Tehnička škola Knjaževac

SEMINARSKI RAD

ELEKTRONSKI SERVISI U JAVNOJ UPRAVI KAO USLOV

ZA USPOSTAVLJANJE E-UPRAVE

Autor: SANDRA BLAGOJEVIĆ

Odeljenje: IV2
Škola: Tehnička škola Knjaževac
Profesor: Zlatica Gerov

Knjaževac, 2013
 SADRŽAJ

Apstrakt....................................................................................................................3

Uvod...........................................................................................................................3

E-Uprava...................................................................................................................4

1. Pojam i značaj uprave....................................................................................4

2. Definisanje E-Uprave.....................................................................................4
3. Karakteristike E-Uprave.................................................................................5
4. Prednosti i nedostaci E-Uprave......................................................................5
5. Sigurnost podataka i informacija u E-Upravi.................................................6

Elektronski servisi....................................................................................................6

1. Specificnost javnih servisa.............................................................................6

2. Osnovni elektronski servisi............................................................................7
3. Nivoi...............................................................................................................8

Servisi za građane....................................................................................................8

1. Opis nivoa......................................................................................................9
2. Primena elekronskih servisa...........................................................................10

Digitalna agenda za Evropu 2020...........................................................................11

Zaključak..................................................................................................................12

Literatura..................................................................................................................12

2
 APSTRAKT

Pristupačnost Interneta je sve veća, pa takođe i razvoj

računarke tehnologije i njegove primene. To je dovelo do toga da
je korisnicima usluga javne uprave omogućeno da više ne moraju
da za svaku potvrdu i uverenje idu na šaltere uprave, već da neke
usluge mogu dobiti i preko portala nadležnog organa na Internetu.
Ovo omogućavaju elektronski servisi u okolini razvoja E-Uprave.
U ovom radu biće ukratko objašnjeni ciljevi i rezultati, a takodje i
trenutno stanje E-Uprave. U izradi ovog rada korišćene su sve činjenice nađene na Internetu ili
ostaloj literaturi, tako da će nedostaci biti naknadno dodati. Nastavite sa čitanjem, jer u
nastavku slede vrlo zanimljivi delovi.

UVOD

Rad javne uprave zahteva sasvim novi pristup i to za – nova pravila, novu ekonomiju,
zahtevnije korisnike, nove alate, itd. Za bolju uslugu, za njeno preoblikovanje i nudjenje On-line,
javna uprava se mora promeniti iz osnova.
Prevazilaženje izazova transformacije organa uprave kao servisa građana, moguće je samo
uz adekvatnu primenu informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) koje omogućavaju
građanima elektronsku dostupnost najrazličitijih servisa.
Na taj način građani su u mogućnosti da javno iskažu svoj stav vezan za funkcionisanje
državne uprave i obavljanje javnih poslova čime se uvećava uloga javnog sektora kao servisa
orijentisanog prema građanima.
Elektronska uprava (E-Uprava) predstavlja online razmenu informacija i pružanje usluga
građanima, privredi i organima državne uprave, baziranu na sistemskom korišćenju
informacionih i komunikacionih tehnologija.
1
Promena koju donosi e-Uprava znači da građani ne moraju više da budu fizički prisutni i
da idu od jednog do drugog organa uprave (od jednog do drugog šaltera), kao što se to obično
danas radi, i tako troše vreme i novac prikupljajući potrebna dokumenta. Umesto toga,
zahvaljujući IKT koje omogućavaju potpunu automatizaciju administrativnih procedura i
integraciju prostorno udaljenih organa, građani mogu da zadovolje svoje potrebe, podnoseći
zahteve sa jednog mesta, bez obzira na broj različitih organa koji učestvuju u postupku obrade tih
zahteva. Osim toga građani mogu u svakom trenutku da dobiju informaciju o trenutnoj fazi u
kojoj se nalaze njihovi zahtevi. Na taj način, E-Uprava obezbeđuje efikasnije, transparentnije i

1
Deo od:
http://www.academia.edu/934418/Elektronski_servisi_u_javnoj_upravi_kao_uslov_za_uspostavljanje_e-Uprave

3
odgovornije javne službe koje su prilagođene potrebama građana i privrede. Sama uprava
takopovećava prihode (npr. kroz lakše ubiranje poreza), smanjuje troškove i unapređuje poslovno
okruženje.

E-Uprava

Tehnologija koju koristi javna uprava kao komunikacionu

granu koja je ponuđena posetiocima, poslovnim partnerima,
građanima, lokalnoj samoupravi, vladinim i nevladinim
organizacijama tj. institucijama i zaposlenima je u stvari Web bazirana tehnologija koju
nazivamo E-Uprava.
Posedovanjem odgovarajuće infrastrukture i ako građani imaju jpoverenje u informaciono-
komunikacione tehnologije (tj. veruju u zaštitu svojih podataka) onda možemo reći da nam E-
Uprava u mnogome pomaže.

Pojam i značaj uprave

Uprava prati čoveka tokom celog života. Od njenog kvaliteta u mnogome zavisi kvalitet
njegovog života. Ona štiti prava građana, pruža im svakodnevne usluge, služi građanima i
privredi. Njene funkcije kreću se strogo u okvirima zadanim zakonom. Uprava predstavlja
složenu društvenu pojavu i predmet je proučavanja kako pravnih tako i drugih naučnih disciplina.
Tradicionalno, interakcija između građana i privrede i vladinih agencija se obavljala u
vladinim kancelarijama. Upotrebom novih informaciono-komunikacionih tehnologija omogućeno
je da klijenti svoje poslove obavlja od kuće bez čekanja u redovima i to 24 sata dnevno, 7 dana u
nedelji, 365 dana u godini.

Definisanje E-Uprave

E-uprava je uprava koja prepoznaje mogućnosti i uticaj informacionih tehnologija na

upravljanje u uslovima digitalne ekonomije i koja ih maksimalno koristi da poboljša interne
procese u cilju pružanja visokokvalitetnih usluga i uspostavljanja menadžmenta orijentisanog
prema korisnicima.

4
 U literaturi se nailazi na različite definicije e-uprave, a jedna od sveobuhvatnijih je:
E-uprava je način organizovanja javnog menadžmenta u cilju povećanja efikasnosti,
transparentnosti, lakoće pristupa i mogućnosti odgovora na zahtjeve građana, intenzivnim i
strateškim korištenjem informacionih tehnologija u unutrašnjem menadžmentu javnog sektora
kao i u svakodnevnim odnosima sa građanima i drugim korisnicima javnih usluga.
Izraz elektronska uprava prvi put je upotrebljen 1993. godine u SAD. Od tada do danas
mogu se uočiti tri faze razvoja e-uprave:

 Faza informatički bazirana e-uprava (1947. - 1984. godine)

 Faza e-uprava bazirana na personalnim računarima (1984. – 1995. godina)
 Faza e- uprava zasnovana na web-u (1995. – 2009. godina)

Karakteristike savremene uprave

Uprava ima presudnu ulogu za razvoj jedne zajednice i treba da omogući:

 Efikasno ostvarivanje prava i interesa građana;

 Zaštitu ljudskih prava;
 Zaštitu javnog interesa;
 Poboljšanje kvalitete života svakog građana;
 Efikasnu samokontrolu i
 Stručnu i kvalitetnu pripremu racionalnih zakona.

Prednosti i nedostaci E-Uprave

2
Mnogobrojne su koristi koje bi koncept e-uprave mogao da donese jednom društvu. Sa
druge strane sistem velikih tehnoloških inovacija i uvođenje e-uprave, donosi sa sobom i
određene probleme. Eventualne zloupotrebe modernih tehnologija, primjenjenih u radu organa
javne uprave, odrazile bi se nepovoljno na državu i njene građane.

Prednosti se ogledaju u uslugama koje uprava pruža i koje se:

• Pojednostavljuju, pojeftinjuju i kvalitetnije su;

• Drastično se smanjuje vrijeme koje stranke provode prilikom dobijanja informacija ili
upravnih akata;
• Povećava se transparentnost i umanjuje mogućnost za korupciju;

2
Deo od: Mehmed Topčagić Elektronsko poslovanje u javnoj upravi

5
 • Uprava povećava prihode i smanjuje troškove;
• Unapređuje se poslovno okruženje, promoviše ekonomski razvoj, privlače investicije itd.

Nedostaci i problemi E-Uprave mogu biti dvojaki:

• Jedna vrsta problema vezana je za strah građana i zaposlenih u upravi, od novog i

neizvjesnog, što predstavlja ljudskoj prirodi svojstven otpor promjenama i svemu što je
novo.
• Druga vrsta su problemi koji se odnose na moguće zloupotrebe pri uvođenju novog
načina obavljanja poslova organa uprave.

Sigurnost podataka i informacija u E-Upravi

Elekronski kriminal-Ukratko

Informacioni sistemi koji postoje na nivou čitave e-uprave, baze podataka i neprestana
povezanost uprave sa spoljnim svijetom preko Interneta, čine je veoma pogodnom metom za
vršenje krivičnih djela u oblasti računarskog kriminala. S obzirom da računarski kriminal nije
zaobišao ni e-upravu,ona mora imati okvir za siguran rad sa informacijama.
Ovo podrazumijeva da se moraju preduzeti sve mjere zaštite u informacionim sistemima e-
uprave kako bi se minimizirala mogućnost gubitka informacija ili njihovo neovlašteno mijenjanje
ili korištenje, što bi u određenim slučajevima moglo izazvati nesagledive posljedice.
Kolika opasnost prijeti svijetu od računarskog kriminala, govori i činjenica da je na
Desetom kongresu Ujedinjenih nacija za prevenciju kriminaliteta velika pažnja posvećena tom
problemu.

Elektonski servisi

Elektronski servisi omogućuju da korisnici preko svog računara i

Interneta mogu, koristeći Internet portal javne uprave, da se informišu o
nadležnostima i proceduri, podnesu zahtev i dobiju pojedine potvrde,
uverenja i druge dokumenate. Zahtevi se mogu poslati sa bilo kog računara - od kuće, sa posla ili
preko „infokioska“ na javnom mestu.
Razvoj i primene elektronskih servisa su vodeći trend u savremenom svetu. Za razvoj i
korišćenje elektronskih servisa potrebno je ispuniti određene preduslove kao što su: politička
volja da se uvode elektronski servisi, elektronska identifikacija korisnika i pružaoca servisa
(kvalifikovani elektronski sertifikat), računar, čitač kartice za sertifikat, priključak na Internet,
portal e-uprave, baze podataka iz kojih se uzimaju podaci za elektronske servise i programirane
elektronske procedure za ostvarivanje elektronskih servisa. Sve potrebne preduslove nije lako

6
obezbediti i zato razvoj elektronskih servisa u nekim sredinama, kao što je i naša, kasni za
trendovima u svetu. 3

Specificnost javnih servisa

Specifičnost servisa definiše se kao mera kvaliteta usluga koje su dostupne građanima kao i
pravnim licima posredstvom Interneta.
Kao osnovno merilo kvalitet definisana je generalna lestvica sofisticiranosti, koja ilustruje
različite nivoe sofisticiranosti javnih servisa, počevši od bazičnog na kome se nude samo
informacije do maksimalnog nivoa koji označava potpunu elektronsku obradu podataka i
proaktivno dostavljanje servisa korisnicima. Na osnovu generalne lestvice za svaki servis definiše
se njemu svojstvena lestvica (sa različitim brojem nivoa i ekspilcitnim kriterijumima za svaki od
nivoa).

Windows Live usluge-Prikaz elektronskog portfolija

Osnovni ekonomski servisi

Evropska komisija je u Akcionom planu eEVROPA (elektronska Evropa) i u okviru

projekta razvoj E-Uprave planirala da uvede 20 osnovnih elektronskih servisa i to 12 za građane i
8 za poslovni sektor.

3
Deo od:
http://www.academia.edu/934418/Elektronski_servisi_u_javnoj_upravi_kao_uslov_za_uspostavljanje_e-Uprave

7
 Za građane su predviđeni elektronski
servisi u sledećim poslovima:

. Matične knjige,
. Lični dokumenti,
. Poreske prijave,
. Traženje posla,
. Socijalno osiguranje,
. Registracija automobila,
. Građevinska dozvola,
. Prijava policiji,
. Pristup biblioteci,
. Promena adrese,
. Konkurisanje za školovanje i
. Zakazivanje lekarskog pregleda
Za privredne delatnosti predviđeno je
uvođenje sledećih elektronskih servisa:

. Porez na dobit preduzeća,

. Porez na dodatu vrednost,
. Doprinosi za zaposlene,
. Registracija preduzeća,
. Statističko izveštavanje,
. Carinska deklaracija,
. Javne nabavke i
. Ekološke dozvole.

Nivoi

Za svaki servis nivo sofisticiranosti određuje se u odnosu na maksimalni mogući novo na

sledeći način:

• . Nivo 1 - Informacija: online informacije

• . Nivo 2 - Jednosmerna interakcija: informacije i
• download obrazaca
• . Nivo 3 - Dvosmerna interakcija: online podnošenje
• obrazaca, autentikacija

8
 • . Nivo 4 - Transakcija: potpuna obrada predmeta, uz
• online plaćanje usluge
• . Nivo 5 - Personalizacija: My portal

Slika 1. Nivoi sofisticiranosti servisa

Postoji i nivo 0 koji se dodeljuje ukoliko ne postoje internet stranice institucija koje pružaju
servis ili se postojeće stranice ne mogu klasifikovati pod nekim od ostalih nivoa.

Servisi za građane

Pristup bazama od javnog značaja je olakšan i za njega je nadležna lokalna samoupava. On

je ocenjivan količinom dostupnih informacija i tipovima korišćenja baza podataka od strane
građana. U tom cilju definisana je skala sa četiri nivoa, gde svaki nivo predstavlja jedan stepen
kvaliteta usluga.

Opis nivoa
4
Nivo 1 – postoje informacije o tome kako građani mogu dobiti neku uslugu u
gradskoj/opštinskoj službi, direktnim odlaskom u gradsku upravu ili opštinu, ili preko Web sajta
grada/opštine.

Nivo 2 – na Web sajtu grada/opštine se pored informacija nalaze i obrasci koji su preduslov
da građani dobiju neku uslugu od grada/opštine (standardizovani obrasci koji moraju biti

4
Deo od:
http://www.academia.edu/934418/Elektronski_servisi_u_javnoj_upravi_kao_uslov_za_uspostavljanje_e-Uprave

9
popunjeni). Ove obrasce je korisnik u mogućnosti da preuzme sa Interneta i da ih popuni kod
kuće, čime se smanjuje vreme boravka u uslužnom opštinskom centru ili u upravi grada, ili na
Web sajtu grada/opštine postoji broj Call centra preko koga građani mogu poručiti obrazac za
popunu, koji će im stići faksom istog trenutka, ili poštom u roku od nekoliko dana.

Nivo 3 – na Web sajtu grada/opštine je implementiran interaktivan servis za dobijanje neke

usluge; preko predefinisanog internet formulara građani unose potrebne podatke radi podnošenja
zahteva; ukoliko postoji, plaćanje za uslugu se vrši naknadno prilikom uručenja dokumenta od
strane poštanskog službenika.

Nivo 4 - na Web sajtu grada/opštine je implementiran interaktivan servis za dobijanje neke

usluge; preko predefinisanog internet formulara građani unose potrebne podatke radi podnošenja
zahteva; ukoliko postoji, plaćanje za uslugu se vrši istog trenutka preko online sistema
grada/opštine ili na neki drugi način (npr.preko SMS-a.) Korisnik ovog interaktivnog servisa biva
obavešten preko Interneta (elektronskom poštom), telefonom ili SMS-om o rezultatu.

Servisi koji su u nadležnosti lokalne samouprave:

– Informacije o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga

građana,
– Informacije o javnim nabavkama koje vodi opština,
– Informacije o prijavi, izdavanju i praćenju
izdavanja građevinskih dozvola,
– Informacije o urbanističkim planovima,
– Informacije o proceduri za izdavanje lokalnih
komunalnih saglasnosti,
– Informacije o dozvolama u vezi sa životnom
sredinom,
– Informacije o podnošenju poreske prijave,
– Informacije o komunalnim taksama,
– Informacije o naknadama socijalne zaštite.

Primena elektronskih servisa

Na osnovu rezultata istraživanja, procentualno oko 4,79% od ukupno 167 ispitanih opština i
gradova uopšte ne postoji na Internetu u bilo kom obliku. Drugim rečima, 95,21% slučajeva je
pokazalo bilo kakve rezultate u vidu postojanja internet domena.
Nakon utvrđenog broja slučajeva gde elementarno prisustvo u vidu postojećeg internet
domena postoji, drugi korak ovog dela istraživanja predstavlja ispitivanje samog sadržaja.

10
 Od 159 slučajeva u kojima se pokazalo da internet domen postoji, u njih 40 na stranicama
sajta nije sadržalo servise koji su predmet ovog istraživanja.

GIS - U pitanju je implementacija GIS (Geografski Informacioni Sistem) gradova i opština.

Na mapi se nalazi ortofoto snimak grada u boji, vektorske trase u nekoliko slojeva (ulice, vodene
površine, naseljena mesta, radne i poslovne zone, lokalni i reonski centri i slično). Obezbeđena je
pretraga po nazivu ulice i kućnom broju, što omogućava lak pregled određenih lokacija.
Primer dobre prakse – „Pitajte gradonačelnika“ postoji mogućnost postavljanja pitanja
gradskoj ili opštinskoj upravi a da pri tome odgovori gradske uprave budu javno dostupni na sajtu
grada.
Birački spisak - omogućen uvid u birački spisak.
Virtuelni matičar - Ovaj servis je na nivou 3 sofisticiranosti
elektronskih servisa (naručivanje izvoda i uverenja iz matičnih knjiga
omogućeno je putem Interneta, popunjavanjem online formulara), od
mogućih 5.

11
 Digitalna agenda za Evropu 2020

5
Evropska komisija je usaglasila dugoročni plan za razvoj informaciono komunikacionih
tehnologija u periodu između 2010. i 2020. godine. Riječ je o inicijativi Digital Agenda for
Europe. Ovaj plan, između ostalog, predviđa da sva domaćinstva u Evropskoj uniji do 2020.
godine dobiju mogućnost pristupa Internetu brzinom 30 Mbit/s, te da barem polovina stanovnika
Evrope može da koristi brzinu 100 Mbit/s.
Strategija Evropa 2020. predlaže tri prioritetna cilja koja su međusobno usko povezana:

• Pametan rast: razvijanjem ekonomije utemeljene na znanju i inovacijama.

• Održiv rast: promovisanje ekonomije koja efikasnije iskorištava resurse, koja je
više ekološka i konkurentnija.
• Uključiv rast: razvoj ekonomije sa visokom stopom zaposlenosti koja donosi
društvenu i teritorijalnu povezanost.

U slijedećoj tabeli predstavljeno je prvih deset zemalja po razvijenosti E-Uprave u Evropi u

2012. godini.

Rang Zemlja Indeks Rang u Indeks Rang u svijetu

svijetu

2012 2010 2012 2010

1 Holandija 0,9125 0,8097 2. 5.

2 Velika Britanija 0,8960 0,8147 3. 4.

3 Danska 0,8889 0,7872 4. 7.

5
Deo od: Mehmed Topčagić Elektronsko poslovanje u javnoj upravi

12
 4 Francuska 0,8635 0,7510 6. 10.

5 Švedska 0,8599 0,7474 7. 12.

6 Norveška 0,8593 0,8020 8. 6.

7 Finska 0,8505 0,6967 9. 19.

8 Linhenštajn 0,8264 0,6694 14. 23.

9 Švajcarska 0,8134 0,7136 15. 18.

10 Njemačka 0,8079 0,7309 17. 15.

Regionalni 0,7188 0,6227

prosjek

Svjetski prosjek 0,4882 0,4406

Razvijenosti e-uprave u 2012. godini u zemljama EU

•
•

13
Izvor: “E-government Survey 2012”, United Nations, New York, 2012

ZAKLJUČAK

Svuda u svetu, pa i kod nas, primene elektronskih servisa donose brojne koristi, a pre svega
raste zadovoljstvo građana i drugih korisnika radom javne uprave i popravlja se imidž zemlje kod
potencijalnih investitora zbog jednostavnijih procedura u komunikaciji sa javnom upravom.
Povećava se efikasnost rada i smanjuju se pojedini troškovi i broj zaposlenih u javnoj upravi.
Obavlja se izmena radnih procedura kako bi se prilagodile primenama računara i postale
racionalnije. Korisni efekti najpotpunije se ostvaruju u sredinama gde ih političari i menadžeri
prihvate kao svoj cilj.
Izgradnjom sistema E-Uprave obezbeđuje se efikasniji rad, racionalnost u potrošnji
sredstava što dovodi do smanjenja troškova i uštede vremena. Potrebno je razumeti da E-Uprava
nije samo alternativni način ostvarivanja servisa javne administracije, ona mora biti efikasnija i
jeftinija i tako vremenom potisnuti klasični način šalterskog pružanja servisa. Ukidanjem
administrativnih barijera olakšavaju se svakodnevni postupci građana pred organima lokalne
samouprave.
Sadašnji broj i nivo elektronskih servisa u Srbiji nije zadovoljavajući i neophodan je
dinamičniji i koordinirani razvoj elektronskih servisa u okviru Strategije razvoja E-Uprave.

Nama ostaje da verujemo da će u budućnosti svima nama biti olakšan rad i život i sve to
uz kvalitetnije javne servise i savremeniju E-Upravu.

LITERATURA

U izradi ovog rada uglavnom je korišćen Internet, a neki delovi su iz sledećih radova, gde
su neki od njih prikazani u fusnotama:

http://www.academia.edu/934418/Elektronski_servisi_u_javnoj_upravi_kao_uslov_za_uspostavljan
je_e-Uprave

Mehmed Topčagić Elektronsko poslovanje u javnoj upravi-Power Point prezentacija

Publikacija E-uprava novembar 2012

Strategija i akcioni plan za razvoj elektronske uprave

14
Sandra Blagojevic IV2

15