema prema
korisnički orijentisanom sistemu (prema čoveku-pacijentu). Sve informacije potrebne
zdravstvenim radnicima, administraciji, menadžerima, donosiocima odluka na strateškom
nivou i pacijentima biće dostupne na bilo kom mestu i u bilo koje vreme, na način koji je
siguran i bezbedan, kako za sistem eZdravstva, tako i za korisnika.
Ova vizija podrazumeva:
● Svakog stanovnika pratio bi njegov elektronski zdravstveni karton bez obzira gde se
nalazi prilikom kontakta sa zdravstvenim sistemom Republike, koji bi obezbedio
pouzdane, sigurne, bezbedne i pravovremene informacije;
● Klinička praksa u zdravstvenim ustanovama bi se menjala tako da bi put pacijenta kroz
zdravstveni sistem biti posmatran integralno, a ne parcijalno kao niz epizoda;
● Zahvaljujući primeni i korišćenju novih tehnoloških rešenja, kao npr. telemedicine, bila
bi poboljšana dostupnost zdravstvenih usluga i prevazišlo bi se manjak specijalizovanog
zdravstvenog kadra u nekim područjima;
● Praćenje pokazatelja zdravlja stanovništva i implementacija programa javnog zdravlja bi
se pratila uz minimalna dodatna administrativna opterećenja zdravstvenih radnika.
Istovremeno, primenom novih alata, tipa dubinskog istraživanja podatka (engl. data
mining), bilo bi omogućeno sistemima upozoravanja javnog zdravstva da rano uoče
nestandardne pojave, brže i lakše ih lociraju iidentifikuju potencijalne veze i na vreme
intervenišu;
● Planiranje i upravljanje zdravstvenim sistemom bilo bi zasnovano na podacima i
informacijama dostupnim u elektronskim bazama podataka u realnom vremenu i prostoru,
što bi omogućilo brzu reakciju u slučaju problema u sistemu. Poboljšana kontrola bi dovela
do smanjenja troškova i ušteda u sistemu.
8.1. Principi za realizaciju Strategije
a) Osoba/pacijent je u centru eZdravstva – bio bi imperativ koji se ugrađuje u

razvoj informacionih sistema i servisa i organizaciono-procesne promene;
b) Rešenja eZdravstva bilo bi projektovano po savremenim tehnološkim principima koja
zadovoljavaju principe operativnosti, horizontalnim i vertikalnim ravnima;
v)Trebalo bi graditi na kvalitetnim osnovama koje postoje, iskoristiti dobre prakse na
terenu i uvoditi novo samo tamo gde ne postoji solidna osnova za modifikaciju i
nadgradnju;
g) Podaci bi treblo da se prikupljaju jednom i samo jednom u toku obrade pacijenta.
Podaci koji se rutinski prikupljaju kao neodvojivi deo procesa pružanja usluge morali bi
biti primarni izvor informacija;
13
d) Trebalo bi identifikovati i graditi sistemska rešenja prijateljski orijentisana prema

korisniku;
Svi procesi morali bi da poštuju principe elektronske sigurnosti i poverljivosti.
Pristup, obrada i korišćenje ličnih zdravstvenih informacija morala bi biti u skladu sa
pravnim okvirom koji jasno definiše ove procese i principe. Posebne mere morale bi da se
preduzmu da bi se obezbedila zaštita ličnih i osetljivih informacija.
8.1.1. Ciljevi Strategije
Za ostvarenje postavljene vizije definisan je sledeći opšti cilj:

Uspostaviti elektronski zdravstveni karton (EZK) (engl. Electronic Health Record - EHR)
za svakog stanovnika i obezbediti besprekorno, pouzdano, sigurno i pravovremeno
pružanje zdravstvenih informacija između davalaca zdravstvenih usluga, bez obzira na
mesto i vreme pružanja zdravstvene usluge.
Za realizaciju opšteg cilja definišu se sledeći specifični ciljevi:

1. Uspostaviti strateško upravljanje razvojem i primenom informaciono
komunikacionih tehnologija u zdravstvenom sistemu;
2. Poboljšati dostupnost informacija o zdravlju za stanovništvo;
3. Poboljšati informatičku pismenost;
4. Uspostaviti standarde i normative za podatke i komunikaciju u zdravstvenom sistemu;
5. Uspostaviti elektronsku razmenu izveštaja;
6. Izgraditi digitalnu komunikacionu infrastrukturu;
7. Uvesti elektronski medicinski karton;
8. Uspostaviti centar zdravstvenih podatka;
9. Uvesti elektronski zdravstveni karton;
10. Obezbediti sigurnost i privatnost podataka;
1. Uspostaviti strateško upravljanje razvojem i primenom informaciono-

komunikacionih tehnologija u zdravstvenom sistemu
Za realizaciju cilja neophodno je provesti sledeće aktivnosti:

a) Uspostaviti telo koje će usmeravati razvoj i implementaciju informaciono-komun
ikacionih tehnologija u zdravstvenom sistemu. Telo bi se bavilo sagledavanjem potreba
zdravstvenog sistema, planiranjem, koordinacijom i kontrolom realizacije inicijativa;
b) Definisati IKT politike za sistem zdravstvene zaštite i sektor zdravstva u celini;
v) Promovisati zajedničke napore Vlade, zdravstvenih stručnjaka, agencija i institucija i
međunarodnih organizacija za poboljšanje aspekata zdravstvene zaštite putem primene
informaciono-komunikacionih tehnologija.
2. Poboljšati dostupnost informacija o zdravlju za stanovništvo
Da bi se povećala dostupnost kvalitetnih informacija i sadržaja o zdravlju

razumljivih stanovništvu, potrebno je izgraditi entitetski zdravstveni portal. Sadržaj portala
bi podsticao i promovisao zdrave stilove života i prevenciju bolesti. Istovremeno, građani
bi imali dostupne informacije o zdravstvenim ustanovama, uslugama koje se pružaju, kao i
svim ostalim elementima koji su bitni za realizaciju mera koje mogu preduzeti građani za
lečenje i prevenciju bolesti.
14
3. Poboljšati informatičku pismenost
Obuka krajnjih korisnika, a pogotovo zdravstvenih radnika i saradnika, spada u red

vrhunskih prioriteta ove strategije i predstavlja potreban uslov za njenu uspešnu
implementaciju. Da bi zdravstveni radnik u svom redovnom radu koristio bilo koju
aplikaciju, potrebna je obuka. Obuka zdravstvenih radnika, najveće buduće grupe korisnika
IKT u zdravstvenom sistemu, trebalo bi da bude organizovana aktivnost.
a) Evropska kompjuterska vozačka dozvola ECDL (European Computer Driving License)
trebalo bi da predstavlja osnovni vid obuke za informatičko opismenjavanje;
b) Prilikom uvođenja nove aplikacije, servisa ili sistema za korisnike bi trebala da se
organizuje obuka za korišćenje, na način koji će minimalno ugroziti njihov radni proces;
v) Zdravstvene ustanove bi trebale da podrže i olakše pristup novim saznanjima u nauci i
struci preko interneta i iz drugih izvora informacija radi podsticanja istraživanja u oblasti
zdravstvene zaštite;
g) Podržalo bi se uspostavljanje veb portala sa sadržajem za zdravstvene radnike, njihovo
profesionalno i opšte usavršavanje;
d) Pružila bi se podrška programima teletreninga i video-konferencija za potrebe
komunikacije i obuke na daljinu.
4. Uspostaviti standarde i normative za podatke i komunikaciju u zdravstvenom

sistemu
Entitetski sistem eZdravstva trebalo bi da predstavlja heterogen sistem sastavljen od

većeg broja različitih in formacionih sistema koji moraju da ostvaruju pouzdanu
komunikaciju i saradnju u cilju razmene potrebnih podataka. Za ostvarenje cilja, potrebno
je realizovati sledeće aktivnosti:
1. Usaglasiti postojeće šifarnike koje koriste zdravstvene ustanove, Fond zdravstvenog
osiguranja i Institut za zaštitu zdravlja, a posebno:
a) Jedinstveni šifarnik korisnika zdravstvene zaštite;
b)Jedinstveni šifarnik zdravstvenih ustanova;
v) Jedinstveni šifarnik zdravstvenih radnika;
g) Jedinstveni šifarnik medicinskih usluga, nalaza i procedura;
d) Šifarnik dijagnoza;
e) Šifarnik lekova i sanitetskog materijala;
ž) Šifarnik zanimanja u zdravstvu.
15
ZAJEDNIČKI CILJEVI
Pacijenti Davaoci Administracija Istraživači Donosioci

usluga odluka
Zadržati Dobiti uvid u Fokus na Argumentova Blagovremen
kontrolu nad sve alate koji no istraživati o dobiti
zdravstvenim relevantne pomažu pojave u podatke i
kartonima: informacije i efikasnijem zdravstvenom informacije za
-sigurnost baviti se radu, fokus sistemu: donošenje
upotrebe; strukom: na -obezbediti odluka:
-kontrola -lakši pristup informacije povezivanje i -podaci
pristupa; potrebnim od poslovnog poređenje moraju biti
-mogućnost informacijama značaja: višestrukih prikupljeni i
pregleda ; -pratiti izvora obrađeni;
zapisa; -manje troškove, podataka; -mogućnost
Smanjenje administrativ. prihode i -odrediti finansijskog
zahteva za opterećenje; rashode; prioritete na praćenja i
informacije -pomoć pri -identifikovati osnovu revizije;
koje se odlučivanju mogućnost i postojećih
ponavljaju: bez prekida unapređenje podataka.
-lični,adminis. lečenja. upravljanja;
I demografski -unaprediti
podaci; sisteme
Istorije kontrole.
lečenja.
ALATI I TEHNOLOGIJE
PODACI, INFORMACIJE I ZNANJE
Slika 2. -Očekivanja učesnika u zdravstvenom

sistemu od primene IKT-a
Pri usaglašavanju šifarnika poštovali bi se međunarodni standardi. Za kodiranje

pojava koje prevazilaze okvire sistema zdravstvene zaštite, a nisu obuhvaćeni
16
međunarodnim i entitetskim standardima, koristili bi se opšteprihvaćeni principi za

kodiranje i norme kodiranja.
2. Napraviti minimalni zajednički zdravstveni model podataka

Upravljanje i razmena medicinskih podataka uključuje: kreiranje, memorisanje,
ažuriranje i pristup podacima. Razmena podataka između heterogenih sistema uglavnom se
ostvaruje razmenom određenog skupa hijerarhijski standardizovanih medicinskih poruka.
Standardizacija referentnog informacionog modela i referentnog terminološkog sistema
samo su potreban uslov za postizanje semantičke interoperabilnosti u entitetskom sistemu
eZdravstva.
3. Utvrditi arhitekturni okvir za sistem eZd-ravstva

Buduća entitetska zdravstvena mreža predstavljaće heterogen sistem sačinjen od
različitih hardverskih i softverskih platformi. Funkcionalan ciljni sistem eZdravstva
zahteva potpunu semantičku interoperabilnost svih komponenti. Projektovanje i razvoj
ovakvog okruženja može biti realizovan servisno-orijentisanom arhitekturom (SOA) (engl.
Service Oriented Architecture - SOA).
Domenski servisi PREZENTACIONI

SERVISI
Laboratorijski PORTAL eZdravstva

Dijagnostički
Farmaceutski servisi Klinički
servisi servisi servisi Republike Srbije
Lokator Objavljivanje Bezbednost Upravljanje Razmena

KOMUNIKACIONI
servisa servisa identitetom poruka
I OSNOVNI
SERVISI
IDENTIFIKATORI EHR
RESURSI
Servis za
Servisi za Servisi za indeksiranje
identifikaciju identifikaciju medicinskih Termini
pacijenata zdravstvenih podataka
ustanova
Servis za Katalog
lociranje standarda
Servisi za Servisi za
identifikaciju identifikaciju
zdravstvenih zdravstvenih Servis za
radnika usluga arhiviranje
INFRASTRUKTURNI SERVISI
Slika 3. Ciljna servisno orjentisana arhitektura prikazana na najvišem

nivou apstrakcije
5. Uspostaviti elektronsku razmenu izveštaja

17
Da bi se omogućila elektronska razmena izveštaja između zdravstvenih ustanova i

institucija sistema, a primarno sa Fondom zdravstvenog osiguranja i Institutom za zaštitu
zdravlja, potrebno je preduzeti sledeće aktivnosti:
a) Opisati, odrediti atribute i definisati klase podatka koji se prikupljaju u zdravstvenom

sistemu kroz redovne zdravstvene statistike i sisteme izveštavanja.
b) Izmieniti zakonski okvir za oblast obaveznih evidencija u oblasti zdravstva. Praksa
prikupljanja podataka i izveštavanja bi se uredila na način da se omogući formiranje
registara (npr. dijabetesa) od interesa za zdravstveni sistem i za obaveze izveštaanja prema
međunarodnim sporazumima,
v) Razviti ili podići na viši nivo referente baze podataka (Fond, Institut, Ministarstvo) i
obezbediti dvosmernu komunikaciju s lokalnim korisnicima/ aplikacijama.
6. Izgraditi digitalnu komunikacionu infrastrukturu
Digitalnu infrastrukturu je potrebno izgraditi na dva nivoa: na republičkom, kojom

bi se povezale zdravstvene ustanove i institucije sistema i lokalnom, unutar svake
zdravstvene ustanove. Entitetska infrastruktura za zdravstveni sistem trebalo bi da se
izgradi na postojećim kapacitetima, kao virtuelna privatna mreža (engl. Virtual Private
Network - VPN). Mrežna infrastruktura morala bi da raspolaže adekvatnim propusnim
obimom na svim lokacijama, a pristup na krajnjim tačkama trebalo bi da je omogućen
različitim mrežnim tehnologijama i uređajima (mobilni telefoni, prenosni personalni
računari, itd.). Za povezivanje glavnih lokacija koristila bi se posebna virtuelna privatna
mreža realizovana putem servisne mreže. Pomoću ove mreže bili bi povezani svi veći
subjekti u zdravstvenom sistemu. Svaka aplikacija koja koristi resurse infrastrukture bi, u
zavisnosti od prioriteta, dobijala različite propusne obime i prava pristupa. Korisnici koji
zahtevaju manje propusne obime spajali bi se korišćenjem internet tehnologije,
realizacijom VPN konekcija. Potrebno je realizovati odgovarajuću rezervnu infrastrukturu,
koja će, u slučaju otkaza ili havarije entitetske mreže, obezbediti prenos podatka za vitalne
aplikacije i servise u zdravstvenom sistemu. U zdravstvenim ustanovama, ako već ne
postoje, izgraditi lokalne komunikacione mreže. Mreže bi se bazirale na strukturnom
kabliranju i aktivnoj opremi koja bi omogućila povezivanje sa entitetskom infrastrukturom.
Između glavnih objekata zdravstvenih ustanova i terenskih ambulanti komunikaciona
infrastruktura bi se uspostavila koristeći
postojeće javne komunikacione kanale i usluge, od telekom operatera.
7. Uvesti elektronski medicinski karton
Elektronski medicinski karton (skraćeno:EMK) predstavlja skup podataka u

elektronskom obliku o medicinskim tretmanima pacijenta u okviru neke zdravstvene
ustanove. Međutim, EMK nije samo repozitorijum kliničkih podataka, već i celokupno
aplikativno okruženje za potpuno informatičko praćenje medicinskih tretmana pacijenta i
vezanih administrativnih i finansijskih obaveza u okviru zdravstvene ustanove. Osnov
EMK sistema čini repozitorijum kliničkih podataka – baza podataka sa kliničkim podacima
pacijenta. Kontrolisani medicinski vokabular (terminiološki servis) treba da obezbeđuje
konzistentne i uporedive unose kliničkih podataka u repozitorijum. EMK okruženje treba
da raspolaže adekvatnim aplikativnim servisima za potpuno i jedinstveno kliničko
18
dokumentovanje za sve zdravstvene radnike, kojima obezbeđuje i podršku u donošenju

medicinskih odluka, adekvatnu farmaceutsku podršku i proceduralnu (engl. workflow)
podršku (naručivanje pacijenata, prijem pacijenta, itd.). EMK, kao najznačajniji segment
integralnog informacionog sistema zdravstvene ustanove, treba da raspolaže
odgovarajućim interfejsom za komunikaciju sa ostalim medicinskim (laboratorija, rendgen,
magnetna rezonanca, kompjuterska topografija, itd.) i nemedicinskim podsistemima
(administrativni, finansijski, itd.). Podaci iz repozitorijuma kliničkih podataka ili u EMR
sistemu zdravstvene ustanove predstavljaju osnov za formiranje entitetskog sistema
elektronskih zdravstvenih zapisa (EZZ). Sam elektronski medicinski karton predstavljao bi
izvor podataka, informacija i bazičnih evidencija bitnih za zdravstvenu ustanovu, kao što
su troškovi u procesu pružanja zdravstvene usluge, učinak medicinskih radnika.
Elektronski medicinski karton bio bi stavljen u upotrebu kod svih timova porodične
medicine.
repozitorijum
EMK
Podrška Klinička Elektronski zdravstveni

odlučivanju Medicinski sažetak
dokumentacija sažetak
Farmaceutska
Medicinske EZS
podrška
procedure repozitoriju
m
Laboratorija Administrativni
servisi
Dijagnostika Finansijski servisi
Medicinski Nemedicinski
informacioni sistemi administrativni servisi
Slika 4. Struktura elektronskog medicinskog kartona i

veza sa entitetskim sistemom
8. Uspostaviti centar zdravstvenih podataka
Zdravstvena mreža Srbije trebalo bi da omogući razmenu relevantnih podatka

između ustanova i institucija, u cilju podrške adekvatnoj i efikasnoj zdravstvenoj zaštiti
pacijenata. Zdravstvena mreža imala bi sledeće osnovne osobine: tehnička infrastruktura
koja obezbeđuje bezbednu komunikaciju (autentifikacija, integritet i poverljivost podataka)
između zdravstvenih ustanova bez obzira na njihovu lokaciju; prenos relevantnih
medicinskih podataka od zdravstvene ustanove locirane unutar entitetske mreže; pristup
19
medicinskim podacima pacijenta uz poštovanje uvažavanja principa privatnosti i isključivo

uz saglasnost pacijenta; jednoznačna identifikacija aktera (pacijenti i zdravstveni radnici);
vođenje žurnala i statistika o svim aktivnostima u sistemu.
Da bi zdravstvena ustanova zadovoljila navedene osobine, potrebno je da zadovolji
sledeće kriterijume:
 Interoperabilna mrežna infrastruktura garantuje bezbednu i pouzdanu razmenu
 informacija, uz uvažavanje principa poverljivosti i privatnosti;
 Jedinstvena identifikacija pacijenata, zdravstvenih radnika i ustanova;
 Bezbedan pristup demografskim i medicinskim podacima pacijenata u entitetskom
 repozitorijumu uz adekvatnu autentifikaciju i autorizaciju;
 Primena usklađenih kodnih sistema, klasifikacija i kontrolisanih vokabulara radi
konzistentnih i uporedivih unosa kliničkih podataka;
 Pouzdano vođenje žurnala o svim događajima i transakcijama u sistemu;
 Obezbeđen interfejs za pristup i upotrebu rešenja za identifikaciju.
Centar zdravstvenih podataka raspolagao bi sledećim resursima:

-entitetski repozitorijum zdravstvenih podataka pacijenata (EZZ repozitorijum) sa
servisima za lociranje i manipulaciju medicinskim podacima pacijenata (EZZ servisi),
entitetski registri eZdravstva (pacijenti, zdravstveni radnici, ustanove i usluge) sa servisima
za jedinstvenu identifikaciju svih učesnika u sistemu eZdravstva, terminološki server sa
entitetskim vokabularom eZdravstva, servis za kontrolu pristupa i vođenje žurnala o svim
aktivnostima u sistemu.
Entitetski registar
zdravstvenih usluga
Katalog standarda Servis za identifikaciju

e-zdravstva zdravstvenih usluga Entitetski registar
zdravstvenih
ustanova
Entitetski Servis za identifikaciju
vokabular Terminološki zdravstvenih ustanova
ezdravstva
servis Entitetski registar
zdravstvenih
Servis za identifikaciju radnika
Servis za kontrolu zdravstvenih radnika
Žurnal
aktivnosti pristupa
Entitetski registar
Servis za identifikaciju pacijenata
Entitetski pacijenata
repozitorijum
EZZ servisi
Nacionalni centar
zdravstvenih podataka
Portal e-
zdravstva
Slika 5. Centar zdravstvenih podataka
20
Servis za kontrolu pristupa i vođenje žurnala treba da, na osnovu entitetskih

registara pacijenata, zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika, obezbedi adekvatne
mehanizme za kontrolu pristupa poverljivim podacima i evidentira sve aktivnosti u
sistemu, i tako omogući pacijentima da provere pristupe vlastitim medicinskim podacima,
a licima za duženima za bezbednost utvrđivanje zloupotreba. Katalog standarda eZdravstva
predstavlja kolekciju standarda i specifikacija od suštinskog značaja za uspostavljanje
semantički interoperabilnog entitetskog sistema eZdravstva. Katalog treba da uključuje sve
obavezujuće standarde, kao i sve specifikacije i preporuke entitetskog tela odgovornog za
uspostavljanje sistema eZdravstva. Veza zdravstvene mreže sa mrežama u okruženju
trebala bi da se ostvaruje preko jedinstvenog entitetskog čvora (interfejsa).
9. Uvesti elektronski zdravstveni karton
Elektronski zdravstveni karton (EZK) (engl. Electronic Health Record - EHR) je

skup podataka o zdravstvenom stanju i medicinskim stanjima i tretmanima pacijenta tokom
celog njegovog života i predstavlja jednu od najznačajnijih komponenti ciljnog sistema
eZdravstva. EZK sadrži sve relevantne zdravstvene informacije o pacijentu, ali i druge
nemedicinske podatke, kao što su npr. demografski podaci.
Ključne komponente elektronskog zdravstvenog kartona su :
● Administracija – sadrži demografske podatke korisnika zdravstvene zaštite i podatke o
osiguranju, sve podatke o prijemima, otpustima i transferima u zdravstvenim ustanovama, i
relevantne pravne detalje. Demografski podaci i podaci o osiguranju locirani su u
entitetskom registru pacijenata, a ostali podaci u entitetskom EZK repozitorijumu;
● Laboratorija – sadrži rezultate laboratorijskih analiza koje u EZK repozitorijum šalju
laboratorijski servisi (laboratorijski informacioni sistemi);
● Dijagnostika – sadrži pokazivače prema relevantnim podacima u odgovarajućim
repozitorijumima koji su locirani u eksternim sistemima izvan entitetskog zdravstvenog
informacionog centra. Osim toga, može i da sadrži rendgenske snimke, ultrazvučne, CT,
MR i druge rezultate koje u EZK repozitorijum šalju dijagnostički servisi (uobičajeno za
one servise za koje se pretpostavlja da neće uvek biti dostupni);
● Farmacija – sadrži podatke o propisanim terapijama i izdatim receptima;
Porodična medicina i specijalističko konsultantske ambulante - sadrži sažetke sa
karakterističnim podacima o medicinskim tretmanima u ambulantama porodične medicine
i specijalističkim ambulantama (simptomi, upute za specijalističke preglede, laboratorijske
analize i dijagnostička snimanja, izdate recepte, itd.), koje u EZK repozitorijum šalju
informacioni sistemi iz ustanova primarne zdravstvene zaštite;
● Klinička dokumentacija – sadrži karakteristične detalje o kliničkim tretmanima pacijenta
u vidu medicinskog sažetka, koji u EZK repozitorijum šalju bolnički informacioni sistemi
(direktno ili preko elektronskog medicinskog kartona pacijenta);
● Skup podataka za vanredne okolnosti – sadrži bitne administrativne i medicinske
informacije o pacijentu, kako bi se omogućila efikasna i pravovremena medicinska njega u
vanrednim okolnostima.
21
ELEKTRONSKI ZDRAVSTVENI KARTON
Administrativni podaci
Podaci za vanredne
Demografski Podaci o Prava okolnosti
podaci osiguranju pristupa
Medicinski podaci
Laboratorijska Dijagnostička
Ambulantna Farmaceutska
Klinička
komponenta komponenta komponenta komponenta
komponenta
Laboratorijski Dijagnostički Bolnički Ambulante Apoteke

servis servisi servisi
Slika 6. Osnovne komponente elektronskog

zdravstvenog kartona
Informacije sadržane u EZK repozitorijumu su veoma heterogene prirode i

prikupljaju se iz zdravtvenih ustanova koje pružaju različite medicinske usluge. Mogućnost
deljenja tih informacija između više autorizovanih korisnika predstavlja najznačajniju
karakteristiku EZK sistema. To nameće zahteve u pogledu interoperabilnosti krajnjih
tačaka koje razmenjuju i dele informacije (ambulante, bolnice,apoteke,itd.).
Semantička interoperabilnost će se postići standardizacijom EZK parametra i to:
sadržaj, struktura, tehnologija i organizacija. Standardizacija sadržaja i strukture vezana je
za korišćenje terminoloških sistema za kodiranje elemenata EZK sistema koji se
razmenjuju. Tehnološki nivo definiše softverske i hardverske komponente EZK sistema, i
njihovu distribuciju, dok se organizacioni nivo fokusira na organizacione promene usled
primene EZK sistema, kao što su poslovni procesi, procedure, protokoli, uloge,
bezbednosna politika, itd. Arhitektura sistema elektronskog zdravstvenog kartona će imati
centralizovanu arhitekturu, koju čine centralni entitetski registar pacijenata i EZK
repozitorijum sa medicinskim sažecima i pokazivačima (engl. pointers) prema potpunim
EZK poda cima u informacionim sistemima zdravstvenih ustanova. Entitetski EZK
repozitorijum treba da se implementira zajedno sa entitetskim elektronskim registrom
pacijenata u okviru Centra zdravstvenih podataka. Implementacija treba da sledi pristup
pružanja informacija“, koji podrazumeva da informacioni sistemi zdravstvenih ustanova,
nakon završene medicinske usluge ili lečenja, šalju odgovarajući (standardizovani)
medicinski sažetak u centralni EZK repozitorijum. Implementacija entitetskog EZK
sistema uključuje implementaciju adekvatnih komunikacionih i infrastrukturnih EZK
servisa za autorizaciju pristupa, terminološku doslednost, indeksiranje i pronalaženje
podataka, razmenu podataka sa krajnjim tačkama u entitetskoj zdravstvenoj mreži, itd.
22
Medicinski sažeci treba da budu indeksirani na osnovu demografskih podataka pacijenta i

drugih meta-atributa kako bi se olakšalo njihovo pretraživanje.
10. Obezbediti sigurnost i privatnost podataka
Razmena poverljivih podataka u sistemu eZdrav- stva biće veoma intenzivna. Ova
razmena sama po sebi stvara rizik i nameće zahteve u pogledu bezbednosti i privatnosti
prenesenih podataka, imajući u vidu prirodu ličnih medicinskih i demografskih podatka.
Ovo upućuje da se problem bezbednosti i privatnosti podataka mora rešavati istovremeno i
komplementarno sa problemima vezanim za način i predmet komunikacije. Sistem
eZdravstva, koji je u osnovu sistem međusobno povezanih informacionih sistema koji dele
i razmenjuju podatke, nameće dodatne zahteve u pogledu bezbednosti i privatnosti
podataka. Sledeća ključna pitanja potrebno je rešiti:
 format identifikatora za profesionalce i pacijente,
 autentifikacija profesionalaca i ustanova,
 jedinstvena autorizacija na entitetskom nivou za sve EHR servise,
 uspostavljanje bezbednosnih servisa,
 vođenje žurnala o aktivnostima i svim transakcijama u sistemu,
 omogućavanje pristupa podacima isključivo na osnovu dozvole pacijenta,
 anonimizacija privatnih podataka za sekundarne primene.
Svaki pristup podacima mora biti jednoznačno identifikovan i evidentiran, a izmene

i digitalno potpisane. Svaki pristup podacima će se evidentirati u sistemu, pri čemu
pacijent treba da ima mogućnost uvida.
8.1.3. Praćenje i ocenjivanje strategije
Praćenje (monitoring) Strategije se bavi procenom na koji način se koriste resursi i

realizuju proizvodni rezultati u toku implementacije Strategije. Monitoring predstavlja
stalnu i metodološku procenu podataka u toku inicijative koji se upoređuju sa postavljenim
očekivanjima. Ako se nalazi ne slažu, potrebno je modifikovati plan, proces, očekivanja, ili
njihovu kombinaciju. Ocenjivanje (evaluacija), sa druge strane, bavi se dugoročnim
krajnjim ciljevima i uticajem na ostvarenje postavljene vizije. U tom kontekstu, procenom
inicijative se pokušava doznati kakav je bio uticaj na ciljnu grupu i do kojeg stepena su se
postigli postavljeni ciljevi. Zbog izuzetne složenosti ove inicijative i velike povezanosti i
uslovljenosti drugim reformskim inicijativama i osetljivosti na uticaje van zdravstvenog
sistema, ostvarenje ove Strategije će se integralno pratiti i ocenjivati.
23
Zaključak
Primena informacionih sistema u zdravstvu je područje informacionog društva kroz

koje se zdravstvenom sistemu može dati najveća vrednost. Rešenja eZdravstvapoboljšavaju
napredak u zdravstvenoj delatnosti, omogućavaju bolje upravljanje, širenje medicinskih
znanja i pomažu razvoju zdravstvene delatnosti (medicine) utemeljene na dokazima.
Namenjena su svim učesnicima u zdravstvu: pacijentima za pronalaženje pravih
informacija u obliku koji njima odgovara, daavaocima zdravstvenih usluga za pristup
elektronskoj dokumentacijipacijenta, koja nastaje u momentu kontakta sa pacijentom,
upravljačima zdravstvenog sistema za pripremanje i korišćenje organizacionih i poslovnih
informacija.
Upotrebom savremenih informaciono-komunikacionih metoda realizovali bi se
sledeći ciljevi:
 izvršila bi se modernizacija sistema zdravstvene zaštite primenom odgovarajućih
informacionih mreža elektronske zdravstvene dokumentacije i telemedicinskih
tehnologija u delu u kojem to već nije realizovan;
 opterećivanje bolničkog osoblja, lekara i korisnika odgovarajućim ICT uslugama,
alatima i aparatima, bilo bi smanjeno na najmanju moguću meru, što bi sa druge
strane stimulisalo zdravstvene radnike na veću upotrebu računara;
 podsticao bi se pravilan odnos stanovništva ponudom visokokvalitetnih sadržaja o
zdravim stilovima života i prevenciji bolesti na odgovarajućem mrežnom portalu;
 promovisali bi se međunarodni standardi za razmenu zdravstvenih podataka;
 bila bi poboljšana zdravstvena zaštita osetljivih grupa stanovništva, posebno žena i
dece u udaljenim nerazvijenim krajevima;
 aktivnosti bi bile usmerene na jačanje i širenje inicijative zasnovane na ICT-u za
pružanje zdravstvene i humanitarne pomoći u slučaju humanitarnih katastrofa ili
hitnih situacija.
24
Literatura:
1.Devaja Striber Dubravka; Zdravković Svetozar; Dušan Jovanović – Medicinske slike u

domenu interkonekcije WEB tehnologija, PACS-a i teleradiologije- razvojni projekat
2.Janković D., Rajković P., “Medicinski informacioni sistemi – značaj i struktura”, XXXI
Simpozijum o operacionim istraživanjima, Iriški venac, Fruška Gora, 14-17.09.2004, 173-
176.
3. www.sbm.co.yu – medicinski informacioni sistem
4. www.doctor.co.yu
5. www.internetogledalo.com
25

Unapređenje Modela Zdravstvene Zaštite

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Unapređenje Modela Zdravstvene Zaštite

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SEMINARSKI RAD

Predmet: Modelovanje i optimizacija poslovnih

Tema: Unapređenje modela zdravstvene zaštite

2. Delatnosti informacionog sistema zdravstvene zaštite ..........................................4

3. Prednosti informacionog sistema zdravstvene zaštite ............................................5

4. Organizacija ISZZ ...................................................................................................6

5. Elektronska kartoteka pacijenta ........................................................................... 10

6.HISA – Arhitektura informacionih sistema zdravstvene zaštite ............................. 11

6. Uspostavljanje medicinske elektronske biblioteke ...............................................11

7. Uspostavljanje medicinske elektronske biblioteke .....................................................11

8. Unapređenje modela zdravstvene zaštite primenom informacionih tehnologija ..........13

Svaka kompanija na svom razvojnom putu definiše svoju misiju i viziju. U

 povezivanje svih lokalnih informacionih sistema u integralni informacioni sistem

Opšti ciljevi su:

2. Delatnosti informacionog sistema zdravstvene zaštite

Glavne delatnosti ISZZ su:

 zdravstvena delatnost (dijagnostika, lečenje, nega)

 ažuriranje stanja svih resursa

Slika 1 - Savremeno zdravstvo podrazumeva najnovija dostignuća u IT

Benefiti ISZZ u odnosu na klasični pristup su višestruki. Najznačajniji su:

Savremeni integralni ISZZ mora predstavljati fuziju sledećih povezanih sistema:

4.1 Klinički sistemi

Ovi sistemi obuhvataju sisteme za:

Sistemi za rad sa pacijentima podržavaju klinički rad sa pacijentima i obuhvataju:

Bolnički IS [Hospital Information System - HOIS]pred-prijem

Klinički IS [Clinical Information System - CIS]

Labaratorijski IS [Laboratory Information System - LIS]

Radiološki IS [Radilogy Information System - RIS]

Farmaceutski IS [ Pharmaceutical Information System – PIS]

Sistemi za rad sa populacijom pomažu klinički rad sa populacijom kao celinom i

Nadzor nad bolestima

Kontrola životne sredine

Sistemi za tretman pomažu klinički rad podpopulacije pacijenata kod kojih je

4.2 Finansijski sistemi

Sastavni deo ovih sistema su:

Sistemi ljudskih potencijala [HRIS]

 baza podataka o personalu i

 baza podataka o objektima

Sistemi za rad sa biomedicinskom opremom

 baza podataka o medicinskoj opremi

Sistemi planiranja u zdravstvu

Sistemi za rad sa finansijama pomažu u upravljanju novčanim sredstvima.

 standardno finansijsko izveštavanje

Sistemi zdravstvenog osiguranja (platioci)

Sistemi za upravljanje korišćenjem pokušavaju da poboljšaju upotrebu ključnih i/ili

Korišćenje smeštaja pacijenata

4.3 Sistemi kvaliteta

Ti sistemi analiziraju i unapređuju sistem kvaliteta.

Pregled zadovoljstva (kao surogat za kvalitet)

5. Elektronska kartoteka pacijenta

Elektronska kartoteka pacijenta (EKP), Electronic Patient Record – EPR,

Prelazak na takav oblik zdravstvenih kartona, pružilo bi mnogostruke beneficije

6. HISA – Arhitektura informacionih sistema zdravstvene zaštite

Jedan od najvećih problema koji se javljaju u implementaciji HIS sistema je

Da bi odgovorio na sve urgentnije zahteve današnjice, u sferi informacionih

7. Uspostavljanje medicinske elektronske biblioteke (MEB) i

7.1 Stanje i pravci razvoja oblasti u svetu

Za razliku od primene informacionih tehnologija (IT) u administrativnom i

U početnoj fazi, razvoj kliničke informatike bio je tesno povezan sa razvojem

 razvoj IT-baziranih resursa za unapređenje kliničke dijagnostike na bazi

7.2.1. Resursi za elektronski pristup i razmenu medicinskih informacija

 povećanje kapaciteta i brzine pristupnih mreža posebno na lokalnom nivou

7.2.2. Ekspertni sistemi u funkciji poboljšanja kliničke dijagnostike i lečenja