UNIVERZITET U NIŠU, Mašinski fakultet

Predmet: Elektronsko poslovanje

Tema seminarskog rada:

E - uprava

Predmetni nastavnik: Student:

Prof. Dr Miodrag Manić Đorđević Milena M46

U Nišu, 27.01.2016
Sadržaj
1. Uvod i osnovni pojmovi elektronskog poslovanja..........................................................3
2. Vrste elektronskog poslovanja.......................................................................................5
3. Tehnologije i infrastruktura elektronskog poslovanja....................................................6
4. Internet i globalizacija poslovnih procesa......................................................................9
4.1. Globalne tendencije korišćenja Interneta................................................................9
5. Pojam e-Uprave...........................................................................................................12
5.1. e-Uprava: pojam i modaliteti.................................................................................12
5.2. Istorijski razvoj E – uprave....................................................................................13
5.3. Ciljevi e-Uprave.....................................................................................................13
5.4. Ciljne grupe e-Uprave...........................................................................................14
5.5. Arhitektura sistema E- uprave...............................................................................15
5.6. e-Uprava – Infrastruktura......................................................................................16
6. E- uprava u Srbiji.........................................................................................................17
6.1. Portal e- uprave u Srbiji........................................................................................17
6.2. Servisi portala E – uprave u Srbiji.........................................................................18
6.3. Servisi gradova u Srbiji.........................................................................................18
7. Servisi E- uprave u Nišu..............................................................................................19
8. Primer e-uprave u Srbiji...............................................................................................20
9. Elektronski potpis.........................................................................................................21
10. Pitanja sigurnosti i tačnosti........................................................................................22
10.1. Potreba za sigurnošću i poverenjem u e-trgovini i e-upravi...............................22
11. Zaključak....................................................................................................................23
12. Literatura:...................................................................................................................24
1. Uvod u elektronsko poslovanje, Nikoleta Leovac, 18 May 2014.................................24

2
 1. Uvod i osnovni pojmovi elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje (en: E-business) jeste vođenje poslova na Internetu, što

ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u
mrežnom okruženju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o
klijentima. 
Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane američke kompanije IBM
da bi se označilo poslovanje uz značajnu primenu savremene, elektronske tehnologije.
Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru elektronike. Pod elektronskim
poslovanjem se podrazumeva obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske
tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih
tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja
informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. 1

Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju zasnovanu na:

udruživanju preduzeća (integracija)

procesu saradnje (kolaboracija)
globalnom mrežnom povezivanju korišćenjem Interneta kao medija

Među najvažnijim procesima e-poslovanja se ističu:

prikupljanje podataka i informacija

marketing (4P –marketing miks): promocija, podrška kupcima, uvođenje
novog proizvoda,...
online prodaja (proizvoda i usluga)
komunikacija

Poznavanje upotrebe elektronskog poslovanja trebalo bi da podrazumeva

upravo poznavanje poslovnih procesa elektronskog poslovanja. U cilju lakšeg i boljeg
razumevanja elektronskog poslovanja, predstavljamo konceptualni model "eBusiness
Wheel" (Slika 1.-Točak elektronskog poslovanja), koji opisuje najbitnije procese
poslovanja. On se sastoji od sedam djelova koji okružuju klijenta kao polaznu osnovu
svih savremenih poslovnih procesa. Osnovni cilj svih savremenih poslovnih koncepcija
jeste zadovoljenje potreba klijenata i formiranje takvog poslovnog okružnja u firmi da svi

3
poslovni procesi budu u funkciji klijentovih potreba, a da se kao rezultat kvalitetnih
odnosa s klijentima pojavi profit.
Točak elektronskog poslovanja se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog
poslovanja i primene elektronskog poslovanja (operativni procesi). Strategijama
elektronskog poslovanja definišu se svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj
zadovoljstvo klijenta i profit firme. Međutim, da bi se ostvario cilj elektronskog
poslovanja, potrebno je kreirati voditi operativne procese koji u stvari čine elektronsko
poslovanje.2

4
 2. Vrste elektronskog poslovanja

Vrste elektronskog poslovanja Elektronsko poslovanja, prema prirodi transakcija

(ko, kome i za koju vrednost prodaje proizvode i usluge) delimo na sledeće (osnovne)
modele:
 B2B (Business-to-Business) - model u kojem su učesnici pravna lica/firme.
 B2C (Business-to-Consumers) - model koji uključuje maloprodaju krajnjim
potrošačima – kupcima - korisnicima.
 C2C (Consumer-to-Consumer) - model u kojem krajnji kupac prodaje i kupuje od
krajnjeg kupca, fizičkog lica. Pod ovim modelom vrlo često se nalaze razni oglasi.
 P2P (People-to-People) - model u kojem dolazi do razmene dobara, uglavnom
digitalnih.
 C2B (Consumers-to-Business) - model uključuje fizička lica koje svoje proizvode i
usluge prodaju poslovnim subjektima.
 B2E (Business-to-Employees) – model koji se bavi internim aktivnostima u okviru
preduzeća, obično putem Interneta, i to obično: razmena informacija izmeĎu
zaposlenih, razmena ili prodaja proizvoda zaposlenima, onlajn obuka i sl.
 G2C (Government-to-Citizens), G2B (Government-to-Businesses) – modeli u kojima
drţavne sluţbe razmenjuju proizvode, usluge i informacije sa fizičkim i pravnim licima. Tu
su još i:
 C2G (Citizens-to-Governments),
 B2G (Business-to-Governments),
 E2E (Exchange-to-Exchange ili End-to-End), M-Commerce,
 C-Commerce i mnogi drugi.

Procenjuje se da se na svake 2 sekunde jedan novi korisnik priključi Internetu, i

ako znamo da je polovinu 2012. godine obelezilo oko 2.4 milijarde korisnika istog, moţe
se zaključiti da Internet kao potencijalno trţište sigurno i kontinualno raste i predstavlja
veoma perspektivno mesto za dalji razvoj poslovanja. Elektronsko poslovanje je, dakle,
razmena standardizovanih elektronskih poruka izmeĎu fizičkih i pravnih lica u
pregovaranju, ugovaranju, kupovini, prodaji, plaćanju, komuniciranju sa upravom i
sudovima i u svim drugim poslovnim transakcijama, a za koje je zakonom dozvoljena
njegova primena. Da bi se e-poslovanja razvijalo, potrebni su neki osnovni preduslovi,
kao što su: primena Interneta za postavljanje veb sajtova sa katalozima ponuda,
cenovnicima i aplikacijama za komuniciranje sa klijentima, poznavanje alata za razvoj
aplikacija za e-poslovanje, razvijena telekomunikaciona infrastruktura, usvajanje propisa
za e-poslovanje i motivacija menadţera. Koordinacija aktivnosti i usmeravanje rada na

5
razvoju uslova za elektronsko poslovanje mogu se podsticati i donošenjem i
sprovoĎenjem posebnog programa aktivnosti na razvoju e-poslovanja. 3

3. Tehnologije i infrastruktura elektronskog poslovanja

Infrastruktura elektonskog poslovanja Prihvatajući savremene trendove, kao

podrazumevajuće opcije tržišnog prestiža, organizacije se uglavnom opredeljuju za
Internet infrastrukturu u povezivanju (linkovanju) svojih poslovnih aplikacija sa
poslovnim partnerima i drugim učesnicima na tržištu. Oslanjajući se na skup
univerzalnih i za upotrebu jednostavnih tehnoloških i tehničkih standarda namenjenih
bilo kojoj organizaciji, izbor računarskog sistema ili tehnološke platforme postaje od
sekundarne važnosti za organizaciju kao i od nekih drugih pristupa u definisanju od
strane različitih autora, i ovde napominjemo da se izrazi kao što su Internet, električno
poslovanje (e-poslovanje, e-business ili EP), elektronska trgovina (e-trgovina, e-
commerce) i sajber tržište (cybertrade) često u literaturi a i u praksi pogotovo,
naizmenično koriste bez preciznog definisanja njihovog opsega i meñusobnih veza, te
je zbog toga ponekad teško napraviti suštinsku razliku ovih pojmova. Pre definisanja i
opisa elektronskog poslovanja, treba naglasiti da oba modaliteta, elektronsko i
neelektronsko poslovanje zajednički koriste ili dele ekonomsku infrastrukturu
raspoloživih resursa, uključujući prirodne resurse, radnu snagu, strukturu, opremu,
telekomunikacione i druge servise.
Prateći istorijski razvoj, prva aplikacija iz oblasti elektronskog poslovanja
pojavljuje se početkom 1970-ih godina i to u vidu elektronskog transfera novčanih
sredstava. Naravno, ove inovativne aplikacije su funkcionisale u malom broju, uglavnom
velikih korporacija i u samo nekoliko malih organizacija. Verovatno je sama priroda
organizacije prve elektronske transakcije, uslovila naziv elektronska trgovina (e-
commerce) što kasnije proizvodi terminološke nepreciznosti. Ubrzo se razvija EDI
(Electronic data interchange) koncept za elektronsku razmenu podataka koji
automatizovanjem transakcija obrade i proširenjem elektornske 34 trgovine dobija sve
značajniju primenu u mnogim oblastima. Dvadeset godina kasnije, 1990-ih aplikacije
elektronskog poslovanja doživljavaju ekspanziju uz podršku komercijalizaciji Interneta i
veb servisa.
Od 2003. godine većina velikih i značajan broj malih organizacija, primenjuju
neke od oblika e-poslovanja. Мeñusobna uslovljenost različitih komponenti i sredstava
za efikasno izvršavanje bilo kojeg procesa ili aktivnosti u organizaciji kao u posebnoj
interakciji sa okruženjem postaje savremena neminovnost. Definisanje opsega u okviru
kojeg organizacija može da realizuje e-poslovanje, podrazumeva da se imaju u vidu i u
njega uključe potrebe za pravim informacijama, infrastrukturom informacionih
tehnologija i servisima podrške. Infranstruktura predstavlja skup zajednikih tehnoloških
resursa koji omogućavaju da se kreira platforma za aplikacije e-poslovanja organizacije.
U okviru infrastrukturne podrške se podrazumevaju hadverske komponente, softver
(sistemski i aplikativni), telekomunikacione mreže, podrška servisa kako bi svi u
organizaciji imali pristup potrebnim resursima i ljudski resursi koji učestvuju u e-
poslovanju i trgovini. Infrastruktura se može shvatiti i kao skup tehnologija i kao

6
platforma servisa. Generalno, infrastruktura servisa e-poslovanja, kao primer, može se
izgraditi na sledeći način: Hardverska platforma - računari, ruteri, konektivni elementi i
druge hadverske komponente; Platforma telekomunikacije - sateliti, provodnici i optički i
komunikacioni i mrežni kanali; Platforma softvera - sistemski i aplikativni softver;
Platforma servisa - servis i podrške, kao što su web sajtovi, elektronsko plaćanje i
sertifikovani servisi; Ljudski resursi, kao što su programeri; Platforma računarskih mreža
i Internet platforma-Internet, intranet, ekstranet; Elektronska razmena podataka (EDI) i
telekomunikacione mreže.
Navedena infrastruktura služi kao organizacioni tehnološki okvir kako bi se
istakao veliki broj servisa koji moraju obezbediti, da bi se podržali svi procesi
elektronskog poslovanja organizacije. Treba naglasiti da implementacija ovih sevisa
zahteva njihovu inegraciju kako se ne bi pojavile teškoće zbog nekompatibilnosti
sistema konkurentnih proizvoñača. Tehnološki standardi Inerneta i world wide web
servis, obezbeñu put ka otvorenim sistemima, konektivnosti i kooperativnosti u
tehnologiji elektronskog poslovanja. Kao efikasna platforma, Internet sigurno ubrzava
mogućnosti za razvoj savremenog, digitalnog, oblika poslovanja. Prednost internog
mrežnog povezivanja, organizacije već godinama koriste za upravljanje i koordinaciju
svojih poslovnih procesa, meñutim u poslednjoj deceniji upravo intranet prerasta u
tehnologiju koju organizacije biraju kao opciju elektronskog poslovanja. Terminološka
neujednačenost prisutna u različitim literarnim izvorima u oblasti informatičkih
tehnologija predstavlja razlog za obrazlaganje definicija za neke ključne pojmove.
Organizacije koriste intranet za kreiranje okruženja koje obezbeñuje saradnju i
koordinaciju u radu, za obezbeñivanje informacionih tokova izmeñu različitih
funkcionalnih oblasti i koordinaciju poslovnih procesa u okviru organizacije. Neki autori
definiciju intraneta proširuju i obrazlažu da deo intraneta može da obezbedi i javni
pristup (public access) koji omogućava organizaciji, na primer, da reklamira sebe preko
Interneta. Osim toga, i pristup intranetu može da bude dostupan odreñenom broju
eksternih subjekata (poslovni partneri, korisnici, potencijalni kadar za prijem itd).
Ovakav Internet pristup intranetu se naziva i ekstranet. Ekstranet aplikacije 35
dozvoljavaju širi pristup jer obuhvataju mrežno povezivanje organizacije i odreñenog
prostorno udaljenog okruženja (poslovni partneri) pod odreñenim uslovima, i koriste se
osim za zajedničko korišćenje raspoloživih informacionih resursa i kao saradnička
platforma za projekte u okviru kojih učestvuje veći broj organizacija, odnosno
projektanata iz različitih organizacija. Ekstranet može biti efikasno sredstvo za
implementaciju i povezivanje sitema za upravljanje lancem vrednosti i sistemom
upravljanja odnosa sa kupcima (CRM) čije ce se preformanse razmatraju u okviru
aplikacije e-poslovanja. Ako se ima u vidu da većina organizacija, posebno velike,
koristi kao podršku različite računarske platforme koje ne obezbeñuju meñusobnu
komunikaciju, logično je da se intranet pokazao kao dobro rešenje za uspostavljanje
trenutne konekcije, povezujući sve računare u jedan celoviti virtualni sistem. Kako veb
softver predstavlja jednoobrazni interfejs, može se koristiti za integrisanje većeg broja
procesa i sistema u okviru jedne organizacije.
Povezivanjem svojih intranet mreža organizacije mogu da formiraju interne
transakcione sisteme i omoguće zaposlenima preuzimanje odgovarajućih akcija, za
realizaciju posebnih operacija na bilo kom mestu u organizaciji. Princip funkcionisanja

7
intraneta se zasniva na kreiranju onlajn repozitorijuma (skladišta) informacija koje mogu
biti korišćenje i ažurirane kad god je potrebno, uz istovremeno eliminisanje velikih
količina paprinih dokumenata i troškove štampe i distribucije. Intranet je uglavnom
usmeren na portale, kako bi se obezbedila tačka pristupa internim sistemima i
dokumentima putem veb inerfejsa. Ovakvi, korporativni portali obezbeñuju jedan
konsolidovani pogled na informacione resurse na intranetu, a posebna pogodnost je što
mogu biti prilagoñavani kako bi odgovorili na odgovarajuće informacione potrebe
specifičnih grupa ili pojedinačnim korisnika ako postoji takav zahtev. 4

8
 4. Internet i globalizacija poslovnih procesa

Najintenzivniji razvoj komunikacionih kanala dogodio se upravo u poslednje dve

velike ere globalizacije, od kraja Drugog svetskog rata do početka trećeg milenijuma, a
u okviru ovog perioda, najviše od 1980. godine do danas. Sile globalizacije nošene
tehničko-tehnološkim napretkom, ali i (što se često zanemaruje), novim i drugačijim
potrebama država, međunarodnih organizacija, organiza-cija sveta rada, društvenih
grupa i pojedinaca. dovele su do hiperkomunikacij

Pod pojmom hiperkomunikacija podrazumevamo ekstermno visok stepen

intenziteta, tj. frekventnosti komunikacionih poruka, koje se prenose na
interkontinentalnim i drugim velikim geografskim rastojanjima, bez ikakve zičke
barijere, pomoću savremenih sredstava elektronskog komuniciranja. U ovakvoj
hiperkomunikaciji javljaju se kao komunikacioni kanali najpre mobilna tele-
fonija, komuniciranje putem telekomunikacionih satelita, internet1, video link i slično.
Podaci su preuzeti sa Internacionalne unije za telekomunikacije, www.itu.int i
www.internetworldstats.com, u skladu sa etičkim kodeksom akademske zajednice
korišćeni su samo za naučne svrhe unutar ovog istraživanja. podaci su izraženi u
milijardama stanovnika.5

4.1. Globalne tendencije korišćenja Interneta

Pod uticajem globalizacije najbrže evoluiraju upravo internet i mobilna telefonija

kao kanali pomoću kojih se vrši prenošenje komunikacionih poruka. To se jasno uočava
u Tabeli 1 na kojoj su prikazani najsavremeniji podaci o broju korisnika globalne mreže
u svetu, po geografskim područjima, dok su na prikazani podaci o broju korisnika
globalne mreže na početku treće velike ere globalizacije. Upoređujući ove podatke iz
gra čkih prikaza, jasno se uočava da su upravo ona geografska područja u kojima je
globalizacija, po našem sudu i nastala (Severna Amerika, Evropa i donekle Australija sa
Okeanijom), upravo ona u kojima je i na početku treće velike ere globalizacije bio
najveći procenat korišćenja globalne mreže, dok su ekonomski najzaostalija područja
poput afričkog kontinenta bila na poslednjem mestu. Drugi značajan trend, jeste trend
povećanja korišćenja globalne mreže što dodatno podupire naučne tvrdnje da je
globalizacija proces, koji funkcioniše po principu per-petuum mobile, te shodno tome
neće imati svoj kraj, već samo moguću transformaciju u globalizam kao savremenu
političku ideologiju ili neki drugi sličan oblik. Povećanje korišćenja globalne mreže na
svetskom nivou, prema najnovijim statističkim podacima iznosi blizu 600 procenata, sa
daljom tendencijom porasta.

9
 Ova tendencija rasta u dobroj meri uslovljena je upravo padom cena računara i
računarske opreme, koja više nije namenjena samo bogatijim slojevima u lestvici
socijalne stratifikacije, već svoje mesto pronalazi i u srednjim slojevima društva, pa čak i
u onima koji su relativno siromašni. O tome svedoči i činjenica da je najveći pomak u
korišćenju globalne mreže u posmatranom periodu zabeležen upravo u Africi i u regionu
Bliskog Istoka.U Republici Srbiji se internet kao globalna mreža takođe koristi kao sve
češći komunikacioni kanal. U odnosu na 2000. godinu kada je procenat korisnika
interneta bio svega 6,09%, danas je taj procenat veći čak za 926,8% i iznosi
56,4% od ukupne populacije. Republika Srbije se po ovim zvaničnim statističkim
podacima uklapa u evropski trend, gde je zvanična statistika Eurostata procenila da će
do polovine ove decenije broj korisnika globalne mreže biti uvećan čak sedam puta sa,
u proseku po dva internet priključka po korisniku.

U kvalitativnom smislu, sve ove navedene promene komunikacionih kanala,

omogućavaju da se poruke prenose na velikim udaljenostima za samo nekoliko sekundi
ili minuta, te da se poslovne odluke u najvećim multinacionalnim kompanijama donose
izuzetno brzo, jeftinije i bez nepotrebnih troškova putovanja, kako bi se organizovali
značajni sastanci, koji se danas odvijaju putem video-konferencija i video-linkova.
Upotreba interneta, kao komunikacionog kanala je zaista raznovrsna. Na primer,
prilikom otvaranja i sprovođenja stečajnog postupka, stečajni upravnik mora na
odgovarajući način uspostaviti komunikaciju sa zaposlenima i preostalim članovima
uprave. Nekada bi stečajni upravnik održao inicijalni sastanak sa zaposlenima u
proizvodnim halama, dok se danas ta komunikacija može odvijati i upotrebom interneta.
Sve potrebne informacije u sprovođenju stečajnog postupka, stečajni upravnik može
dobiti putem interneta.

Naročito u razvijenim privredama, izveštavanje o sprovođenju stečajnog

postupka se vrši računarskih softvera koji ne bi mogli da funkcionišu bez upotrebe
interneta. Internet je istovremeno i medij na kojem je moguće naći regulativu vezanu
za sprovođenje stečajnog postupka u različitim sistemima u svetu, kao podatke o
otvorenim stečajnim postupcima koji mogu pomoći u upravljanju i regulisanju stečaja.
Ipak, uz sve ove prednosti internet kao globalni komunikacioni kanalima brojne
nedostatke, koji se najpre tiču negativnih sociokulturnih posledica, poput
depersonalizovanja procesa komunikacije. Drugi važan problem odnosi se na zaštitu
poverljivih podataka, koji se šalju putem interneta kao komunikacionog kanala. Iako
velike korporacije ulažu značajne napore da zaštite najvažnije podatke i informacije,
činjenica je da su zloupotrebe interneta u vidu narušavanja privatnosti, podataka o
ličnosti i drugo, postali glavni oblici visokotehnološkog kriminala danas, kako na
globalnom, tako i na nacionalnom nivou.5

10
Tabela 1.

Korisnici internet Korisnici internet Udeo korisnika Porast u period

Geog.područje
31.12.2000. 2012 interneta 2000-2012

Afrika 4 514 400 167 335 676 15.6% 3606.7%

Azija 114 304 000 1 076 681 059 27.5% 841.9%

Evropa 105 096 093 518 512 109 63.2% 393.4%

Bliski Istok 3 284 800 90 000 455 40.2% 2639.9%

Severna Amerika 108 096 800 273 785 413 78.6% 153.3%

Latinska Amerika 18 068 919 254 915 745 42.9% 1310.8%

i Karibi

Australija sa 7 620 480 24 287 919 67.6% 218.7%

Okeanijom

Ukupno 360 985 492 2 405 518 376 34.3% 566.4%

11
 5. Pojam e-Uprave

Postoji više definicija eUprave koje su u opticaju. Neke definicije veći naglasak
stavljaju na određene aspekte funkcionalnosti tehnologije u procesima državne uprave.
To ne bi bilo problematično kada se stalnim razvojem tehnologija, naročito razvojem
Interneta, primena  informaciono-komunikacionih tehnologija ne bi širila na nove
društvene aspekte i delatnosti. Iz tih razloga najčešće koristimo tehnološki neutralnu
definiciju: e-Uprava podrazumeva upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija, a
naročito upotrebu interneta, kao instrument za postizanje dobre uprave. 6

5.1. e-Uprava: pojam i modaliteti

Različite definicije, koje smo pomenuli u uvodu, mogu odražavati prioritete u

različitim državnim strategijama za eUprave. Definicije se mogu podvesti u tri grupe:
e-Uprava kao internet (online) pružanje usluga i druge aktivnost bazirane na
Internetu kao što su e-konsultacije. E-Uprava kao upotreba IKT-a u upravljanju. Najšire
definicije obuhvataju sve aspekte aktivnosti vlade. e-Uprava se definiše i kao
sposobnost menjanja javne uprave kroz upotrebu IKT-a ili se koristi za opisivanje novih
oblika upravljanja izgrađenih oko IKT. E-Uprava se obično opisuje kroz 3 modaliteta
komunikacije:
 Uprava ka građanima( eng. Government to Citizen, G2C): bavi se odnosom
između administracije i građana. G2C omogućava građanima da pristupaju
informacijama i uslugama administracije odmah, povoljno, upotrebom više
dostupnih kanala.

 Uprava ka privredi (eng. Government to Business, G2B): sastoji se od

elektronskih interakcija između administracije i privatnog sektora. Transakcije sa
administracijom onlajn smanjuju birokratiju i pojednostavljuju regulatorne
procese, dakle pomaže preduzećima da postanu konkurentnija.

 Uprava ka upravi (G2G):Efikasnost administracija zavisi od drugih nivoa vlasti

unutar države. U promovisanju građansko-orjentisane usluge, jedna pristupna
tačka (eng. single access point) za adminstrativne potrebe je krajnji cilj, za koji je
neophodna saradnja između različitih ministarstava i agencija. G2G omogućava
razmenu baza podataka, resursa i kapaciteta, poboljšanje efikasnosti i
efektivnosti procesa.6

12
 5.2. Istorijski razvoj E – uprave

Upotreba IT u administraciji nije nova ideja. Dugo vremena već (negde od 60-tih i
70-tih prošlog veka) upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija je viđena kao
rešenje za neke od problema birokratije. To se prvenstveno odnosilo na unapređenje
efikasnosti i efektivnosti, a osnovni motiv se često pronalazio u smanjenju troškova,
imajući u vidu samu birokratsku strukturu. Tek negde sredinom ili krajem 90-tih,
razvojem Intereneta, postepeno ulazi u svest i primena IT u upravi radi tretiranja
korisnika po ugledu na potrošače. Ta promena je bila u skladu i sa novim shvatanjima
reforme javne uprave nazvane Novi javni menadžment (eng. New Public Management)
koja propagira ideju uprave po uzoru na menadžment usluga u privatnom sektoru,
odnosno efikasne i uslužne uprave. Pristup koji se bazira na pristupnosti i zadovoljstvu
korisnika ( eng. user-centric approach) danas je dominantan kad se priča o e-Upravi. 6

5.3. Ciljevi e-Uprave

Osnovni ciljevi uvođenja e-uprave, mogu se svesti na sledeće:

• Smanjenje troškova: postavljajući usluge dostupnim on-line višestruko se
smanjuju troškovi različitih transakcija, povećava brzina i tačnost u odnosu na
upravljanje papirima.
• Ekonomski razvoj – tehnologija omogućava vladi da pojednostavljuje, razvija
bolje odnose sa poslovnim organizacijama, kreira pozitivnu klimu u svim sferama
biznisa. Direktan uticaj na razvoj ekonomije i tržišta je očigledan kod e-nabavki.
• Povećanje transparentnosti i dostupnosti: publikuju se raznovrsne
informacije-budžeti, prihodi, rashodi, debate, odluke ...
• Povećanje raspoloživosti usluga: obezbeđuju se raznovrsne usluge, povećava
dostupnost, sadržaj.
• Poboljšanje rada administracije: kompjuterizacija, integracija finansija,
kadrova, upravljanja i kontrolom troškova, analiza podataka povećavaju
efikasnost.
• Formiranje e-društva: možda i najbitniji segment razvoja e-uprave,
sveobuhvatni napredak društva, integraciju svih građana ka zajedničkom cilju. 6

13
 5.4. Ciljne grupe e-Uprave

• U konceptu e-uprave mogu se izdvojiti 4 najvažnije ciljne grupe:

• G - Government - Javna uprava
• E - Employee - Zaposleni
• B - Business - Poslovni sektor
• C - Citizen - Građani

U zavisnosti od ciljnih grupa koje su uključene u poslovanje, razlikujemo sledeće

oblike e-uprave:
• Nacionalni G2G (intra-G2G)
• G2B
• G2C
• G2E
Međunarodni G2G (inter-G2G)7

14
 5.5. Arhitektura sistema E- uprave

Arhitektura se sastoji od četiri sloja:

1. Access Layer - sloj pristupa;
2. E-Government Layer - sloj e-Uprave,
3. E-Business Layer - sloj e-Poslovanja,
4. Infrastructure Layer - sloj infrastructure8

Slika 4.

15
 5.6. e-Uprava – Infrastruktura

Uspostava sistema razmene informacija između samih organa i agencija e-

uprave je izuzetno važna za performanse čitavog sistema e-uprave, jer obezbeđuje da
se informacija, kada jednom uđe u sistem, ne zahteva dodatno od samog korisnika za
eventualne potrebe drugog organa e-uprave, već se automatski prosleđuje svim
delovima e-uprave, koji treba da procesiraju datu informaciju.
Osnovne baze podataka – registri koji se koriste u sistemima e-uprave su:
 Registar građana,
 Registar pravnih lica i
 Registar prostornih objekata.
Ove registre po pravilu organizuju i održavaju različiti subjekti e-uprave, ali oni
moraju da obezbede način transparentnog korišćenja ovih baza od strane bilo kog
državnog organa koji je ovlašćen za to, kao i na osnovu standardnog interfejsa koji
osigurava punu bezbednost navedenih registara. 7

16
 6. E- uprava u Srbiji

U Srbiji e-uprava u intenzivnom je razvoju, ali još uvek zaostaje za zemljama EU.
U 2014. godini Srbija je bila na 69. mestu po razvijenosti e-uprave u svetu, i na 38. je
mestu od 43 zemlje Evrope. Lideri u razvoju e-uprave u svetu su Koreja, Australija i
Singapur, a u Evropi – Francuska i Holandija.
Ipak Srbija pripada grupi zemalja sa visokim indeksom razvijenosti e-uprave
(EGDI indeks Ujedinjenih Nacija). Postoji jedinstveni portal, vlada i sva ministarstva
imaju svoje sajtove, kao i gotovo sve opštine u Srbiji. Međutim, ovi sajtovi se neredovno
ažuriraju i mnoge opštine daju samo osnovne informacije. Gotovo sve informacije na
državnom nivou se mogu dobiti na Internetu, a sve veći broj organa nudi i on-line
servise (prijava poreza, zahtev za dokumentima, zakazivanje u MUP-u, itd.). Što se tiče
fizičkih lica, oko ¼ internet korisnika koristi Internet usluge umesto da ostvaruje lične
kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije, a najčešće se koristi
podnošenje zahteva za izdavanje ličnih dokumenata. Kod pravnih lica, gotovo 90%
preduzeća koristi elektronske servise javne uprave i to najčešće za pribavljanje
informacija i obrazaca i vraćanje popunjenih obrazaca (npr. Poreska uprava). 7

6.1. Portal e- uprave u Srbiji

U Srbiji je stanje šarenoliko jer pojedine opštine koriste tok-centre, neke

komuniciraju sa građanima preko interneta, ali ima i onih opština koje su u velikom
tehnološkom zaostatku.
2007. započet je intenzivan rad na razvoju projekata elektronske uprave, čiji bi
rezultati mogli da budu vidljivi za godinu do dve. U sklopu priprema za projekat
elektronske vlade do sada je napravljen registar zdravstvenih osiguranika koji
omogućava da svih sedam miliona stanovnika Srbije budu obuhvaćeni zdravstvenim
osiguranjem.9

17
 6.2. Servisi portala E – uprave u Srbiji

Servisi koji se pružaju građanima:

1. Izvodi iz maticnih knjiga rodenih, vencanih, umrlih

2. Prijava promene prebivališta
3. Licni dokumenti
4. Traženje zaposlenja
5. Prijave godišnjeg poreza na dohodak gradana
6. Naknade socijalne zaštite
7. Registracije vozila
8. Gradevinske dozvole
9. Prijave policiji
10. Usluge u zdravstvu
11. Javne biblioteke
12. Upisi na visoko obrazovanje10

6.3. Servisi gradova u Srbiji

U Srbiji pojedine opštine koriste tok-centre, neke komuniciraju sa građanima

preko interneta, ali neke su u velikom tehnološkom zaostatku. Sledece godine u
opštinama u Srbiji trebalo da bude implementiran i softver koji ce omogućiti da naplata
poreza bude prebačena sa državnog nivoa na lokalne samouprave. Uvođenje nove
tehnologije omogućiće fiskalnu decentralizaciju, pa će porezi koje Poreska uprava ubira
od građana od sledeće godine biti prebačeni u domen opština. Ne postoje Internet
usluge javne administracije na državnom nivou, državni e-Government. Srbija je jedna
od retkih zemalja koja to nema. Postoje samo Internet usluge javne administracije na
lokalnom nivou, u velikom broju opština, koje su same to uvele. Na nacionalnom nivou
to ne postoji. Jedan od prioriteta ove vlade treba da bude i uvođenje elektronskih
servisa državne administracije. U poslednje vreme sve češće se čuje kako su neke
opštine omogućile građanima da određene poslove obave internetom, što se potom
tumači kao uspeh u ostvarivanju elektronske uprave.(Npr. www.palilula.org.yu,
www.zvezdara.com, www.subotica.co.yu i još nekoliko). 10

18
 7. Servisi E- uprave u Nišu

U Nišu postoje najsavremeniji e-servisi u Srbiji koji ne funkcionišu!

Da ironija bude veća zvanični sajt grada Niša ima najsavremenijie e-servise, a
usvojeni su i novi propisi Grada koji detaljno definišu ovu oblast i daju smernice za
dodatni razvoj e-uprave.
Međutim, i pored toga e-uprava u Nišu ne funkcioniše. Podaci nisu ažurni i retko se na
poslate prijave putem e-servisa odgovara od strane navedenih odgovornih službenika,
što se može videti u istraživanju koje smo uradili testirajući funkcionalnost e-servisa.

U suprotnosti sa pravnim aktima koje je gradsko Veće usvojilo:

 i dalje se način predaje dokumenata i prijava isključivo vrši predajom na

šalterima, uz obavezno dostavljanje celokupne dokumentacije koja se može
prikupiti u većini slučajeva u prepodnevnim satima;
 dokaz o uplatama i dalje se isključivo reguliše predajom kopije uplatnice;
 delovodni broj koji se dobije prilikom predaje na šalteru je jedini dokaz da je u
određenom vremenu predmet ušao u proceduru ali nije moguće pratiti njegov
proces rešavanja;
 jedini način obaveštavanja o rešenoj prijavi je pismenim putem. 11

19
 8. Primer e-uprave u Srbiji

Naziv usluge
Izdavanje izvoda iz matične knjige rođenih (MKR)
Organ zadužen za sprovođenje
-Sekretarijat za upravu Gradske uprave grada Beograda
-Sektor za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava
-Odeljenje za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava
Opis
Matične knjige su osnovne službene evidencije o ličnom stanju građana, o kome se
vodi: matična knjiga rođenih, venčanih i umrlih. Izvod iz matične knjige rođenih, koji se
izdaje na osnovu podataka iz matične knjige rođenih je javna isprava.

Napomena: 
„Shodno članu 83. Zakona o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, br. 20/09 i
145/14), izvodi iz matičnih knjiga se izdaju na zahtev lica iz člana 41. istog Zakona,
odnosno licu na koje se podaci u matičnim knjigama odnose, članu njegove uže
porodice, usvojitelju ili staratelju, a drugim licima na način i pod uslovima utvrđenim
zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti i zakonom koji uređuje prava na pristup
informacijama od javnog značaja.“

Gde i kako
Zahtev za izdavanje izvoda iz matične knjige rođenih na domaćem i obrascu
namenjenom inostranstvu za lica rođena u Beogradu, stranka podnosi matičaru
nadležne matične službe Sekretarijata za upravu Gradske uprave grada Beograda.
Uz zahtev se prilaže
(za izvod iz matične knjige rođenih na domaćem obrascu):
 - dokaz o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi u iznosu od 300,00 dinara za
zahtev
 - dokaz o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi u iznosu od 120,00 dinara 
(za izdavanje izvoda na obrascu namenjenom inostranstvu):
 - dokaz o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi u iznosu od 300,00 dinara za
zahtev
 - dokaz o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi u iznosu od 390.00 dinara 

20
 
Napomena: Prilikom svake isporuke plaća se naknada za poštanske usluge u iznosu od
198,00 dinara. Republička administrativna taksa se ne plaća u slučajevima predviđenim
članom 19. Zakona o republičkim administrativnim taksama. 12

9. Elektronski potpis

Digitalni potpis (eng. Digital Signature) je skup podataka u elektronskom obliku

koji su dodati ili logički pridruženi elektronskim porukama ili dokumentima i služe kao
metod za identifikaciju potpisnika. Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentičnost
sadržaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do primaoca),
kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke.
Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke. Pošiljalac primenom
kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne dužine stvara zapis
fiksne dužine (pr. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadržaj poruke. To znači
da svaka promena u sadržaju poruke dovodi do promene potpisa. Dakle, pošiljalac
kreira digitalni potpis na osnovu poruke koju želi da pošalje. Šifruje ga svojim tajnim
ključem i šalje zajedno sa porukom. Primalac po prijemu poruke dešifruje potpis
pošiljaoca njegovim javnim ključem. Zatim kreira potpis na osnovu poruke koju je primio
i upoređuje ga sa primljenim potpisom. Ako su potpisi identični, može biti siguran da je
poruku zaista poslao pravi pošiljaoc (jer je njegovim javnim ključem uspešno dešifrovao
potpis) i da je ona stigla nepromenjena (jer je utvrđeno da su potpisi identični).
Dakle, digitalni potpis je elektronska zamena rukom pisanog potpisa, a ne
digitalna slika ručnog potpisa. Digitalni potis omogućava identifikaciju učesnika u
komunikaciji i integritet podataka. Za proveru identiteta i integriteta koristi se javni ključ
sadržan u digitalnom sertifikatu.13

21
 10. Pitanja sigurnosti i tačnosti

Mnoge zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji žele da učestvuju u globalnoj

ekonomiji koja se bazira na informacijama. Ove zemlje shvataju da pravni okvir i politika
vlade mogu da igraju važnu ulogu u kočenju ili pomaganju razvoja informacionih i
komunikacionih tehnologija (IKT), razvoju onlajn ekonomije i realizaciji e-uprave.
Vođenje poslovanja i pružanje usluga e-uprave u globalnom digitalnom
okruženju pokreće važna pitanja zakonske validnosti elektronskih dokumenata i složena
pitanjaizgradnje poverenja i utvrđivanja identiteta. Vladini i politički eksperti upustili su
se u borbu za obezbeđivanje sigurnog i pozdanog okruženja za firme i građane koji
koriste elektronske transakcije. Jedno od rešenja koje je privuklo značajnu pažnju jeste
usvajanje zakona o „elektronskom" ili „digitalnom potpisu".14

10.1. Potreba za sigurnošću i poverenjem u e-trgovini i e-upravi

Suočavanje sa pitanjima zakonske prihvatljivosti elektronskih dokumenata i

elektronskih potpisa bilo je neminovnost, jer u mnogim zemljama zakoni koji se tiču
ugovora iliinformacija koje moraju biti dostavljene državnim institucijama upotrebljavaju
terminekao što su „u pisanom obliku", „original" ili „potpisano" - reči koje
pripadaju dobu papira. Firme i građani će oklevati da obavljaju poslovne transakcije i
podnosedokumenata državnim institucijama elektronskim putem ukoliko nisu uvereni da
ćeelektronske poruke imati zakonski obavezujući efekat. U cilju pospešivanja e-trgovine
ie-uprave trebalo bi razjasniti da termini poput „u pisanom obliku", „original" i
„potpis",kada se koriste u zakonima i drugim normativnim aktima koji regulišu sklapanje
ugovorai podnošenje dokumenata državnim organima, ne isključuju upotrebu
elektronskih poruka. (4)Međutim, napravljen je raskorak između potrebe za ovom
vrstom pravne sigurnosti i predloženih zakonskih rešenja u mnogim zemljama, kako
razvijenim, tako inerazvijenim. Problem počinje sa neuspehom da se uoči razlika
između obezbeđivanja pravne sigurnosti i uspostavljanja poverenja, kao i razlika između
zakonskih inezakonskih aspekata poverenja. Na najjednostavnijem nivou, pitanje
pravne sigurnosti odnosi se na pitanje da li će elektronska poruka zadovoljiti zakonske
zahteve dadokument bude „u pisanom obliku". Sa tim je povezano pitanje - šta je
„original"elektronskog dokumenta - u slučajevima kada, na primer, sud traži na uvid
„originalne"verzije dokumenta u svojstvu dokaza. Ovo su čisto zakonska pitanja.
Ali, komponente poverenja - identitet, neporecivost, poverljivost i integritet
komunikacija- uglavnom nisu zakonska pitanja. Na primer, enkripcija se naširoko koristi
za stvaranje bezbednih veza između Web servera i Web klijenata. Ovakvo obezbeđenje
štiti poverljivost informacija koje se razmenjuju između računara kupca i servera
prodavca(na primer, brojeve kreditnih kartica). Veoma slična tehnologija može se
koristiti za potrebe digitalnog potpisa, ali poverljivost podataka tokom tranzita nema

22
nikakve veze sa zakonskom ispravnošću transakcije. Poverljivost jednostavno nije
zakonski preduslov za ugovor.14

11. Zaključak

Svuda u svetu, pa i kod nas, primene elektronskih servisa donose brojne koristi,
a pre svega raste zadovoljstvo građana i drugih korisnika radom javne uprave i
popravlja se imidž zemlje kod potencijalnih investitora zbog jednostavnijih procedura u
komunikaciji sa javnom upravom. Povećava se efikasnost rada i smanjuju se pojedini
troškovi i broj zaposlenih u javnoj upravi. Obavlja se izmena radnih procedura kako bi
se prilagodile primenama računara i postale racionalnije.
Izgradnjom sistema E-Uprave obezbeđuje se efikasniji rad, racionalnost u
potrošnji sredstava što dovodi do smanjenja troškova i uštede vremena. Potrebno je
razumeti da E-Uprava nije samo alternativni način ostvarivanja servisa javne
administracije, ona mora biti efikasnija i jeftinija i tako vremenom potisnuti klasični način
šalterskog pružanja usluga. Ukidanjem administrativnih barijera olakšavaju se
svakodnevni postupci građana pred organima lokalne samouprave.
Sadašnji broj i nivo elektronskih servisa u Srbiji nije zadovoljavajući i neophodan
je dinamičniji razvoj elektronskih servisa u okviru strategije razvoja E-Uprave.

23
 12. Literatura:

1. Uvod u elektronsko poslovanje, Nikoleta Leovac, 18 May 2014

2. Gavrilović B., (2007), KAKO DA - Osnovni principi uspešnog poslovanja
(Elektronsko poslovanje), Kompjuter Biblioteka, Beograd
3. Elektronsko poslovanje, skripta. profesor strukovnih studija dr Vladimir Simović
Beograd 2013,verzija 2
4. http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat5277.pdf
5. Džamić, V., Miljević, M., Globalizacija i globalizam: dva aspekta modernosti,
Međunarodni naučni skup Sinergija 2013, Univerzitet Sinergija, Bijeljina, 2013, str. 131-
136.
6. http://pravoikt.org/e-uprava-pojam-znacaj/
7. Elektronsko poslovanje,Dr Zoran Kalinić
8. T-9. ELEKTRONSKA UPRAVA Profesor dr Dušan Regodić Fakultet za računarstvo i
informatiku Bijeljina, 2015. Godina
9. Osnovne karakteristike E-uprave u Srbiji, Prof. dr Predrag Dimitrijevic
10. Osnovne karakteristike E-uprave u Srbiji, Prof. dr Predrag Dimitrijevic
11. Zašto e-uprava u Nišu ne funkcioniše i kako vi možete to da promenite?, Marijana
Prokopović, jun 24, 2014.
12. Portal e-upreve Republike Srbije
13. http://ca.mup.gov.rs/digitalni-potpis-lat.html
14. http://www.academia.edu/3661555/Pravni_aspekti_e-poslovanja

24