Sadržaj

Uvod

1. Sistemi elektronskog plaćanja u internet trgovini.........................................................................3

2. Revolucija plaćanja............................................................................................................................4
2.1. Alternativa PayPal......................................................................................................................5
2.2. Person-to-Person (P2P) plaćanja...........................................................................................7
2.3. Digitalne valute......................................................................................................................7
3. Korišćenje platnih kartica online....................................................................................................7
3.1. Obrada transakcija.................................................................................................................8
3.2. Očitavanje kreditne kartice....................................................................................................9
3.3. Prevare i lažne transakcije kod plaćanja karticom.................................................................9
4. Stanje elektronskog plaćanja u Srbiji...........................................................................................10
Zaključak
Uvod

Internet tehnologija kreira univerzalnu tehnološku platformu za kupovinu i prodaju roba i vođenje
važnih poslovnih procesa unutar firme. Ona omogućava nove načine organizovanja i upravljanja koji
transformišu poslovanje i korišćenje IT u svakodnevnom životu. Istovremeno, e-poslovanje i e-trgovina
donose nove upravljačke izazove za menadžere današnjih preduzeća.
Globalna rapoloživost interneta za izvršenje transakcija između kupaca i prodavaca podstakla je e-
trgovinu. E-trgovina je proces kupovine i prodaje roba i usluga koji se sastoji od kompjuterizovanih
poslovnih transakcija. Ovaj proces se odvija uz podršku interneta, mreža i drugih digitalnih tehnologija. EC
može ubrzati naručivanje, isporuku i plaćanje roba i usluga uz smanjenje operativnih troškova i troškova
držanja zaliha preduzeća.
Uspešnost poslovnog modela elektronske trgovine zavisi od izbora metoda plaćanja kojima je
moguće obaviti transakciju. Inovativnost pri izboru metoda plaćanja deluje kao faktor koji stimuliše viši
stepen prihvaćenosti konkretnog poslovnog modela. To treba da doprinese do povećanja efikasnosti
transakcije, u smislu kraćeg vremena izvršenja, nižih transakcionih troškova i povećanog stepena sigurnosti.
Predmet ovog rada jesu različiti sistemi elektronskog plaćanja i njigove osnovne karakteristike.
Osnovni ciljevi ovog rada jesu:
 Teorijsko objašnjenje sistema elektronskog plaćanja
 Praktično prikazivanje upotrebe različitih načina e-plaćanja koja postoje u svetu
 Sagledavanje stanja u Srbiji

Da bi se realizovali ovako postavljenji ciljevi, rad je struktuiran tako da obuhvati:

1. Teorijsku obradu sistema e-plaćanja
2. Revoluciju plaćanja
3. Korišćenje platnih kartica online
4. Stanje e-plaćanja u Srbiji

Metode istaživanja koje su korišćene su: deskriptivna metoda, komparativna metoda, metoda dedukcije.
 1. Sistemi elektronskog plaćanja u internet trgovini

U načelu, sve metode plaćanja možemo grupisati u tradicionalne i online metode plaćanja, pri čemu
se tradicionalne metode oslanjaju na mehanizme tradicionalnog platnog prometa, dok online metode koriste
Internet za iniciranje ili kompletiranje celokupnog procesa plaćanja.
Online metode plaćanja su one metode koje su dizajnirane za upotrebu u kontekstu poslovanja na
otvorenim mrežama, pre svega Internetu. To ne znači da se ove metode danas upotrebljavaju isključivo u
elektronskoj trgovini, jer su brojni mehanizmu plaćanja dizajnirani za online upotrebu, posle početnog
uspeha u e-trgovini prerasli u hibridnu formu, tako da se danas mogu upotrebljavati i za offline plaćanja.
Faktori koji utiču na visoku prihvatljivost nekog online metoda plaćanja su brzina izvršenja
transakcije, jednostavnost upotrebe, osećaj zadovoljstva i efikasnosti u poslovanju kod potrošača. 1
Prva online metoda bila je elektronski novac, a ideja za to nastala je u Americi još pre tri decenije,
sa ciljem da jednog dana elektronski novac zameni papirni i kovani novac, ili barem cirkuliše paralelno sa
njim. Banka za međunarodna poravnanja2 u svom izveštaju iz 2000. godine definiše elektronski novac kao
sredstva, odnosno vrednost, koja je pohranjena na uređaju koji je u vlasništvu korisnika, bez obzira da li je
čuvanje te vrednosti zasnovano na hardverskoj osnovi (sredstva na kartici uplaćena kao pre-paid) ili na
softverskoj osnovi (program za rukovanje elektronskim novcem instaliran na hard disku). Pored toga,
Evropska komisija 3je u okviru Druge direktive u elektronski novac uključila i tzv. elektronske putničke
čekove i elektronske vaučere, onda kada služe opštoj nameni, odnosno opštim namenama.
Ova ideja o elektronskoj gotovini napuštena je krajem devedesetih godina XX veka nakon
neuspešnosti prvih operativnih rešenja DigiCash i Cybercash. Tada se razvija novi koncept tzv. kuponskog
elektronskog novca. Početkom 2009. stvoren je koncept ponovo u formi elektronske gotovine pod nazivom
Bicoin.
Razvijeni su specijalni sistemi elektronskog plaćanja, da bi se omogućilo plaćanje robe kupljenje
preko interneta. Sistemi elektronskog plaćanja na internetu obuhvataju: sistem za plaćanje kreditnim
karticama, digitalni keš, elektronski novčanik, plaćanje između pojedinaca, inteligentne kartice, elektronski
čekovi i sistem elektronske naplate.4
Sistem za plaćanje kreditnim karticama. Sofisticirani EC softver ima mogučnosti obrade
kupovina kreditnom karticom preko interneta. Preduzeća, takođe, mogu ugovoriti usluge sa firmama, kao što
su PC Authorize, Web Authorize i IC Verify, koje se odnose na obradu transakcija kreditnim karticama. Ove
uslužne firme prihvataju trgovčeve transakcije koje sadrže informacije o kreditnoj kartici, vrše
autentifikaciju kreditne kartice, da bi se uverili da je validna i da su novčana sredstva raspoloživa. Osim
toga, one ugovaraju sa bankom koja je izdala kreditnu karticu, depozit novca na bankovni račun trgovca u
iznosu potrebnom za tu kupovinu.
Elektronski novčanik. Digitalni novčanici omogućavaju efikasnije plaćanje preko interneta, jer se
od kupca ne traći da unosi njegovu adresu i informacijeo kreditnoj kartici, uvek kada nešto kupi. Digitalni
novčanik čuva informacije o kreditnoj kartici, elektronskom kešu i identifikaciji vlasnika kartice i
obezbeđuje proveru tih informacija na EC sajtu. Digitalni novčanik unosi kupčevo ime, broj kreditne kartice
i infomacije o isporuci, automatski kada se pozove da kompletira kupovinu. Amazon.com koristi tehnologiju
digitalnog novčanika, a I-Click shopping je njen sistem koji omogućava kupcu da automatski popuni
informacije o otpremi i kreditnoj kartici pritiskom, klikom na jedno dugme. Ostali sistemi su Microsoft
Passport, Gator i America Online’s Quick Checkout.
Digitalni keš. Sistemi mikroplaćanja su razvijeni za kupovine manje od 10$, koje su suviše male za
konvencionalna plaćanja putem kreditnih kartica. Ukoliko neko treba da plati internet uslugu od 1,50$ za
neku specifičnu informaciju ili nekoliko dolara za reprint nekog članka, elektronski keš ili inteligentne
kartice bi bile korisnije za te svrhe. Elektronski keš je novac predstavljen u elektronskoj formi, koji se nalazi
izvan normalne mreže novca (papirni novac, metalni novac, čekovi, kreditne kartice). Korisnici su
1
Vuksanović E., Tomić N., “Alternativni mehanizmi plaćanja u elektronskoj trgovini”, Ekonomski fakultet Univerziteta
u Nišu, 2014, str. 155
2
Bank of international settlements (2000), Survey of electronic money development, Bank of international
settlements library and press, Basel
3
European Commission (2009) Directive 2009/110/EC, Official Jounrnal of European Union, L series
4
Jovanović R., Milovanović S., “Upravljanje elektronskim poslovanjem”, Ekonomski fakultet Niš, 2008, str 37
3
snabdeveni klijentskim softverom i mogu razmenjivati novac sa drugim korisnikom e-keša preko interneta
ili sa maloprodavcem koji prihvata e-keš. CyberCash, e-Coin, Flooz.com i InternetCash su web sajtovi koji
nude usluge plaćanja digitalnim kešom. Osim što olakšava mikroplaćanja, digitalni keš može biti koristan
ljudima koji nemaju kreditne kartice i žele da obave internet kupovine ili ljudima koji žele da daju sertifikate
za online kupovine.
Smart ili inteligentne kartice. Inteligentne kartice nude altenativni sistem za obradu mikroplaćanja,
zato što mikročip ovih kartica sadrži elektronski keš, kao i ostale informacije. Inteligentne kartice mogu
sadržati zdravstvene informacije, identifikacione podatke ili telefonske brojeve ili mogu da služe kao
„elektronski novčanik“ umesto gotovine. Mondex inteligentne kartice sadrže elektronski keš i mogu se
koristiti za transfer novca trgovcu, u fizičkoj prodavnici ili trgovcu u virtuelnoj prodavnici na internetu. Ove
kartice mogu da prime elektronski keš transferisan sa korisnikovog bankovnog računa preko interneta. One
zahtevaju korišćenje specijalnih uređaja za upisivanje i čitanje sa kartice, onda kada karticu treba napuniti
kešom ili kada kartica treba da tranferiše keš online ili offline trgovcu. Internet korisnici moraju da priključe
Mondex čitač na njohove PC računare, da bi koristili ove kartice. Da bi platio neku internet kupovinu,
korisnik treba da prevuče inteligentnu karticu preko čitača kartica.
Sistem elektronske naplate. Sistemi mikroplaćanja su razvijeni da bi omogućili potrošačima
prebacivanje sitnih kupovina na kreditnu karticu ili telefonski račun. Qpass prikuplja sve sitne kupovine
potrošača za ceo mesec i zaduženje stavlja na kreditnu karticu. New York Times koristi Qpass za naplatu,
ukoliko kupci žele da pristupe člancima na njihovom web sajtu. Echarge i Trivnet dozvaljavaju kupcima da
iznose malih kupovina pridodaju na njihove mesečne telefonske račune.
Plaćanja između pojedinaca (P2P). Novi sistemi plaćanja P2P zasnovani na webu služe ljudima
koji žele da pošalju novac prodavcima ili pojedincima koji nisu još uvek prešli na plaćanje putem kreditnih
kartica. Pošiljalac novca koristi njegovu kreditnu karticu da bi kreirao račun na web sajtu koji je namenjen
person-to-person plaćanjima. Primalac novca preuzima plaćanje posećivanjem web sajta i davanjem
informacija o tome gde poslati isplatu (bankovi račun ili fizička adresa). PayPal, Billpoint i Yahoo-ov
PayDirect su popularni P2P sistemi plaćanja.
Online trgovci i finansijske kompanije nude usluge plaćanja preko weba ili preko privatnih mreža.
Te usluge podržavaju plaćanje za online i fizičke kupovine roba i usluga posle izvršene kupovine. Ovde se
naznačava kupcima koje račune treba da plate, prezentiraju računi i procesiraju plaćanja. Neke od tih usluga,
kao što je CheckFree, konsoliduju račune pretplatnika iz različitih izvora, tako da svi oni budu plaćeni
odjednom.
Elektronski čekovi. Sistemi plaćanja koji koriste elektronske čekove, kao što je NetChex, takođe,
stoje na raspolaganju korisnicima interneta. Ti čekovi su osigurani digitalnim potpisom koji se može
verifikovati i koji se može koristiti za plaćanja u EC. Sistem elektronskih čekova je naročito koristan u B2B
e-trgovini.

2. Revolucija plaćanja

Godina 2003. bila je preokretnica upotrebe gotovine i kreditnih kartica za kupovinu u prodavnicama.
Te godine, po prvi put, kombinovana upotreba kreditnih i debitnih kartica nadmašila je kombinovanu
upotrebu gotovine i čekova u Sjedinjenim Američkim Državama. Od tada, više od 50% transakcija u
prodavnicama obavljene su debitnim i kreditnim karticama, a ostatak gotovinom i čekovima. Ovakav trend
se nastavlja. Porast upotrebe kartica, kao sredstva plaćanja, povezan je sa istovremenim smanjenjem
upotrebe gotovog novca. Zatim, u poslednjih nekoliko godina, upotreba debitnih kartica bila je podstaknuta
promenama u Aktu o transferu elektronskih sredstava, koji eliminiše zahtev da prodavci izdaju račun za
kupovine od 15$ ili manje, a koje su plaćene debitnim karticama. Ovo je značilo da ove transakcije nisu bile
uključene u sistem, tako da prodavac nije plaćao PDV na te iznose, čime se povećavala dobit.
Slični trendovi su se pojavili u recurring bill payments. Na primer, u 2001. godini više od 75% svih
recurring bill payments bila su „papirna“ (npr. papirni računi), dok manje od 25% tih plaćanja je izvršeno
elektronskim putem. Podaci pokazuju da za 2014. godinu procenat recurring bills koja su izvršena
elektronskim putem je preko 55% i raste i dalje.
Decenijama ljudi pričaju o životu bez gotovine, gde će za kupovinu biti samo potrebna kartica. Iako,
nestanak gotovog novca i čekova ne može biti trenutna, mnogo ljudi može živeti bez čekova i gotovine.
Danas, gotovo 100% B2C online plaćanja izvrši se elektronski. U razvijenim zemljama, velika većina online
kupovina obavi se putem kreditnih kartica, mada postoje i neke zemlje gde ostali metodi plaćanja
4
preovladavaju. Na primer, potrošači u Nemačkoj preferiraju da plaćaju debitnim karticama, dok Kineski
potrošači se uglavnom oslanjaju na debitne kartice i sklapaju PayPal aranžmane. Plaćanja u e-trgovini u
razvijenim zemljama se obave novom metodom kao što je PayPal. Na primer, prema podacima Zawya iz
2014. godine, Amman Bank iz Kaira je uvela PayPal servis u Jordanu da bi promovisala e-trgovinu.
Za online B2C trgovce, implikacije ovih trendova su jasne. U većini zemalja, teško je voditi online
biznis bez omogućavanja plaćanja debitnim i kreditnim karticama, uprkos troškovima koje to izaziva, zbog
različitih provizija banaka. Prodavci koji su zainteresovani za međunarodna tržišta, moraju da omoguće
različite mehanizme e-plaćanja, uključujući bank transfers, COD, elektronske čekove, privatne-label kartice,
poklon kartice, instant kredit i druge sisteme plaćanja bez kartice, kao to je PayPal. Ovi trgovci koji nude
različite načine plaćanja imaju veći procenat prodaje koji rezultira većim prihodima od prodaje.
Kratka istorija e-plaćanja je povezana sa kompanijama koje su pokušale da uvedu netradicionalni
sistem plaćanja. Jedan od skorih pokušaja je Bitcoin. Bitcoin je peer-to-peer, enkriptovana digitalna valuta
podržana od strane specijalnog softvera kompanija. Bitcoin je za jednostavnu upotrebu i može je
upotrebljavati isključivo vlasnik. Do danas, Bitcoin je korišćen dosta intenzivno, ali je postojalo nekoliko
problema. Bitcoin će se možda koristiti za mikrokupovine u budućnosti. Potrebno je mnogo godina da neki
sistem plaćanja postane široko prihvaćen. Na primer, kreditne kartice pojavile su se 1950tih godina, ali su
tek 1980tih godina široko prihvaćene. Krucijalni element za uspeh nekog sistema plaćanja je „chicken-and-
egg“ problem5: Kako da prodavci prihvate neki način plaćanja kada ga samo nekoliko kupaca koristi? A sa
druge strane, kako naterati kupce ako samo nekoliko prodavaca koristi taj način? Ovde se dakle postavlja
pitanje ko prvi treba da prihvati novi način plaćanja?
Konkurencija za sisteme e-plaćanja je žestoka. Uspeh bilo kog sistema zavisi od faktora kao što su:
 Nezavisnost. Većina formi e-plaćanja zahteva od prodavaca da imaju poseban hardver i softver da
podrže proces plaćanja. Određeni metodi mogu biti glomazni i skupi.
 Kompatibilnost. Odabrani metod e-plaćanja mora biti integrisan u postojeći informacioni sistem.
 Bezbednost. Odabrani metod e-plaćanja mora pružati sigurnost korisnicima, odnosno ulivati
poverenje da je transfer novca bezbedan, jer samo siguran sistem može postići uspeh.
 Privatnost. Neki kupci žele da njihov identitet i podaci kupovine budu anonimni, kao što se to
postiže prilikom kupovine gotovinom. Sprecijalni metodi, kao što je e-gotovina, da bi uspeli moraju
da održavaju anonimnost.
 Deljivost. S obzirom da većina prodavaca prihvata kreditne kartice samo u slučaju da je iznos
kupovine iznad određenog iznosa, neophodno je za uspešnu transakciju e-trgovine da reši problem
malih iznosa kupovine.
 Jednostavnost. Kreditne kartice se koriste za B2B i B2C e-plaćanja zbog toga što su jednostavne za
upotrebu.
 Transakcioni troškovi. Prilikom upotrebe kreditnih kartica, prodavac je taj koji plaća troškove za
obradu transakcije. Ovi troškovi su previše visoki za male iznose kupovine. Iz tog razloga,
neophodno je rešenje za male iznose kupovine, da nema negativnog uticaja na profitabilnost.
 Međunarodna podrška. E-trgovina je svetski fenomen. Metod e-plaćanja se mora brzo i lako
prilagoditi potrebama potrošača kao i lokalnim zakonskim zahtevima pre nego postane prihvaćen u
svetu.
 Regulacija. Jedan deo međunarodnih, federalnih i državnih zakona bavi se uređivanjem svih
metoda plaćanja. Svaka promena ili pojava novog načina plaćanja zahteva odobrenje od strane
regulatornih tela. PayPal se, na primer, suočio sa nekoliko tužbi od strane nekoliko država SAD-a
zbog navodnog kršenja bankarske regulative.

2.1. Alternativa PayPal

Dok kreditne i debitne kartice dominiraju kao način plaćanja u e-trgovini, PayPal kao alternativa je
takođe postigao uspeh (i njegove varijacije). PayPal je oformljen kasnih 90tih godina XX veka kroz merdžer
dve male start-up6 kompanije, Confinity i X.com. Njihov prvobitni uspeh potiče od stvaranja sistema
plaćanja koji se koristio za eBay transakcije (PayPal je sada eBay kompanija). Kako je sistem radio? U

5
Dilema šta je starije, koka ili jaje.
6
Start-up kompanija je poslovni poduhvat ili novi biznis u obliku privrednog društva koji ima veze sa visokim
ambicijama, inovativnošću, skalabilnošću i rastom.
5
suštini, eBay prodavci i kupci su otvarali PayPal naloge (račune) koji su bili osigurani od strane banke. Na
kraju aukcije, prosec plaćanja je bio sproveden putem PayPal računa i kupca i prodavca. Na taj način, podaci
kreditne kartice ostaju zaštićeni i tajni. Važno je napomenuti da su u tom periodu kupci bili dosta
nepoverljivi da ostavljaju podatke svojih kreditnih kartica prilikom kupovine online. Za prodavce, ovo je
omogućilo oslobađanje od plaćanja naknade za obradu transakcije od strane banaka, mada je na kraju PayPal
počeo da naplaćuje sličnu naknadu, samo nižu.
Iako je eBay imao sistem plaćanja tzv. Billpoint, PayPal je postao mnogo uspešniji, tako da je eBay
odlučio da ukine Billpoint i uvede PayPal u oktobru 2002. godine.
Postavlja se pitanje zašto je PayPal bio uspešniji od Billpoint-a? Odgovor na ovo pitanje je teško
dati i postoji nekoliko mišljenja. PayPal je bio bolji korisnički interfejs, bolji marketing, bolji miks usluga i
bio je prilagođen i za kupce i za potrošače. Uprkos tome, ni Billpoint ni PayPal nisu morali da traže
potencijalne kupce zahvaljujući eBay-u. Ono što je trebalo jeste ubediti potrošače koji sistem plaćanja da
koriste prilikom kupovine. U toj trci PayPal je bio uspešniji od Billpoint-a.
Suština fukcionisanja PayPal naloga je da zahteva unos podataka o broju računa ili platnoj kartici
jedanput, prilikom registracije naloga. Nalog može biti registrovan i bez ovih podataka, ali neće biti
potvrđen i njime neće biti moguće izvršiti plaćanja. Za povrđivanje naloga moraju biti uneseni podaci o
kreditnoj kartici ili bankovnom računu koji će biti korišćen kao osnova naloga. PayPal tada proverava
vlasništvo nad unetim računom ili karticom tako što naplati nisku sumu sa prijavljenog računa i zahteva od
korisnika da iz izveštaja sa svog računa prekopira 4 cifre koje stignu kao „šifra“ o naplati male sume od
strane PayPal-a. Nakon što korisnik to uradi, sistem vraća naplaćenu sumu korisniku i potvrđuje račun.
Svako dalje plaćanje korisnik vrši pozivanjem PayPal naloga i upisivanjem šifre za svoj nalog. Nema
potrebe da ponovo unosi podatke o svom računu ili kartici, pa nijedan prodavac neće dobiti ove podatke.
Ovo je doprinelo povećanom osećaju sigurnosti kod korisnika PayPal-a.
Decembra 2014. godine PayPal je bio prisutan u 203 globalna tržišta i imao 157 miliona aktivnih
naloga. PayPal podržava plaćanja u 26 valuta. U 2013. godini, prihod je iznosio oko 7 miliona $, deo tog
prihoda ostvaren je zahvaljujući globalnom trgovanju, a deo je bio generisan od strane njihove unije
„Merchant Services“. Prihodi PayPal-a beleže rast za oko 26% u jednoj godini, što predstavlja blizu 40%
ukupnih prihoda eBay-a. Ukupan uspeh PayPal-a je rezultat trofaznog pristupa e-plaćanja koji se odvijao
tokom vremena. Prvo, oni su se skoncentrisali na proširenje usluga koje će nuditi eBay korisnicima u SAD.
Zatim, su povećali veličinu tržišta otvarajući sistem na međunarodne sajtove i korisnike eBay-a. Konačno,
odlučili su da omoguće korišćenje PayPal-a za poslove van eBay-a.
Jedna takva inicijativa proizvela je sistem dizajniran da podrži person-to-person 7 plaćanja. Što je još
važnije, 2003. godine kreirali su novu poslovnu jedinicu tzv. Merchant Services (za podršku prodavcima u
e-trgovini) nezavisnu od eBay zajednice. Analiza prihoda pokazuje da rast internacionalnog poslovanja
PayPal-a ...
Tokom godina, PayPal je imao dosta konkurencije, ali ni jedna nije bila ozbiljna pretnja. Danas,
postoji nekoliko, uključujući:
 Google Novčanik. Proces plaćanja je uključen u korisnikov Google nalog. Google novčanik
omogućava kupovinu i plaćanje preko mobilnog telefona. Ali nije podržan od strane eBay-a.
 Wirecard AG. Wirecard AG nudi bezgotovinsko plaćanje i druge usluge po jednom osnovu i isto
tako širok rang e-trgovine. Ovaj sistem je konkurencije PayPal u Western Union.
 Skrill. Skrill je Britanski način e-plaćanja i transfera novca i u vlasništvu je Investcorp Technology
Partners. Operativno, sličan je PayPal-u, ali Skrill-ove naknade za transakcije su niže. Nije
popularan kao PayPal, ali je pogodan elektronski sistem plaćanja za upotrebu brokerima Forex-a. I
prihvaćen je na eBay-u.
 Popmoney (prvobitno ZashPay). Popmoney je online person-to-person servis koji omogućava
ljudima da šalju i primaju novac direktno od njihovih bankarskih računa korišćenjem sms poruke
ili e-pošte.

2.2. Person-to-Person (P2P) plaćanja

7
Plaćanja između fizičkih lica
6
 Značaj broj transakcija e-trgovine obavi se između fizičkih lica. Plaćanja od nepoznatih kupaca je
kritično za uspeh e-trgovine gde su transakcije obavljene online i gde su učesnici na različitim mestima i
međusobno se ne znaju. Dodatno, pozajmljivanje novca između individua postaje sve popularnije.
Neki od načina plaćanja koji se koriste u P2P:
 PayPal
 Prepaid kartica
 The clearXchange mreža. Ovu mreža služi klijentima banaka učesnicama (Wells Fargo and Bank of
America). Klijenti mogu da vrše transfer sredstava od njihovih postojećih računa direktno na bilo
koji drugi račun drugog klijenta banke učesnice.
 Upotreba Bitcoin-a i drugih digitalnih valuta

2.3. Digitalne valute

Liden Dollar, Farm Cash, Mahalo Dollar su primeri digitalne (virtualne) valute. Digitalna tj.
virtualna valuta je sredstvo plaćanja koje je elektronski kreirano, akumulirano i upotrebljava se u e-trgovini.
Može se koristi kako za kupovinu fizičkih dobara tako i za ona virtualna. Neki od poznatijih primera
digitalne valute su:
 Linden Dollars. Virtuelni svet „Second Life“ ima svoju ekonomiju, pa u skladu sa tim i svoju
valutu tzv. Liden dolare (L$). L$ mogu biti upotrebljeni za bilo koja plaćanja u okviru „Second
Life“, kao što je npr kupovina zemlje ili nameštaja.
 Game Playing Currencies. Većina online igrica gde više igrača igra istovremeno ima svoju valutu.
Npr.: Farmville ima Farm Cash, Habbo ima Habbo Coins, Whyville ima Pearls i Word of Warcraft
ima WOW Gold. Ove valute se mogu koristiti za kupovinu bilo kog dodatka ili usluge koji je važna
za određenu igricu. Valute igrica, kao i L$ i Facebook Payments zahtevaju prethodnu uplatu pravog
novca.
 Bitcoin. Jedna od najčešće razmatranih virtuelnih valuta na svetu je Bitcoin. Imao je svojih uspona i
padova. Bitcoin se ne stvara uplaćivanjem realne valute; već stvoreni novčići se na ovaj način mogu
kupiti, ali samo generisanje novih novčića se odvija u kompjuterski intezivnom kriptografskom
postupku poznatom kao „rudarenje“. Međutim, ovaj koncept danas nije široko prihvaćen.

Za razliku od drugih formi digitalnih valuta, virtuelne valute ovog tipa su preuzele prioritet zbog
značajnog rasta društvenih mreža i online igrica. U oba slučaja, virtuelne valute predstavljaju značajan izvor
prihoda.
E-plaćanja se klasifikuju u zavisnosti od njihove prirode (prepaid, real time i postpaid), protokola
(kreditne, debitne kartice, čekovi, gotovina), iznosa plaćanja (regularna i mikroplaćanja), subjekta plaćanja
(fizičko ili pravno lice), i platforme (pametna kartica i mobilno plaćanje). I konačno podela može biti na
stvarni novac i virtuelne valute. Virtuelne valute su deo revolucije valuta.

3. Korišćenje platnih kartica online

Platne kartice su elektronske kartice koje sadrže podatke vezane za plaćanja. One se pojavljuju u tri oblika:
a) Kreditne kartice. Kredtina kartica omogućava njenom držaocu da kupi predmet (i plati ga kasnije),
ili da podigne sredstva do visine dozvoljenog limita. Sa svakom kupovinom, vlasnik kreditne kartice
se zadužuje kod izdavaoca kreditne kartice. Kod većine kreditnih kartica nema mesečnih provizija.
Ipak, vlasnici kreditnih kartica plaćaju kamatu ako utrošena sredstva nisu vraćena u potpunosti do
određenog roka. Nekoliko kartica gde postoji mogućnost akumulacije tzv. lojalnih poena plaća se
godišnja provizija. Visa, MasterCard i American Express su najpoznatiji primeri kreditnih kartica.
b) Charge kartice. Ovo su sprecijalne vrste kreditnih kartica gde potrošena sredstva moraju u
potpunosti da budu vraćena na tačno određeni dan i obično se plaća godišnja provizija. Izdavaoci
ovih kartica su American Express i Diner’s Club (oni takođe nude i regularne kreditne kartice).

7
 c) Debitne kartice. Plaćanja izvršena debitnim karticama se odmah skidaju da računa imaoca. Stvarni
transfer novca je obično obavlja u trenutnku plaćanja. Ipak, uplata na račun prodavca može biti
vidljiva kroz jedan ili dva dana. MasterCard i Visa su najpoznatije debitne kartice.

3.1. Obrada transakcija

Obrada transakcija koje su obavljene kreditnim karticama ima dve glavne faze: autorizaciju i
plaćanje. Autori zacija podrazumeva proveru validnosti kreditne kartice (npr. da nije istekla) i da li kupac
ima dovoljno sredstava na računu za datu transakciju. Prvi korak ove faze je autentifikacija odnosno provera
identiteta. Plaćanje je druga faza obrade i podrazumeva transfer sredstava sa računa kupca na račun
prodavca. Način na koji se ove faze realizuju zavisi od načina na koji je kartica upotrebljena. Način transfera
sredstva takođe se razlikuje od toga koji sistem za naplatu koristi sam prodavac. U nastavku su prikazane
različite opcije obrade. Trgovac u e-trgovini može:
 Imati sopstveni softver za plaćanje. Prodavac može kupiti program za obradu transakcija i integrisati
ga sa drugim softverima e-trgovine. Ovaj program komunicira sa ...
 Koristiti POS8 sistem postavljen od strane izdavaoca kartice (banke). Prodavac može preusmeriti
kupca na POS terminal postavljen od strane banke. POS podržava ceo proces plaćanja i vraća kupca
na provačev sajt onda kada je transakcija završena tj. kada je plaćanje obavljeno. U ovom slučaju,
prodavčev sistem je zadužen samo za obavljanje narudžbine, a ne i za plaćanje iste. Važno je naći
banku koja podržava više vrsta kartica i instumenata plaćanja. Ako to nije slučaj, trgovac će morati
da sarađuje sa više banaka.
 Koristiti POS sistem postavljen od strane davaoca usluge plaćanja. Prodavci se mogu osloniti i na
davaoca usluge plaćanja tzv. PSP, koji je u stvari treća strana koji pruža usluge trgovcima tako da
oni mogu da prihvate sve vrste elektronskog plaćanja. PSP povezuje sve učesnike u elektronskoj
transakciji.

Mnogi POS terminali postaju beskontaktni. O tome govori i činjenica da je u Junu 2013. godine
MasterCard postavio 410000 beskontaktnih terminala u Japanu. Za bilo koji način plaćanja ili sistem obrade
transakcija, procesi i učesnici su u suštini isti za offline i online kupovine. Glavni učesnici su:
 Kupac. Osoba koja poseduje karticu i koristi je prilikom kupovine.
 Prodavac. Entitet koji prodaje robu i usluge.
 Banka izdavaoc. Izdavaoc kreditne ili debitne kartice fizičkim i pravnim licima je uglavnom banka.
 Banka posrednik. Finansijska institucija koja pruža poseban račun zvan Internet Merchant račun koji
omogućava autorizaciju i obradu transakcije.
 Asocijacija kreditnih kartica. Finansijska institucija koja obezbeđuje kartice bankama (npr. Visa i
MasterCard).
 Pružalac usluga plaćanja. Kompanija koja pruža elektronsku konekciju i povezuje sve učesnike u e-
plaćanju (uključujući i autorizaciju).

Slika br. 1 upoređuje korake kroz koje se mora proći prilikom obavljanja kupovine online kredtinom
karticom s jedne strane i offline kupovine, sa druge strane. Na osnovu slike može se zaključiti da je razlika
između ova dva načina jako mala.

8
Point-of-sale je mesto gde se kompletira prodajna transakcija. Mesto gde kupac plaća prodavcu za kupljenu robu ili
usluge.
8
 Slika br. 1 Procedura plaćanja kredtinom karticom

3.2. Očitavanje kreditne kartice

Prilikom plaćanja kredtinom karticom, neophodno je da prodavac da prodavac pročita sadržaj

kartice i onda prenese sadržaj na odobrenje i obradu. Ovo mora biti urađeno u realnom vremenu. Postoji
nekoliko metoda:
a) Neprenosivi čitači kartica. Najčešći dostupni čitači su fizički POS terminali u prodavnicama. Oni
su žicom povezani sa sistemom za autorizaciju i obradu.
b) Prenosivi čitači kartica. Ovi čitači se koriste na mestima gde povezivanje žicom nije moguće, kao
na primer u avionu. Tako da se ovi čitači povezuju bežično sa sistemom za autorizaciju i obradu ili
mogu biti samostalni sistemi, kada prodavac preuzima rizik i kada se radi o malim iznosima
plaćanja.
c) Mobilni čitači. Ovi sistemi omogućavaju plaćanje preko mobilnih uređaja. Uključuju čitače kartica
koji su u sastavu pametnih telefona. Na primer, Square Reader, koji ima „swiper“ koji je u sastavu
slušalica pametnog telefona i čita informacije sa magnetne trake kupčeve kartice, je jedan takav
uređaj.
d) Čitači slika. Ovi sistemi koriste sposobnost skeniranja i slikanja pametnim telefonima za čitanje
kartice, što eliminiše potrebu za čitačem kartica.

3.3. Prevare i lažne transakcije kod plaćanja karticom

Iako su procesi za autorizaciju i izvršenje plaćanja karticom kod online i offline vrlo slični, postoji
jedna značajna razlika. U e-trgovini, prodavci su obično odgovorni za lažne transakcije odnosno prevare.
Pored troškova izgubljene prodaje i troškova prevoza, prodavci koji prihvataju lažne i neautorizovane
kartice za plaćanja mogu imati i penale kod kompanija kredtinih kartica. Ipak, ovo nisu jedini troškovi.
Postoje i troškovi koji se odnose na borbu protiv prevara prilikom obavljanja transakcija karticama. Oni
uključuju troškove alata i sistema za pregled narudžbine, troškove ručnog pregleda porudžbine, ali i prihode
koji su izgubljeni zbog greškom odbacivanja validnih porudžbina. Prema 12.oj godišnjoj anketi
CyberSource-a, online prevare predstavljaju značajan i rastući trošak za prodavce. Ipak, od 2011. godine
provci su unapredili svoje sisteme za otkrivanje prevara. Tokom godina, ankete CyberSource-a pokazuju
koje korake prodavci preuzimaju u cilju borbe protiv prevara. Rezultati pokazuju da ranijih godina, prodavci
su povećali broj alata za otkrivanje prevara, koji redovno koriste. Ključni alati koji se koriste u borbi protiv
prevara su:
 Sertifikovan i digitalni potpis.
 Verifikacija adrese.
 Verifikacioni broj kartice.
9
  Usluge autentifikacije proizvođača kartica.
 Negativne liste.
 Ručni pregled.
 Fraud screens i modeli automatske odluke

Sveobuhvatni pregled ovih alata pokazuje da prodavci još uvek odbacuju značajan broj narudžbina
zbog sumnji da se radi o prevari. Problem sa stopom neprihvaćenih porudžbina je taj što je ona razumna, i
utiče na gubitak prihoda.

4. Stanje elektronskog plaćanja u Srbiji

Ako se pogleda stanje elektronske trgovine u Srbiji, analiza se može izvršiti na dva različita nivoa:
na unutrašnjem i spoljnom planu. Analiza na unutrašnjem planu podrazumeva prikaz stanja domaće
elektronske trgovine, gde se kao kupci i prodavci javljaju fizička i pravna lica koji su rezidenti Srbije.
Shodno tome, analiza spoljne e-trgovine uključuje nerezidente koji je javljaju u ulozi kupaca i prodavaca.
Istraživanja pokazuju da u Srbiji postoje tri različita obrasca e-trgovine i to: trgovina putem aukcijskih
sajtova, trgovina putem društvenih mreža i prodaja popusta preko Interneta.
Svaki od ovih različitih poslovnih modela povlači i različiti metod plaćanja, mada analize pokazuju
da u Srbiji ne preovladava nijedan način. Metode plaćanja koje se koriste u domaćoj e-trgovini uglavnom
spadaju u doment tradicionalnih metoda plaćanja. Izbegava se ne samo korišćenje elektronskih sistema
plaćanja, već i upotreba kartica. Razloga za to je nekoliko – Izbegavanjem složenijih mehanizama plaćanja
povećava se dostupnost proizvoda, ali se i izbegava procedura za dobijanje trgovačkog računa. Konačno,
izbor mehanizma plaćanja zavisi i od odnosa prema regulaciji.
Sajt Limundo je u početku nudio plaćanje uplatnicom u banci kao jedinu opciju plaćanja. Sada,
postoji nova opcija tzv. Limundo cash, koji je prihvatljiv samo na Limundu, a dopuna se može vršiti u banci
ili pošti i to za svaku transakciju pojedinačno. Što se tiče prodaje preko društvenih mreža, po pravilu, kao
metoda plaćanja prihvata se plaćanje po isporuci. Prodavci koji se javljaju u ovom slučaju su vrlo često
neregistrovane firme, koje na ovaj način razvijaju efikasnu trgovinsku mrežu, a istovremeno izbegavaju
knjgovodstvo i obavezu plaćanja PDV-a državi. Najpoznatiji sajt za prodaju popusta je Popusti.rs, gde je u
početku jedini prihvatljiv mehanizam plaćanja bio plaćanje uplatnicom u banci. Kao poseban metod danas
postoji servis Qvoucher. U pitanju je elektronski vaučer, koji se može kupiti uplatom na račun firme Lanus
iz Beograda ili uplatom na kioscima.
Od proleća 2013. godine PayPal sistem je svoju ponudu proširio i na Republiku Srbiju. Ovaj sistem
postaje dominantan metod plaćanja i u Srbiji kada je reč o spoljnjem segmetnu e-trgovine. Problem koji je
nastao je izostanak kompletne ponude PayPal usluga za Srbiju. Radi se o tome da za većinu zemalja u
razvoju se uvode određena ograničenja. Tako je u Srbiji od samog početkarada aktuelno ograničenje prijema
sredstava putem PayPal naloga, što u praksi znači da se ovaj sistem može koristiti za elektronsku kupovinu,
ali ne i za elektronsku prodaju, što smanjuje konkurentnost srpskih prodavaca.
Sa druge strane, dolazak ovog sistema povećao je obim elektronske trgovine sa inostranstvom u
Srbiji, što utiče na povećanje uvoza direktno od stane fizičkih lica. Ipak dolazi i do rasta elektronskog izvoza
iz Srbije uz pomoć drugog metoda e-plaćanja. Reč je obavljanju određenih aktivnosti na daljinu, najčešće
programerskih poslova putem Interneta za inostranog poslodvca, uz prijem plaćanja posredstvom sistema
Skrill (ranije Moneybookers). Ovaj sistem nudi virtuelni bankarski račun, za koji se može imati i Skrill
debitna kartica koja funkcioniše na svim bankomatima koji prihvataju MasterCard kartice.

10
Zaključak

Sve metode plaćanja možemo grupisati u tradicionalne i online metode plaćanja. Online metode
plaćanja su one metode koje su dizajnirane za upotrebu u kontekstu poslovanja na otvorenim mrežama, pre
svega Internetu. Faktori koji utiču na visoku prihvatljivost nekog online metoda plaćanja su brzina izvršenja
transakcije, jednostavnost upotrebe, osećaj zadovoljstva i efikasnosti u poslovanju kod potrošača. Razvijeni
su specijalni sistemi elektronskog plaćanja, da bi se omogućilo plaćanje robe kupljenje preko interneta.
Sistemi elektronskog plaćanja na internetu obuhvataju: sistem za plaćanje kreditnim karticama, digitalni keš,
elektronski novčanik, plaćanje između pojedinaca, inteligentne kartice, elektronski čekovi i sistem
elektronske naplate.
Godina 2003. bila je preokretnica upotrebe gotovine i kreditnih kartica za kupovinu u prodavnicama.
Te godine, po prvi put, kombinovana upotreba kreditnih i debitnih kartica nadmašila je kombinovanu
upotrebu gotovine i čekova u Sjedinjenim Američkim Državama. U većini zemalja, teško je voditi online
biznis bez omogućavanja plaćanja debitnim i kreditnim karticama, uprkos troškovima koje to izaziva, zbog
različitih provizija banaka.
PayPal je oformljen kasnih 90tih godina XX veka kroz merdžer dve male start-up kompanije,
Confinity i X.com. Suština fukcionisanja PayPal naloga je da zahteva unos podataka o broju računa ili
platnoj kartici jedanput, prilikom registracije naloga. Decembra 2014. godine PayPal je bio prisutan u 203
globalna tržišta i imao 157 miliona aktivnih naloga. Pored njega postoje i Google Novčanik, Wirecard AG,
Skrill, Popmoney.
Digitalna tj. virtualna valuta je sredstvo plaćanja koje je elektronski kreirano, akumulirano i
upotrebljava se u e-trgovini. Neke od njih su Linden Dollars, Game Playing valute, Bitcoin. Istovremeno
prisutna je i upotreba platnih kartica, to su su elektronske kartice koje sadrže podatke vezane za plaćanja.
One se pojavljuju u tri oblika: Kreditne kartice,Charge kartice Debitne kartice
Obrada transakcija koje su obavljene kreditnim karticama ima dve glavne faze: autorizaciju i plaćanje.
Postoje različite opcije obrade. Trgovac u e-trgovini može imati sopstveni softver za plaćanje, koristiti POS
sistem postavljen od strane izdavaoca kartice (banke)i možeKoristiti POS sistem postavljen od strane
davaoca usluge plaćanja. Glavni učesnici u transakciama su: Kupac, prodavac, banka izdavaoc, banka
posrednik, asocijacija kreditnih kartica i pružalac usluga plaćanja.
Prilikom plaćanja kredtinom karticom, neophodno je da prodavac da prodavac pročita sadržaj
kartice i onda prenese sadržaj na odobrenje i obradu
nekoliko metoda: Neprenosivi čitači kartica, prenosivi čitači kartica, mobilni čitači, čitači slika.
U e-trgovini, prodavci su obično odgovorni za lažne transakcije odnosno prevare.
online prevare predstavljaju značajan i rastući trošak za prodavce. Ključni alati koji se koriste u borbi protiv
prevara su: Sertifikovan i digitalni potpis, verifikacija adrese, verifikacioni broj kartice, usluge
autentifikacije proizvođača kartica, negativne liste, ručni pregled, fraud screens i modeli automatske odluke.
Postojanje različitih sistema e-plaćanja opravdano je ukoliko postoji ekonomska isplativost.
Istraživanja pokazuju da u Srbiji postoje tri različita obrasca e-trgovine i to: trgovina putem aukcijskih
sajtova, trgovina putem društvenih mreža i prodaja popusta preko Interneta. Svaki od ovih različitih
poslovnih modela povlači i različiti metod plaćanja, mada analize pokazuju da u Srbiji ne preovladava
nijedan način.
Na sajtu Limundo postoji nova opcija tzv. Limundo cash, koji je prihvatljiv samo na Limundu
U upotrebi je i poseban metod koji danas postoji tzv. servis Qvoucher. Od proleća 2013. godine PayPal
sistem je svoju ponudu proširio i na Republiku Srbiju. Ovaj sistem postaje dominantan metod plaćanja i u
Srbiji kada je reč o spoljnjem segmetnu e-trgovine. U praksi znači da se ovaj sistem može koristiti za
elektronsku kupovinu, ali ne i za elektronsku prodaju. Ipak, dolazi i do rasta elektronskog izvoza iz Srbije uz
prijem plaćanja posredstvom sistema Skrill.

11