АКАДЕМИЈА КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА ЗВЕЧАН

Семинарски рад

Назив предмета: Мултимедијалне технологије

Тема: Мултимедијални систем

Професор: Студент:
Др Бојан Прлинчевић Марко
Раденковић

Звечан, 2022. год.

Садржај
Увод............................................................................................................................................................3
Мултимедија..............................................................................................................................................4
ДИГИТАЛНИ АУДИО...................................................................................................................................7
Развој система за смештања и репродукцију аудио записа...................................................................8
Маскирање...............................................................................................................................................11
Закључак...................................................................................................................................................12
Литература...............................................................................................................................................13

Увод
Мултимедија је једна од интензивније употребљаваних речи током задњих 10-так
година и углавном је везана за коришћење рачунара за представљање информације
садржане у више медија (слика,текст, графика, видео,...). У сваком случају треба
правити разлику код појма Мултимедија у појединим дисциплинама, када се
комбинацијом различитих медија добија свеобухватнији приступ одређеној
области,од самог инжењерског приступа, када се Мултимедијима бавимо у
смислу проналажења што свеобухватнијих алгоритама за обједињавање овако
сложених информација у циљу њихове обраде, преноса и приказа.

Мултимедија
 Мултимедиа потиче од латинске речи мулти, која представља множину нечега и од
риечи медиум,чије значење је центар.
Дакле, мултимедиа значи више центара и асоцира на то да се рачунар користи у циљу
обједињавања и комбиновања више различитих типова информација (слике,
звука, текста, видеа,...) ујединствен доживљај. Основу у проучавању мултимедија
престављају најзначајнији типови мултимедијалних информација:
•Текст
•Графика
•Слика
•Анимације
•Видео
•Звук
Приметимо да је једна мултимедијална информација заправо комбинација два или
више наведених типова информација.Такође, треба нагласити да су Мултимедији
интердисциплинарни и данас представљају пресек следећих области:
* Дигиталне обраде сигнала
•Архитектуре рачунара
•Рачунарских мрежа

Телекомуникација

Генерално, мултимедијалне информције се могу подијелити у двије групе:

1. Временски зависни (звук, видео и анимације)
2. Просторно зависне (слика, текст и графика)
Примијетимо да су анимације, текст и графика синтетизовани помоћу компујтера.

Претварање аналогног сигнала у дигитални

 Обзиром да се у Мултимедијима бавимо дигиталним записима сигнала, то је
у случајевимааналогног записа оригиналног сигнала (што је чест случај)
неопходно извршити њихову дигитализацију.Поступак дигитализације се може
представити сљедећом процедуром
: Аналогни сигнал→Одабирање→Квантизација→Дигитализација
Одабирање или узимање узорака аналогног сигнала се довија по Теореми о одабирању,
што нам омогућава потпуну реконструкцију сигнала из његове дискретне форме.
Теоремом о одабирању је дефинисан највећи корак између два одбирка сигнала.
Одбирци аналогног сигнала, у складу са његовом природом могу попримити
све вредности између минималне и максималне дефинисане за дати сигнал. То значи да
би требало користити огроман број бита да би се одбирци сигнала могли тачно приказати
у дигиталној форми. Јасно је да овај захтев није могуће испунити у пракси, па се сви
одбирци морају представити преко коначног броја бита, којим је предности су
очигледне, осим ове која се односи на робустност нашумове. Наиме, код дигиталног
сигнала 0 или 1 заправо значе висок напонски ниво (често 5В) и низак напоснки ниво
(често 0В). Најчешће се као праг између 0 и 1 узима половина распона од напона логичке
нуле до напона логичке јединице (у наведеним случајевима 2,5В). Дигитални сигнал је
приликом преноса такође изложе утицају шума, али очигледно је да овај утицај нема
ефекта докле год њиме није толико промењена вр жедност напона да са нивоа логичке
јединице пређе на ниво логичке нуле и обратно.
Недостаци:
1.Шумови квантизације
2.Алиасинг
3.Потреба за великим капицитетом медија за складиштење
4.Потреба за компресијама

Поред наведених класификација мултимедијалних информација, интересантно

је и дати поделу са аспекта интерактивности. У том случају постоје два типа
система:
-Пасивни или линерани код кога корисник нема контролу над информацијом (ТВ
програм, Филм,Емитовање)
-Интерактивни или нелинеарни код кога корисник има контролу над формом
презентације, брзином ивремену
.У свим наведеним поделама не треба заборавити да Мутлимедијални систем
мора бити компјутером контролисан систем, односно компјутер мора бити
укључен макар за презентацију инфромације. На самом почетку смо рекли да
мултимедији у себи укључују више дисциплина, зато је важно и направити неки
систематски приступ овој области кроз различите подобласти које сачињавају
одређену логичку целину и омогућавају лакши приступ у проучавању ове компексне
области.
Свакако да у прву групу под области треба сврстати изучавање следећих типова
информација: Аудио, Видео, анимације, Графика и слика. Кроз изучавање ових
информација стално се прожимају алгоритми за компресије података и
компјутерске архитектуре за њихову брзу обраду.
Друга група под области би била сачињена од: Оптичких медија за смјештање
података, Qуалитy офсервице, Мрежа, Комуникација, Програмирања, ...
Трећа група: Анализа садржаја, Заштита система, Синхронизације, Групне
комуникације,...
Четврта група је везана за кориснике и представља разне апликације којим се нећемо
бавити током овог курса .Приметимо да су телекомуникационе мреже и пренос
сигнала веома важни у мултимедијима. Разлог за ово је природа мултимедијалних
података, са случајевима периодичног, слабо периодичног иапериодичног тока
података. Такође као резултат компресије може да се јави варирање количине података
у датом пакету.

Основне трансформације

Представљање сигнала (било једнодимензионих аудио, дводимензионих слика

и тродимензионогвидео сигнала) у трансформационим доменима игра круцијалну
улогу у разним обрадама, као на пример компресијама и филтрирањима. Од посебне
важности је Фоуриерова трансформација, која чини основу и за низ других
трансформација дефинисаних у обради сигнала. Укажимо на потребу и
значај Фоуриерове трансформације преко једног једноставног примера. Наиме,
посматрајмо један синусоидални сигнал.
Слика 1.1 Представљање сигнала: а) временски домен б) фреквентни домен
Видимо да је овај сигнал у потуности дефинисан фреквенцијом и амплитудом. Ова два
параметра се могу добити преко Фоуриерове трансформације сигнала. Дакле, приказ
овог сигнала у фреквентном домену је дат на Слици 1.1б. Посматрајмо сада сигнал
облика приказаног на Слици 1.2. У овом случају је очигледнија ефикасност
представљања у фреквентном домену.
Приказ сложеног сигнала ( временски домен)

ДИГИТАЛНИ АУДИО

Природа звука

Звук је последица вибрације материјала. Ове вибрације изазивају таласне флуктуације

око материјала који вибрира. Звук се доста лако преноси кроз гасове јер су они
заправо највеће енергетско стање материје,то је и разлог велике покретљивости
гасова у односу на течности. Брзина звука износи 344 м/с (на температури од 20
степени Целзијуса)Важна карактеристика звучног таласа је фреквенција.У
мултимедијалним апликацијама посебна пажња се посвећује говору и музици,
њиховим карактеристикама, преносу и репродукцији.Звук који има препознатљиву
периодичност је карактерисан као музички сигнал.Веома важно је знати фреквецијске
спектре музике и говора. Наиме фреквенцијски спектар музике је од 20 Хз до 20 кХз,
док је код говора од 50 Хз до 10 кХз. Међутим, најзначајније компоненте говорног
сигнала се налазе између 700 Хз и 6600Хз.Посматрајмо шта утиче на перцепцију звука
код човековог слушног система. Запазимо да до слушног система стижу два типа
таласа: директни и рефлектовани. На основу односа директних и рефлектованих таласа
стварамо представу о дистанци са које се емитује звук. Кашњења рефлектованих
таласа нам дају информацију о геометрији просторије у којој се емитује звук.

Обзиром да је наш слушни систем стерео, на основу кашњења директног таласа

детектованог између лијевог и десног уха, стварамо представу о позицији извора звука
унутар неке просторије.Временско кашњење од једног до другог уха износи око 0.7
мс.Интересантно је запазити да ако неки звучни сигнал закаснимо са једног од
звучника за 15-так мс, чак и у случају исте амплитуде имаћемо утисак де је слабија
амплитуда звука са стране звучника код кога је изазвано кашњење, те да утисак
можемо промијенити ако повећавамо амплитуду. Уколико кашњење пређе 50 мс чуће
се два различита звука.Веома важна величина, када се говор о звуку је ниво звучног
притиска СПЛ (Соунд Преасуре Левел). Ова величина говори колики је однос звучног
притиска у односу на рефрентни ниво звучног притиска По=20 µПа, који је заправо
праг чујности, односно најмањи ниво звучног притиска који се може регистровати
нашим слушним системом у бешумнојоколини.

Развој система за смештања и репродукцију аудио записа

Први запис и репродукција аудио сигнала је урађена 1877 године (Едисонов

пхонограпх). Првиграмофон потиче из 1893 године, док је 1925. Године
почела релизација електричних система којизамјењују механичке. Емитовање АМ
аудио сигнала почиње 1930. Године. Од 1948. Године у употребије Lp систем са
временом репродукције од око 25 минута. Када се упореде наведени резултати може
седоћи до закључка да је већ и до тада постојао значајан напредак у
аудио индустрији. Наиме првиграмофони су имали вријеме репродукције од око 2
минута са 78 обртаја у минути, са фреквенцијскимопсегом 200Хз-3 кХз и динамичким
опсегом од 18 Db, док су ови посљедни имали фреквенцијски опсег30Hz -15 kHz и
динамички опсег од 65 Db.
Напори да се побољшају перформансе аудио уређаја довели су до коришћења
касетофона и трака закасетофоне током 60 тих и 70 тих година.
Развој компакт диска почиње 70 тих година прошлог вијека, када је
интензивно рађено наразвоју оптичког видео диска. Тако 1977. Године
Митсубисхи, Сонy и Хитацхи демонстрирају њиховдигитални аудио диск ДАД.
Овај диск је био димензија као ЛП плоча, односно 30 цм пречника. Пхилипс иСонy
настављају да раде заједно на овом систему и као резултат тога произведен је диск
пречника 12 цм,капацитета 74 минута (што је једнако трајању девете Беетховен-ове
симфоније).Упоредо са развојем дигиталних аудио уређаја расла је потреба
и за развојем система заемитовање дигиталних аудио сигнала (Дигитал Аудио
Броадцасинг ДАБ). Тако је 1987 године почеоЕвропски пројекат Еурека 147 у
оквиру којег ја почео рад на развоју ДАБ. Ширина опсега је 1.54 МХз,сигнал је
кодиран стандардом МПЕГ лаyер ИИ и укључује могућности фреквенција одабирања
од 48 кХз и24 кХз. Број фреквенцијских блокова за опсег 87-108 МХз је 12, док је за
ВХФ (174-240 МХз)предвиђено 38 блокова, а за Л опсег (1.452-1.492 ГХз) предвиђена
су 23 блока.

Утицај одабирања и квантизације на квалитет аудио сигнала

Већ смо поменули да је одабирање први корак у добијању дигиталног сигнала из

аналогног. Присетимо се да дискретизација у временском домену изазива периодично
продужење у фреквенцијском. Уколико је дискретизација извршена по тоереми
о одабирању онда се, теоријски, основна компонента спектра неће преклапати
са периодично продуженим. Међутим, уколико је корак одабирања већи онда долази
до преклапања односно алиасинга.
У великом броју реалних апликација потребно је добити жељени резултат
са економичнијим варијантама антиалиасинг филтара. Тада је неопходно извршити
одабирање са мањим кораком од оног који је дефинисан теоремом о одабирању. Тако
на примјер код ЦД-а вршимо одабирање са 44100 Хз иако је максимална фреквенција
сигнала који желимо репродуковати 20 кХз.
У великом броју реалних апликација потребно је добити жељени резултат са
економичнијим варијантама антиалиасинг филтара. Тада је неопходно извршити
одабирање са мањим кораком од оног којије дефинисан теоремом о одабирању. Тако
на примјер код ЦД-а вршимо одабирање са 44100 Хз иако је максимална фреквенција
сигнала који желимо репродуковати 20 кХз.
Видимо да је употријебљен један ФЕТ транзистор, као прекидачки елемент и њиме
се управља преко сигнала Фс којим је дефинисана фреквенција одабирања.
Јединични појачавач реализован прекоопреционог појачавача обезбјеђује велику
отпорност, а тиме и велику временску константу пражњења кондензатора Ц.
Дакле напон на кондензатору се неће мењати између два управљачка импулса Фс.
Након одабирања потребно је извршити квантизацију. Број квантизационих нивоа је
ограничен, а сами сигнал може имати бесконачно различитих вриједности, што
узрокује да сигнал након квантизације може задовољити само одређен степен
тачности који је дефинисан бројем квантизационих нивоа. Другим речима
квантизацијом се уноси одређени шум, назван квантизациони шум. Веома корисно је
известирелацију која ће дати везу односа сигнал шум С/Н и броја бита којим је
условљен број квантизационих нивоа.
 ДСД (Дирецт Стреам Дигитал)

Користи једно битну конверзију тј. Сигма делта конверторе уз веома високу
фреквенцију од 2,8224 МХз. Овај формат омогућава репродуковање звука до границе
од 100 кХз. Поставља се питање шта значи ова граница од 100 кХз, ако смо
констатовали да је максимална фреквенција аудио сигнала (који наш слушни систем
региструје) до 20кХз. Максимална фреквенција од 20кХз углавном задовољава велики
број захтјева, али у професионалној аудио индустрији ти захтјеви стално расту. Наиме,
неки виши хармоници музичких инструмената који се налазе ван опсега од 20 кХз
имају утицај на оригиналне звуке унутар овог опсега. Да би били способни да
репродукујемо и овај утицај развијамо системе са бољим перформансама.
Поређењем ЦД и ДСД обраде уочавамо:
Прва има 16 битну а друга 1-битну конверзију, фреквенција одабирања првог је 44,1
кХз а другог 2.8224 МХз. Код ДСД је знатно смањена потреба за прецизним Д/А
конверторима, дигиталним филтерима и интерполацијиом.

Маскирање

Већ смо напоменули да постоји праг испод којег нисмо у стању да чујемо звучни
сигнал, Слика 2.15. Интересантно је нагласити да поједини тонови јачег интенезитета
утичу да сусједне нижег интензитета слабије чујемо. Ова појава се назива аудио
маскирање. Дакле, уколико је познат утицај појединих фреквенција односно ако је
позната вриједност прага испод којег су сусједне фреквенције неаудибилне, могуће је
све фреквенције испод тог прага занемарити у свим анализама (без утицаја на квалитет
обрађеног звучног сигнала). Ова особина је веома значајна у низу апликација, посебно
у компресијама о којима ће бити ријечи касније.
Важно је такође напоменути да постоје поједини опсези унутар којих је наше ухо
пођеднако осјетљиво. Ови опсези се називају критичним опсезима. Осјетљивост се
дакле разликује од једног до другог критичног опсега, којих има 24. Напоменимо да
 ширина критичних опсега варира од 100-нак Хз на нижим до неколико кХз на вишим
фреквенцијама.

Закључак

Мултимедијалне технологије омогућавају целовито представљање знања.

Мултимедијални уџбеник је у стању да прикаже чињенице, догађаје, коментаре и
интерпретације на међусобно повезан начин, односно да их представи у интегрисаном, а
не неповезаном облику. Овде се отварају могућности за повезивање знања о предмету
проучавања, акумулираних у различитим историјским временима и у различитим
истраживачким школама. Знање се представља у специфичном контексту. Контекст нису
само коментари, већ и многи други заплети (цртежи, звучни уметци, анимације, портрети,
итд.), који откривају тему из различитих углова. Ствара се мрежна структура
информација, која има већу информацијску засићеност и додатни семантич ки потенцијал
од појединачних објеката у њиховој укупности. Знања се стичу кроз различите канале
перцепције (визуелне, слушне, итд.), боље се апсорбују, памте на дужи
период.Перцепција, интерпретација и развој знања заснованог на мултимедији остварује
се не само на когнитивни начин, већ и на контемплативан начин. Реконструкција историје,
као најважнији корак у развоју историјске свести, може користити илустративне примере
виртуелне реконструкције у рачунару, која ће олакшати интелектуалну активност ученика.

Литература

https://dwax.ru/bs/sovremennye-problemy-nauki-i-obrazovaniya-multimedia-tehnologii-v/

https://1library.co/document/zlvlxm6y-3-seminarski-rad-multimedijalni-sistemi.html