1.

Transakcija placanja u platnom prometu: 1) nalog u pisanoj formi, 2) elektronski nalog, 3)

usmemi nalog.
2. Transfer zaduzenja je transakcija placanja koju inicira poverilac na osnovu ovlascenja koje je
duznik dao svojoj banci I svom. poveriocu. U transferu zaduzenja nalogodavac je poverilac, a
primalac je duznik, inicijalna banka je banka poverioca, a banka duznika je odredisna banka.
Poverilac daje instrukciju svojoj banci da naplati sredstva sa racuna duznika. Transfer zaduzenja
je zavrsen kada odredisna banka zaduzi duznikov racun u skladu sa instrukcijama primljenim u
nalogu za placanja.
3. Interni transfer – predstavlja prenos sredstava izmedju racuna duznika I poverioca koji se
vode u istoj banci. Osnovna karakteristika ovi placanja je da se njihovim izvrsavanjem ne menja
novcani potencijal banke kod koje se vode ovi racuni.
4. (RTGS system) Sistem bruto obracuna u realnom vremenu podrazumeva prijem I izvrsavanje
pojedinacnih naloga za placanje banaka u najkracem mogucem vremenu od momenta njihovog
prijema, I to do visine pokrica na racunu.
5. Devizni kurs predstavlja cenu strane valute u domacem novcu (indirektno kotiranje),
odnosno cenu domace (direktno kotiranje), koja zavisi, prvo, od odnosa kupovne snage novca I
valute u kojoj se ovaj meri, i, drugo, od efektivne ponude I traznje strane valute.
6. Devizni kursevi se grupisu u tri kategorije: 1) fiksni, 2) intermedijalni, 3) plivajuci rezim.
7.Devizni kursevi se formiraju na deviznom trzistu pod uticajem ponude I traznje deviza, koje
odrazavaju stanje platnog bilansa.
8. Debitna kartica omogucava njenom vlasniku da direktno zaduzi svoj racun kod banke, tj. da
se novac sa racuna odbija od onog trenutka kada se izvrsi placanje.
9. Postoje dve vrste platnih kartica: 1) platne kartice sa magnetnom trakom, 2 )platne kartice
sa mikro cipom.
10. Na uobicajenoj kartici ima 3 staze na traci.
11. Kreditna bankarska kartica je plasticna kartica na kojoj se nalazi ime vlasnika I broj racuna u
banci. Koristi se za bezgotovinska kreditna placanja, omogucava vlasniku da kupuje, i/ili podize
gotovinu de prethodno utvrdjenog iznosa.
12. Smart gotovinska kartica sadrzi kompijuterski cip na koji se “ubacuje" iznos novca sa racuna
vlasnika kartice ili gotovinskom naplatom sa njega, I mogu biti jednonamenske i visenamenske
13. PVV je PIN Verification kod (pin je kod za verifikaciju).
14. Bankomat u svojoj sustini predstavlja robotizirano saltersko mesto u jednoj banci ili posti,
koji se bavi pruzanjem finansijskih usluga.
15. Bankomat je uredjaj koji pruza sirok opseg usluga na principu samousluzivanja kao sto su:
finansijske usluge, nefinansijske usluge, pruzanje informacija, konsultantski poslovi.
16. Finansijske transakcije predstavljaju osnovnu funkciju bankomata, kojoj se korisnicima
omogucava raspolaganje novcanim sredstvima sa bankarksih depozita.
17. Fin tra. mogu biti: 1) isplatà gotovine sa depozitnih racuna, 2) uplata gotovine na depozitne
racune, 3)polaganje depozita po osnovu pazara, 4) davanje naloga I instrukcija za transfere
sredstava sa racuria na racun, 5) gotovinsko I bezgotovinsko placanje racuna za robu, ulsuge I
polise osiguranja, 6) punjenje novcanih kartica sa elektronskim depozitom, 7) menjacki poslovi.
18. ATM uredjaji ili bankomati su multifunkcionalni uredjaji za samousluzno pruzanje
bankarskih usluga, kako finansijskih tako I nefinansijskih.
19. Na osnovu mikro lokacije bankomate delimo na: 1) Lobby - instaliraju se na foajerima
banaka I posta, ins se na javnim mestima. 2) indoor- instaliraju se u posebnim namenskim
prostorijama banaka I posta, 3) Outdoor-
20. Na osnovu rezima rada bankomate delimo na: 1)offline - nemaju vezu sa racunarksim Host-
om banke vec rade nezavisno, 2)online - povezani preko racunarske mreze sa racunarskim Host-
om banke.
21. Oblici tastature mogu biti: 1) pin pad – numericka, 2) funkcionalna, 3) alfanumericka, 4)
touch-screen, 5)kombinovana
22. Sta je PIN? Najcesci sistem zastite pristupa bankomatu, obavlja se preko identifikacije
korisnika putem korisnicke sifre, tzv PIN-a.
23. EFT/POS je novi bezgotovinski sistem placanja koji se ostvaruje preko trgovacke I usluzne
mreze sa elektronskim registar kasama- terminalima, koji su povezani sa bankarskom
informatickom mrezom. EFT/POS obezbedjuje sledece usluge: 1) verifikaciju ispravnosti cekova,
2) autorizaciju kreditnih I debitnih kartica, 3) direktno zaduzenje.
24. Komponente POS sistema: 1) POS terminali, 2)Koncetratori, 3) Komunikaicona mreza, 4)
Savitch centar, 5) Bankarski racunarksi sistem, 6) Alternativni sistem za autorizaciju cekova,
kreditnih I debitnih kartica.
25.Na osnovu rezima rada POS uredjaje delimo na: 1) offline terminale – nemaju veze sa
racunarksim Host-om I na kojima transakcije placanja obavljaju u offline rezimu rada samo do
odredjenog limita placanja, 2)online terminale - povezani preko racunarske mreze sa
racunarskim Host-om izdavaoca kartice.
26. Lokalna mreza bankomata I POS uredjaja ima sledece kompnente: 1) bankomat, 2) POS
uredjaji, 3) komunikaciona mreza, 4)Upravljacki switch centar, 5)alternativni podsistemi mreza.
27. Credi Card Statement je ? (zaokruzi)
Izvestaj po racunu kreditne kartice koji se dostavlja postom na ugovorenu adresu.
28. Debitna kartica na kojoj se nalazi ime korisnika.. (zaokruzi) - Novac sa racuna se odbija
istog trenutka (vlasnik debitne kartice koji povlaci novac ili vrsi placanje)
29. Modul za izdavanje gotovine moze da ima od 1 do 5 apoenskih kaseta za bankomate,
kapacitet kaseta se krece od 1000 do 4500 banknota.
30. Posebna kaseta za vracene novcanice se koristi za? (zaokruzi)
Za odlaganje novcanica za koje je prilikom isplate detektovana greska u toku transakcije ili je
doslo do nepodizanja izdatih novcanica od strane korisnika u odredjenom vremenskom periodu.
31. POS uredjaj (zaokruzi) -moze biti sastavni deo trgovackih registar kasa
32. Upravljacki switch centar mreze ATM/POS predstavlja?
-Srce Sistema samousluznih uredjaja posto omogucava konekciju I processing transakcija
izmedju bankomata I POS uredjaja I baza podataka Host-a banke izdavaoca novcanih kartica.
33. Osnovne funkcije monitoring mreze ATM/POS su:
- Tehnicko-funkcionalani prikaz mreze I statusa ATM/POS-ova
- Zurnalizacija svih transkacija I dogadjaja na ATM
- Nadzor utroska gotovine I ostalih potrosnih materijala na ATM-u
- Kontrola od zloupotrebe
34. Internet bankarstvo predstavlja?
- Vid interaktivnog bankarstva koje se zasniva na koriscenju intereta.
35. Sta znaci 24x7 u samousluznom bankarstu?
-Predstavlja pruzanje korisnicima, kako finansijskih tako I nefinansijskih usluga 24 sata 7 dana u
nedelji.
36. Osnovni servisi na internet su:
- Interaktivni rad na upaljenom racunaru,
-Prenos podataka,
-Elektronska posta

37. Web sajtovi, zasnivani na B2B, razlikuju se na jedan od tri nacina:

Kataloski orijentisani,
Orijentisani na razmenu,
Aukcijski
38. Definisi WAP
WAP omogucava mobilnim uredjajima da komuniciraju preko internet jednostanvim unosenjem
adrese kojoj zele da pristupe. Ovakav nacin pristupa internet ogranicen je samim mobilnim
uredjajima I ogleda se u manjim brzinama, malim formama I kolicinom memorije koju poseduje.
39. Osnovni modeli placanja na internetu su:
- Elek prikazivanje I placanje faktura EIPP,
- Elek prikazivanje I placanje racuna
40. EIPP
Elek. prikazivanje i placanje faktura je process kojim kompanije preko internet medjusobno
prikazuju fakture I vrse naplatu za dobra I usluge. Elek. faktura se korisnicima dostavlja u
jednom od dva formata: putem html e-maila ili kao document u PDF format kao attachment na
mailu. Korisnici na ovaj nacin mogu videti racune, ali kada dodje vreme naplate, oni to moraju
uraditi na tradiocionalan nacin.

41. Osnovni modeli EIPP-a su:

Poverilacki orijentisani model, - Korisnicki orijentisani model, - Posrednicki orijentisani model.

42. EBPP?
Obuhvata ele prikazivanje racuna I odg informacija koje korisnicima salju kompanije, I naplatu
dobara I usluga. Na internet, EBPP je process koji omogucava da racuni budu kreirani,
dostavljeni I placeni putem interneta. Korisnicima se putem maila dostavlja hyperlink odg Web
sajta kompanije specijalizovane za EBPP.

43. Osnovni modeli EBPP-a su: -Osnovni - direktan model, - Servis provajder model, -Korisnicki
orijentisan model.
44. Mondex sistem digitalnog novca je:
Mondex je u celini zasnovan na karticama sa mikrocipom, a jedinstven je po tome sto
omogucava transfer sa kartice na karticu. Koristi sertifikate koji glase na donosioca - novac se
smesta na korisnikovu karticu. Mondex novac se moze prenositi sa jedne kartice na drugu
beskonac broj puta, bez potrebe nekog centralizovanog kliringa ili verifikacije od strane neke
banke.

45. Najpoznatiji sistemi mikrocipa su: -Milicent, SubScrip protocol, PayWord, MicroMint,
ClickShare sistem.
46. Milicent sistem je?
Milicent je decentralizovani model mikroplacanja, koji je osmisljen da ucini mogucim placanja
reda celicine desetine centi. Milicent placanje se efikasno verifikuje na prodavcevom sajtu bez
potrebe ucesca trece strane.

47. Target sistem je sistem placanja na bruto principu u Evropskoj uniji koji se bazira na principu
RTGS Sistema. Osnovni zadatak:
-da poveca efikasnost placanja u eurozoni,
- da podrzava monetarnu politiku ECB u cilju ostvarivanja stabilnog I jedinstvenog trzista novca
u eurozoni

48. Akredativ moze biti: obican, dokuntarni ili robni, opozivi I neopozivi, I permanenti.

49 SET ?
SET je jedinstveni tehnoloski protocol za osigurane elek transkacije. Toj eotvoreni standard za
ele trgovinu, koji treba da olaksa poveca sigurnost u transakcijama kreditnim karticama.

50. PAYPAL?
To je prvi "peer-to-peer" sistem placanja koji omogucava pojedincima da jedni drugima salju
novac preko e-portala. Kada prilikom kupovine vrsite placanje upotrebom ovog sistema, novac
se uzima sa vaseg racuna, ili vase platne kartice, I prenosi ACH mrezi, koja prati I prenosi
sredstva izmedju dve finansijske institucije.

51. CLICKSHARE?
To je jedan od novijih sistema za mikroplacanja. Ovaj sistem predstavlja resenje za elek.
kupovinu preko interneta koje omogucava korisnicima da nakon registracije obavljaju
jednostavnu kupovinu digitalnih sadrzaja preko interneta.
52. Elektronski novac je?
Elek novac je specificna monetarna informacija koja se putem elek impulsa u realnom vremenu
prenosi izmedju transaktora koji obavljaju placanja.
53. Elektronski novac se u sirem smislu moze definisati kao novac koji se krece kroz elektronske
medije, tj. van uobicajenih kanala placanja koje tradiocionalno podrzavaju banke. Osnovno
sredstvo za masovno koriscenje elek. novca su platne kartice.
54. Sadrzaj piste 2 na platnoj kartici: 1) SS pocetak podataka, 2) PAN - primami broj racuna, 3)
FS - separator polja, 4) CC - sifra zemlje, 5) ED - datum isticanja vaznosti kartice, 6)SC - sifra
usluge, 7) PVV - pin kod za verifikaciju, 8) CVV – provera integriteta magnetnog zapisa, 9) DD-
opcionalni podaci, 10) ES – kraj podataka, 11) LRC
55. EFT ?
Elek cuvanje I razmena svih vrsta finansijskih sredstava izmedju subjekata placanja bilo da su to
gradjani, pravna lica ili banke.
56. Koraci registracije I aktiviranja usluge elektronske naplate sa racuna su:
Korak1: korisnik daje odgovarajucu informaciju koja se zahteva za otvaranje korisnickog naloga
u CSP, CSP identifikuje korisnika I izdaje mu ID lozinku.
Korak2: korisnik obavestava CSP da mu omoguci koriscenje trazenih usluga
Korak3: korisnik bira poverioca cije racune zeli da placa
Korak4: CSP obavestava BSP poverioca o zahtevu korisnika za uslugom I prosledjuje mu podatke
iz zahteva
Korak5: BSP obavestava poverioca da korisnik zahteva uslugu I prosledjuje mu podatke iz
zahteva
Korak6: poverilac obavestava BSP da li j ekorisnik prihvacen ili je odbijen
Korak7: BSP obavestava CSP da je korisnik prihvacen, odnosno odbijen
Korak8: CSP obavestava korisnika da je poverilac prihvatio, odnosno odbio zahtev za
prezentovanje racuna I obj razloge odbijanja.

57. Kako funkcionise E-cash sistem?

E-cash je anonimni digitalni novac cija se ispravnost proverava on-line, od strane, odg fin
institucije. Potrosaci povlace digitalni novac sa svoh e-cash racuna upotrebom tzv. slepe
metode I skladiste ga na fiksnom disku svog racunara. Pri svakoj kupovini preko inerneta,
potrosac daje digitalne novcanice trgovcu. Trgovac odmah prebacuje ove novcanice u svoju
banku, kako bi proverio da li su ispravne. Trgovceva banka registruje brojeve emitovanih
digitalnih novcanica, bez mogucnosti identifikacije potrosaca koji ih je utrosio. Ako je sve u redu
saldo na racunu trgovca povecava se za dati iznos, a trgovac isporucuje proizvode/usluge.
Digitalne novcanice mogu se koristiti samo jednom.

58. Kako funkcionise CyberCoin sistem placanja?

Ovaj sistem je dizajniran za primenu u slucajevima transkacija suma koje su previse male da bi
se sa aspekta ekonomicnosti opravdale upotrebu kartica. Korisnici kupuju CyberCoin kes od
CyberCash server, dopunjuju svoju kreditnu karticu ili racun u banci. CyberCoin kes je
memorisan u specijalniom delu CyberCash novcanika, istog softvera koji se koristi z aplacanje
CyberCash kreditnim karticama. Kada korisnik odluci da plati trgovcu, prosledjuje poruku
placanja trgovcu koji je overava preko CyberCash server. Ako je transakcija uspesna, trgovac
isporucuje robu. CyberCoin kes, buduci da je prethodno verifikovan, kasnije se deponuje na
racun trgovceve banke preko CyberCash server. CyberCash novcanik registruje svaku izvrsenu
transkaciju, iako trgovac ne zna identitet potrosaca, CyberCoin system nije anoniman, posto
CyberCash server ipak registruje svaku korisnikovu transakciju.

59.Kako funkcionise PayWord sistem placanja?

PayWord je kreditni model mirkoplacanja. Model tezi smanjenju broja koriscenih operacija
kriptovanja javnim kljucem pri placanju, uvodjenjem Hash funkcija koje su brze. PayWord koristi
lance hasovanih vrednosti za predstavljanje novcanih sredstava u okviru Sistema. Svaka
hasovana vrednost, nazvana PayWord, moze biti poslata trgovcu kao isplata. PayWord Lanac je
trgovceva karakteristika I korisnik digitalnim putem potpisuje obavezu savesnog upravljanja tim
lancem.