UNIVERZITET U BEOGRADU

SAOBRAAJNI FAKULTET
ODSEK ZA LOGISTIKU

Predmet:
Lanci snabdevanja
SEMINARSKI RAD
Tema:

Informacioni tokovi u lancima snabdevanja

Student:
Miljana Fimi LO100016
Marko Luki LO100245

Profesor:
Dr Svetlana Dabi

Beograd, 2015.

SADRAJ

UVOD.......................................................................................................................
...............................2

1.Informacioni
model.......................................................................................................................
......3
1.1 Informacioni alati u lancu
snabdevanja........................................................................................4

2. Tokovi informacija u lancu

snabdevnja...............................................................................................5
2.1 Formiranje informacionog toka u lancu
snabdevanja..................................................................7

3. Principi upravljanja tokova informacija u lancima

snabdevanja.......................................................10

Zakljuak.................................................................................................................
..............................11

Literatura.................................................................................................................
.............................12

Uvod
Krajem 19.veka, kada su transportna sredstva poela svoj brzi razvoj, logistika se
sastojala, praktino samo od transporta. Tada nije postojao telefaks, a ni internet. Prenos
podataka ili dokumenata je bio ogranien na fiziki prenos postojeim transportnim
sredstvima, to je bilo mnogo sporo. U takvim okolnostima nije bilo ni govora o formiranju
informacionog sistema sa karakteristikama kakve danas poznajemo.
Razvojem telefona i telefaksa, a kasnije i internet, nastaje oigledna potreba, odnosno
mogunost za upravljanjem tokovima informacija.
Informacija (lat. informare, engl. information) nastaje obradom podataka kojima se daje
odreeno znaenje. Podacima se daje znaenje uspostavljanjem meusobnih veza tako da oni
mogu biti korisni ako su veze tane. Povezivanjem, obradom ili organizacijom podataka za
bolje shvatanje i korienje, dobija se informacija. Svaka informacija se odnosi na odreeni
objekat i daje odgovor na pitanja: ko, ta, gde i kako.
Informacije pre svega postoje da smanje neizvesnost nekog dogaaja, znai da informacije
imaju vrednost, jer utiu na ishod dogaaja gledano statistiki. Informacija je veoma vana sa
aspekta sagledavanja potreba i zadovoljstva klijenata, koja je od predsudnog znaaja za
ostvarivanje profita. Samim tim, veoma je bitno da informacija bude tana i pravovremena i
da moe da se primeni. Kao i svuda oko nas, informacija je od presudnog znaaja za
reavanje mnogih problema u razliitim oblastima u ivotu, a nae istraivanje se odnosi na
znaaj informacija u lancu snabdevanja.

1. Informacioni model

Informacioni model upravljanja lancem snabdevanja tei sniavanju trokova putem

unapreenja informacionih veza izmeu proizvoaa I dobavljaa, kao i unutar samog
proizvodnog preduzea. Javljaju se novi naini razmene informacija u ijem sreditu su
raunari i raunarske mree sa posebnim naglaskom na internet. Electronic Data Interchange
(EDI) je jedan od prvih primera unapreenja komunikacije izmeu preduzea. Problem za
efikasniju razmenu informacija je nedostatak integrisanog softera za komunikaciju i unutar
jednog preduzea I izmeu dva preduzea. U svetu je trenutno aktuelno intezivno ulaganje
napora na standardizovanom definisanju structure podataka i procesa razmene informacija.
Kao rezultat se oekuje standardizacija procesa razmene podataka du celog lanca
snabdevanja.
Znaaj informacionih tokova u lancu snabdevanja se moe podeliti u dva pravca:

informacije kao logistiki resurs

Informacione tehnologije kao factor konkurentnosti

Informacija je resurs koji se koristi za donoenje odluka u cilju poveanja logistike

efektivnosti, i fleksibilnosti. Informacioni tokovi omoguavaju bri odgovor na zahteve
kupca, bolje upravljanje proizvodnjom, odreivanje neophodnog nivoa zaliha, planiranje
transportnih tokova i drigo.
Kako bi se postigla vea vrednost celokupne mree lanaca snabdevanja potrebno je pre svega
dobro upravljanje istim. Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i interneta utie
na upravljanja lancima snadbevanja, omoguavajui dobru komunikaciju izmeu kompanija i
organizacija. Cilj svake kompanije je smanjenje troskova i unapredjenje procesa, to se
svakako ostvaruje primenom informacionih tehnologija. to ujedno omoguava
organizacijama da lanac snabdevanja posmatraju kao izvor konkurentske prednosti, a to e
dovesti do unapredjenja brzine protoka u lancima snabdevanja, efikasnosti i kvaliteta usluge
korisnicima.

1.1. Informacioni alati u lancu snadbevanja

Organizacija mora da prihvati tehnologije koje mogu efikasno upravljati i nadzirati njihov
lanac snabdevanja, pa smo na osnovu tvdnji pojedinih autora u leraturama koje smo korisitili
kao izvore informacija za na rad, uvideli da mnogi od njih opisuju upotrebu informacionoh
alata u lancu, a generalno se izdvajau tri uticaja interneta na lanac snabdevanja. Prvi se
ogleda u lakoj upotrebi sistema za planiranje resursa, drugi ukazuje na razmenu informac, a
trei razmatra mogunost integrace razmene informaca i donoenja odluka kroz lanac
snabdevanja. Naveli smo samo neke od teorija.

Vidljivost lanaca snabdevanja i sagledavanje objekata i dogaaja u realnom vremenu je

mogue utvrditi primenom ERP, EDI, GIS, GPS, RFID, OCR-a i drugih.
IS (Information system) - je integrisani skup komponenti za sakupljanje, snimanje, uvanje,
obradu i prenoenje informacija.
ERP (Enterprise Resource Planning) planiranje resursa u korporacijama, a to je proces u
kome se planiraju poslovni resursi. U sprovoenju tog procesa obino je ukljueni neki
poslovni informacioni sistemi tj. komercijalni softverski paketi za velika preduzea. Mala i
srednja preduzea nemaju organizacinu strukturu, a najee ima potrebu za planiranjem
poslovnih resursa, pa ni za softverom koji se obino koristi pri planiranju. ERP sistemi
obuhvataju finansiranje, prognoziranje, praenje narudzbina, analizu prodaje, lokalnu u
globalnu distribuciju i kontrolu kvaliteta. Oni poseduju vrlo snane alate za praenje i
izvetavanje I njihova primena zahteva dobro definisane podatke. Radei na implementaciji
ERP sistema konsultantske kompanije su sticale iskustvo i nauile gde da da trae podatke i
kako da ih pravilno definiu. Sa obzirom na dobru definisanost podataka, ERP sistemi su
osigurali da podaci na razliitim mestima mogu da budu koordinisani.
APS sistemi uzimaju u obzir sirovine i raspoloive kapacite tera da generisanja novih
planova i na osnovu zadatih ciljeva (minimalne zalihe, maksimalna propusnost, rokovi
isporuke itd.) formiraju detaljni optimalni raspored poslova.
EDI (Eletronic data interchange) - elektronski oblik razmene informacionog toka, moe se
ostvariti na dva naina. Prvi je direktnom vezom izmeu dva raunara, a drugi je preko
provajdera.
GIS (Geographic information system) geografski informacionisistem je bilo koji sistem
koji prikuplja, smeta, analizira, upravlja i prikazuje podatke koji su povezani sa lokacijom.
Najjednostavnije objanjenje je da je GIS spajanje kartografije i tehnologije baza podataka.
GIS sistemi se koriste u kartografiji, daljinskim istraivanjima, geodeziji, upravljanju
komunalijama, geografiji, urbanom planiranju, upravljanju u hitnim sluajevima, navigaciji
itd.
GPS (Global Positioning system) - je system za odreivanje pozicije na zemlji. To je
prostorno bazirani navigacioni satelitski system koji prua pouzdane podatke o prostoru i
vremenu u svim vremenskim uslovima i bilo gde na zemlji i blizu zemlje pod uslovom da
nema prepreke vidljivosti prema etiri ili vie GPS satelita.
4

RFID (Radio frequency identification) - je system daljinskog slanja i prijema podataka

pomou RFID ploica. RFID ploica je izrazito mali proizvod koji se moe zalepiti ili
ugraditi u eljeni proizvod.
OCR (Optical character recognition) - ukljuuje raunarski softver koji je dizajniran tako da
prevodi sliku tampanog ekstra sa papira (koju obino uitamo sa skenera).

2. Tokovi informacija u lancu snabdevanja

Lanac snabdevanja (engl. Supply chain) se odnose na tok materijala, informacija, plaanja i
usluga od dobavljaa sirovina do fabrike i skladita pa do finalnog korisnika. Ukljuuju
procese naruivanja, plaanja, manipulacije materijalom, planiranje i upravljanje
proizvodnjom, logistiku i skladitenje, upravljanje zalihama i distribuciju, a ukoliko je
upravljanje elektronsko, govorimo o e-trgovini. Lanac snabdevanja posmatran po
segmentima, prikazan je na slici 1. i to kao:

uzvodni (upstream) dotok resursa ili porudbina od eksternih dobavljaa,

nizvodni (downstream) distribucija ili disperzija od strane eksternih distributera.

Slika 1. Infomacije u lancu snadbevanja

Ovo ukljuuje kretanje informacija i novca, kao i procedura koje podravaju kretanje
proizvoda iili usluga. Organizacije i pojedinci su takoe deo lanca snabdevanja.

Kao i kod veine sistema i lanac snabdevanja ima svoje mane, a osnovni problemi proistiu iz
velikog broja uesnika i njihovih kompleksnih odnosa., kao to su na primer:

predvidanje tranje glavni izor neizvesnosti (konkurencija, cene, vremenske

nepogode, tehnoloki razvoj, poverenje kupaca),
neizvesnost vremena isporuke (kvar maina, problemi u saobracaju, problem sa
utovarom/istovarom),
problemi sa kvalitetom i dr.

Izmeu uesnika u lancu snabdevanja odvija se tokovi, koji mogu biti:

fiziki,
vredosni,
i informacioni.

Fiziki tokivi se odnose na fiziko kretanje materijala i proizvoda. On se odnosi na tok od

dobavljaa do potroaa i obrnuti tok od potroaa do proizvoaa (povratni tok upotrebljenih
i neupotrebljenih proizvoda ili pakovanja).
Vrednosni tok se odnosi na process prelaska vlasnitva nad mateijalnim ili prozvodima od
jedne institucije do druge institucije. Tokovi novca, vrednosnih papira, ekova, kartica i
drugih finansijskih instrumenata su prisutni u ulaznom i izlaznom lancu snabdevanja.
Tok informacija se odnosi na razmenu iformacija izmeu svih uesnika u lancu snabdevanja.
Odvija se od jedne do druge karike u lancui podie efikasnost svih aktivnosti u lancu.
Infomacioni tok omoguuju informacione tehnologije i spade u najbitnije tokove u lancu
snabdevanja.

Slika 2. Prikaz razmene informacija u lancu snabdevanja

2.1. Formiranje informacionog toka u lancu snadevanja

Informacioni tok nastaje razmenom informacija izmeu informacionih sistema i u okviru
jednog sistema. U jednoj kompaniji se mogu uoiti tri nivoa odluivanja:

operativni nivo,
srednji menadment,
vii menadment.

Informacioni tokovi prema piramidi odluivanja, se mogu podeliti na:

automatska obrada podataka (AOP),

upravljanje informacionim sistemima (MIS),
sistemi za podrku odluivanju (DSS),
informacioni sistemi rukovoenja (FIS).

Na slici 3. je prikazano povezivanje navedenih informacionih sistema, sa hijerarhijjskim

nivoima u preduzeu, na kojima se oni koriste.

Slika 3. Informacioni tokovi prema piramidi odluivanja

Sa druge strane informacioni tokovi se mogu posmatrati kao:

interni informacioni tokovi postoje unutar preduzea,

eksterni informacioni tokovi prelaze granicu preduzea i predstavljaju komunikaciju
preduzea za okruenjem.

Dobro oblikovan informacioni sistem, kao podrka odluivanju se ematski moe predstaviti
kao na slici 4. Po obliku realizacije informacionog toka, mogu da se razlikuju:

konvencionalni oblici informacionog toka,

elektronski oblici informacionog toka,
informacioni tokovi primenom zajednikih baza podataka.

Slika 4. ematski prikaz informacionog sistema (konvencionalni tok) u lancu snabdevnja

Kod konvencionalnog oblika informacionog toka jedan od nedostataka je veliki utroak

vremena za prenos podataka, koji se najee alje potom, paketnom slubom ili se
transportuje popratno uz tok materijala.

Na slici 5. je prikazan primer informacionih tokova (i tokovi materijala) u jednom lancu

snabdevanja.

Slika 5. ematski prikaz informacionog toka u lancu snabdevanja

3. Principi upravljanja tokovima informacija u lancu snabdevanja

Postoji nekoliko osnovnih principa koji svaki informacioni system mora da zadovolji, kako bi
bilo omogueno kvalitetno upravljanje informacijama i tokovima informacija tokom
upravljanja lancem snabdevanja. Ti principi su sledei:

10

raspoloivost i dinamika podataka podaci moraju biti dostupni u celom lancu

snabdevanja, u svakom trenutku, ovo je neophodno, jer samo sa tanim podacima o
zalihama i tanim statusima svakog materijala i dokumenta, tada menaderi logistike
mogu da sa vie poverenja donose kvalitetne odluke i planove. Promene u bilo kojem
status moraju biti vidljive u celom lancu i to istog trenutka kada su uinjene. Na
ovaj nain se znaajno sniava rizik korienja zastarelog podatka pri donoenju bilo
kakve odluke.
tanost podataka podaci koji se nalaze u informacionom sistemu moraju biti tani,
odnosno moraju odslikavati stavrno stanje u fizikom sistemu. Ovo znai da podaci o
koliinama na zalihama moraju odgovarati stvarnim koliinama koje se nalaze na
zalihama. Praktino, stepen tanosti podataka odgovara stepenu poklapanja ove dve
veliine. Ukoliko se ovaj stepen odrava na viskom nivou (preko 95%), menaderi
logistike mogu sa vrlo malim stepenom neizvesnosti koju uslovljava tanost podataka,
planirati zalihe i nemaju potrebe drati dodatne sigurnosne zalihe (pored sigurnosnih
zaliha koje se dre usled neizvesnosti kretanja trita).
mogunost rada u nepredvienim situacijama ova karakterisitka se zahteva od
savremnih informacionih sistema, poto se kroz iskustvo dolo do zakljuaka da se ne
mogu sve situacje fromalizovati i implementirati u informacioni sistem. Ova
mogunost informacionog sistema, pored omoguavanja nastavka zapoetog procesa,
prua i mogunost ukazivanja menaderima logisitke na potrebu bolje upoznavanja
samog logistikog procesa i eventualnog unapreenja rada i ostvarivanja utede.
Praksa u naim kompanijama je da se ovakve opcije zloupotrebljavaju, poto radnici
izbegavaju predvieni postupak unoenja svih potrebnih podataka, sve svaki postupak
proglaavaju izuzetkom i ne unose kvalitetne podatke u informacioni sistem. Usled
takvog stave zaposlenih, poeljno je ovu opciju omoguiti samo zaposlenima na
rukovodeim mestima, koji mogu da procene da li se radi o nesvakidanjim
okolnostima i da li je potrebno sprovesti postupak koji odstupa od uobiajnog.
standardizacija i fleksibilnost standardizacija postupaka, upotreba istog bar koda,
standardizacija sistema oznaavanja resursa u svim organizacijama u lancu
snabdevanja, prua mogunost olakane i ubrzane komunikacije izmeu dve
organizacije, ali sa druge strane stadardizacija donosi i smanjenje fleksibilnosti. To
znai da e nova organizacija koja ulazi u ve postojei lanac snabdevanja imati
velikih problema da se uklopi u postojei nain rada lanca. Kao dodatni problem se
javlja situacija da jedna organizacija moe biti lanica dva ili vie lanaca snabdevanja.
Oigledno je da dobar informacioni sistem mora da premosti ove dve suprostavljene
karakteristike, odnosno mora da omogui standardizaciju, ali isto tako mora biti
dovoljno fleksibilan da nova organizacija koja ulazi u lanac snabdevanja, moe to da
uini bez velikih organizacionih promena.

Zakljuak
Ovaj rad imao je za cilj da prikae najvanije aspekte i karakteristike upravljanje toka
infomacija u lancu snabdevanja.. Struktura rada tako je koncipirana da, postepenom analizom

11

od informacija u logistici i upoznavanja sa pojmom lanca snabdevanja, preko prikaza

informacionog toka u samom lancu, doemo do sutine rada.
Upravljanje lancem snabdevanja je kljuna menaderska strategija putem koje se kreira
vrednost, optimizacijom poslovanja razliitih trinih uesnika. Optimalan lanac snabdevanja
ukljuuje tokove materijala, tokove informacija i finansijske tokove. Pravilno upravljanje
lancem snabdevanja unapreuje procese, strukturu i tehnologiju. Kljuni faktori za efikasnost
lanaca snabdevanja su: pravovremena informacija, komunikacija, kooperacija i poverenje.
Budui razvoj lanaca snabdevanja e obuhvatiti: servis potroaa i menadment odnosa,
oponente i saradnike u lancu snabdevanja (primeniti deset Ishikavinih pravila u odnosima
dobavlja-kupac), predvianje i razmena informacija, iskustvena i tranziciona strategija,
apsolutna i relativna vrednost, funkcionalna i procesna organizacija rada, vertikalna i
virtuelna integracija i uska specijalizacija i integrativno znanje. Odabrani poslovni koncepti
kreiraju se u cilju pospeivanja stvaranja vrednosti i unapreenja optimizacije poslovanja
uesnika u lancu.
Informacija koje smo dobili i prikazali u radu, a identifikovane u oblasti protoka informacija
u lancu snabdevanja, pruio nam je sveobuhvatan pregled koliko je zaista vano da
informacije u lancu snabdevanja budu pravovremene i tane pre svega, to zbog velikog broja
uesnika u lancu i njegove konpleksnosti, tako i zbog velikih finansijskih uteda koje se
mogu ostvariti ukoliko jedna organizacija ima dobar tok informacija meu svim uesnicima.

Literatura:
International Journal of Managing Public Sector Information & Communication
Technologies; Business Rule Management Framework for N-Tier E-Business,
http://www.emeraldinsight.com/toc/lim/16/2
12

International Journal of Logistics Information Managment

http://www.emeraldinsight.com/toc/itp/28/1

International Journal of Information Tehnology and People; CAD Software Evaluation for
Product Design to Exchange Data in a Supply Chain Network
http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1755581714000327

Upravljanje informacijama u logisitici (skripta), profesorka Gordana Radivojevi,

Saobraajni fakultet
Lanci snabdevanja (skripta), profesorka Svetlana Dabi, Saobraajni fakultet
Web stranice vezane za temu istraivanja:
http://www.ef.uns.ac.rs/Download/elektronsko-upravljanje-lancem-snabdevanja/2012-05-25prezentacija-3-nastava.pdf
http://www.ef.uns.ac.rs/Download/elektronsko-upravljanje-lancem-snabdevanja/2012-05-25prezentacija-4-nastava.pdf
http://www.horizonti.ekfak.kg.ac.rs/sites/default/files/casopis/2012_1/SR/Rejman_Milanovic_
Kalinic.pdf
http://www.cqm.rs/2013/cd1/pdf/40/15.pdf
http://www.iim.ftn.uns.ac.rs/kel/attachments/article/17/Nastava%2007%20-%20Supply
%20chain%20management%20-%20tekst.PDF
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0013-3264/2006/0013-32640670067A.pdf
http://www.ibcaweb.org/guidelines/scfg-ch4.htm

13