Висока медицинкса школа струковних студија

Милутин Миланковић

Београд

Семинарски рад:

Права пацијената.

Да ли је етички да ваш лекар крије неке информације од вас или ваше

породице?

Наставни предмет: Примењена медицинска етика

Професор: Студент: Радосављевић Миљан

Др. спец. Тања Иланковић

Број индекса: СМ21/2022

Примењена медицинска етика

Увод

Дефиниција: ,,Етика је филозофкса дисциплина која проучава морал, његово порекло,

циљеве и смисао деловања''.

Иако се појмови морала и етике у свакодневној употреби и говору користе као синоними,
реч је о различитим појмовима. Етиолошки реч морал потиче од латинске речи:
mos,moris- обичај, нарав, скуп обичаја и правила о њима. Са друге стране, реч етика
потиче од две грчке речи: ethos-обичај, навика,уобичајена радња и ethikos- моралан
(пребивалиште, ћуд, нарав људи на пребивалишту). Дакле, етика је теорија односно
филозофија о моралу тј. филозофска наука о моралу.

Говорећи о етици не можемо а да се не осврнемо на медицинску деонтологију. Она не

обухвата самоетичка начела већ и позитивне правне прописе у медицини.

Руководећи се принципом и основним начелима у медицини ,,primum non nocere” тј. ,, не

нашкодити пацијенту’’ произилази да треба велику пажњу посветити правима пацијената.
Ту се морамо осврнути и на закон о правима пацијената. У савременом друштву у неким
земљама је све више ставова да пацијнт има права да зна све информације о свом
здравственом стању, без изутетка. И код нас преовладава мишљење правника да
пацијент има права да зна све у вези свог здравља и болести. Ипак наш закон има и
одреднице о изузецима.

Миљан Радосављевић 2
Примењена медицинска етика

2. Права пацијената

У склопу закона о правима пацијената дефинисана су права пацијената која између

осталог подразумевају и следеће:

- Право на доступност здравствене заштите

- Право на ифнормације
- Правно на превентивне мере
- Право на квалитет пружања здравствене услуге
- Право на безбедност пацијента
- Право на обавештење
- Право на слободан избор
- Право на друго стручно мишљење
- Право на приватност и поверљивост
- Право на пристанак
- Право на увид у медицинксу документацију
- Право на поверљивост података о здравственом стању пацијента
- Право на олакшавање патње и бола

Остваривање својих права пацијнт реализује у установама примарне, секундарне и

терцијалне здравствене заштите а услуге здравствене заштите пружају здравствени
радници (лекар, медицинска сестра/техничар). Притом, здравствени радник је обавезан
да реализује сва ова права руководећи се етичким кодексима односно принципима међу
којима су:

- Придржавање важећих стандарда медицинске науке

- Одабир метода које су најефикасније за конкретног пацијента
- Спровођење третмана искључиво уз пристанак пацијента
- Спровођење поступка који су неопходни за поуздано дијагностиковање и лечење
- Успостављање узајамног поверења на релацији лекар-пацијент
- Залагање за поштовање пацијентових права
- Професионално извештавање о здравственом стању пацијента и члановима уже
породице

Миљан Радосављевић 3
Примењена медицинска етика

3. Да ли је етички да ваш лекар крије неке информације од вас или ваше

породице?
У изради овог рада користио сам доступну литературу (уџбенике и презентације предмета
Примењена медицинска етика) као и Закон о правима пацијената. Настојао сам да правим
паралелу између онога што подразумева дословна примена закона и примена етичких
кодекса у проблематици коју истражујем у изради овог рада.

3.1. Закон о правима пацијента

,,Пацијент има право на све врсте информација о стању свог здравља, здравственој
служби и начину како је користи као и на све информације које су на основу научних
истраживања и технолошких иновација доступнe “(члан 7. Закона о правима пацијента).

,, Пацијент има право да од надлежног здравственог радника благовремено добије

обавештење, које му је потребно како би донео одлуку да пристане или не пристане на
предложену медицинску меру” (члан11. Закона о правима пацијента).

Обавештење из овог члана закона обухвата:

1. Дијагнозу и прогнозу болести,

2. Кратак опис ,циљ и корист од предложене медицинске мере, време трајања и
могуће последице предузимања, односно не предузимања предложене
медицинске мере,
3. Врсту и вероватноћу могућих ризика, болне и друге споредне или трајне
последице,
4. Алтернативне методе лечења,
5. Могуће промене пацијентовог стања после предузимања предложене медицинске
мере, као и могуће нужне промене у наћину живота пацијената,
6. Дејства лекова и могуће споредне последице тог дејства.

Обавештење из става 1 и 2 овог члана закона надлежни здравствени радник је дужан да

да пацијенту без тражења истог. Обавештење даје надлежни здравствени радник усмено
и на начин који је разумљив пацијенту, водећи рачуна о његовој старости, образовању и
емоционалном стању. Ако надлежни здравствени радник процени да пацијент из било
ког разлога, не разуме дато обавештење, обавештење се може дати члану пацијентове
уже породице.

Пацијент се може одрећи права на обавештење, осим обавештења о томе да је

предложена медицинска мера потребна и да није без знатног ризика, односно да је
ризично њено непредузимање. Надлежни здравствени радник може, изузетно, прећутати

Миљан Радосављевић 4
Примењена медицинска етика

дијагнозу, ток предложене медицинске мере и њене ризике, или обавештење о томе
умањити, ако постоји озбиљна опасност да ће обавештењем знатно нашкодити здрављу
пацијента. У том случају обавештење се мора дати члану уже породице пацијента.

У поступку остваривања здравствене заштите, дете које је способно за расуђивање, без

обзира на године живота, има право на поверљиво саветовање и без пристанка
родитеља, када је то у најбољем интересу детета.

Пацијент, односно законски заступник има право на обавештење и увид у трошкове

лечења пацијента. Надлежни здравствени радник у медицинску документацију уноси
податак да је пацијенту, члану уже породице, односно законском заступнику, дао
обавештење о подацима из ст.1 и 2. овог члана.

У склопу овог закона надлежни здравствени радник може саопштити податке о

здравственом стању пацијента уколико је пацијент, односно законски заступник
писменом изјавом или овлашћењем овереним код надлежног органа, а који се чува у
медицинској документацији, дао пристанак на саопштавање података о здравственом
стању.

Овде има изузетака и смислу да надлежни здравствени радник може саопштити те

податке о здравственом стању пацијента пунолетном члану уже породице, и у случају
када пацијент није дао пристанак на саопштавање података о свом здравственом стању,
али је саопштавање тих података неопходно ради избегавања здравственог ризика за
члана породице.

3.2. Однос религије према овом питању

Чињеница је да хришћанство у свом учењу прокламује и инсистира на једнакости свих

људи у друштву. Такође, проповеда и љубав према ближњем свом и човеку уопште. У
складу са наведеним, закључујемо да се постојећа хришћанска начела не косе у великој
мери са наведеним законским регулативама и медицинским етичким начелима.

Што се тиче ислама, он пропагира идеалне етичке вредности човека, утемељујући кроз
Куран морално људско деловање. Он позива појединца да лично богатство троши на:
породицу и рођаке, сирочад, оне којима је потребна помоћ... Закључујемо, стога, да се ни
исламски принципи не косе са наведеним законским регулативама и медицинским
етичким начелима.

3.3. Однос здравственог радника према овом питању

Са аспекта здравственог радника хтео бих да наведем нека своја искуства са наведеном
етичком проблематиком. Често се сусрећем са пацијентима који су оболели од тежих

Миљан Радосављевић 5
Примењена медицинска етика

болести (онколошки пацијенти). И једном случају, пацијент је боловао од карцинома

бубрега са тешком клиничком сликом и лошом прогнозом болести. Пошто се пацијент
налазио у тешком полусвесном стању( због дејства лекова за болове и саме природе
болести) са лекаром сам био у кућној посети пацијенту. Био је присутан и син пацијента.
Лекар је у присуству пацијента сину говорио о природи болести и лошој прогнози. Запазио
сам да је пацијент невербалном комуникацијом показао да је схватио да је његово
здравствено стање веома лоше. Већ наредног дана сам уочио промену у његовом
понашању, вољи за излечењем и интересовањима која је до тада показивао у циљу
опоравка. То је у великој мери пратило и погоршање његовог општег здравственог стања.
Мишљења сам да овај случај показује да је у ситуацијама као што је ова ( лоша прогноза
болести) етички исправније прећутати информације пацијенту, а саопштити информације
и прогнозе члановима уже породице.

У другој ситуацији, код другог пацијента, приликом упућивања пацијента на терцијарни

ниво прегледа, лекар је брату пацијента, у његовмо присуству саопштавао информације о
здравственом стању и прогнози болести пацијента. Природа болести пацијента је била да,
и ако у свесном стању, он није могао да схвати озбиљност и тежину своје болести. Због
тога то није утицало на његово опште стање у смислу да га узнемирава, забрињава,
уплаши...

Ове ситуације наводе на закључак да је исправно да лекар саопшти информације

пацијенту о његовом здравственом стању али да је од суштинске важности процена
лекара да ли ће те информације и како утицати на даљи ток болести. Овде је важно на
првом месту водити рачуна о правима пацијента и истовремено не урадити ништа што би
могло да му нашкоди.

Миљан Радосављевић 6
Примењена медицинска етика

4. Закључак

Око дилеме да ли саопштити тешку истину о болести још од Хипократовог времена

постоје три става.

Први став представља одбацивање ,,pia fraus” и саопштавање праве истине да би пацијент
и чланови његове породице имали времена да регулишу своје животне и правне обавезе.

Други став обавезује лекара да процени психолошки статус личности пацијента, те

примени или одбаци ,,pia fraus'' .

Трћи став подразумева да лекар болеснику са утврђеном неизлечивом болешћу

саопштава стање тако да му ипак подстакне наду и придобије његову спремност на
сарадњу током лечења. То је став ,, дозиране истине''. Саопштава се тешко стање али се
не користе фаталне и рањиве речи већ се акценат ставља на неопходност апсолутне
сарадње и придржавања терапијског програма.

Савремени медицинско-етички став лекара био би да се најближим члановима породице

увек и обавезно саопштава истинита и потпуна дијагноза, као и прогноза исхода болести.

На крају, цитирао бих тзв. Бехтеревљеву сентенцу: ,,Ако се болесник после разговора са
лекаром не осећа боље, онда то није лекар.''

Миљан Радосављевић 7
Примењена медицинска етика

Литература:
1. Медицинска етика, проф. Др Милутин М. Ненадовић
2. Закон о правима пацијента ,,Службени гласник РС’’ бр.45/2013 и 25/2019
https://www.paragraf.rs (17.11.2022.)
3. vmsmmilankovic.edu.rs (17.11.2022.)

Миљан Радосављевић 8
Примењена медицинска етика

Садржај
1. Увод....................................................................................................................................2
2. Права пацијента................................................................................................................3
3. Да ли је етички да ваш лекар крије неке информације од вас или ваше породице...4
3.1. Закон о правима пацијента..................................................................................4
3.2. Однос религије......................................................................................................5
3.3. Однос здравственог радника...............................................................................5
4. Закључак............................................................................................................................7
5. Литература.........................................................................................................................8

Миљан Радосављевић 9