VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA AAK

Predmet: Elektronsko poslovanje

Tema seminarskog rada: ELEKTRONSKI POTPIS

profesor: prof dr Zoran ekerevac

student: Miroslav Ili br. indeksa: 116-024-09

aak, 2013. God.

SADRAJ
UVOD ................................................................................................ 3

1. ELEKTRONSKO POSLOVANJE .................................................................. 1.1. Opis i definicije elektronskog poslovanja ............................................

4 4

2. ELEKTRONSKO BANKARSTVO............................................................................. 5 2.1. Pojam i razvoj elektronskog bankarstva............................................................. 5 2.2. Standardizacija preduslov tehnikog funkcionisanja elektronskog sistema plaanja ... 6 2.3. Model-zakoni kao reenja elektonskog poslovanja i elektronskih potpisa .. 2.4. Elektronski potpis tehniko reenjeelektronskog poslovanja 7 7

3. ZAKON O ELEKTRONSKOM POTPISU 3.1. Elektronski potpis definicija i pravno dejstvo 3.2. Kvalifikovani elektronski potpis- definicija i uslovi .. 3.3. Kvalifikovani elektronski potpis- definicija i uslovi . 3.4. Pravno dejstvo kvalifikovanog elektronskog potpisa .. 3.5. Uticaj Zakona o elektronskom potpisu na rad banaka . 9 9 10 11 11

ZAKLJUAK . LITERATURA ...............................................................................................................

13 14

UVOD
Svakodnevno nas okruuje veliki broj novih proizvoda i usluga, sve moniji raunari multimedijski prilagoeni za komuniciranje, mobilni telefoni, video igre, inteligentne kartice, automatizovani sistemi proizvodnje i upravljaki sistemi poslovanja. Elektronsko poslovanje neminovno postaje preovlaujui nain poslovanja kome se mora posvetiti ozbiljna i kompleksna panja Automatizacija transakcija u bankarstvu dugo je odlagana zbog relativno male vrednosti prosene transakcije. Nova revolucija u oblasti tehnologizacije bankarstva na malo bazirana je na ideji da za automatizaciju bankarstva nije neophodno formirati novu i skupu infrastrukturu , gde je od kjunog znaaja upotreba javnih raunarskih mrea (pre svega Interneta) i razvoj i primena metode kriptografije. U skorijoj prolosti novac je smatran neim fizikim, materjalnim, poput papira ili plemenitog metala. Ideje o novcu evoluirale su sve do konacnog shvatanja da je novac samo informacija. Osnova revolucije u oblasti tehnologizacije bankarstva je ideja da su tehnologija i finansije postali jedno te isto. Sve ovo ukazuje na to da su svi uesnici u poslovnom lancu dovedeni pred svren in ili da se prilagode savremenim tokovima ili da rizikuju skoru propast.

1. ELEKTRONSKO POSLOVANJE

1.1. Opis i definicije elektronskog poslovanja1

Nagli napredak tehnologije i njene primene u poslovanju, praen je slinim promenama i u terminologiji. Na zapadu, a sve ee i kod nas, je u poslednjih nekoliko godina popularno koristiti termine koji poinju slovom e (electronic - elektronsko) i koji oznaavaju nove tehnike i tehnologije poslovanja na Internetu: e-poslovanje, e-trgovina, e-banking i sl. Dok je tradicionalno poslovanje zasnovano na korienju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opteprihvaenoj komunikaciji izmeu uesnika u procesu poslovanja, elektronsko poslovanje se odnosi na poslovanje u kome se transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem. Prema definiciji IBM-a, koji je meu prvima upotrebio ovaj termin, elektronsko poslovanje (e-business) predstavlja transformaciju kljunih poslovnih procesa korienjem Internet tehnologija. Neto detaljnije, elektronsko poslovanje se moe definisati kao razmena standardizovanih elektronskih poruka izmeu fizikih i pravnih lica u pregovaranju, ugovaranju, kupovini, prodaji, plaanju, komuniciranju sa upravom i sudovima i u svim drugim poslovnim transakcijama, a za koje je zakonom dozvoljena njegova primena. Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko raunara. Meutim, sve veim razvojem i irenjem mobilne telefonije, sve vie poslovnih transakcija odvija se i preko mobilnih telefona korienjem beinog aplikacionog protokola WAP (Wireless Application Protocol).

Mr Tatjana Kovaevi, Elektronsko poslovanje, skripta, Megatrend Univerzitet primenjenih nauka, 2001-2003

2. ELEKTRONSKO BANKARSTVO

2.1. Pojam i razvoj elektronskog bankarstva

Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je termin kojim se u informatici naziva korienje racunara u bankarskom poslovanju. Podaci se automatski i bez papirnog dokumenta zahvataju, obraaju i dalje prosledjuju. To omoguuje da komitent nezavisno od baninog altera u bilo kom trenutku moze da obavi sve bankarske poslove. Elektronsko bankarstvo podrazumeva pruanje bankarskih usluga putem elektronske komunikacije, preteno Interneta. Sinonimi za termin elektronsko bankarstvo su Internet bankarstvo, on-line bankarstvo ili PC bankarstvo i ono je u direktnoj zavisnosti od razvijenosti informacionih sistema uesnika i opteg stanja u kojem se nalazi bankarski sistem. Do pojave elektronskog bankarstva po prvi put je dolo u SAD poetkom 70-ih godina, i ova tehnologija oznaena je kao elektronski prenos sredstava EFT (Electronic Funds Transfer). Elektronsko bankarstvo podrazumeva korienje Internet raunarske mree za obavljanje elektronskog poslovanja.Nastalo je u okviru strategije da se u razvoju bankarstva omogui klijentu da svoje potrebe u kontaktu sa bankom zadovolji na najbolji mogui nain u to kraem vremenskom intervalu i sa najmanjim trokovima po njega.Kada su u pitanju tehniki aspekti, neophodno je posedovanje osnovnih informatikih i telekomunikacionih uredjaja,ukljuujui i personalni raunar ili njegove modernije oblike kao i osnovna znanja o rukovanju ovim instrumentima, uz potovanje odgovarajuih tehnikih i drugih strunih uputstava banke za elektronsko poslovanje. Savremeno poslovanje u bankarstvu ne moe se zamisliti bez poslovanja internetom, a prednosti su mnogobrojne.Najvea bitka koja se vodi meu bankama je, za pridobijanje to veeg broja klijenata i to pouzdanih i sa znaajnim iznosima u pogledu obima poslovanja sa bankom. U tom smislu se naroita panja poklanja unapreenju ukupnog poslovanja banke, to se u medjunarodnim razmerama definie kao uvodjenje odnosno poslovanje po sistemu kvaliteta po medjunarodnom standardu ISO 9000 i drugih standarda utvrdjenih od strane nadlene medjunarodne asocijacije. U okviru ovog standarda jedan od najznaajnijih segmenata je elektronsko bankarstvo koje predstavlja osnov poslovanja.Sve procedure vezane za ovo poslovanje ukljuuju potovanje ovog standarda, koji osim toga to se iri i razvija, namee obavezu precizno prilagodjenog poslovanja u radu banke, a kao meta fokusiran je kljent kao deo banke. Za razvoj elektronskog bankarskog poslovanja i njegovo unapredjenje u naoj zemlji, pored neophodnih priprema koje je uslovio prenos platnog prometa sa Zavoda za obraun i plaanja, na poslovne banke, potrebna je moderna i kompatibilna raunarska oprema sa svetom, odredjeni medjunarodno usaglaeni softverski programi, koji podravaju i medjunarodne raunovodstvene standarde i dobro obuene slube u bankama, za primenu ovih instrumenata. Na ovaj nain bi se omoguio moderan, brz i siguran sistem elektronske komunikacije izmedju svih korisnika bankarskih usluga i banke, koji, pored drugih prednosti smanjuje prosenu cenu bankarskih usluga, a na drugoj strani, obezbedjuju kvalitetnu, brzu i tanu bankarsku uslugu, zavisno od potrebe klijenta. 5

Vrednosti i utede koje donosi elektronsko bankarstvo ogledaju se u sledeem: mogunost smanjena troskova alterskih operacija , jer je dolo do smanjenja operacija usled smanjenja radno intenzivnih poslova na bazi protoka papira. brzom, pouzdanom, ekonomicnom i racionalnom prenosu sredstava izmedju ucesnika i nosilaca u obavljanju finansijskih transakcija, obezbedjivanju interesa i sve veih potreba uesnika u bankarskim transakcijama, kreirajui nove izvore prihoda prodajom sve raznovrsnije palete usluga, proirenje obima odgovarajueg trzista finansijskih usluga teritorijalno na itavom prostoru zemlje, i mogunost da se ostane konkurentan u uslovima sve vee deregulacije bankarskog poslovanja, bankarske transakcije se obavljaju tokom 24-og radnog vremena, uskladjivanju servisiranja korisnika u zemlji sa nivoom i kvalitetom usluge u razvijenom svetu, jedinstvenoj racunarsko-komunikacionoj mrezi za elektronski prenos novca i podataka.

Istovremeno treba napomenuti i neke faktore koji su ogranicavali brzi razvoj elektronskog transfera novca: visoki inicijalni trokovi za uvodjenje informacione tehnologije, sporost promene i uskladjivanja zakonskih propisa, neadekvatan razvoj tehnologije u ovoj oblasti, spore promene stecenih navika kljenata, to iziskuje dodatna ulaganja u marketing aktivnosti. .

2.2. Standardizacija preduslov tehnikog funkcionisanja elektronskog sistema plaanja

Standardizacija u najirem smislu, predstavlja utvrene standarde/pravila za odabir podataka i sainjavanje tih podataka, definisani proces razmene podataka, utvrene telekomunikacione protokole, licencirana softverska reenja, definisane mehanizme zatite subjektiviteta uesnika,kao i pravnu regulativu koja definie odnose koji se uspostavljaju povodom nastanka, promene ili prestanka bilo koga od navedenih i prateih elemenata u sistemu pravnog prometa. Standard je sredstvo za saoptavanje ideja i tehnikih podataka, za stvaranje reda u neredu i dostizanje jednostavnosti. On predstavlja pravilo, odnosno propis, koji je od kljunog interesa za sve aktivnosti u modernoj standardizaciji. Meunarodne organizacije za standardizaciju ISO/IEC ve vie decenija donose standarde, tehnike propise koji kao pravni akti, praktino omoguuju jedinstvenu primenu razliitih tehnologija u itavom svetu. Elektronsko poslovanje podrazumeva voenje poslova elektronskim putem, razmenom poslovnih poruka izmeu subjekata pravnog prometa. Kao takvo ono prelazi okvire ugovoraugovornog prava. Za elektronsko poslovanje neophodan je elektronski potpis, koji predstavlja podatke u elektronskom obliku, pridodate ili logiki pridruene, drugim elektronskim podacima, u cilju obezbedjenja integriteta podataka i identifikacije potpisnika. Prelaskom na ovaj nain poslovanja, sniavaju se trokovi,to za posledicu ima i poboljavanje privrednih aktivnosti. Ovo potvr|uje i studija Ekonomske komisije UN za Evropu u kojoj se kae da je ovaj nain poslovanja ak hiljadu puta jeftiniji od klasinog, i neuporedivo bri. 6

Kod elektronskog poslovanja, veoma je teko utvrditi gde se nalaze subjekti elektronskog poslovanja, odnosno koji zakon na njih treba da se primeni. Stoga je bilo preporuka da se problematika elektronskog poslovanja uredi jedinstveno, u meunarodnim organizacijama. Prednosti elektronskog poslovanja su: postie se uniformnost ureenja. Nedostatak ovakvog pristupa je to se do reenja koje odgovara veini dolazi teko, pregovori dugo traju, i usvojeni akti stvaraju obavezu samo onim dravama koje konvencije ratifikuju i unesu u svoje unutranje zakonodavstvo. OEBS je u svom izvetaju iz 1996. godine sugerisao da, obzirom na globalni karakter elektronskog poslovanja, drave treba da podstiu digitalno poslovanje i stvaraju uslove za to liberalniju zakonsku regulativu,a to dovodi u pitanje pravnu sigurnost.

2.3. Model-zakoni kao reenja elektonskog poslovanja i elektronskih potpisa

Reenje je pronaeno donoenjem okvirnih tekstova, model-zakona, za elektronsko poslovanje i za elektronske potpise. On ne podlee ratifikaciji, nego stoji na raspolaganju svakoj dravi koja eli da ga koristi kao obrazac za pravljenje sopstvenog zakona. Praksa korienja model-zakona naroito je rairena u SAD. Formulacije model-zakona su neobavezne i drave imaju slobodu da ponuena reenja prilagode osobenostima svog nacionalno-pravnog sistema. Najvaniji akti u ovoj oblasti doneti su u okviru Komisije UN za meunarodno trgovako pravo - UNCITRAL je 1996. godine doneo model-zakon o elktronskom poslovanju, a modelzakon o elektronskim potpisima usvojen je 5. jula 2001. godine. Po UNCITRAL model-zakonu uraeni su, zakoni u Sloveniji, Francuskoj, Irskoj i Australiji. Izvesni uticaj ovaj model-zakon imao je na regulativu usvojenu u Kanadi i SAD. Za razliku od model-zakona o elektonskom poslovanju, o elektronskim potpisima jo uvek nisu objavljeni vodii za implementaciju u unutranje zakonodavstvo. Model-zakon je fleksibilnije sredstvo od meunarodnog ugovora i uniformnog zakona.

2.4. Elektronski potpis tehniko reenjeelektronskog poslovanja

Elektronski potpis je neophodan za elektronsko bankarstvo.Digitalni potpis je tehnika ifriranja koja je reila glavni problem elektronskog poslovanja: strah od nedovoljne sigurnosti transakcija. Njime se obezbeuje integritet podataka, odnosno omoguuje da podaci ostanu nepromenjeni tokom transakcije i omoguuje utvrivanje poiljaoca. Digitalnim ifriranjem se elektronski dokument, koji se nalazi u transakcijama na Internetu, ini neitljivim svima koji nemaju klju za deifriranje. Time se poveava sigurnost transfera poverljivih podataka. Identifikacija poiljaoca se obavlja potvrdom autentinosti kod poverljive tree strane TTP . TTP je neko kome je dozvoljeno da proizvodi digitalne sertifikate, autentinost digitalnog potpisa i u koju imaju poverenje obe zainteresovane strane za transakciju. Potvrda autentinosti predstavlja dokaz da je vlasnik digitalnog potpisa upravo onaj koji tvrdi da jeste. Najrasprostranjenija metoda je metoda ifriranja javnim kljuem koja poiljaocu i primaocu elektronske poruke dodeljuje dva kljua: jedan javni ( koji se deponuje kod TTP) i jedan privatni. 7

Polja primene elektronskog potpisa

Elektronsko poslovanje ( e-business) Elektronska trgovina( e-commerce) Elektonsko bankarstvo Elektronska uprava ( e-government) Elektronsko zdravstvo (e-healthcare) Platni sistemi na bazi ip kartica (EMV)

3. ZAKON O ELEKTRONSKOM POTPISU

Srbija je jedna od poslednjih drava u Evropi koja je, nakon Evropske Direktive o elektronskim potpisima od 19.01.2000.godine, usvojila Zakon o elektronskom potpisu.Zakon o elektronskom potpisu u Srbiji je izglasan u Narodnoj Skuptini Republike Srbije dana 14.12.2004. godine i publikovan u Sl. gl. RS br. 135 od 21.12.2004 godine. Rad na ovom Zakonu je zapoeo avgusta 2000. godine kada je radna grupa pod okriljem tadanjeg Saveznog 8

zavoda za informatiku zapoela izradu Predloga Zakona o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu. Predlaga tog Zakona je trebalo da bude Savezno Ministarsto pravde, ali iz mnogih razloga taj Zakon nije nikada usvojen na saveznom nivou.Krajem 2002. godine organizovana je radna grupa od strane Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj RS za izradu republikog Predloga Zakona o elektronskom potpisu. Ovaj predlog je izraen poetkom 2003. godine i prosleen Ministarstvu, a zatim Vladi i Skuptini . Vlada je pala i Skuptina rasputena, i on nije izglasan. Nakon formiranja nove Vlade poetkom 2004. godine svi predlozi Zakona koji su se nali u proceduri prethodne Skuptine vraeni su nadlenim Ministarstvima na doradu. Zakon o elektronskom potpisu je vraen Ministarstvu za nauku i zatitu ivotne sredine, koje je angaovalo istu radnu grupu za reviziju Zakona. Tom prilikom izraen je predlog u koga su ugraene neophodne izmene u skladu sa najnovijim zakljucima i trendovima u tom domenu u Evropskoj zajednici.

Predmet Zakonskog regulisanja upotreba elektronskog potpisa u upravnim, sudskim i drugim postupcima, poslovnim i drugim radnjama. korienje dokumenata u elektronskom obliku;

Ciljevi koji se ele postii donoenjem Zakona Pouzdano elektronsko poslovanje Punovanost elektronskog dokumenta Ravnopravnost elektronskog potpisa sa svojerunim potpisom Modernizacija rada dravnih organa, organa lokalne samouprave i javnih slubi Sprovoenje Direktive EU o elektronskom potpisu Usklaivanje sa meunarodnim standardima

3.1. Elektronski potpis definicija i pravno dejstvo

Elektronski potpis- skup podataka u elektronskom obliku koji su pridrueni ili su logiki povezani sa elektronskim dokumentom i koji slue za identifikaciju potpisnika (l. 2 taka 2 Zakona o elektronskom potpisu). Potpisnik- lice koje poseduje sredstva za elektronsko potpisivanje i vri elektronsko potpisivanje u svoje ime ili u ime pravnog ili fizikog lica, (l. 2 taka 4 Zakona). Elektronski potpis mo`e imati pravno dejstvo i moe se koristiti kao dokaz u zakonskom postupku, osim kada zahteva da samo svojeruni potpis ima zakonsku snagu. Podaci za formiranje elektronskog potpisa-jedinstveni podaci, kao to su kodovi ili privatni kriptografski kljuevi, koji potpisnik koristi za izradu elektronskog potpisa; (lan 2. taka 5. Zakona) Sredstva za formiranje elektronskog potpisa-odgovgarajua tehnika sredstva (softver i 9

hardver) koja se koristi za formiranje elektronskog potpisa, uz korienje podataka za formiranje elektronskog potpisa; (l. 2 taka 6. Zakona) Podaci za proveru elektronskog potpisa podaci, kao to su kodovi ili javni kriptografski kljuevi , koji se koriste za proveru i overu elektronskog potpisa; (l. 2 taka 8. Zakona) Sredstva za proveru elektronskog potpisa-odgovarajua tehnika sredstva (softver i hardver) koja slue za proveru elektronskog potpisa, uz korienje podataka za proveru elektronskog potpisa; (l. 2 taka 9 Zakona).

3.2. Kvalifikovani elektronski potpis- definicija i uslovi

Kvalifikovani elektronski potpis je elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata i onemoguava naknadno poricanja odgovornosti za njihov sadraj, i koji ispunjava uslove utvrene ovim Zakonom; On u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojerini potpis na podatke u papirnatom obliku. Kvalifikovani elektronski potpis, mora da zadovolji sledee uslove: iskljuivo je povezan sa potpisnikom; nedvomisleno identifikuje potpisnika; nastaje korenjem sredstava kojima potpisnik moe samostalno da upravlja i koja su iskljuivo pod nadzorom potpisnika; direktno je povezan sa podacima na koje se odnosi, i to na nain koji nedvosmisleno omoguava uvid u bilo koju izmenu izvornih podataka; formiran je sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa;

Primenom kvalifikovanog elektronskog potpisa pouzdano se realizuju sledee funkcije: Provera autentinosti potpisnika, Zatita integriteta sadraja poruke koja je potpisana, Neporeivost potpisivanja poruke.

Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa koja ispunjavaju uslove utvrene Zakonom (l. 2taka 7. Zakona) treba da obezbede: da se podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa mogu pojaviti samo jednom i da je obezbeena njihova poverljivost; da se iz podataka za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa, ne mogu u razumno vreme i trenutno dostupnim sredstvima, dobiti podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa; da kvalifikovani elektronski potpis bude zatien od falsifikovanja, upotrebom trenutno dostupne tehnologije; da podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa budu pouzdano zatieni od neovlaenog korienja. 10

Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa ne smeju prilikom formiranja potpisa promeniti podatke koji se potpisuju ili onemoguiti potpisniku uvid u te podatke pre procesa formiranja kvalifikovanog elektronskog potpisa.

3.3. Pravno dejstvo kvalifikovanog elektronskog potpisa

Kvalifikovan elektronski potpis, formiran sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, koji se moe proveriti na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata u odnosu na podatke u elektronskom obliku, i kao takav prihvatljiv je kao dokazni materjal u pravnim poslovima, i ima istu pravnu snagu kao i svojeruni potpis u odnosu na podatke u papirnom obliku.

3.4. Uticaj Zakona o elektronskom potpisu na rad banaka

U domenu elektronskog bankarstva, u svetu Srbija spada u red najrazvijenijih zemalja.Od 06. januara 2003. godine, nakon prelaska platnog prometa sa ZOP-a na poslovne banke, sve banke u Srbiji koje su praktno krenule u elektronski platni promet sa pravnim licima i to na bazi primene smart kartica i elektronskog potpisa. Banke koriste razliita PKI reenja za realizaciju elektronskog potpisa. Usvojen Zakon o elektronskom potpisu je osnova za dalji razvoj elektronskog poslovanja elektronske uprave, kao i osnova za donoenje novih zakonskih reenja u Srbiji (na pr. Zakon o elektronskoj trgovini). U pravnom smislu na osnovu iznetih Evropskih iskustava Zakon o elektronskom potpisu nema nikakvog uticaja na elektronsko bankarstvo u Srbiji. Osnovna uloga Zakona se odnosi na: da propie uslove pod kojima je elektronski potpis pravno ekvivalentan svojerunom potpisu. - da prope uslove koje moraju da ispune Sertifikaciona Tela koja izdaju kvalifikovane sertifikate za verifikaciju kvalifikovanih elektronskih potpisa.Dananje berze predstavljaju kulminaciju dugog razvoja finansijske imovine i procedura po kojima se trgovalo tom imovinom. Na ranijim berzama trgovalo se uglavnom samo deonicama, dok se u moderno doba trguje mnogo sofisticiranijim oblicima vrednosnih papira, ali i deonicama. Danas se na svetskim berzama trguje sa vie oblika vrednosnih papira, a kako su oblici finansijske imovine postajali sve vie i vie sofisticirani, postajali su i naini na kojima se njom trgovalo.

Nekada su telefoni i telegrafi povezivali investitore sa berzama, a dananja tehnologija, u formi elektronske trgovine, postepeno zamjenjuje tradicionalnu trgovinu "licem u lice". Napredak u tehnolokom smislu doneo je i efikasniji i bri protok informacija. Takoe, dananji trgovci u stvarnom vremenu mogu pratiti vrednost svojih vrednosnih papira na svojim notebook raunarima i prenosnim ureajima. Berze zauzimaju centralnu poziciju modernih kapitalistikih ekonomija, a snaga i kvalitet berze je slika o stanju trita kapitala i sigurnosti kapitala na nacionalnom nivou. Cene koje se na njima formiraju odraavaju sliku o ekonomskom stanju kompanija i omoguavaju pogodnu alokaciju resursa izmeu firmi. Razvijenost trita kapitala odraz je zdravlja nacionalne ekonomije, snage kompanija koje posluju na tom tritu, odnosno ekonomske moi privrede i stanovnitva te zemlje. 11

"Berze su finansijska trita, koja uz koritenje nespornih informaciono-tehnolokih dostignua ostaju nezamenljiva mesta za trgovanje standardizovanom robom, novcem i vrednosnim papirima sutina rada ostaje, samo se forma menja."

ZAKLJUAK
Razvoj banaka je bio vrlo dinamian, sa stalnom tendencijom poveavanja obima poslovanja, uvoenjem novih poslova i metoda rada, unapreenje tehniko-tehnoloke opremljenosti banke i primeni elektronskog bankarstva. Privatizacijom u privredi i razvojem trita, sanacijom bankarskog sistema, podizanjem nivoa informatike pismenosti , kako zaposlenih u bankama, tako i stanovnitva, uplivom stranog kapitala i infrastrukturnom nadgradnjom, za oekivati je da e se u finansijskom sistemu Srbije ozbiljnije poeti sa korienjem elektronskog bankarstva. Pored interesa bankarskih subjekta u pogledu razvoja i primene elektronskog bankarstva,nezaobilazna je uloga drave, koja mora osim svoje

12

regulativne uloge, u procesu pospeivanja razvoja elektronskog bankarstva da posebno vodi rauna o kadrovima. Potrebno je oekivati podrku Vlade i izraziti potrebu za Vladinim programima koji bi: Doprineli razvoju obrazovanijeg i bolje informisanijeg drutva: Otklonili socijalnu podeljenost , tj. digitalni jaz izmeu onih koji imaju i onih koji nemaju mogunost korienja informacione tehnologije: Podrali razvoj kvalitetnije i izdrljive informacione i telekomunikacione infrastrukture: Obezbedili saradnju sa drugim meunarodnim organizacijama, iji rezultati rada imaju primenu u oblasti elektronskog poslovanja (OECD,UNCITRAL,ISO...).

LITERATURA
1. Mr Tatjana Kovaevi, Elektronsko poslovanje, skripta, Megatrend Univerzitet primenjenih nauka, 2001-2003 2. Dr Milan Markovi, Uticaj Zakona o elektronskom potpisu na rad banaka, Nova bankarska vizija 3, Ohrid, 11-14.05.2005. 3. Mirjana Drakuli, Ratimir Drakuli, Pravna regulacija e-poslovanja, FON Beograd, 2009 13

4. Zakon o elektronskom potpisu- Slubeni glasnik RS br 135/2004 od 21.12.2004. godine.

14