Савремена технологија и

економија у здравству

Студент: Јелена Сарић,

ОСС - физиотерапеут, 18/2018
Ментор: Сања Коцић
Савремена (информациона) технологија

Здравствене организације у Републици Србији су раније

највећи део својих података чували у здравственим
картонима који су складиштени у картотекама.
Тако ускладиштеним подацима се морало приступати
физички и само на оном месту где се ти картони чувају, што
је веома неефикасан систем.
 Увођењем електронских здравствених картона се значајно изменио
начин рада и значајно се изменио постојећи здравствени систем, а
тако се омогућило брже и тачније постављање дијагнозе, самим тим и
квалитетније лечење. То је била директна последица повећане
доступности података и тако су сви аутентификовани и ауторизовани
корисници здравственог информационог система били у могућности
да приступе личним здравственим подацима грађана.
Уређаји у здравственим информационим системима
Стандарди који дефинишу датотеке у којима се чувају дијагностички подаци утичу и на избор
потребне опреме и дефинишу техничке карактеристике уређаја. Зависно од типа и области
здравствене заштите, потребни су уређаји различитих карактеристика.

Слика 1: Здравствени информациони систем

Постоји пет тематски различитих база података:

1. Подаци о основним ресурсима здравственог система

2. Подаци о раду здравствених установа и о здравственој заштити
становништва,
3. Подаци о здравственом стању становништва
4. Подаци о квалитету рада здравствених радника и о задовољству
пацијената и задовољству запослених у здравственим установама и
5. Подаци о различитим медицинским номенклатурама и
класификацијама.
Имплементација е-здравства смањује трошкове комуникације,
транспорта, администрације, едукације, и умањује бројне проблеме и
потешкоће које имају корисници здравствених услуга. Е-здравство,
такође, повећава транспарентност када је у питању рад здравствених
организација чиме се смањује простор за злоупотребу.

Слика 2: Електронско здравство

Економија у здравству

Здравствена економија је интердисциплинарна наука, и

саставни део савременог менаџмента у систему здравствне
заштите, која се бави производњом, дистрибуцијом и
рационалном потрошњом у здравству. Као саставни део
здравствених наука и економије и пословна администрација,
она треба да обезбеди висок квалитет, иновативност и
одрживост здравствене заштите.
Предуслови

Издвајања за здравство у Немачкој чине око 11 одсто БДП-а, у

Србији 10 одсто, Словенији девет, Мађарској седам, док Хрватска и
Бугарска издвајају осам одсто БДП-а за здравство. Према подацима
Светске здравствене организације, Албанија, Црна Гора, Румунија и
Македонија издвајају знатно мање, око шест одсто. С обзиром на
економску снагу земље, у реалним оквирима то није значајна сума, јер
је са 633 долара по становнику који се издвајају за здравство, како
показују последњи доступни подаци, нпр. Србија далеко испод
развијених земаља, али са друге стране, издваја више него већина
земаља региона.
Узроци реформи у здравственим системима

• Економске промене - светска економска криза

• Политичке промене - промене друштвених система у бившим
социјалистичким земљама и либерализација после периода
конзерватизма
• Демографске промене - транзиција у демографским моделима
• Епидемиолошке промене - опадање морталитета и морбидитета
• Социокултурне промене - промене у животним стиловима,
традиционалној породичној структури, вредностима и општим
очекивањима
Први кораци

Све већа издвајања за здравство и све скупља производња лекова,

утицала је на развој здравствене економије у Европи седамдесетих
година 20.века са првим реформама здравствене заштите. Од тада се
почело са доношењем бројних закона о смањењу трошкова
здравственог осигурања, којима је све већи број земаља у свету,
између осталог, регулисао додатна плаћања у здравству — лекова и
смањење субвенција за зубне протезе и друга мање значајна
медицинска средства.
Етика

У раду здравствене економије поред економских и

финансијских циљева, постоје и бројна етичка питања о
правди и једнакости у савременој здравственој заштити.
Здравствени економисти се зато у свом раду непрестано
суочавају се са тешким задатком да ускладе економску и
етичку равнотежу у својим анализама.
Задатак
Задатак здравствене економије је успостављање равнотеже
између медицинских могућности, њихове доступности, квалитета и
правде. Здравствена економија на тај начин подржава доношење
одлука у здравству заснованим на научним методама, у магичном
четвероуглу здравствене економије.

Слика 3: Основни
принципи мачичног
четвероугла
здравствене економије
Циљеви

• сагледавање економских аспеката здравствене заштите,

• овладавање приступима, моделима и методима из области
здравствене економике,
• способностима примене знања из здравствене економике у
менаџерској пракси у здравству у циљу побољшања
перформанси.