SEMINARSKI RAD

Tema:

Digitalizacija i globalizacija

Profesor: Student:
Sanja Zdravkovic

April, 2022 godine.

 SADRŽ AJ

Uvod............................................................................................................................................................................................................... 2
1. Digitalizacija........................................................................................................................................................................................... 4
2. Globalizacija........................................................................................................................................................................................... 7
3.Pozitivne i negativne strane globalizacije................................................................................................................................... 10
4.Digitalizacija i globalizacija........................................................................................................................................................... 13
Zaključak.................................................................................................................................................................................................. 14
literatura................................................................................................................................................................................................... 15

2
 UVOD

Savremene informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i njihova primena u poslovanju

multinacionalnih kompanija i drugih poslovnih sistema pečat su globalizacije na početku 21. veka.
Razvoj mikroelektronike, proizvodnja i upotreba kompjutera omogućili su prelazak industrijskog
društva u informaciono društvo. Sa razvojem IKT dolazi do približavanja tradicionalnih oblika
poslovanja nosioca međunarodnog biznisa, s jedne strane, i informatike, s druge strane.
Multinacionalne kompanije tražeći mogućnost diversikacije poslovanja prepoznale su IKT kao faktor
podizanja konkurentske prednosti. Otuda nastojanje kompanija lidera na globalnom tržištu da IKT
instrumentalizuju u poslovnu strategiju, istovremeno prepoznajući ih kao pokretače ekonomske
globalizacije. Vlade i menadžment multinacionalnih kompanija razvijenih zemalјa nastoje da podstiču
razvoj inovativnih aktivnosti u elektronici i komunikacijama. Sa razvojem i primenom Interneta
multinacionalne kompanije prepoznaju ovaj informacioni-komunikacioni novitet kao resurs za
povećanje konkurentskih prednosti i poslovnih performansi na globalnom tržištu. Primena Interneta u
multinacionalnim kompanijama dovodi do reinženjeringa celokupnog lanca snabdevanja, razvoja novih
poslovnih formata trgovine robom, uslugama i kapitalom. Proizvodi se i trguje a da se poslovni partneri
uopšte i ne vide. Internet marketing i marketing informacioni sistemi na Internetu [2]. Elektronska
trgovina i elektronski kanali prodaje koji su se tokom osamdesetih godina prošlog veka pominjali u
vizijama multinacionalnih kompanija „iznedrila“ je novi koncept poslovne ekonomije poznatiji kao
„digitalna ekonomija“. „Stara ekonomija“ vođena resursima ustupa mesto „novoj ekonomiji“
(ekonomiji znanja), čiji je osnovni resurs znanje - inovacija i infromacija. Nadalјe, multinacionalne
kompanije, doskorašnji lideri „stare ekonomije“, prihvataju izazove „digitalne ekonomije“ i razvijaju
elektronski biznis (eng. E-business). Reč je o „izmeštanju“ (prenosu) tradicionalnih poslovnih funkcija:
nabavke, prodaje, logistike, zičke distribucije, marketinga, nansija, pružanja usluga kupcima, saradnja
sa poslovnim partnerima na Internetu. Elektronska nabavka i prodaja nadvladavaju prostorne i
vremenske barijere, a menadžment multinacionalnih kompanija s osloncem na marketing infromacioni
sistem (MIS) informiše potrošače o svojstvima „paketa ponude“ kojima mogu zadovolјiti svoje
potrebe, želјe, i očekivanja. Kroz velike i skupe projekte, kao što su: a.) Business-to, business B2B
(trgovina između poslovnih sistema), koja obuhvata ne samo poslovanje između matične kompanije i
lijala već i između ostalih kompanija i podržavajućih subjekata kao što su: banke, osiguravajuća
društva, carina, špediterske organizacije, nansijske institucije itd).

3
 1. DIGITALIZACIJA

Digitalizacija uopšte predstavlja prebacivanje (prevodjenje) analogne stvamosti u mašinski jezik,

razumljiv računaru, koji se zasniva na binarnom sistemu 1 i 0, što praktično znači naelektrisano i
nenaelektrisano. Digitalizacija se danas sreće u gotovo svim fazama savremene štampe, počev od
digitalne pripreme, preko upravljanja, kontrole i sprovodjenja procesa štampe i grafičke dorade.
Priprema za štampu, u koju spada i grafički dizajn, predstavlja prvu fazu izrade grafičkog proizvoda.
Ova faza u principu predstavlja sve operacije koje prethode samom procesu štampe. Pod pripremom za
štampu najčešće se podrazumeva priprema štamparske forme sa koje će se izvršiti otiskivanje. Ovde
treba napomenuti da se štamparska forma kod npr. digitalne štampe ne javija u klasičnom,
materijalnom obliku, već samo fiktivno, u memoriji računara, odakle se direktno prenosi na podlogu za
štampanje.Savremena priprema za štampu za sve štamparske tehnike se ne može zamisliti bez primene
personalnih računara, i to praktično u svim njenim fazama,počev od dizajniranja grafičkog proizvoda
do izrade štamparske forme. Ulazni podaci (tekst, slike i tehnički crteži - jednotonski originali) se
najpre unose u računar, odnosno digitalizuju. U odnosu na analogni, digitalni signal je mnogo otporniji
na šum i smetnje, jednostavan je za čuvanje i obradu, omogućuje primenu kompresionih algoritama za
sažimanje audio odnosno video sadržaja, kao i kriptovanje i zaštitu od neovlašćenog korišćenja. Tokom
prenosnog puta i nakon čitanja iz memorije digitalni signal se može obnoviti, regenerisati, što
omogućava praktično neograničenu distribuciju i kopiranje. Pored specijalizovanih, namenskih uređaja
digitalni signali se uspešno mogu obrađivati i digitalnim procesorima i na računarima uopšte, što
omogućuje upotrebu softvera i u krajnjem smanjuje cenu i demokratizuje pristup opremi za snimanje,
obradu, distribuciju i prijem. Osnovna ideja je da na pogodnom mestu u sistemu digitalizujemo
analogne signale, sve potrebne obrade i distribuciju do krajnjuh korisnika uradimo digitalno i da tek na
samom kraju, ponovo rekonstruišemo analogni signal za prikazivanje. Idealno bi bilo da pri celom
postupku nema gubitaka odnosno da su oni što manji i da su pod kontrolom. Pokazaćemo da je to
moguće, pod uslovom da se poštuju odgovarajuća pravila.

4
 Slika 1. Digitalizacija

Signal je veoma jednostavan, sastoji se od niza impulsa i pauza čija kombinacija krije informaciju o
sadržaju. Amlituda impulsa je zavisno od pretpostavljenog šuma i smetnji definisana kao sistemski
karakteristika. Trajanje impulsa je takođe sistemska kategorija i određena je osnovnim taktom (clock)
na kome radi digitalni sistem. Broj impulsa i pauza odnosno njihov međusobni raspored predstavlja
korisnu informaciju. Radi stabilnosti sistema obično se teži da je ukupan broj impulsa i pauza u nekom
dužem periodu bude podjednak. Naravno stvarni raspored je slučajan i reprezentuje originalni signal
pojave koja je digitalizovana.
Digitalizacija se realizije u tri sukcesivna koraka:
Analogni signal je ustvari signal kontinualan u vremenu. Dozvoljeno je da ima konačan (prebrojiv) broj
prekida. Baš je takav kompozitni video signal PAL (625/50). Svaka TV linija je kontinualna a na kraju
ekrana je prekid u trajanju horizontalnog povratnog intervala. Na kraju svake poluslike je prekid u
trajanju vertikalnog povratnog intervala.
Diskretizacija po vremenu ili odabiranje je prvi korak digitalizacije kontinualnog analognog signala.
Drugi korak je diskretizacija trenutnih vrednosti ili kvantovanje. U završnom koraku digitalizacije

5
povorka impulsa uređuje se u skladu sa statističkim osobinama signala i namenom, postupkom koji
nazivamo kodovanje.

Kodovanje je završni postupak digitalizacije. Prema unapred usvojenoj konvenciji (dogovoru), obično
zapisanoj u obliku tabele, svakom dozvoljenom nizu ulaznih simbola dodeljuje se jedan određen niz
simbola izlazne liste. Kodovanje je široko rasprostranjeno i koristi se za različite namene. Statističko-
entropijsko kodovanje smanjuje informacionu suvišnost i prosečnu dužinu poruke i obezbeđuje
maksimalno efikasan prenos informacija. Kanalsko kodovanje prilagođava signal osobinama prenosnog
kanala ili medija za snimanje. Zaštitno kodovanje obezbeđuje minimalnu verovatnoću greške na
prijemu ili reprodukciji... Kodovanje uspešno odgovara na ove najčešće potpuno suprotstavljenje
zahteve. Statističko kodovanje ima za cilj da smanji količinu informacija a zaštitno je najčešće
povećava. Za razliku od kontinualnog anlognog signala, digitalni je diskretan niz impulsa i pauza.
Impulsi su međusobno jednaki po obliku, amplitudi i trajanju. (Kada se definiše sam impuls govori se i
o brzini uspona prednje i zadnje ivice; vremenu porasta i opadanja tj. uspostavljanja i isčezavanja).
Sam impuls je analogni signal! Ali jednostavan i poznat. Detekcija (posle prenosa ili snimanja) je zbog
toga jednostavna. Odluka se svodi na detekciju prisustva ili odsustva. I tu naravno postoje određeni
problemi… Realan impuls nije savršen. Tokom prenosa ili snimanja dolazi do promene oblika impulsa,
smanjenja amplitude, kašnjenja, promene vremena uspostavljanja i isčezavanja ivica, narušavanja
međusobnog tajminga kada se radi sa više paralelnih povorki, gubitka sinhronizacije. Međutim, na putu
digitalnog signala, pre nego što dođe do drastične degradacije oblika impulsa, može se on uspešno
detektovati, regenerisati i dalje poslati u idealnom obliku… U realnim sistemima i kanalima uvek
postoje smetnje i šum. Impulsi se mogu naravno napraviti dovoljno veliki i robusni da budu otporni na
smetnje i šum. Međutim to bi značilo da impulsi budu veliki, što je nepovoljno zbog povećanja
potrošnje, i usporavanja rada zbog proširenja impulsa. Ako se porede digitalni i analogni uređaji koji
imaju istu funkciju često su digitalni veći potrošači. To je svojevremeno znatno usporilo primenu
digitalnih uređaja. Bilo je potrebno obezbediti dodatno hlađenje uređaja i više prostora za ugradnju.

6
 2. GLOBALIZACIJA

Globalizacija potiče od engleske reči „the globe“ što znači Zemlja, zemaljska kugla, okruglo ili
loptasto nebesko telo, pri čemu globalizacija obuhvata sve društvene procese i odnose koji imaju planetarni
karakter, koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja.
Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je
povećanje ekonomskog rasta i bogatstva.
„Globalizacija upućuje na sliku sveta kao zajedničkog prostora u kome se niti međuzavisnosti -
tehnološke, političke, ekonomske i ekološke - pletu ogromnom brzinom, poništavajući geografske distance,
univerzalizujući demokratski oblik vlasti i uvećavajući bogatstvo." Dakle, osnovno obeležje globalizacije
jeste tehnološka revolucija, odnosno stvaranje globalne ekonomije sa svetom bez granica i univerzalnom
kulturom: jednake forme, moderne tehnologije, tržišne ekonomije i demokratija.
Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuče ka društvenom progresu u svim
njegovim aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-naučnom), doprinoseći da svi (i
bogati i siromašni) postaju bogatiji.
1
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat dominacije
Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija označava
integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob
civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila,
koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još bogatiji, a
siromašni još siromašniji. „Globalizaciju možemo definisati kao proces ekonomskog, političkog,
socijalnog i kulturnog delovanja na nadnacionalnom nivou, koji na globalnom nivou menja ustaljene
političke, privredne, socijalne i kulturne odnose. Bitna determinanta ovog procesa je tehnološki razvoj koji
omogućava prostorno i vremensko smanjivanje sveta.“2

1
Mlađen Kovačević (2006): Neki elementi i posledice procesa globalizacije, Teme, časopis
za društvene nauke, Niš,br.1/2006.

2
Prof. dr Tihomir Gligorić (2007): Osobine naroda, BINA, Banja Luka, str.95;
7
 U drugoj polovini XX veka nastupio je novi ekonomski talas tzv. globalizacije. Globalizacija
predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je povećanje ekonomskog
rasta i bogatstva.
Pet dimenzija globalizacije, društvo, politika, ekonomija, kultura i životna sredina ne mogu
sasvim striktno odvojiti jedna od druge, već se prožimaju. Ova povezanost ne samo između aktera, već
i između oblasti predstavlja jednu od posebnosti globalizacije.Osnovni ekonomski aspekti globalizacije
jesu liberalizacija, privlačenje investicija i privatizacija. Glavnu ulogu na tržištu imaju multinacionalne
korporacije. Dublja analiza suštinskih dimenzija globalizacije podrazumeva napuštanje starog, načina
mišljenja i okoštalih ideoloških dogmi koje polaze od teritorijalnih ograničenja etno-nacionalnih
posebnosti i zatvorenosti. Ona ima u vidu činjenicu da na svetskoj sceni ne deluju samo državno-
nacionalni, već i naddržavni, međudržavni i nedržavni akteri, kao novi subjekti globalno-svetskih odnosa
(transnacionalne kompanije; transnacionalne tehnološke i saobraćajne celine; raznovrsni kulturni i verski
pokreti; nevladine organizacije; svetske i regionalne institucije i organizacije; veliki informatički sistemi;
Internet; globalni mediji: i dr.). Globalizacija vodi stvaranju "svetskog društva". Sa razvojem i
primenom Interneta dolazi do svojevrsnog reinženjeringa globalnog biznisa, gde počasno mesto
pripada trgovini. Multinacionalne kompanije internacionalizuju svoje poslovanje a rmišući koncept
elektronskog (virtuelnog) biznisa. Dolazi do virtuelne transnacionalizacije poslovanja MNK. Matične
kompanije otvaraju svoje lijale (preduzeća kćerke) širom sveta, gde prostorna udalјenost poslovnih
partnera nije više ograničavajući faktor poslovanja. Savremene IKT dokidaju i poslednju geografsku
barijeru između učesnika u globalnom biznisu (trgovini). IKT i njihovi servisi, poput Interneta, postaju
platforma na kojoj se odvija promet roba i usluga. Trgovinaki lanci lideri „tradicionalne ekonomije“,
poput Wal-Marta, Marks &Spencera prepoznaju IKT kao bitnu odrednicu internacionizacije trgovine u
eri „digitalne ekonomije“ [2].3 Dolazi do „selјenja“ maloprodajne mreže iz tradicionalnih trgovinskih
institucija na Internet. Ovi trgovinski lanci paralelno sa maloprodajnom mrežom „cigla i malter“
otvaraju elektronske-Internet prodavnice, poznatije kao maloprodaja po sistemu „klik i malter“. Robne
berze se digitalizuju. IKT i standardizovana pravila trgovanja internacionalizuju berzansku trgovinu.
a. Finansijska tržišta, nansijske institucije i nansijski učesnici u uslovima „digitalne ekonomije“
dobijaju epitet „virtuelni“. Berze, postaju virtuelni nansijski „konglomerati“ u okviru kojih trguju

3
Mlađen Kovačević (2006): Neki elementi i posledice procesa globalizacije, Teme, časopis
za društvene nauke, Niš,br.1/2006.

8
elektronski berzanski posrednici sa različitih internet lokacija. Prostorna udalјenost nansijskih učenika
nije više ograničavajući faktor poslovanja, na scenu stupa strategija globalnog - nasijskog tržišta.

Termin „digitalna ekonomija“ nije u potpunosti nov, a još manje nepoznat u naučno-stručnim
krugovima. On se prvi put pojavio u knjizi Don-a Tapscott-a 1994. godine kao ideja sa
revolucionarnim načinima na koje bi savremene tehnologije, a u prvom redu internet, promenili svet
biznisa i poslovanja. U ekonomskoj nauci postoji niz različitih definicija digitalne ekonomije, tako da
je danas veoma teško odlučiti se koja je od njih celovita i svrsishodna. Tako na primer, neki autori
digitalnu ekonomiju određuju kao „ekonomiju zasnovanu na digitalnim tehnologijama, uključujući i
digitalne komunikacione mreže i druge povezane informacione tehnologije“. Drugi autori pod
digitalnom ekonomijom podrazumevaju „novu naučnu paradigmu koja treba da objasni čitav niz
ekonomskih, socijalnih i kulturnih promena koje sa sobom nosi IKT, gde počasno mesto pripada
internetu“Strani autori imaju drugačiji pristup kada je u pitanju digitalna ekonomija, ili kako se u
zapadnim krugovima naziva „nova ekonomija“. Prema njihovom shvatanju, najčešće taj termin
uključuje: „skup ekonomskih pojava i međusobno uslovljenih procesa zasnovanih na informacionoj
tehnologiji koji podrazumevaju nove načine poslovanja i daljeg privrednog razvoja i jednostavno
predstavljaju kvalitativno drugačiji obrazac ekonomskog razvoja.
4
Ovakva definicija povezuje „staru“ i „novu“ ekonomiju u smislu da je prva još uvek samo oblik
ispoljavanja tehnološkog i ekonomskog razvoja“ (Milovanović, Veselinović, 2009:17-23). Drugi
teoretičari, na primer Gordon, smatra da pojam „nova ekonomija“ uvek treba pisati pod navodnicima,
jer ona ne postoji kao celovita paradigma, u potpunosti definisan koncept ili razrađena praksa. Uporedo
sa tim terminom, u etabliranim i referentnim publikacijama, često se koriste pojmovi kao što je internet
ekonomija, web-ekonomija i nova ekonomija, a u novije vreme koristi se naziv „ekonomija znanja“. Po
pravilu, digitalna ekonomija predstavlja ekonomiju utemeljenu na digitalnim inovacijama i
tehnološkim rešenjima koja se baziraju na primeni IK tehnologija, hardvera, softvera i aplikacija
posredstvom telekomunikacija u svim funkcionišućim oblicima ekonomije. Digitalni stratezi najčešće
navode 4 ključna uticaja koja digitalna ekonomija ispoljava na koncept i privredni sistem u celini:
kreiranje novog sadržaja ili upotrebne vrednosti za proizvode i usluge koji ranije nisu postojali, zatim
novi način i model poslovanja u okvirima novih poslovnih pravila, onda unapređenje postojećih biznis

4
Mlađen Kovačević (2006): Neki elementi i posledice procesa globalizacije, Teme, časopis
za društvene nauke, Niš,br.1/2006.

9
sadržaja (npr. Uber usluge i sl.), te novi način međusobne komunikacije, kako između proizvođača i
pružaoca usluga, tako i potrošača

3.POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE GLOBALIZACIJE

Brojne rasprave o globalizaciji podelile su političare, ekonomiste, naučnike i filozofe. Na jednoj

strani su oni koji smatraju da je globalizacija nužnost, objektivan i spontan proces, "zahuktala mašina"
koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne može zaustaviti. Pristalice globalizacije smatraju da je to
proces koji vuče ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-političkom,
tehnološkom, kulturno-naučnom), doprinoseći da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat dominacije
Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija označava
integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob
civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila,
koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još bogatiji, a
siromašni još siromašniji.
Suština problema odnosa prema globalizaciji nije u opredeljenju "za" ili "protiv" globalizacije (ili
tranzicije), odnosno za jednu od suprotstavljenih (rivalskih) struja. S obzirom da je globalizacija
realnost, bitno je da se od simplifikovanih uvida i analiza pređe na kompleksno poimanje globalizacije,
kako bi se, zahvatanjem njenih krajnje različitih obeležja, savlađivale i potiskivale negativne, a
maksimalno koristile i afirmisle njene pozitivne dimenzije, pogotovo što savremeni oblik globalizacije,
za razliku od svih predhodnih, upravo zbog ogromne međuzavisnosti pojedinačnih društava, ima šansu
da se relativno stabilizuje na (istorijski) relativno duži vremenski period, bez obzira na sve nepravde
koje sa sobom nosi, pre svega, prema nerazvijenom delu sveta.
Globalizacija danas rađa raznovrsne izazove, rizike i nejednakosti. Kao takva, ona predstavlja
veliku neizvesnost, ali i različite alternative (realne opcije). i to: demokratski (i humaniji) ili autoritarni
svetski poredak; "održivi razvoj" ili ekološko i tehnološko samouništenje planete; stabilniji razvoj
međunarodnih odnosa ili novi talasi globalizacije i regionalna sukobljavanja; racionalno usmeravanje
globalizacijskih tokova ili ciklične smene svetskog haosa; jačanje političke demokratije ili umnožavanje
autoritarnih režima, praćenih masovnom represijom; i dr. Koja će alternativa u budućnosti biti
dominantna, pokazaće vreme.5

5
Miodrag Đorđević,Globalizacija i tranzicija,Teme, časopis za društvene nauke, br.1/2007.str.61-64.
10
 Osnovni pozitivni aspekti procesa globalizacije su:

• globalizovana i modernizovana privreda zahteva viši nivo obrazovanja i

kvalifikovanosti radne snage - u savremenim uslovima globalizacije ljudski resursi i znanje
predstavljaju najznačajniji privredni resurs i imaju presudan značaj za ostvarivanje efikasnog
pirvrednog i društvenog razvoja. Znanje ima značajan uticaj na efikasno ostvarivanje informaciono
zasnovane saradnje pojedinih zemalja i pojedinačnih kompanija u okviru širih regija, jer se bez
dobrih stručnjaka ne mogu efikasno koristiti ni drugi faktori razvoja;

• ujednačavanje uslova i regulative domaćih i stranih ulaganja - u procesu

globalizacije dolazi do promene u strukturi ulaganja sa težištem na ulaganja u naučno-istraživački i
kreativni rad (u cilju prihvatanja novih ideja i konkretnih pronalazaka), kao i njihova raspodela prema
sektorima, uz istovremeno usaglašavanje carinskih propisa, spoljnotrgovinskog poslovanja i
uslova proizvodnje i preduzetništva i dr.

• povećanje izgleda za zapošljavanje - ubrzani razvoj zemalja i regiona i modernija

infrastruktura omogućavaju brže zapošljavanje i otvaranje novih privrednih kapaciteta;

• veća sloboda kretanja roba i kapitala - proces globalizacije svetske privrede, preko
liberalizacije, neizostavno snažno utiče na kreiranje ekonomskih politika savremene države, a naročito
onih manjih i onih koje su u razvoju ili tranziciji, čime su tehnološki proces i konkurencija
(kombinovani sa procesom liberalizacije) snizili barijere za međunarodne tokove roba i usluga i
faktora proizvodnje te je povećan interes za međunarodnu specijalizaciju doveo do nagle ekspanzije
međunarodnih ekonomskih transakcija;

• povećana su strana ulaganja u rentabilne privredne grane i delatnosti – uz pomoć

i povoljno kreditiranje malih i srednjih preduzeća, jer imaju veću propulzivnost i adaptibilnost u
uslovima globalizacije tržišta;

•jačanje intenzlteta međunarodne konkurencije - širenjem mogućnosti i rasta pojedinih tržišta

na mnogo širem nivou od nacionalnog, otvorila se era globalnog poslovanja koja omogućava
kompanijama kombinovanje domaćih i inostranih marketing aktivnosti na način koji zajednički i
sinergetski doprinose ostvarivanju ciljeva pojedinih preduzeća, i dr.;

11
 Negativni aspekti globalizacije

• globalizacija dovodi do ukidanja klasičnog pojma ekonomskog i političkog

suvereniteta zemalja - u međunarodnim odnosima sila ima prednost nad pravom koje samo
daje legitimitet onome što ima prednost.

• globalizacija je prouzrokovala porast svakovrsne moći, osobito moći novca - SAD i

njene transnacionalne kompanije lansirale su parolu "kapital nema otadžbinu", a tamo gde novac
postaje božanstvo, sve etičke i kulturne vrednosti padaju u zaborav. Bez novca i bez oružja ni
istina nema pravo na život.

• disciplinovanje učlanjenih zemalja na sprovođenje odluka donetih u

međunarodnim centrima ekonomske i političke moći - rešavanje konflikata unutar država
ustaljeno je kao nenasilno i u skladu s pravnim normama, što treba da važi i u međunarodnim
odnosima. No, malo je nade u to da danas to mogu obezbediti moralno pokojne Ujedinjene nacije i
neodlučni i manipulisani Savet bezbednosti koji neprestano, pod uticajem najmoćnijih zemalja,
donosi rezolucije koje se sprovode disciplinovanjem zemalja članica, najčešće kroz pretnju ili
primenu sankcija (multilateralnih i bilateralnih).
nametanje modela društvenog razvoja, kulturnih obrazaca i načina života od strane najrazvijenijih
zemalja - na društvenoj nauci stoji zadatak da razotkrije u kom pravcu duva vetar istorije da bi se
sagledala snaga i granice globalizacijskog trenda i zasnovala valjana strategija razvoja.

6
Na osnovu iznetog može se konstatovati da je osnovna karakteristika globalizacije sveobuhvatnost
prostora, ekonomije, politike, kulture, stanovništva i ostalih faktora društvenog života u svetskim
razmerama. Nosilac ili protagonista globalizacije je zemlja, odnosno država koja se u datim društveno-

6
E. Turban, E. McLean, J. Wetherbe, Informaciona tehnologija za menadžment,
(Transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju), Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2003.

12
ekonomskim, političkim, vojnim, tehnološkim, kulturnim, demografskim i ostalim okolnostima javlja u
ulozi globalne super-sile.

4.DIGITALIZACIJA I GLOBALIZACIJA

Približava se kraj multinacionalnim grupama. Ovo je ključna poruka poznatog članka koji je objavio
profesor ekonomije sa Univerziteta Harvard Teodor Levit 1983. godine. On je smatrao da dok
multinacionalne kompanije moraju da ulože mnogo novca i resursa u prilagođavanje svojih proizvoda
lokalnim tržištima u različitim zemljama, globalne kompanije sledile su obećavajuću strategiju,
jednostavno nudeći iste proizvode na globalnom nivou koje su svi želeli. Ovaj članak je podstakao
strahove, stvarajući sumornu sliku globalizacije u nastajanju za koju se tvrdilo da ima moć da potpuno
uništi lokalna preduzeća, uznemiri tržište i ugrozi ekonomije. „U to vreme su svi mislili da će
globalizacija biti užasna stvar i da će samo veliki brendovi i korporativne grupe preživeti „Kolektivni
strah je bio primetan kao i danas kada je digitalizacija u pitanju. Globalizacija ili digitalizacija nije
stvar vere. Stvorili su ih ljudi i oni ih mogu oblikovati.” Strahovi od globalizacije opravdani su u
ograničenom kontekstu. Danas su nacionalne ekonomije međuzavisne kao rezultat intenzivnih
trgovinskih i političkih odluka. Globalizacija nije nova pojava, počela je pre mnogo vekova na početku
međunarodne trgovine nakon otkrića Novog sveta. U rimsko doba, orijentalni začini i svila došli su na
zapad iz Azije i Orijenta. Počevši od kasnog 15. veka, konkvistadori su doneli bolesti u Novi svet, a
srebro i zlato u Evropu. Trgovina je uvek bila pokretač tržišta. Zahvaljujući globalizaciji, vidimo da je
siromaštvo smanjeno širom sveta u poslednjih 30 godina. Više ljudi ima priliku za obrazovanje i
omogućen je ekonomski rast. Isto tako, vrlo je verovatno da bi bilo još velikih ratova da zemlje nisu
ekonomski isprepletene. Globalni brendovi su sveprisutni. Čini se da sve trgovačke ulice svih svetskih
metropola imaju iste modne lance. Jeftini proizvodi iz Kine uskraćuju sredstva malim regionalnim
zanatlijama. To nije ništa novo, ali naša svest o ovim činjenicama evoluira i klatno se ljulja u drugom
pravcu. Sve je veća potražnja za regionalnim, visokokvalitetnim proizvodima, posebno u urbanim
sredinama na Zapadu. Ljudi više vole regionalne luksuzne proizvode od globalizovanih jeftinih. Kada
je u pitanju globalizacija, postoji sličan trend koji zagovara veću svest o korišćenju interneta i našim
digitalnim navikama. Fenomen, poznat kao digitalna detoksikacija, primorao je zaposlene i
rukovodstvo da uzmu odmor na potpuno analogan način. Svest je u porastu, a u današnjem svetu koji

13
se brzo razvija, ljudi su željni da se na trenutak usredsrede i preispitaju. Ono što je važno s obzirom na
pojave za koje kažu da su tako negativne jeste da se stvari drže u perspektivi i da se njima na
odgovarajući način pozabavite.

ZAKLJUČAK

Kao što smo već istakli u prethodnim izlaganjima, proces globalizacije predstavlјa obeležje
savremene tržišne privrede, o kome se sve više govori, od osamdesetih godina 20. veka. Metafora,
poput one da svetska privreda postaje „globalno selo“ gde će se multinacionalne kompanije takmičiti
kreiranjem proizvoda i usluga na globalnom tržištu, postaje stvarnost. Razvoj mikroelektronike
omogućuje razvoj informatike čiji je osnovni proizvod informacija. Proizvodnja i upotreba računara
uvode industrijska društva u informatičko društvo.Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji
vuče ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom,
kulturno-naučnom), doprinoseći da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat dominacije
Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globlizacija označava
integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob
civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila,
koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još bogatiji, a
siromašni još siromašniji.
U celini gledano globalizacija sa sobom nosi brojne pozitivne, a li i veoma značajne negativne
posledice, koje izazivaju znatan otpor pre svega u nerazvijenim ali i u nekim razvijenim zemljama. Proces
globalizacije je neumoljiv i teško zaustavljiv i zbog toga na margini ostavlja sve one zemlje koji mu se
suprotstavljaju. Zbog toga se procesu globalizacije, više silom ekonomskih nužnosti nego dobrovoljno,
prepuštaju i zemlje koje su njegovi javni kritičari. Najnovije terapije za lečenje raka, roboti sposobni da
izvode minimalno invazivne hirurške procedure, bespilotne letelice za spasavanje života, komunikacija u
realnom vremenu putem pametnih telefona, AI asistenti, električni automobili koji se sami voze,
transakcije novca mobilnim telefonom – lista inovacija tokom digitalizacije je beskonačna. Istraživački
napredak u oblastima kao što su medicina, ekologija, transport ili robotika ne bi bio moguć ovim tempom
da nije bilo komunikacionih alata omogućenih digitalizacijom. Zahvaljujući činjenici da svi živimo u

14
globalno umreženom svetu, važni proizvodi i usluge dostupni su ljudima širom sveta, što se odnosi i na
zemlje u razvoju.

LITERATURA

1. Laslo Sekelj i Jovan Teokarević (2004): Tranizicija deceniju posle: pouka i perspektive,
Institut za evropske studije. Beograd;
2. Mlađen Kovačević (2006): Neki elementi i posledice procesa globalizacije, Teme, časopis
za društvene nauke, Niš,br.1/2006.
3. Prof. dr Todor Petković (2007): Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, Čačak;
4. G. Milovanović, P. Veselinović, Globalizacija i tranzicija, Ekonomski fakultet, Kragujevac,
2009.
5. E. Turban, E. McLean, J. Wetherbe, Informaciona tehnologija za menadžment,
(Transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju), Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2003.

15