MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET POSLOVNIH STUDIJA BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
TEMA: KONCEPT ELEKTRONSKOG NOVCA

Beograd, april, 2015.

SADRAJ

UVOD.......................................................................................................................... 3
1.

POJAM ELEKTRONSKOG NOVCA..........................................................................4

2.

VRSTE ELEKTRONSKOG NOVCA..........................................................................8

2.1.

Platne kartice.................................................................................................... 8

2.2.

Elektronski ek.................................................................................................. 9

2.3.

PayPal............................................................................................................. 9

2.4.

Google Checkout............................................................................................. 11

2.5.

Amazon Payment............................................................................................. 11

2.6.

Reverse sms placanja mobilnim telefonima...........................................................12

2.7.

Poklon kartice................................................................................................. 12

ZAKLJUAK............................................................................................................. 14
LITERATURA............................................................................................................ 15

UVOD
Elektronski novac je svojom pojavom uticao na ekspanziju elektronskog bankarstva. Elektronski
novac se moe definisati kao informacija o monetarnoj vrednosti koju je, izmeu ostalog,
2

moguetransferisati kroz raunarske mree, odnosno van uobiajenih kanala plaanja koje
tradicionalnopodravaju banke.
Pojam elektronski novac i digitalni novac se vrlo esto poistoveuju, iako postoji razlika izmeu
njih. Razliku izmeu ova dva pojma najbolje moemo uoiti na primeru telegrafskog transfera
novca kodkojeg je signal elektronski, ali je sama transakcija analogna. Takoe, telefonski nalog
za plaanje koji je banci prosleen putem telefona nije digitalna transakcija, ali u osnovi ove
transakcije je elektronski prenos sredstava. Dakle, digitalni novac se dovodi u vezu sa
elektronskim transferom sredstava koji se bazira na informacionim tehnologijama.
Osnovno pitanje u vezi sa primenom elektronskog novca na internetu tie se sigurnosti
njegoveprimene i poverenja u njega. To znai da je potrebno ustanoviti odgovarajue metode za
spreavanjefalsifikovanja, dupliranja ili bilo kakve nedozvoljene upotrebe.
Da bi elektronski novac bio masovno prihvaen neophodno je da bude jeftiniji od klasinog
novca u smislu provizija koje se naplauju prilikom obavljanja transakcija kao i trokova
povezanih sa njegovim emitovanjem, servisiranjem i korienjem.
U nastavku rada govoie se o koncetu elektronskog novca kao i vrstama elektronskog novca.

1. POJAM ELEKTRONSKOG NOVCA

Elektronski novac1 je postojao i pre pojave interneta. Najbolji primer za to su POS terminali koji
omoguavaju realizaciju transakcije bezgotovinskog plaanja na prodajnom mestu odnosno
1

Samovi, A. (2013). Bezbednosti aspekti Cloud computing okruenja, Saobraajni fakultet,

Beograd

uprodavnici. U periodu pre pojave Interneta, korisnici uglavnom nisu bili svesni njegovog
postojanja, ai sam sistem je bio mnogo jednostavniji za kontrolu od strane banaka i ostalih
finansijskih institucija koje su bile ukljuene u sistem elektronskog novca. Sa pojavom interneta,
dolo je do masovne upotrebe elektronskog novca, to je uslovilo pojavu brojnih pitanja vezanih
za njegovu primenu
Elektronski novac ima veliki broj svojih pojavnih oblika i mogunosti za njegovu primenu rastu
sa razvojem informacione tehnologije, praktino iz dana u dan. Ono to je njegova velika
prednost u odnosu na klasian novac je injenica da je on u sutini informacija o odreenoj
monetarnoj vrednosti. Ta injenica mu prua neogranienu mobilnost u razliitim okruenjima i
mogunost korienja za razliite namene. Dominantan oblik primene elektronskog novca je
elektronski transfer sredstava na taki prodaje EFT/POS. Osim toga, elektronski novac se sa
uspehom primenjuje u sistemima bankomata (Automated Teller Machines ATM) za podizanje
gotovine, polaganje depozita i sl.2
Takoe, razliioti pojavni oblici elektronskog bankarstva (kuno bankarstvo, onlajn bankartsvo,
internet bankarstvo) u osnovi se zasnivaju na transferu elektronskognovca posredstvom razliitih
komunikacionih kanala. Pojava interneta omoguila je pojavu veeg broja onlajn sistema
plaanja koji svoj poslovni koncept baziraju na primeni elektronskog novca. Pored svih prednosti
koje sa sobom nosi, ini se da elektronski novac jo uvek nije zastupljen u meriu kojoj bi trebalo
da bude, imajui u vidu njegove karakteristike. Jedan od eventualnih razloga moe biti injenica
da se prilikom prihvatanja elektronskog novca kao sredstva plaanja proverava stanjena raunu
onoga ko plaa, to nije karakteristino za plaanje klasinim novcem.
Jo jedan od uslovnih nedostataka elektronskog novca je injenica da prilikom njegovog troenja
ostaje trag o tome gde je troen i koliko je potroeno. Dakle, postoji kompletna istorija
transakcije. Ova injenica je bitna zbog toga to se u sluaju eventualnog spora transakcija moe
rekonstruisati od trenutka davanja instrukcije za plaanje do trenutka naplate. Sa druge strane
postoji mogunost da neko zlonameran iskoristi ove podatke, ime bi privatnost korisnika
elektronskog novca bila ugroena.

Samovi, A. (2013). Bezbednosti aspekti Cloud computing okruenja, Saobraajni fakultet,

Beograd

Brojni analitiari sluili su se primerima uspenih i neuspenih sistema i na bazi pozitivnih i

negativnih iskustava takvih sistema formulisali najpoeljnije karakteristike koje bi svaki novi
sistem elektronskog/digitalnog novca koji pretenduje na uspeh, trebalo da3:

Sigurnost

je

jedna

od

kljunih

karakteristika

za

uspeh

pojedineforme

elektronskog/digitalnog novca, pa se preporuuje odravanje visokogstepena sigurnosti

putem sofisticiranih tehnika ifrovanja. U transakcijama elektronskim/digitalnim novcem
mora se obezbediti visok stepen bezbednosti kako bi se izbeglo njihovo falsifikovanje ili
drugi vid zloupotrebe. Nijedna strana u transakciji, niti bilo ko drugi, ne bi trebalo da
budu u stanju da izmene ilireprodukuju elektronske simbole koji se prenose od kupca ka

prodavcu.
Anonimnost obezbeuje privatnost neke transakcije na vienivoa. S obzirom na
tehnoloku prirodu elektronskog/digitalnog novca, bie veoma jednostavno voditi
detaljnu evidenciju o svim izvrenim transakcijama i identitetu transaktora. Korisnici e,
meutim, zarad ouvanja svoje privatnosti, verovatno zahtevati da se ne vodi nikakva
evidencija o transakcijama. Dravni organi e, nadrugoj strani, zahtevati evidentiranje
svih transakcija kako bi spreili evaziju poreza, pranje novca i sl. Sigurno je da e
anonimnost digitalnog novca biti predmet estokih polemika u budunosti. Kompromisno
reenje bilo bi da se obezbedi delimina anonimnost, tj. da se potroaima omogui da
sami donesu odluku o tome da li ele da ostanu anonimni u odnosu na neku platnu

transakciju.
Prilikom elektronskog plaanja rauna, na primer, u interesu je samog potroaa da se
takva transakcija evidentira zbog toga to se ovakva evidencija, u sluaju spora, moe
iskoristi kao dokaz o izvrenom plaanju. Ipak, vea je verovatnoa da e potroai
koristiti elektronski/digitalni novac ako su ubeeni da je u pitanju forma novca koju je

nemogue pratiti, kao to je to sluaj sa papirnim novcem.

Prenosivost je karakteristika koja se odnosi

na

bezbednu

upotrebu

elektronskog/digitalnog novca, nezavisno od fizike lokacije. Elektronski/digitalni novac

ne treba da bude omeen privatnom raunarskom mreom koja ograniava njegovu
cirkulaciju. On, takoe, ne treba da bude zavisan od fizike lokacije, to znai da je
potrebno omoguiti njegov slobodan transfer putem javnih raunarskih mrea i/ili putem
3

Samovi, A. (2013). Bezbednosti aspekti Cloud computing okruenja, Saobraajni fakultet,

Beograd

nekog ureaja za uskladitenje. Pored toga, potrebno je omoguiti transfer

elektronskog/digitalnog novca putem alternativnih Sistema prenosa koji ne zavise od

raunara (npr. PDA ureaji, mobilni telefoni).

Dvosmernost se odnosina mogunost direktnog prenosa elektronskog/digitalnog novca
izmeu dveju osoba, bez potrebe da bilo koja stranau transakciji ima status registrovanog
trgovca. Primera radi, ako se nekoliko osoba dogovori da zajedniki kupe roendanski
poklon, pri emu jedna od njih plaa punu cenu, sistem elektronskog/digitalnog novca
trebalo bi da omogui da svaka od preostalih osoba prenese odgovarajui iznos osobi

koja je platila poklon.

Oflajn reim odnosi se na postojanje mogunosti da se transakcija izmeu dveju
strana moe izvriti u oflajn reimu, to znai da nijedna od dveju strana ne mora da
bude prikljuena na mreu. U ovom sluaju elektronski/digitalni novac bi se mogao
troiti bilo gde i bilo kad, bez potrebe dabilo koja strana u transakciji bude povezana na

raunar radi autentikacije i/iliobrade transakcije.

Deljivost podrazumeva da jedna digitalna novanica koja glasina odreeni iznos treba
da bude deljiva na manje novanice, koje glase na manje iznose. Vlasnicima
elektronskog/digitalnog novca treba dati mogunost ralanjivanja tog novca na najmanje
mogue jedinice. Mnogi dizajneri Sistema digitalnog novca planirali su da omogue
jedinice digitalnog novca sa vrednou odjednog centa, pa ak i manje, jer su bili svesni
da bi ovakva karakteristika dala digitalnom novcu konkurentsku prednost nad kreditnim
karticama koje, generalno,ne mogu da se koriste za vrlo sitna plaanja. Veoma veliki broj
svakodnevnih kupovina (dnevna tampa, karte u javnom saobraaju, ulaznice za bioskop
i sl.) mogao bi da se obavlja onlajn kada bi digitalni novac mogao da se koristi zaovakva

mikroplaanja.
Neogranieno trajanje znai da elektronski/digitalni novac ne bi trebalo da ima
ogranieni rok trajanja. Izuzev u sluaju bankrotstva emitenta,ovakav novac trebalo bi
da odrava svoju vrednost tokom vremena, tako da moeda se uva (tezaurie) na

nekom bezbednom mestu za kasniju upotrebu.

Opta prihvaenost je bitna karakteristika novca. Novac funkcionie kao takav samo ako
je opte prihvaen. Na bazi ovakve drutvene prihvatljivosti novac se moe preneti
drugim licima koja unapred znaju da e biti umogunosti da ga i sami potroe u toj formi.
to je vea prihvaenost novca odstrane drugih, vea je njegova korisnost. Ova
6

pretpostavka svakako vai i zaelektronski/digitalni novac. U sluaju da postoji vei broj

emitenata digitalnog novca, njihove varijante digitalnog novca trebalo bi da budu

prihvaene i izvan njihovih sistema.

Jednostavnost upotrebe je jedna od kljunih karakteristika kojoj su nedovoljno panje
posvetili tvorci brojnih neuspenih Sistema elektronskog/digitalnog novca. Digitalni
novac mora da bude jednostavan zaupotrebu, kako iz aspekta troenja tako i iz aspekta
prijema. Jednostavnost upotrebe je najznaajnija za ire prihvatanje i upotrebu digitalnog
novca, pogotovood strane novih korisnika savremenih informacionokomunikacionih
tehnologija, a masovna upotreba vodi ka njegovoj irokoj i, eventualno, optoj
prihvaenosti. Funkcionisanje protokola treba da bude transparentno za korisnike, tako da

oni ne moraju poznavati tehnike kriptografije i sl.

Sloboda jedinice vrednosti je jedna od karakteristika elektronskog/digitalnog novca koju
u prvi plan stavljaju protagonisti slobodnog trita. Oni smatraju da je privatno
emitovani elektronski/digitalni novac bolji od tradicionalnog dravnoemitovanog i
regulisanog novca zbog toga to e on biti determinisan trinim zakonima i apolitian ili,
preciznije reeno, nadnacionalan po svojoj prirodi. Nema sumnje da e privatno
emitovani digitalni novac biti ustanju da umakne dravnoj regulaciji, ali postoje i autori
koji sumnjaju da e ovakva sloboda uiniti privatnoemitovani digitalni novac zaista
boljim novcem.

Analizirajui veinu navedenih karakteristika ne moemo se odupreti utisku da su pomenuti

autori, u stvari, predloili to vernije preslikavanje karakteristika papirnog novca na
elektronski/digitalni novac, to donekle i moe biti opravdano u poetnoj fazi ivotnog ciklusa,
zarad breg prihvatanja elektronskog/digitalnog novca. Teko je tvrditi da bilo koji od sistema
baziranih naelektronskom/digitalnom novcu, koji su trenutno u fazi testiranja, zadovoljavaredom
svaki od nabrojanih kriterijuma ali je oigledno da tvorci ovakvih eksperimenata nastoje da
podare svojoj varijanti elektronskog/digitalnog novcaveinu, ako ne i sve nabrojane
karakteristike. U tom smislu, navedene karakteristike mogu predstavljati referencu za procenu i
uporeivanje razliitih sistema baziranih na elektronskom/digitalnom novcu, iji je razvoj u
toku.4

Samovi, A. (2013). Bezbednosti aspekti Cloud computing okruenja, Saobraajni fakultet,

Beograd

2. VRSTE ELEKTRONSKOG NOVCA

2.1.

Platne kartice

Platne kartice5 omoguavaju plaanje usluga i roba bez korienja gotovine, kao i podizanje
gotovine. One su instrument bezgotovinskog plaanja.
Vrste platnih kartica
Debitne kartice se dobijaju prilikom otvaranja tekueg rauna i njima moete plaati i podizati
sredstva ali raspolaete samo onom koliinom sredstava koje imate na raunu pri emu se rauna
i dozvoljeni minus odobren od strane banke.
Kreditne kartice banka izdaje nakon zakljuenog ugovora sa korisnikom u kom se odreuje limit
kreditne kartice i ona Vam omoguava da koristite ta sredstva. Svakog meseca imate obavezu da
plaate deo iznosa koji ste iskoristili. Na korieni iznos banka Vam obraunava ugovorenu
kamatu, tokom perioda kreditiranja.
Prednosti platnih kartica6:

Uteda vremena,

Jednostavno korienje,

Sigurnost u sluaju eventualnog gubitka,

Mogunost raspolaganja sredstvima na raunu 24h dnevno,

Mogunost uzimanja dodatnih kartica za lanove porodice,

Mogunost plaanja u inostranstvu.

Banka online, elektronski materijal,

http://banke.online.rs/68/narodna_banka_srbije_edukacija.htm, 21.4.15
6
Banka online, elektronski materijal,
http://banke.online.rs/68/narodna_banka_srbije_edukacija.htm, 21.4.15

2.2.

Elektronski ek

Elektronski ekovi koriste se od 1995. godine. Analogna tehnologija sa klasinim ekovima u

digitalnom obliku izdavanja i koritenja. Elektronski ek7 je digitalno potpisani elektronski
dokument kojim se nalae banci korisnika da izvri odreenu isplatu u odreenom roku.
Digitalni potpis obavlja funkciju svojerunog potpisa. Korisniku se izdaju odreeni brojevi
elektronskih ekova, a on navodi pri plaanju podatke koji obezbeuju sigurnost ove tehnike
plaanja. On ih ispisuje na raunaru pomou specijalnog softvera i upuuje korisniku plaanja.

2.3.

PayPal

Svakako najinteresantniju varijantu novca u elektronskoj poti predstavljasistem PayPal, koji je

oformila inovativna firma Confinity iz Silicijumske doline, novembra 1999. Prilikom otvaranja
PayPal8 rauna potrebno je da korisnik uneseime, adresu, email adresu i podatke o kreditnoj
kartici ili raunu u banci, u zavisnosti od izabranog naina transfera novca. Postoje tri razliita
naina za finansiranjerauna. Jedan je putem kreditne kartice, koja e biti automatski zaduena
svaki put kada je email transakcija autorizovana. Drugi nain je da se izvri elektronski transfer
novca sa rauna u banci, a trei je da se poalje ek. Ne postoji utvreni minimalni saldo koji
mora da se odrava na PayPal raunu, kao ni minimalna vrednost transakcije, to je naroito
interesantno onima koji ele da ovaj servis koriste za mikro plaanja.
Prilikom svake isplate sa PayPal rauna potrebno je uneti sve relevantne informacije u
standardizovani onlajn obrazac, ukljuujui ime i email adresu primaoca, iznos koji se
uplauje i izbor naina plaanja. U sluaju da primalac uplate ne poseduje raun, PayPal sistem
e ga automatski kreirati i poslati primaocu obavetenje o prispeu uplate u kome se, pored
poruke, nalazi hiperveza ka novom raunu i obrascu za registraciju novog korisnika. Nakon
registracije, primalac istog trenutka moe raspolagati sredstvima na svom raunu bez potrebe da
eka kliringelektronskog transfera novca preko automatske klirinke kue. Primalac moe da
podigne novac prebacivanjem sredstava na raun kreditne kartice, direktnim deponovanjem na
7

Elekronski ek, elektronski materijal, http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat16418.pdf,

22.4.15
8
Samovi, A. (2013). Bezbednosti aspekti Cloud computing okruenja, Saobraajni fakultet,
Beograd

svoj raun u banci putem elektronskog transfera novca ili slanjem PayPal eka na kunu adresu
putem klasine pote. Za svaki od ovih naina potrebno je, meutim, do nedelju dana da se izvri
kliring. Primalac, naravno, moe da uva novac na svom PayPal raunu za kasniju upotrebu, u
sluaju da namerava da potroi neto novca na onlajn kupovinu. U PayPalu se nadaju da e
najvei broj potroaa kojima se svia njihova usluga izabrati ovu poslednju opciju, koja im
obezbeuje daleko bri pristup novcu od bilo koje opcije za podizanje novca. Upravo ova
mogunost da potroai dre novac na svojim raunima za kasniju upotrebu predstavlja
fundamentalnu razliku izmeu PayPala i ostalih mehanizama za transfer novca uz pomo
elektronske pote.
Sve u svemu, PayPal je dokazao da elektronska pota predstavlja pogodno, bezbedno i efikasno
platno reenje za P2P transakcije i onlajn aukcije. Brzi usponovog sistema pruio je snaan
podsticaj uzletu digitalnog novca. Kljune inovacije jednostavno dizajnirana platforma, bez
posebnog softvera, u kojoj je naglasak biona uvanju novca na raunima i nagradama za
registraciju klijenata pokazale suda digitalni novac poseduje potencijal da postane neto vie
od proste ekstenzije tradicionalnog bankarskog novca, tj. da postane autonomna forma novca9.
U poslednje vreme Internet je preplavljen diskusijama na ovu temu, pojedinci joj posveuju
izuzetnu panju na svojim blogovima.

2.4.

Google Checkout

Google Checkout10 je online obrada plaanja usluga koju Google ima za cilj pojednostavljenje
procesa plaanja za online kupovinu. Korisnici e pohraniti svoje kreditne ili debitne kartice i
dostave podatke u svojim Google raun, tako da oni mogu kupiti u trgovinama koje uestvuju
klikom na gumb na ekranu. Google Checkout prua prevare zatitu i jedinstvenu stranicu za
kupovinu praenja i njihov status. Google Checkout je prekinuta 20. decembra 2013. godine.
9

Samovi, A. (2013). Bezbednosti aspekti Cloud computing okruenja, Saobraajni fakultet,

Beograd
10
Samovi, A. (2013). Bezbednosti aspekti Cloud computing okruenja, Saobraajni
fakultet, Beograd

10

2.5.

Amazon Payment

Amazon Payment,11 konkurent PayPal-a, je unapredio svoju funkcuju plaanja na sajtovima

treih strana. Checkout By Amazon, omoguava bilo kome da sa Amazon.com nalogom kupuje
na sajtovima trgovaca treih strana koristei Amazon.com nalog akreditive, korisnici ne moraju
da napuste sajt kako bi pristupili informacijama o plaanju i adresaru prilikom popunjavanja
kupovine.
Ranije su korisnici morali da napuste sajt trgovaca nakon to su kliknuli checkout dugme i bili
su preusmereni na Amazon ako koristite Amazon Checkout. Sada potroai mogu pristupiti svom
Amazon adresaru i uvati plaanje direktno na sajtu trgovca.
Novu verziju Checkout By Amazon ve koristi Geeks.com i sajt za prodaju odee WetSeal.
Amazon navodi da e ova mala funkcija olakati proces plaanja desetinama miliona vlasnika
Amazon.com naloga.
Nema sumnje da e nemoranje da napustite sajt trgovac pomoi u procesu konverzije naplate.
Naravno, Checkout By Amazon nije ni izbliza popularan kao PayPal, koji neverovatno brzo
raste, dodajui milion novih rauna meseno.

2.6.

Reverse sms placanja mobilnim telefonima

Usluga mobilnog plaanja rauna omoguava korisnicima jednostavno, brzo i sigurno plaanje
rauna putem mobilnog telefona, pri emu se tereti tekui raun klijenta odreene banke.
Koritenje usluge je potpuno besplatno, bez trokova slanja SMS poruke, i bez provizije po
transakciji i mjesene naknade.
Usluga je namenjena svim postpaid i prepaid korisnicima mobilne, a mogu plaati jedan ili vie
rauna na svoje ili ime drugog korisnika, uz njegovu saglasnost. (Npr., roditelji tako mogu platiti
telefonske raune dece ili bilo kojoj osobi, po potrebi).
11

Online trite, elektronski materijal, http://onlinetrziste.com/2010/09/amazon-paymentsada-omogucava-placanje-direktno-na-sajtu-trgovaca/, 22.4.15

11

2.7.

Poklon kartice

VISA poklon kartica12 je meunarodna platna kartica koja se moe koristiti za plaanje roba i
usluga u prodavnicama u zemlji i inostranstvu, kao i putem Interneta, svuda gde je istaknut
znak . Karticu isporuujemo upakovanu u lepo dizajniran omot - estitku. Konkretan iznos
poklona birate sami.

Osnovne informacije o kartici13:

1. Prepaid platna kartica - to znai da korisnik moe raspolagati samo sa iznosom
prethodno poloenim na raun uz koji je kartica vezana;
2. Rok vaenja kartice maksimalno dve godine;
3. Minimalna uplata 1.000 RSD;
4. Maksimalna uplata 500.000 RSD, a maksimalna ukupna uplata 1.000.000 RSD;
5. Neogranien broj uplata;
6. Nepersonalizovana kartica - to znai da na kartici nije otisnuto ime i prezime korisnika;
7. Pravo korienja kartice ima iskljuivo lice koje je potpisalo karticu na poleini;
8. Meunarodna platna kartica koja se moe koristiti za plaanje roba i usluga u zemlji i
inostranstvu, svuda gde je istaknut znak VISA Electron;
9. Plaanje putem Interneta, uz opciono aktiviranje usluge 3D Secure;
10. Uz karticu se ne izdaje PIN i ne moe se koristiti na bankomatima.

12

Erste Bank, elektronski materijal,

https://www.erstebank.rs/rs/Stanovnistvo/Kartice/visa/VISA_poklon_kartica, 23.5.15.
13
Erste Bank, elektronski materijal,
https://www.erstebank.rs/rs/Stanovnistvo/Kartice/visa/VISA_poklon_kartica, 23.5.15.

12

Slika 1. Poklon kartica

Izvor:Bankar, elektronski materijal, http://www.bankar.me/2013/12/02/sta-su-poklon-kartice-icemu-sluze/, 23.4.15

ZAKLJUAK
Elektronski novac omoguava kupovinu roba ili usluga pomou raunara u okviru komercijalnih
raunarskih mreza (npr.Interneta) ili poslovnih bankarskih mrea (npr.SWIFT-a).
13

Praktino, elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i ekove. S

druge strane, poslovnim subjektima omoguava da mimo uobiajenih kanala direktno posluju
putem raunarskih mrea.
Elektronski novac predstavlja sistem koji omoguava nekoj osobi da plati usluge ili robu
prenosei brojeve sa jednog rauna na drugi. Brojevi elektronskog novca su unikatni, kao I
serijski brojevi na pravim papirnim novanicama. Svaki elektronski novac emituje neka banka i
on predstavlja odreenu sumu stvarnog novca. Jedna od kljunih osobina je, kao i kod pravog
novca, anonimna upotreba, tj. kada kupac poalje neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji
nain da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna od kljunih razlika izmeu Sistema
baziranog na elektonskom novcu i sistema baziranog na kreditnim karticama.
Jo jedna kljuna razlika je to primalac elektronskog novca moe ponovo da ga koristi.
Elektronski novac se moe koristiti za on-lajn kupovinu. Potroai koji su zainteresovani za
kupovinu elektronskim novcem imaju poseban softver na svom raunaru koji im omoguava da
podiu novac sa svog rauna u banci u svoj novanik na raunaru. Prilikom kupovine, oni
razmenjuju ovako podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu za proizvode i usluge za
proizvode koje ele da kupe. Banka koja prima depozite u elektronskom novcu, zatim otkupljuje
novac koji je trgovac dobio.

LITERATURA
1. Samovi, A. (2013). Bezbednosti aspekti Cloud computing okruenja,
Saobraajni fakultet, Beograd
2. Banka online, elektronski materijal,
http://banke.online.rs/68/narodna_banka_srbije_edukacija.htm, 21.4.15
14

3. Elekronski ek, elektronski materijal,

http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat16418.pdf, 22.4.15
4. Online trite, elektronski materijal, http://onlinetrziste.com/2010/09/amazonpayment-sada-omogucava-placanje-direktno-na-sajtu-trgovaca/, 22.4.15
5. Erste Bank, elektronski materijal,
https://www.erstebank.rs/rs/Stanovnistvo/Kartice/visa/VISA_poklon_kartica,
23.5.15.
6. Bankar, elektronski materijal, http://www.bankar.me/2013/12/02/sta-su-poklonkartice-i-cemu-sluze/, 23.4.15

15