UVOD

Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko računara, ali daljim

širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija odvijaće se preko mobilnog
telefona. Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih
dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u
procesu poslovanja. Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju
elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business).

Poslednjih godina sa snažnim razvojem kompjuterske i telekomunikacione tehnike,

a posebno interneta kao svjetske globalne komunikacione mreže dolazi do
značajnih promena u svim sferama društva, pa tako i u bankarstvu kao specifičnoj
privrednojdelatnosti. Klasično bankarstvo u sve većoj meri zamenjuje elektronsko
bankarstvo, koje sve više dobija na značaju i ima trend rasta broja korisnika.

Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije stvorio je uslove za globalizaciju

poslovanja. Glavni cilj je postao da se bez obzira na geografske distance što brže i efikasnije
povežu klijenti i tokovi informacija.

Internet nudi alternativu i lakše prenosiv nacin vršenja on-line bankarstva. Internet je
svetska kolekcija povezanih kompjuterskih mreža koja povezuje različite grupe korisnika. On
ima potencijal da postane kolosalno bezgranično tržište koje pokriva desetine miliona kupaca.
Mnoge kompanije idu na mrežu da bi povećali biznis, i ustanovljene su brojne "virtuelne"
organizacije. Virtualizacija je uklanjanje ograničenja vremena, mesta i forme i moguća je zbog
konvergencije kompjuterske i telekomunikacione tehnologije i vizuelnih medija koje se
manifestuju kroz internet. On daje veću kontrolu kupcima tako što daje veći izbor kupcu kroz
pristup većoj količini informacije na pritisak dugmeta.

Pošto internet ima potencijal da smanji troškove, poboljša pogodnost i poveća

informisanost kupca, najviše koristi ima kupac. Kupci će moći da lutaju elektronskim tržištem,
proveravaju pogodbe, sprovode njihove sopstvene transakcije i čak vode svoj sopstveni
bankarski račun.

3
 1. ELEKTRONSKO BANKARSTVO
U uslovima sve većih institucionalnih, organizacionih i funkcionalnih promena u
bankarstvu, sve više su izražene potrebe, za korišćenjem informacionih sistema u bankama, za
informatičkom integracijom bankarskih sistema i za informatičkom integracijom finansijskih
tržišta. Razvoj domicilne strukture finansijskih institucija sve više je usmeren ka poslovnom
bankarstvu i finansijskom tržištu. Značajni faktori koji su izazvali strukturne promene u
bankarskoj delatnosti odnose se na: novu tehnologiju, cenovnu konkurenciju, rast
profitabilnosti, promene u zahtevima klijenata, promene u međunarodnoj regulativi i sl.

Razvojem informacione tehnologije i komunikacione tehnologije u bankarstvu,

stvoreni su uslovi za razvoj elektronskog bankarstva. Elektronsko bankarstvo najviše se odnosi
na tehnologiju platnog prometa i transfer novčanih sredstva. Bez obzira što na razvoj
elektronskog bankarstva utiče više faktora, najviše su prisutni sledeći faktori:

1. visok stepen informacione tehnologije i postojanje visoko stručnih kadrova

2. raznovrsna finansijska struktura, sa većim brojem finansijskih institucija i visoko

frekventnim finansijskim tokovima

3. deregulacija bankarskih i finansijskih tržišta, uz značajno prisustvo konkurencije i sl.

Elektronsko bankarstvo, kao specifičan deo elektronskog poslovanja, ima mnoge

prednosti u odnosu na klasično poslovanje: Smanjenje troškova transakcija; Brži obrt
sredstava; Siguran i bezbedan platni promet; Ušteda vremena; Mogućnost obavljanja
transakcija sa radnog mjesta; Stalni uvid u stanje na računu i promet.
Primarni cilj uvođenja sistema elektronskih plaćanja bio je rešavanje problema sistema
plaćanja zasnovanih na papiru, korišćenjem potencijalnih prednosti primene informacione
tehnologije.

Sistem za elektronsko bankarstvo mora da uspostavi bezbedan kanal za prenos

informacija između računara klijenta i računara servera podataka u banci, i sistem zaštite
zasnovan na infrastrukturi javnih ključeva.

Korisnik e-bankarstva dobija identifikacionu (smart) karticu u čijoj memoriji se nalaze

njegov privatni ključ i njegov sertifikat javnog ključa. Komunikacija između klijenta i servera
je moguća isključivo ukoliko korisnik poseduje karticu i ukoliko se sertifikat s nje nalazi u
bazi podataka banke.

4
 Elektronsko bankarstvo predstavlja segment digitalne ekonomije u sferi elektronskog
platnog prometa i transfera novčanih sredstava, a u međuvremenu se razvilo na sve vidove
poslovanja banaka, kako unutar njene organizacije tako i na njene komitente. Institucionalno
bankarstvo i finansijska tržišta imaju za poslovno okruženje sve privredne i poslovno aktivne
subjekte, koji su najdirektnije upućeni na međusobnu poslovnu saradnju. Preko usluga koje
bankarski sektor obavlja za svoje komitente i klijente, i preko finansijskih inovacija koje je
neophodno nuditi u tržišnim uslovima, sve više dolazi do izražaja poslovna saradnja,
zasnovana na savremenim informacionim i telekomunikacionim tehnologijama, što ima za
rezultat transformaciju načina rada i poslovne saradnje ka elektronskom poslovanju i
digitalnojekonomiji.
 

2. ELEKTRONSKI SISTEMI PLAĆANJA

Elektronska plaćanja se odnose na finansijske transakcije koje se obavljaju bez
papirnih dokumenata, kao što su, recimo, papirni čekovi. U novije vreme, sve veći broj
preduzeća nastoji da iskoristi neslućeni potencijal Interneta kao jeftinog elektronskog kanala
distribucije

Elektronski sistemi plaćanja moraju biti zgodni za kupovinu na Web-u, prenosivi kroz
mrežu, dovoljno jaki da spreče elektronske smetnje i troškovno isplativi za jako male
vrednosti transakcija.

Elektronski sistemi plaćanja se mogu podeliti u četiri grupe:

- Sistemi elektronskog novca bazirani na softveru;

E-cash;

NetCash;

PayMe Sistem.

- Sistemi elektronskog novca koji koriste smart kartice;

Mondex;

VisaCash.

- Elektronski sistemi za mikro-plaćanja;

Clickshare (sistem koji je razvila istoimena firma iz Masačusetsa);

5
 CyberCoin (firme CyberCash);

Millicent (sistem koji je razvila DEC).

-Elektronski sistemi plaćanja putem kreditnih/debitnih kartica.

2.1 Učesnici u procesu elektronskog plaćanja

1) Korisnik kartice - sklapa ugovor sa bankom i od nje dobija karticu. Obavezan je da

ima kod banke tekući račun, dinarski i devizni (ovaj drugi samo ako kartica može da se koristi
i u inostranstvu).

2) Trgovac - sklapa ugovor sa bankom principalom o prijemu njenih kartica. Može

imati veći broj ugovora sa različitim principalima, što znači da može primati više različitih
kartica. Sklapa ugovor sa provajderom preko kojeg je povezan na Internet. Može se desiti da
su provajder i trgovac ista firma. Takođe, sklapa ugovor sa procesorom.

3) Provajder - sklapa ugovore sa procesorom i sa trgovcem ili trgovcima, ukoliko je

veći broj trgovaca kod jednog provajdera.

4) Procesor - sklapa ugovore sa bankama, provajderima i trgovcima.

5) Banka- sklapa ugovore sa procesorom, trgovcima i korisnicima kartica.

3. SREDSTVA PLAĆANJA

3.1. Elektronski ili digitalni novac

Elektronski novac može se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji
infrastruktura visokog tehničkog nivoa. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov
za istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti
jednostavan i ekonomičan. Domaćinstva moraju biti opremljena personalnim računarima sa
odgovarajućim softverom koji banka instalira radi sigurnosti transakcija.

Elektronski novac, odnosno, elektronsko plaćanje je razmena materijalnih sredstava

putem telekomunikacionih infrastruktura. Ovakav novac u osnovi je virtuelan i predstavljen je
brojčanim sistemom koji postoji u memoriji računara, te kao takav ne poznaje geografske

6
granice i može se praktično u trenutku prebaciti na velike udaljenosti. Mada je češće u
upotrebi pojam ″elektronski novac″, terminološki je precizniji naziv ″digitalni novac″, jer se
prvi može koristiti i u analognim komunikacijama. 

Elektronski novac predstavlja sistem koji omogućava nekoj osobi da plati robu ili
usluge prenoseći brojeve sa jednog računara na drugi. Kao i serijski brojevi na pravim
papirnim novčanicama, brojevi elektronskog novca su unikatni. Svaki elektronski novac
emituje neka banka i on predstavlja određenu sumu stvarnog novca. Jedna od ključnih osobina
elektronskog novca je ta da je, poput pravog novca, njegova upotreba potpuno anonimna. To
jest, kada je kupac poslao neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji način da se dobiju
informacije o kupcu. Ovo je jedna od ključnih razlika između sistema elektronskog novca i
sistema baziranih na kreditnim karticama. Još jedna ključna razlika ogleda se u tome što
primalac elektronskog novca može ponovo njime da se koristi. 

Elektronski novac omogućava kupovinu roba i usluga pomoću računara u okviru

komercijalnih računarskih mreža (npr. Interneta) ili poslovnih bankarskih mreža (npr. SWIFT-
a). Praktično, elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i čekove.
Velika prednost elektronskog nad običnim novcem je u tome da je on informacija u računaru
koja može da se programira. Ova razlika omogućava da elektronski novac postane pametni
novac u obliku tzv. ″pametnih kartica″. 

Elektronski novac se može koristiti za on–line kupovinu. Potrošači koji su

zainteresovani za kupovinu elektronskim novcem imaju poseban softver na svom računaru
koji im omogućava da podižu novac sa svog računa u banci u svoj „novčanik" na računaru.
Prilikom kupovine, oni razmenjuju ovako podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu za
proizvode ili usluge koje žele da kupe. Banka prima depozite u elektronskom novcu, zatim,
otkupljuje novac koji je trgovac dobio. 

Dominantni oblik elektronskog novca je elektronski transfer sredstava na tački prodaje

(EFT/POS) pomoću instaliranih terminala u trgovačkoj i uslužnoj mreži. Drugi oblik
korišćenja elektronskog novca moguć je zahvaljujući instaliranim bankomatima (Automated
Teller Machines – ATM), koji omogućavaju podizanje gotovine – keš dispenseri (cash
dispenser), polaganje depozita, prenos sredstava na različite račune, plaćanje sa različitih
računa.

7
 3.2. Elektronski čekovi

Elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu,

kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog računa u određenom

roku. E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail. Iako se kaže da će čekovima doći

kraj to nije tako u velikom porastu je upotreba čekova u svetu čak jednu milijardu godišnje,

ovo su neke prednosti:

- ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom računu drugim

pojedincima, prilikom učestvovanja na online aukcijama
- ne zahtevaju da kupci neprestano šalju vrlo povereljive finansijske informacije
putem Web-a
- jeftiniji su za prodavce od kreditnih kartica
- transakcije digitalnim čekovima su mnogo brže od transakcija baziranih na
tradicionalnom, papirnom čeku.

3.3. Kreditne kartice

Kreditne kartice ubrzavaju kompletan proces kupovine kontrole naših sredstava na

računu i omogućuju smanjenje papirologije koja je ranije bila slučaj pri kupovini. Kreditne
kartice, uglavnom, zahtevaju četiri strane u svakoj transakciji: vlasnika kartice, trgovca koji
prodaje robu ili usluge, onoga ko vrši obradu plaćanja kreditnom karticom i emitenta kreditne
kartice. U izvesnim slučajevima firma koja vrši obradu plaćanja kreditnom karticom i emitent
kreditne kartice biće iste mada one, uglavnom, posluju kao različiti pravni entiteti.

4. KUĆNO BANKARSTVO

Kućno i kancelarijsko bankarstvo (telebanking), kao vrsta samouslužnog bankarstva,

razvijeno je nakon razvoja i primjene samouslužnih šaltera i prodajnih terminala. Ova vrsta
samouslužnog bankarstva nastala je sa željom da se komitenti iz svojih stanova direktno
uključe u elektronski transfer sredstava, poznat kao kućno bankarstvo (home banking),

8
odnosno da se privrednom sektoru omogući obavljanje finansijskih usluga iz svojih poslovnih
prostorija poznat kao sistem kancelarijskog bankarstva.
Pozivni centar kao nova tehnologija u bankarstvu, pruža komitentu mogućnost da pozivanjem
banke, dobije niz informacija telefonom, bez kontakta sa službenicima banke.

5. INTERNET BANKARSTVO

Internet predstavlja globalnu računarsku mrežu koja se sastoji od niza manjih lokalnih
računarskih mreža. Na internetu se pojavljuju sledeći učesnici:

1. davaoci pristupa (omogućava pristup internetu)

2. davaoci usluga (obezbeđuju opšte uslove za poslovanje između poznatih partnera i

nepoznatih korisnika)

3. davaoci sadržaja (proizvode sadržaje koji putuju mrežom)

4. davaoci on line usluga (nude sadržaje kreirane na njihovim sopstvenim zatvorenim

sistemima)

5. operateri mreže ili sistem operateri (kreiraju pristup informacijama i staraju se o

zaštiti autorskih prava)

6. korisnici interneta.

Internet bankarstvo počinje 1980. godine, a veći broj korisnika služi sa internet
bankarstvom od 1995. godine, kada je banka „Wells Fargo” izradila prvi WEB bankarski
program za obavljanje poslovanja na internetu. Pored toga, 1996. godine je osnovana prva
specijalizovana internet banka na svetu u SAD pod nazivom „Security First Network Bank”.

Razlozi korišćenja internet bankarstva odnose se na sledeće činjenice:

 poslovanje preko interneta stvara imidž inovativne banke

 omogućava se pokrivanje znatno većeg geografskog prostora
 internet predstavlja efikasan i jeftin distributivni kanal
 povećava se interaktivna mogućnost komuniciranja
 novo sredstvo informisanja i komuniciranja
 povećanje zadovoljstva bančinih klijenata

9
  omogućava se servis klijentima 24 časa dnevno, punih 7 dana u nedelji, ili 365 dana u
godini.

Dosadašnja iskustva ukazuju, da korisnici internet bankarstva mogu:

a) da provere stanje na svim tekućim računima

b) da plate račune
c) da izvrše pregled elektronskih transakcija
d) da podnesu zahteve za kredite
e) da podnesu zahteve za kreditne kartice
f) da realizuju on line trgovinu sa hartijama od vrednosti
g) da realizuju devizne transakcije
h) da kreiraju svoj valutni portfolio
i) da dobiju opšte informacije o banci, godišnjem izveštaju banke, e mail, kontakt
telefone i sl.

5.1. Prednosti i nedostaci internet bankarstva

1. Prednosti internet bankarstva su:

 niži troškovi
 viši prihodi
 iskorišćenje radnog vremena (internet bankarstvo je neprekidno na usluzi klijentu
24 časa dnevno tokom 365 dana u godini)
 realizacija transakcija putem personalnog računara (nema administrativne
formalnosti i ne odlazi se u banku)
 pristup elektronskoj banci sa bilo kog računara u svetu
 održavanje zaštite internet sistema preko banke uz obavljanje on line bankarskih
transakcija

2. Nedostaci internet bankarstva se odnose na neadekvatnu zakonsku regulativu u ovoj

oblasti (različita je od države do države) i u nepostojanju savršenog sistema zaštite i sigurnosti
u elektronskom poslovanju. Najveća prepreka masovne primene internet bankarstva je
neizgrađeno poverenje između korisnika elektronske usluge i računara.

10
 6. SIGURNOST NA INTERNETU

Sigurnost predstavlja najveću brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i

najčešće je definisan kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zaštite informacija od

neovlašćenog eksploatisanja.

Četiri su osnovna sigurnosna servisa:

- Tajnost podataka, ostvaruje se šifriranjem, odnosno upotrebom kriptografskih

algoritama.

- Autentifikacija, tj. proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja. Ovo se

vrši na razne načine: PIN-om / Personel Identification Number /, pasword-om,

biometrijske metode / otisak prsta i dr./, smart kartica.

- Integritet podataka – Obezbeđivanje razmene finansijskih i drugih podataka

između banke i korisnika tako da niko neovlašćen ne može iskoristiti ili izmeniti

podatke. Integritet podataka se može obezbediti tehnologijama zaštite ( SSL –

Secure Socket Layer, S-HTTP – Secure HyperText Transfer Protocol i dr.).

- Neporicanje poruka, servis koji sprečava pošiljaoca da porekne slanje i sadržaj

poruke, odnosno primaoca da porekne prijem i sadržaj poruke.

Veoma je bitna i zaštita mreže banke / firewall/ i kontrola pristupa.

7. BANKOMATI

Radi se o bankarskim automatima koji obavljaju rutinske operacije za korisnike. Oni

sadrže mikroprocesore koji imaju online vezu sa bazom podataka u banci. U suštini se radi o
novom tipu elektronskih „filijala” savremenih banaka koji mogu da obave niz rutinskih
operacija sa individualnim klijentima. Time se rasterećuje filijalska mreža banaka koja može
da bude znatno redukovana i to ukoliko više ukoliko se veća masa rutinskih operacija obavlja
preko ATM. Banke su zainteresovane za ekspanziju ATM uređaja, jer time smanjuju troškove

11
odnosno povećavaju profitabilnost. Bankomat se sastoji iz pet glavnih delova: tastera,
monitora, otvora za karticu, otvora za podizanje novca, zvučnika.

Prednosti uvođenja bankomata se odnose na:

 smanjenje broja šalterskih radnika

 poboljšanje kvaliteta bankarskih usluga
 smanjenje bankarskih troškova
 raspolaganju klijentima 24 časa
 podizanje ugleda i imidža banke
 prisustvo bržeg i efikasnijeg rada kod podizanja ili ulaganja gotovine.

Bankomat prvo čita karticu, provera da li se nalazi na crnoj listi i nudi korisniku set usluga
za koji je predviđen. Korisnik prvo mora da se autentifikuje unosom PIN-a, i potom unosi
željeni iznos. To omogućava da jedino korisnik podiže gotovinu sa svoje kartice.

Osim podizanja gotovine bankomati se mogu koristiti za: polaganje depozita, transfer
sredstava sa računa na račun, uplate na račune, naručivanje i primanje izveštaja, korišćenje
kredita u granicama određenog limita.

Prema mikro lokaciji bankomati se dele na:

1. lobby bankomati
2. indoor bankomati
3. outdoor bankomati

Prema instaliranim frekvencijama bankomati se dele na:

 keš (cash) dispenser uređaje

 info bankomati
 bankomati za menjačke poslove
 bankomati za plaćanje računa
 bankomati za deponovanje dnevnog pazara
 bankomati za prodaju hartija od vrednosti
 multifunkcionalni bankomati.

Prema režimu rada bankomati se mogu podeliti na:

a) off line bankomate, koji nisu povezani sa centralnim računarom

b) on line bankomate, koji su preko računarske mreže povezani sa centralnim računarom.

12
 ZAKLJUČAK
Razvoj Internet tehnologija je svuda u svetu, pa i u našoj zemlji doveo do mogućnosti
da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat koji zahteva
angažovanje stručnjaka razlicitih oblasti i znatne novčane investicije.

Za bankarski sektor stanovništva, Internet je novi distribucioni kanal, koji nudi kraće
vreme potrebno za obavljanje bankarskih transakcija i veće prostorne pogodnosti nego
tradicionalni filijalski bankarski sektor, pa prema tome postaje atraktivan velikim i
brzorastućim segmentima korisnika bankarskih usluga.

Internet je nezavisna kompjuterska mreža, koja u sebi objedinjuje informacije, ljude,

telekomunikacije i kompjutere. Od mreže prvenstveno namenjene u militarne svrhe, prerasla je
u mrežu koja objedinjuje čitavu ljudsku populaciju i dostupna je u svakom kutku sveta. Banke
su Internet prihvatile kao sredstvo za obezbedivanje maksimalno efikasnog sistema u
obavljanju bankarskog poslovanja. Glavni zadatak bankarskih institucija u svetu biće da
obezbede što kvalitetnije, lakše, efikasnije i posebno bezbednije obavljanje bankarskog
poslovanja na Internetu.

Internet bankarstvo ima niz prednosti u odnosu na tzv. tradicionalno (filijalno)

poslovanje banaka. Prednosti se uglavnom ogledaju u vremenskoj i prostornoj
neograničenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i širokom asortimanu bankarskih
proizvoda i usluga.

Nedostaci Internet bankarstva najviše su izraženi u odsustvu sigurnosti pri obavljanju

poslovanja, zakonskoj (ne)regulativi, nedostatku privatnosti, otudenosti i odbojnosti prema
inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe.

13
 LITERATURA
Nenad dr Vunjak, Ljubomir dr Kovačević: „Bankarstvo: bankarski menadžment”, Ekonomski
Fakultet, Subotica, 2011.

Jovan dr Živadinović, Saša Radovanocić, Zorica Medić: „Elektronsko poslovanje”, Visoka

škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2011.

http://www.wikipedia.rs/

14