Prof - DR Mikroekonomska Analizaaaaa

Dr Mehmed Meta
MIKROEKONOMSKA
ANALIZA
INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM

PAZARU
Naslov
MIKROEKONOMSKA ANALIZA
Autor
Prof. Dr Mehmed Meta
Recenzent
Prof. Dr David Dai
Izdava
Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
Za izdavaa
Prof. Dr Mevlud Dudi, rektor
tampa
Graficolor, Kraljevo
Tira
300 primeraka
ISBN: 978-86-84389-29-1
CIP-Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije-Beograd
330.101.542(075.8)
,
Mikroekonomska analiza / Mehmed Meta.
Novi Pazar : Internacionalni univerzitet,
2012 ( Kraljevo : Graficolor ) . XIV , 474 str .
: graf. prikazi, tabele ; 24 cm
Tira 300. Bibliografija : str . 471 474
ISBN 978 86 84389 29 1
a)
COBISS.SR ID 193606924
P R E D G O V O R
Knjiga Mikroekonomska analiza je prvenstveno pisana za potrebe izvoenja

nastave iz predmeta Osnovi mikroekonomije na Departmanu za ekonomske nauke
Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i nastave iz predmeta Ekonomska teorija i
principi na master studijama istog Univerziteta. Meutim, ona moe korisno posluiti i
studentima drugih ekonomskih fakulteta, fakulteta za menadment i visokih kola
strukovnih studija iz oblasti ekonomije i menadmenta. Od velike koristi moe biti i
menaderima kompanija, praktiarima, zaposlenima u javnim institucijama i kreatorima
ekonomske politike.
Pri koncipiraju globalne strukture knjige vodili smo rauna da ona po svom
sadraju i nainu izlaganja osnovnih mikroekonomskih problema trita i cena sledi
najvei broj udbenika iz ove oblasti koji se na renomiranim univerzitetima u Evropi i
Americi koriste. Studentima i ostalim korisnicima se na literalno jednostavan nain i u
algebarski vrlo uproenoj formi prezentiraju osnovni modeli i koncepti mikroekonomske
analize uz ukazivanje na vrlo iroku mogunost njihove aplikativne primene. Cilj nam je
bio da probleme funkcionisanja savremenih trinih ekonomija prezentiramo u pogodnoj i
razumljivoj formi uz sugerisanje jednog racionalnog naina njihovog reavanja. U cilju
postizanja ovako definisanog zadatka kompletnu materiju u knjizi podelili smo u etiri
zasebne, ali meusobno povezane i komplementarne celine.
U prvom delu udbenika, nakon uvodnih razmatranja, obraujemo osnovne
mikroekonomske modele ponaanja potroaa, kao subjekata koji donose vrlo razliite
odluke u cilju alokacije raspoloivog dohotka koga mogu koristiti pri kupovini razliitih
dobara radi zadovoljenja svojih potreba. Analiza njihovog ponaanja i konstruisanje
mikroekonomskih modela na tim osnovama je potrebno radi razumevanja pojedinane i
ukupne potranje za odreenim proizvodom i razumevanje ekonomski racionalnog
pristupa pri odluivanju potroaa. Vrlo razliiti teorijski pristupi tumaenju fenomena
potroaevog izbora i vrednosti dobara, analiza determinanti potranje sa posebnim
akcentom na uticaj trine cene na ponaanje potroaa, analiza povezanosti potranje
kupaca i prihoda preduzea, kao i konstruisanje razliitih koeficijenata elastinosti
potranje, ine okosnicu ovog dela udbenika.
U drugom delu obraeni su osnovni pojmovi, modeli i mehanizmi koji su
neophodni za pravilno tumaenje ekonomskog ponaanja proizvoaa, kao nosioca
ponude dobara. Razumevanje ekonomskih aspekata proizvodnje u kratkom i dugom
vremenskom periodu, sutine i znaaja trokova pri donoenju ekonomskih odluka i
naina reagovanja preduzea na promene u njegovom ekonomskom ambijentu, ine
fundament ovog dela udbenika.
U treem delu prezentirani su neki od modela trine ravnotee i njene
uslovljenosti snagama koje stoje iza ponude i potranje dobara, uticaj razliitih mera
III
ekonomske politike na ravnotenu cenu i ravnotenu koliinu i blagostanje njenih aktera,

sa posebnim osvrtom na ulogu, znaaj i mikroekonomske aspekte poreske politike i
politike ublaavanja i eliminisanja negativnih efekata eksternih disekonomija u
proizvodnji.
U etvrtom delu obraduju se razliiti pristupi klasifikaciji trinih stanja, problemi
odluivanja proizvoaa u razliitim trinim strukturama, odnosno pitanja koja se odnose
na probleme ravnotee preduzea na savreno konkurentnim tritima, pitanja ravnotee
monopolskih i oligopolskih preduzea, kao i ponaanje ogranieno konkurentnog
preduzea na tritu outputa. U okviru ovog dela prezentirani su i neki mikroekonomski
modeli ponaanja preduzea na tritima proizvodnih inputa.
Najiskreniju zahvalnost izraavam recenzentu Prof. dr Davidu Daiu, ije su mi
sugestije zasnovane na bogatom naunom i pedagokom iskustvu, bile od izuzetno velike
koristi. Na tehnikoj pomoi pri pisanju ove knjige veliku zahvalnost dugujem mom
asistentu Denisu Bajramoviu, strunom saradniku na Internacionalnom univerzitetu u
Novom Pazaru i Elvinu Huduti studentu na master studijama Univerziteta Megatrend u
Beogradu. Zahvalan sam i sponzorima i izdavau, bez ije pomoi ovaj udbenik ne bi
blagovremeno bio publikovan i dostupan irokom naunom i strunom auditorijumu.
Svestan nedostataka koji rad ovakvog sadraja i namene moe imati, iskreno u
biti zahvalan ako mi se na eventualne strune propuste i tehnike nedostatke ukae. Stoga
pozivam sve itaoce, posebno studentsku populaciju, da mi ukau na mogua poboljanja
kvaliteta ovog udbenika.
U Novom Pazaru,
Septembar, 2012 god.
IV
Autor
Sadraj
S A D R A J
UVOD
1. Predmet mikroekonomske teorije i analize
2. Mikroekonomske prognoze i modeli
2.1. Ekonomski model ponaanja preduzea
2.2. Ekonomski model ponaanja potroaa
3. Pozitivna i normativna mikroekonomija
4. Dijagramska tehnika i matematiko rezonovanje
kao osnove mikroekonomske analize
5. Uloga trita u savremenim ekonomijama
6. Ekonomska uloga drave
3
5
6
7
8
9
11
14
PRVI DEO
RACIONALNO PONAANJE POTROAA
I TEORIJE VREDNOSTI
19
1. Teorija radne vrednosti

2. Teorija marginalne korisnosti
2.1. Geneza teorije marginalne korisnosti
2.2. Polazne postavke teorije marginalne korisnosti
2.3. Marginalna korisnost i zakon opadajue marginalne korisnosti
2.4. Ukupna i prosena korisnost
2.5. Utvrivanje optimuma potronje
2.6. Uticaj promene cene na optimalno reenje
3. Teorija indiferentnosti
3.1. Aksiomi teorije indiferentnosti
3.1.1. Potpunost rangiranja
3.1.2. Tranzitivnost relacija
3.1.3. Monotonost preferencija
3.2. Skala i kriva indiferentnosti
3.2.1. Krive indiferentnosti su opadajueg nagiba
3.2.2. Kroz jednu taku moe prolaziti samo jedna kriva indiferentnosti
3.2.3. Krive indiferentnosti se ne mogu sei ili meusobno dodirivati
3.2.4. Krive indiferentnosti su konveksnog oblika
3.3. Granina stopa subjektivne supstitucije
20
21
21
23
25
26
29
33
34
35
35
35
36
37
39
40
41
42
43
V
Sadraj
3.4. Linija izotrokovnog pravca

3.5. Optimum potronje
3.5.1. Uticaj promene nominalnog dohotka na optimum kupovine
3.5.2. Uticaj promene cene na optimum kupovine
3.6. Nenormalne preferencije
3.6.1. Savreni komplementi
3.6.2. Savreni supstituti
3.6.3. Neutralna dobra
3.6.4. Neeljena dobra
3.6.5. Konkavne preferencije
44
48
50
54
57
57
59
60
61
62
II EFEKAT SUPSTITUCIJE I EFEKAT DOHOTKA
65
1. Sluckijevo reenje problema

1.1. Efekat supstitucije
1.2. Efekat dohotka
1.3. Ukupan efekat promene cene
2. Hiksovo reenje problema
3. Razlika izmeu Sluckovog i Hiksovog efekta
supstitucije i efekta dohotka
4. Kvantitativni odnosi efekta supstitucije i dohodovnog efekta
4.1. Sluaj savrenih komplemenata
4.2. Sluaj savrenih supstituta
4.3. Posebni sluajevi normalnih preferencija
66
67
68
69
70
III POTRANJA OUTPUTA
81
1.
2.
3.
4.
81
83
85
87
88
90
91
92
93
95
95
96
Skala i kriva potranje

Krenje zakona potranje
Necenovne determinante potranje
Potroaev viak
4.1. Pojam i merenje potroaevog vika
4.2. Promena potroaevog vika
5. Elastinost potranje
5.1. Koeficijent direktne elastinosti
5.1.1. Luna elastinost potranje
5.1.2. Direktna elastinost potranje u jednoj taki
a) Numeriko utvrivanje koeficijenta elastinosti
b) Geometrijska merila elastinosti
c) Komparacija elastinosti dve linearne
krive potranje
5.1.3. Izoelastine krive potranje
5.1.4. Procena elastinosti tranje na bazi oblika krive odnosa
cene i potronje
5.2. Koeficijent fleksibilnosti cena
5.3. Koeficijent unakrsne elastinosti potranje
5.4. Dohodovna elastinost potranje
VI
71
77
77
78
78
98
100
101
103
105
107
Sadraj
5.4.1. Dohodovna elastinost pri velikim promenama

dohotka
5.4.2. Dohodovna elastinost potranje u jednoj taki
5.4.3. Dohodovno-potrone krive i dohodovna elastinost
6. Ukupan, prosean i granini prihod
6.1. Elastinost potranje i ukupan prihod
6.2. Elastinost potranje i granini prihod
6.3. Maksimiziranje ukupnog prihoda
6.4. Elastinost ukupnog prihoda
6.5. Veza izmeu prosenog i graninog prihoda
108
109
110
117
119
123
124
125
127
DRUGI DEO
RACIONALNO PONAANJE PROIZVOAA
IV EKONOMSKI ASPEKTI PROIZVODNJE
133
1. Pojam i vrste proizvodnje

2. Inputi i outputi proizvodnje
3. Funkcija proizvodnje u kratkom roku
3.1. Ukupan, prosean i granini fiziki proizvod
3.2. Elastinost proizvodnje u kratkom roku
3.3. Meusobni odnosi ukupnog, prosenog i graninog
fizikog proizvoda
3.4. Ekonomske zone proizvodnje
3.5. Utvrivanje ukupnog fizikog proizvoda pomou graninog i
prosenog fizikog proizvoda
3.6. Optimalna koliina angaovanja varijabilnog inputa
3.7. Uticaj promene cene varijabilnog inputa na optimalno reenje
3.8. Uticaj promene cene outputa na optimalno reenje
4. Funkcija proizvodnje u dugom roku
4.1. Pojam i specifinosti normalnih izokvanti proizvodnje
4.1.1. Delovi izokvanti ne mogu biti paralelni sa koordinatnim
osama i rastueg nagiba
4.1.2. Normalne izokvante moraju biti konveksne
4.1.3. Izokvante ne mogu da dodiruju ili seku koordinatne ose
4.1.4. Izokvante ne mogu meusobno da se seku
4.1.5. Izokvante se ne mogu meusobno dodirivati
4.1.6. U input prostoru moe biti ucrtano beskonano mnogo
izokvanti
4.2. Granina stopa tehnoloke supstitucije
4.3. Supstitucija proizvodnih inputa
4.5. Koeficijenti elastinosti proizvodnje
5. Problem optimizacije proizvodnje u dugom roku
5.1. Solucija minimalnih trokova
5.2. Solucija maksimalne proizvodnje
134
135
135
136
138
139
140
141
142
145
147
150
150
151
152
153
153
154
155
156
158
159
162
164
165
170
VII
Sadraj
V TROKOVI PROIZVODNJE
175
1. Funkcija trokova u kratkom roku

1.1. Varijabilni trokovi
1.1.1. Ukupni i proseni varijabilni trokovi
1.1.2. Odnos izmeu prosenih varijabilnih trokova i prosenog
fizikog proizvoda
1.2. Fiksni trokovi
1.3. Ukupni trokovi
1.3.1. Razvojni tok ukupnih trokova
1.3.2. Razvojni tok prosenih trokova
1.4. Granini trokovi
1.4.1. Pojam graninih trokova
1.4.2. Odnos izmeu graninih trokova i graninog fizikog
proizvoda
1.4.3. Karakteristine take na krivi graninih trokova
a) Prag zakona o prinosima
b) Taka zatvaranja
c) Prelomna taka
1.5. Koncept reagibilnosti trokova
1.5.1. Reagibilnost ukupnih trokova
1.5.2. Reagibilnost ukupnih fiksnih i ukupnih varijabilnih trokova
1.5.3. Odnos koeficijenta elastinosti proizvodnje i koeficijenta
reagibilnosti ukupnih varijabilnih trokova
1.5.4. Reagibilnost prosenih trokova
1.5.5. Veza izmeu koeficijenta reagibilnosti ukupnih i
prosenih trokova
2. Trokovi u dugom roku
2.1. Ukupni trokovi u dugom roku
2.2. Dugoroni proseni trokovi
2.3. Dugoroni granini trokovi
2.4. Ekonomija i disekonomija proizvodnje
176
178
179
VI PONUDA OUTPUTA
215
1.
2.
3.
4.
5.
215
216
217
219
222
223
224
224
228
229
Individualna ponuda
Trina ponuda
Zakon ponude
Necenovne determinante ponude
Elastinost ponude
5.1. Luna elastinost ponude
5.2. Elastinost ponude u jednoj taki
5.3. Linearne krive ponude
5.4. Elastinost nelinearne krive ponude
6. Regresivne krive ponude
VIII
181
183
185
185
186
188
188
189
191
193
194
196
199
200
201
202
204
205
206
207
209
210
211
Sadraj
TREI DEO
TRINA RAVNOTEA I DRAVNI INTERVENCIONIZAM
VII TRINA RAVNOTEA
235
1. Promena trine ravnotee

1.1. Pomeranje krive potranje
1.2. Pomeranje krive ponude
1.3. Pomeranje i krive potranje i krive ponude
2. Model paukove mree (Cobweb teorema)
2.1. Geometrijski prikaz cobweb modela
2.1.1. Cobweb model trajnih oscilacija
2.1.2. Cobweb model sa priguenim oscilacijama
2.1.3. Cobweb model sa udaljavajuim oscilacijama
2.2. Algebarsko reenje problema
2.2.1. Periodine oscilacije sa konstantnim
amplitudama
2.2.2. Periodine oscilacije sa priguenim
amplitudama
2.2.3. Periodine oscilacije sa eksplozivnim
amplitudama
2.3. Nedostaci cobweb modela
237
238
241
242
244
245
246
246
247
248
VIII MERE DRAVNE REGULACIJE NA TRITU
253
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
255
260
263
266
268
270
272
Maksimalne cene
Minimalne cene
Cenovne potpore
Proizvodne kvote
Uvozne kvote
Uvozne carine
Meunarodna trgovina
7.1. Prednosti meunarodne trgovine-pogled iz perspektive
engleskih klasiara
7.1.1. Teorija apsolutnih prednosti
7.1.2. Teorija komparativnih prednosti
7.2. Meunarodna trgovina iz perspektive teorije blagostanja
7.2.1. Efekti slobodne trgovine na zemlju koja izvozi
7.2.2. Efekti slobodne trgovine na zemlju koja uvozi
8. Porezi
9. Subvencije
9.1. Subvencije dobijaju kupci
9.2. Subvencije dobijaju prodavci
250
250
251
251
272
273
276
279
280
281
282
284
285
285
IX
Sadraj
IX MIKROEKONOMSKA ANALIZA POREZA I EKSTERNALIJA
287
1. Uloga i znaaj poreza u trinim ekonomijama

1.1. Ravnotea sa linearnim krivama potranje i ponude
1.1.1. Inicijalna ravnotea (ravnotea bez poreza)
a) Reenje problema preko inverznih funkcija
potranje i ponude
b) Reenje problema preko normalnih funkcija
potranje i ponude
1.1.2. Ravnotea sa porezom
1.2. Snoenje poreskog tereta
1.2.1. Kriva trine ponude je vertikalna
1.2.2. Kriva trine ponude je horizontalna
1.2.3. Kriva trine potranje je horizontalna
1.2.4. Kriva trine potranje je vertikalna
1.3. Zavisnost visine poreskog tereta od elastinosti
potranje i ponude
1.4. Uticaj poreza na blagostanje
1.4.1. Uticaj poreza na blagostanje potroaa
1.4.2. Uticaj poreza na blagostanje proizvoaa
1.4.3. Uticaj poreza na ukupno blagostanje
1.5. Zavisnost mrtvog tereta od visine poreza
1.6. Zavisnost poreskog prihoda od visine poreza
2. Eksternalije kao izraz trine neefikasnosti
2.1. Eksterne disekonomije u proizvodnji
2.2. Naini reavanja eksternalija
2.2.1. Modaliteti privatnih reenja
2.2.2. Oblici javnih reenja
2.2.3. Ekoloki porez
2.3. Uticaj ekolokog poreza na drutveno blagostanje
2.3.1. Sluaj kada je ekolokog poreza nema
2.3.2. Sluaj kada je ekoloki porez manji
od ekoloke tete
2.3.3. Sluaj kada je ekoloki porez jednak
ekolokoj teti
2.3.4. Sluaj kada je ekoloki porez vei od
ekoloke tete
2.4. Optimalna visina ekolokog poreza
287
289
289
290
291
291
293
294
296
297
299
301
302
303
304
304
305
307
310
311
313
313
315
316
317
317
318
319
321
322
Sadraj
ETVRTI DEO
MORFOLOGIJA TRZITA I PROBLEM RAVNOTEE
PREDUZEA
X MORFOLOGIJA TRITA
327
1. Klasifikacije trita zasnovane na brojanom kriterijumu

1.1. takelbergova klasifikacija trita
1.2. Sejfertova klasifikacija trinih stanja
1.3. Samjuelsonova klasifikacija trinih stanja
2. Kriterijumi zasnovani na koeficijentima elastinost
2.1. Koeficijent mobilnosti tranje
2.2. Direktna elastinost potranje
2.2.1. Direktna elastinost potranje u odnosu na
rastue cene
2.2.2. Direktna elastinost potranje u odnosu na
opadajue cene
2.3. Unakrsna elastinost potranje
2.3.1. Unakrsna elastinost potranje u odnosu na rastue
cene konkurenta
2.3.2. Unakrsna elastinost potranje u odnosu na opadajue
cene konkurenta
2.4. Trifinova klasifikacija
2.5. Otova klasifikacija
2.6. Vajntraubova klasifikacija
328
328
330
331
332
333
334
XI SAVRENO KONKURENTNO TRITE
345
1. Uslovi postojanja savreno konkurentnog trita

1.1. Atomiziranost ponude i potranje
1.2. Homogenost proizvoda
1.3. Neograniena mobilnost resursa
1.4. Savrena informisanost prodavaca i kupaca
1.5. Maksimalizacija profita kao motiv preduzea
2. Ravnotea konkurentnog preduzea u kratkom roku
2.1. Potranja i granini prihod konkurentnog preduzea
2.2. Obim proizvodnje pri kome konkurentno preduzee
maksimizira profit
2.3. Ukupan profit konkurentnog preduzea u kratkom roku
2.4. Kratkorona kriva ponude konkurentnog preduzea
2.5. Proizvoaev viak
3. Ravnotea konkurentnog preduzea u dugom roku
4. Ravnotea grane na savreno konkurentnom tritu
345
346
346
347
347
347
349
350
335
337
338
338
340
341
342
343
351
354
356
357
358
361
XI
Sadraj
4.1.
4.2.
4.3.
4.4.
Trenutni rok
Kratak rok
Dugi rok
Efekti promene trine potranje u kratkom i dugom roku
361
363
363
365
XII MONOPOLSKO TRITE
367
1.
2.
3.
4.
5.
Osnovne postavke modela

Ukupan, prosean i granini prihod monopolskog preduzea
Maksimiziranje profita monopoliste
Neefikasnost monopola
Indikatori monopolske moi
5.1. Trino uee kao indikator monopolske moi
5.2. Lernerov indeks monopolske moi
6. Cenovne strategije monopolskog preduzea
6.1. Strategija cenovne diskriminacije
6.1.1. Prvostepena diskriminacija cena
6.1.2. Drugostepena diskriminacija cena
6.1.3. Treestepena diskriminacija cena
6.2. Diznilend dilema
6.3. Prodaja u paketima
7. Mere dravne regulacije monopola
7.1. Antimonopolsko zakonodavstvo
7.2. Egzogeno odreivanje cene monopolskog proizvoda
7.3. Regulacija monopola porezima
7.3.1. Paualni porez
7.3.2. Porez na profit
7.3.3. Porez po jedinici outputa
a) Porez plaa monopolista
b) Porez plaaju kupci
c) Specifini porez i drutveno blagostanje
7.3.4. Ad valorem porez
a) Ravnotena solucija
b) Ad valorem porez i drutveno blagostanje
7.4. Pretvaranje privatnih u javne monopole
367
369
372
374
377
377
378
379
380
380
384
388
391
392
396
397
397
399
399
400
401
401
403
404
406
408
409
410
XIII OLIGOPOLI
411
1.
2.
3.
4.
412
413
414
415
415
420
424
427
429
XII
Oligopol kao oblik nesavrenog trita

Osnovne postavke analize ravnotee
Mogue strategije izbora ravnotene cene i ravnotene koliine
Modeli duopola koji koliinu uzimaju kao parametar za akciju
4.1. Kurnoov duopol
4.2. takelbergov duopol
4.3. emberlinov duopol
4.4. Boulijev duopol
4.5. Odbacivanje pretpostavke o nultim trokovima proizvodnje
Sadraj
5. Modeli duopola koji trinu cenu uzimaju kao parametar za akciju

5.1. Bertranov model
5.2. Model cenovnog liderstva
434
434
437
XIV TRITE OGRANIENE KONKURENCIJE
441
1.
2.
3.
4.
5.
6.
442
443
443
445
446
Karakteristike trita ograniene konkurencije

Oblici diferencijacije proizvoda
Kriva potranje diferenciranog konkurenta
Ravnotea diferenciranog konkurenta u kratkom roku
Ravnotea diferenciranog konkurenta u dugom roku
Komparacija dugorone ravnotee nesavreno i savreno
konkurentnog preduzea
449
XV TRITE FAKTORA PROIZVODNJE
451
1. Savreno konkurentno trite faktora

1.1. Pojedinana potranja i ponuda faktora proizvodnje
savrenog konkurenta
1.2. Monopolista na savreno konkurentnom tritu faktora
2. Monopson
3. Bilateralni monopol
452
LITERATURA
471
453
458
461
466
XIII
XIV
UVOD
Celokupnu privredu mogli bismo da prouavamo i objedinjavajui
mikroekonomske analize svakog trita, ali teko da bi smo mogli da
ispratimo delovanja svih ekonomskih faktora. Naalost, na mozak
nema dovoljno velik Pentijumov mikroprocesor koji bi u moru
podataka pronaao logiku.
David Begg
Da bi ovek bio u stanju da oseti estetsku strukturu ekonomske
analize, potrebno je jedino oseanje za logiku i sposobnost za
uvianje da takve mentalne konstrukcije stvarno i nesumnjivo imaju
znaaj koji se tie ivota i smrti milijardi ljudi irom itavoga sveta
Paul Samuelson
Uvod
1. POJAM MIKROEKONOMSKE TEORIJE I ANALIZE

Mikroekonomska teorija se bavi istraivanjem i prognozom ekonomskog
ponaanja pojedinanih ekonomskih subjekata: potroaa, radnika, vlasnika kapitala,
vlasnika zemlje i preduzea.
U realnom ekonomskom ivotu svi mikroekonomski entiteti (potroai, radnici,
vlasnici kapitala, vlasnici zemlje i preduzea) se susreu sa odreenim ogranienjima pri
svom ekonomskom ponaanju i donoenju ekonomskih odluka. Ogranienjima se
definiu njihove krajnje mogunosti. Stoga centralno mesto u mikroekonomskim
istraivanjima ini izuavanje ogranienja, odnosno mogunosti, kao manevarskog
prostora unutar koga se ekonomske odluke mogu donositi. Svi se ekonomski subjekti
susreu sa odreenim ogranienjima pri donoenju svojih odluka o izboru.
Ogranienja sa kojima se susreu potroai pri izboru dobara koja e koristiti radi
zadovoljenja svojih potreba ili pri izboru koji e deo novca koristiti za tekuu potronju,
a koji za buduu potronju determinisana je visinom dohotka kojim raspolau. Drugim
reima, visina raspoloivog dohotka predstavlja najznaajnije ogranienje sa kojima se
pojedinani potroai ili grupe potroaa (domainstva) susreu.
I radnici, kao vlasnici usluga rada koje mogu iznajmljivati i pruati preduzeima,
se susreu sa ogranienim fondom sati koga mogu upotrebiti za rad i odmor (dokolicu).
Preduzea, kao proizvoai, se susreu sa brojnim ogranienjima pri proizvodnji
outputa: ogranienom svotom novca koju mogu upotrebiti za kupovinu faktora
proizvodnje, tehnolokim ogranienjima (moguim i dostupnim nainima proizvodnje) i
trinim ogranienjima.
Pred odreenim ogranienjima se nalaze i ulagai, odnosno vlasnici kapitala.
Njihovo je ekonomsko ponaanje ponajvie determinisano, odnosno mora se kretati u
granicama odreenim koliinom raspoloivog kapitala koga mogu plasirati u odreene
alternativne poslovne zahvate.
Mikroekonomija se ne bavi samo utvrivanjem ogranienja koja stoje pred
ekonomskim subjektima, nego i istraivanjem naina kako ostvariti maksimum u
kontekstu datih ogranienja, odnosno kako reiti problem optimalne alokacije
ogranienih resursa pri datim ogranienjima. Mikroekonomija, u sluaju potroaa, treba
da identifikuje mogue alternative u pogledu upotrebe ogranienog dohotka, da svaku od
moguih alternativa vrednuje sa aspekta definisanog kriterijuma i da ukae na najbolju
alternativu. Ona objanjava kako radnici mogu najbolje rasporediti svoje vreme na rad i
dokolicu ili na jedan u odnosu na drugi posao. Vlasnicima kapitala mikroekonomska
analiza treba da pomogne pri identifikovanju moguih alternativa upotrebe kapitala, da
obezbedi merenje tih alternativa i u skladu sa obrascem njihovog ponaanja ukaze na
najbolju moguu alternativu koju racionalni ulagai, odnosno investitori trebaju
preferirati. Ona preduzeima treba da pomogne pri identifikovanju moguih kombinacija
kupovine faktora proizvodnje i izboru kombinacije kojom se postie maksimum u okviru
definisanog kriterijuma. Primera radi, ako preduzee moe poveati proizvodnju zbog
rasta potranje, da li porast proizvodnje ostvariti u granicama instalisanih kapaciteta
(poveanjem broja zaposlenih radnika, uvoenjem prekovremenog rada ili viesmenskog
-3-
Mikroekonomska analiza
rada) ili proirenjem kapaciteta, rukovodei se ogranienim finansijskim sredstvima, kao
dominantnim ogranienjem pri donoenju odluke.
Samo u uslovima postojanja ogranienja ima smisla govoriti o alternativama
izbora i izboru najbolje alternative. Stoga i mnogi ekonomisti ekonomiju definiu kao
nauku o alternativnim izborima. Da li bi uopte imalo smisla odluivati o izborima kada
ogranienja ne bi bilo? Potroaima bi u tom sluaju bilo sasvim svejedno, jer bi u
odsustvu ogranienja bili u situaciji da sve svoje zelje i potrebe mogu zadovoljiti, posto
bi svako dobro mogli kupiti u koliini koja im se prohte. Isto sluaj je i sa preduzeima.
Problem izbora kombinacije faktora proizvodnje pri dobijanju date koliine outputa se ne
bi postavljao, kao to i problem izbora koliine outputa kojeg bi proizvodilo ne bi uopte
bio aktuelan. Isto tako ne bi bilo vazno da li se kombinovanje faktora rada i faktora
kapitala vri na tehnoloki manje ili vie efikasan nain. Problem ogranienja sa kojima
se susreu pojedinani ekonomski entiteti, ne samo da unosi elemente realizma pri
razmatranju problema izbora, nego i vie od toga, on daje duu ekonomskoj nauci
uopte, a mikroekonomiji posebno.
Drugo izuzetno znaajno podruje izuavanja mikroekonomske teorije i analize
su cene. Svi alternativni izbori pred kojima se nalaze ekonomski subjekti (potroai,
radnici, vlasnici kapitala, vlasnici zemlje i preduzea) zavise od cena. U
mikroekonomskoj teoriji se sva dobra najee klasifikuju u dve grupe: slobodna i
ekonomska. Slobodna dobra imaju nultu cenu, odnosno ona su besplatna. Njih
karakterie da kvantum njihove raspoloive koliine daleko premauje potrebne koliine
(vazduh, suneva svetlost i suneva energija, voda u visokim planinskim predelima).
Ona, stoga, nisu retka, pa su i besplatna. Nasuprot njima, ekonomska dobra su retka i
raspoloiva u ogranienim koliinama i kod njih je kvantitet raspoloivih koliina manji
od kvantiteta potranje za njima. Iz tih razloga ova dobra imaju svoju cenu. Sa
civilizacijskim i opte drutvenim progresom broj slobodnih dobara je sve manji,
odnosno uz vrlo malo izuzetaka sva su dobra danas ekonomska i retka.
Dobra koja su predmet potroaevog izbora pri korienju raspoloivog dohotka
imaju svoju cenu. Izbor potroaa je determinisan ne samo visinom njegovog dohotka i
preferencijama, nego i visinom cena dobara koja su predmet izbora. Radnici biraju
izmeu rada i dokolice na bazi cena, odnosno nadnice koju mogu obezbediti za svoj rad
i cene dokolice. U kojoj e koliini preduzee, kao proizvodni entitet, uposliti neki faktor
proizvodnje i koju e kombinaciju faktora proizvodnje izabrati za realizaciju odreenog
obima proizvodnje zavisi od cena proizvodnih inputa. Isto tako odluka o obimu
proizvodnje preduzea, u kontekstu datih tehnolokih i trinih ogranienja, zavisi od
cena dobara koje se proizvode.
Mikroekonomija treba da prui odgovor na pitanje kako e se cene formirati i na
kom nivou cena e koliina inputa koju su preduzea voljna kupiti izjednaava sa
koliinom koju su vlasnici tih resursa spremni da ih ponude. Isto tako mikroekonomija
mora dati odgovor na pitanje pri kojoj se ceni finalnog proizvoda uspostavlja balans
izmeu koliine koju su preduzea voljna da proizvedu i ponude i koliine koju su
kupci voljni da kupe. U savremenim ekonomijama cene se odreuju na tritu i njih
odreuju snage ponude i potranje, odnosno one se odreuju u meusobnim
interakcijama potroaa, kao kupaca finalnih proizvoda, radnika, ulagaa kapitala i
vlasnika zemlje kao nosioca ponude proizvodnih inputa i preduzea kao proizvoaa
finalnih proizvoda i korisnika, odnosno potroaa inputa proizvodnje.
-4-
Uvod
Istraivanje razliitih oblika i karakteristika trita je od izuzetnog znaaja za
mikroekonomsku analizu, jer optimalni izbor koji ine ekonomski subjekti, izmeu
ostalog zavisi i od specifinih osobenosti trita na kojima se proizvodi i proizvodni
inputi prodaju i kupuju.
2. MIKROEKONOMSKE PROGNOZE I MODELI
Zadatak svake nauke, pa stoga i mikroekonomije, je da objasni i predvidi pojave

koje su predmet njenog posmatranja i istraivanja. Mikroekonomija treba da objasni
zato preduzea poveavaju ili smanjuju broj zaposlenih radnika, kada se cene sirovina
kao njihovih stratekih inputa menjaju. Ili, zato preduzee eli poveati obim svoje
proizvodnje kada se cena outputa, pri fiksnim cenama inputa i neizmenjenim ostalim
faktorima, poveava. Isto tako mikroekonomija treba da prui odgovor na pitanje zato
se potranja za automobilima poveava ako se cene goriva smanjuju i sl. I ne samo to,
mikroekonomska teorija treba da prui i mogue projekcije u promeni analiziranih
pojava. Za koliko e se poveati broj zaposlenih radnika u preduzeu, ako cena sirovina
bude smanjena za odreeni iznos? Za koliko e preduzee biti voljno da povea obim
svoje proizvodnje ako cena njegovog outputa bude poveana za odreeni procenat?
Koliko e iznositi potranja za automobilima, ako cena goriva bude promenjena za,
recimo, 15%? Kakve se promene u tranji mogu oekivati ako cena dobra koje je
predmet posmatranja poraste za 20%, ili se dohodak potroaa, pri ostalim neizmenjenim
uslovima, udvostrui? Kakve promene u svom ukupnom prihodu preduzee moe
oekivati ako se obim njegove prodaje povea ili smanji za odreeni iznos itd.?
Objanjenje ekonomskih pojava i njihove projekcije se zasnivaju na teorijama, a
teorije se razvijaju da bi se analizirane pojave objasnile pomou skupa osnovnih pravila,
principa i pretpostavki. Najvanija pretpostavka na kojoj se zasniva posmatranje i
prognoza pojava vezanih za ponaanje preduzea je ona da preduzee eli maksimizirati
svoj profit kao ciljnu funkciju. Ova pretpostavka o maksimizaciji profita, neoklasinoj
teoriji firme slui kao osnova za objanjenje ponaanja preduzea pri izboru koliine
faktora proizvodnje koje e koristiti u proizvodnom procesu, kao i koliini outputa koju
e proizvoditi. Kao osnova za predvianje slui ekonomska teorija. Ove nam
pretpostavke o ponaanju proizvoaa trebaju ukazati ne samo da e se pri promeni cene
faktora proizvodnje ukupna proizvodnja promeniti, ve i u skladu sa usvojenim stavom
da preduzee eli maksimizirati svoj profit, promena ovih varijabila omoguava nam
kvantificiranje efekata njihovih promena na obim proizvodnje i visinu ukupnog profita.
Primenom statistikih i ekonometrijskih tehnika i metoda, teorije se efikasno
mogu koristiti i za konstruisanje mikroekonomskih modela. Ekonomskim modelima se
uspeno mogu vriti kvantitativne prognoze ekonomskih pojava. Modeli predstavljaju
uproenu sliku stvarnosti i zasnivaju se na manjem ili veem broju pretpostavki. U
mikroekonomskoj teoriji najvei znaaj imaju:
ekonomski model ponaanja proizvoaa i
ekonomski model ponaanja potroaa.
-5-
2.1. Ekonomski model ponaanja preduzea

Ekonomski model ponaanja proizvoaa (preduzea) se najee zasniva na
sledeim pretpostavkama:
da preduzee proizvodi odreeni proizvod kombinovanjem m razliitih
proizvodnih faktora ije emo koliine oznaiti sa:
1, 2 , 3 ,
da su cene proizvodnih faktora konstantne i da iznose:

1, 2 , 3 , ,
da je koliina ostvarene proizvodnje (X) funkcija utroka proizvodnih inputa

= 1, 2 , 3 ,
da je cena outputa kojeg preduzee proizvodi konstantna veliina i iznosi P.
Proizvodnjom i prodajom X jedinica svog outputa po konstantnoj trinoj ceni P,

preduzee ostvaruje ukupan prihod (UP) koji je jednak proizvodu trine cene i
proizvedene i prodate koliine outputa, odnosno :
=
Za proizvodnju X jedinica outputa preduzee e imati ukupne trokove (UT) u
iznosu od:
= 1 1 + 2 2 + 3 3 + + =

=1
Razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova naziva se ukupnim

profitom (UPF). Pri koliini proizvedenog outputa X, ukupan profit e iznositi:
=
odnosno:

=1
Poto je pretpostavka, odnosno funkcija cilja da preduzee tei maksimiziranju

svog ukupnog profita, to se model ponaanja proizvoaa moe svesti na funkciju pri
kojoj se maksimizira ukupan profit:
-6-
Uvod
(max) =

=1
U ovom modelu cena gotovog proizvoda (P) i cene proizvodnih inputa (1, 2 , 3 , )
su date veliine (parametri modela), a obim proizvodnje (X) i utroci proizvodnih
inputa (1, 2 , 3 , ) varijabile koje se mogu menjati odlukom menadmenta
preduzea. Na veliine , 1, 2 , 3 , donosilac odluke ne moe uticati, ali
varijacijama u koliini angaovanih proizvodnih inputa 1, 2 , 3 , to moe initi i
na taj nain uticati na obim proizvodnje i preko toga na visinu svog ukupnog profita.
2.2. Ekonomski model ponaanja potroaa
Pri konstruisanju ekonomskog modela ponaanja potroaa u mikroekonomskoj
analizi se polazi od sledeih pretpostavki:
da potroa raspolae fiksnim dohotkom (D) kojeg u celosti troi na kupovinu
dobara koje ulaze u strukturu njegove potronje;
da potroa svoje potrebe zadovoljava kupovinom n razliitih dobara:
ije cene iznose:
1, 2 , 3 ,
1, 2 , 3 ,
da pri datim trinim cenama dobara koja su predmet potroaevog izbora, izdaci
potroaa za njihovu kupovinu mogu biti samo jednaki raspoloivom dohotku,
odnosno:
= 1 1 + 2 2 + 3 3 + + =

=1
Ovo praktino znai da pretpostavku o obimu kupovine iji bi ukupni izdaci bili
manji ili vei od raspoloive visine dohotka odbacujemo.
koliina korisnosti (K) ili stepen zadovoljstva, odnosno nivo satisfakcija
potroaa je funkcija koliine dobara koje potroa koristi:
= 1, 2 , 3 ,
Osnovni problem pri analizi ponaanja potroaa je da se prui adekvatan

odgovor na pitanje, koju e od svih raspoloivih (moguih) kombinacija kupovine
dobara, pri datom dohotku i cenama potroa izabrati, a da mu pri tome zadovoljstvo,
odnosno korisnost bude najvea mogua? Funkcija cilja je, dakle :
(max) = 1, 2 , 3 ,
-7-
uz ogranienje da suma izdataka za kupovinu svih dobara mora biti jednaka iznosu
raspoloivog dohotka potroaa. U ovom modelu nezavisno promenljive veliine su
dohodak potroaa (D) i cene dobara koje su predmet kupovine (1, 2 , 3 , ), dok je
koliina dobara koju potroa kupuje veliina na koju donosilac odluke moe uticati.
Nijedna teorija, ne samo u mikroekonomiji, nego i u drugim naukama nije
savrena. Njena korisnost se najbolje moe izmeriti sa aspekta mogunosti da objasni i
prognozira pojavu koju istrauje. Teorije su podlone stalnim promenama, dopunama,
korekcijama, pa ak i njihovom potpunom odbacivanju.
3. POZITIVNA I NORMATIVNA MIKROEKONOMIJA

Istraivanje i prognoza (projekcija) ekonomskih pojava ini sr mikroekonomske
analize. Objanjavanje i opisivanje pojava u mikroekonomiji se vri na bazi usvojenih
teorija, koje istovremeno slue kao osnova pri kreiranju mikroekonomskih modela na
osnovu kojih se vre ekonomske prognoze, odnosno ekonomske
projekcije.
Objanjavanje ekonomskih pojava i njihove projekcije u budunosti ine sadraj
pozitivne mikroekonomije.
Moderne drave vrlo esto interveniu na tritu. U zavisnosti od cilja koga ele
ostvariti one mogu primenjivati politiku maksimiziranja cena, minimiziranja cena,
pruati cenovne potpore ili odreivati proizvodne kvote, uvoditi uvozne dozvole ili
poveavati i uvoditi carinu, uvoditi ili poveavati poreze ili subvencije i sl.
Zadatak pozitivne mikroekonomije je da na osnovu usvojenih teorija definie i
objasni meru koju drava planira realizovati. Isto tako na bazi ekonomskih modela ona
treba da omogui kvantitativnu projekciju efekata planiranih i uvedenih dravnih mera
na ekonomski poloaj proizvoaa, ekonomski poloaj pojedinih ili svih kupaca, uticaj
preduzetih mera na obim prodaje i trinu cenu, visinu fiskalnih prihoda i rashoda
(izdataka) kojih drava moe imati u vezi sa merom koju preduzima ili eli preuzeti i sl.
Odgovori na ova i mnoga druga slina pitanja su u domenu pozitivne mikroekonomije i
od podjednakog su znaaja kako za dravne organe i institucije, tako i za preduzea i
potroae, jer efekti dravne regulacije u veini sluajeva tangiraju sve uesnike,
odnosno aktere na tritu (proizvoae, potroae, dravu i sl.). Za dravu kvantitativne
projekcije efekata su znaajne sa aspekta veliine prihoda i rashoda koje e imati pri
njihovoj primeni i sa aspekta legitimnosti cilja koji se njihovom primenom eli ostvariti
(sem dravnih prihoda ili davanja) u smislu da li se njihovom primenom eli pomoi
pojedinim kategorijama potroaa ili svim potroaima, pojedinim proizvoaima ili
svima njima zajedno. Projekcije efekata preuzetih dravnih mera za preduzea imaju
izuzetno veliki znaaj, jer one slue kao osnova pri preuzimanju njihovih akcija u
budunosti. Pozitivna mikroekonomija se ne bazira na opisu ponaanja i procenama
zasnovanim na vrednosnim sudovima. U tom smislu je ona nalik na prirodne nauke
(fiziku, astronomiju, biologiju, geologiju i sl.). Ekonomisti, ija se politika ubeenja u
velikoj meri razlikuju, saglasni su da e u sluaju kada vlada nametne porez na odreeni
-8-
Uvod
proizvod, cena tog proizvoda poveati. Normativno pitanje o tome da li je poeljno to
poveanje cene sasvim je druga stvar [9, str.11].
Normativna mikroekonomija se ne zadovoljava objanjenjima i predvienjima,
nego i davanjem odgovora na pitanje, ta je najbolje, odnosno koji pravac akcije rezultira
najboljim reenjem? Odgovori na pitanja kojima se bavi normativna mikroekonomija su
podjednako znaajni kako za dravu, tako i za pojedina preduzea. Ako drava eli,
primera radi, pomoi domaim proizvoaima, na raspolaganju ima vrlo irok spektar
mera, da minimizira cene, da uvede carinu ili uvozne kvote, uvede subvencije i sl.
Normativna mikroekonomija treba da je u stanju da kvantitativno izrazi efekte svake od
ovih mera ili neke njihove kombinacije na ekonomski poloaj proizvoaa i u skladu sa
definisanim ciljem uputi na izbor najbolje opcije.
Veina ekonomista ima svoja normativna stanovita. Najvei broj meu njima
zagovaraju odreena normativna reenja i daju preporuke normativne prirode. Meutim,
takva njihova uloga koja je savetodavna u smislu ta je poeljno uiniti u konkretnoj
situaciji, mora se odvojiti od uloge pozitivne mikroekonomije o moguim posledicama
izabranog pravca akcije. Savesni ekonomisti prave razliku izmeu svoje uloge strunog
savetnika u vezi sa pozitivnom ekonomijom i svog statusa obinog stanovnika koji se
zalae za odreene normativne izbore [9, str.12].
4. DIJAGRAMSKA TEHNIKA I MATEMATIKO REZONOVANJE

KAO OSNOVE MIKROEKONOMSKE ANALIZE
Korienje dijagramske tehnike predstavlja neophodan nain vizuelne
prezentacije mikroekonomskih fenomena i meusobne zavisnosti mikroekonomskih
pojava i veliina. Dijagramskom tehnikom se grafiki prikazuje:
Zavisnost potraivane koliine nekog dobra od visine njegove cene, dohotka
potroaa ili cena drugih dobara;
Zavisnost nivoa proizvodnje preduzea od koliine angaovanih varijabilnih
inputa;
Zavisnost ukupne, prosene i granine korisnosti potroaa od koliine dobara
koja se upotrebljavaju;
Zavisnost koliine proizvoda koju su proizvoai voljni da proizvedu od cene
tog dobra;
Zavisnost trokova proizvodnje od koliine proizvedenih dobara;
Zavisnost koliine nekog faktora proizvodnje koju su preduzea voljna da uposle
pri njihovim razliitim nivoima cena ( zavisnost potranje za nekim faktorom
proizvodnje od visine cene faktora);
Zavisnost ukupnog, prosenog i graninog prihoda preduzea od koliine
prodatih proizvoda i sl.
Ekonomske pojave izmeu kojih postoje odnosi meusobne zavisnosti su
pozitivne veliine ili eventualno veliine sa nultom vrednou, to implicira da grafiki
-9-
prikazi njihovih odnosa moraju biti locirani samo u prvom kvadrantu koordinatnog
sistema. Korienje grafikih prikaza predstavlja ne samo nunost, nego i daje posebnu
dra mikroekonomskoj analizi i razumevanju njenih zakonitosti i predmeta posmatranja.
Jedna stara kineska poslovica kae da slika vredi ko hiljadu rei. Odnosi zavisnosti
meu ekonomskim pojavama mogu biti vrlo razliiti, kako po karakteru, tako i po
intenzitetu. Dijagramska tehnika, koju emo obilato koristiti, prikazuje odnose zavisnosti
samo izmeu dve ekonomske veliine i vrlo je jednostavne strukture. Time se ne eli
negirati notorna istina da se ekonomske pojave nalaze u odnosima meuzavisnosti sa
mnogim drugim pojavama i da ti odnosi i grafiki prikazi konstruisani na osnovu njih
mogu biti jako kompleksni. elja nam je da korienjem jednostavnih grafikih prikaza i
jednostavnih algebarskih relacija zavisnosti ekonomskih fenomena, studentima koji
imaju posebnu averziju prema algebarskoj i geometrijskoj aparaturi pribliimo probleme
mikroekonomske analize.
Iz tih razloga su grafike prezentacije i algebarske formulacije zavisnosti
ekonomskih varijabila date u onoj meri u kojoj smo smatrali da je neophodno i potrebno.
Pristupi ekonomista pri istraivanju mikroekonomskih fenomena, to se korienja
dijagramske tehnike i literarnog rezonovanja, s jedne i sloene matematike aparature sa
druge strane tie, su jako razliiti. Neki od njih preferiraju korienje dijagramske
tehnike i literarnog rezonovanja kao fundamenata na kojima se zasniva kvalitetna
mikroekonomska analiza. Obino se pristupi analizi trita nesavrene konkurencije od
strane emberlina i takelberga u prvoj polovini prologa veka ocenjuju kao tipini
primeri mikroekonomskog rezonovanja ovakve vrste. No, ak i od strane autora, koji su
svoje analize prvenstveno zasnivali na matematikom rezonovanju, emberlinova,
takelbergova i jo neka slina istraivanja se ocenjuju kao mnogo blia realnosti iako su
dominantno zasnovana na dijagramskoj tehnici, uproenoj matematikoj analizi i
uoptenom rezonovanju [76, str. 3] .
Meutim, algebarske formulacije zavisnosti i na njima konstruisani matematiki
modeli i metodi predstavljaju nezaobilazni instrument pri formulisanju i reavanju
mikroekonomskih problema, jer pruaju mogunost da se identifikovani problemi
postave na jedan algebarski korektan nain. Svakako da matematike formulacije i na
njima zasnovani mikroekonomski modeli predstavljaju nezaobilazan instrument u
mikroekonomskoj analizi jer pruaju mogunost algebarski racionalnog postavljanja
problema. No, svi oni uproeno preslikavaju ekonomsku realnost, jer se uglavnom
zasnivaju na nekim neodrivim pretpostavkama ili postavkama koje u praksi ne mogu
biti verifikovane. Mikroekonomska analiza optereena prevelikom upotrebom
matematikih formulacija, modela i metoda, odnosno preterani matematiki terorizam
moe potencirati znaaj matematike korektnosti pri reavanju nekog mikroekonomskog
problema, a zapostaviti kvalitet i odrivost pretpostavki na kojima se one zasnivaju. Kao
to preveliko literarno rezonovanje, kao jedan od moguih pristupa istraivanju i
prognozi ponaanja ekonomskih subjekata, moe imati malu upotrebnu vrednost, tako i
zasnivanje istraivanja na iskljuivo matematikim formulacijama ne mora biti od velike
koristi.
- 10 -
Uvod
5. ULOGA TRITA U SAVREMENIM EKONOMIJAMA

Uloga trita u sistemu trine ekonomije u tesnoj je sprezi sa ulogom i znaajem
kojeg ima razmena u sistemu drutvene reprodukcije. Prodavci (preduzea koja prodaju
svoje proizvode i usluge, radnici koji iznajmljuju svoje usluge rada i vlasnici sredstava
koji nude svoj kapital i zemlju) svoje proizvode ili usluge prodaju onima kojima su
potrebni, odnosno kupcima (potroaima koji kupuju proizvode i usluge radi
zadovoljenja svojih potreba) i preduzeima koja proizvodne inpute (rad, kapitalna
dobra i zemlju) kupuju ili unajmljuju radi proizvodnje dobara ili usluga. U robnoj
privredi razmena se vri uz posredovanje jedne specifine robe koja se naziva novac.
Odnosi meu kupcima i prodavcima u savremenim privredama imaju karakter robnonovanih odnosa. U privredama koje se karakteriu robnim karakterom proizvodnje,
izraenom drutvenom i tehnikom podelom rada, kao i odreenim stepenom
autonomije prodavaca i kupaca pri donoenju odluka, trite predstavlja jedan od
najvanijih segmenata njihovog okruenja. I kupci i prodavci trpe uticaj trinog
okruenja, kao to i svojim odlukama mogu na to okruenje i uticati.
Trite se moe definisati na vrlo razliite naine. Na niim stepenima razvoja
robne proizvodnje trite je oznaavano kao mesto na kome su dobra prodavana i
kupovana, odnosno prostor gde su se kupci susretali sa prodavcima. Ovakav tretman
trita je ve poodavno izgubio na znaaju, jer se na dananjim tritima komercijalne
transakcije mogu obavljati i bez dopreme robe na mesto kupoprodaje, kao i bez fizikog
prisustva kupca i prodavca.
Pri definisanju trita i moguih naina njegovog klasifikovanja treba uvaiti
ciljeve koji se takvim pristupom ele postii. Za potrebe nae analize trite se moe
definisati kao odreeni prostor, na kome se u odreenom vremenskom periodu, pod
uticajem snaga ponude i potranje, odnosno kupaca i prodavaca vri proces razmene
dobara po cenama koje imaju tendenciju da se formiraju kao ravnotene.
Granica jednog trita, kao skupa prodavaca i kupaca koji putem meusobnog
delovanja odreuju cene, je odreena njegovom veliinom. Veliinu trita treba
posmatrati sa prostornog, odnosno geografskog i predmetnog, odnosno aspekta
asortimana proizvoda. Geografska dimenzija trita definie geografske granice unutar
kojih treba ukljuivati prodavce i kupce, dok predmetna dimenzija treba da definie
asortiman proizvoda koji ini dato trite. Svako trite mora imati i svoju vremensku
dimenziju, odnosno za koji se interval vremena ono posmatra. Primera radi, ako
govorimo o tritu grejnih tela moramo znati koje emo kupce i prodavce ukljuiti s
obzirom na njihovu teritorijalnu lociranost i koji e proizvod, odnosno asortiman biti
ukljuen, da li e to biti samo grejna tela na elektrini pogon ili sva grejna tela nezavisno
od izvora energije koji se za njihov pogon koristi. U praksi je vrlo teko odrediti veliinu
trita. Posto je trite mesto na kome se formiraju cene, najadekvatniji pristup pri
dimenzioniranju njegove veliine bi trebao biti usmeren prema trinim cenama. Ako su
cene nekog proizvoda na razliitim geografskim lokalitetima jednake ili imaju istu
tendenciju promene, odnosno ako cene odreenog skupa proizvoda jednake ili
- 11 -
fluktuiraju u istom smeru i istim intenzitetom ima smisla takvo trite tretirati kao jednu
celinu. U protivnom, u pitanju su razliita trita.
Klasifikovanje trita se moe vriti na vrlo razliite naine, zavisno od
kriterijuma koji se koristi za diferenciranje. U ekonomskoj literaturi uglavnom
dominiraju sledei aspekti klasifikovanja trita:
Prema kriterijumu geografskog prostora na kome se vri razmena roba i usluga
sva se trita mogu podeliti na lokalna, regionalna i svetsko trite;
Prema kriterijumu obima prometa koji se na tritima ostvaruje sva se trita
klasifikuju u dve grupe: trite na malo i trita na veliko;
Prema kriterijumu vrste robe koja je predmet prometa pravimo evidentnu razliku
izmeu trita automobila, trita penice, trita bakra, trita zlata, trita
novca, trita kapitala i sl.
Prema kriterijumu namene proizvoda koji je predmet kupoprodaje sva se trita
dele na: trita proizvoda finalne potronje (trita outputa) i trita proizvoda
proizvodne potronje (trita proizvodnih inputa, odnosno trita faktora
proizvodnje);
Prema kriterijumu stepena slobodnog delovanja zakona ponude i potranje
pravimo razliku izmeu slobodnog (nekontrolisanog) i regulisanog
(kontrolisanog, odnosno dirigovanog) trita;
U zavisnosti od toga da li je trini materijal neki fiziki proizvod i usluga ili je
to pak novac (efektiva ili kapital) trita se dele na robna i novana.
Nijedna od navedenih klasifikacija trita ne zadovoljava potrebe
mikroekonomske analize i samo delimino objanjava pitanja koja su vezana za
deskripciju i prognozu mikroekonomskih pojava i ekonomskog ponaanja trinih aktera.
Za potrebe mikroekonomske teorije i analize, tipologiju trita treba vriti sa nekih
drugih aspekata, gde bi intenzitet veze izmeu prodavaca i kupaca i njihov uticaj na
trinu cenu predstavljao dominantno odredite na bazi kojih se pojedini oblici trita
meusobno razlikuju. Koliki znaaj za analizu trinih fenomena ima izbor kriterijuma
koji se mogu koristiti za klasifikaciju trita najbolje nam govori injenica da u okviru
mikroekonomske teorije postoji jedna posebna oblast, morfologija trita, koja se bavi
razvrstavanjem trita u pojedine tipove ili oblike.
Iako emo problemu izbora kriterijuma za klasifikaciju trita sa aspekta
mikroekonomske analize posvetiti posebnu panju u IV delu ove knjige, napominjemo
da najvei znaaj meu njima imaju klasifikacije trita u etiri oblika:
trite savrene konkurencije;
trite ograniene konkurencije;
trite oligopola i
monopolsko trite.
Trini mehanizam svojom voljom ne kreira niko od uesnika na tritu i van
njega. To je sistem cena koji funkcionie spontano i kontinuirano. Trite ima izuzetno
veliki znaaj ne samo sa stanovita onih subjekata koji se na njemu nalaze, ve i za
potencijalne kupce i prodavce. Naveemo samo neke od pozitivnih strana trita:
- 12 -
Uvod
Trite ima izuzetno veliki, a u nekim sluajevima presudan, znaaj pri

odreivanju lokacije preduzea, jer njegova blizina kupcima ili sirovinskim i
energetskim izvorima u velikoj meri utie na visinu transportnih trokova i
ekonominost budue proizvodnje, bolje poznavanje potreba i elja potroaa,
brzinu distribucije proizvoda do potroaa ili sirovina do preduzea (ovaj faktor
dobija posebno na znaaju ako je u pitanju lako kvarljiva roba ili sirovine
kabastog oblika) i sl.
Trite omoguava prilagoavanje proizvodnje potrebama i eljama potroaa i
usmeravanje proizvodnje, kako u pogledu koliine tako i u pogledu asortimana,
prema identifikovanim potrebama potroaa
Trite kroz konkurenciju prodavaca stimulie njihove napore na poboljanju
kvaliteta proizvoda, poveanju produktivnosti, snienju trokova, poveanju
rentabilnosti i uopte naporu ka boljem trinom pozicioniranju. Ono stimulie i
podstie primenu novih organizacionih, kadrovskih i tehnolokih reenja kod
proizvoaa
Trite ima presudan uticaj na dimenzioniranje proizvodnih i prodajnih
kapaciteta, stimulie specijalizaciju, kooperaciju i integraciju preduzea.
No, sve ovo ne znai da je trini mehanizam savren i da nema nedostataka i

mana. Postoje odreena podruja drutvenih i privrednih delatnosti koja se ne mogu
prepustiti iskljuivo delovanju trinog mehanizma. Trini mehanizam ima i odreenih
protivurenosti i one mogu biti uspeno reene samo netrinim (dravnim)
instrumentima. Naveemo samo neke od negativnih strana trita:
Trite produbljuje socijalnu nejednakost izmeu pojedinaca i pojedinih
socijalnih slojeva;
Trini mehanizam, ako se ne kontrolie, moe izazvati sukob izmeu
pojedinanih i drutvenih interesa;
Neravnomernost u razvijenosti pojedinih geografskih regiona ili pojedinih
privrednih grana ili oblasti u okviru odreene nacionalne ekonomije.
Adam Smit, autor dela Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, se smatra
ocem moderne ekonomije, a njegovo delo popularno nazvano Bogatstvo naroda (l776
god.) poetak savremene ekonomije kao posebnog i ozbiljnog akademskog predmeta.
Smit je bio oduevljen time to je u privrednom sistemu uoio neku regularnost i red. On
je proklamovao princip nevidljive ruke koja vodi svakog pojedinca ka ostvarenju
njegovih sebinih individualnih interesa. Delujui na ovakav nain sistem nevidljive
ruke maksimizira i zadovoljstvo svih ostalih uesnika, tako da je meanje drave u
privredne procese ne samo beskorisno, nego i kontraproduktivno. Smit svoj pristup
ekonomskim problemima zasniva na privatnom preduzetnitvu i savrenoj konkurenciji.
Model savrene konkurencije, ni u stvarnosti ni u univerzitetskoj literaturi nije mogao
izdrati test vremena. Cinik [70, str. 48] bi o savrenoj konkurenciji mogao rei ono to
je Bernard ou rekao za hrianstvo: jedina nevolja sa savrenom konkurencijom je to
nikada nije bila u praksi primenjena. Istoriari ekonomske misli se spore oko toga da li je
ikada bilo savrene konkurencije. Realni pogledi danas ukazuju da moderne ekonomije
ne funkcioniu samo na principima trinog fundamentalizma, ve i na manjem ili veem
- 13 -
uplitanju drave u privredna kretanja. S toga je pravilnije moderne i razvijene ekonomije
pojmovno identifikovati sa meovitim ekonomijama. Sve se one karakteriu nekim
dvojstvom slobodnog preduzetnitva i dravnog intervencionizma.
6. EKONOMSKA ULOGA DRAVE
Trite predstavlja jedan od najznaajnijih segmenata svake privrede. Na njemu
se odvija utakmica izmeu nosilaca privrednih aktivnosti, izmeu
pojedinih
proizvoaa, izmeu pojedinih potroaa i izmeu potroaa sa jedne i proizvoaa sa
druge strane. Na tritu se realizuju izbori koje potroai ine pri kupovini i na taj nain
vri usmeravanje proizvodnje. Na njemu prodavci stiu svoje prihode koji im slue za
kupovinu proizvodnih inputa (sluaj preduzea), odnosno stiu prihode koje koriste za
kupovinu dobara kojima zadovoljavaju svoje potrebe (sluaj potroaa).
Meutim, trite nije idealan element privrednog sistema i najee nije savreni
oblik alokacije proizvodnih faktora i alokacije raspoloivog dohotka. Realna trita su
najee nesavrena i sistem trine ekonomije je vrlo esto naruen uticajem raznih
elemenata imperfektnosti od monopola, oligopola do postojanja razliitih oblika
ograniene (nesavrene, impefektne) konkurencije. Meu klasinim nedostacima
trinog mehanizma treba ubrojati i nezaposlenost, socijalna raslojavanja, inflaciju,
neravnomernosti u razvoju, ugroavanje ivotne sredine i sl. Reenja za otklanjanje
defekata u delovanju samo trinog mehanizma iznalaze se u veem ili manjem uplitanju
drave na trite.
U savremenim modernim trinim ekonomijama drava ima vlasnitvo nad
odreenim preduzeima i regulie ponaanje onih privatnih preduzea koja se bave
delatnostima koja su od posebnog znaaja za dravu i koje jednostavno ne mogu biti
preputene uticaju samo trinog mehanizma, kao to su odreena preduzea koja se
bave pruanjem komunalnih usluga, preduzea za distribuciju elektrine energije i gasa,
kompanije koje pruaju telefonske ili eleznike usluge i sl. Drava troi velike svote
novca na izvoenju javnih radova i izgradnju krupnih infrastrukturnih objekata i
stimulisanje istraivako-razvojnih aktivnosti i sl. Kada se govori o ulozi drave u
funkcionisanju savremenih ekonomija i njihovih privreda onda se pod tim podrazumeva
njena uloga u propisivanju pravila ponaanja, u donoenju i implementaciji razliitih
zakonskih projekata i potovanju institucije ugovora. Njena posebna uloga se ogleda u
tome to njeni organi i institucije naplauju razliite dabine od graana i preduzea po
osnovu poreza, carina i sl., iz ega se alimentiraju njeni prihodi koji slue za pokrie
dravnih rashoda, izmeu ostalih i oni koji se odnose na razna davanja siromanima i
nemonima. Drava se vrlo esto javlja i u ulozi kupca mnogih proizvoda, ime stvara
odreene rezerve, koje u pogodnom trenutku iznosi na trite i prodaje ih. Time ona
svojim potezima direktno utie na pomeranje krive ponude i potranje, a preko njih i na
visinu trine cene.
Kada govorimo o ulozi drave u savremenim ekonomijama mi pod tim
prvenstveno podrazumevamo njeno obavljanje odreenih ekonomskih funkcija i
ostvarenje odreenih ekonomskih ciljeva kao to su:
- 14 -
Uvod
postizanje ekonomske stabilnosti;

promovisanje i obezbeenje ekonomske pravednosti i
obezbeenje ekonomske efikasnosti.
Jedna od najznaajnijih ekonomskih funkcija savremene drave je obezbeenje

odgovarajue ekonomske stabilnosti. Brz i stabilan privredni razvoj drava moe postii
korienjem svoje monetarne, fiskalne i uopte finansijske moi i efikasnom primenom
raznih mera i instrumenata makroekonomske politike (politikom uvoznih kvota i
carinskih ogranienja, poreskom politikom, politikom kursa nacionalne valute i sl.)
Druga izuzetno znaajna uloga drave se ogleda u promovisanju i obezbeenju
ekonomske pravednosti. Da bi ovaj cilj ostvarila drava mora da pribavi dovoljno
sredstava za finansiranje javnih dobara i za redistribuciju dohotka. Sredstva pribavlja po
osnovu carina, oporezivanja plata i profita, iz poreza na promet dobara i imovine se
najveim delom koriste za finansiranje javnih dobara. Za razliku od drugih vrsta dobara
gde trite uspostavlja ekvivalentnost u razmeni, kod javnih dobara te ekvivalentnosti
nema, pa je trini mehanizam nemoan da adekvatno rei problem njihove proizvodnje i
potronje. Pored toga, u drutvu postoje pojedinci i razne socijalne grupe koje ne
ostvaruju nikakav dohodak ili ostvaruju dohodak koji nije dovoljan za oporezivanje.
Stoga drava mora imati efikasan sistem redistribucije, odnosno transfera dohotka na ove
socijalne kategorije kako bi se postigao odreeni stepen socijalne pravednosti, odnosno
neki minimum prihoda dovoljan za zadovoljenje biolokih i ekonomskih potreba ovih
slojeva drutva. Pomo starijim i hendikepiranim licima, osobama sa malom decom,
nezaposlenima su samo neki od poteza drave u pravcu sprovoenja naela ekonomske
pravednosti.
Iz vrlo irokog repertoara mera kojih savremene drave preuzimaju radi
obezbeenja ekonomske efikasnosti najvei znaaj imaju:
Mere na spreavanju monopola i monopolskog ponaanja;
Mere usmerene ka spreavanju prelivanja dohotka i trokova;
Mere u onim segmentima gde privatna preduzea nemaju interesa ili gde se ti
sektori iz razloga efikasnosti privatnim preduzetnicima ne mogu prepustiti, kao
to je stvaranje i odravanje javnih dobara, zatita ivotne sredine od zagaenja i
sl.
.
- 15 -
- 16 -
PRVI DEO
RACIONALNO PONAANJE
POTROAA
Kada je cena penice preterano visoka, onda su samo bogati ljudi u

stanju da je plate. Siromani e se morati zadovoljiti raenim hlebom,
kao to jo uvek ine u siromanim zemljamaKada cena nekog
dobra raste, prirodno je da u ja pokuati da potronju tog dobra
supstituiem drugim dobrima
Kada cena raste ja sam stvarno siromaniji nego to sam bio pa je
prirodno da u smanjiti potronju veine artikala koje obino troim
budui da se oseam siromanijim i raspolaem manjim realnim
dohotkom.
Paul A. Samuelson
I
TEORIJE VREDNOSTI
Mikroekonomska teorija se bavi izuavanjem ponaanja pojedinanih privrednih
subjekata: pojedinaca i domainstava kao potroaa, preduzea kao proizvoaa i
drave koja merama iz svoje nadlenosti utie na ponaanje potroaa i preduzea. Pri
donoenju svojih odluka pojedinani subjekti (potroai i preduzea) se ponaaju na
ekonomski racionalan nain. Pri alternativnom odluivanju oni uvek favorizuju onu
alternativu koju vie vrednuju, odnosno vie ele. Tako proizvoai meu dostupnim
alternativama reavanja nekog problema biraju onu koja u veoj meri doprinosi
njihovom ukupnom profitu, dok potroai biraju alternativu koja je za njih poeljna.
Potroai, kao privredni entiteti, imaju itav spektar potreba koje su voljni da
zadovolje. U uslovima ogranienih resursa kojima se potrebe mogu
zadovoljavati(ograniene svote novca kojom raspolau i pomou koje se potrebe
kupovinom razliitih dobara mogu zadovoljiti) potroai imaju razliite izbore. Problem
pred kojim se oni u takvim okolnostima nalaze se sastoji u davanju odgovora na pitanje
koje od potreba zadovoljiti, korienjem kojih proizvoda to uiniti i u kom intenzitetu to
uini. Potrebe se mogu zadovoljavati korienjem proizvoda i usluga kojih proizvode
neki drugi i koji imaju svoju cenu i predstavljaju ekonomska dobra. Mikroekonomija
treba da prui pouzdan odgovor na pitanje, ime se potroai rukovode pri svom izboru i
kako e se njihov izbor menjati ako doe do promene u ekonomskom okruenju, ako se
promeni njihov dohodak ili cene dobara pomou kojih se potrebe zadovoljavaju. Od
pravilnog odgovora na ovo pitanje zavisi i razumevanje ne samo postojeeg ponaanja
potroaa, ve i projekcija njihovog budueg delovanja pri promeni onih varijabila koje
determiniu takvo ponaanje. Problem izbora alternativa koje stoje pred potroaima
(kao i pred proizvoaima) je za mikooekonomsku teoriju od izuzetno velikog znaaja.
Stoga i miljenje mnogih ekonomskih teoretiara, a meu njima i najveih autoriteta u
ekonomskoj nauci, da mikroekonomija (pa ak i celokupna ekonomska nauka) za
predmet svog istraivanja ima problem izbora, dobija posebno na znaaju.
Svaki pojedinac u toku odreenog vremenskog perioda donosi itav niz vrlo
razliitih i znaajnih ekonomskih odluka. Da li da kupi jedan ili drugi proizvod? Da li da
kupi novi proizvod ili utroi dodatno vreme i napor u traganju za proizvodom koji je
ranije koristio? Na kupovinu kojih dobara da utroi svoju mesenu zaradu i kako
odluuje o tome koji e njen iznos potroiti u tom vremenskom periodu, a koji e odloiti
(tedeti) za kasnije? Da li da koristi sopstveni auto ili alternativni gradski prevoz i sl.?
-19-
Jasno je da izmeu potrebe, kao jednog psihikog stanja pojedinca, kao
postojanje oseaja pomanjkanja neega i dobra ijim se korienjem ona zadovoljava
postoji neka kauzalna veza. Proizvod e biti korien ako otrica strasti u formi oseaja
nedostatka neega bude ublaena ili potpuno eliminisana. Zato dobra imaju svoju
vrednost. Pitanje koje se pred ekonomskom teorijom postavlja glasi: ta je to to
determinie vrednost dobara, odnosno ta ini supstancu vrednosti i gde se ona stvara?
Sa stanovita vrste teorijskog pristupa problemu vrednosti robe i tumaenju
njenog porekla i supstance koja je komponuje, u ekonomskoj literaturi se mogu
prepoznati dva sustinski razliita teorijska pristupa:
Pristup teorije radne vrednosti i
Pristupi teorija subjektivne vrednosti.
Iako su se oba teorijska pristupa tumaenju vrednosti robe pojavila skoro
istovremeno i uporedo se razvijala gotovo puna dva veka, sa pravom moemo
konstatovati da modernu mikroekonomsku teoriju u svetu karakterie dominantno
prisustvo subjektivnog pristupa tumaenju fenomena vrednosti. Teoriju radne vrednosti
emo samo radi kompletnosti prikaza teorijskih pristupa tumaenju vrednosti robe
obraditi.
1. TEORIJA RADNE VREDNOSTI
Teorija radne vrednosti, vrednost robe tretira kao njeno objektivno svojstvo, koje
je potpuno nezavisno od subjektivnih procena pojedinaca i njeno poreklo vide u
proizvodnji. Kako u svom embrionalnom tako i u svom izuzetno razvijenom obliku,
teorija radne vrednosti stoji na stanovitu da je ljudski rad jedini stvaralac i merilo
vrednosti roba. Ova teorija ima jako dugu istorijsku tradiciju, od Viliema Petog, kao
prvog istaknutog ekonomiste ovog pravca, preko Adama Smita, Davida Rikarda, Dona
Stjuarta Mila, Dejmsa Mila, do Karla Marksa i postmarksovaca. Iako je njihov
pojedinani doprinos razvoju ekonomske teorije bio razliit, kao to je bio razliit i
njihov pristup definisanju samog pojma vrednosti, sve ove pisce je odlikovalo objektivno
tumaenje vrednosti i njihova panja nije bila usmerena na individualna ocenjivanja i
subjektivne ideje o vrednosti. Njihovo opte miljenje je bilo da je vrednost odreena
objektivnim snagama koje deluju mimo pojedinaca [65, str 32].
Vrednost neke robe, po teoriji radne vrednosti, je odreena koliinom drutveno
potrebnog radnog vremena utroenog za njenu proizvodnju. Samu supstancu vrednosti
ini koliina opredmeenog apstraktnog ljudskog rada koja je u njoj sadrana. Poto se
pri proizvodnji nekog dobra od strane razliitih proizvoaa koliine uloenog
individualnog rada svakog od njih meusobno razlikuju, te razliite koliine se na tritu
pod uticajem ponude i potranje svode na drutveno potreban rad, odnosno razliita
individualna vremena proizvodnje na drutveno potrebno vreme.
Da bi neko dobro moglo da se razmenjuje na tritu, odnosno da bi ono moglo da
dobije prometnu vrednost potrebno je, po predstavnicima teorije radne vrednosti, da ima
upotrebnu vrednost. Pod upotrebnom vrednou dobra predstavnici ove teorije
- 20 -
Teorije vrednosti
podrazumevaju njegovo svojstvo da moe zadovoljiti neku ljudsku potrebu, odnosno
njegovu korisnost. Koncept korisnosti dobra predstavnici radne teorije vrednosti ne
odbacuju, ali na njegovim postavkama ne grade fundamente svoje teorije, obzirom da je
tretiraju kao objektivno svojstvo robe, kao neto to robe imaju po svojoj definiciji i to
nije uslovljeno subjektivnim stavovima pojedinca kao nosioca potranje. Ovakav pristup
fenomenu vrednosti ne iskljuuje znaaj potreba i elja potroaa, ali im daje
drugorazredni znaaj u odnosu na proizvodnju i objektivne injenice i opte drutvenoekonomske uslove.
U procesu obrazovanja cena na tritu potrebe potroaa su potpuno bezline.
Kao psiholoko stanje oseaja pomanjkanja neega one svoju trinu legitimaciju
dobijaju samo putem izbora dobara pomou kojih se mogu zadovoljiti. Sam izbor je
determinisan cenama dobara i visinom dohotka potroaa. Po predstavnicima teorije
radne vrednosti izmeu stvarnih potreba i njihovog trino verifikovanog dela, putem
potranje, postoje vee ili manje razlike. Samo one potrebe i u onom svom delu iza
kojih postoji plateno sposobna potranja utiu na vrednost.
2. TEORIJA MARGINALNE KORISNOSTI

Nasuprot teoriji radne vrednosti, polaznu taku teorija subjektivne vrednosti ini
pojedinac i njegove potrebe i da korisnost nekog dobra predstavlja subjektivnu
kategoriju, koja zavisi od samog pojedinca i mesta, vremena i okolnosti pod kojima je
dobro raspoloivo. Korisnost, kao subjektivno zadovoljstvo koje pojedinac dobija od
potronje i kupovine nekog dobra je determinanta vrednosti tog dobra i fundament na
kojoj se baziraju sve varijante teorije subjektivne vrednosti.
U okviru ovog teorijskog koncepta vrednosti, uprkos zajednikoj polaznoj
postavci da supstancu vrednosti robe ini korisnost, pojedini pristupi se meusobno
razlikuju po tome da li je korisnost mogue kvantitativno izraziti u nekim jedinicama
mere ili ne, odnosno da li je za reenje problema optimuma kupovine i potroaevog
izbora potrebno korisnost izmeriti ili ne. Teorijski pravac u okviru teorija subjektivne
vrednosti koji pri reenju problema potroaevog izbora potencira nunost merenja
korisnosti naziva se kardinalistikim pravcem. Njegovu osnovu ini teorija marginalne
korisnosti. Teorijski pravac u okviru teorija subjektivne vrednosti koji pri reenju
problema optimuma kupovine i potronje smatra da korisnost nije potrebno kvantitativno
izraavati naziva se ordinalistikim pravcem (teorija indiferentnosti).
2. 1. Geneza teorije marginalne korisnosti

Ekonomska literatura na Zapadu stoji na stanovitu da se sa pojavom radova
Stenli Devonza u Engleskoj i Karla Mengera u Austriji 1871 god., radna teorija
vrednosti poinje sve vie naputati, pa se o njima, kao i o Varlasu koji se neto kasnije
pojavio govori kao o osnivaima teorije subjektivne vrednosti. Protagonistima ove
- 21 -
teorije je zajedniko da supstancu vrednosti robe i njeno poreklo vide, ne u koliini
opredmeenog apstraktnog ljudskog rada i u proizvodnji, ve u korisnosti koju dobra
pruaju potroaima i njihovoj potronji. S obzirom da marginalna (granina) korisnost
ini okosnicu njihovog uenja, itav je ovaj teorijski pravac u ekonomiji nazvan
marginalizmom ili teorijom granine korisnosti.
Doprinos njegovom inicijalnom teorijskom uobliavanju dali su mnogi
ekonomisti, koji se u literaturi obino svrstavaju u etiri koherentne kole ili grupe:
Engleska kola (Devonz, Edzvot, Marsal),
Beka kola (Menger, Vizer, Bem-Baverk),
Lozanska kola (Varlas, Pareto) i
Anglosaksonska kola (Fiser, Klark).
Da li je sa pojavom Devonza, Mengera i Varlasa prvi put u istoriji ekonomske
misli dolo do naputanja klasinih koncepata u tumaenju vrednosti robe i da li je
odreivanje vrednosti robe na bazi subjektivnih ocena pojedinaca o njihovoj korisnosti
doista inovacija ove trojice ekonomista? Veliki antiki mislilac i filozof Aristotel se
moe shvatiti kao daleki prethodnik Devonza, Mengera i Varlasa, jer je on meu
prvima uveo subjektivne elemente pri tumaenju fenomena vrednosti robe. Po njemu
vrednost nekog dobra moemo najbolje prosuditi ako ga izgubimo iz date grupe dobara
ili ako ga njoj dodamo.
No, i ako Aristotela ostavimo po strani, subjektivno tumaenje vrednosti robe
bilo je svojstveno i italijanskim i francuskim ekonomistima 18 veka. Takve su stavove
zastupali Montanari, Galiani, Tirgo, Kondijak i drugi. Svi oni vrednost dobara baziraju
na korisnosti i subjektivnim stavovima pojedinca, to je bilo u suprotnosti sa shvatanjima
predstavnika klasine kole. Vrednost nekog dobra opada ili raste u zavisnosti od potrebe
pojedinca i intenziteta njenog zadovoljenja. Svaka potreba, ako biva zadovoljavana slabi
po intenzitetu, pa im se postigne puna njena zasienost, ona se vie i ne osea. Iako
postoji odreeni redosled u zadovoljenju potreba prema njihovom intenzitetu
ispoljavanja, im osnovne (urgentne, najintenzivnije) potrebe budu i delimino
zadovoljene, u prvi plan izbijaju potrebe koje su manje jake u odnosu na prethodne, a
koje dotada uopte nisu bile zadovoljavane.
Ni najvei zastupnici ove teorije nisu mogli a da ne primete da izmeu korisnosti
i vrednosti ne mora postojati strogi kauzalitet, u smislu da vea korisnost znai i veu
vrednost i obratno. Da bi ovaj problem reili oni su u svojim teorijskim pristupima
koristili pojam retkosti, koga definiu kao odnos izmeu raspoloive koliine nekog
dobra i koliine koja se koristi radi zadovoljenja potrebe. Ovaj raskorak izmeu
korisnosti i vrednosti u ekonomskoj literaturi je poznat kao ekonomski paradoks.
Galijani ga je pokuao reiti primenom koncepta retkosti. Vazduh i voda, koji su veoma
korisni za ljudski ivot, nemaju vrednost jer nisu retki, dok vrea peska iz Japana, iako
retka stvar sa malom korisnou je gotovo bezvredna. Pojam korisnosti nije inherentan
stvarima kao takvim, nego zavisi od vremena, mesta i okolnosti u kojima je dobro
raspoloivo.
Poto na vrednost dobra utiu dva elementa, njegova korisnost i retkost, kako
doneti sud o vrednosti neke stvari koja je korisnija a manje retka u odnosu na stvar koja
je manje korisna ali rea? Najistaknutiji ekonomista u okviru ove grupe Tirgo prihvatio
- 22 -
Teorije vrednosti
se zadatka da izmeri ulogu korisnosti i retkosti kao determinanti vrednosti dobara i da na
bazi tako postavljene teorije korisnosti objasni cene i trine odnose. Po njemu ovek je
opta mera vrednosti i celokupnu analizu Tirgo bazira na ispitivanju kategorija
korisnosti, upotrebne vrednosti i prometne vrednosti. Da se korisnost pojavi dovoljan je
neki izolovani pojedinac, koji primenjuje svoje pojedinane sposobnosti na konkretno
dobro i koga on moe traiti, izbegavati ga ili biti prema njemu ravnoduan. Dobro moe
imati vrednost samo onda ako ga pojedinac eli. Upotrebna vrednost podrazumeva izbor
izmeu vie korisnih dobara i podrazumeva poreenje i hijerarhiju elja. Za ocenu
upotrebne vrednosti dovoljan je pojedinac upuen sam na sebe, dok je za odreivanje
prometne vrednosti neophodno prisustvo najmanje dve osobe koje sueljavaju svoje
zahteve i zakljuuju pogodbu.
2. 2. Polazne postavke teorije marginalne korisnosti
Teorija marginalne korisnosti, kao uostalom i druge teorije subjektivne vrednosti,

pri objanjavanju problema potroaevog izbora i vrednosti robe, polazi od nekih
opteprihvaenih pretpostavki:
Osnovna pretpostavka od koje se polazi je da dobra koja su predmet
potroaevog izbora i kojih potroa eli koristiti radi zadovoljenja svojih
potreba predstavljaju ekonomska dobra i da imaju svoju cenu. Slobodna dobra
(voda, vazduh i sl.) su izvan ove analize, poto je potraivana koliina ovih
dobara manja od njihove raspoloive koliine u prirodi, pa ih pojedinci u
odsustvu cenovnog ogranienja (jer su besplatna) mogu koristiti u koliinama
koja im se prohte.
Druga vrlo bitna pretpostavka ekonomske prirode je da potroa raspolae
ogranienom svotom novca za zadovoljenje svojih potreba, odnosno da on ima
ogranien dohodak. Normalno je oekivati da ova pretpostavka predstavlja
ekonomsku realnost, jer se u protivnom problem izbora ne bi ni postavljao i
potroa bi u celosti mogao zadovoljiti sve svoje potrebe.
Trea vana pretpostavka pri objanjenju potroaevog izbora je pretpostavka o
njegovom suverenom ponaanju. Ona polazi od toga da je potroa koji je
suoen sa datim dohotkom i cenama dobara koje su predmet njegovog izbora
potpuno autonoman pri odluivanju o tome koje e potrebe zadovoljavati i
korienjem kojih proizvoda i usluga. Ovakve njegove odluke se legitimiu na
tritu i njih sledi proizvodnja. To znai da u potronji pojedinaca proizvodnja
nalazi svoje ekonomsko opravdanje. Uostalom i krajnji cilj i smisao proizvodnje
je dobiti proizvod ijim e korienjem biti zadovoljena neka ljudska potreba i
elja. Potroai, kao ekonomski agensi, se javljaju u ulozi regulatora ne samo
proizvodnje, nego i celokupnog ekonomskog ivota u privredama trinog tipa.
Postavlja se pitanje u kojoj je meri postavka o suverenosti potroaa realno
fundirana i da li se u dananjim uslovima moe govoriti o potroaevoj
apsolutnoj suverenosti? Svakako ne. U odreenim sluajevima drutvo je
primorano da primenom razliitih mera ograniava suverenitet potroaa i utie
na njihovu slobodu odluivanja pri izboru. Takav je sluaj sa dobrima ija je
- 23 -
- 24 -
potronja tetna za kupce, ostale pojedince ili izaziva neke druge negativne
posledice ili neeljene efekte (cigarete, opojne materije, alkohol i sl.). Pored
zabrana i ogranienja u korienju odreenih proizvoda koja su pravnom
regulativom sankcionisana, postoje i druge realne ekonomske situacije koje
ograniavaju i naruavaju suverenitet potroaa, kao to su krupne
multinacionalne i transnacionalne korporacije, nacionalni monopoli, razna
udruenja proizvoaa i intenzivne marketinke aktivnosti raznih kompanija.
Delovanjem ovih institucija ograniava se potroaev izbor ili se potroa
intenzivnom reklamom i propagandom navodi da kupi ono to preduzea ele
prodati, a ne ono to potroai ele kupiti. Pristalice koncepta suverenosti
potroaa polaze od stava da je ekonomski racionalno i opravdano da
marketinki orijentisana preduzea velike svote novca koje troe u svojim
intenzivnim marketinkim naporima u cilju nametanja proizvoda usmeravaju u
istraivanje elja i potreba potroaa i usmeravanju proizvodnju ka onim
dobrima koje potroai ele.
etvrta bitna pretpostavka problema izbora potroaa po zastupnicima teorija
subjektivne vrednosti, pa stoga i teorije marginalne korisnosti, je ona koja polazi
od ekonomski racionalnog ponaanja potroaa. Sutina ove postavke je da
potroa koji je suoen sa datim cenama dobara koja su predmet izbora i datom
svotom novca koju eli pri kupovini utroiti, tei da ostvari najvei mogui
stepen zadovoljenja svojih potreba, odnosno najveu korisnost ili zadovoljstvo.
Ova postavka je potpuno u skladu sa osnovnim ekonomskim naelom, da svaki
pojedinac pri datim ulaganjima eli da ostvari maksimalno mogue efekte,
odnosno da date efekte eli da ostvari sa to manjim ulaganjima. Ovo
podjednako vai i za potroae, kao i za proizvoae. Sa aspekta potroaa, koji
su i predmet analize u ovom poglavlju, ulaganja se kvantitativno mogu izraziti
koliinom novca koju potroa eli utroiti pri kupovini razliitih dobara,
vremenom potrebnim za kupovinu ili naporom koji se pri kupovini mora uiniti.
Mi emo taj proces ulaganja kvantitativno meriti koliinom novca koja
potroau stoji na raspolaganju pri kupovini. S druge strane, naspram rtava
kojih potroa podnosi pri kupovini, odnosno dohotka namenjenog kupovini,
stoje koristi koje on ostvaruje. Pri alternativnim kupovinama potroa pri istom
utroku novca e uvek preferirati onu korpu dobara koja mu prua veu
korisnost.
Najzad, zadnja pretpostavka koja je u okviru teorija subjektivne vrednosti
imanentna samo teoriji marginalne korisnosti je ona koja se odnosi na
mogunost kvantitativnog izraavanja korisnosti. Problem optimizirajueg
ponaanja potroaa po teoriji marginalne korisnosti ne bi bio reiv bez
uvaavanja ove pretpostavke. Kao i predstavnici ostalih teorija i protagonisti
teorije marginalne korisnosti centralni znaaj pridaju istraivanju vrednosti
dobara, kao fenomenu
pomou koga se moe objasniti itava logika
ekonomskih zbivanja. Poto po njima osnovu vrednosti ini konkretna
subjektivna procena pojedinca o vrednosti i korisnosti dobra pomou kojeg se
potrebe zadovoljavaju, onda sama ova psiholoka injenica o vrednosti, odnosno
korisnosti dobra mora biti kvantitativno izmerljiva. Pitanje je na koji nain je to
mogue uiniti i u kojim jedinicama mere izraziti oseaj zadovoljstva ili
Teorije vrednosti
korisnost dobra. Suoeni sa ovim problemom, predstavnici marginalizma nisu
bili jedinstveni. Devonz je bio odluan u tome da ne postoji jedinica mere
kojom se moe izraziti korisnost zbog specifinog karaktera te veliine. Menger
je stajao na istoj poziciji to se jedinice mere tie, pa brojke koje je koristio pri
izraavanju korisnosti shvatao je u relativnom smislu, pa ako je korisnost nekog
dobra kvantitativno odreena brojem 8, a drugog brojem 4, to praktino znai
da je korisnost prvog dobra duplo vea od korisnosti drugog dobra, da mu to
dobro donosi dva puta vee zadovoljstvo od zadovoljstva koje mu moe pruiti
prvo dobro. Bem-Baverk je smatrao da se za jedinicu korisnosti moe uzeti bilo
koja mera potpuno jednako kako se to radi pri merenju duine ili teine. Maral
je dao neto drugojaije reenje merenja korisnosti. Iako je, po njemu,
nemogue direktno meriti korisnost, indirektno se to moe uraditi sa priblinom
tanou preko svote novca koju je potroa spreman da se odrekne, da bi to
dobro dobio.
Iako je Maralov pristup merenju korisnosti jedan od
najpopularnijih koncepata u ekonomskoj teoriji i on je bremenit nekim vrlo
ozbiljnim nedostacima. U ekonomskoj teoriji korisnost se tretira kao ista
nauna konstrukcija koju ekonomisti koriste kako bi objasnili naine na koji
potroai suoeni sa datim cenama dobara koja su predmet kupovine, alociraju
svoj ogranieni dohodak, radi maksimiziranja svog ukupnog zadovoljstva. Mi
emo korisnost jednostavno izraavati jedinicama korisnosti ili utilima, kako
je i uobiajeno u mikroekonomskoj teoriji i analizi.
2. 3. Marginalna korisnost i zakon opadajue
marginalne korisnosti
Koliinu korisnosti ili zadovoljstva potroai cene prema prirodi i intenzitetu
potrebe koju ele zadovoljiti i prema raspoloivoj koliini dobra ijim se korienjem
potreba zadovoljava. Znai, korisnost se objanjava kao funkcija subjektivno ocenjene
vanosti neke potrebe i raspoloive koliine dobra.
Ako se korienje nekog dobra u cilju zadovoljenja odreene potrebe potroaa
poveava, prirast ukupnog zadovoljstva koje proizilazi iz korienja dodatnih jedinica
postaje sve manji. Zadovoljstvo koje proizilazi iz korienja zadnje jedinice dobra
naziva se marginalnom ili graninom korisnou. Marginalna korisnost pokazuje za
koliko e se jedinica korisnosti ili utila poveati ukupno zadovoljstvo potroaa, ako se
koliina upotrebe tog dobra povea za jednu jedinicu. Znai, poveanjem korienja
nekog dobra njegova marginalna korisnost opada. Naelo, odnosno zakonomernost o
opadajuoj marginalnoj korisnosti u ekonomskoj literaturi se danas naziva prvim
Gosenovim zakonom. On se obino ilustruje na primeru gladnog oveka, koji na
raspolaganju ima samo jednu malu koliinu hleba. Ako dobije jo jednu takvu koliinu,
ona nee biti za njega od iste vanosti kao prva, nastavi li se taj proces sukcesivnog
dodavanja hleba, nastae trenutak kada e apetit ovog gladnog oveka biti u potpunosti
zadovoljen i kada e mu biti sasvim svejedno da li ima tu koliinu ili malo vie.
U narednoj tabeli, na jednom hipotetinom primeru, emo ilustrovati zavisnost
marginalne korisnosti od raspoloive koliine dobra kojim se konkretna potreba
- 25 -
zadovoljava. U koloni 1 su dati podaci o korienoj koliini dobra X, a u koloni 2
podaci o veliini korisnosti svake dodatne jedinice (marginalna korisnost), dok su u
kolonama 3 i 4 dati podaci o ukupnoj, odnosno prosenoj korisnosti.
Tabela 1: Ukupna, prosena i marginalna korisnost
x
1
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
2
30
27
24
21
18
15
12
9
6
3
0
-3
3
30
57
81
102
120
135
147
156
162
165
165
162
4
30, 0
28, 5
27, 0
25, 5
24, 0
22, 5
21, 0
19, 5
18, 0
16, 5
15, 0
13, 5
Pri poveanju koliine upotrebe dobra X kojom se zadovoljava neka ljudska

potreba korisnost svake dodatne jedinice tog dobra postaje sve manja. Ako se koliina
povea od 1 na 2, druga jedinica e ukupno zadovoljstvo potroaa poveati za 27 utila,
trea jedinica za 24 utila itd., to jasno ilustruje delovanje zakona opadajue marginalne
korisnosti.
Ako ukupnu korisnost dobra X pri n-toj koliini njegovog korienja ( )
oznaimo sa a ukupnu korisnost na nekom prethodnom nivou ( 1 ) sa
1 , marginalna korisnost ( ) se moe dobiti pomou izraza:
=
=
1
u kojoj oznaava apsolutnu promenu ukupne korisnosti koja je nastala usled

promene koliine potronje dobra X sa nivoa 1 na nivo , odnosno kao
posledica apsolutne promene koliine potronje za .
2. 4. Ukupna i prosena korisnost
Ukupna korisnost predstavlja ukupno zadovoljstvo koje potroa osea pri
nabavci i potronji odreene koliine nekog dobra i koje se moe izraziti odreenim
kardinalnim brojem. Tako ukupno zadovoljstvo pri korienju jedne jedinice dobra X
- 26 -
Teorije vrednosti
iznosi 30 utila, 5 jedinica 120 utila, 10 jedinica 165 utila itd., to nam ilustruju podaci u
koloni 3.
Prosena korisnost oznaava proseno zadovoljstvo koje potroa osea
koristei odreeno dobro u datoj koliini, To je, dakle, korisnost po jedinici
upotrebljenog dobra. Prosena korisnost nije korisnost zadnje upotrebljene jedinice, ve
prosek korisnosti po jednoj upotrebljenoj jedinici. Pri n-toj koliini upotrebe dobra X
prosenu njegovu korisnost ( ) moemo dobiti deljenjem ukupne korisnosti na tom
nivou ( ) sa koliinom potronje ( ), odnosno:
=
Na osnovu ovako definisanih kategorija ukupne, prosene i marginalne korisnosti

mogu se utvrditi kvantitativni odnosi koji postoje izmeu njih i formulisati odreena
pravila:
Ukupna korisnost ( ) je jednaka marginalnoj ( ) i prosenoj korisnosti
( ) za prvu nabavljenu jedinicu dobra X;
Poveanjem koliine potronje marginalna korisnost opada zbog delovanja
zakona opadajue marginalne korisnosti;
Zbog delovanja ovog zakona i prosena korisnost opada i pri svakoj koliini
potronje ona je vea od marginalne korisnosti;
Ako je marginalna korisnost pozitivna ukupna korisnost raste, ako je jednaka
nuli ukupna korisnost stagnira i dostie svoju maksimalnu vrednost, a pri
negativnoj marginalnoj korisnosti ukupna korisnost opada;
Ukupna korisnost je jednaka zbiru marginalnih korisnosti ili proizvodu prosene
korisnosti i koliine upotrebljenog dobra. Ako je algebarski oblik funkcije
ukupne korisnosti poznat, na osnovu nje se lako mogu rekonstruisati funkcije
prosene i marginalne korisnosti.
Nagib ugla je mera granine korisnosti, a nagib ugla mera prosene korisnosti
(Slika I-1). Pri svakoj koliini upotrebe dobra X ugao je manji od ugla , to znai da
je marginalna korisnost uvek manja od prosene korisnosti. Pri poveanju koliine
upotrebe dobra X ovi uglovi postaju sve manji i manji to implicira opadanje marginalne
i prosene korisnosti sa poveanjem koliine upotrebe dobara. Za > 0 , kriva
ukupne korisnosti ima negativni nagib, te e i marginalna korisnost biti negativna.
Marginalna korisnost pri odreenoj koliini upotrebe dobra X je definisana nagibom
tangente na krivu ukupne korisnosti u odnosu na apcisu, a prosena korisnost nagibom
pravca povuenog iz ishodita koordinatnog sistema do take na krivi ukupne korisnosti
iju prosenu korisnost elimo izraunati. Na donjem dijagramu marginalna korisnost se
dobija izraunavanjem tangensa ugla , a prosena korisnost tangensa ugla .
- 27 -
Slika I-1: Krive ukupne, prosene i marginalne korisnosti

Na grafikonu prosene i marginalne korisnosti rafirana povrina (OAEC)
oznaava veliinu ukupne korisnosti pri koliini potronje dobra X u iznosu od OA.
Ukupna korisnost, pri istoj koliini korienja dobra X, se moe dobiti i pomou
funkcije prosene korisnosti, kao povrina etvorougla OABD. Uvaavajui teorijsku
pretpostavku po kojoj racionalni potroa nastoji da maksimizira svoju ukupnu korisnost,
zakljuujemo da e on poveavati koliinu potronje odreenog dobra sve dotle dok mu
korisnost zadnje upotrebljene jedinice ne padne na nulu. U naem primeru to je pri
potronji 11 jedinica dobra X, kada se i postie maksimum u ukupnoj korisnosti u iznosu
od 165 utila. Meutim, potroa se u realnom ekonomskom ivotu susree sa odreenim
ogranienjima dohodovne (ne raspolae dohotkom u neogranienom iznosu) i cenovne
prirode (dobra koja su predmet izbora i kupovine nisu besplatna). Iz tih razloga moda i
nee biti u mogunosti da realizuje koliinu pri kojoj dostie maksimum ukupne
- 28 -
Teorije vrednosti
korisnosti. U naem primeru ako cena dobra X iznosi 2, a dohodak kojim raspolae 18
novanih jedinica, potroa nee biti u mogunosti da kupi 11, ve samo 9 jedinica
dobra X.
2. 5. Utvrivanje optimuma potronje
Problem korienja raspoloivog dohotka, odnosno njegovog alociranja na
kupovinu raznovrsnih dobara postaje jo sloeniji i kompleksniji ako poemo od toga da
potroa eli zadovoljiti vie od jedne potrebe. Recimo, da ima jo jednu potrebu koju
eli zadovoljiti korienjem dobra Y, ija cena iznosi = 1. Marginalnu korisnost
ovog dobra oznaiemo sa a ukupnu korisnost sa i neka one iznose kao u
kolonama 4 i 5 naredne tabele.
Tabela 2: Ukupna i marginalna korisnost za dva dobra
1
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
2
30
27
24
21
18
15
12
9
6
3
0
-3
3
30
57
81
102
120
135
147
156
162
165
165
162
4
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
5
11
21
30
38
45
51
56
60
63
65
66
66
6
15, 0
13, 5
12, 0
10, 5
9, 0
7, 5
6, 0
4, 5
3, 0
1, 5
0, 0
-1, 5
7
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
Ako potroa, suoen sa datim cenama dobara koja su predmet kupovine

( = 2 i = 1), eli dohodak u iznosu od = 20 u celosti utroiti na kupovinu
ovih dobara, koju e dostupnu kombinaciju on izabrati, a da mu pri tome ta kombinacija
prui najvee mogue zadovoljstvo?
Za potroaa bi najbolje reenje bilo da u celosti zadovolji obe potrebe, koristei
dobro X u koliini od 11 i dobro Y u koliini od 12. Meutim, pri datom nivou dohotka,
kupovina ove kombinacije je neostvarljiva, jer zahteva iznos novca od 34 (22 za
kupovinu 11 jedinica dobra X po ceni od 2 i 12 za kupovinu 12 jedinica dobra Y po
ceni od 1).
Potroa maksimizira svoju korisnost pri onoj koliini dobara koje ulaze u
strukturu njegove potronje, kod kojih se uspostavlja jednakost odnosa marginalnih
korisnosti i cena tih dobara. Ovo naelo, koje se naziva i drugim Gosenovim zakonom,
primenjeno samo na dva dobra, algebarski se moe predstaviti izrazom:
- 29 -

=
Uslov jednake granine korisnosti po upotrebljenoj novanoj jedinici u naem

primeru zadovoljavaju tri korpe, odnosno kombinacije dobara:
prva kombinacija
5 kg. X i 3 kom. Y
druga kombinacija
7 kg. X i 6 kom. Y
trea kombinacija
9 kg. X i 9 kom. Y
Sa aspekta postavljenih ogranienja prva i trea kombinacija ne predstavljaju
optimalna reenja, poto je pri datim trinim cenama prvu kombinaciju mogue ostvariti
sa 13 jedinica dohotka, dok je za realizaciju tree kombinacije potreban vei dohodak,
dohodak od 27 jedinica. Samo je druga kombinacija optimalna, ona moe biti
realizovana raspoloivim dohotkom potroaa i prua ukupnu korisnost od 198 utila.
= + = (30+27+24+21+18+15+12) + (11+10+9+8+7+6) =147+51=198
Naelo jednake marginalne korisnosti po upotrebljenoj novanoj jedinici,
odnosno jednakosti odnosa marginalne korisnosti dobara i njihovih cena ima izuzetno
jako logiko uporite. Neka potroa sa dohotkom od 20 novanih jedinica troi dve po
dve jedinice, dok dohodak u celosti ne iscrpi. Kako e se on ponaati i ime e se
rukovoditi pri kupovini?
Prvu i drugu jedinicu svog dohotka on moe upotrebiti kupujui jednu jedinicu
dobra X ili dve jedinice dobra Y. Ako kupi jednu jedinicu dobra X zadovoljstvo
koje dobija iznosi 30 jedinica korisnosti, a alternativna kupovina dve jedinice
dobra Y donosi mu ukupno zadovoljstvo od 21 jedinice korisnosti (11 za prvu
jedinicu i 10 za drugu). Uporeujui iznos rtve koji se meri utrokom dve
novane jedinice sa iznosom zadovoljstva koje mu date alternative pruaju,
jasno je da e racionalni potroa sa prvim dvema jedinicama dohotka kupiti
jednu jedinicu X, a ne dve jedinice Y.
Treu i etvrtu jedinicu dohotka potroa moe upotrebiti kupujui drugu
jedinicu dobra X ili prvu i drugu jedinicu dobra Y. Kupovina druge jedinice
dobra X njemu prua vee zadovoljstvo (27 jedinica korisnosti) nego kupovina
dve jedinice Y koje mu mogu doneti zadovoljstvo od 21 jedinice korisnosti.
Petu i estu jedinicu dohotka racionalni potroa e upotrebiti za kupovinu tree
jedinice dobra X i po toj osnovi e obezbediti dodatno zadovoljstvo od 24
jedinica korisnosti.
Kao i pri ostalim alternativama i sedmu i osmu jedinicu svog dohotka potroa
moe upotrebiti kupujui jednu jedinicu X ili dve jedinice Y. Za koju god se od
ovih dvaju alternative odlui zadovoljstvo koje e stei je isto i iznosi 21
jedinicu korisnosti, pa mu je potpuno svejedno da li sa te dve novane jedinice
kupuje jednu jedinicu X ili dve jedinice Y. Recimo da je izbor opet pao na
kupovinu X, odnosno njegove etvrte jedinice.
Devetu i desetu jedinicu svog dohotka potroa e utroiti kupujui prve dve
jedinice dobra Y, a ne kupujui petu jedinicu dobra X. Peta jedinica dobra X
- 30 -
Teorije vrednosti
njemu moe poveati zadovoljstvo za 18 jedinica korisnosti, a kupovina prve

dve jedinice Y to zadovoljstvo poveavaju za 21 jedinica korisnosti.
Pri potronji jedanaeste i dvanaeste jedinice dohotka, potroa se nalazi pred
dilemom da li da ih upotrebi kupujui petu jedinicu X i da stekne dodatno
zadovoljstvo od 18 ili da ih upotrebi kupujui treu i etvrtu jedinicu Y koje
poveavaju zadovoljstvo za 17 (9+8) jedinica korisnosti. Razlozi racionalnosti
nalau da izbor treba biti peta jedinica X.
Trinaestu i etrnaestu jedinicu svog dohotka potroa e utroiti kupujui treu i
etvrtu jedinicu dobra Y, a ne estu jedinicu dobra X. esta jedinica dobra X
njemu moe poveati zadovoljstvo za 15 jedinica korisnosti, a kupovina tree i
etvrte jedinice Y to zadovoljstvo poveavaju za 17 jedinica korisnosti.
Petnaestu i esnaestu jedinicu dohotka potroa moe upotrebiti kupujui estu
jedinicu dobra X ili petu i estu jedinicu dobra Y. Kupovina este jedinice dobra
X njemu prua vee zadovoljstvo (15 jedinica korisnosti) nego kupovina dve
jedinice Y (pete i este) koje mu mogu doneti zadovoljstvo od 13 jedinica
korisnosti.
Sedamnaestu i osamnaestu jedinicu svog dohotka potroa e utroiti kupujui
petu i estu jedinicu dobra Y, a ne sedmu jedinicu dobra X, iako mu je i ona
bila dostupna. Sedma jedinica dobra X njemu moe poveati zadovoljstvo za 12
jedinica korisnosti, a kupovina pete i este jedinice Y to zadovoljstvo
poveavaju za 13 jedinica korisnosti.
I konano, zadnje dve novane jedinice kao i sve ostale mogu biti upotrebljene
za kupovinu jo jedne jedinice X ili jo dve jedinice Y. Alternativa da one budu
utroene za kupovinu dodatne, sedme jedinice X, koja potroau donosi dodatno
zadovoljstvo od 12 jedinica korisnosti, dok druga raspoloiva alternative
(kupovina sedme i osme jedinice Y) donosi dodatnu korisnost od 9 jedinica
korisnosti. Jasno je da e racionalni potroa favorizovati prvu alternative i
kupiti sedmu jedinicu dobra X.
Ako paljivo analiziramo strukturu potroaeve kupovine, vidimo da e iznosom

dohotka kojim raspolae racionalni potroa favorizovati kombinaciju od sedam jedinica
X i est jedinica Y, jer mu ona prua najveu moguu satisfakciju pri svim alternativama
upotrebe dohotka. Svaka druga kombinacija upotrebe raspoloivog dohotka, pri datim
trinim cenama, potroau prua manju ukupnu korisnost. Naveemo samo neke od
mogunosti upotrebe raspoloivog dohotka od 20 novanih jedinica.
- 31 -
Tabela 3: Mogue alternative upotrebe dohotka potroaa

Mogunost
Ukupna korisnost
1
A
B
C
D
E
F
G
2
4
5
6
7
8
9
10
3
12
10
8
6
4
2
0
4
20
20
20
20
20
20
20
5
102+66=168
120+65=185
135+60=195
147+51=198
156+38=194
162+21=183
165+0=165
Marginalne korisnosti dobara X i Y se algebarski mogu prikazati u obliku relacija:

= 33 3
= 12
Optimalni izbor dobara po teoriji marginalne korisnosti mora zadovoljiti uslov:

=
odnosno:
ijim reavanjem po y dobijamo:
33 3 12
=
2
1
= 1, 5 4, 5
(1)
Poto potroa mora da zadovolji budetsko ogranienje, to relacija:

= 20 2
(2)
mora vaiti. Ona pokazuje koju koliinu dobra Y potroa moe kupiti, ako pri datom
dohotku ( = 20) i cenama ( = 2 i = 1), dobro X eli kupiti u nekoj tano
odreenoj koliini, a da pri tome svoj dohodak u celosti potroi.
Ako Y iz uslova optimalnosti uvrstimo u budetsko ogranienje i dobijenu
jednainu reimo po X, dobiemo da je = 7, ijom zamenom u relaciju (1) ili (2)
dobijamo koliinu kupovine drugog dobra, = 6. Data kombinacija kupovine ovih
dobara je optimalna za potroaa poto mu prua najveu ukupnu korisnost u odnosu na
sve druge kombinacije koje su mu dostupne i koje zahtevaju utroak celokupnog
dohotka.
- 32 -
Teorije vrednosti
2. 6. Uticaj promene cene na optimalno reenje

Uvaavajui pretpostavke o ekonomskim ogranienjima sa kojima je potroa
suoen i njegove elje da u kontekstu datih ogranienja maksimizira svoju ukupnu
korisnost, predstavnici teorije marginalne korisnosti su na vrlo eksplicitan nain reili
problem optimalne alokacije dohotka pri razliitim mogunostima njegove upotrebe. I
ne samo to, oni su dali logino objanjenje i pruili racionalan odgovor na pitanje, zato
e se pri ostalim neizmenjenim faktorima (ceteris paribus uslovima) potranja za nekim
dobrom poveati ako se njegova cena smanji i obratno, odnosno zato kriva potranje za
nekim dobrom mora biti negativnog nagiba, odnosno opadajua.
Ako se cena dobra X smanji dolazi do naruavanja inicijalnog uslova optimalnosti:

=
jer e leva strana gornjeg izraza biva vea od desne. Zbog vee marginalne korisnosti
po jednoj novanoj jedinici, potroa e dobro X kupovati u veoj koliini. Ali
kupovina vee koliine u odnosu na inicijalno optimalno reenje obara graninu
korisnost. Kada cena dobra X pada, desna strana gornjeg izraza biva manja u odnosu na
levu, odnosno marginalna korisnost zadnje upotrebljene jedinice za kupovinu dobra Y
biva manja u odnosu na dobro X, to potroau daje podsticaj za smanjenje kupovine
ovog dobra. Ali, sa smanjenjem kupovine dobra Y iniciranog smanjenjem cene dobra
X njegova marginalna korisnost se poveava. Ova divergentna kretanja koja se ogledaju
u poveanju kupovine dobra X i smanjenju kupovine dobra Y se odvijaju sve dotle dok
se ne ostvare pretpostavke za novu optimalnu alokaciju.
Ako bi, polazei od naeg primera, cena dobra X bila smanjena sa nivoa
= 2 na = 1, 5 a cena dobra Y i dohodak potroaa ostanu na istom nivou, novo
budetsko ogranienje bi glasilo:
= 20 1, 5
a uslov optimalnosti:
(3)
odnosno
22 2 = 12
(4)
Reavanjem sistema jednaina (3) i (4) dobijamo:

= 8, 57
= 7, 14
Primeujemo da smanjenje cene dobra X izaziva poveanje potranje za njim

(potranja se sa 7 poveava na 8, 57 jedinica). Nije teko algebarski ilustrovati i da e
- 33 -
poveanje cene dobra X, pri konstantnom dohotku i ceni dobra Y izazvati smanjenje
potranje za njim i da potraivana koliina mora biti manja od 7 jedinica.
3. TEORIJA INDIFERENTNOSTI
Postojanje jedinice mere za izraavanje korisnosti dobara i mogunost njenog
preciznog odreivanja nekim kardinalnim brojem predstavlja jednu od najspornijih
pretpostavki na kojoj se bazira teorija marginalne korisnosti. Korisnost nekog dobra je
subjektivna procena pojedinca o njegovoj vanosti i logino je da ona varira od jednog
do drugog potroaa. Ali, ak i ako se ograniimo na jednog jedinog pojedinca ona je
promenljive prirode i zavisi od vremena kada se dobro kupuje, uslova pod kojima se to
ini, okolnosti u kojima se potroa nalazi i mnotva drugih faktora, to znai da se ona
menja u zavisnosti od situacije u kojoj se potroa nalazi. Zato je i nemogue korisnost
izraziti kao apsolutnu veliinu, kao to je to mogue uraditi sa duinom, teinom,
zapreminom, temperaturom, brzinom i drugim fizikim veliinama.
Da li je za objanjenje potroaevog izbora i reenja problema optimuma
kupovine pretpostavka o izmerljivosti korisnosti odreenim kardinalnim brojem stvarno
neophodna, poto je sa praktinog aspekta isuvie restriktivna? Za reenje problema
optimalne alokacije potroaevog dohotka i objanjenje potroaevog izbora po
predstavnicima teorije indiferentnosti sasvim je dovoljno da potroa moe porediti
razliite kombinacije potronje odreenih dobara. Ova teorija predstavlja pokuaj da se
na novi nain izvede koncept korisnosti i granine korisnosti. Najvei teorijski doprinos
razvoju teorije indiferentnosti dali su W. Edeworth, V. Pareto, J. R. Hiks i R. G. D.
Alen.
Ako potroa nije u mogunosti da izmeri korisnost razliitih korpi dobara i da
na bazi toga napravi izbor korpe koja mu prua najveu korisnost, on je u mogunosti
da poredi meusobno razliite korpe prema znaaju koje one za njega i zadovoljenje
njegovih potreba imaju. Ako su po sredi samo dve korpe dobara, on e jednu od njih
tretirati kao bolju u odnosu na drugu i nju e preferirati, to meutim, ne znai da ne
moe biti i ravnoduan, odnosno indiferentan pri izboru. Ravnodunost, odnosno
indiferentnost pri izboru znai da je potroau sasvim svejedno koju e od ponuenih
korpi izabrati. Kolika je korisnost preferirane korpe i za koliko je jedinica korisnosti ona
vea u odnosu na alternativne korpu, odnosno kolika je korisnost korpi prema kojim je
potroa indiferentan za teoriju indiferentnosti nema nikakvog praktinog znaaja.
Moramo istai da su relacije indiferentnosti i preferencije implicitno bile prisutne
i u teoriji marginalne korisnosti. Ako potroa bira korpu koja mu prua najveu
moguu korisnost to znai da nju preferira u odnosu na ostale, a ako mu ponuene korpe
pruaju istu ukupnu korisnost, on e biti indiferentan pri njihovom izboru. Korpa koju
potroa preferira, polazei od naela njegovog racionalnog ponaanja, prua mu vee
zadovoljstvo, veu satisfakciju, veu korisnost, odnosno u veoj meri zadovoljava
njegove potrebe. Korpe prema kojima je potroa indiferentan pruaju mu jednaku
korisnost,
istu satisfakciju,
podjednako zadovoljstvo, odnosno u istoj meri
zadovoljavaju njegovu potrebu. Predstavnici teorije indiferentnosti su otkrili da se
- 34 -
Teorije vrednosti
glavni elementi analize izbora potroaa mogu objasniti i bez dubioznog koncepta
kardinalne korisnosti. Oni su razvili posebnu analitiku tehniku pod imenom krive
indiferentnosti na kojoj se bazira moderna analiza izbora potroaa, poznata pod
nazivom teorija indiferentnosti.
3. 1. Aksiomi teorije indiferentnosti

Teorija indiferentnosti, pri reavanju problema optimalnog izbora potroaa, polazi
od odreenih aksioma. Najvei znaaj imaju:
Aksiom potpunosti rangiranja preferencija;
Aksiom tranzitivnosti preferencija i
Aksiom monotonosti preferencija.
3. 1. 1. Potpunost rangiranja
Ovaj aksiom polazi od toga da je potroa uvek u stanju da rangira ponuene
alternative. Ako su mu date dve korpe dobara, korpa A i korpa B, potroa ili preferira
korpu A u odnosu na korpu B, ili preferira korpu B u odnosu na korpu A , ili je
indiferentan pri izboru. Da bi ovaj aksiom bio ispunjen pretpostavlja se da potroa ima
dovoljno iskustva pri potronji dobara koje se nalaze u korpama, da raspolae sa
pouzdanim i relevantnim informacijama o tome emu ta dobra slue, kako se koriste i
sl., tako da nikakvih dilema prilikom rangiranja ne moe biti. On se, stoga, moe uvek
opredeliti izmeu ponuenih alternativa, odluiti se za jednu ili drugu korpu, to ni u
kom sluaju ne znai da on izmeu ponuenih korpi ne moe biti i indiferentan. Sluaj
indiferentnosti pri izboru, ne znai da potroa ne zna kako da postupi. Izmeu sluaja da
on ne zna kako da postupi i indiferentne situacije postoji sustinska razlika. Sluaj da
potroa ne zna kako da odlui pri izboru, jer ne raspolae potrebnim informacijama, je
iskljuen po teoriji indiferentnosti, a sluaj indiferentnosti pokazuje da je na bazi
informacija kojim raspolae potroau svejedno koju e od ponuenih korpi izabrati.
3. 1. 2. Tranzitivnost relacija
Drugi, vrlo znaajan aksiom teorije indiferentnosti je aksiom tranzitivnosti
relacija, koji onemoguava stvaranje zaaranog kruga i obezbeuje konzistentnost pri
izboru. Ako analiziramo tri korpe dobara koje su predmet potroaevog izbora (korpe A,
B i C) i ako je:
- 35 -
korpa A preferirana u odnosu na korpu B, a korpa B preferirana u odnosu na

korpu C, aksiom tranzitivnosti relacija pokazuje da korpa A mora biti preferirana
i u odnosu na korpu C;
ako je korpa A preferirana u odnosu na korpu B, a izmeu korpi B i C vai
relacija indiferentnosti, tada po naelu tranzitivnosti korpa A mora biti
preferirana u odnosu na korpu C;
ako je potroa izmeu korpi A i B indiferentan, a pri izboru izmeu korpi B i
C preferira korpu B, onda i korpa A mora biti preferirana u odnosu na korpu C;
ako je potroa indiferentan izmeu korpi A i B i indiferentan izmeu korpi B i
C, relacija indiferentnosti mora vaiti i pri uporeivanju i korpe A i korpe C.
Ovaj aksiom na prvi pogled moe izgledati prilino trivijalnog znaaja, ali je on
od izuzetno velike vanosti pri reenju problema potroaevog izbora primenom
teorije indiferentnosti.
3. 1. 3. Monotonost preferencija
Aksiom monotonosti polazi od toga da e pri uporeivanju korpi A i B, koje se
razlikuju meusobno samo u koliini jednog dobra, a koliine ostalih dobara su jednake,
korpa koja sadri veu koliinu tog dobra e biti preferirana u odnosu na alternativnu
korpu. Ovaj aksiom ukazuje na nezasitost potroaa. Tako e korpa A biti preferirana u
odnosu na korpu B, onda ako najmanje jedno dobro sadri u veoj koliini od korpe B.
Aksiom monotonosti preferencija ima poseban znaaj za teoriju indiferentnosti, jer nam
on ukazuje da potroa uvek vie eli veu u odnosu na manju koliinu dobara.
Ovi aksiomi su sasvim dovoljni za objanjenje ponaanja potroaa i bez
korienja koncepta korisnosti. Time se zaobilazi problem merenja ukupne i marginalne
korisnosti, pa se optiimalne kupljene koliine dobara i sama funkcija potranje mogu
direktno dobiti polazei od datih aksioma. Ako su predmet potroaevog izbora samo
dva dobra (dobro X i Y)
i ako koliinu njihove potronje prikaemo u
dvodimenzionalnom prostoru, za dobro X na apcisnoj, a za dobro Y na ordinatnoj osi,
neke od alternativnih kombinacija potronje moemo prikazati sledeim dijagramom.
Ako aksiom monotonosti preferencija vai, onda e korpa A biti preferirana u
odnosu na sve korpe koje se nalaze na horizontalnoj liniji levo od nje (pa stoga i u
odnosu na korpu A), sve korpe koje se nalaze na vertikalnoj liniji ispod nje (pa i korpu
A), kao i one korpe koje se nalaze dole i levo u odnosu na korpu A (jedna od njih je i
korpa 3 ).
Korpa A e biti preferirana u odnosu na korpu A, jer sadri istu koliinu dobra Y,
ali veu koliinu dobra X, korpa A e biti preferirana u odnosu na korpu A jer sadri
istu koliinu dobra X, ali veu koliinu dobra Y, i konano ona e biti preferirana u
odnosu na korpu 3 jer sadri veu koliinu oba dobra.
Doslednom primenom aksioma monotonosti zakljuujemo da korpe dobara koje
sadre veu koliinu dobra Y (korpa 4 ) ili veu koliinu dobra X (korpa 5 ), kao i bilo
koja korpa koja sadri veu koliinu i jednog i drugog dobra u odnosu na korpu A (jedna
- 36 -
Teorije vrednosti
od njih je i korpa 6 ), odnosno sve one korpe dobara koje se nalaze desno i gore u
odnosu na alternativnu korpu moraju u odnosu na nju biti preferirane.
Slika I-2: Rangiranje preferencija

Za korpe dobara koje se nalaze unutar nerafiranog polja ne moemo primenom
aksioma monotonosti sa sigurnou zakljuiti u kakvom su odnosu prema korpi A. Radi
se o korpama dobara koje su locirane levo i gore u odnosu na alternativnu korpu (korpe
koje sadre manju koliinu dobra X, ali veu koliinu dobra Y) i korpama koje se nalaze
desno i dole u odnosu na korpu A (korpe koje sadre veu koliinu dobra X, ali manju
koliinu dobra Y). Samo se meu ovim korpama mogu nai one prema kojima potroa
moe biti indiferentan u poreenju sa korpom A. Ako su korpe B i C jedne od takvih
kombinacija, njih kao i korpu A karakterie to da one oznaavaju tri razliite
kombinacije potronje dva dobra koje su podjednako poeljne za potroaa i gde se on
pri izboru ravnoduno odnosi, u smislu da mu je svejedno koji e izabrati. Izmeu tih
korpi vai relacija indiferentnosti. Kriva linija koja povezuje sve korpe dobara koje
potroaa dovode u indiferentnu poziciju, a koje oznaavaju razliite korpe dobara,
naziva se kriva indiferentnosti.
3. 2. Skala i kriva indiferentnosti

Za ilustraciju krive indiferentnosti posluiemo se hipotetikim primerom
jednog potroaa koji radi zadovoljenja svojih potreba eli koristiti dva dobra, dobro X
i dobro Y.
- 37 -
Tabela 4: Skala indiferentnosti

Kombinacija
1
A
B
C
D
E
F
Dobro X
2
1
2
3
4
5
6
Dobro Y
3
9,00
6,00
4,50
3,60
3,00
2,57
Ako je koliina dobra X data u lit., a dobra Y u kg. i ako se potroa izjasnio da mu je
sasvim svejedno koju e kombinaciju izabrati, radi se o skali indiferentnosti, kao
tabelarnom prikazu moguih kombinacija potronje dva dobra koje potroau pruaju
isto zadovoljstvo, odnosno jednaku satisfakciju. To znai da izmeu ponuenih
kombinacija vae odnosi indiferentnosti.
Ako podatke iz skale indiferentnosti grafiki prikaemo u dvodimenzionalnom
prostoru dobiemo jednu krivu liniju koja se naziva krivom indiferentnosti. Ona
geometrijski povezuje sve take koje oznaavaju kombinacije potronje dobara X i Y
koje potroau pruaju istu satisfakciju, tako da mu je sa aspekta zadovoljstva koje on
osea potpuno svejedno za koju e se opredeliti.
Slika I-3: Kriva indiferentnosti

- 38 -
Teorije vrednosti
Krive indiferentnosti oblika kao na gornjem dijagramu se nazivaju normalnim
krivama indiferentnosti. Njih karakterie sledee:
Opadaju s leva na desno, odnosno negativno su nagnute;
Kroz svaku taku u koordinatnom sistemu prolazi samo jedna kriva
indiferentnosti;
Krive indiferentnosti se ne mogu sei, niti meusobno dodirivati i
Sve su one konveksne prema ishoditu koordinatnog sistema.
3. 2. 1. Krive indiferentnosti su opadajueg nagiba
Ako se uporeuju dve korpe dobara izmeu kojih postoji odnos indiferentnosti,
pokazali smo da jedna od tih korpi mora imati dobro X u veoj koliini, a dobro Y u
manjoj koliini u odnosu na alternativnu korpu. Iz tih razloga kriva indiferentnosti mora
biti negativno nagnuta prema horizontalnoj osi. Svaki njen drugi oblik bi znaio krenje
aksioma monotonosti. Kakve bi implikacije nastale u sluaju drugojaijeg nagiba krive
indiferentnosti? Nacrtaemo tri karakteristine krive indiferentnosti.
Slika I-4: Rastua, vertikalna i horizontalna kriva indiferentnosti

Po definiciji, krive indiferentnosti povezuju sve one kombinacije potronje koje
potroau pruaju isto zadovoljstvo, odnosno jednaku satisfakciju. To znai da izmeu
korpi A i B, odnosno C i D, odnosno E i F vae relacije indiferentnosti. Korpa B sadri
veu koliinu oba dobra u odnosu na korpu A, korpa D veu koliinu dobra Y, a istu
koliinu dobra X kao i korpa C, dok korpa F sadri veu koliinu dobra X a istu
koliinu dobra Y u odnosu na korpu E. Poto po aksiomu monotonosti korpa koja sadri
veu koliinu barem jednog dobra pri istoj koliini drugog dobra ili veu koliinu oba
dobra mora biti preferirana u odnosu na alternativnu korpu, to izmeu korpi A i B ne
mogu vaiti odnosi indiferentnosti, korpa B e uvek biti preferirana u odnosu na korpu
A. Poto izmeu korpi A i B odnosa indiferentnosti ne moe biti, ove dve korpe se ne
mogu nalaziti na istoj krivi indiferentnosti. Zakljuujemo da kriva indiferentnosti ne
moe biti rastua, odnosno pozitivnog nagiba. Isto objanjenje vai i za krive
- 39 -
indiferentnosti date na druga dva dijagrama. Korpa D mora biti preferirana u odnosu na
korpu C, kao to i korpa F mora biti preferirana u odnosu na korpu E.
3. 2. 2. Kroz jednu taku moe prolaziti samo jedna

kriva indiferentnosti
Kroz svaku taku u koordinatnom prostoru moe prolaziti samo jedna kriva
indiferentnosti. To praktino znai da u prostoru koga zatvaraju apcisna i ordinatna osa
moe biti nacrtano beskrajno mnogo krivih indiferentnosti. Krive indiferentnosti koje su
blie koordinatnom poetku reprezentuju razliite kombinacije potronje dva dobra koje
potroau pruaju isto zadovoljstvo, koje je u poreenju sa kombinacijama na krivama
indiferentnosti udaljenijim od koordinatnog poetka manje.
Ako je potroau, u naem primeru, bilo svejedno da li e izabrati kombinaciju
A, B, C, D, E ili F ili bilo koju drugu kombinaciju na krivoj 1 (Slika I-3), on nee biti
indiferentan izmeu kombinacije, recimo A, koja sadri jednu jedinicu dobra X i 36
jedinica dobra Y i neke kombinacije A koja sadri dve jedinice dobra X i 36 jedinica
dobra Y. Izmeu A i A racionalni potroa e izabrati A, odnosno korpu A e
preferirati u odnosu na korpu A, ime aksiom monotonosti vai i gde se shodno tome A
mora nalaziti na nekoj vioj krivoj indiferentnosti (2 ) koja je u odnosu na inicijalnu
pomerena udesno i reprezentuje razliite kombinacije dobara koje potroau pruaju isto
zadovoljstvo kada se meusobno uporeuju, a ije je ukupno zadovoljstvo (korisnost)
vee u odnosu na korpe koje se nalaze na 1 .
Slika I-5: Krive indifenentnosti i korisnost potronje

- 40 -
Teorije vrednosti
S druge strane korpa dobara A se mora nalaziti na krivi indiferentnosti koja

reprezentuje manji nivo zadovoljstva u odnosu na 1 koja prolazi kroz taku A, jer
korpa A prikazuje kombinaciju potronje koja sadri manju koliinu dobra X, a istu
koliinu dobra Y. Kada se korpe A i A meusobno uporeuju, korpa A e biti
preferirana u odnosu na A, jer potroau prua vee zadovoljstvo. Kao manje poeljna
korpa, korpa A zajedno sa svim kombinacijama koje su sa njom u odnosima
indiferentnosti, mora biti na krivi indiferentnosti koja je u odnosu na inicijalnu krivu
pomerena ulevo, odnosno blie koordinatnom poetku.
3. 2. 3. Krive indiferentnosti se ne mogu sei ili meusobno
dodirivati
Krive indiferentnosti jednog potroaa mogu meusobno biti paralelne, mogu
se meusobno pribliavati ili udaljavati, ali se nikako ne mogu ukrtati, odnosno sei ili
jedna drugoj biti tangente. Ovakva mogunost je u potpunosti iskljuena ako vae
aksiomi potpunosti, tranzitivnosti i monotonosti preferencija.
Slika I-6: Krive indiferentnosti koje se seku i dodiruju

Na slici pod a) prikazane su dve krive indiferentnosti 1 i 2 koje se
meusobno seku u taki A. Svaka od ovih krivih, po definiciji oznaava vrlo razliite
kombinacije potronje dva dobra koje potroau pruaju istu satisfakciju. U tom smislu
kombinacije A i C koje se nalaze na 1 pruaju isto zadovoljstvo, a kombinacije A i B
na 2 isto zadovoljstvo. Po principu tranzitivnosti preferencija, poto je potroa
indiferentan izmeu korpi A i B i izmeu A i C, znai da bi trebao biti indiferentan i
izmeu korpi B i C, to meutim nije sluaj. Korpa C mora biti preferirana u odnosu na
korpu B, jer sadri veu koliinu oba dobra. Iz tih se razloga krive indiferentnosti ne
mogu meusobno sei.
- 41 -
Slika b) ilustruje dve krive indiferentnosti (1 i 2 ) koje su jedna drugoj
tangente. Taku tangentnosti ini korpa dobara A. Kombinacije A i C su na krivi
indiferentnosti 1 i po definiciji izmeu tih kombinacija vai odnos indiferentnosti.
Poto su take A i B na krivi indiferentnosti 2 , to i izmeu njih postoji odnos
indiferentnosti. Primenom aksioma tranzitivnosti bi znailo da i izmeu korpi C i B
moraju vaiti odnosi indiferentnosti, to meutim ne moe biti, jer korpa C, kao
kombinacija koja sadri veu koliinu oba dobra mora biti preferirana u odnosu na korpu
B. Zakljuak je, da kao to se krive indiferentnosti ne mogu sei, one se ne mogu ni
dodirivati, odnosno biti tangente jedna drugoj, zbog krenja aksioma monotonosti.
Vana posledica ove osobine indiferentnih krivih je da se jedna kombinacija potronje
moe nalaziti samo na jednoj krivi indiferentnosti.
3. 2. 4. Krive indiferentnosti su konveksnog oblika

Sledee vano svojstvo indiferentnih krivih je da su one konveksne prema
ishoditu koordinatnog sistema, to je direktna posledica delovanja zakona opadajue
granine stope supstitucije. Kao dokaz ovoj tvrdnji posluiemo se sledeim
dijagramima.
Slika I-7: Konveksne i konkavne krive indiferentnosti

Na slici a) prikazana je jedna kriva indiferentnosti konveksnog oblika, koja
po definiciji prikazuje itav niz kombinacija potronje dva dobra koja potroau pruaju
istu korisnost. Takvo svojstvo imaju i korpe dobara A i B izmeu kojih je kupac
indiferentan pri izboru. Korpe koje se nalaze na pravoj liniji koja spaja take A i B su
preferirane u odnosu na bilo koju kombinaciju potronje koja se nalazi na datoj krivi
indiferentnosti, jer je mogue nai na postojeoj krivi indiferentnosti taku koja sadri
manju koliinu barem jednog dobra u odnosu na korpe koje se nalaze na negativno
- 42 -
Teorije vrednosti
nagnutoj pravoj liniji. Na bazi toga zakljuujemo da kriva indiferentnosti mora biti
konveksna.
Na slici b) data je jedna konkavna kriva indiferentnosti. Take A i B oznaavaju
kombinacije potronje izmeu kojih je potroa indiferentan. Kombinacije na pravoj
liniji izmeu taaka A i B nikad ne mogu biti preferirane u odnosu na kombinacije na
konkavnoj krivi u luku AB. Svaka kombinacija u luku AB bie preferirana u odnosu na
bilo koju kombinaciju na pravoj liniji. Takva je i taka D koja sadri veu koliinu
dobra Y a istu koliinu dobra X kao i korpa F. Korpi dobara D na konkavnoj krivoj se
kao pandam moe nai i taka na pravoj liniji kod koje je pri istoj koliini dobra Y,
dobro X raspoloivo u manjoj koliini (uporeujui korpu D sa korpom E), odnosno
koja pri istoj koliini dobra X sadri veu koliinu dobra Y (uporeenje korpe D sa
korpom F). Poto je bilo koja korpa na konkavnoj krivi preferirana u odnosu na korpe na
pravoj liniji koja spaja dve korpe dobara, zakljuujemo da kriva indiferentnosti ne moe
biti konkavna. Po aksiomu monotonosti korpa D mora biti preferirana u odnosu na korpu
F, jer pri istoj koliini dobra X sadri veu koliinu dobra Y. I pri izboru izmeu korpi D
i E potroa e preferirati korpu E. Da bi aksiom tranzitivnosti preferencija vaio mora
korpa D biti preferirana u odnosu na korpu E.
3. 3. Granina stopa subjektivne supstitucije

Dislociranjem sa jedne na drugu taku na krivi indiferentnosti koliina potronje
jednog dobra se poveava a drugog smanjuje, dok nivo ukupne korisnosti potroaa
ostaje isti, jer se nova korpa nalazi na istoj krivi indiferentnosti, koja po definiciji
povezuje sve korpe dobara koje su za potroaa podjednako poeljne. Tako kombinacija
A (Slika I-3) sadri jednu jedinicu dobra X i 9 jedinica dobra Y. Promene u koliini
potronje dobara koje ine korpu moraju biti suprotnosmerne da bi nova korpa bila
podjednako poeljna kao i poetna. Tako korpa B sadri dve jedinice dobra X i 6 jedinica
dobra Y, a nivo zadovoljstva koje ona prua je isto kao i kod korpe A. Korpa B sadri
jednu jedinicu dobra X vie nego korpa A, a 3 jedinica dobra Y manje od korpe A. Korpa
C sadri jednu jedinicu dobra X vie i 1,5 jedinica dobra Y manje u odnosu na korpu B.
Korpa D u odnosu na korpu C sadri jednu jedinicu dobra X vie i 0,90 jedinica dobra Y
manje itd. Kreui se niz krivu indiferentnosti vidimo da se dobro X supstituie dobrom
Y. Odnos promena u potronji, koji pokazuje za koliko se potronja dobra Y treba
smanjiti da bi se potronja dobra X poveala za jednu jedinicu, a da pri tome potroa
ostane na istu krivu indiferentnosti naziva se stopom supstitucije. Pri prelasku sa
kombinacije A na B ona iznosi -3, sa kombinacije B na C je -1,5, sa kombinacije C na D
iznosi -0,90 sa kombinacije D na E je -0,60 sa kombinacije E na F iznosi -0,43. Stopa
supstitucije ne samo da ima negativnu vrednost, to proizilazi iz opadajueg nagiba krive
indiferentnosti, nego se u apsolutnom iznosu permanentno smanjuje, to je direktna
posledica konveksnog oblika krive indiferentnosti.
Ako bi smo umesto diskretnih promena u potronji dva dobra posmatrali
infinitezimalne promene du odreene krive indiferentnosti dobili bi smo graninu stopu
supstitucije. Granina stopa supstitucije pokazuje za koliko jedinica potroa treba da
- 43 -
smanji potronju dobra Y, ako potronju dobra X eli poveati za jednu infinitezimalnu
jedinicu, a da pri tome ostane na istu krivu indiferentnosti. Ako graninu stopu
supstitucije oznaimo sa GSS imaemo:
=
odnosno, pri vrlo maloj (infinitezimalnoj) promeni X (X0 ) :
= lim
Ova stopa je, prema tome, jednaka apsolutnoj vrednosti prvog izvoda funkcije
indiferentnosti u jednoj taki i geometrijski se meri nagibom tangente na krivu
indiferentnosti. Poto su normalne krive indiferentnosti konveksne, sa poveanjem
potronje dobra X nagib postaje sve manji.
3. 4. Linija izotrokovnog pravca

Vie smo puta do sada isticali da korpe dobara koje se nalaze na krivama
indiferentnosti koje su udaljenije od koordinatnog poetka, potroau pruaju vei nivo
satisfakcije u odnosu na one koje su na krivama indiferentnosti koje su blie
koordinatnom poetku. Tako na slici I-5, kriva indiferentnosti 2 oznaava sve mogue
kombinacije potronje dobara X i Y koje potroau pruaju isto zadovoljstvo i da je
zadovoljstvo koje bilo koja kombinacija na toj krivi prua vee u odnosu na zadovoljstvo
koje pruaju kombinacije koje se nalaze na krivi 1 . Po istoj analogiji kombinacije
dobara na 3 pruaju manji nivo satisfakcije u odnosu na kombinacije na krivi 1 .
Kada ogranienja ekonomske ili druge prirode ne bi bilo onda je normalno
oekivati da potroa eli dostii onu krivu indiferentnosti koja mu maksimizira ukupno
zadovoljstvo. Meutim, oskudica unosi ogranienja pri izboru. Pri svom izboru potroa
je ogranien veliinom raspoloivog dohotka koji moe potroiti u odreenom
vremenskom periodu i injenice da dobra koja su predmet potronje imaju ekonomski
karakter, odnosno da moraju imati svoju cenu.
Ako celokupan svoj dohodak (budet) u iznosu od D novanih jedinica potroa
eli utroiti na kupovinu samo dva dobra, dobra X i dobra Y, ije trine cene iznose i
, struktura upotrebe dohotka se moe izraziti relacijom:
= +
u kojoj oznaava deo ukupnog dohotka koji se eli utroiti na kupovinu dobra X, a
preostali njegov iznos, iznos koji se eli utroiti na kupovinu dobra Y.
Reavanjem gornje relacije po Y dobijamo:
- 44 -
Teorije vrednosti
Gornja jednaina se naziva budetskom jednainom. Ona nam pokazuje koju koliinu
dobra Y potroa moe kupiti, ako pri datim cenama dobara X i Y i datom dohotku, dobro
X eli kupiti u nekoj tano odreenoj koliini. Njome su date sve mogue kombinacije
kupovine dobara X i Y, koje pri datim cenama tih dobara, zahtevaju utroak celokupnog
dohotka.
Umanjenik u budetskoj jednaini pokazuje koju koliinu dobra Y potroa
moe kupiti, ako celokupan svoj dohodak troi na kupovinu samo tog dobra. Parametar
, poto je sa negativnim predznakom, pokazuje za koliko se mora smanjiti ili
poveati kupovina dobra Y, ako se kupovina dobra X eli poveati, odnosno smanjiti za
jednu jedinicu, a da pri neizmenjenim cenama dobara dohodak bude u celosti potroen.
Grafikim prikazom budetske jednaine u koordinatnom sistemu dobija se jedna
negativno nagnuta prava linija koja se naziva budetskom linijom, linijom mogunosti
potronje ili prosto izotrokovnom linijom. Ako koliinu kupovine dobra X prikaemo
na apcisnoj osi, a dobra Y na ordinatnoj osi, linija mogunosti potronje ima oblik kao
na slici I-8.
Slika I-8: Budetska linija i budetski prostor

Presena taka budetske linije sa ordinatnom osom ( ) pokazuje koju bi
koliinu dobra Y potroa mogao kupiti ako raspoloivi dohodak upotrebi na kupovinu
samo tog dobra, a dobro X uopte ne kupuje. Presena taka budetske linije i apcisne
ose ( ) pokazuje koju bi koliinu dobra X potroa mogao da kupi, ako raspoloivi
dohodak troi na kupovinu samo tog dobra. Sve kombinacije kupovine dobara X i Y,
- 45 -
ukljuujui i ove dve ekstremne mogunosti alokacije raspoloivog dohotka se nalaze na
samoj budetskoj liniji. Ali su potroau, pri datim cenama i dohotku, dostupne i one
kombinacije koje se nalaze levo i dole u odnosu na budetsku liniju, ali one ne zahtevaju
utroak celokupnog dohotka. Kombinacije potronje koje se nalaze desno i gore u
odnosu na budetsku liniju potroau nisu dostupne.
U teoriji indiferentnosti poseban ekonomski znaaj ima nagib budetske linije.
On je jednak tangensu ugla , odnosno negativnoj vrednosti odnosa cena dobara X i Y.
Nagib budetske linije = =
Nagib budetske linije se naziva graninom stopom trine supstitucije i u ekonomskoj

svojoj interpretaciji pokazuje za koliko se mora smanjiti kupovina dobra Y, da bi se
kupovina dobra X mogla poveati za jednu jedinicu, a da pri tome celokupan dohodak
potroaa bude potroen. Granina stopa trine supstitucije, kao mera nagiba budetske
linije, je konstantna veliina za sve take na budetskoj liniji.
Oblik budetske jednaine, pa stoga i poloaj budetske linije e se promeniti ako
se promeni dohodak, cena dobra X ili cena dobra Y.
Ako se dohodak potroaa promeni (povea ili smanji), a cene dobara koje su
predmet kupovine ostanu iste, budetska linija e se paralelno pomeriti udesno ili ulevo.
Slika I-9: Efekat promene dohotka na poloaj budetske linije

Poveanjem dohotka budetski prostor se iri i presene take sa vertikalnom i
horizontalnom osom se sa pozicija i pomeraju na i .
Smanjenje dohotka suava budetski prostor i budetska linija se paralelno pomera ka
koordinatnom poetku.
Ako pri istom dohotku i ceni dobra Y, cena dobra X bude poveana ili smanjena,
budetska linija e rotirati oko svoje presene take sa ordinatnom osom u smeru
- 46 -
Teorije vrednosti
kretanja kazaljki na satu (ako se cena dobra X povea) ili u suprotnom smeru (ako cena
dobra X bude smanjena).
Slika I-10: Efekat promene cene dobra X na poloaj budetske linije

I konano, ako dozvolimo mogunost promene samo cene dobra Y budetska
linija e rotirati oko njene presene take sa apcisnom osom u smeru kretanja kazaljki na
satu (ako se cena dobra Y smanjuje), odnosnom u suprotnom smeru (ako se cena dobra Y
poveava).
Slika I-11: Efekat promene cene dobra Y na poloaj budetske linije

Granina stopa trine supstitucije, odnosno nagib budetske linije se nee
promeniti sve dok ne doe do promene odnosa cena dobara koja su predmet kupovine.
Stoga poveanje ili smanjenje inicijalnih cena dobara X i Y za isti procenat nema uticaja
- 47 -
na promenu granine stope trine supstitucije i ona ostaje ista kao i pre promene cena.
Isto procentualna poveanja ili smanjenja cena dobara koja su predmet potroaevog
izbora, iako ne utiu na promenu granine stope trine supstitucije, imaju uticaja na
poloaj budetske linije. Ona e se paralelno pomeriti udesno, ako se cene oba dobra
smanje za isti procenat, odnosno paralelno e se pomeriti ulevo, ako se cene oba dobra
poveaju za isti procenat. Zakljuujemo da jednako procentualno poveanje ili smanjenje
cena dobara X i Y, pri datom dohotku D, proizvodi potpuno iste efekte na poloaj
budetske linije kao i smanjenje, odnosno poveanje dohotka pri datim cenama dobara.
3. 5. Optimum potronje
Na datoj krivi indiferentnosti optimalna je ona kombinacija potronje i kupovine
pri kojoj se nagib krive indiferentnosti izjednaava sa nagibom budetske linije, odnosno
kombinacija pri kojoj budetska linija postaje tangenta na krivu indiferentnosti. Na bazi
podataka iz nae hipotetine skale i krive indiferentnosti primeujemo da kriva
indiferentnosti ima oblik:
=
koja se moe prikazati kao:
18
+1
(5)
18 = +
Granina stopa supstitucije, odnosno nagib krive indiferentnosti u odreenoj taki se
dobija iz odnosa parcijalnih izvoda gornje funkcije po argumentima X i Y, odnosno:
=
=
+1
+
Nagib budetske linije, odnosno granina stopa trine supstitucije, je jednak

odnosu cene dobra X i dobra Y:
Optimalna e biti ona kombinacija kupovine i potronje dobara X i Y kod koje je

granina stopa supstitucije jednaka odnosu cena i , odnosno korpa dobara koja
je odreena takom tangentnosti budetske linije i krive indiferentnosti. Razumljivo je da
u taki tangentnosti nagib krive indiferentnosti (granina stopa supstitucije) mora biti
jednak nagibu budetske linije (graninoj stopi trine supstitucije):
ijim reavanjem po Y dobijamo:

- 48 -
= ,
+1
Teorije vrednosti
+1
(6)
Izjednaavanjem desnih strana izraza (5) i (6) imaemo:

18
=
+1
+ 1
ijim reavanjem po X dobijamo optimalnu koliinu potronje dobra X na datoj krivi
indiferentnosti:
:
=
18
1
Zamenom u izraz (5) ili (6) dobiemo:

=
Ako je = 4 a
= 2 i = 6.
18
= 2, optimalne koliine kupovine dobara X i Y e iznositi:
Slika I-12: Optimalna kombinnacija potronje
- 49 -
Pri datim cenama kombinacija kupovine i potronje od dve jedinice X i est
jedinica Y zahteva utroak dohotka od 20 novanih jedinica i taj je iznos najmanji od
svih drugih kombinacija koje potroau pruaju isto zadovoljstvo i koje se nalaze na
datoj krivi indiferentnosti. U narednoj tabeli su date samo neke od moguih kombinacija
potronje koje potroau pruaju jednako zadovoljstvo, ali zahtevaju razliit utroak
dohotka, pri emu ga kombinacija od 2 jedinice dobra X i 6 jedinica dobra Y najmanje
kota i ona predstavlja optimalno reenje.
Tabela 5: Kombinacije potronje sa istom korisnou
Koliina dobra X
1
1
2
3
4
5
6
Koliina dobra Y
2
9, 00
6, 00
4, 50
3, 60
3, 00
2, 57
= +
3
(1x4)+(9, 00x2) = 22,0
(2x4)+(6, 00x2) = 20,0
(3x4)+(4, 50x2) = 21,0
(4x4)+(3, 60x2) = 23,2
(5x4)+(3, 00x2) = 26,0
(6x4)+(2, 57x2) = 29,1
Sa dohotkom manjim od 20 novanih jedinica potroa ne moe realizovati nijednu

kombinaciju koja je se nalazi na datoj krivi indiferentnosti, dok sa dohotkom veim od
datog iznosa moe realizovati i kombinacije koje su udaljenije i desno od nje i koje
reprezentuju vii nivo satisfakcije.
3. 5. 1. Uticaj promene nominalnog dohotka na optimum

kupovine
Ako elimo da analiziramo kako promena u dohotku potroaa utie na optimum
kupovine moramo poi od pretpostavke da ostali uticajni faktori ostaju nepromenjeni.
Poznato nam je da svaka promena u visini novanog dohotka, ceteris paribus, utie na
poloaj budetske linije i veliinu budetskog prostora. Ako se novani dohodak povea,
pri nepromenjenim cenama i budetska linija potronje se paralelno pomera
udesno (dalje od koordinatnog poetka), a veliina budetskog prostora iri. Slino
poveanju, svako smanjenje novanog dohotka budetsku liniju potronje paralelno
pomera ulevo, odnosno blie koordinatnom poetku, to utie na smanjenje veliine
budetskog prostora. Sa svakom promenom dohotka optimum kupovine e se promeniti,
poto pravilo za iznalaenje optimuma nalae uspostavljanje tangentnosti budetske
linije i krive indiferentnosti. Poveanjem dohotka, pri istim nominalnim cenama,
potroa je u mogunosti da dostigne neku novu krivu indiferentnosti koja je u odnosu na
inicijalnu pomerena udesno i koja po definiciji njemu obezbeuje postizanje vieg nivoa
zadovoljstva. Nova optimalna korpa e biti ona kod koje nova budetska linija dodiruje
neku viu krivu indiferentnosti. Teorijski posmatrano nova korpa dobara moe imati
veu koliinu oba dobra, istu koliinu jednog, a veu koliinu drugog dobra ili veu
koliinu jednog, a manju koliinu drugog dobra. Najee se deava da se poveanjem
- 50 -
Teorije vrednosti
novanog dohotka, pri nepromenjenim cenama dobara koja su predmet izbora, poveava
kupovina oba dobra. Meutim, nisu retki i sluajevi da se sa poveanjem dohotka
kupovina nekog od dobara ne menja ili da se pak smanjuje, to je direktno uzrokovano
preferencijama potroaa.
Ako se dohodak potroaa bude smanjivao nova optimalna korpa dobara najee
sadri manju koliinu oba dobra, ali su mogue i situacije da se koliina kupovine jednog
dobra smanjuje a drugog ostane ista, ili ak da se koliina kupovine jednog dobra smanji
a drugog povea. Opet naglaavamo da je najverovatniji ishod da se sa smanjenjem
nominalnog dohotka obim potranje za oba dobra smanji. Svaka promena dohotka pri
ostalim neizmenjenim uslovima dovodi i do promene optimuma kupovine. Ako
optimume kupovine dva dobra pri razliitim nivoima nominalnog dohotka meusobno
poveemo dobiemo jednu krivu liniju koju nazivamo dohodovno-potronom krivom
(income consumption curve).
Dohodovno-potrona kriva povezuje optimalne korpe dobara pri razliitom nivou
dohotka potroaa i pri nepromenjenim cenama dobara koja su predmet izbora. Pri
konstantnim cenama dobara X i Y ( = 4 i = 2 ) budetska linija se moe
prikazati izrazom:
=
2
2
(7)
S druge strane, iz uslova optimalnosti vai jednakost:

= 2 +1
(8)
Izjednaavanjem desnih strana gornja dva izraza dobijamo relaciju koja ukazuje na
funkcionalnu zavisnost potranje za dobrom X pri razliitim nivoima dohotka.
=
4
8
(9)
ijom zamenom u izraz (7) ili (8) dobijamo izraz koji ukazuje na zavisnost potranje
za dobrom Y od promene dohotka:
=
+1
4
(10)
Ako izraze (9) i (10) reimo po D dobiemo:

= 8 + 4
= 4 4
Izjednaavanjem desnih strana gornjih izraza i reavanjem po dobijamo:
= 2 + 2
- 51 -
koja je oznaava algebarski oblik dohodovno-potrone krive. Ona nam pokazuje kako e
se menjati optimalna koliina kupovine dobra Y sa promenom optimalne koliine
kupovine dobra X koja je uzrokovana promenom nominalnog dohotka, pri konstantnim
cenama dobara.
U narednoj tabeli prikazaemo strukturu optimalnih korpi dobara pri nekim od
alternativnih nivoa nominalnog dohotka.
Tabela 6: Optimalne korpe dobara pri razliitim nivoima dohotka
Korpa
dobara
1
G
H
B
M
4
8
3
0
1
2
2, 75
D
2
4
12
20
26
+1
4
4
2
4
6
7, 5
Ako se, primera radi, pri datim cenama, dohodak potroaa povea na 26 novanih
jedinica potroa nee izabrati nijednu kombinaciju na krivi indiferentnosti oblika:
=
18
+1
pa ni kombinaciju od 5 jedinice X i 3 jedinice Y kojom e u celosti utroiti raspoloivi

dohodak od 26. U izmenjenim okolnostima on bira onu kombinaciju kupovine koja mu
uz dati utroak dohotka od 26 novanih jedinica prua najvee mogue zadovoljstvo.
Zbog promenjenog dohotka nova budetska jednaina e imati oblik:
= 13 2
Poto se cene dobara koja su predmet izbora nisu promenile, to je granina stopa trine
supstitucije ostala ista i iznosi -2.
Granina stopa supstitucije se dobija iz odnosa parcijalnih izvoda funkcije
korisnosti po argumentu X i argumentu Y. Funkcija korisnosti je oblika:
= +
u kojoj UK ima samo operativno znaenje i nije kvantitativna mera korisnosti. U tom
smislu vea vrednost UK oznaava kombinacije potronje koje pruaju vee ukupno
zadovoljstvo u odnosu na one ija je vrednost UK manja. Koliko je to zadovoljstvo,
predstavnike teorije indiferentnosti ne zanima i problem optimuma kupovine oni
reavaju i bez njenog kvantificiranja. Granina stopa supstitucije iznosi:
=
- 52 -
+1
Teorije vrednosti
Slika I-13: Kriva odnosa dohotka i potronje

Izjednaavanjem granine stope supstitucije sa odnosom cena dobara koja su
predmet izbora i reavanjem te jednakosti po Y dobiemo:
= 2 + 2
to zamenom u budetskoj jednaini i reavanjem po X dobijamo optimalnu koliinu
kupovine dobra X:
= 2,75
Zamenom u budetsku jednainu ili izraz = 2 + 2 dobiemo optimalnu koliinu
kupovine drugog dobra:
= 7,5
Kupovinom 2,75 jedinica prvog i 7,5 jedinica drugog dobra potroa u celosti troi
dohodak od 26 novanih jedinica, dodirujui time krivu indiferentnosti ordinarne
vrednosti od 28,125. Stoga e kriva indiferentnosti imati oblik:
=
28, 125
+1
- 53 -
3. 5. 2. Uticaj promene cene na optimum kupovine

Optimum kupovine e se promeniti i ako se pri konstantnom nominalnom
dohotku i ceni jednog od dobara menja samo cena drugog dobra. Svaka promena u ceni
jednog dobra, recimo dobra X, pri konstantnoj ceni drugog dobra (dobra Y) i fiksnom
dohotku (D) potroaa menja oblik budetske jednaine, pa stoga i poloaj budetske
linije. Ako cena raste, granina stopa trine supstitucije se poveava, a budetska
linija rotira oko svoje presene take sa ordinatnom osom u smeru kretanja kazaljki na
satu, to se direktno odraava na suavanje budetskog prostora. Obrnute implikacije na
veliinu granine stope trine supstitucije, smer rotacije budetske linije i irinu
budetskog prostora nastaju ako se cena dobra X smanjuje. Smanjenjem cene dobra X
potroa je sada u mogunosti da istom visinom raspoloivog nominalnog dohotka
dostigne neku novu krivu indiferentnosti, krivu koja je u odnosu na raniju pomerena
udesno i koja reprezentuje vii nivo zadovoljstva u odnosu na inicijalnu. Optimum
kupovine e se promeniti i ta je promena direktno izazvana promenom cene . Od
drugorazrednog je znaaja da li e ovo smanjenje cene dobra X izazvati poveanje
potranje za oba dobra, ili poveanje potranje za jednim od njih pri neizmenjenoj
koliini drugog ili e moda rezultirati poveanjem potranje za jednim uz redukovanje
potranje za drugim. Meusobnim povezivanjem optimuma potronje dva dobra pri
razliitim cenama jednog od njih i nepromenjenom iznosu cene drugog uz fiksan
dohodak potroaa dobija se jedna kriva linija koja se naziva cenovno-potronom krivom
(price consumption curve).
Ako se pri datom dohotku od 20 novanih jedinica i ceni dobra Y ( = 2)
menja samo cena dobra X, budetska jednaina se moe napisati u obliku:
= 10
ijim reavanjem po dobijamo:
20 2
=
Iz uslova za optimalno reenje:
(11)
=
+ 1
za = 2 i reavanjem po dobijamo:
=
2
+1
(12)
Izjednaavanjem desnih strana izraza (11) i (12) i reavanjem po Y dobijamo:

- 54 -
Teorije vrednosti
= 10
1 +
1 + 2
Gornja relacija predstavlja algebarski oblik cenovno-potrone krive ili krive ekspanzije
potronje i govori o tome kako e se menjati optimalna koliina kupovine dobra Y sa
promenom optimalne koliine kupovine dobra X. Drugim recima, gornja relacija
trasira putanju odnosa cene i potronje, odnosno liniju price consumption curve. U
nastavku emo dati nekoliko alternativnih optimalnih korpi dobara pri
nekim od nivoa cena dobra X i nepromenjenoj ceni dobra Y i istom nominalnom
dohotku.
Tabela 7: Optimalne korpe dobara pri razliitim cenama dobra X
Situacija
1
N
R
B
S
T
Cena dobra X
2
1
2
4
8
20
3
9,50
4,50
2,00
0,75
0
4
5,25
5,50
6,00
7,00
10,00
Slika I-14: Kriva odnosa cene i potronje

Budetska jednaina glasi:
=
(13)
- 55 -
Iz uslova optimalnosti:
reavanjem po Y dobijamo:
=
=
+ 1
+1
(14)
Izjednaavanjem desnih strana izraza (13) i (14) i reavanjem po X dobiemo:

=
Zamenom iz gornjeg obrasca u budetsku jednainu ili izraz (14) dobiemo

=
+
2
Pri dohotku od 20 novanih jedinica funkcija potranje za dobrom X dobija oblik:

=
20
2
i pokazuje kako e se menjati potraivana koliina dobra X ako se pri nepromenjenom

dohotku i ceni dobra Y menja samo njegova cena.
U nastavku emo dati nekoliko alternativnih nivoa cena dobra X i njima
odgovarajuih potraivanih koliina.
Tabela 8: Skala potranje
Situacija
1
U
B
K
R
J
N
- 56 -
Cena dobra X
2
5, 0
4, 0
3, 0
2, 0
1, 5
1, 0
Potraivana koliina dobra X

3
1, 50
2, 00
2, 83
4, 50
6, 17
9, 50
Teorije vrednosti
3. 6. NENORMALNE PREFERENCIJE
Pri objanjavanju problema izbora potroaa primenom teorije indiferentnosti
poli smo od toga da su krive indiferentnosti normalnog oblika, odnosno da one opadaju
s leva udesno, da su konveksne prema ishoditu koordinatnog poetka i da se
asimptotino pribliavaju koordinatnim osama. Ve smo istakli da opadajui nagib krive
indiferentnosti implicira negativnu vrednost granine stope supstitucije, a njihova
konveksnost opadajuu vrednost granine stope. Ako smo krive indiferentnosti koje
istovremeno zadovoljavaju sva ova tri uslova nazvali normalnim i generalizujui njihovo
postojanje reili problem optimuma potronje primenom teorije indiferentnosti, postavlja
se jedno vrlo logino pitanje, da li postoje krive indiferentnosti koje istovremeno ne
zadovoljavaju sve ove uslove? Odnosno, isto pitanje postavljeno iz drugog ugla, dali u
realnom ekonomskom ivotu moemo identifikovati krive indiferentnosti kod kojih je
granina stopa supstitucije negativna ali nije opadajua, krive indiferentnosti kod kojih je
granina stopa supstitucije negativna ali je rastua ili krive indiferentnosti koje imaju
pozitivnu graninu stopu supstitucije. Naveemo neke od primera.
3. 6. 1. Savreni komplementi
Savreni komplementi su dobra koje se zajedno troe u fiksnim razmerama.
Dobar primer u vezi savrenih komplemenata je onaj sa desnim i levim cipelama.
Potroa voli cipele i uvek ih koristi u paru. Njemu jedna ili vie levih cipela u odnosu
na broj desnih ili jedna ili vie desnih u odnosu na broj levih cipela ne donosi nikakvo
zadovoljstvo. Stoga se krive indiferentnosti za savrenim komplementima prikazuju u
obliku latininog slova L, pri emu vrh ovog slova ilustruje situacije gde je broj levih
cipela jednak broju desnih. Potroa e biti u preferiranoj poziciji ako se istovremeno
povea broj i levih i desnih cipela. Znai, pravac preferencija kod savrenih
komplemenata ide desno i gore, pri emu one krive indiferentnosti koje su udaljenije od
koordinatnog poetka reprezentuju vei nivo satisfakcije potroaa.
Zadovoljstvo potroaa e biti isto bez obzira da li imao jednu levu i jednu desnu
cipelu (taka A) ili jednu levu i tri desne (taka B) ili jednu levu i pet desnih cipela (taka
C), ili pak jednu desnu i tri leve (taka D) ili jednu desnu i pet levih (taka E). Stoga se
sve ove kombinacije potronje moraju nalaziti na istoj krivi indiferentnosti. Meutim,
njemu nee biti svejedno i nee biti indiferentan izmeu kombinacija na krivi
indiferentnosti na kojoj se nalaze take A,B,C,D i E i bilo koje kombinacije koja se
nalazi na drugim dvema krivama. Iako sve kombinacije potronje na prvoj krivi
potroau pruaju isto zadovoljstvo, svaka od njih mu prua manje zadovoljstvo u
odnosu na kombinacije koje se nalaze na nekoj od krivih koje su udaljenije od
koordinatnog poetka.
- 57 -
Slika I-15: Krive indiferentnosti savrenih komplemenata

Kod savrenih komplemenata, gde se dobra koriste u istoj srazmeri (1 = 2 ),
optimalne koliine kupovine ovih dobara moraju biti meusobno jednake, pa optimalni
izbor mora leati na dijagonali koja spaja vrhove slova L. Poto potroa kupuje istu
koliinu ovih dobara, nezavisno od njihove pojedinane cene, budetsko ogranienje se
moe predstaviti relacijom:
= +
ijim reavanjem po X dobijamo:
= = =
Na bazi gornjeg obrasca moemo konstatovati da e pri neizmenjenim cenama dobara

svako poveanje dohotka ili njegovo smanjenje uticati na optimum kupovine ovih dvaju
dobara. Poto se sa promenom dohotka optimum kupovine oba dobra menja za isti
iznos, povezujua linija tih optimuma (kriva odnosa dohotka i potronje) mora biti
pravac koji polazi iz ishodita koordinatnog poetka i prolaziti kroz vrhove slova L.
Ako dohodak i cena dobra ija je koliina prikazana na ordinatnoj osi ostanu isti
kao i ranije, svaka promena cene dobra ija je koliina prikazana na apcisnoj osi izaziva
suprotnosmernu promenu u potranji ne samo za tim dobrom, ve i za dobrom Y. Poto
novi optimum potronje mora imati istu koliinu oba proizvoda i kriva odnosa cene i
potronje mora polaziti iz ishodita koordinatnog poetka i poklopiti se sa dohodovnopotronom krivom.
- 58 -
Teorije vrednosti
3. 6. 2. Savreni supstituti
Za dva dobra kaemo da su savreni supstituti ako je potroa spreman da jedno
dobro zameni drugim po konstantnoj stopi. Za ove krive indiferentnosti je karakteristino
da je granina stopa subjektivne supstituicije konstantna du itave krive, a ne opadajua
to je svojstveno normalnim krivama indiferencije. Najjednostavniji sluaj savrene
supstitutivnosti izmeu dva dobra postoji ako je potroa spreman da jednu jedinicu
jednog dobra zameni sa jednom jedinicom drugog dobra. Zamislimo potroaa koji je
potpuno indiferentan izmeu soka od jabuka i soka od kruaka. U tom sluaju potroa
e biti potpuno indiferentan pri izboru kombinacija koje su date na negativno nagnutoj
pravoj liniji. Neka svaka od ovih kombinacija sadri 12 litara soka, pri emu je sa
aspekta satisfakcije potroaa potpuno nebitna struktura pojedinih korpi. Iako je on
potpuno indiferentan pri izboru izmeu datih korpi, sigurno da nee biti indiferentan
izmeu neke od njih i korpi koje ukupno sadre vie, odnosno manje litara soka, recimo
korpe koje ukupno sadri 15 lit. ili 9 lit. Vie preferirane korpe (korpe koje sadre
ukupno 15 lit.) se nalaze na krivi indiferentnosti koja je paralelno pomerena udesno u
odnosu na inicijalnu krivu, a kriva indiferentnosti sa manjom ukupnom koliinom, levo
od inicijalne krive.
Slika I-16: Krive indiferentnosti savrenih supstitu

Ako je cena soka od jabuka manja od cene soka od kruaka ( < ) potroa
e kupovati samo sokove od jabuka. Ako se za dati odnos cena dohodak bude
poveavao, potroa e to dobro kupovati u veoj koliini i obratno ako se dohodak
bude smanjivao. Kriva odnosa dohotka i potronje e se poklopiti sa apcisnom osom.
Kriva odnosa dohotka i potronje e se poklopiti sa ordinatnom osom ako je cena soka
- 59 -
od kruaka manja od cene soka od jabuka ( < ) i pri tako nepromenjenim cenama
promena u dohotku e izazvati klizanje optimuma kupovine du ordinatne ose.
Kakve e posledice na optimum kupovine savrenih supstituta izazvati promena
cene dobra X (soka od jabuka), pri konstantnoj ceni dobra Y (soka od kruaka) i
konstantnom dohotku. Sve dok je cena dobra X manja od cene dobra Y, optimum
kupovine e se nalaziti na apcisnoj osi. Ako cena opada, optimum kupovine se
pomera desno du apcisne ose, ako se cena dobra X poveava do nivoa cene
optimum kupovine se pomera u levo, du apcisne ose, pa e pri svim nivoima cene
kod kojih je < , kriva odnosa cene i potronje biti na apcisnoj osi. Kada cena
postane vea od cene , kriva odnosa cene i potronje e se sa apcisne preseliti na
ordinatnu osu.
Granina stopa supstituicije, kao geometrijska mera nagiba krive indiferentnosti,
za savrene supstitute je konstantna i u naem primeru iznosi -1. Ako potroa raspolae
odreenim dohotkom (D) i u celosti ga troi na kupovinu ova dva dobra, ije su cene
i , logino je da e pri datom obliku krive indiferentnosti kupovati samo sok od
jabuka , ako je on jeftiniji, odnosno sok od kruaka, ako je on jeftiniji ili e mu potpuno
svejedno biti koju kombinaciju ovih sokova kupuje ako su im jedinine cene jednake.
Na gornjem dijagramu budetska linija je blaeg nagiba u odnosu na krivu
indiferentnosti, jer je < , pa e potroa izabrati kombinaciju datu takom preseka
budetske linije i apcise. Dobro X e potroa kupovati u koliini od:
=
3. 6. 3. Neutralna dobra
Jedno je dobro neutralno ako potroa za njega uopte nije zainteresovan. Ako
je dobro Y neutralno (Slika I-17) krive indiferentnosti imaju oblik pravih linija paralelnih
sa ordinatnom osom, a ako bi dobro X bilo neutralno krive indiferentnosti bi isto tako
bile paralelne, ali sa apcisnom osom. Mi emo pretpostaviti da je dobro Y neutralno.
Potroa je jedino zainteresovan za dobro X, dok ga koliina dobra Y uopte ne
interesuje. Stoga kombinacije koje sadre jednaku koliinu dobra X a razliitu koliinu
dobra Y potroaa stavljaju u indiferentan poloaj. Njemu je bitna vea koliina dobra X,
pa stoga one kombinacije koje sadre veu koliinu dobra X, nezavisno od koliine
dobra Y bie za ovog potroaa preferirane. Pri datoj ceni dobra ije preferencije imaju
ovakav oblik i datom nivou dohotka potroa bira samo one kombinacije koje se nalaze
na apcisnoj osi. Sve ove kombinacije sadre nultu koliinu dobra Y i koliinu dobra X u
iznosu:
=
- 60 -
Teorije vrednosti
Slika I-17: Krive indiferentnosti neutralnih dobara

Ako se dohodak potroaa povea optimalni izbor se pomera udesno na apcisnoj
osi i obratno, pad dohotka taku optimalnog izbora pomera ka koordinatnom poetku.
Ovo geometrijski znai da se dohodovno-potrona kriva poklapa sa apcisnom osom. I
kriva odnosa cene i potronje se nalazi na samoj apcisnoj osi, jer promena cene dobra X
izaziva samo klizanje optimalnog izbora desno od inicijalnog (smanjenje cene dobra
X), odnosno levo od inicijalnog izbora ako se cena dobra X poveava.
3. 6. 4. Neeljena dobra
Neeljeno dobro je dobro koje potroa ne voli i kojeg mora troiti samo zato
to se koristi zajedno sa drugim dobrom, onim kojeg on eli. Tipian primer neeljenog
dobra mogu biti jaja, koja se zajedno sa prutom koriste pri spremanju pica. Neka
potroa voli prutu, a ne voli jaja. Ali pretpostavimo da postoji neka mogua razmena
izmeu prute i jaja, na koju bi potroa bio voljan da pristane ako koliina upotrebljene
prute bude vea
- 61 -
Slika I-18: Krive indiferentnosti za neeljena dobra

Kod neeljenog dobra smer preferencija je odozgo na dole, pa krive indiferentnosti koje
seku ordinatnu osu dalje od koordinatno poetka i one koje apcisnu osu seku blie
koordinatnom poetku reprezentuju kombinacija potronje koje potroau pruaju manje
zadovoljstvo, odnosno manju satisfakciju.
3. 6. 5. Konkavne preferencije
Konkavne preferencije, slino konveksnim, opadaju sleva udesno, ali im
granina stopa supstitucije nije opadajua, ve naprotiv rastua. Razuman primer ovih
preferencija bi mogao biti izbor pri kupovini maslina i sladoleda. Potroa voli oba
proizvoda, ali ih ne eli troiti istovremeno. Kod konkavnih preferencija, iako se
tangentnost krive indiferentnosti i budetske linije (Slika I-19) ostvaruje u taki A, ova
kombinacija kupovine nije optimalno reenje za potroaa.
Pretpostavimo da je funkcija korisnosti kod preferencija ovakvog tipa ima oblik:
= 25 2
i neka cene proizvoda koji su predmet izbora iznosi = 2 i = 0, 5 a dohodak
14,50 novane jedinice. Pravilo za iznalaenje optimalne korpe dobara kod krivih
indiferentnosti konveksnog oblika podrazumeva uspostavljanje jednakosti izmeu
granine stope supstitucije i odnosa cena dobara koja su predmet izbora, odnosno da je
optimalna ona kombinacija kupovine pri kojoj se kriva indiferentnosti i budetska linija
meusobno dodiruju.
- 62 -
Teorije vrednosti
Granina stopa subjektivne supstitucije, kao mera nagiba gore date konveksne
krive indiferentnosti iznosi 2, a odnos cena dobara X i Y je -4, to nakon
meusobnog izjednaavanja i reavanja po X daje optimalnu koliinu kupovine prvog
dobra:
= 2
ijom zamenom u budetsku jednainu:
= 29 4
i reavanjem po Y dobijamo optimalnu koliinu kupovine drugog dobra, odnosno:
= 21
Primeujemo da se kombinacija kupovine od = 2 i = 21 nalaze na krivi
indiferentnosti ordinalne vrednosti 25, odnosno na krivoj indiferentnosti oblika:
= 25 2
Slika I-19: Konkavne krive indiferentnosti

Ako imamo ovu krivu indiferentnosti i na njoj kombinaciju od 2 jedinice prvog i 21
jedinice drugog dobra, moemo konstatovati sledee:
Korpa A (x = 2 i y = 21) ne da ne predstavlja najbolju korpu dobara i najbolji
izbor od svih moguih korpi na krivi indiferentnosti y = 25 x 2 , nego je to
najgori mogui izbor. Potroa je mogao izabrati bilo koju drugu kombinaciju
potronje na datoj krivi uz manji utroak dohotka. Najbolji izbor sa aspekta
utroenog dohotka je kupovina samo 5 jedinica dobra , pri emu bi njegovo
ukupno zadovoljstvo bilo isto kao i za svaku drugu kombinaciju kupovine, ali bi
za realizovanje te korpe on utroio samo 10 novanih jedinica.
- 63 -
Ako potroa eli u celosti da utroi raspoloivi dohodak od 14,5 novanih

jedinica izabrae kombinaciju C koja sadri 7,25 jedinica dobra X i koja se
nalazi na vioj krivi indiferentnosti oblika:
y = 52, 56 x 2
- 64 -
II
EFEKAT SUPSTITUCIJE I
EFEKAT DOHOTKA
Kada se cena dobra X menja (poveava ili smanjuje), a ostale ekonomske varijabile
ostanu iste, menja se i oblik budetske jednaine, a sa njom i poloaj budetske linije.
Budetska linija rotira oko svoje presene take sa ordinatnom osom u smeru kretanja
kazaljke na satu pri poveanju cene dobra X, odnosno u suprotnom smeru od smera
kretanja kazaljke na satu, kada se cena dobra X smanjuje. Nova budetska linija postaje
strmija ili opruenija, zavisno od toga da li je u pitanju rast ili pad cene dobra X.
Promena cene ima dvostruki efekat: menja se odnos cena dobara, odnosno
granina stopa trine supstitucije i menja se kupovna snaga raspoloivog dohotka. Ako
je primera radi, cena dobra X smanjena, to znai da se u izmenjenim okolnostima treba
odrei manje koliine dobra Y, ako se kupovina dobra X eli poveati za jednu jedinicu.
Istovremeno zbog
pojeftinjenja dobra X raspoloivim
dohotkom u novim
okolnostima moemo to dobro kupiti u veoj koliini nego ranije, iako je nominalni
dohodak ostao nepromenjen. Prvi deo promene, promena tranje usled promene stope
razmene, odnosno granine stope trine supstitucije naziva se efektom supstitucije
(substitution efekt), a drugi deo promene, promena tranje usled promene kupovne moi
dohotka se naziva dohodovnim efektom (income efekt).
Kako se geometrijski posmatrano ukupan efekat promene cene na potranju moe
dekomponovati na efekat supstitucije i efekat dohotka? Dva su velika autoriteta u
ekonomskoj nauci posebnu panju posvetili u svojim istraivanjima ovom problemu:
ameriki ekonomista ruskog porekla Eugen Slucki i engleski ekonomista Don Hiks,
dobitnik nobelove nagrade za ekonomiju. Teorijski pristupi oba autora imaju izuzetno
jako fundiranu ekonomsku osnovu. Iako problem dekomponovanja ukupnog efekta
promene cene na potranju tretiraju vrlo slino, njihovi pristupi se u neemu i razlikuju.
-65-
1. SLUCKIJEVO REENJE PROBLEMA

Pri inicijalnim cenama dobara X i Y ( i ) i dohotku potroaa (D)
budetska jednaina glasi:

=

Njen nagib iznosi , odseak na ordinatnoj osi , a na apcisnoj osi .
Optimalna korpa dobara je korpa A, koja dobro X sadri u koliini . Ako se cena
dobra X smanji na nivo nova budetska linija:

=

rotira oko presene take stare budetske linije sa vertikalnom osom i apcisnu osu see u
taki .
Slika II-1: Sluckijev efekat supstitucije i efekat dohoka

Njen nagib, odnosno granina stopa trine supstitucije se smanjuje. Zbog izmenjenih
okolnosti kombinacija dobara data korpom A vie nije optimalna, jer je potroa zbog
smanjenja cene dobra X u mogunosti da dostigne jednu viu krivu indiferentnosti, krivu
koja je udaljenija od koordinatnog poetka i koja potroau prua vei nivo satisfakcije u
odnosu na onu na kojoj se nalazi korpa A. Optimalna kombinacija e sada biti data
- 66 -
Efekat supstitucije i efekat dohotka

korpom B koja dobro X sadri u koliini . Smanjenje cene dobra X je rezultiralo
poveanjem potranje za ovim dobrom za iznos:
=
Koji je deo ovako poveane potranje rezultat efekta dohotka, a koji efekta supstitucije?
1. 1. Efekat supstitucije
Da bi smo kvantificirali efekat supstitucije, pokuajmo da odgovorimo na jedno
ovakvo pitanje: za koliko se novanih jedinica dohodak treba smanjiti a da pri umanjenoj
ceni dobra X, stara optimalna korpa, korpa A, bude opet dostupna? Pravilan odgovor na
ovo pitanje podrazumeva konstruisanje jedne nove budetske linije sa istim nagibom kao
i finalna, ali paralelno pomerena prema ishoditu i koja ujedno prolazi kroz korpu A.
Drugim reima, to znai rotiranje stare budetske linije oko take A sve dok ona ne
postane paralelna sa finalnom budetskom linijom. Ovako rotirana budetska linija e
vertikalnu osu sei blie koordinatnom poetku, to ekonomski posmatrano pokazuje da
pri ceni korpa A moe biti kupljena sa manjim iznosom dohotka. Rotiranu budetsku
liniju karakterie cena , a inicijalnu cena i ista kupovna snaga dohotka (jednak
realni dohodak potroaa).
Algebarski oblik rotirane budetske linije bie:
=
ijim reavanjem po dobijamo iznos novca koji je potreban za kupovinu kombinacije

dobara koja je data korpom A u sluaju kad cena dobra X opada,
= +
(1)
Korpa A je bila dostupna i pri cenama i i dohotku D, odnosno

= +
(2)
Ako od izraza (1) oduzmemo izraz (2) dobiemo:

= =
(3)
Zadnji izraz kae da promena nominalnog dohotka kako bi stara korpa postala dostupna
po novoj ceni dobra X je jednaka prvobitnoj koliini dobra pomnoenoj sa razlikom
nove i inicijalne cene dobra X. Ako oznaimo sa i uvrstimo u izraz
(3) i reimo ga po dobijamo:
- 67 -
= +
Analizom gornjeg izraza zakljuujemo:
Ako je pozitivno, odnosno ako je dolo do poveanja cene dobra X,
dohodak koji je potreban da bi stara korpa u izmenjenim okolnostima bila
ponovo dostupna mora biti vei od inicijalnog dohotka D.
Ako je negativno, odnosno ako je dobro X pojeftinilo, za realizaciju stare
korpe dobara u izmenjenim okolnostima potreban je manji dohodak u odnosu na
inicijalni.
Iako se korpa A nalazi na rotiranoj budetskoj liniji, u izmenjenim uslovima ona
najee i nije optimalna. Kao optimalno reenje na grafikonu mi smo oznaili
kombinaciju kupovine datu korpom C. Korpa C je optimalna kada promenimo cenu
dobra X, a zatim prilagoavamo novani dohodak tako da stara korpa dobara bude opet
dostupna. Korpa C sadri dobro X u koliini . Ovaj horizontalni raspon izmeu
koliine dobra X kojeg sadri korpa C i korpa A naziva se efektom supstitucije. On nam
govori o tome da potroai supstituiu dobro Y dobrom X uvek kada se cena dobra X
smanjuje, odnosno dobro X dobrom Y kada se cena dobra X poveava, a realni dohodak
potroaa, odnosno njegova kupovna mo ostane nepromenjena. U naem primeru taka
C se nalazi desno od take A, to znai da je zbog efekta supstitucije smanjenje cene
dobra X povealo potranju za njim. U sluaju poveanja cene dobra X taka C bi bila
locirana levo od take A, poto bi zbog dejstva efekta supstitucije poveanje cene dobra
X umanjilo potranju za tim dobrom. S druge strane pozicija take C je determinisana
oblikom krive indiferentnosti. Ona moe biti locirana u taki A ili desno od nje. Pri padu
cene dobra X, taka C ni u kom sluaju ne moe biti locirana levo od take A , jer bi to
znailo da potroa u izmenjenim okolnostima bira neku kombinaciju kupovine sa
manjom koliinom dobra X i veom koliinom dobra Y u sluaju kada mu je dostupna i
korpa A. Razmotriemo take na rotiranoj budetskoj liniji gde je potronja dobra X
manja od one koja je data korpom A. Sve su ove korpe bile dostupne po starim cenama
( i ) ali nisu bile kupovane, kupljena je korpa A. Ako je korpa A preferirana u
odnosu na sve dostupne korpe unutar starog budetskog prostora, (korpe koje su na staroj
budetskoj liniji i ispod nje), nema razloga da ona ne bude preferirana i u odnosu na sve
korpe koje su na rotiranoj budetskoj liniji levo od korpe A, jer su one deo starog
budetskog prostora i koje su pri cenama i ocenjene kao loije.
1 .2. Efekat dohotka

Pomeranjem iz take C u taku B kvantitativno izraavamo efekat dohotka.
Geometrijski to znai paralelno pomeranje rotirane budetske linije udesno. Poto taku
C determiniu i i dohodak , a taku B cene i i dohodak D, to do ovog
premetaja dolazi samo usled promene nominalnog dohotka. Zato se i naziva efektom
- 68 -

dohotka. On oznaava promenu tranje za dobrom X, kada se dohodak potroaa sa
nivoa povea na nivo D, a cene dobara X i Y zadrimo konstantnim na nivoima i
Na samu promenu dohotka, potranja za dobrom X moe trojako reagovati:

Rast dohotka moe poveati potranju za dobrom X, odnosno smanjenje dohotka
moe reducirati potranju. To je sluaj sa normalnim (superiornim dobrima). To
znai da e promena u dohotku izazvati istosmernu promenu u potranji.
Rast dohotka moe smanjiti potranju za dobrom X, odnosno smanjenje dohotka
moe poveati potranju (sluaj sa inferiornim dobrima). To znai da e
promena u dohotku izazvati suprotnosmernu promenu u potranji.
Moe nastati i situacija da promena u dohotku ne izazove nikakvu promenu u
potraivanoj koliini za analiziranim dobrom kakav je sluaj sa nezavisnim
dobrima.
1 .3. Ukupan efekat promene cene

Ako ukupnu apsolutnu promenu u tranji za dobrom X oznaimo sa , promenu
nastalu usled delovanja efekta supstitucije sa , a promenu nastalu usled delovanja
efekta dohotka sa , mora vaiti relacija:
= +
Ako se cena dobra X smanji potranja za njim e se poveati zbog delovanja
efekta supstitucije ( > 0), i ako je ovo dobro normalno doi e do poveanja
njegove potranje i usled delovanja efekta dohotka ( > 0), pa e se ova dva efekta
meusobno dopunjavati i ukupan e efekat biti jednak zbiru efekta supstitucije i efekta
dohotka. Kod normalnih dobara ovo pravilo vai i onda kada se cena dobra X poveava.
Pri poveanju cene, ukupna potranja za tim dobrom e biti manja nego na inicijalnom
nivou za zbir smanjenja potranje usled efekta supstitucije i smanjenja potranje usled
delovanja efekta dohotka.
Interesantne implikacije u promeni ukupne potranje nastaju kada je dobro X
inferiorno. Kao to je poznato za ova dobra je karakteristino da rast dohotka smanjuje
potranju za njim i obratno, smanjenje dohotka poveava potranju za njim. Ako je
dobro X inferiorno, a doe do smanjenja njegove cene, tranja za njim e se poveati
usled efekta supstitucije, a smanjiti usled delovanja efekta dohotka. U zavisnosti od
intenziteta promene potranje zbog efekta supstitucije i efekta dohotka, koliina dobra X
koju sadri finalna korpa dobara u odnosu na inicijalnu moe biti vea, manja ili njoj
jednaka.
Ako je efekat supstitucije vei od apsolutnog iznosa efekta dohotka, smanjenje
cene dobra X e poveati ukupnu potranju za njim. Izgleda da ovo dobro nije
dovoljno inferiorno da bi istovremeno moglo biti i Gifenovo. Ukupno
poveanje u potranji za dobrom X e biti jednako razlici efekta supstitucije i
efekta dohotka.
- 69 -
Ako je efekat supstitucije jednak u apsolutnom iznosu efektu dohotka, smanjenje

cene dobra X nee promeniti ukupnu potranju za njim. Iako oba efekta deluju
istovremeno zbog jednakog suprotnosmernog intenziteta neto efekat e biti
jednak nuli.
Ako je efekat dohotka u apsolutnom smislu jai od efekta supstitucije pad cene
dobra X e smanjiti potranju za njim. Iznos smanjenja potranje e biti jednak
razlici efekta dohotka (koji je po intenzitetu jai) i efekta supstitucije, koji je po
intenzitetu slabiji. Dobro X je dovoljno inferiorno i moglo bi istovremeno biti
nazvano i Gifenovim dobrom.
Na osnovu gornjih opservacija zakljuujemo da svako Gifenovo dobro mora

istovremeno biti i inferiorno, ali svako inferiorno dobro ne mora istovremeno biti i
Gifenovo [81, str. 125-126]. Inferiorno dobro e biti istovremeno i Gifenovo samo onda
ako je njegov efekat dohotka u apsolutnom iznosu vei od efekta supstitucije.
2. HIKSOVO REENJE PROBLEMA

Po Sluckom, efekat supstitucije je promena tranje koja nastaje kao posledica
promene cene uz zadravanje kupovne moi dohotka konstantnim, pri emu stara korpa
dobara postaje ponovo dostupna. Za razliku od njega, engleski ekonomista i nobelovac
Don Hiks je dao neto drugojaije tumaenje efekta supstitucije.
Slika II-2: Hiksov efekat supstitucije i efekat dohotka

Ako se cena dobra X smanji na potroa je u poziciji da dostigne viu krivu
indiferentnosti, pa njegov optimalni izbor nee biti dat korpom A, nego korpom B. Ako
- 70 -

umesto rotiranja stare budetske linije oko take A sve dok ona ne postane paralelna
finalnoj budetskoj liniji, mi pomeramo budetsku liniju oko krive indiferentnosti koja
prolazi kroz prvobitnu optimalnu korpu (korpa A) pri emu e nagib tako pomerene
budetske linije biti , dobiemo novu taku tangentnosti na staroj budetskoj liniji,
odnosno novi optimalni izbor, korpu C. Tako smanjenim iznosom nominalnog dohotka
korpa A ne moe biti realizovana, ali moe biti realizovana neka druga kombinacija
potronje koja je na istoj krivi indiferentnosti i koja po definiciji potroau prua isti nivo
zadovoljstva.
Za razliku od efekta supstitucije Sluckog koji realan dohodak potroaa zadrava
konstantnim, Hiksov efekat supstitucije korisnost, odnosno nivo zadovoljstva zadrava
konstantnim. Pri kvantificiranju efekta supstitucije po Sluckom, problem se postavlja u
formi odgovora na pitanje: Za koliko treba smanjiti (poveati) dohodak potroaa pri
smanjenju (poveanju) cene dobra X, kako bi stara optimalna korpa bila ponovo
dostupna, a po Hiksu, za koliko novanih jedinica treba smanjiti ili poveati dohodak
potroaa da bi nakon smanjenja ili poveanja cene dobra X potroa ostao na istoj krivi
indiferentnosti na kojoj je i pre promene cene bio. Sem razliitog pristupa definisanju, pa
stoga i nainu kvantificiranja efekta supstitucije, drugih razlika izmeu Sluckovog i
Hiksovog pristupa reenju problema dekomponovanja efekata promene cene na
potronju nema.
3. RAZLIKA IZMEEU SLUCKOVOG I HIKSOVOG EFEKTA

SUPSTITUCIJE I EFEKTA DOHOTKA
Posluiemo se jednim primerom da bi smo ilustrovali razliku izmeu Sluckovog
i Hiksovog naina kvantitativnog utvrivanja efekta supstitucije i efekta dohotka. Neka
kriva indiferentnosti ima oblik:
18
=
+1
a) Ako je = 4 a = 2 koja kombinacija kupovine na datoj krivi
indiferentnosti predstavlja optimalni izbor i kojim nivoom nominalnog dohotka
ona moe biti realizovana?
b) Ako se pri datom dohotku i ceni dobra Y, cena dobra X smanji na nivo = 2,
koja e kombinacija potronje pri ovim ogranienjima biti optimalna?
c) Kvantitativno utvrditi efekat supstitucije (supstition efekt) i efekat dohotka
(income efekt)?
Reenje:
Na osnovu izraza
=
18
+1
(4)
- 71 -
se dobija
18 = +
(5)
Optimalna e biti ona kombinacija kupovine i potronje dobara X i Y kod koje

je odnos parcijalnih izvoda funkcije (5) po argumentu X i Y jednak odnosu
cena i ,
=
,
+ 1
ijim reavanjem po Y dobijamo:
=
+1
(6)
Izjednaavanjem desnih strana izraza (4) i (6) moemo izraunati optimalnu

koliinu potronje dobra X na datoj krivi indiferentnosti:
18
=
+1
+ 1
=
odnosno:
18
1
= 2.
Zamenom u izraz (4) ili (6) dobiemo:

=
odnosno:
18
= 6
Kombinacija potronje = 2 i = 6 e biti realizovana iznosom dohotka od

20 novanih jedinica (20=2x4+6x2).
Poto je cena dobra X prepolovljena i granina stopa trine supstitucije e biti
upola manja, to znai da je sa smanjenjem cene dobra X potroa sada spreman
da radi poveanja kupovine tog dobra za jednu jedinicu rtvuje duplo manju
koliinu dobra Y nego to je ranije bio spreman da to uini. Iz uslova
optimalnosti dobijamo:
- 72 -
+1
(7)
Promenom cene dobra X nova budetska jednaina dobija oblik:

=
(8)
Izjednaavanjem desnih strana izraza (7) i (8 ) i reavanjem po X dobijamo:
=
odnosno:
= 4, 5
Zamenom u izraz (7) ili (8) dobiemo optimalnu koliinu kupovine dobra
Y:
+
=
2
odnosno:
= 5, 5
Zbog pada cene dobra X, njegova potranja je od 2 poveana na 4,5 Ukupan
efekat pada
cene sa nivoa = 4 na nivo = 2, koji se odrazio na poveanje potranje
za tim dobrom se moe dekomponovati na efekat supstitucije i efekat dohotka.
Sluckijev pristup:
Kombinacija dobara i pri cenama = 2 i = 2, moe biti realizovana,
odnosno kupovna mo nominalnog dohotka odrana konstantnom, ako se
dohodak smanji na nivo:
= + = 16
Nova budetska jednaina e imati oblik:
=
(9)
Na ovoj budetskoj liniji kombinacija i vie nee predstavljati optimalni

izbor. Iz uslova optimalnosti imaemo da je:
- 73 -

+1
(10)
Izjednaavanjem desnih strana gornja dva izraza i reavanjem po X dobijamo:

2
ijom zamenom u izraz (9) ili (10) dobijamo:
+
2
U naem primeru, kada dohodak iznosi 16, a cene = 2 i = 2
= 3, 5 i = 4, 5
Optimalna kombinacija i se nalaze na jednoj krivi indiferentnosti koja

je u odnosu na inicijalnu pomerena udesno i iji je algebarski izraz:
=
20, 25
+1
Razlika u potraivanoj koliini dobra X od = 3, 5 i njenog inicijalnog

iznosa od = 2 oznaava efekat supstitucije, dok razlika izmeu finalnog
izbora dobra X, = 4, 5 i izbora pri umanjenom dohotku () i izmenjenoj
ceni ( ) = 3, 5 je posledica efekta dohotka. Znai:
= =
18
1 = 3, 5 2, 0 = 1, 5
= =
( )
2
( )
2
( )
2
= 1, 00
Hiksov pristup:
Da bi potroa bio na nivou korisnosti koju je imao pre snienja cene dobra X,
njegov nominalni
dohodak bi morao da se smanji do nivoa koji e mu omoguiti da ponovo
dostigne krivu
indiferentnosti oblika:
=
- 74 -
18
+1
(11)

Algebarski oblik budetske linije koja je paralelna finalnoj budetskoj liniji i
koja staru krivu indiferentnosti dodiruje u jednu taku glasi:

=
Novo optimalno reenje mora zadovoljiti uslov:

=

+1
(12)
Izjednaavanjem desnih strana izraza (11) i (12) i reavanjem po X dobiemo

optimalnu koliinu potronje ovog dobra:
18
1

ijom zamenom u izraz (11) ili (12) dobijamo optimalnu koliinu kupovine
dobra Y.
18
=
odnosno:
= 3, 243
= 4, 243
Ova kombinacija potronje moe biti realizovana dohotkom od 14,972 novane

jedinice. Poto su sve tri kombinacije kupovine i potronje dobra X poznate,
koliina pri startnoj ceni i datom dohotku ( ), koliina pri umanjenoj ceni i
istom nominalnom dohotku ( ) i koliina pri umanjenom dohotku i umanjenoj
ceni ( ) koja omoguava potroau da i pri umanjenoj ceni dobra X ostane na

istoj krivi indiferentnosti na kojoj se nalazi i koliina , moemo pristupiti
kvantificiranju efekta supstitucije i efekta dohotka.
= = 3, 243 2, 000 = 1, 243
= = 4, 500 3, 243 = 1, 257

A ukupan efekat, kao zbir efekta dohotka i efekta supstitucije iznosi:
= + = = 4, 500 2, 000 = 2, 500

Na bazi ovog primera mogli smo zakljuiti kako e se tranja za odreenim
dobrom menjati:
- 75 -
Ako se cena toga dobra menja, a nominalni dohodak ostane konstantan

(standardni sluaj),
Ako se cena tog dobra menja, a kupovna mo nominalnog dohotka ostane
nepromenjena (efekat supstitucije Sluckog) i
Ako se cena tog dobra menja, a korisnost nakon promene cene zadrimo
fiksnom (Hiksov efekat supstitucije).
Znai, promena cene i sa njom uzrokovana promena u potraivanoj koliini nekog dobra
moe biti tretirana sa tri razliita aspekta:
Sa aspekta uticaja promene cene na potraivanu koliinu pri konstantnom nivou
nominalnog dohotka i izmenjenoj korisnosti (standardna kriva potranje);
Sa aspekta uticaja promene cene na potraivanu koliinu pri neizmenjenoj
kupovnoj moci i promenjenom nominalnom dohotku (kriva potranje Sluckog) i
Sa aspekta uticaja promene cene na potraivanu koliinu pri izmenjenom
nominalnom dohotku i konstantnoj korisnosti (Hiksova kriva potranje).
Jasno je da kriva potranje Sluckog i Hiksova kriva potranje moraju biti sa
opadajuim nagibom, to znai da e se potraivana koliina uvek poveati ako se cena
smanji pri konstantnoj kupovnoj moi dohotka (kriva tranje Sluckog), odnosno
konstantnoj korisnosti (Hiksova kriva tranje). I obratno, potraivana koliina e se
smanjiti ako se cena povea pri datim ogranienjima.
U naem primeru, kriva potranje Sluckog ima oblik:
=
a Hiksova:
=
18
1

gde je inverzna zavisnost izmeu X i jasno uoljiva.

Za razliku od njih kriva potranje standardnog oblika moe sem silaznog imati i
uzlazni nagib. Na bazi nae analize se moglo zakljuiti da e ona biti uvek silaznog
nagiba ako je u pitanju normalno dobro. ak i za inferiorno dobro ona moe biti silaznog
nagiba, pod uslovom da je efekat supstitucije jai od efekta dohotka. Ako bi efekat
dohotka kod inferiornog dobra bio vei od efekta supstitucije, standardni oblik krive
potranje kod ovog dobra bi morao imati pozitivan nagib, odnosno imali bi smo sluaj da
sa poveanjem cene ovog dobra, pri neizmenjenom nominalnom dohotku, tranja za
njim raste i obratno, odnosno u pitanju bi bilo tipino Gifenovo dobro. Standardni oblik
funkcije potranje u naem primeru je dat izrazom:
=
- 76 -
4. KVANTITATIVNI ODNOSI EFEKTA SUPSTITUCIJE I

DOHODOVNOG EFEKTA
Kvantitativni odnosi izmeu efekta supstitucije i dohodovnog efekta mogu biti
vrlo razliiti, to zavisi od preferencija potroaa, odnosno geometrijskog oblika samih
krivih indiferentnosti. Naveemo samo neke od mogunosti:
Efekat supstitucije moe biti jednak nuli, pa da ukupan efekat uticaja promene
cene na potranju bude jednak efektu dohotka;
Efekat dohotka moe biti jednak nuli, pa da ukupan efekat uticaja promene cene
na potranju bude jednak efektu supstitucije;
Mogu efekat dohotka i efekat supstitucije da se dopunjuju, pa da ukupan efekat
promene cene na potranju bude jednak njihovom zbiru;
Mogu efekat supstitucije i efekat dohotka biti suprotnog predznaka, ali da
intenzitet efekta supstitucije bude jai od intenziteta efekta dohotka;
Mogu ova dva efekta biti suprotnosmerna, ali da efekat dohotka po intenzitetu
bude jai od efekta supstitucije.
4. 1. Sluaj savrenih komplemenata
Ralanjavanje ukupnog efekta promene cene na potranju na efekat dohotka i
efekat supstitucije, po Sluckom, kod komplementarnih dobara je prikazan na slici II-3.
Slika II-3: Efekat supstitucije i efekat dohotka kod

komplementarnih dobara
Inicijalna optimalna kombinacija potronje je data korpom A, a finalna korpom B. Ako
rotiramo staru budetsku liniju oko take A izbor pri rotiranoj liniji e biti isti kao i kod
- 77 -
inicijalne budetske linije, to znai da efekta supstitucije nema. Promena potranje
(njeno poveanje) sa nivoa na nivo je posledica delovanja samo efekta dohotka.
4. 2. Sluaj savrenih supstituta

Rastavljanje ova dva efekta kod savrenih supstituta je prikazano na slici II-4.
Poto su dobra X i Y savreni supstituti optimalni izbor mora sadrati samo jedno ili
samo drugo dobro, to zavisi od njihovih cena. Ako je cena dobra X vea od cene dobra
Y potroa e kupovati samo dobro Y (taka A). Ako se cena smanji ispod cene
optimum potronje se iz take A seli u taku B i bie kupovano samo dobro X, a ne i
dobro Y. Celokupna promena potranje nastaje kao posledica delovanja samo efekta
supstitucije, a ne i efekta dohotka. Iz grafikona se moe primetiti da e optimum
kupovine biti lociran na ordinatnoj osi sve dotle dok granina stopa trine supstitucije
bude vea od nagiba krive indiferentnosti. Kada nagib krive indiferentnosti zbog
smanjenja cene dobra X postane manji od granine stope trine supstitucije apcisna osa
postaje lokacija novog optimalnog reenja.
Slika II-4: Efekat supstitucije i efekat dohotka kod

savrenih supstituta
4. 3. Posebni sluajevi normalnih preferencija

Najee se deava da promena nominalnog dohotka pri neizmenjenim cenama
dobara dovodi do istosmerne promene u potraivanoj koliini nekog dobra, pa ako se
dohodak povea poveava se i potraivana koliina i obratno, svako smanjenje dohotka
- 78 -

utie na smanjenje potraivane koliine. Dobra kod kojih je prisutna direktna zavisnost
izmeu promene u dohotku i promene u njihovoj potraivanoj koliini nazivamo, kao to
smo vie puta i isticali, normalnim ili superiornim dobrima. Kod ovih dobara ukupan
efekat promene cene na potraivanu koliinu je jednak zbiru efekta dohotka i efekta
supstitucije.
Kod druge kategorije dobara, onih za kojima se potranja smanjuje kada se
dohodak poveava, odnosno kod kojih potraivana koliina raste kada se dohodak
smanjuje ukupan efekat je jednak razlici efekta supstitucije i efekta dohotka. Ova se
dobra nazivaju inferiornim dobrima i njih karakterie inverzna zavisnost izmeu
promene dohotka i promene potraivane koliine. Pri smanjenju cene dobra X, korpa
dobara C umesto da bude locirana izmeu korpi A i B (sluaj normalnih dobara) , ona
biva locirana desno od finalne korpe, korpe B.
Slika II-5 geometrijski prikazuju efekat supstitucije i efekat dohotka za inferiorno
dobro. Horizontalni raspon taaka A i C prikazuje veliinu efekta supstitucije. Tranja
za dobrom X e se zbog delovanja efekta supstitucije, sa smanjenjem njegove cene,
poveati sa nivoa koji je dat takom A na nivo prikazan takom C. S druge strane zbog
poveanja dohotka, tranja za ovim dobrom e se smanjiti za horizontalnu udaljenost
take B od take C.
Slika II-5: Dobro X je inferiorno ali ne i Gifenovo

Ukupan efekat promene cene na potraivanu koliinu je odreen horizontalnim
odstojanjem take B od take A i on je kvantitativno manji od efekta supstitucije za
veliinu negativnog uticaja efekta dohotka. Analizirano dobro je inferiorno, ali ta
njegova inferiornost nije dovoljno jaka da bi smo ga ujedno mogli tretirati i kao
Gifenovo dobro.
- 79 -
Slika II-6: Efekat supstitucije i efekat dohotka za

Gifenovo dobro
Na slici II-6 ilustrovali smo sluaj kada potranja za dobrom X opada sa
smanjenjem njegove cene. Horizontalni raspon B od A prikazuje veliinu ukupnog
efekta promene cene dobra X na njegovu potraivanu koliinu. Primeujemo da ovde
imamo sluaj istosmerne zavisnosti u promeni cene i promeni potraivane koliine, cena
dobra X je smanjena, a kao rezultat te promene smanjila se i potraivana koliina tog
dobra. Pomeranje iz take A u taku C je posledica efekta supstitucije, a iz C u B
posledica efekta dohotka. Poto, usled delovanja efekta supstitucije, pri padu cene
potranja za nekim dobrom mora biti poveana, ukupan efekat promene cene na
potraivanu koliinu e pri smanjenju cene smanjiti potraivanu koliinu samo ako je
druga komponenta tog efekta (efekat dohotka) vei u odnosu na efekat supstitucije.
Poto se sa poveanjem dohotka potroaa potranja za analiziranim dobrom smanjuje sa
nivoa koji je odreen korpom C na nivo koji je odreen takom B, a taka B je locirana
levo od inicijalne korpe dobara (korpa A) to je dobro X ne samo inferiorno, nego
istovremeno i Gifenovo.
- 80 -
III
POTRANJA OUTPUTA
Analizom promene cene nekog dobra na optimum kupovine mogli smo zakljuiti da
koliina koju su potroai voljni da kupe dominantno zavisi od nivoa njegove trine
cene . Ako odreenom dobru trina cena bude smanjena potraivana koliina za tim
dobrom e se poveati, jer e ga postojei kupci kupovati u veoj koliini, a kupovae ga i
neki drugi kupci koji pri starim cenama nisu bili voljni da to ine. I obratno, ako se trina
cena nekog dobra poveava, potranja za tim dobrom e se smanjiti zbog smanjenog broja
kupaca i umanjenog obima kupovine svakog od onih koji sa kupovinom nastavljaju. Ovaj
odnos izmeu trine cene i potraivane koliine je vrlo rano privukao panju ekonomista.
1. SKALA I KRIVA POTRANJE

Pravilo da, pri neizmenjenim ostalim faktorima, poveanje trinih cena dovodi do
smanjenja potraivanih koliina i da smanjenje trinih cena dovodi do poveanja
potraivanih koliina naziva se zakonom potranje. Zakon potranje pokazuje, da pri
ostalim nepromenjenim faktorima, izmeu trine cene nekog dobra i potranje za njim
postoji odnos suprotnosmerne zavisnosti. Trina cena nekog dobra nije jedini faktor koji
utie na koliinu koju su kupci voljni da kupe. Zakon potranje koji ukazuje na inverznu
zavisnost trine cene nekog dobra i potranje za njim, vai samo u sluaju ako ostale
uticajne faktore, odnosno ceteris paribus uslove, drimo konstantnim. Sve faktore koji
utiu na potranju za odreenim dobrom, a nisu cena tog istog dobra, nazivamo
necenovnim determinantama potranje. Ako potraivanu koliinu za nekim dobrom
oznaimo sa X, a njegovu trinu cenu sa , zakon potranje se moe prikazati relacijom:
=
uz uslov da je:
-81-
< 0
Ovu formulaciju zakona potranje prvi je dao Kurno, koji je smatrao da funkcija potranje
moe biti definisana samo kao opadajua funkcija cene. Geometrijskim prikazom te
zavisnosti dobija se jedna negativno nagnuta kriva linija, koja ukazuje na odnos obrnute
zavisnosti trine cene i potraivane koliine. Vano je napomenuti da je Maral ukazao na
zavisnost trine cene nekog dobra od njegove potraivane koliine:
=
uz uslov
< 0
Ovakva formulacija zakona potranje u ekonomskoj nauci je poznata pod nazivom KurnoMaralov zakon potranje, jer su njih dvojica inicijalno najvie doprineli istraivanju
zavisnosti izmeu potraivane koliine i trine cene.
Odnos koji postoji izmeu potraivane koliine nekog dobra i njegove trine cene,
pri ostalim neizmenjenim faktorima, moe biti prikazan u obliku tabele i grafikona.
Tabelarna prezentacija ove zavisnosti se naziva skalom potranje.
U narednoj tabeli daemo hipotetiki primer skale individualne i trine potranje
za elektrinim grejalicama, pri emu su podaci o ceni dati u odreenim vrednosnim
jedinicama, a podaci o mesenoj potraivanoj koliini u 000 kom.
Tabela 9: Skala potranje
Situacija
Trina
cena
1
A
B
C
D
E
F
2
1
2
3
4
5
6
Individualna potranja
Kupac A
3
15
10
5
2
0
0
Kupac B
4
25
18
15
13
12
11
Kupac C
5
40
32
28
25
24
23
Trina
potranja
6
80
60
48
40
36
34
Pri vrlo visokoj ceni elektrinih grejalica trina potranja e iznositi 34, poto e
kupac B biti voljan da kupi 11, a kupac C 23 jedinica. Pri ovako visokoj ceni kupac A
nije voljan da kupuje ovo dobro. Ako se trina cena smanji na 5, kupci B i C e biti voljni
da poveaju obim kupovine ovog dobra, dok je za kupca A ova cena jo uvek visoka da bi
ga stimulisala na kupovinu. Snienjem cene na 4 trina potranja je vea nego pri ceni od
5, zbog poveanog obima kupovine od strane kupaca B i C i pojave kupca A na tritu,
koji je pri ovoj trinoj ceni spreman da kupi dve jedinice. Skala potranje, kao to
vidimo, vrlo jasno ilustruje obrnutu zavisnost izmeu trine cene nekog dobra i
potraivane koliine (potraivane koliine svakog kupca ponaosob i potraivane koliine
svih njih zajedno).
Odnosi koji postoje izmeu potraivane koliine i trine cene mogu biti prikazani
i odreenom krivom linijom, koju nazivamo krivom potranje. Ako geometrijski
- 82 -
Potranja outputa
prikaemo kako e se menjati potraivana koliina nekog individualnog kupca za
odreenim dobrom sa promenom njegove cene dobiemo krivu pojedinane potranje.
Slika III-1: Krive individualne i trine potranje

Kriva trine (agregatne, ukupne) potranje geometrijski prikazuje koju su koliinu svi
kupci odreenog dobra voljni da kupe pri razliitim alternativnim nivoima cene dobra koje
je predmet kupovine.
2. KRENJE ZAKONA POTRANJE
Zakon potranje, koji ukazuje na suprotnosmerno kretanje trine cene i
potraivane koliine, pri ostalim neizmenjenim faktorima, se u praksi ispoljava u veini
sluajeva. Meutim, realan ekonomski ivot poznaje i drugaija kupovna ponaanja. Kod
nekih dobara i nekih kategorija potroaa izmeu trine cene i potraivane koliine moe
postojati i direktna zavisnost. Ovakva abnormalna kupovna ponaanja se u ekonomskoj
literaturi tretiraju kao paradoksi ili odstupanjima od zakona potranje. Na njihovo
postojanje je jo i Maral svojevremeno ukazivao. Kao tipine sluajeve flagrantnog
krenja zakona potranje naveemo:
Gifenov paradoks
Veblenov efekat i
Psiholoki efekat (sluajevi pekulacije)
Gifenov paradoks je karakteristian za inferiorna dobra koja predstavljaju znaajnu
komponentu masovne potronje kod kategorija potroaa sa vrlo niskim dohotkom. Njih
potroai kupuju ne zato to ih ele, ve zato to niskim dohotkom kojim raspolau ne
mogu sebi priutiti kupovinu superiornih (normalnih) dobara. Kod ove kategorije
potroaa vrlo se esto deava da poveanje cene nekog inferiornog dobra koje znaajno
- 83 -
uestvuje u strukturi potronje povea potranju za njim, umesto da utie na njeno
smanjenje i obrnuto. Paradoks je dobio naziv po Ser Robertu Gifenu (1837-1919) koji je
meu prvima uoio da su siromani ljudi pri istom nivou svog dohotka i ostalim
neizmenjenim faktorima, hleb kupovali u veoj koliini kada je njegova cena rasla i
obratno. Dobro ija se potraivana koliina poveava kada njegova cena raste i ija se
potraivana koliina smanjuje kada njegova cena opada naziva se Gifenovo dobro (Giffen
Good).
U literaturi se vrlo esto navode i drugi izuzeci u odnosu na zakon potranje. Jedan
od njih je karakteristian za kategoriju dobara kojih nazivamo luksuznim dobrima i za one
slojeve potroaa koji raspolau visokim dohotkom. Za potroae kod kojih posedovanje
nekog dobra ima ulogu isticanja njihovog statusa, ulogu simbola ekskluzivnosti ili
pripadnosti nekoj grupi, smanjenje cene tog dobra nee uticati na poveanje potranje od
strane tih kupaca. Naprotiv potranja e se smanjiti, a pri odreenom nivou cene i potpuno
nestati. Ovo iz razloga to e taj proizvod poeti da kupuju pri niim cenama i drugi
potroai i on time prestaje biti statusni simbol pripadnosti odreenoj grupi. Ovo
odstupanje od zakona potranje poznato je pod nazivom. Veblenov efekat (Veblen Efekt).
Naziv je dobio po amerikom ekonomisti i sociologu Torsteju Veblenu (1837-1929),
osnivau institucionalne ekonomije. Poto su za odluku o kupovinu ekonomski razlozi od
trivijalnog znaaja u odnosu na efekte ugledanja ovaj se paradoks vrlo esto naziva i
snobovskim efektom.
Psiholoki efekat predstavlja tipino odstupanje od zakona potranje koje je
povezano sa predstavama potroaa o kretanju trinih cena u budunosti. Odreeno
snienje cene nekog dobra nee uticati na poveanje potranje za njim, ako potroai
oekuju da e cena tog dobra u budunosti i dalje opadati, odnosno odreeno poveanje
cene nekog dobra, pri ostalim neizmenjenim faktorima, nee prouzrokovati smanjenje
potraivane koliine, ve naprotiv njeno poveanje, ako potroa raspolae saznanjem da
e ona u budunosti jo vie da raste. Potroai kalkuliu sa oekivanim promenama cene
u budunosti odlaui neke kupovine za kasnije ako cena dobra opada, odnosno kupujui
dobro u veoj koliini ako njegova cena raste. U uslovima stalnog rasta cena potroai
preferiraju sadanje kupovine, dok u uslovima pada cena oni preferiraju buduu kupovinu.
Jasno je da kriva potranje u sluaju Gifenovog dobra i delovanja snobovskog i
psiholokog efekta ne moe biti opadajueg, nego rastueg nagiba. Poto su promene u
ceni i promene u potraivanoj koliini istog karaktera (poveanje cene poveava
potraivanu koliinu, a smanjenje cene utie na smanjenje potraivane koliine), to u
sluaju odstupanja od zakona potranje i koeficijent direktne elastinosti potranje i
koeficijent fleksibilnosti cena moraju biti pozitivni.
- 84 -
Potranja outputa
3. NECENOVNE DETERMINANTE POTRANJE

Trina potranja pokazuje kako e se menjati potraivana koliina za nekim
dobrom na odreenom tritu od strane svih njegovih kupaca, ako pri ostalim
neizmenjenim uslovima doe do poveanja ili smanjenja njegove trine cene. Promena
trine cene, pri ostalim neizmenjenim faktorima izaziva samo pomeranje du date krive
trine potranje. Za razliku od ove promene u potraivanim koliinama koje nastaju
iskljuivo usled promene u trinoj ceni, promena u potranji podrazumeva promenu
kupovne spremnosti potroaa da pri istim cenama kupe veu ili manju koliinu odreene
robe. Promene u kupovnoj spremnosti potroaa mogu izazvati samo promene u
necenovnim determinantama, odnosno samo oni faktori koje smo pri definisanju zakona
potranje smatrali nepromenjenim. U zavisnosti od toga, pri poveanju ili smanjenju
kupovne spremnosti potroaa da pri istom nivou cene kupuju veu ili manju koliinu
odreenog dobra, kriva trine potranje e se u odnosu na inicijalnu pomeriti udesno ili
ulevo. Normalno je da svaka promena u trinoj potranji za sobom povlai i promenu u
potraivanoj koliini, ali je ta promena u potraivanoj koliini posledica pomeranja sa
jedne na drugu krivu trine potranje i uzrokovana je promenom u nekom od necenovnih
faktora potranje, a ne promenom trine cene. Sam geometrijski poloaj krive trine
potranje je odreen ostalim necenovnim determinantama potranje.
Koji sve to faktori mogu uticati na pomeranje krive trine potranje udesno ili
ulevo, odnosno pod uticajem kojih faktora su potroai spremni da pri istom nivou trine
cene kupe veu, odnosno manju koliinu nekog dobra? Od svih necenovnih determinanti
najvei znaaj imaju:
Promene u prosenom dohotku potroaa;
Promene u ukusima i preferencijama potroaa;
Promene u oekivanim buduim cenama dobara;
Promene cena povezanih dobara;
Promene u veliini trita i
Specijalni faktori.
Poveanje realnog prosenog dohotka potroaa dovodi do pomeranja krive trine
potranje udesno, reprezentujui vee potraivane koliine pri svim nivoima trine cene.
Prosean realni dohodak potroaa, pored trine cene analiziranog dobra, predstavlja
najvaniju determinantu trine potranje. Sa poveanjem prosenog realnog dohotka,
postojei potroai kupuju sva dobra, pa stoga i analizirano dobro u veim koliinama, a i
neki od onih koji ga ranije, pri niim razinama dohotka, nisu kupovali poinju ga kupovati.
Sve ovo rezultira poveanjem kupovne spremnosti potroaa da pri istim cenama a
uveanom prosenom realnom dohotku dato dobro kupuju u veim koliinama i uzrokuju
pomeranje krive trine potranje udesno. Obrnuta je situacija sa smanjenjem prosenog
realnog dohotka. Ako se on smanji potroai smanjuju kupovinu svih dobara, pa i
analiziranog, to rezultira pomeranjem krive trine potranje ulevo.
- 85 -
Na trinu potranju pored itavog niza objektivnih faktora (cena analiziranog
dobra, cene supstituta i komplimenata, realni dohodak i sl) deluje i itav niz faktora
subjektivne prirode poznatih pod nazivom ukusi i preferencije potroaa. Preferencije i
ukusi potroaa reprezentuju itav niz psiholokih, socijalnih i istorijskih faktora. Oni
mogu biti rezultat stvarnih fiziolokih ili psiholokih potreba, ali mogu odraavati i neke
vetake i neprirodne prohteve, kao to je udnja za luksuznim automobilima, drogom,
cigaretama, ekskluzivnim putovanjima, skupim odelima i sl. Ako se ukusi potroaa
menjaju u smislu jaanja naklonosti prema nekom proizvodu kriva potranje prema ovom
dobru e se pomeriti udesno i doi e do poveanja potraivanih koliina pri svim nivoima
trinih cena, jer e kupci zbog pojaane naklonosti prema odreenom dobru biti spremni
da to dobro pri istim nivoima cena kupuju u veim koliinama. Obrnuta e situacija
postojati pri spremnosti kupaca da pri istom nivou cena kupuju manju koliinu, a ta
promena spremnosti bude izazvana smanjenjem njihovih naklonosti ka odreenom dobru.
Kriva trine potranje e se pomeriti ulevo i potroae e u izmenjenim okolnostima biti
voljni da dato dobro kupuju u manjim koliinama, iako je njegova cena ostala
nepromenjena.
Kriva trine potranje za odreenim dobrom grafiki se prikazuje polazei od toga
da su svi faktori, sem cene tog dobra konstantni. Njome se ukazuje na funkcionalnu
zavisnost potraivane koliine analiziranog dobra u odnosu na promenu njegove vlastite
cene, pri emu svi ostali faktori, ukljuujui i cene ostalih dobara ostaju konstantni. Ako
elimo analizirati zavisnost potranje za elektrinim grejalicama, krivom potranje se
izraava zavisnost potranje za ovim dobrom od promene njegove cene. Meutim, u
realnom ivotu tranja za konkretnim dobrom se moe poveati ili smanjiti i sa promenom
cena nekih drugih dobara. Dobra ije promene cena izazivaju promenu potranje za nekim
drugim dobrom nazivaju se povezana dobra. Oblici povezanosti dobara u robnom svetu
mogu biti dvostruki. Rast cene nekog dobra moe poveati ili smanjiti potranju za drugim
dobrom, kao to i pad cene jednog dobra moe smanjiti ili poveati spremnost kupaca u
pogledu kupovine drugog dobra. Ako poveanje cene jednog dobra povea potranju za
drugim dobrom, odnosno ako se kriva njegove trine potranje pomeri udesno ta dobra
nazivamo konkurentskim ( rivalskim) dobrima ili
supstitutima. Ako poveanje
(smanjenje) cene jednog dobra smanji (povea) potranju za drugim dobrom kriva trine
potranje za analiziranim dobrom e se pomeriti ulevo,odnosno udesno. Takva dobra
nazivamo komplimentima. Kad analiziramo potranju za elektrinim grejalicama,
polazimo od toga da svi ostali uticajni faktori na potranju ukljuujui i cene povezanih
dobara, kao to su cena ogrevnog drveta, cena elektrine energije, cene pei na vrsta
goriva, cene korienja parnog grejanja i sl. ne menjaju. Ako se cena pei na vrsta goriva
povea, kriva trine potranje za elektrinim grejalicama e se pomeriti udesno i
potroai e biti spremni da kupuju elektrine grejalice u veoj koliini, iako smo poli
od pretpostavke o njihovoj neizmenjenoj ceni. To znai da se ove dve vrste grejnih tela
mogu tretirati kao rivalska dobra. Suprotno e se desiti sa potranjom za elektrinim
grejalicama, ako pei na vrsta goriva budu pojeftinili. S druge strane svako smanjenje
cene elektrine energije utie na pomeranje krive trine za elektrinim grejalicama
udesno, to se odraava na poveanje kupovne spremnosti potroaa da pri istom nivou
trine cene kupuju veu koliinu ovog dobra zbog pojeftinjenja cene elektrine energije.
Zbog divergentnih kretanja u ceni elektrine energije i potranje za elektrinim
grejalicama ova dva dobra predstavljaju tipine komplimente.
- 86 -
Potranja outputa
Jedan od izuzetno znaajnih faktora koji moe snano uticati na pomeranje krive
potranje za nekim dobrom su i oekivanja potroaa u vezi sa buduim kretanjem
relativnih cena. Ako potroai oekuju da e relativna cena nekog dobra u budunosti da
raste to e uticati da se kriva potranje za njim u sadanjosti pomeri udesno i da e
potroai biti spremni da kupuju veu koliinu nego to bi inae kupovali da tih
oekivanja nema. Ako su oekivanja takva da e relativna cene u budunosti opadati kriva
trine potranje e se pomeriti ulevo, i potroai e u sadanjosti analizirano dobro
kupovati u manjoj koliini od one u kojoj bi ga inae kupovali da saznanja o relativnom
padu cena nema. Naglaavamo, da na kupovno ponaanje utiu predstave o buduim
relativnim, a ne apsolutnim cenama. Ako u strukturi potroaeve potronje imamo samo
dva dobra i ako se oekuje da nominalne cene oba porastu za 20% do promene u potranji
za ovim dobrom usled dejstva ovog faktora nee doi, jer iako su nominalne cene
poveane, njihovo poveanje nije izazvalo promenu relativnih cena.
Poveanje broja kupaca na odreenom tritu koje nastaje kao posledica poveanja
populacije pri ostalim neizmenjenim faktorima pomera krive potranje za svim dobrima
udesno i obratno.
Potranja za nekim dobrima zavisi i od nekih specifinih faktora, pa se promenom
tih faktora kriva trine potranje moe pomeriti ulevo i smanjiti spremnost potroaa,
odnosno pomeriti udesno i uticati da oni pri istim cenama budu voljni da analizirano dobro
kupuju u veim koliinama. Takav je sluaj sa uticajem kinih dana na potranju za
kiobranima, sunanih dana na potranju za turistikim aranmanima u letnjim periodima,
uticajem broja dana sa snenim padavinama na potranju za skijakom opremom i sl.
Od svih necenovnih determinanti, mikroekonomska analiza najveu panju
pridaje uticaju realnog dohotka, ukusa i preferencija potroaa i cena povezanih dobara.
Da rezimiramo, to se karaktera uticaja ovih faktora tie:
Kriva trine potranje e se pomeriti udesno, odnosno potroai e biti spremni
da analizirano dobro kupuju u veim koliinama uvek kada se njihov realni
dohodak poveava, kada naklonost kupaca ka analiziranom dobru rast i kada
dolazi do poveanja cena konkurentnih dobra i smanjenja cena komplimenata.
Kriva trine potranje e se pomeriti ulevo, odnosno potroai e biti spremni da
analizirano dobro kupuju u manjim koliinama uvek kada se njihov realni
dohodak smanjuje, kada naklonost kupaca ka analiziranom dobru smanuje ili
potpuno nestaje i kada dolazi do smanjenja cena konkurentnih dobara i poveanja
cena komplimenata.
4. POTROAEV VIAK
S aspekta potroaa, koji kupujui dobro zadovoljava neku svoju potrebu,
kupovina nekog dobra ima opravdanja i ekonomskog rezona samo ako je veliina
korisnosti koju stie njegovom kupovinom vea od veliine rtve koju tim aktom
kupovine snosi. Kupovinom potroa uporeuje korisnost dobra sa aspekta prirasta u
svom ukupnom zadovoljstvu sa gubitkom korisnosti zbog troenja dohotka kome je
izloen. Uvek kada je korisnost dodatne jedinice vea od gubitka korisnosti novca kojeg
on plaa razmena za potroaa ima smisla. Razliku izmeu zadovoljstva kojeg potroa
- 87 -
dobija iz kupovine nekog dobra i cene koju efektivno plaa ekonomisti su nazvali
potroaev viak ili potroaeva renta.
4. 1. Pojam i merenje potroaevog vika

Analizom izbora racionalnog potroaa pokazali smo da e on uvek biti voljan da
kupi veu koliinu nekog dobra ako se cena smanjuje i obratno. Funkciju potranje smo
definisali kao zavisnost potraivane koliine nekog dobra od nivoa njegove cene, pri
ostalim neizmenjenim uslovima. Meutim, potranju moemo definisati i u neto
drugaijoj formi koja bi bila mnogo prikladnija za razumevanje i kvantificiranje
potroaevog vika i njegove promene. Naime, kriva potranje pokazuje i koju su cenu
potroai maksimalno spremni da plate da bi odreeno dobro kupili u nekoj tano
odreenoj koliini. Maksimalna spremnost za plaanje nekog dobra da bi se ono kupilo
naziva se rezervacionom cenom. Kriva potranje se moe, stoga, definisati kao kriva koja
prikazuje visinu rezervacionih cena pri razliitim nivoima kupovine. Da bi smo razliku
izmeu rezervacione i stvarno plaene cene mogli sagledati i na bazi toga ukazati na
problem kvantificiranja potroaevog vika, analiziraemo jedno hipotetino trite nekog
dobra sa est njegovih potencijalnih kupaca.
Tabela 10: Zavisnost potraivane koliine od visine rezervacione cene
Kupac
1
A
B
C
D
E
F
Rezervaciona
cena
2
12
10
8
6
4
2
Potraivana
koliina
3
1
2
3
4
5
6
Kolona 2 oznaava visinu rezervacione cene. Rezervaciona cena kupca A iznosi

12 i pokazuje da je on voljan da kupi ovo dobro samo ako njegova trina cena
maksimalno iznosi 12. Rezervaciona cena kupca B iznosi 10 i on e kupiti dobro samo ako
je njegova cena maksimalno 10. Maksimalna spremnost za plaanje kupca C iznosi 8,
kupca D 6, kupca E iznosi 4 a kupca F iznosi 2. Komparacijom podataka iz kolona 2 i 3
zakljuujemo sledee:
Ako bi trina cena bila vea od 12, niko nee kupovati analizirano dobro, jer je
maksimalna spremnost za plaanje svih kupaca manja od trine cene;
Ako je trina cena manja od 12, a vea od 10 dobro e kupovati samo kupac A,
jer e samo njegova rezervaciona cena biti vea od trine cene i gde e jedino on
ostvarivati odreenu sumu potroaevog vika;
Pri trinoj ceni koja bi bila manja od 10, a vea od 8 jedinica interesa za
kupovinom ovog dobra imae i kupac B koji e ostvarivati odreeni iznos vika,
- 88 -
Potranja outputa
pa e ukupna potranja pri tom nivou cene iznositi 2. Jednu jedinicu e kupiti
kupac A i jednu jedinicu kupac B;
Pri trinoj ceni koja bi bila manja od 8, a vea od 6 jedinica interesa za
kupovinom ovog dobra imae i kupac C, koji e ostvarivati odreeni iznos vika,
pa e ukupna potranja pri tim nivoima cena iznositi 3. Po jednu jedinicu e kupiti
kupci A, B i C;
Pri trinoj ceni koja bi bila manja od 6, a vea od 4 interesa za kupovinom ovog
dobra imae i kupac D koji e ostvarivati odreeni iznos vika, pa e ukupna
potranja pri tim nivoima cena iznositi 4. Jednu jedinicu e kupiti kupac A, jednu
jedinicu kupac B, jednu jedinicu kupac C i jednu jedinicu kupac D;
Pri trinoj ceni koja bi bila manja od 4, a vea od 2 interesa za kupovinom ovog
dobra imae svi kupci, sem kupca F ija je rezervaciona cena, odnosno njegova
maksimalna spremnost za plaanje manja od trine cene;
I konano, pri trinoj ceni koja bi bila manja od 2 svaki bi kupac kupio po jednu
jedinicu poto bi kupovina svakom od njih donela neki viak u odnosu na njihovu
spremnost za plaanje, pa bi ukupna potranja za tim dobrom iznosila 6 jedinica;
Slika III-2: Potroaev viak kod nedeljivih dobara

Korisnost koju potroa stie kupovinom dobra se meri svotom novca koju je on
spreman da se odrekne kako bi dobio to dobro. Rezonovano na taj nain, korisnost koju
potroa A dobija iznosi 12 novanih jedinica, kod potroaa B je 10 novanih jedinica itd.
Ali, da bi tu korisnost dobio potroa se efektivno mora odrei odreene svote novca koja
je jednaka ceni po kojoj se to dobro stvarno plaa. Sve dok je cena koju potroa
efektivno treba platiti manja od iznosa rezervacione cene (potroaeve maksimalne
spremnosti za plaanje), motiva za kupovinu ima. Ako je visina rtve koju potroa
mora podneti vea od njegove maksimalne spremnosti za plaanje, odnosno njegove
rezervacione cene, do kupovine nee doi. Razlika izmeu rezervacione cene i stvarno
- 89 -
plaene cene naziva se potroaevim vikom. Dobro e biti kupovano sve dotle dok je ova
razlika pozitivna.
Ako u naem primeru trina cena iznosi 4 novane jedinice, ukupan potroaev
viak ( ) e iznositi:
= 12 4 + 10 4 + 8 4 + (6 4)
= 8 + 6 + 4 + 2 = 20
u kojoj:
Razlika izmeu 12 i 4, odnosno 8 jedinica oznaava viak kojeg ostvaruje
potroa A, jer je za to dobro bio spreman da plati 12 novanih jedinica, a stvarno
je platio samo 4 novane jedinice;
potroa B, jer je za to dobro bio spreman da plati 10 novanih jedinica, a stvarno
je platio samo 4 novane jedinice;
potroa C, jer je za to dobro bio spreman da plati 8 novanih jedinica, a stvarno je
platio samo 4 novane jedinice;
Razlika izmeu 6 i 4, odnosno 2 jedinice oznaava viak kojeg ostvaruje
potroa D, jer je za to dobro bio spreman da plati 6 novanih jedinica, a stvarno
je platio samo 4 novane jedinice.
4. 2. Promena potroaevog vika
ta e se desiti sa potroaevim vikom ako se cena od 4 smanji na 2 novane
jedinice?
= 12 2 + 10 2 + 8 2 + 6 2 + (4 2)
= 10 + 8 + 6 + 4 + 2 = 30
Potroaev viak e se poveati na 30. Zbog pada cene na 2 svaki od kupaca koji
su pri staroj ceni kupovali (kupci A,B,C i D) ostvarie dodatni viak od po dve jedinice i
bie aktivirana potranja kupca E ija rezervaciona cena iznosi 4.
Jasno je da e se veliina potroaevog vika smanjivati ako umesto pada, doe do
rasta cene na tritu. Pravilno definisanje kategorije potroaevog vika i njegove promene
od izuzetno je velikog znaaja za razumevanje efekata razliitih mera kojih drava moe
preduzimati na konkurentnim tritima.
Ako je dobro koje je predmet razmene raspoloivo u infinitezimalnim koliinama i
beskrajno deljivo kriva potranje se moe prikazati kao na narednoj slici:
- 90 -
Potranja outputa
Slika III-3: Promena potroaevog vika

Potroaev viak pri odreenom nivou cene je, geometrijski posmatrano, jednak
povrini ispod krive potranje, a iznad prave linije koja oznaava nivo cene. Tako e pri
trinoj ceni 1 potroaev viak biti jednak povrini trougla 1 , a pri trinoj ceni 2
povrini trougla 2 . Promena cene (njeno poveanje) izaziva promenu (smanjenje)
potroaevog vika. Smanjenje trine cene izaziva suprotne promene u veliini
potroaevog vika. Promena u potroaevom viku na gornjem grafikonu je prikazana
povrinom etvorougla 1 2 . Ako se cena sa 1 povea na 2 , potroaev viak e se
smanjiti za veliinu rafirane povrine i obratno, rafirana povrina e kvantitativno
oznaavati poveanje potroaevog vika ako se cena sa nivoa 2 smanji na nivo 1 .
5. ELASTINOST POTRANJE
Potraivana koliina nekog dobra koje je predmet izbora dominantno zavisi od
visine njegove cene, visine cena drugih dobara koje ulaze u strukturu potronje potroaa i
raspoloivog dohotka.
Ako cena dobra Y ostane konstantna kao i dohodak potroaa, promena cene dobra
X izaziva promenu u potraivanoj koliini tog dobra. Za veinu potroaa vai pravilo da
e odnosi zavisnosti izmeu potraivane koliine nekog dobra i visine njegove trine
cene biti suprotnosmerni. Rast cene smanjie potraivanu koliinu i obratno. Isto tako,
istakli smo da su u sluaju Gifenovog dobra, Veblenovog i psiholokog efekta odnosi
zavisnosti ovih dveju varijabila istosmerni, rast cene izaziva poveanje potraivane
koliine a pad cene smanjenje potraivane koliine.
Ako cena dobra X ostane konstantna kao i dohodak potroaa, promena u ceni
dobra Y moe izazvati promenu u potraivanoj koliini za dobrom X. Ako je do promene u
- 91 -
potraivanoj koliini dolo, nezavisno od njenog karaktera i intenziteta, tu promenu je
uzrokovala promena cene dobra Y.
Pri neizmenjenim cenama dobara koja su predmet izbora, potraivana koliina
dobra X se moe promeniti i sa promenom dohotka potroaa. Odnos zavisnosti
potraivane koliine i visine dohotka, uopteno posmatrano, moe biti istosmeran (u
smislu da poveanje ili smanjenje dohotka povea, odnosno smanji potranju za nekim
dobrom) ili suprotnosmeran.
Za mikroekonomsku analizu od daleko je veeg znaaja da se kvantificira, ne za
koliko e se potranja za nekim dobrom promeniti ako se njegova cena bude promenila za
odreeni iznos, odnosno ne za koliko e se promeniti potranja za posmatranim dobrom
ako cena nekog drugog dobra bude promenjena za odreeni iznos, odnosno ne za koliko
e se potranja za nekim dobrom promeniti ako se dohodak potroaa promeni za odreeni
iznos, ve za koliko e se % potranja za dobrom X promeniti ako njegova cena, odnosno
cena nekog drugog dobra, odnosno dohodak bude promenjen za 1%.
U tom cilju se za analitike svrhe u mikroekonomiji pravi razlika izmeu etiri
koeficijenta elastinosti:
Koeficijenta direktne elastinosti potranje;
Koeficijent fleksibilnosti cena;
Koeficijenta unakrsne elastinosti potranje i
Koeficijenta dohodovne elastinosti potranje.
5. 1. Koeficijent direktne elastinosti potranje
Za merenje stepena osetljivosti potraivane koliine nekog dobra na promenu
njegove cene koristi se koeficijent direktne elastinosti potranje. On pokazuje odnos
relativne (procentualne) promene u potraivanoj koliini i relativne (procentualne)
promene u ceni. Ako apsolutnu promenu u ceni nekog dobra oznaimo sa P, njoj
odgovarajuu promenu u potraivanoj koliini sa X, potraivanu koliinu pre promene
cene sa X, a startnu cenu (cenu pre njenog poveanja ili smanjenja) sa P, koeficijent
direktne elastinosti se algebarski moe prikazati izrazom:
100
=
100
Za najvei broj dobara i potroaa promene u potraivanoj koliini (x) i

promene u ceni (p) su razliitih predznaka. Zbog suprotnosmernih varijacija u trinoj
ceni i potraivanoj koliini, koeficijent direktne elastinosti potranje je negativan.
Izuzetak predstavljaju ona dobra kod kojih promena cene izaziva istosmernu promenu u
potraivanoj koliini (Gifenov paradoks, Veblenov efekat i psiholoki efekat) kod kojih je
koeficijent direktne elastinosti pozitivan. Vrednost koeficijenta direktne elastinosti
potranje, u apsolutnom smislu, moe varirati od nule do beskonanosti. U zavisnosti od
- 92 -
Potranja outputa
vrednosti ovog koeficijenta, potranja za odreenim dobrom moe biti savreno elastina,
relativno elastina, jedinino elastina, relativno neelastina ili savreno neelastina.
Ako vrlo mala promena u ceni izaziva beskrajno veliku promenu u potraivanoj
koliini, koeficijent direktne elastinosti potranje ima beskonano veliku
vrednost. Re je o horizontalnoj krivi potranje. Ona je karakteristina za savreno
konkurentna trita, trita na kojima pojedinana preduzea ne mogu uticati na
cenu i prihvataju je kao datu veliinu;
Ako promene u trinoj ceni (poveanje ili smanjenje) za odreeni procenat
izazove promenu u potraivanoj koliini nekog dobra (smanjenje ili poveanje) za
vei procenat nego to je cena promenjena koeficijent elastinosti potranje e
imati vrednost izmeu 1 i beskonanosti. Potranja e biti relativno elastina;
Ako promena cene za odreeni procenat izazove suprotnosmernu promenu u
potranji za isti procenat, koeficijent elastinosti e biti jednak jedinici (jedinina
ili stabilno elastina potranja);
Ako promena cene za odreeni % izazove promenu u potranji za manji % od
procentualne promene cene, koeficijent elastinosti e biti pozitivan, ali manji od
1 (relativna neelastinost).
I konano, ako promena cene ne izazove nikakvu promenu u potraivanoj
koliini, koeficijent elastinosti e biti jednak nuli. Potranja je savreno
neelastina i geometrijski se takva kriva potranje prikazuje kao prava linija
normalna na apcisnu osu.
Slika III-4: Savreno elastina i savreno neelastina kriva potranje

5. 1. 1. Luna elastinost potranje
Kriva trine potranje na slici III-1 je nacrtana na osnovu diskretnih podataka o
trinoj ceni i potraivanoj koliini. Na bazi podataka o kretanju cene i potraivane
koliine zakljuujemo da rast cena sa 3 na 4, izaziva smanjenje potraivane koliine od 48
na 40 jedinica proizvoda, odnosno da rast trine cene od jedne jedinice izaziva smanjenje
- 93 -
u potraivanoj koliini za 8 jedinica. Apsolutnom rastu cene od 3 na 4 odgovara relativno
poveanje od 33,33%.
% =
100 = 3 100 = 33,33%
a njemu odgovarajuem smanjenju trine potranje od 48 na 40 jedinica odgovara

relativno smanjenje od 16,67%.
% =
16,67%
100 = 48 100 =
Koeficijent direktne elastinosti potranje iznosi:

%
16,67%
=
= 0.50
%
33,33%
Dobijeni koeficijent pokazuje da poveanje trine cene u navedenom intervalu

njene promene (od 3 na 4) u proseku za 1% izaziva smanjenje potraivane koliine za
0,50%.
Za isti raspon u promeni cene i potraivane koliine, ali za sluaj smanjenja cene
sa nivoa 4 na 3 dobiemo drugu vrednost koeficijenta direktne elastinosti potranje:
=
%
=
%
8
100
40
1
100
4
20, %
= 0,80
25 %
Da bi se ovaj problem donekle ublaio u praksi se relativna promena u ceni

izraunava u odnosu na aritmetiki prosek startne i finalne cene, a relativna promena u
koliini u odnosu na aritmetiki prosek startne i finalne potraivane koliine. Ako trinoj
ceni 1 odgovara potraivana koliina 1 , a trinoj ceni 2 potraivana koliina 2 ,
primenom kompromisnog obrasca elastinost potranje bi bila:
1 100
1 + 2 2
18,18%
=
= 0,64
=
28,57%
100
1
1 + 2
2
- 94 -
Potranja outputa
5. 1. 2. Direktna elastinost potranje u jednoj taki

Ako je algebarski oblik krive potranje poznat, korektni rezultati za koeficijent
direktne elastinosti potranje se dobijaju ako elastinost odreujemo, ne za odreeni
segment (luk ili raspon) na krivi potranje, ve ako je utvrdimo za odreenu
infinitezimalnu promenu u ceni. To praktino znai utvrivanje direktne elastinosti
potranje u jednoj taki. Promena u ceni postoji, ali je ona toliko mala, da praktino tei
nuli.
Pri izraunavanju koeficijenta direktne elastinosti potranje u jednoj taki se
polazi od istog inicijalnog izraza za njegovo izraunavanje:
koji se moe napisati i u obliku:
100
=
100
100
=
100
u kome imenilac zadnjeg izraza oznaava meru nagiba krive trine potranje prema
apcisnoj osi,
=

Izmeu nagiba krive potranje i koeficijenta direktne elastinosti postoji sustinska
razlika, jer je elastinost sem nagibom odreena i odnosom trine cene i potraivane
koliine pri datoj ceni. Elastinost potranje u jednoj taki moe biti odreena numeriki i
geometrijski.
a) Numeriko utvrivanje koeficijenta elastinosti
Pri numerikom utvrivanju koeficijenta direktne elastinosti potranje polazi se
od izraza:
Pri vrlo maloj promeni u ceni (p0), gornji izraz dobija oblik:
- 95 -

lim
=
0
u kojoj oznaava prvi izvod normalne funkcije potranje po argumentu p.

Neka funkcija potranje ima oblik:
=
Elastinost potranje pri bilo kom nivou cena iznosi:

ili

Analizom zadnjeg izraza zakljuujemo:
= 0 za = 0
0<<
0 < < 1 za
2
1<
=1
za
=2
< za
<<0
= za =
b) Geometrijska merila elastinosti

Elastinost potranje u jednoj taki geometrijski se moe utvrditi prenoenjem
relevantnih veliina (, i nagiba krive potranje) na:
vertikalnu osu;
horizontalnu osu i
pomou uglova.
Na donjem dijagramu prikazana je jedna linearna kriva potranje opadajueg
nagiba, na ijem primeru elimo ilustrovati naine geometrijske prezentacije cenovne
elastinosti potranje na vertikalnoj (ordinatnoj) osi, horizontalnoj (apcisnoj) osi i pomou
uglova.
- 96 -
Potranja outputa
Slika III-5: Elastinost linearne krive potranje

Elastinost potranje u taki A po vertikalnoj osi iznosi:

poto je P=OB, X=OC, a nagib = (iz trougla BAD). Iz grafikog prikaza se

moe primetiti da ako se trina cena poveava, du OB postaje vea, a du DB sve manja,
to znai da se koeficijent elastinosti poveava. U taki D elastinost je jednaka
beskonanosti, poto je du DB jednaka nuli. Suprotne tendencije nastaju pri sniavanju
cene. Du OB se smanjuje a du DB poveava, da bi u taki O du OB bila jednaka nuli,
to rezultira nultom vrednou koeficijenta direktne elastinosti potranje.
Elastinost potranje u taki A po horizontalnoj osi iznosi:

poto je P=OB, X=OC, a nagib = (iz trougla CEA). Iz grafikog prikaza se

moe primetiti da ako se trina cena poveava du CE postaje vea a du OC sve manja,
to znai da se koeficijent elastinosti poveava. U taki D elastinost je jednaka
beskonanosti, poto je du OC jednaka nuli. Suprotne tendencije nastaju pri sniavanju
cene. Du CE se smanjuje a du OC poveava, da bi u taki E du CE bila jednaka nuli,
to uslovljava i nultu vrednost koeficijenta direktne elastinosti potranje.
Elastinost u taki A pomou uglova iznosi:

- 97 -
gde oznaava meru nagiba krive potranje, a odnos trine cene i potraivane
koliine u taki na krivi potranje iju elastinost izraunavamo. je, de fakto, nagib
pravca povuenog iz ishodista koordinatnog poetka do take A. Pri merenju elastinosti
potranje kod linearne krive, kao to je na prethodnoj slici prikazano, ugao je
konstantan pri svim nivoima cene, a ugao se menja. Pri viim cenama on je vei a pri
niim manji, ime se potvruje teza o sve manjem i manjem koeficijentu direktne
elastinosti potranje pri kretanju niz linearnu krivu. U ekstremnim takama na krivi
potranje (takama D i E) elastinost e biti jednaka beskonanosti, odnosno nuli.
Svako od ovih geometrijskih merila na svoj nain ukazuje na nejednak iznos
direktne elastinosti potranje na razliitim takama linearne krive potranje. Generalni
zakljuak je da je elastinost potranje pri viim cenama vea, a pri niim manja. Ako
cena iznosi OD potraivana koliina e biti jednaka nuli pa e elastinost biti beskonana i
obratno, ako cena iznosi nula potraivana koliina e biti OE, te e elastinost biti jednaka
nuli. Na linearnoj krivi potranje elastinost e biti jednaka jedinici pri ceni koja odgovara
polovini odstojanja take D od take O.
c) Komparacija elastinosti dve linearne krive

potranje
Nain geometrijske prezentacije cenovne elastinosti potranje po vertikalnoj osi
prua iroku mogunost vizuelnog uporeenja elastinosti potranje dve ili vie linearnih
krivih pri istom nivou cena.
Analizirajmo sledee sluajeve:
dve linearne krive potranje su meusobno paralelne;
dve linearne krive potranje se meusobno udaljavaju pri smanjenju cene;
dve linearne krive potranje polaze iz iste take na ordinatnoj osi;
dve linearne krive potranje se meusobno pribliavaju sa smanjenjem
cene;
dve linearne krive potranje polaze iz iste take na apcisnoj osi;
dve linearne krive potranje se meusobno seku.
Na slici pod a) date su dve linearne krive potranje DE i DE koje su
meusobno paralelne, to moe stvoriti dojam da imaju istu cenovnu elastinost pri svim
relevantnim nivoima cena, pa stoga i pri ceni OB. Iako su istoga nagiba njihova cenovna
elastinost pri datoj ceni je razliita. Ranije smo istakli da izmeu nagiba krive potranje i
cenovne elastinosti postoji sustinska razlika, s obzirom na to da je cenovna elastinost
sem nagibom odreena i odnosom cene i potraivane koliine. Poto su nagibi ovih krivih
isti, visina cene ista, to e cenovna elastinost biti vea kod one krive kod koje je
potraivana koliina pri datoj ceni manja. U naem primeru to znai da kriva potranje DE
mora biti cenovno elastinija od krive DE. Do istog smo zakljuka mogli doi i
geometrijskim prikazivanjem elastinosti potranje po vertikalnoj osi. Za krivu potranje
DE elastinost u taki A e iznositi OB/DB a za krivu potranje DE iznosi OB/DB.
- 98 -
Potranja outputa
Poto je du DB vea od dui DB, to elastinost krive potranje DB pri datom nivou cene
mora biti vea od elastinosti krive potranje DE.
Na slici pod b) date su dve linearne krive potranje DE i DE koje se sa
smanjenjem cene meusobno udaljavaju. Kriva potranje DE je blaeg nagiba ali je pri
svim nivoima cena cenovno manje elastina u odnosu na krivu DE. Do takvog zakljuka
moemo doi geometrijskim prikazivanjem elastinosti potranje po vertikalnoj osi. Za
krivu potranje DE elastinost u taki A e iznositi OB/DB a za krivu potranje DE
iznosi OB/DB. Poto je du DB vea od dui DB, to elastinost krive potranje DB pri
datom nivou cene mora biti vea od elastinosti krive potranje DE.
Na slici pod c) date su dve linearne krive potranje DE i DE koje polaze iz iste
take na ordinatnoj osi, ali su razliitog nagiba. Poto je kriva DE manje nagnuta u
odnosu na krivu DE moe nam se uiniti da je ona cenovno elastinija. Za krive koje
polaze iz iste take na ordinatnoj osi karakteristino je da su cenovno jednako elastine pri
svim nivoima cena, pa stoga i pri ceni OB koja je data na dijagramu. Geometrijskim
prikazivanjem elastinosti potranje po vertikalnoj osi za obe krive potranje elastinost u
taki A e iznositi OB/DB.
Na slici pod d) date su dve linearne krive potranje DE i DE koje se meusobno
pribliavaju sa smanjenjem cene. Kriva potranje DE je strmijeg nagiba u odnosu na
krivu DE. Elastinost potranje po vertikalnoj osi za krivu DE e iznositi OB/DB a za
krivu DE iznosi OB/DB. Poto je du DB vea od dui DB to e kriva DE biti cenovno
elastinija.
Slika III-6: Elastinost dve krive potranje
- 99 -
Na slici pod e) prikazane su dve linearne krive potranje DE i DE koje polaze iz
iste take na apcisnoj osi ali su razliitog nagiba. Kriva DE nagnutija u odnosu na krivu
DE. Elastinost pri ceni OB za krivu potranje DE po vertikalnoj osi je jednaka OB/BD a
za krivu potranje DE ona iznosi OB/DB. Poto je imenilac za izraunavanje elastinosti
kod prve krive manji u odnosu na drugu krivu to njena elastinost potranje mora biti,
apsolutno posmatrano, vea. Za razliku od linearnih krivih potranje koje polaze iz iste
take na ordinatnoj osi i koje imaju istu cenovnu elastinost, elastinost linearnih krivih
koje polaze iz iste take na apcisnoj osi je razliita.
Na slici pod f) date su dve linearne krive potranje DE i DE koje se meusobno
seku pri ceni OB. Moe nam se na prvi pogled uiniti da ove dve krive imaju istu
cenovnu elastinost u taki njihovog preseka. Meutim, kriva potranje koja je nagnutija
prema apcisnoj osi mora biti cenovno elastinija u odnosu na drugu krivu. Zakljuak je
jednostavan jer cenovnu elastinost, sem odnosa cene i koliine, odreuje i nagib krive
potranje. Poto su odnosi cena i koliina za obe krive jednaki, a nagibi razliiti cenovno
e biti elastinija ona kriva koja ima manji nagib. Do potpuno istovetnog zakljuka smo
mogli doi i geometrijskom prezentacijom elastinosti po vertikalnoj osi. Elastinost u
taki preseka za krivu DE iznosi OB/DB, a za krivu DE ona je jednaka odnosu dui
OB/DB. Poto je imenilac drugog izraza vei od prvog izraza, to pri istom brojiocu,
kolinik OB/DB mora biti manji od kolinika OB/DB.
Na bazi svih ovih karakteristinih sluajeva moemo izvesti generalni zakljuak da
e od dve ili vie linearnih krivih potranje cenovno biti elastinije one krive koje
ordinatnu osu seku blie koordinatnom poetku.
5. 1 .3. Izoelastine krive potranje

Ako kriva potranje ima jednaku elastinost u svim takama, odnosno pri svim
alternativnim nivoima cena nazivamo je izoelastinom krivom potranje. Takvo obeleje
ima i kriva potranje oblika:
=
12000
Za razliku od linearne negativno nagnute krive potranje, koja pri svim nivoima
cena ima isti nagib ali razliitu elastinost, koja kao to smo mogli videti varira od nule
do beskonanosti, izoelastina kriva potranje pri svim nivoima cena ima razliiti nagib,
ali isti koeficijent direktne elastinosti. Nagib izoelastine krive se sa poveanjem cene
poveava. Isto tako se i nagib prave linije povuene iz ishodita koordinatnog sistema do
odreene take na izoelastinoj krivi poveava sa poveanjem cene, ali kolinici ovih
nagiba ostaju isti, odnosno konstantni.
- 100 -
Potranja outputa
Slika III-7: Izoelastina kriva potranje

Neka dublja analiza nije potrebna da bi smo razumeli da ukupni izdaci potroaa
ostaju isti pri svim alternativnim nivoima cena i da koeficijent direktne elastinosti mora
biti jednak jedinici.
=
12.000
2
12.000
=
= 1
12000
12.000
odnosno:

=1
Koeficijent direktne elastinosti potranje kod izoelastinih krivih ne mora biti

jednak samo jedinici, on moe imati i neku drugu vrednost. Suma ukupnih izdataka
potroaa pri gore datoj funkciji potranje je uvek ista i iznosi 12.000 nezavisno od
koliine koju on kupuje. Poto je koeficijent direktne elastinosti potranje konstantan, to
kod izoelastine potranje i koeficijent fleksibilnosti cena, kao njegova reciprona
vrednost, mora biti fiksan za sve alternativne cene i nivoe kupovine.
5. 1. 4. Procena elastinosti potranje na bazi oblika krive
odnosa cene i potronje
Ako je dobro X jedno od dobara koje ulazi u strukturu potroaeve kupovine,
izdaci za njegovu kupovinu su jednaki proizvodu kupljene koliine tog dobra i njegove
cene. U skladu sa opadajuim nagibom krive potranje, ako se cena dobra X smanji,
potroai e to dobro kupovati u veoj koliini. Suma ukupnih izdataka za kupovinu
analiziranog dobra u novim uslovima moe da se povea, smanji ili da ostane ista. Ukupni
- 101 -
izdaci za kupovinu analiziranog dobra e se poveati samo onda ako je smanjenje cene za
odreeni % uzrokovalo poveanje potranje za vei % , odnosno ako je potranja cenovno
elastina. Ukupni izdaci pri kupovinu dobra X se nee promeniti samo u sluaju kada je
procentualno smanjenje trine cene jednako procentualnom poveanju potraivane
koliine, odnosno ako je potranja jedinino elastina. Ako smanjenje trine cene za
odreeni % povea potraivanu koliinu za manji %, potranja e biti neelastina i suma
ukupnih izdataka za kupovinu analiziranog dobra e se smanjiti
Ova zavisnost koja postoji izmeu elastinosti potranje i promene u ukupnim
izdacima potroaa pri kupovini analiziranog dobra prua mogunost da na osnovu nagiba
krive odnosa cene i potronje donesemo sud o samom karakteru elastinosti potranje za
odreenim dobrom, u smislu da li je ona neelastina, jedinino elastina ili elastina.
Krivu odnosa cene i potronje (price consumption curve) definisali smo kao liniju
koja povezuje optimalne kombinacije kupovine dva dobara u uslovima kada se pri
konstantnom dohotku i ceni jednog od tih dobara menja samo cena drugog dobra.
Konstatovali smo da e se sa promenom cene jednog dobra koliina njegove potronje
inverzno menjati. Ako se njegova cena smanji pri konstantnoj ceni drugog dobra i fiksnom
dohotku potroaa, optimum kupovine tog dobra e se poveati. Optimalna koliina
kupovine drugog dobra (ija je cena konstantna) moe se poveati, smanjiti ili ostati isti.
Stoga kriva odnosa cene i potronje moe biti opadajua, horizontalna ili rastua.
Slika III-8: Procena elastinosti na osnovu oblika i poloaja PCC krive

Na horizontalnoj osi prikazane su potraivane koliine dobra X u odreenom
vremenskom periodu, a na ordinatnoj osi, umesto koliine kupovine nekog drugog dobra,
prikazali smo iznos dohotka koji potroau preostaje nakon kupovine dobra X u odreenoj
koliini i kojeg on moe upotrebiti za kupovinu svih drugih dobara koje ulaze u strukturu
njegove potronje.
Ako se dobro X uopte ne eli kupovati odstojanje take D od koordinatnog
poetka oznaava iznos celokupnog dohotka kojeg potroa eli koristiti za kupovinu svih
ostalih dobara, ali ne i dobra X. Ako potroa raspoloivi dohodak pri inicijalnoj ceni
dobra X u iznosu od eli u celosti upotrebiti za kupovinu samo ovog dobra onda presek
budetske linije i apcisne ose oznaava koliinu dobra X koja moe biti kupljena u ovom
drugom ekstremnom sluaju korienja raspoloivog dohotka. Ako je optimalna koliina
- 102 -
Potranja outputa
kupovine dobra X pri ceni data takom A (taka tangentnosti budetske linije i krive
indiferentnosti) vertikalni raspon ove take od apcisne ose (OB) oznaava iznos dohotka
koji se troi na sva ostala dobra, dok vertikalni raspon ove take do take preseka
inicijalne budetske linije i ordinatne ose ( BD) oznaava iznos dohotka koji je utroen za
kupovinu dobra X kod optimalne solucije njegove kupovine u datim uslovima.
Poto vertikalna osa ne oznaava neko konkretno dobro, nego sumu novca koja se
troi na sva ostala dobra, nagib budetske linije je jednak negativnoj vrednosti cene dobra
X, odnosno:
=
Ako potroa eli kupovinu dobra X poveati za jedu jedinicu iznos novca koji moe
upotrebiti za kupovinu svih ostalih dobara mora biti manji za iznos cene dobra X.
Na gornjoj levoj slici prikazane su dve budetske linije: inicijalna kod koje je cena
dobra X i finalna, koja se karakterie niom cenom . Na bazi datih krivih
indiferentnosti identifikovana su optimalna reenja A i C. Povezujua linija ovih dveju
optimalnih kombinacija je nizlaznog nagiba i ilustruje situaciju kada se usled pada cene
dobro X potranja za njim poveava, ali i dohodak koji preostaje za kupovinu ostalih
dobara je normalno manji. Za kupovinu dobra X u koliini oznaenoj takom A bio je
potreban dohodak u iznosu od BD, a za kupovinu istog proizvoda u koliini koja je
odreena poloajem take C u iznosu LD. Do ovakvih promena u izdacima potroaa pri
kupovini dobra X je moglo doi samo u uslovima elastine potranje.
Na srednjoj slici smanjenjem cene sa nivoa na suma izdataka za kupovinu
dobra X se nije promenila i isti je iznos dohotka potroau preostao za kupovinu drugih
dobara. Poto do promene u izdacima potroaa za kupovinu dobra X nije dolo,
elastinost potranje mora biti jednaka 1.
Gornja desna slika ilustruje mogunost da se usled smanjenja cene dobra X,
poveava ne samo potraivana koliina ovog dobra, nego da se i koliina novca koji se
koristi za kupovinu ostalih dobara. U ovakvim prilikama to znai da su se ukupni izdaci
za kupovinu dobra X smanjili iako je koliina njihove kupovine poveana. Udaljenost
take L od take D, koja geometrijski ilustruje nivo izdataka za kupovinu ovog dobra
nakon snienja njegove cene je manja od udaljenosti take B od take D, kojom je
prikazana inicijalna visina izdataka (iznos izdataka za kupovinu dobra X pre smanjenja
njegove cene). Ovakvi efekti na strukturu izdataka su mogli nastati samo u sluaju ako je
potranja za dobrom X neelastina. Dakle, u zavisnosti od karaktera elastinosti potranje
za dobrom X, kriva odnosa cene i potronje za dobrom moe opadati, biti vodoravna ili
moe da raste.
5. 2. Koeficijent fleksibilnosti cena

Ponekad je korisno raspolagati i informacijom o recipronoj vrednosti koeficijenta
direktne elastinosti potranje. Reciprona vrednost ovog koeficijenta pokazuje za koliko
% e se promeniti cena nekog dobra ako njegova potraivana koliina bude promenjena
za 1%. Za njegovo izraunavanje koristimo obrazac:
- 103 -
100
=
100
u kojoj brojilac oznaava relativnu promenu u ceni, a imenilac relativnu promenu u

njegovoj potraivanoj koliini.
Za funkciju potranje oblika:

=

inverzna funkcija potranje treba da prikae cenu kao funkciju potraivane koliine.
Reavanjem gornje jednaine po P dobiemo inverznu funkciju potranje:
=
Ako elimo utvrditi recipronu vrednost koeficijenta direktne elastinosti potranje,
odnosno koeficijent fleksibilnosti cena koristiemo obrazac:
=
lim
= =
0
odnosno:

=
=

Koeficijent fleksibilnosti cena, slino koeficijentu direktne elastinosti potranje

(sem za Gifenovo dobro) je negativan, pa emo stoga koristiti njegovu apsolutnu
vrednost:
=

Vrednost ovog koeficijenta varira izmeu nule i beskonanosti i iznosi:
= 0 za = 0,
0 < < 1 za 0 < < 2 ,
1<
- 104 -
= 1 za = 2 ,
< za
= za =
<
2
< 2 ,
Potranja outputa
5. 3. Koeficijent unakrsne elastinosti potranje

Koje posledice moemo oekivati ako se pri istim preferencijama potroaa,
neizmenjenoj ceni posmatranog dobra, fiksnom dohotku i ostalim neizmenjenim faktorima
koji imaju uticaja na potranju za odreenim dobrom, promeni cena nekog drugog dobra?
Potranja za analiziranim dobrom (dobro X) se moe poveati, smanjiti ili ostati
nepromenjena sa promenom cene drugog dobra (dobro Y). Kao to postoji mogunost
merenja osetljivosti promene u potranji za nekim dobrom usled promene njegove cene,
tako je mogue i utvrditi elastinost promene u potranji za jedim dobrom usled promene
cene drugog dobra. Koeficijent kojim se dovode u meusobni odnos relativne promene u
potranji za jednim dobrom (dobrom X) i relativne promene u ceni drugog dobra (dobra
Y) naziva se koeficijent unakrsne elastinosti potranje. Ako potraivanu koliinu prvog
dobra oznaimo sa X, apsolutnu promenu u njegovoj potranji sa X, cenu dobra Y sa , a
apsolutnu promenu njegove cene sa , koeficijent unakrsne elastinosti se moe
prikazati izrazom:
100
100
Koeficijent unakrsne elastinosti potranje pokazuje za koliko % e se promeniti
(poveati ili smanjiti) potranja za dobrom X, ako se cena dobra Y bude promenila za 1%.
U zavisnosti od toga da li poveanje cene dobra Y dovodi do poveanja, smanjenja ili ne
izaziva nikakvu promenu u potranji za dobrom X, odnosno u zavisnosti od toga da li pad
cene dobra Y smanjuje, poveava ili ne utie na potranju za dobrom X, koeficijent
unakrsne elastinosti potranje moe biti pozitivan, negativan ili moe imati nultu
vrednost.
Ako bilo koja promena u ceni dobra Y (rast ili pad cene) ne izaziva nikakvu
promenu u potranji za dobrom X (X = 0) za ta dva dobra kaemo da su
nezavisna. Koeficijent unakrsne elastinosti potranja kod nezavisnih dobara je
jednak nuli.
Koeficijent unakrsne elastinosti potranja e imati pozitivnu vrednost ako su
promene u ceni i potranji za dobrom X istosmerne, odnosno ako poveanje
(smanjenje) cene dobra Y povea (smanji) potranju za dobrom X. Ovo je jak
algebarski razlog, jer e u tom sluaju i i biti ili pozitivni ili negativni.
Ovaj oblik zavisnosti izmeu dobara X i Y nazivamo odnosnom supstitutivnosti.
Dobra X i Y su supstituti, odnosno konkurentna dobra. Tipian primer supstituta
su nafta i plin, pei na vrsta goriva i elektrine grejalice, hemijske olovke i naliv
pera i sl. Ako se primera radi cena pei na vrsta goriva povea, to e u skladu sa
opadajuim nagibom krive potranje za peima na vrsta goriva, potranja za njim
- 105 -
smanjiti, to e pri neizmenjenoj ceni elektrinih grejalica poveati potranju za

elektrinim grejalicama. Koeficijent unakrsne elastinosti e, prema tome, imati
pozitivnu vrednost.
Koeficijent unakrsne elastinosti potranje e imati negativnu vrednost ako
promena u ceni dobra Y izazove suprotnosmernu promenu u potranji za dobrom
X. Kod ove vrste odnosa i su suprotnih predznaka. Oblik zavisnosti
kod koga promena cene dobra Y za odredbeni % izazove suprotnosmernu promenu
u potranji dobra X za odreeni % naziva se odnosnom komplementarnosti. Dobra
X i Y su komplementarna i zajedno se upotrebljavaju za zadovoljenje iste
potrebe. Komplementarna dobra su benzin i automobil, ogrevno drvo ili ugalj i
pei na vrsta goriva, motorno ulje i nafta, skije i smuarska oprema, teniski reket
i teniska loptica itd. Ako se cena benzina povea za odreeni iznos, ne samo da e
se potranja za benzinom smanjiti, nego e se smanjiti i potranja za
automobilima, motornim uljima i sl. To znai da su benzin s jedne strane i
automobili, odnosno motorna ulja sa druge strane komplementarna dobra.
Ve smo rekli da meusobno zavisna dobra imaju koeficijent unakrsne elastinosti

razliit od nule. Na bazi numerike vrednosti donosi se sud o intenzitetu meusobne
zavisnosti dobara. Ako je dobijeni koeficijent blizu nule zavisnost je slaba, dok u
protivnom velika numerika vrednost ovog koeficijenta je pokazatelj jako izraene
zavisnosti meu dobrima.
Neka pri ceni dobra Y od = 16, potranja za dobrom X iznosi 80. Ako pri
ostalim neizmenjenim faktorima poveanje cene dobra Y na 20 izazove poveanje
potranje za dobrom X na 120, unakrsnu elastinost potranje e iznositi:
40
100
100 50%
= 80
=
=2
=
4
25%
16 100
100
gde je:
- = 20 16 = 4 i oznaava apsolutno poveanje cene dobra Y
- = 16 i oznaava startnu cenu dobra Y, odnosno cenu pre nego je dolo do
njenog poveanja
- = 120 80 = 40 i oznaava apsolutnu promenu u potranji za dobrom X
- = 80 i pokazuje potraivanu koliinu dobra X pre no to je dolo do
poveanja cene dobra Y
Na osnovu pozitivne vrednosti dobijenog koeficijenta zakljuujemo da su dobra X
i Y supstituti i da i da poveanje cene dobra Y u datom intervalu njene promene za 1%
dovodi do promene u potranji za dobrom X od 2% u proseku.
- 106 -
Potranja outputa
5. 4. Dohodovna elastinost potranje

Potraivana koliina nekog dobra se moe promeniti ako njegova cena i cene
ostalih dobara ostanu konstantne, a doe do promene dohotka potroaa. Koeficijent
pomou koga se brojano izraava osetljivost u promeni potranje za nekim dobrom
usled promene dohotka se naziva koeficijentom dohodovne elastinosti potranje. Njime
se dovode u meusobni odnos relativne (procentualne) promene u potraivanoj koliini
nekog dobra i procentualne promene u dohotku. Ako koeficijent dohodovne elastinosti
oznaimo simbolom , apsolutnu promenu u potraivanoj koliini sa X, apsolutnu
promenu u dohotku potroaa sa D, startnu potraivanu koliinu sa X i startnu veliinu
dohotka sa D, on se algebarski moe prikazati izrazom :
100
=
100
Dobijeni koeficijent pokazuje za koliko e se % promeniti potraivana koliina za

odreenim dobrom ako, pri ostalim neizmenjenim uslovima, dohodak potroaa bude
promenjen za 1%. Koeficijent dohodovne elastinosti moe imati pozitivnu, negativnu ili
nultu vrednost.
Ako je > 0 analizirano dobro ima karakter superiornog dobra. Za ovu vrstu
dobara je karakteristino da promena u dohotku izaziva istosmerne promene u
potraivanoj koliini. Rast dohotka izaziva poveanje potraivane koliine, a
smanjenje dohotka dovodi do opadanja potranje. Ovakav oblik zavisnosti izmeu
dohotka i potranje je najei, pa se dobra koja imaju pozitivnu dohodovnu
elastinost nazivaju jo i normalnim dobrima. U ekonomskoj teoriji se u okviru
grupacije superiornih dobara vrlo esto pravi razlika izmeu onih dobara iji je
koeficijent elastinosti vei od 1, i onih iji se koeficijent elastinosti kree
izmeu 0 i 1.
Dobra ija se potranja sa promenom dohotka menja (poveava ili smanjuje) za
vei procenat nego to se dohodak promenio (poveao ili smanjio) nazivaju se
luksuznim dobrima. Dobra kod kojih promena dohotka za odreeni % izaziva
istosmernu promenu u potranji za manji % od promene dohotka nazivaju se
dobrima neophodne potronje.
Za razliku od superiornih dobara, dobra ija potraivana koliina raste kada se
dohodak smanjuje, odnosno ija se potraivana koliina smanjuje kada dohodak
raste nazivaju se inferiornim dobrima. Koeficijent dohodovne elastinosti
potranje kod inferiornih dobara je negativan.
- 107 -
Koeficijent dohodovne elastinosti potranje se moe utvrditi:
Na bazi podataka o potraivanim koliinama nekog dobra pri razliitim
nivoima dohotka (ako su relevantni podaci za njegovo izraunavanje dati
diskretnim veliinama);
Na osnovu funkcije koja opisuje zavisnost potraivane koliina nekog
dobra od visine dohotka.
5. 4. 1. Dohodovna pri velikim promenama dohotka

Za ilustraciju prvog naina izraunavanja posluiemo se sledeim
hipotetinim primerom: Neka pri dohotku od 150 novanih jedinica potraivana koliina
nekog dobra iznosi 28 kom., a pri dohotku od 180 novanih jedinica 30 kom. Utvrditi
dohodovnu elastinost potranje pri poveanju dohotka sa nivoa 150 na 180 i smanjenju
dohotka sa nivoa 180 na 150?
Pri poveanju dohotka koeficijent dohodovne elastinosti potranje iznosi:
2
100
100
7,14%
28
=
=
= 0,36
=
30
20,00%
100
100
150
Rast dohotka u navedenom interval njegove promene u proseku za 1% izaziva
poveanje potranje za analiziranim dobrom za 0,36%. Poto je dobijeni koeficijent
pozitivan po sredi je superiorno dobro, a njegova vrednost manja od 1 govori nam o tome
da je po sredi dobro neophodne potronje.
Smanjenje dohotka sa 180 na 150 novanih jedinica utie na smanjenje potranje
za analiziranim dobrom sa 30 na 28 kom. Koeficijent iznosi:
2
100
100
6,67%
= 30
=
= 0,40
=
30
16,67%
100
100
180
Smanjenje dohotka u navedenom intervalu njegove promene u proseku za 1%
izaziva smanjenje potranje za analiziranim dobrom za 0,40%.
Primeujemo da se pri istoj apsolutnoj promeni u visini dohotka potroaa i
promeni u potraivanoj koliini dobija razliita vrednost koeficijenta dohodovne
elastinosti potranje. Razlog tome lezi u injenici da su u sluaju rasta dohotka
primenjuje jedna starta osnovica za izraunavanje procentualne promene u dohotku i
potraivanoj koliini, a pri padu dohotka druga osnovica. Da bi se ovaj nedostatak pri
izraunavanju koeficijenta donekle ublaio preporuuje se korienje tzv.
kompromisnog obrasca:
- 108 -
Potranja outputa
2
100
100
6,90%
1 + 2 1/2
28 + 30 1/2
=
=
= 0,38
=
30
100
100 18,18%
1 + 2 1/2
150 + 180 1/2
5. 4. 2. Dohodovna elastinost potranje u jednoj taki

Ako je zavisnost potraivane koliine nekog dobra data u funkcionalnom obliku,
postoji mogunost utvrivanja u jednoj taki, odnosno izraunavanja koeficijenta
dohodovne elastinosti pri vrlo malim (infinitezimalnim) promenama u dohotku. Na
osnovu inicijalnog obrasca za izraunavanje ovog koeficijenta:
100 =
=
100
Ako D0 gornji izraz dobija oblik:

lim
=
0
Neka je zavisnost potraivane koliine nekog dobra od nivoa dohotka potroaa data
izrazom:
= 1 +
Koeficijent dohodovne elastinosti emo izraunati koristei obrazac:

=
1 +

to nakon sreivanja daje:

0,5
1
Vrednost koeficijenta dohodovne elastinosti e biti jednaka 1, ako dohodak iznosi

4 novane jedinice. Pri dohotku veem od jedne a manjem od 4 novane jedinice
koeficijent e biti vei od 1 i pri tim iznosima dohotka analizirano dobro ima
karakter luksuznog dobra, dok za nivoe dohotka koji su vei od 4 ono ima karakter dobra
neophodne potronje, jer e dohodovna elastinost biti manja od 1.
Struktura ekonomskih dobara, koju ine superiorna i inferiorna dobra, nije statine
prirode nego se vremenom menja sa ekonomskim razvitkom i sa promenom nivoa
ivotnog standarda, koji se dominantno manifestuje u promeni dohotka potroaa. Neko
- 109 -
superiorno dobro vremenom moe dobiti karakter inferiornog dobra, a u okviru kategorije
superiornih dobara, dobro moe prestati biti luksuzno i dobiti status dobra neophodne
potronje.
5. 4. 3. Dohodovno-potrone krive i dohodovna elastinost
U poglavlju o teoriji indiferentnosti smo pokazali kako se menja optimum

kupovine dva dobra, ako se, pri neizmenjenim cenama tih dobara, dohodak potroaa
poveava ili smanjuje. Kriva koja povezuje sve optimalne kombinacije kupovine dva
dobra pri razliitim nivoima dohotka i nepromenjenim cenama nazvali smo dohodovnopotronom krivom. Kod superiornih dobara kriva odnosa dohotka i potronje je uzlanog
nagiba, a kod inferiorih dobara ona je opadajua. Ako je ova kriva linearnog oblika, na
bazi njenog poloaja se moe doneti sud o tome da li analizirano dobro ima dohodovnu
elastinost veu, manju ili jednaku jedinici.
Na slici pod a) prikazane su optimalne kombinacije kupovine dobara X i Y pri
datim cenama ovih dobara i tri razliita nivoa dohotka. Kriva ICC e biti linearna i
polazie iz ishodita koordinatnog poetka, ako funkcija korisnosti ima oblik:
, =
Pri datom nivou dohotka D i cenama i budetska jednaina ima oblik:
=
Jednakost nagiba krive indiferentnosti i odnosa cena, odnosno:

=

odreuje taku optimalnog izbora. Reavanjem gornje relacije po Y dobijamo:
=
ijom zamenom u budetsku jednainu i reavanjem po X dobijamo optimalnu koliinu

kupovine ovog dobra pri razliitim razinama dohotka i nepromenjenim cenama dobara
kojih potroa eli kupovati:
=
- 110 -
Potranja outputa
Slika III-9: Ocena elastinosti potranje na osnovu poloaja ICC krive

Pri ostalim nizmenjenim faktorima potraivana koliina dobra X je direktno
zavisna od nivoa dohotka. Ako se dohodak prepolovi i potraivana koliina e se
prepoloviti, ako se dohodak udvostrui i potraivana koliina e biti dva puta vea. Stoga
e dohodovna elastinost potranje za dobrom X, pri svim nivoima dohotka, biti jednaka
jedinici.
- 111 -
=
2

2
=1
Optimum kupovine dobra Y dobijamo zamenom u budetsku jednainu ili u

uslov optimalnosti i on iznosi:
=
2
Kriva ICC je algebarski vrlo jednostavnog oblika:
=
i polazi iz ishodita koordinatnog poetka, pa je stoga dohodovna elastinost za dobrom X

pri svim nivoima dohotka jednaka jedinici.
Na slici pod b) krive indiferentnosti su izvedene iz funkcije korisnosti:
, =
=

1
=
odreuje taku optimalnog izbora. Reavanjem zadnje relacije po Y dobijamo:

=
+1

kupovine ovog dobra pri razliitim razinama upotrebljenog dohotka i konstantnim cenama
dobara koja su predmet potroaevog izbora:
=
ijim reavanjem po D dobijamo:
= 2 +
- 112 -
(1)
Potranja outputa

zavisna od nivoa dohotka. Ako se dohodak povea i potraivana koliina e se poveati, a
ako se dohodak smanji i potraivana koliina e se smanjiti. Za sve nivoe dohotka koji su
manji od cene dobra Y potranje za dobrom X nee biti. Dohodovna elastinost za dobro X
iznosi:
=
=
2

2
odnosno:

Vrednost gornjeg koeficijenta e uvek biti pozitivna i vea od jedinice pri svim
nivoima dohotka pri kojima postoji potranja za dobrom X.
+
=
2
= 2
(2)
Izjednaavanjem desnih strana izraza (1) i (2) i reavanjem po dobiemo

algebarski oblik dohodovno- potrone krive:
=

+1
Spajanjem optimuma kupovine pri razliitim nivoima dohotka dobiemo linearnu

krivu ICC koja ordinatnu osu see u njenom pozitivnom delu, pa je dohodovna elastinost
za dobro X vea od 1.
Na slici pod c) krive indiferentnosti su izvedene iz funkcije korisnosti:
, = +
=
- 113 -
+ 1
=
odreuje taku optimalnog izbora. Reavanjem gornje relacije po Y dobijamo:

=

kupovine ovog dobra pri razliitim razinama upotrebljenog dohotka i njegovoj
nepromenjenoj ceni:
=
+
2
= 2
(3)

zavisna od nivoa dohotka. Ako se dohodak povea i potraivana koliina e se poveati, a
ako se dohodak smanji i potraivana koliina e se smanjiti. Dohodovna elastinost za
dobro X iznosi:
=
odnosno:

Vrednost gornjeg koeficijenta e uvek biti pozitivna i manja od jedinice pri nivoima
dohotka pri kojim postoji potranja za ovim dobrom.

=
2
= 2 +
(4)
Izjednaavanjem desnih strana izraza (3) i (4) i reavanjem po dobiemo

algebarski oblik dohodovno-potrone krive:
- 114 -
Potranja outputa
=
Spajanjem optimuma kupovine pri razliitim nivoima dohotka dobiemo linearnu

krivu ICC koja apcisnu osu see u njenom pozitivnom delu, pa je dohodovna elastinost
za dobro X manja od 1.
Slika pod d) ilustruje sluaj ICC
krive pri preferencijama potroaa
kvazilinearnog oblika, gde su krive indiferentnosti izvedene iz funkcije korisnosti:
, = +
=

1 12
2
=
1
odreuje taku optimalnog izbora, ijim reavanjem po X dobijamo optimalnu koliinu

kupovine ovog dobra.
2
=
2
Koliina kupovine dobra X kod preferencija potroaa kvazilinearog tipa ne zavisi
od visine dohotka, pa se stoga i ICC kriva geometrijski prikazuje kao prava linija
paralelna sa ordinatnom osom.
Dohodovna elastinost za dobro X iznosi:
=
=0
Za koeficijent dohodovne elastinosti kod kvazilinearne korisnosti je

karakteristino da je on jednak nuli, jer promena u dohotku potroaa nema uticaja na
obim kupovine dobra X.
Ako su krive indiferentnosti prikazane kao na slici pod e), odnosno izvedene iz
funkcije korisnosti oblika:
, = +
- 115 -
Optimalna kombinacija se utvruje iz jednakosti nagiba krive indiferentnosti i
odnosa cena, odnosno:
1
1 12
ijim reavanjem po Y dobijamo optimalnu koliinu kupovine dobra Y:

2
=
2
Kod ovakvih preferencija, koliina kupovine dobra Y ne zavisi od visine dohotka,

pa stoga i ICC kriva mora biti paralelna sa apcisnom osom. Izdaci za kupovinu dobra Y
u koliini iznose:
=
2
2
4
to znai da e potranje za ovim dobrom X biti samo ako je dohodak potroaa vei od
gore kvantificiranog iznosa. Zamenom u budetsku jednainu i reavanjem po X
dobiemo optimalnu koliinu kupovine dobra X:
=
Dohodovna elastinost potranje za dobro X iznosi:

=
4
4
odnosno:

=0
2
4
Gornji koeficijent e uvek imati pozitivnu vrednost i njegov e iznos uvek biti
vei od jedinice. Pri dohotku koji je jednak iznosu izdataka za kupovinu koliine
vrednost koeficijenta dohodovne elastinosti za dobrom X iznosi beskonano. Pri tom
nivou poveanje dohotka za vrlo mali iznos procentualno poveava potranju za vrlo
veliki iznos, dok smanjenje dohotka za vrlo mali procenat svodi potranju za dobrom X na
nultu vrednost.
- 116 -
Potranja outputa
6. UKUPAN, PROSEAN I GRANINI PRIHOD

Kriva trine potranje pokazuje koju su koliinu dobara kupci voljni da kupe pri
razliitim cenama, a pri ostalim neizmenjenim faktorima. Da bi utvrdili obim proizvodnje
i visinu trine cene za svoj output koji im maksimira ukupan profit proizvoai moraju
poznavati ne samo iznos ukupnih trokova za alternativne obime proizvodnje, nego i
visinu ukupnog prihoda kojeg mogu ostvariti. Da bi visina ukupnog prihoda za
alternativne obime proizvodnje mogla biti odreena proizvoai moraju poznavati
funkciju potranje, jer nam upravo ona govori koju su cenu potroai voljni da plate za
jednu jedinicu. Ovo je jedno od vrlo ozbiljnih ogranienja sa kojima se proizvoai
susreu. Naime, oni mogu proizvesti bilo koju koliinu outputa, ali znaju da se neka tano
odreena koliina moe prodati samo po nekoj tano odreenoj ceni.
Tri kategorije prihoda su posebno interesantne za mikroekonomsku analizu:
ukupan prihod, prosean prihod i granini prihod.
Ukupan prihod (UP) se jednostavno definie kao proizvod prodate koliine (X) i
trine cene (P), odnosno:
=
Na osnovu poznatog ukupnog prihoda, koji jednostavno oznaava sumu novca koju
prodavac ostvaruje prodajom X jedinica svoga outputa po ceni od P novanih jedinica po
outputu, moemo izraunati prosean prihod (PP):
=

=
=
Prosean prihod pokazuje iznos prihoda kojeg proizvoa ostvaruje po jednoj prodatoj
jedinici i on je jednak ceni. Stoga inverzna kriva potranje, koja sa stanovita kupca
ukazuje na zavisnost trine cene od potraivane koliine, sa stanovita prodavca oznaava
krivu prosenog prihoda, kojom se izraava njegova zavisnost u odnosu na obim prodaje.
I na kraju, granini prihod se definie kao promena (poveanje ili smanjenje) u
ukupnom prihodu koje rezultira iz jedinine promene u obimu prodaje. Pri diskretnim
promenama u obimu prodaje granini prihod se dobija kao kolinik apsolutne promene u
ukupnom prihodu (UP) i apsolutne promene u obimu prodaje (X) odnosno:
=
Ako je funkcija ukupnog prihoda kontinuelna, a promena u obimu prodaje vrlo mala
(x0) granini prihod se dobija kao prvi izvod funkcije ukupnog prihoda po argumentu
X, odnosno:

= lim
=
0
- 117 -
Ako pojedinani ponua ne moe uticati na trinu cenu i ako je on mora
prihvatiti kao datu veliinu, njegov e UP zavisiti samo od prodate koliine. Pri datoj
trinoj ceni UP e se poveavati, odnosno smanjivati proporcionalno rastu, odnosno padu
obima prodaje. Geometrijski se takva funkcija UP prikazuje kao prava linija koja polazi iz
ishodita koordinatnog poetka sa nagibom koji je jednak ceni. U ovom sluaju ne samo
da je prosean prihod jednak ceni, nego je i granini prihod jednak ceni.
Slika III-10: Dinamika ukupnog, prosenog i graninog prihoda

pri horizontalnoj krivi potranje
Najee se za veinu preduzea deava da ona ne mogu prodavati bilo koju
koliinu po istoj ceni, ve da poveanu prodaju mogu ostvariti samo ako cenu snize.
Odnosno, sa aspekta oblika krive potranje, sem u sluaju savreno konkurentnog trita,
na ostalim oblicima trita proizvoai se susreu sa negativno nagnutom krivom
potranje.
Slika III-11: Dinamika ukupnog, prosenog i graninog prihoda pri

opadajuoj krivi potranje
- 118 -
Potranja outputa
Neka inverzna kriva potranje sa kojom se susree preduzee ima oblik:
=
Ukupan, prosean i granini prihod iznose:
= = 2
=
2
=
=
= 2
= 2
Na osnovu date funkcije potranje konstatujemo sledee:

Sve do obima prodaje od = 2, odnosno sve dotle dok je granini prihod
pozitivan UP raste. Iz definicije UP (da on predstavlja zbir prihoda koji se
ostvaruju za svaku dodatnu jedinicu, odnosno zbir GP ) i injenice da GP sa
poveanjem obima prodaje opada, jasno je zato funkcija UP do obima =
2 belei degresivni rast.
Pri obimu prodaje kod koga funkcija GP odozgo nadole see apcisnu osu ( =
2) funkcija UP dostie svoju maksimalnu vrednost.
Pri obimu prodaje kod koga je GP negativan ( > 2) UP preduzea opada.
6. 1. Elastinost potranje i ukupan prihod

Sa poveanjem obima prodaje, UP se moe poveavati, smanjivati ili ostati
nepromenjen. Karakter promene u ukupnom prihodu je zavistan od elastinosti potranje.
Da bi smo ovu zavisnost geometrijski i algebarski ilustrovali, posluiemo se sledeim
hipotetikim primerom.
Tabela 11: Ukupan, prosean i granini prihod
1
1
2
3
4
5
6
2
12
10
8
6
4
2
3
12
20
24
24
2o
12
4
12
10
8
6
4
2
5
+12
+8
+4
0
-4
-8
6
+1
+1
+1
+1
+1
+1
7
+12
+8
+4
0
-4
-8
Kolona ukupnog prihoda se dobija mnoenjem cene (podaci u koloni 2) sa

koliinom koju kupci po toj ceni ele kupiti, odnosno koliinom koju su prodavci voljni
- 119 -
prodati (podaci iz kolone 1). Iz ugla kupaca posmatrano, ova kolona oznaava iznos
ukupnih izdataka koji e oni imati, ako pri datoj trinoj ceni P posmatrano dobro kupuju
u koliini X. S aspekta prodavca kolona 3 pokazuje visinu ukupnog prihoda kojeg oni
ostvaruju prodajom X jedinica svog outputa po jedininoj ceni P. Kolona 4 prikazuje
veliinu prosenog prihoda, odnosno prihoda kojeg proseno po jednoj prodatoj jedinici
outputa ostvaruju prodavci. Ona se algebarski dobija deljenjem podataka iz kolone 3
podacima iz kolone 1. Sa aspekta kupca ova kolona pokazuje koju je cenu potroa
spreman da plati ako se njemu nudi koliina dobara data u koloni 1.
Ono to sa aspekta prodavca predstavlja funkciju prosenog prihoda sa aspekta
kupca oznaava funkciju cene, odnosno inverznu funkciju potranje, koja pokazuje koju je
cenu potroa spreman da plati ako koliina iznosi X. Apsolutna promena u UP (UP)
koja pokazuje za koliko novanih jedinica e se promeniti (poveati ili smanjiti) UP ako
obim prodaje bude povean sa jednog nivoa na drugi, odnosno apsolutna promena u
obimu prodaje (X), dati su u kolonama 5 i 6. Deljenjem apsolutne promene u ukupnom
prihodu i apsolutne promene u obimu prodaje, odnosno podataka iz kolone 5 podacima iz
kolone 6 dobijeni su podaci u koloni 7. Granini prihod pokazuje za koliko e se novanih
jedinica promeniti UP ako obim prodaje bude povean za jednu jedinicu.
Slika III-12: Elastina, stabilno elastina i neelastina potranja

Na slici pod a) ilustrovan je uticaj promene trine cene na ukupan prihod u
segmentu krive potranje gde je ona elastina. Ako posmatramo rast cene od 8 na 10,
ukupan prihod e se poveati za povrinu A i smanjiti za povrinu B. Neto efekat
poveanja cene e biti negativan, to znai da e se ukupan prihod smanjiti. Smanjenje
ukupnog prihoda iznosi (2x2-1x8) 4 novane jedinice. Ako umesto rasta analiziramo pad
cene sa nivoa 10 na 8 povrina B oznaava poveanje UP, a povrina A njegovo
smanjenje, tako da razlika meu njima reprezentuje neto efekat smanjenja trine cene na
UP, odnosno njegovo poveanje u iznosu od 4 novane jedinice.
- 120 -
Potranja outputa
Na slici pod b) elastinost potranje je jedinina, pa su povrine A (3x2) i B (1x6)
meusobno jednake. Bilo koja promena u ceni (poveanje od 6 na 8 ili smanjenje od 8 na
6) ne utie na promenu UP.
Na slici pod c) pad cene sa 6 na 4 poveava inicijalni ukupan prihod za povrinu
B, a smanjuje ga za povrinu A. Poto je povrina B (1x4) manja od povrine A (4x2) to
smanjenje cene umanjuje ukupan prihod prodavca. I obrnuto, ako analiziramo rast cene sa
4 na 6 pravougaonik A oznaava poveanje prihoda koje nastaje zbog poveanja cene, a
povrina etvorougla B smanjenje prihoda koje nastaju kao posledica redukcija prodate
koliine. Poto je povrina B vea od povrine A neto efekat poveava cene u zoni
neelastine potronje, mora rezultirati rastom UP.
Iako emo problem zavisnosti graninog prihoda od cenovne elastinosti potranje
kasnije detaljno obraditi, prethodni grafiki prikaz jasno ilustruje vezu izmeu promene u
ukupnom prihodu i graninog prihoda. U uslovima kada se cena nekog dobra poveava
razlika u povrinama etvorougla A i B oznaava veliinu graninog prihoda. Ako je ta
razlika negativna (slika a), odnosno ako je GP negativan UP opada, ako je ta razlika
jednaka 0, odnosno ako GP ima nultu vrednost ukupan prihod se ne menja, a ako je razlika
povrini etvorougla A i B pozitivna ukupan prihod se poveava. Obrnuto vai pri padu
cene, gde se GP dobija kao razlika povrina B i A. Slika a) pokazuje da e UP da raste,
slika b) da ukupan prihod stagnira (dostie svoju maksimalnu vrednost), odnosno slika
(c) da on opada, jer razlika izmeu povrina B i A (granian prihod) negativna.
Slika III-13: Veza ukupnog prihoda i elastinosti potranje

Na slici III-13 geometrijski je ilustrovana zavisnost promene u ukupnom prihodu i
elastinosti potranje. Pri trinoj ceni P prodata koliina iznositi X a ukupan prihod
prodavca = . Ako se cena promeni na iznos P+P, prodata koliina e iznositi
X+X, pa e ukupan prihod pri ovoj ceni iznositi:
= + + = + + +
- 121 -
Oduzimanjem UP od UP dobiemo promenu u ukupnom prihodu (UP):

= + +
Za male vrednosti P i X poslednji lan gornje relacije se moe izjednaiti sa nulom, pa
dobijamo:
= +
gde nam prvi sabirak oznaava povrinu etvorougla A, a drugi povrinu etvorougla B.
Ako je u pitanju poveanje cene povrina B ilustruje rast ukupnog prihoda a povrina A
njegovo smanjenje zbog smanjenja obima prodaje uslovljenog poveanjem cene. Pri
smanjenju cene znaaj ovih povrina je obrnut. Povrina A bi oznaavala smanjenje UP
izazvanog smanjenjem cene, a povrina B poveanje UP izazvanog poveanjem obima
prodaje.
Ako obe strane gornje relacije podelimo sa P, a prvi sabirak pomnoimo i
podelimo sa X dobiemo:
=
+
odnosno:
= 1+
u kojoj oznaava koeficijent direktne elastinosti potranje, pa dobijamo:
= 1+
odnosno:
= 1
Analizom zadnjeg obrasca zakljuujemo sledee:

U zoni neelastine potranje 0 < < 1 desna strana gornjeg izraza je
pozitivna, a da bi jednakost vaila i leva mora biti pozitivna. To znai ako
je P pozitivno i UP mora biti pozitivno i obratno. Ako je P negativno
i UP mora biti negativno. U ovoj zoni rast cene mora izazvati poveanje
UP, a pad cene njegovo smanjenje.
U zoni stabilno elastine potranje = 1 desna strana je jednaka 0, a
da bi leva bila jednaka 0 njen brojilac mora biti jednak 0. Ovo znai da u
zoni stabilno elastine potranje promene u ceni (rast ili pad) ne izazivaju
nikakve promene u UP.
- 122 -
Potranja outputa
U zoni elastine potranje 1 < < desna strana je negativna a da

bi i leva bila negativna apsolutne promene u UP(UP) i ceni (P) moraju
biti suprotnih predznaka. Rast cene smanjuje UP, a njeno smanjenje
rezultira poveanjem UP.
6. 2. Elastinost potranje i granini prihod
U prethodnom naslovu ukazali smo na to kako se menja ukupan prihod ako se

menja cena. Promenu ukupnog prihoda moemo analizirati i sa stanovita njegove
uslovljenosti promenom obima prodaje. Videli smo da pri infinitezimalnim promenama
cene i obima prodaje promena UP iznosi:
= +
Ako obe strane gornjeg izraza podelimo sa x, a njegov drugi sabirak pomnoimo i
podelimo sa P dobiemo:
=+
odnosno:
= 1+
u kojoj oznaava recipronu vrednost koeficijenta direktne elastinosti

potranje, pa dobijamo:
1
= 1+
Poto leva strana gornje jednakosti oznaava granini prihod to dobijamo:

= 1
Analizom gornjeg obrasca izvodimo sledee zakljuke:

Ako je 0 < < 1 izraz u zagradi mora biti negativan, to pri
pozitivnoj vrednosti za P podrazumeva negativnu vrednost GP. U zoni
neelastine potranje GP je uvek negativan.
Ako je = 1 izraz u zagradi je 0, pa i GP mora biti jedanko 0. Pri
jedininom koeficijentu direktne elastinosti potranje granina prihod
preduzea je jednak 0.
Ako je tranja elastina 1 < < izraz u zagradi je pozitivan, pa i
GP mora biti iz tih razloga vei od 0. U zoni elastine tranje GP je uvek
pozitivan.
- 123 -
6. 3. Maksimiziranje ukupnog prihoda

Ako poemo od inverzne funkcije potranje:
=
u kojoj se trina cena tretira kao veliina zavisna od potraivane koliine, funkciju
ukupnog prihoda moemo napisati u obliku:
= =
Ukupan prihod je maksimalan pri onoj potraivanoj koliini kod koje je prvi izvod
gornje funkcije po argumentu X jednak nuli, odnosno:
= + = 0

=
Pri datom iznosu prodaje ukupan prihod iznosi:
= =
(5)
Ukupan prihod se moe prikazati i kao veliina koja je zavisna od nivoa trine
cene, to podrazumeva da funkcija potranje bude prikazana u svom normalnom obliku, u
kojoj se potraivana koliina prikazuje kao veliina zavisna od cene:
=
Ukupan prihod se definie kao proizvod cene P i odgovarajueg iznosa tranje X,
odnosno:
= =
Ukupan prihod e biti maksimalan pri onoj ceni kod koje je prvi izvod gornje funkcije po
argumentu P jednak nuli, odnosno:
= + = 0
- 124 -
Potranja outputa
ijim reavanjem po P dobijamo:

=
Pri datoj ceni ukupan prihod e biti maksimalno mogui i iznosie:

=
(6)
Meusobnim uporeenjem izraza (5) i (6) dolazimo do izuzetno znaajnog

odnosa:
2
2
=
Mnoenjem gornjeg izraza sa dobiemo:

=
koja pokazuje da se maksimalan ukupan prihod ostvaruje pri onoj ceni i potraivanoj
koliini kod koje se uspostavlja jednakost koeficijenta direktne elastinosti potranje i
koeficijenta fleksibilnosti cena. Znajui da izmeu ovih koeficijenata vai reciproan
odnos, maksimalan ukupan prihod se ostvaruje kada su ovi koeficijenti jednaki jedinici.
6. 4. Elastinost ukupnog prihoda

Elastinost ukupnog prihoda se dobija iz odnosa relativne promene ukupnog
prihoda i relativne promene potranje, odnosno obima prodaje. Za razliku od graninog
prihoda koji pokazuje za koliko e se ukupan prihod promeniti ako se obim prodaje
promeni za jednu infinitezimalnu jedinicu, elastinost ukupnog prihoda pokazuje za koliko
e se procenata promeniti ukupan prihod ako se obim prodaje promeni za 1%.
100
=
100
odnosno:

lim
=
0

1
+

=1+

- 125 -
=1
Na osnovu zadnjeg izraza zakljuujemo da se elastinost ukupnog prihoda moe

izraunati i preko koeficijenta direktne elastinosti potranje. Poto koeficijent direktne
elastinosti potranje maksimalno iznosi beskonano, to jedinina vrednost koeficijenta
elastinosti ukupnog prihoda predstavlja njegovu maksimalnu vrednost. Ako je direktna
elastinost potranje jednaka jedinici, koeficijent elastinosti ukupnog prihoda je 0.
Pri inverznoj funkciji potranje oblika:
=
direktna elastinost potranje iznosi:
=
Koeficijent elastinosti ukupnog prihoda kao mera osetljivosti ukupnog prihoda na

promenu prodate koliine dobiemo na bazi izraza:

2
2
Zadnji izraz moemo napisati kao:

odnosno:

=1
u kome umanjilac oznaava recipronu vrednost koeficijenta direktne elastinosti

potranje, odnosno koeficijent fleksibilnosti cena, pa e konaan izraz za elastinost
ukupnog prihoda biti:

=1
Na osnovu zadnjeg obrasca zakljuujemo da e pri potraivanoj koliini kod koje je

> 1 elastinost ukupnog prihoda biti pozitivna ali manja od jedinice, pri potraivanoj
koliini kod koje je = 1 elastinost ukupnog prihoda biti jednaka nuli, dok e u zoni
neelastine potranje elastinost ukupnog prihoda biti negativna.
- 126 -
Potranja outputa
6. 5. Veza izmeu prosenog i graninog prihoda

Ako inverzna kriva potranje ima oblik:
=
grafiki i algebarski moemo na vrlo jednostavan nain ilustrovati vezu koja postoji
izmeu prosenog i graninog prihoda. Potraivana koliina je jednaka 0 ako cena iznosi
, a ako je cena jednaka nuli potraivana koliina iznosi .
Slika III-14: Ukupan, prosean i granini prihod

Poto se prosean prihod dobija iz odnosa ukupnog prihoda i potraivane koliine, to e
funkcija prosenog prihoda biti identina funkciji cene, odnosno inverznoj funkciji
potranje.

=
=
=
=
Granian prihod je jednak prvom izvodu funkcije ukupnog prihoda po argumentu

X, odnosno:
2
=
=
= 2
Funkcija graninog prihoda ima isti odseak na ordinatnoj osi, ali je dvostruko veeg
nagiba u odnosu na krivu potranje, odnosno funkciju prosenog prihoda. Ona apcisnu osu
see pri = 2.
- 127 -
Funkcija ukupnog prihoda ( = 2 ) degresivno raste sa poveanjem
prodate koliine i pri = 2 dostie svoju maksimalnu vrednost, nakon ega opada i
see apcisnu osu pri = .
Dui AC i AB (na donjem grafikonu) prikazuju visinu prosenog i graninog
prihoda pri obimu proizvodnje i prodaje OA. Poto je AC cena po jedinici proizvoda pri
traenoj koliini OA, to povrina etvorougla OACD oznaava ukupan prihod. S druge
strane ukupan prihod moemo dobiti i na osnovu funkcije graninog prihoda kao povrinu
koja se nalazi ispod funkcije GP a levo od take A.
Slika III-15: Ilustracija veliine ukupnog prihoda pomou

prosenog i graninog prihoda
Na donja dva grafikona emo ilustrovati visinu ukupnog prihoda preko funkcije
graninog prihoda u segmentima gde je kriva potranje jedinino elastina i neelastina.
Slika III-16: Merenje ukupnog prihoda preko graninog prihoda

- 128 -
Potranja outputa
Na gornjoj levoj slici ukupan prihod je jednak povrini trougla OAE, odnosno
povrini koja se nalazi ispod krive graninog prihoda do obima prodaje pri kome je
granian prihod jednak 0.
Na gornjoj desnoj slici ukupan prihod je jednak razlici povrina osenenih
trouglova iznad i ispod apcisne ose. Povrina veeg trougla oznaava iznos ukupnog
prihoda pri obimu prodaje kod koga je granini prihod jednak 0, a povrina manjeg trougla
oznaava iznos smanjenja ukupnog prihoda za obime prodaje pri kojima je granini prihod
negativan. Ovako kvantificirana visina ukupnog prihoda je jednaka povrini etvorougla
OACD, odnosno iznosu ukupnog prihoda dobijenog na bazi funkcije prosenog prihoda.
.
- 129 -
.
.
.
.
- 130 -
DRUGI DEO
RACIONALNO PONAANJE
PROIZVOAA
Kada zakon o opadajuem graninom proizvodu ne bi vaio,

hrana za sve ljude mogla bi se proizvesti u saksiji
Hal R. Varijan
Trokovi proizvodnje ne bi imali nikakvog efekta na konkurentnu cenu,
ako ne bi mogli da utiu na ponudu
John Stuart Mill
Kurs ekonomije predstavljao bi stvarni uspeh, ako bi studenti na njemu stvarno
shvatili znaaj trokova u svim njihovim mnogim aspektima
J. M. Clark
- 131 -
- 132 -
IV
EKONOMSKI ASPEKTI
PROIZVODNJE
Problemi proizvodnje ve dugo vremena predstavljaju predmet interesovanja strunjaka

vrlo razliitog obrazovnog profila. Pogreno je miljenje da su proizvodni problemi
dominantno tehniko-tehnoloke prirode.
Ljudi, kao bioloka i ekonomska bia, moraju neprestano zadovoljavati svoje vrlo
razliite potrebe korienjem brojnih proizvoda i usluga. Da bi proizvodi uli u sferu
potronje, da bi se njihovim korienjem i upotrebom mogla zadovoljiti neka ljudska
potreba, moraju biti proizvedeni i dostupni potroaima. Davno su iza nas vremena kada je
ovek proizvode koje je koristio mogao nalaziti u prirodi. Takvih proizvoda danas gotovo
da i nema. S toga, potrebni proizvodi moraju biti proizvedeni. Njihovom proizvodnjom i
ponudom na tritu bavi se jedna posebna grupa ekonomskih subjekata kojih nazivamo
proizvoaima ili preduzetnicima, odnosno ponuaima. Oni vre transformaciju jednih
upotrebnih kvaliteta u druge upotrebne kvalitete, pri emu dobijeni novi upotrebni
kvaliteti postaju podobni za zadovoljenje ljudskih potreba. S toga je najbolje, za potrebe
nae analize, individualnu proizvodnju, odnosno proizvodnju pojedinanih proizvoaa
definisati kao proces preobraaja, odnosno metamorfoze korienih resursa u cilju
proizvodnje novih dobara. Ovaj proces preobraaja korienih resursa, odnosno
proizvodnih inputa u nove proizvode, odnosno outpute, se moe bazirati na mehanikim,
hemijskim ili biolokim zakonima.
U procesu proizvodnje se, dakle, vri transformacija inputa u outpute. U
proizvodnji ljudi deluju oruima za rad na predmete rada, stvarajui na taj nain nove
upotrebne vrednosti, korisne za zadovoljavanje razliitih potreba.
-133-
1. POJAM I VRSTE PROIZVODNJE

Preduzea, kao proizvodni entiteti, u odreenom vremenskom periodu mogu
proizvoditi samo jednu vrstu proizvoda ili vie vrsta proizvoda istovremeno. Proizvodnja
koja se karakterie dobijanjem samo jedne vrste proizvoda, odnosno samo jedne vrste
outputa, naziva se prostom ili jednostavnom proizvodnjom. Ona predstavlja pravu
retkost u dananjim uslovima.
Savremena preduzea proizvode vie proizvoda istovremeno i njihova proizvodnja
sve vie dobija obeleja sloene proizvodnje. Sloena proizvodnja postoji u sluaju ako
preduzee proizvodi vie razliitih proizvoda ili pak vie varijeteta istog proizvoda.
Sloena proizvodnja moe se karakterisati istovremenom proizvodnjom vie
proizvoda uz korienje istih proizvedenih inputa ili pak proizvodnjom vie proizvoda
korienjem razliitih inputa. Prvi oblik sloene proizvodnje se uobiajeno naziva
kuplovanom proizvodnjom, a drugi alternativnom proizvodnjom.
Kod kuplovane proizvodnje pored osnovnog proizvoda dobijaju se i drugi
proizvodi koji se nazivaju vezanim, kuplovanim ili nusproizvodima. Primera radi, pri
proizvodnji eera iz eerane repe, pored eera kao osnovnog proizvoda se dobija i
melasa. Ili pak, proizvoa brana, pored brana dobija i mekinje, kao kuplovani proizvod.
Kod proizvodnje nafte, kao kuplovani proizvod se javlja katran. Koji e proizvod u okviru
kuplovane proizvodnje biti osnovni, a koji sporedni ne zavisi samo od tehnolokog
procesa, ve u nekim sluajevima i od ekonomsko-istorijskih razloga. Da razlozi ove
prirode mogu uticati na tretman proizvoda u okviru kuplovane proizvodnje kao najbolji
primer nam moe posluiti razvoj stoarstva u Australiji. U poetku je razvoj stoarstva
bio iniciran velikim potrebama tekstilne industrije Engleske za vunom, pa je vuna u okviru
australijskog stoarstva predstavljala osnovni proizvod, a meso i mleko sporedne
proizvode. Tehnoloki razvoj u sferi dobijanja vetakih vlakana je vremenom uinio
svoje. Vuna, kao input, se sve manje koristi u tekstilnim proizvodnim procesima, to je
uticalo da mleko i meso kao produkt australijskog stoarstva dobiju tretman glavnih
proizvoda, dok vuna postaje sporedni proizvod.
Alternativna proizvodnja se, za razliku od kuplovanog oblika sloene proizvodnje,
karakterie time to se proizvodnja vie proizvoda obavlja korienjem istih proizvodnih
resursa u razliitim vremenskim periodima. Sa okonanjem procesa proizvodnje jednog
proizvoda zapoinje proizvodnja drugog proizvoda.
Ovakav pristup klasifikaciji individualne proizvodnje u mikroekonomskoj analizi
ponaanja proizvoaa ima poseban znaaj, jer se kompletna analiza ne samo proizvodnje,
nego i trokova i ravnotee preduzea u razliitim trinim strukturama bazira na konceptu
proste proizvodnje. To znai da multiproizvodna preduzea (preduzea koja proizvode
vie razliitih proizvoda) ostaju izvan ove analize. Svakako da je ova pretpostavka
nerealna i suvie restriktivna, ali u velikoj meri omoguava pravilno razumevanje
koncepta proizvodnje i fenomena ponaanja preduzea.
- 134 -
Ekonomski aspekti proizvodnje
2. INPUTI I OUTPUTI PROIZVODNJE

Proizvodni proces se ne moe zamisliti bez korienja radne snage, sredstava za
rad, sirovina, energenata i sl., koji se upotrebljavaju pri proizvodnji novih proizvoda. Sve
ono to se ulae u proces proizvodnje i ijom se transformacijom dobijaju novi upotrebni
kvaliteti nazivaju se zajednikim imenom inputima proizvodnje, proizvodnim faktorima ili
iniocima proizvodnje. Kao to proizvedeni outputi predstavljaju ekonomska dobra, tako i
inputi koji se za njihovu proizvodnju koriste ine ekonomska dobra i kao takvi imaju i
svoju cenu. Ako bi inputi proizvodnje imali nultu cenu, odnosno ako bi bili slobodna
dobra (kao to je recimo vazduh), ekonomska analiza procesa proizvodnje bila bi suvina i
nepotrebna. Za proizvoaa u tom sluaju bi bilo sasvim svejedno kojom e koliinom
inputa proizvesti odreenu koliinu outputa. Stvarnost je potpuno drugaija. Inputi
proizvodnje su toliko retki da imaju svoju cenu, pa se pred proizvoaima postavlja
problem optimizacije njihovog korienja. S druge strane, u dananje vreme, veina
proizvodnih inputa su i sami produkt nekog procesa proizvodnje. Ovo podjednako vai
kako za opremu, maine, sirovine, energente, tako i za ljudski rad kao proizvodni input.
Ljudski input u svakom proizvodnom procesu mora biti poboljan i modifikovan saglasno
zahtevima radnog mesta i tehnolokog procesa. Ta dorada ovog faktora se vri na
razliite naine, kolovanjem, sticanjem znanja u okviru porodice, od saradnika na poslu
ili jednostavno sopstvenim iskustvom.
Upotrebljeni inputi se meusobno razlikuju po mnogim karakteristika. Neki od njih
svoju vrednost u celosti prenose na outpute, kakav je sluaj sa razliitim vrstama sirovina
i energenata, kao i radnom snagom. Druga vrsta inputa delimino prenose svoju vrednost
na outpute, kao to su maine, oprema, graevinski objekti, alati i sl. Za sirovine je
karakteristino da one u celosti gube svoje upotrebne kvalitete i da bitno predodreuju
osnovne karakteristike outputa (osnovne sirovine) ili pak utiu na neke manje vane
karakteristike outputa. Energenti kao resurs u proizvodnom procesu u celosti prenose
svoju vrednost na nove proizvode, ali fiziki ne ine supstancu novog proizvoda. Njihova
je uloga da omogue proces transformacije inputa u outpute. I radni input, kao i maine i
oprema ne ini fiziku supstancu novog proizvoda.
3. FUNKCIJA PROIZVODNJE U KRATKOM ROKU

Proces individualne proizvodnje moemo definisati kao proces potronje
proizvodnih faktora koji uestvuju pri dobijanju datog outputa. Pri datom stanju
proizvodne tehnologije i uz utroak datih proizvodnih inputa se moe ostvariti neka
maksimalno mogua koliina outputa. Taj odnos izmeu maksimalno mogueg outputa
koji rezultira iz korienja proizvodnih faktora u odreenoj koliini se matematiki moe
izraziti proizvodnom funkcijom. Ako se u procesu proizvodnje upotrebljavaju samo dva
inputa: rad (R) i kapital (K) proizvodna funkcija e imati oblik:
- 135 -
= ,
Gornja relacija nam govori da je fizika koliina proizvedenog outputa (X) zavisna od
utroaka faktora proizvodnje. Sve proizvodne funkcije izraavaju proces mehanike,
hemijske ili bioloke transformacije inputa u outputa. Poto X zavisi i od R i od K, to
svoenje bilo kojeg inputa na nultu vrednost znai svoenje i outputa na nulu.
Da bismo ukazali na specifinosti proizvodne funkcije u kratkom vremenskom
periodu polazimo od pretpostavke da se samo jedan proizvodni input (R) moe menjati, a
da drugi (K) ostaje konstantan. Ako se faktor K ne menja, ostaje na nekom nivou a
faktor R se poveava ili smanjuje, output e se menjati sa promenom faktora R, a ne i
faktora K, pa proizvodna funkcija dobija oblik:
=
Oito da je u pitanju proizvodna funkcija u kratkom vremenskom roku, gde preduzee ne
moe poveavati ili smanjivati faktor K. Funkciju proizvodnje u kratkom roku preduzetnik
ne moe da menja ni tehnolokim inovacijama. Jedino ime moe uticati na nivou outputa
je promena (poveanje ili smanjene) koliinskog uea faktora R. Sa poveanjem ovog
faktora output e se poveavati, a sa njegovim smanjenjem smanjivati. Stoga se ovaj input
naziva varijabilnim inputom. Faktor K se ne menja sa promenom outputa, pa se iz tih
razloga i naziva fiksnim inputom.
3. 1. Ukupan, prosean i granini fiziki proizvod
U narednoj tabeli je dat jedan hipotetiki primer proizvodnje sa jednim
varijabilnim i jednim fiksnim inputom, kako bismo se bolje upoznali sa pojedinim krivama
proizvodnje u kratkom roku, njihovim meusobnim odnosima i pojedinim pojmovima
neposredno vezanih za njih [51, str. 87].
Tabela 13: Ukupan, prosean i granini fiziki proizvod
1
0
1
2
3
4
5
6
2
0
10
24
36
44
50
48
3
/
10
14
12
8
6
-2
4
/
1
1
1
1
1
1
5
/
10
12
12
11
10
8
6
/
10
14
12
8
6
-2
- 136 -

UFPR oznaava ukupnu koliinu proizvedenog outputa korienjem R jedinica
rada i fiksne koliine kapitala, izraen u fizikim jedinicama mere. U naem primeru to bi
mogla biti godinja koliina proizvedene penice, izraena u tonama. Ako R oznaava broj
angaovanih radnika godinje, a povrina oranice na kojoj se uzgaja penica ostane fiksna,
vidimo da e se sa poveanjem broja radnika ukupan fiziki proizvod poveavati do nivoa
od 50 tona, kada broj angaovanih radnika bude 5, a nakon toga e opadati. Iako se do tog
nivoa ukupan fiziki proizvod poveava, njegovo poveanje nije srazmerno poveanju
faktora R.
Proseni fiziki proizvod varijabilnog inputa (PFPR) pokazuje prosean iznos
ostvarene proizvodnje po jedinici angaovanog varijabilnog inputa, odnosno prosenu
produktivnost korienja varijabilnog inputa na odreenom nivou njegovog angaovanja.
() =
()
()
Tako, npr., ako pored fiksne koliine angaovanih ostalih faktora proizvodnje, ulaganjem
tri jedinice rada postie se ukupna proizvodnja od 36 tona, to znai da PFPR, odnosno
koliina outputa postignuta po jedinici varijabilnog inputa iznosi 12 tona po radniku
godinje (36:3).
Slika IV-1: Zavisnost ukupnog, prosenog i graninog fizikog proizvoda

od koliine angaovanog varijabilnog inputa
Granini fiziki proizvod varijabilnog faktora (GFPR), odnosno granina
produktivnost varijabilnog inputa, pokazuje za koliko e se fizikih jedinica promeniti
output preduzea, ako koliina varijabilnog inputa bude poveana za jednu jedinicu.
() =
() (1)
=
() (1)
U naem primeru ako se, recimo, koliina varijabilnog faktora od 2 povea na 3, ukupan
fiziki proizvod e se poveati od 24 na 36, to znai da je prirastu proizvodnja od 12 tona
- 137 -
doprinelo dodatno angaovanje varijabilnog inputa za 1, pa granini fiziki proizvod
iznosi 12.
Pri beskonanoj deljivosti varijabilnog proizvodnog inputa, odnosno ako je
zavisnost koliine outputa od koliine angaovanog varijabilnog inputa data u
funkcionalnom obliku, a ne parovima diskretnih veliina, granini fiziki proizvod se
dobija kao prvi izvod funkcije ukupnog fizikog proizvoda po argumentu R, odnosno:
=
lim
3. 2. Elastinost proizvodnje u kratkom roku

U kratkom roku, kada je koliinsko angaovanje svih faktora proizvodnje
konstantno, sem jednog inputa koji varira, ukupan output se menja samo usled promene
tog inputa. Tako npr., pri konstantnom iznosu faktora K, angaovanjem dve jedinice
faktora R, obim proizvodnje iznosi 24 tone penice. Pri ostalim neizmenjenim uslovima,
poveanjem koliine angaovanog faktora R sa 3 na 3, obim proizvodnje se poveava od
24 na 36. Ovo poveanje outputa za 12 tona uslovljeno je poveanjem varijabilnog
proizvodnog inputa za jednu jedinicu, a ne poveanjem faktora K, jer do poveanog
njegovog angaovanja nije dolo.
Za merenje osetljivosti promene proizvodnje na promenu koliine varijabilnog
inputa, u ekonomskoj analizi se koristi koeficijent elastinosti proizvodnje. On pokazuje
za koliko procenata e se promeniti obim proizvodnje (ukupan fiziki proizvod) ako se
koliina angaovanog varijabilnog inputa promeni za 1%. U geometrijskom smislu,
granini fiziki proizvod varijabilnog inputa je odreen nagibom krive ukupnog fizikog
proizvoda pri odreenoj koliini angaovanja tog inputa.
100
=
100
Ako se koliina angaovanog inputa R, u naem primeru, povea od 1 na 2,
odnosno povea za jednu jedinicu, obim proizvodnje e se poveati od 10 na 24, odnosno
za 14, pa e relevantni podaci za dobijanje koeficijenta elastinosti proizvodnje biti:
= 10, = 14, = 1 i = 1. Koeficijent elastinosti e iznositi:
14
100 140%
= 10
=
= 1,4
1
100%
100
1
Koliinsko angaovanje varijabilnog inputa relativno posmatrano je poveano za
100%, to je izazvalo rast obima proizvodnje za 140%, pa dobijeni koeficijent iznosi 1,4.
- 138 -

Gornji obrazac za izraunavanje koeficijenta elastinosti proizvodnje se moe preurediti i
prikazati u obliku:
100
=
100
Ako su po sredi vrlo male promene u faktoru R (R0) gornji izraz se moe napisati u
obliku:
lim
0
=
=
Poto brojilac oznaava parcijalni izvod funkcije X u odnosu na faktor R, odnosno GFPR,
a imenilac iznos ukupnog outputa po jedinici angaovanog rada, odnosno PFPR, to e
konani izraz za elastinost proizvodnje u odnosu na promenu varijabilnog inputa biti:
=
3. 3. Meusobni odnosi ukupnog, prosenog i graninog

fizikog proizvoda
Meusobnim uporeenjem zavisnosti u kretanju ukupnog, prosenog i
graninog fizikog proizvoda varijabilnog proizvodnog inputa koji nastaju kao posledica
promene u koliini njegovog angaovanja mogu se uoiti neki izuzetno znaajni odnosi:
Ukupan fiziki proizvod na odreenom nivou angaovanja varijabilnog inputa je
jednak zbiru graninog fizikog proizvoda do tog nivoa angaovanja;
Granini fiziki proizvod raste do druge jedinice angaovanja faktora R, a posle
toga opada. U zoni njegovog rasta (od nule do druge jedinice angaovanja faktora
R) ukupan fiziki proizvod progresivno raste i ostvaruju se rastui prinosi. U taki
maksimuma GFPR, funkcija UPFR iz progresivnog prelazi u degresivni rast
(deluje zakon opadajuih prinosa). Za koliinu angaovanja faktora R, pri kojima
je GFPR pozitivan, UFPR raste, ako je GFPR=0 ukupan fiziki proizvod dostie
maksimalnu vrednost, a posle toga UFPR poinje da opada, upravo zato to GFPR
postaje negativan.
Ako PFPR raste, GFPR je vei od njega (do tree jedinice angaovanja faktora R).
Pri koliini faktora R gde PFPR dostie maksimum (trea jedinica R). GFPR se sa
njim izjednaava, odnosno funkcija GFPR odozgo nadole see funkciju PFPR. U
zoni opadanja PFPR, GFPR je uvek manji od njega (pri koliinama faktora R koji
su vei od tri jedinice).
UFPR je jednak GFPR, odnosno PFPR za prvu jedinicu angaovanog varijabilnog
inputa.
- 139 -
3. 4. Ekonomske zone proizvodnje

Na gornjim Slici IV-1 se jasno mogu uoiti tri karakteristine zone proizvodnje:
I zona proizvodnje
II zona proizvodnje
III zona proizvodnje
0<R<3
3<R<6
R>6
Granica izmeu prve i druge zone je odreena koliinom angaovanog varijabilnog

inputa, kod koje se ostvaruje jednakost GFPR i PFPR. Pri ovoj koliini angaovanog
varijabilnog inputa funkcije prosenog i graninog fizikog proizvoda se meusobno seku.
Granica izmeu druge i tree zone je odreena koliinom angaovanog varijabilnog inputa
pri kojoj UFPR postaje najvei mogui, odnosno kod koga je GFPR jednak nuli. Pri ovoj
koliini angaovanog varijabilnog inputa funkcija ukupnog fizikog proizvoda dostie
maksimalnu vrednost, a funkcija graninog fizikog proizvoda see apcisnu osu.
Ekonomski racionalni proizvoa e uvek proizvoditi u okviru II ekonomske zone
proizvodnje, zone omeene koliinom angaovanja varijabilnog proizvodnog inputa pri
kome se uspostavlja jednakost prosenog i graninog fizikog proizvoda inputa rada i
koliine angaovanja inputa rada kod kojeg GFPR ima nultu vrednost. Ova zona se
karakterie pozitivnim i opadajuim funkcijama prosenog i graninog fizikog proizvoda
varijabilnog proizvodnog inputa. Njenu levu granicu ini koliina angaovanja
varijabilnog inputa kod koje je GFPR=PFPR, maksimalna vrednost prosenog fizikog
proizvoda i jedinina vrednost koeficijenta elastinosti proizvodnje. Desna granica ove
zone je odreena koliinom varijabilnog inputa kod koje GFPR ima nultu vrednost, gde
ukupan fiziki proizvod dostie maksimum, a koeficijent elastinosti proizvodnje biva
jednak nuli. Samo u ovoj zoni proizvodnje je izvrena tehnoloka optimizacija proizvodnje
i oigledno je da se ona nalazi u fazi proizvodnje u kojoj deluje zakon opadajueg prirasta
prinosa.
Jasno je da u III ekonomskoj zoni nije izvrena tehnoloka optimizacija. Ako se
obim proizvodnje u III zoni proizvodne funkcije povea, ukupan fiziki proizvod opada
zbog negativne vrednosti GFPR. Jednostavnim smanjenjem varijabilnog inputa u ovoj fazi
UFP se poveava, to znai da u njoj nije zadovoljan zahtev da se dati nivo proizvodnje
ostvari sa minimalno moguim utrokom varijabilnog inputa proizvodnje. Lako se moe
pokazati da i u I zoni proizvodne funkcije nije izvrena tehnika optimizacija proizvodnje.
- 140 -
3. 5. Utvrivanje ukupnog fizikog proizvoda pomou graninog

i prosenog fizikog proizvoda
Granini fiziki proizvod varijabilnog inputa pokazuje za koliko e se poveati
ukupan fiziki proizvod ako se, pri datoj koliini fiksnog faktora, varijabilni input povea
za vrlo mali iznos. Geometrijski posmatrano to znai da povrina koja lei ispod krive
graninog fizikog proizvoda do odreenog nivoa njegovog angaovanja reprezentuje
visinu ukupnog fizikog proizvoda pri tom nivou angaovanja varijabilnog proizvodnog
inputa.
S druge strane, kriva prosenog fizikog proizvoda varijabilnog inputa
reprezentuje dinamiku ukupnog fizikog proizvoda po jedinici angaovanog varijabilnog
inputa pri razliitim nivoima R. Povrina koja se nalazi ispod krive prosenih varijabilnih
trokova i levo od koliine angaovanog inputa R prikazuje visinu ukupnog fizikog
proizvoda pri datoj koliini varijabilnog inputa.
Slika IV-2: Visina ukupnog fizikog proizvoda

rafirane povrine na gornjim grafikonima moraju biti meusobno jednake, jer obe
prikazuju visinu ukupnog fizikog proizvoda pri korienju varijabilnog inputa u koliini
od 1 . Na levom grafikonu je ilustrovana mogunost utvrivanja UFP na osnovu funkcije
GFPR, a na desnoj mogunost utvrivanja UFP na bazi PFPR.
- 141 -
Slika IV-3: Visina ukupnog fizikog proizvoda

Na gornjem dijagramu veliina ukupnog fizikog proizvoda pri korienju
varijabilnog proizvodnog inputa u koliini od 1 je do nivoa njegovog angaovanja pri
kome je PFPR maksimalan prikazana preko veliine prosenog fizikog proizvoda a za
preostalu koliinu (od koliine varijabilnog inputa pri kome je PFPR maksimalan do
koliine 1 ) korienjem graninog fizikog proizvoda.
3. 6. Optimalna koliina angaovanja varijabilnog inputa

Koju e koliinu varijabilnog proizvedenog inputa racionalni preduzetnik, u
okviru II ekonomske zone u kojoj je izvrena tehnoloka optimizacija, preferirati?
Odgovor na ovo pitanje je puno kompleksniji i podrazumeva ukljuivanje u
analizu jo nekih pretpostavki. Ako je u pitanju funkcija proizvodnje sa dva inputa, od
kojih je jedan (R) varijabilan a drugi (K) fiksan, pri emu su cene ovih faktora konstantne
i iznose CR i CK i da preduzetnik svoje proizvode prodaje po konstantnoj ceni (p),
funkcija njegovog ukupnog profita (UPF) se moe predstaviti relacijom:
=
odnosno
= +
u kojoj UP oznaava visinu ukupnog prihoda, kao proizvod ukupnog fizikog proizvoda
(X) i cene outputa a UT iznos ukupnih trokova pri datom nivou angaovanja
varijabilnog proizvodnog inputa. Poto ukupan fiziki proizvod u kratkom vremenskom
- 142 -

periodu zavisi samo od koliine angaovanog varijabilnog inputa, to se gornja relacija za
UPF moe prikazati izrazom:
= +
Ukupan profit e biti maksimalan ako prvi izvod funkcije UPF po argumentu R
izjednaimo sa nulom, odnosno:
= = 0
gde oznaava granini fiziki proizvod inputa rada, odnosno:

=
Leva strana gornjeg izraza oznaava vrednost graninog fizikog proizvoda inputa
rada (VGFPR). Za razliku od GFPR koji pokazuje za koliko e se promeniti ukupan fiziki
proizvod ako koliinsko angaovanje faktora R bude promenjeno za jednu jedinicu,
VGFPR pokazuje za koliko e se promeniti ukupan prihod preduzea, ako se koliinsko
angaovanje varijabilnog faktora promeni za jednu jedinicu. Dakle, koliina angaovanja
varijabilnog faktora kod koje se uspostavlja jednakost vrednosti graninog fizikog
proizvoda tog inputa i njegove cene predstavlja ekonomski optimalno reenje, poto pri toj
koliini ukupan profit dostie svoju maksimalnu vrednost.
U dosadanjoj analizi ukupnog, prosenog i graninog fizikog proizvoda koristili
smo iskljuivo naturalne (fizike) jedinice mere i te veliine smo prikazali kao
funkcionalno zavisne od utroka varijabilnog inputa R. Mnoenjem , i
cenom outputa (p) dobiemo vrednost ukupnog prihoda (), vrednost prosenog fizikog
proizvoda inputa rada ( ) i vrednost graninog fizikog proizvoda inputa rada
( ).
Zone rasta, opadanja i maksimalne vrednosti UP, i , bie potpuno
iste koliine varijabilnog inputa kao i kod funkcija UFP, PFPR i GFPR, jer se od njih
razlikuju samo za vrednost multiplikatora p. Ako je cena varijabilnog proizvodnog inputa
(CR) konstantna, moemo na jednom dijagramu prikazati funkcije , i CR.
Na donjem grafikonu moemo identifikovati sedam karakteristinih nivoa
zaposlenosti faktora R, dva pri kojima se uspostavlja jednakost VGFPR i CR, dva pri
kojima se uspostavlja jednakost VPFPR i CR., nivo pri kome VPFPR dostie maksimum i
biva jednak VGFPR, nivo angaovanja varijabilnog inputa pri kome VGFPR dostie
maksimum i nivo pri kome VGFPR poprima nultu vrednost. Znai, pet od ovih taaka su
na krivi VGFPR, a dve na krivi VPFPR.
- 143 -
Slika IV-4: Cena varijabilnog inputa i prosean i granini

fiziki proizvod
Taka R1 reprezentuje nivo zaposlenosti varijabilnog inputa kod koje funkcija
VGFPR u svojoj uzlaznoj fazi see funkciju cene. Ovo nije nivo zaposlenosti pri kome
preduzee ostvaruje maksimalni profit, ve maksimalni gubitak. Preduzetnik ima interes
da povea ili smanji nivo zaposlenosti, pa ak i da obustavi proizvodnju, jer e i u jednom
i u drugom sluaju njegov gubitak biti manji od iznosa pri koliini inputa R1.
Taka R2 ilustruje nivo zaposlenosti kod koga funkcija VPFPR odozdo nagore see
funkciju cene. Pri koliini R2 preduzetnik iz ostvarenog prihoda u celosti pokriva izdatke
na varijabilnom faktoru, pa je ekonomski posmatrano njegov gubitak jednak izdacima na
fiksnom faktoru. Ostati na nivou R2 nije racionalno, jer ako se angaovanje faktora R
povea doprinos te dodatne jedinice finansijski posmatrano je vea od rtve koji mora
podneti za njeno angaovanje.
Nivo zaposlenosti R3 oznaava koliinsko angaovanje varijabilnih inputa kod
koga funkcija VGFPR dostie svoj maksimum, odnosno kod koga se iz rastuih prelazi u
opadajue priraste prinosa. Iako su ostvareni prihodi vei od izdataka na varijabilnom
faktoru, taka R3 nije optimalno reenje jer se poveanjem R razlika izmeu ovih veliina
moe jo poveati.
Taka R4, kao poetak druge ekonomske zone proizvodnje, je odreena koliinom
faktora R pri kome se uspostavlja jednakosti VPFPR i VGFPR. Za konkretni nivo cene CR
ni ona ne predstavlja optimalno reenje. Razlika izmeu prihoda i ukupnih izdataka na
varijabilnom inputu se moe jo poveati, jer je VGFPR vea od CR.
Interes za poveanjem faktora R postoji do dostizanja onog nivoa angaovanja
faktora R kod kojeg se uspostavlja jednakost VGFPR i CR. Samo pri koliini
preduzetnik nema interesa da smanjuje ili poveava proizvodnju. Ako je smanji za jednu
jedinicu, vie e izgubiti na smanjenju ukupnog prihoda nego to e utedeti na ceni
smanjenog faktora, i obratno, ako povea koliinu angaovanja varijabilnih faktora za
jednu jedinicu, vie e ga kotati ta dodatna jedinica, nego to e dobiti u prirastu ukupnog
prihoda kojeg ona izaziva.
- 144 -

Taka R5 je nivo iskorienje faktora R kod koje se po drugi put uspostavlja
jednakost VPFPR i CR, odnosno nivo upotrebe varijabilnog inputa kod koga funkcija
VPFPR odozgo nadole see funkciju cene. Taka R5 je locirana u III ekonomskoj zoni.
Ona ne moe predstavljati optimalno reenje i ako preduzetnik iz ostvarenog prihoda moe
u celosti pokriti izdatke na varijabilnom inputu, zato to postoji ekonomska motivacija ka
smanjenju zaposlenosti faktora R, jer e mu pri tako smanjenoj zaposlenosti razlika
prihoda i izdataka na varijabilnom inputu biti vea nego pri R5.
Taka R6 oznaava stepen zaposlenosti kod koga funkcija ukupnog prihoda
dostie svoju maksimalnu vrednost, odnosno funkcija VGFPR odozgo nadole see apcisnu
osu.
3. 7. Uticaj promene cene varijabilnog inputa

na optimalno reenje
ta e se desiti sa optimalnim reenjem, takom , ako se cena faktora R
poveava ili smanjuje? Iz grafikog prikaza se moe videti da e se sa poveanjem CR
optimalna koliina angaovanja faktora R pomeriti ulevo i obratno, ako se cena faktora R
smanjuje presek funkcije VGFPR i CR bie pomeren udesno. Stoga kriva VGFPR oznaava
krivu potranje za faktorom R, i ona pokazuje da e se promena u ceni ovog faktora i
njegova potraivana koliina inverzno kretati. Ako se CR smanjuje potranja za faktorom
R se poveava i obrnuto. Ali nije kompletna kriva VGFPR kriva potranje za varijabilnim
inputom. Krivu potranje za varijabilnim inputom reprezentuje samo onaj deo ove krive
koji je lociran u II ekonomskoj zoni. Kako to razumeti? Ako bi cena faktora R iznosila CR
= 0, preduzetnik bi izabrao obim zaposlenosti varijabilnog faktora od R5 koji bi mu
maksimizirao profit, odnosno pruio bi mu najveu moguu razliku izmeu ukupnog
prihoda i izdataka za nabavku varijabilnih faktora. Najvea cena varijabilnog inputa
prihvatljiva za preduzetnika je ona pri kojoj se cena izjednaava sa presekom krive
VPFPR i VGPFR. Pri toj ceni preduzetnik e biti voljan da varijabilni input koristi u
koliini od R4. Ostvarenim prihodom, pri datoj ceni inputa R, preduzetnik pokriva samo
varijabilne trokove, dok izdaci na fiksnim faktorima ostaju u celosti nepokriveni. Pri
obimu R4, sa aspekta profita, preduzetniku je isto kao i da uopte ne proizvodi (i kad ne
proizvodi izdaci na fiksnim faktorima ostaju u celosti nepokriveni kao i kad faktor R
angauje u koliini R4). Pri ceni veoj od CR' preduzetniku je bolje da obustavi
proizvodnju, jer e imati gubitak samo na angaovanim fiksnim faktorima, a ne i na
varijabilnim.
Ako izraz:
= +
podelimo sa cenom outputa (p) dobija se :
=
+
- 145 -
=
+
+
Gornja jednaina opisuje izoprofitne linije. To su sve kombinacije varijabilnog

inputa i rezultirajueg outputa koje preduzetniku obezbeuju isti nivo ukupnog profita.
Izoprofitna linija je linearnog oblika, njen odseak na ordinatnoj osi je jednak iznosu koji
je dat u velikoj zagradi, a nagib odnosu cene varijabilnog inputa i cene outputa ( ).
Sa promenom ukupnog profita dobijamo itav niz izoprofitnih linija koje su meusobno
paralelne, pri emu izoprofitne linije koje ordinatnu osu seku dalje od koordinatnog
poetka prikazuju kombinacije faktora R i rezultirajueg outputa koje obezbeuju vei
profit proizvoau u odnosu na linije koje ordinatu osu seku blie koordinatnom poetku.
Do paralelnog pomeranje izoprofitnih linija moe doi samo usled promene nivoa profita,
poto su trokovi fiksnih faktora konstantni.
Ako na istom dijagramu prikaemo i izoprofitne linije i funkciju ukupnog fizikog
proizvoda moemo geometrijski utvrditi optimalnu koliinu angaovanja varijabilnog
inputa proizvodnje.
Slika IV-5: Ukupan fiziki proizvod i izoprofitne linije

Tangentnost se ostvaruje pri koliini angaovanja faktora R kod koje se nagib
izoprofitne linije izjednaava sa nagibom funkcije UFP. Poto je nagib UFP granini
fiziki proizvod, to se optimalna koliina angaovanja faktora R nalazi na onom nivou kod
koga se GFPR izjednaava sa nagibom izotrokovnog pravca. Ovaj uslov moemo izraziti
kao:
to se svodi na ranije dati uslov jednakosti vrednosti graninog fizikog proizvoda rada i
cene varijabilnog inputa.
- 146 -

Na bazi grafike prezentacije utvrivanja optimalne koliine angaovanja faktora
R mogu se izvui izuzetno korisni zakljuci o promeni optimuma u zavisnosti od promene
cene faktora i cene outputa. Ako cena outputa ostane konstantna promenom cena inputa
menja se i nagib izoprofitne linije. Ako CR poraste nagib izoprofitne linije se poveava, pa
novi optimum mora u odnosu na stari biti pomeren ulevo, odnosno koliina angaovanja
faktora R pri kome se maksimizira profit mora biti manja. Faktor R e sa poveanjem CR,
pri ostalim neizmenjenim uslovima biti traen u manjoj koliini i obratno.
3. 8. Uticaj promene cene outputa na optimalno

reenje
Prosean fiziki proizvod se dobija iz odnosa UFP i R, pa je geometrijski jednak
nagibu radijus vektora. U Taki A (Slika IV-6) je ovaj nagib najvei, a u takama levo i
desno od nje on je manji. Ove promene u nagibu radijus vektora se manifestuju u
poveanju PFPR do take A, postizanju maksimuma u njoj i opadanjem nakon toga.
Granini fiziki proizvod se odreuje nagibom izokvante u odreenoj taki. U
taki A nagib izokvante i nagib radijus vektora su jednaki, dok desno od A nagib izokvante
postaje manji od nagiba radijus vektora (GFPR < PFPR). Levo od take A nagib radijus
vektora je pri svim koliinama inputa rada manji od nagiba izokvante (GFPR > PFPR). Do
take B nagib izokvante se poveava, a nakon toga opada, ali je pri svim nivoima
angaovanja varijabilnog inputa unutar tog intrvala vei od nagiba radijus vektora. Do
take A granian fiziki proizvod raste (ostvaruje se rastui prinosi, u taki B dostie
maksimum a nakon toga opada).
Slika IV-6: Uticaj cene outputa na optimalno reenje

Linija tangentnosti na krivu UFP prolaziti kroz koordinatni poetak pri koliini
angaovanja varijabilnog inputa kod kojeg se PFPR i GFPR izjednaavaju, odnosno gde
funkcija PFPR dostie svoju maksimalnu vrednost. S druge strane linija izoprofitnog
- 147 -
pravca koja polazi iz ishodita koordinatnog poetka bi reprezentovala sve kombinacije
varijabilnog inputa i rezultirajeg outputa gde se iz ostvarenog prihoda pokrivaju samo
varijabilni trokovi, a ne i ukupni fiksni, a o profitu da ne govorimo. Njen oblik bi bio:
=
Optimum e biti tamo gde su nagibi UFP i izoprofitne linije jednaki, odnosno:

=
=
odnosno:
=
Ako cena CR ostane konstantna korienjem gornje relacije moemo izvesti korisne
zakljuke kako e se menjati optimalni izbor ako se menja cena outputa p. Ako se p
poveava nagib izoprofitne linije e biti smanjen, ova e linija postati opruenija pa e se
nova tangentna solucija pomerati udesno u odnosu na inicijalnu i obratno, ako se p smanji
nagib izoprofitne linije e biti strmiji pa e nova ravnotea na krivoj UFP biti pomerena
ulevo. Ovo praktino znai da e se s poveanjem cene outputa, pri ostalim neizmenjenim
uslovima, ponuda proizvoda poveati i obratno, smanjenje cene e redukovati ponudu
outputa.
Primer:
Neka je funkcija ukupnog fizikog proizvoda inputa rada oblika:
= 0,1666 3 + 2 2 + 10
Odrediti punkciju prosenog i graninog fizikog proizvoda inputa rada,

Pri kojoj koliini angaovanja faktora R je koeficijent elastinosti proizvodnje
jednak 1, a pri kojoj koliini iznosi 0,
Ako cena varijabilnog proizvodnog inputa iznosi = 100, fiksnog faktora
= 80, cena outputa = 10, a koliina angaovanog fiksnog inputa K=2,
utvrditi optimalnu koliinu angaovanja faktora rada.
Reenje:
Prosean fiziki proizvod inputa rada se dobija deljenjem ukupnog fizikog
proizvoda koliinom angaovanog faktora R :

0,1666 3 + 2 2 + 10
=
=
= 0,16662 + 2 + 10
a granini fiziki proizvod korienjem obrasca:

= = 0,52 + 4 + 10
- 148 -
Elastinost proizvodnje emo izraunati iz odnosa graninog i prosenog fizikog

proizvoda varijabilnog proizvodnog inputa, odnosno:
=
0,52 + 4 + 10
=
0,16662 + 2 + 10
Elastinost e biti jednaka jedinici pri koliini angaovanja varijabilnog inputa

kod kojeg se uspostavlja jednakost graninog i prosenog fizikog proizvoda,
odnosno pri koliini faktora R kod kojeg funkcija prosenog fizikog proizvoda
varijabilnog inputa dostie svoju maksimalnu vrednost. Izjednaavanjem brojioca
sa imeniocem gornjeg izraza i reavanjem po nepoznatoj R dobijamo koliinu
angaovanja faktora R u iznosu od 6.
Ako brojilac gornjeg izraza (granini fiziki proizvod inputa rada) izjednaimo sa
nulom i reimo po R dobiemo koliinu varijabilnog inputa kod koje koeficijent
elastinosti ima nultu vrednost. Pozitivna vrednost faktora R iznosi 10. Koliina
od 6 jedinica varijabilnog inputa predstavlja levu granicu druge ekonomske
zone proizvodnje, a koliina od 10 jedinica rada njenu desnu granicu.
Racionalni proizvoa e u okviru druge ekonomske zone proizvodnje izabrati
onu koliinu varijabilnog inputa koja e mu, pri datim cenama proizvodnih inputa,
ceni outputa i koliini angaovanog fiksnog faktora, maksimizirati ukupan profit.
Funkcija njegovog ukupnog profita glasi:
= +
Profit e mu biti maksimalan pri onoj koliini faktora R kod koje je prvi izvod
gornje funkcije po argumentu R jednak 0, odnosno:
=
gde leva strana zadnjeg izraza oznaava vrednost graninog fizikog proizvoda
varijabilnog inputa, a desna cenu istog inputa. U naem primeru:
10 0,5 2 + 4 + 10 = 100
ijim reavanjem po R dobijamo:
= 8
Na ovom obimu angaovanja varijabilnog inputa ukupan profit je najvei mogui i

iznosi 266,80 novanih jedinica.
- 149 -
4. FUNKCIJA PROIZVODNJE U DUGOM ROKU
U dugom vremenskom periodu nema fiksnih faktora proizvodnje, svi su oni po

svojim karakteristikama varijabilni. Realni ekonomski procesi najee koriste vei broj
inputa. Razmatranje sluaja proizvodnje sa dva varijabilna inputa u velikoj meri
pojednostavljuje analizu proizvodnje u dugom vremenskom periodu. Za ekonomsku
analizu proizvodnje u dugom vremenskom roku, nije interesantna proizvodna odluka koja
podrazumeva izbor koliine angaovanja varijabilnog proizvodnog inputa pri datoj
koliini angaovanja fiksnog faktora, ve ona odluka koja ukljuuje izbor kombinacije dva
inputa ijim se korienjem ostvaruje maksimalno mogua proizvodnja.
U dugom vremenskom periodu se polazi od pretpostavke da su faktori proizvodnje
ne samo beskonano deljivi, nego i da su supstitubilni. Odreeni output moe biti ostvaren
razliitim kombinacijama proizvodnih inputa. Za objanjavanje odnosa izmeu koliine
korienih inputa i rezultirajueg outputa u teoriji proizvodnje se koriste ista geometrijska
reenja koja se upotrebljavaju i u teoriji potroaevog izbora, prvenstveno u teoriji
indiferentnosti. Podsetimo se, da nam krive indiferentnosti geometrijski prikazuju vrlo
razliite kombinacije upotrebe dva dobra koje potroau pruaju istu satisfakciju. U teoriji
proizvodnje geometrijski povezane sve mogue kombinacije dva inputa kojima se postie
isti nivo outputa se nazivaju izokvantama proizvodnje ili krivama jednakog proizvoda.
Pri analizi proizvodnje u kratkom roku poli smo od toga da rad kao proizvodni
faktor ima varijabilni karakter, a da je kapital raspoloiv u odreenom fiksnom iznosu.
Analizom proizvodnje u dugom periodu polazimo od toga da pored faktora R i faktor K
ima varijabilni karakter.
4. 1. Pojam i specifinosti normalnih izokvanti proizvodnje
Ako izokvantu proizvodnje, u geometrijskom smislu, definiemo kao skup svih
taaka u input prostoru ije koordinate ukazuju na sve mogue kombinacije proizvodnih
inputa koje rezultiraju istim nivoom ukupne proizvodnje, to one kao kombinacije vrlo
razliitih tehnoloki efikasnih proizvodnih procesa moraju imati neka karakteristina
svojstva. Naveemo samo ona najbitnija:
Delovi izokvanti ne mogu biti paralelni sa koordinatnim osama, niti pozitivnog
nagiba;
Izokvante moraju biti konveksne u odnosu na koordinatni poetak;
U input prostoru moe biti ucrtano beskonano mnogo izokvanti;
Izokvante ne mogu da seku ili dodiruju ordinatne ose;
Izokvante se ne mogu meusobno dodirivati, odnosno biti tangentne;
Izokvante ne mogu da se seku.
- 150 -
4. 1. 1. Delovi izokvanti ne mogu biti paralelni sa koordinatnim

osama i rastueg nagiba
Delovi izokvanti niti mogu biti paralelni sa koordinatnim osama, niti mogu biti
rastueg nagiba, jer je to u suprotnosti sa njihovom definicijom kao skupom tehnoloki
efikasnih proizvodnih procesa. Jedan proizvodni proces je efikasan u tehnolokom smislu
onda ako za proizvodnju odreenog outputa troi manje inputa nego bilo koji drugi proces,
ili ako pri proizvodnji odreene koliine outputa troi bar jedan input u manjoj koliini u
odnosu na alternativne proizvodne procese. Ovo nam daje za pravo da alternativne
proizvodne procese u konkretnom sluaju tretiramo kao neefikasne u tehnolokom smislu.
Slika IV-7: Izokvante proizvodnje netipinog oblika

Segmenti izokvante koji su iznad take A, odnosno desno od take B na gornjoj
levoj slici ne pripadaju skupu tehnoloki efikasnih procesa, pa i ne mogu biti delovi date
izokvante. U konkretnom primeru to bi znailo da se isti obim outputa moe ostvariti
angaovanjem iste koliine rada a razliitim koliinama kapitala (poreenje proizvodnih
procesa A i C), odnosno da se isti obim outputa moe ostvariti angaovanjem iste koliine
kapitala, a razliitih koliina rada (poreenje proizvodnih procesa B i D). Proizvodni
procesi koji uz utroak iste koliine jednog inputa (rada ili kapitala) drugi input (kapital ili
rad) troe u veoj koliini su tehnoloki neefikasni.
Gornja desna slika u drastinoj formi ukazuje na nepoeljnost ukljuenja
tehnoloki neefikasnih procesa na izokvanti. Take C i D reprezentuju tehnoloki
neefikasne procese, koji kao takvi ne mogu biti delovi date izokvante, jer time prihvatamo
mogunost da se odreeni obim proizvodnje moe ostvariti i uz vei utroak oba
proizvodna inputa, to je u suprotnosti sa definicijom tehnoloki efikasnih procesa.
Izokvante proizvodnje moraju stoga biti opadajueg nagiba. Ako se utroak jednog faktora
smanjuje, da bi isti output bio ostvaren, koliinsko uee drugog faktora mora biti
poveano.
- 151 -
4. 1. 2. Normalne izokvante moraju biti konveksne
Da bismo dokazali tvrdnju o konveksnom obliku normalnih izokvanti

posluiemo se donjim grafikim prikazom.
Slika IV-8: Izokvanta sa konveksnim i konkavnim

delovima
Ako bi prikazana kriva mogla biti izokvanta, to bi znailo da svaka taka na njoj
reprezentuje tehnoloki efikasne procese koji rezultiraju istom koliinom outputa. Kriva je
opadajueg nagiba, levo od take A i desno od take B je konveksna, ali je u segmentu AB
konkavna. Ako jednom pravom linijom spojimo take A i B, svaka taka na ovoj liniji
predstavlja linearnu kombinaciju prvog (A) i treeg (B) proizvodnog procesa, koje
rezultiraju istim outputom ali drugaijom kombinacijom proizvodnih inputa. Ako na
isprekidanoj liniji izaberemo taku D i uporedimo je sa kombinacijom C koja je na
konkavnom delu krive, zakljuujemo da je kombinacija C u tehnolokom smislu
neefikasna, jer u odnosu na kombinaciju D uz isti utroak inputa rada zahteva vei utroak
inputa kapitala. Stoga se kombinacija C ne moe nalaziti na izokvanti, jer izokvanta
opisuje samo tehnoloki optimalne proizvodne procese. Na stav da izokvanta ne moe biti
konkavna je time dokazan.
To to odbijamo mogunost konkavnog oblika izokvante, ne znai da moemo
prihvatiti tezi o njenom linearnom opadanju, kakvog imamo u segmentu AB. U sluaju
njenog linearnog oblika granina stopa tehnike supstitucije, odnosno nagib izokvante bi
bio konstantan. Pomeranjem iz taku A u taku B nagib se mora smanjivati ako uvaimo
aksiomatsku pretpostavku o delovanju zakona o opadajuim prinosima, koji se
manifestuju u opadanju granine stope tehnike supstitucije. Geometrijski posmatrano
nagib izokvante sa poveanjem faktora R e se smanjivati samo ako je izokvante
proizvodnje strogo konveksnog oblika. Pomeranjem udesno od take A granina stopa
tehnoloke supstitucije se smanjuje, jer GFPR kao veliina koja se nalazi u brojiocu
- 152 -

obrasca za njeno izraunavanje opada, a GFPR kao veliina koja se nalazi u imeniocu
obrasca za izraunavanje granine stope tehnoloke supstitucije raste.
4. 1. 3. Izokvante ne mogu da dodiruju ili seku

koordinatne ose
Poto proizvodni proces zahteva utroak oba faktora proizvodnje u odreenoj
koliini, to se u odsustvu korienja bilo kojeg od faktora i veliina outputa svodi na nulu i
proizvodnje nee biti. Iz tih razloga izokvante ne mogu imati oblik prikazan na donjim
grafikonima.
Slika IV-9: Izokvante koje seku koordinatne ose

Polazei od definicije izokvanti, kao skupa tehnoloki efikasnih proizvodnih
procesa kojim se ostvaruje isti obim proizvodnje, to bi znailo da je obim proizvodnje koji
se ostvaruje kombinacijama rada i kapitala datim takama B i A, odnosno C i D
meusobno jednaki, to ne odgovara istini. Kombinacije A i C prikazuju nulti nivo
outputa, jer se proizvodnja ne moe ostvariti samo sa kapitalom (taka A), odnosno samo
sa faktorom R, a bez faktora K (taka C).
Iz tih razloga izokvante ne mogu dodirivati niti sei ordinantnu, apcisnu ili obe
ose, ve se one njima mogu samo asimptotino pribliavati.
4. 1. 4. Izokvante ne mogu meusobno da se seku
Izokvante proizvodnje ne mogu da se seku meusobno. Kao dokaz ove tvrdnje
posluiemo se narednim geometrijskim prikazom (Slika IV-10). Pretpostavimo da
postoje dve izokvante proizvodnje koje se seku i na svakoj od njih identifikujmo po dve
take. Na izokvanti 1 neka to budu take A i B, a na izokvanti 2 take C i B.
Ako su take A i B na izokvanti 1 to znai da one prikazuju razliite kombinacije
rada i kapitala potrebnog za ostvarenje istog outputa, a take B i C razliite kombinacije
- 153 -
rada i kapitala potrebnog za ostvarenje outputa u koliini 2 . Ako problem tako
posmatramo ispada da kombinacije C i A moraju rezultirati istim nivoom outputa, to je u
suprotnosti sa definicijom tehnoloki efikasnih procesa, jer se u konkretnom sluaju nivo
outputa kojeg reprezentuje taka A ostvaruje veim utrokom oba faktora u poreenju sa
istim nivoom outputa koji je determinisan poloajem take C, koji zahteva manji utroak i
rada i kapitala.
Slika IV-10: Izokvante koje se meusobno seku

Do istog zakljuka moemo doi i neto drugaijim pristupom. U onim
segmentima izokvanti 1 i 2 koji su locirani levo od njihove prosene take, izokvanta
2 obuhvata sve kombinacije rada i kapitala koji obezbeuju vei output u odnosu na
izokvantu 1 , to bi po definiciji izokvante vailo i za kombinacije na ovim krivama koje
su desno od take B. Taka B bi reprezentovala kombinaciju rada i kapitala za ostvarenje
outputa 2 koji je vei od kombinacije A koji rezultira outputom 1 koji je manji od
outputa, 2 to bi bilo paradoksalno, jer se vei obim moe ostvariti veim ulaganjem oba
faktora u poreenju sa obimom koji se ostvaruje manjim ulaganjem oba faktora. Iz tih
razloga preseci izokvant u input prostoru ne mogu postojati.
4. 1. 5. Izokvante se ne mogu meusobno dodirivati
Kako se izokvante meusobno ne mogu sei, tako i one ne mogu jedna drugu
dodirivati, odnosno biti tangente. Poimo od suprotnog stava, da su one tangente jedna
drugoj, odnosno da se izokvante 1 i 2 meusobno dodiruju u taki A.
- 154 -
Slika IV-11: Izokvante koje se meusobno dodiruju

Da izokvanta 1 u svom delu levo i desno od take A, ali ne i u samoj taki A,
reprezentuje vrlo razliite kombinacije rada i kapitala koji rezultira outputom 1 koji je
vei od 2 jasno je. U taki A ispada da korienjem RA jedinica rada i KA jedinica
kapitala moe biti ostvaren i obim 1 i obim 2 , to je u suprotnosti sa definicijom
proizvodne funkcije, kao maksimalno mogue proizvodnje koja moe biti ostvarena
korienjem inputa proizvodnje u odreenom iznosu. Paradoksalno, ima li neto vee od
maksimuma.
4. 1. 6. U input prostoru moe biti ucrtano beskonano mnogo
izokvanti
Kroz jednu taku u input prostoru moe prolaziti samo jedna izokvanta. Ako bi ih
bilo vie onda bi se one meusobno ili sekle, ili bile take dodira, iju smo mogunost
postojanja iskljuili. Poto kroz jednu taku moe prolaziti samo jedna izokvanta
proizvodnje, to znai da se u input prostoru moe prikazati beskonano izokvanti.
Na donjem dijagramu prikazane su tri hipotetike izokvante proizvodnje 1 ,2 i
3 . Na apcisnoj osi je prikazana koliina inputa rada, a na vertikalnoj koliina inputa
kapitala. Sve kombinacije inputa R i K koje su prikazane izokvantom 2 rezultiraju
odreenim nivoom outputa. Koja god od ovih kombinacija bude izabrana, nivo outputa e
biti isti. Za razliku od nje, kombinacije dva faktora prikazane izokvantom 3 obezbeuju
isti nivo outputa nezavisno od toga koja e od moguih kombinacija biti koriena, ali e
output korienjem ovih kombinacija biti vei od outputa koji je dat kombinacijama
faktora na izokvanti 2 . Izokvantom proizvodnje 1 prikazane su sve mogue kombinacije
rada i kapitala koje rezultiraju istom stopom outputa, ali je output koji se njime moe
ostvariti manji od onog koji je dat izokvantama 2 i 3 .
- 155 -
Slika IV-12: Vie izokvanti u input prostoru

Udaljenije izokvante prikazuju kombinacije R i K potrebne za ostvarenje veeg
outputa. U tom smislu izokvanta 2 reprezentuje vei output od izokvante 1 , a manji
output u odnosu na izokvantu 3 .
4. 2. Granina stopa tehnoloke supstitucije
Proizvodnu funkciju smo prikazali u obliku:

= ,
u kojoj R i K oznaavaju kombinacije inputa rada i inputa kapitala koje obezbeuju
najveu moguu proizvodnju X.
Kako e se ukupan fiziki proizvod menjati ako koliinu angaovanog inputa rada
poveamo za vrlo mali iznos ( ), a koliinu inputa K drimo konstantnom? Ukupna
proizvodnja bie vea i iznosie:
= + ,
i poveava se za iznos:
= + , ,
Ako sa X oznaimo razliku izmeu novog i starog obima proizvodnje ( ), pa

potom obe strane gornjeg izraza podelimo sa R dobiemo:
- 156 -

+ , ,
=
koja meri stopu promene outputa pri vrlo maloj promeni u koliini inputa rada i pri
konstantnoj koliini angaovanog faktora kapitala, to je ustvari iznos graninog fizikog
proizvoda inputa rada (GFPR). On se algebarski izraunava kao prvi parcijalni izvod
funkcije X po argumentu R, tretirajui argument K konstantnim.
=
(1)
Ostajanje na istoj izokvanti proizvodnje podrazumeva smanjenje koliinskog

uea faktora K za iznos koji e kompenzirati poveanje ukupnog outputa izazvanog
poveanjem radnog inputa za R. Stopa promene outputa izazvana promenom inputa
kapitala za infenitizimalnu veliinu (K) se izraava na isti nain:
, + ,
=
i ona oznaava granini fiziki proizvod inputa kapitala ( ):

=
odnosno
=
(2)
Izjednaavanjem desnih strana izraza (1) i (2), dobiemo:

=
odnosno
Nagib izokvante je jednak nagibu tangente na izokvantu i geometrijska je mera

apsolutne vrednosti onoga to se u teoriji proizvodnje naziva graninom stopom tehnike
ili graninom stopom tehnoloke supstitucije. Ako je obeleimo sa S, imaemo
=
odnosno
- 157 -
,
=
,
Kretanjem niz izokvantu granina stopa tehnike supstitucije se smanjuje, a

kretanjem uz izokvantu ona se poveava. Sa poveanjem radnog inputa manifestuje se
zakon o opadajuoj graninoj stopi tehnike supstitucije, to implicira konveksan oblik
izokvante proizvodnje.
4. 3. Supstitucija proizvodnih inputa
Ekonomska analiza proizvodne funkcije u dugom periodu polazi ne samo od stava

o varijabilnosti proizvodnih inputa, ve i od toga da je supstitucija proizvodnih inputa
mogua. Isti obim proizvodnje moe biti ostvaren razliitim kombinacijama rada i
kapitala, pri emu svaka od moguih kombinacija oznaava razliiti proizvodni proces za
proizvodnju datog outputa. Proizvodni procesi se, dakle, meusobno razlikuju korienjem
razliitih kombinacija proizvodnih inputa. Ako se proizvoa nalazi pred razliitim
alternativama, sadranim u razliitim tehnoloki efikasnim proizvodnim procesima za
ostvarenje datog outputa, onda se problem izbora najbolje alternative pred njim postavlja.
On se vie ne postavlja u formi odgovora na pitanje u kojoj koliini koristiti faktor R, pri
konstantnom iznosu faktora K, koji e rezultirati najveim moguim profitom (kakav smo
sluaj imali pri reavanju problema optimizacije u kratkom roku), ve u formi davanja
odgovora na pitanje: koju kombinaciju inputa R i K koristiti za ostvarenje datog outputa, a
da pri tome ukupan profit proizvoaa bude maksimalan?
Problem ekonomske optimizacije u drugom roku je puno sloeniji, iako polazi od
istih premisa kao i problem ekonomske optimizacije u kratkom roku. Razumevanje
problema maksimizacije profita u dugom roku izmeu ostalog podrazumeva definisanje i
kvantificiranje nagiba izokvante proizvodnje, kapitalne intenzivnosti i elastinosti
supstitucije. Ako se sa jedne premestimo na drugu taku du iste izokvante ukupan output
proizvoaa ostaje isti, nepromenjen. Menja se samo koliinsko uee inputa za
proizvodnju datog outputa, utroak jednog inputa se poveava a drugog smanjuje.
Tako se premetanjem iz taku A u taku B utroak faktora R smanjuje a utroak
inputa K poveava, dok stopa outputa ostaje ista. Ovim se premetanjem menja kapitalna
intezivnost i nagib izokvante. Ako kapitalnu intenzivnost definiemo kao odnos utroka
inputa kapitala i inputa rada pri odreenom tehnoloki efikasnom proizvodnom procesu,
premetanjem iz taku A u taku B kapitalna intenzivnost raste. U taki A ona je
geometrijski data nagibom radijus-vektora OA, odnosno tangensom ugla . Isto tako se
premetanjem iz take A u B poveava i nagib izokvante. Tangenta na izokvantu u taki B
je numeriki posmatrano strmija u odnosu na tangentu u taki A. Obratno e se desiti ako
se iz take A dislociramo u taku C. I kapitalna intenzivnost i nagib izokvante e se
smanjiti. Nagib izokvante mora biti negativan, jer pravac promene u jednom inputu mora
biti suprotan pravcu promene u drugom inputu.
- 158 -
Slika IV-13: Supstitucija inputa proizvodnje

Poto nagib izokvante ima vrlo znaajnu ulogu pri utvrivanju optimalnog
proizvodnog procesa, odnosno izboru najbolje kombinacije upotrebe proizvodnih inputa,
smatramo potrebnim da definiemo pojmove graninog fizikog proizvoda inputa rada i
graninog fizikog proizvoda inputa kapitala, za sluaj kada oba inputa imaju varijabilni
karakter. Granini fiziki proizvod rada pokazuje za koliko e se jedinica promeniti
(poveati ili smanjiti) ukupan output ako koliina angaovanog kapitala ostane ista, a
koliina angaovanog rada bude promenjena za jednu jedinicu. Analogno tome, granini
fiziki proizvod kapitala e nam pokazivati za koliko e se jedinica promeniti (poveati ili
smanjiti) ukupan output ako koliina angaovanog rada ostane konstantna, a koliina
upotrebljenog kapitala bude promenjena (poveana ili smanjena) za jednu jedinicu. Znai,
pomeranjem po izokvanti menja se granina stopa tehnike supstitucije, ali se istovremeno
menja i proporcija upotrebe proizvodnih inilaca, odnosno kapitalna intenzivnost.

Dosadanja analiza proizvodnje u dugom periodu se bazirala na veliinama
iskazanim u fizikim jedinicama mere. Tako je output X prikazivan veliinom ostvarene
proizvodnje izraene u kg, kom., lit., metrima i sl. u odreenom vremenskom periodu. I
utroci faktora R i K su iskazivani u fizikim jedinicama: utrokom radnih ili mainskih
sati u istom vremenskom periodu. Da bi se optimalno reenje, odnosno najbolja
kombinacija mogla utvrditi dosadanjim fizikim veliinama moramo pridodati i odreene
vrednosne kategorije, kao to su: cena outputa, cene proizvodnih inputa i podaci o visini
trokova. Ako cenu inputa rada oznaimo sa , cenu inputa kapitala onda se ukupan
- 159 -
troak neke kombinacije inputa R i K, koga emo oznaiti sa UT moemo iskazati
relacijom:
= +
ijim reavanjem po K dobijamo jednainu izotrokovnog pravca:
=
Na bazi gornje relacije u input prostoru se moe nacrtati jedna negativna nagnuta
linearna kriva koja se naziva linijom izotrokovnog pravca ili linijom jednakih trokova.
Ona reprezentuje sve mogue kombinacije upotrebe inputa rada i kapitala koje pri datim
cenama rada i kapitala rezultiraju istim iznosom trokova. Linija ima negativan nagib, koji
je jednak odnosu cene rada i cene kapitala.
=
Odseak ove krive na ordinantnoj osi iznos i , a na apcisnoj osi .
Slika IV-14: Linija jednakih trokova

Za utvrivanje optimalne kombinacije korienja inputa poseban znaaj ima nagib
izotrokovnog pravca. On je u apsolutnom iznosu jednak odnosu cena proizvodnih inputa i
geometrijski se utvruje kao tg . Ekonomski smisao nagiba se ogleda u sledeem: ako za
dati iznos ukupnih trokova, korienje inputa rada elimo poveati za jednu jedinicu,
- 160 -

korienje inputa kapitala moramo smanjiti za iznos . Drugim reima nagib
izotrokovne linije nam oznaava stopu supstitucije koju trite inputa omoguava.
Ako elimo da definiemo jednainu izotrokovnog pravca za UT=18,00,
CR=4,50 i CK=3,00 njen analitiki oblik e biti:
= 6 1,5
U naem primeru nagib iznosi -1,5 to znai da ako faktor R elimo angaovati
za jednu jedinicu vie, novu kombinaciju iznosom trokova od 18,00 moemo realizovati
samo ako faktor K koristimo u koliini od 1,5 jedinica manje nego ranije.
Jednaina izotrokovnog pravca, odnosno poloaj izotrokovne linije u input
prostoru e se promeniti ako doe do promene UT, CR i CK.
Ako se UT promeni, a CR i CK ostanu konstantni, nova izotrokovna linija e biti
istog nagiba kao i prethodna, ali paralelno pomerena udesno pri poveanju UT, odnosno
ulevo, pri smanjenju UT. Pri konstantnom iznosu cene rada i cene kapitala i iznosu
ukupnih trokova UT=21,00 nova jednaina izotrokovnog pravca dobija oblik:
= 7 1,5
Ako se promeni (povea ili smanji) samo cena faktora R, a ukupni trokovi i cena
faktora K ostanu konstantni, nova budetska linija e se u odnosu na staru razlikovati
veliinom nagiba, a ne i veliinom njenog odseka na ordinatnoj osi. Ako se cena inputa R
smanji, nagib nove budetske linije e biti manji, ona e biti opruenija i u odnosu na staru
ona e rotirati oko njene prosene take sa ordinatnom osom u smeru suprotnom od smera
kretanja kazaljki na satu. Obrnute e posledice nastati ako cena faktora rada bude
poveana.
Ako je cena inputa rada sa 4,50 poveana na 6,00 a ukupni trokovi i cena kapitala
ostanu isti, nova jednaina izotrokovnog pravca dobija oblik:
= 6 2
dok e pri umanjenoj ceni inputa rada na 3,00 biti:
= 6
Ako se promeni (povea ili smanji) samo cena faktora K, a ukupni trokovi kao i
cena faktora R ostanu konstantni, nova buetska linija menja kako nagib, tako i svoj
odseak na vertikalnoj osi, dok odseak na apcisnoj osi ostaje isti. Nagib e biti povean
ako e cena CK smanjuje, a smanjen ako se cena CK poveava.
Ako cena inputa kapitala bude smanjena, a cena inputa rada i ukupni trokovi
ostanu isti nova budetska linija e rotirati oko take u smeru kretanja kazaljke
na satu, a ako input kapitala bude poskupio, rotirae oko prosene take sa apscisnom
osom u suprotnom smeru od kretanja kazaljki na satu. Ako je cena faktora kapitala
poveana na 4,50 nova jednaina izotrokovnog pravca e imati oblik:
- 161 -
= 4
a ako doe do pojevtinjenja na iznos od 1,50 imaemo oblik:
= 12 3
Efekti promene nivoa ukupnih trokova i cena inputa R i inputa K na izotrokovnu
jednainu i poloaj izotrokovne linije su potpuno isti efektima promene budetske
jednaine i poloaja budetske linije sa promenom dohotka potroaa i cena dobara koja
su predmet potroaevog izbora. Poto se primenjuju potpuno ista geometrijska reenja,
kao i u teoriji indiferentnosti, to ih mi na ovom mestu grafiki neemo ilustrovati.
4. 5. Koeficijenti elastinosti proizvodnje

Ako se nalazimo na nekoj taki izokvante i poveamo koliinsko uee inputa
rada, a utroak inputa kapitala drimo konstantnim, u mogunosti smo da poveamo
proizvodnju i obrnuto, ako uz konstantni utroak kapitala, utroak faktora R smanjimo
moemo ostvariti samo manju proizvodnju. Do ovih promena u outputu dolazi zbog
variranja utroka rada, a ne i utroka kapitala. Za ekonomsku analizu je od posebnog
znaaja da se utvrdi ne samo za koliko e se jedinica promeniti output usled promene
inputa rada za odreeni iznos, ve i za koliko e se procenata promeniti output ako se
input rada promeni (povea ili smanji) za 1%.
Koeficijent koji meri odnos procentualne promene outputa prema procentualnoj
promeni u korienju inputa rada (pri konstantnoj koliini kapitala) nazvaemo
elastinou proizvodnje u odnosu na faktora R i oznaiemo ga sa . Za njegovo
izjednaavanje koristiemo obrazac:
100
100
koji se moe preurediti i prikazati u obliku:
100
=
100
Ako su po sredi vrlo male promene u faktoru R (R0) gornji izraz se moe napisati u
obiku:
- 162 -
lim
poto brojilac oznaava parcijalni izvod funkcije X u odnosu na faktor R, odnosno GFPR,
a imenilac iznos ukupnog outputa po jedinici angaovanog rada, odnosno PFPR, to e
konani izraz za elastinost proizvodnje u odnosu na promenu faktora R biti:

Po istoj analogiji, ako se pri konstantnoj koliini rada, poveava koliina kapitala,
ukupan output e se poveati, a ako se koliina kapitala smanji output se smanjuje.
Procentualno se stepen reakcije outputa na promenu faktora kapitala (pri nepromenjenom
iznosu faktora rada), definie koeficijentom elastinosti proizvodnje u odnosu na kapital:

gde oznaava elastinost proizvodnje u odnosu na utroak kapitala, a i

granian i prosean fiziki proizvod inputa kapitala.
Za Kob-Daglasovu proizvodnu funkciju:
=
elastinost proizvodnje u odnosu na faktor R iznosi:
=
a u odnosu na faktor K:
=
1
=
=

1
=
=

Smisao dobijenih koeficijenata je sledei:

Ako se pri konstantnom kapitalu, koliina angaovanog rada povea za 1%
output e se poveati za a% a ako se pri konstantnom radu, koliina angaovanog
kapitala povea za 1% output e se poveati za b%;
Poto je po sredi proizvodna funkcija sa samo dva inputa, to znai da ako se obim
njihovog korienja (oba faktora) povea za 1%, ukupan output e se poveati za
(a+b)%;
Ako je (a+b) = 1, na bazi gornjih koeficijenata zakljuujemo da e se dupliranjem
koliinskog uea ovih faktora ukupan output duplo poveati i imaemo
konstantan prinos na obim;
- 163 -
Ako je (a+b) > 1, poveanjem koliinskog uea oba faktora za odreeni

procenat, izazvae rast outputa po veoj stopi nego to su inputi poveani i
imaemo rastue prinose na obim;
I konano, pri (a+b) < 1 imaemo opadajui prinos na obim, jer e procentualni
rast outputa biti manji od procentualnog rasta oba faktora za isti iznos. To znai
da e se dupliranjem faktora R i K ostvariti proizvodnja koja je manja od njenog
dvostrukog iznosa.
5. PROBLEM OPTIMIZACIJE PROIZVODNJE U DUGOM ROKU

Poto smo liniju izotrokovnog pravca definisali kao skup razliitih kombinacija
dva inputa koji sa aspekta visine ukupnih trokova mogu biti realizovane, a izokvantu
proizvodnje kao skup tehnoloki izvodljivih procesa koji obezbeuju ostvarenje nekog
nivoa proizvodnje, moe se pristupiti reenju problema izbora najbolje kombinacije
upotrebe proizvodnih resursa u kontekstu datih ogranienja.
Normalno da ovo podrazumeva jasno definisanje pojma najbolje alternative iz seta
raspoloivih mogunosti. Poto polazimo od stava da proizvoa tei ostvarenju to veeg
profita, to e kao parametar za vrednovanje alternativa posluiti veliina profita.
Proizvoa u dugom roku (kao i kratkom) eli ostvariti najvei profit, pa se izbor
proizvodnog procesa, odnosno kombinacije upotrebe faktora R i K tretira iz ugla
maksimizacije profita. Samo ona kombinacija upotrebe faktora R i K pri kojoj e visina
ostvarenog profita biti najvea mogua predstavlja optimalni izbor. Pri datoj funkciji
proizvodnje
= ,
gde proizvoa proizvodi samo jedan proizvod koga prodaje na savreno konkurentnom
tritu po ceni p, njegov e ukupan prihod (UP) iznositi:
= = ,
Koristei pri proizvodnji samo dva proizvodna inputa, input rada u koliini R, i
input kapitala u koliini K, i nabavljajui ih na savreno konkurentskom tritu po cenama
CR i CK, njegovi e ukupni trokovi iznositi:
= +
Ukupan profit (UPF) se kvantitativno odreuje kao razlika ukupnog prihoda i
ukupnih trokova, odnosno:
=
= , +
- 164 -

Uslov koji opisuje optimalne izbore glasi:
=0
=0
odnosno:
= 0
= 0
ili
=
=
Ako zadnja dva izraza meusobno podelimo dobiemo:

=

odnosno, uslov da pri optimalnom izboru odnosi graninih fizikih proizvoda moraju biti
jednaki odnosu cena proizvodnih inputa. S obzirom da se, kao to smo ranije istakli, iz
odnosa graninog fizikog proizvoda rada i graninog fizikog proizvoda kapitala dobija
granina stopa tehnike supstitucije, odnosno nagib izokvante proizvodnje u odreenoj
taki, a iz odnosa cena proizvodnih inputa nagib linije izotrokovnog pravca, to optimalni
izbor podrazumeva upotrebu inputa rada i kapitala u onoj koliini kod koje se uspostavlja
jednakost ovih nagiba.
Poto je ukupan profit jednak razlici ukupnog prihoda i ukupnih trokova, to se
problem optimalnog izbora faktora proizvodnje moe dvostruko tretirati:
kao problem minimiziranje ukupnih trokova za ostvarenje datog obima
proizvodnje i
kao problem maksimiziranja obima proizvodnje za dati nivo trokova.
5. 1. Solucija minimalnih trokova
Ako se sa datom tehnologijom eli ostvariti odreeni nivo outputa, onda se
problem izbora optimalnog reenja svodi na utvrivanje kombinacije korienja inputa
rada i kapitala koji e rezultirati ostvarenjem datog outputa uz minimalne trokove. Ako se
nivo ukupnih trokova menja uz nepromenjene cene CR i CK, izotrokovni pravac e se
paralelno pomerati u odnosu na inicijalnu poziciju.
- 165 -
Slika IV-15: Izotrokovne linije i izokvanta proizvodnje

Proizvodnju od X jedinica outputa nije mogue ostvariti uz nivo trokova koga
reprezentuje izotrokovna linija UT1, jer nije dostupna nijedna kombinacija na izokvanti
koja prikazuje obim proizvodnje koga elimo ostvariti.
Proizvodnja obima X je mogua iznosom trokova UT3, u sluaju dvaju
kombinacija, koje su geometrijski odreene presekom izokvante X i izotrokovnog pravca
UT3, ali to nije minimalno mogui nivo trokova kojom se data izokvanta moe dostii.
Trokovi za ostvarenje obima X mogu biti jo nii, a najnii e biti pri onoj kombinaciji
proizvodnih inputa kod koje izotrokovni pravac postane tangenta na X. Dakle najnii nivo
trokova potreban za ostvarenje obima proizvodnje je UT2.
Ako obim proizvodnje koji je dat proizvodnom funkcijom Kob-Daglasovog
oblika :
=
elimo ostvariti minimalnim iznosom ukupnih trokova, iz uslova jednakosti tehnike stope
supstitucije i odnosa cena proizvodnih inputa, mora vaiti relacija:
=
Zamenom gornjeg iznosa za K u funkciju proizvodnje i reavanjem po R dobiemo iznos

faktora rada kojeg treba angaovati da bi se ta proizvodnja ostvarila:
1
+
ijom zamenom u proizvodnu funkciju ili uslov optimalnosti i reavanjem po K dobijamo:
- 166 -
1
+
koje se mogu preurediti na takav nain da se jasno moe sagledati oblik njihove zavisnosti
od veliina X, CR i CK.
1
+
1
+
Minimalan iznos ukupnih trokova pri ovim kombinacijama R i K iznosi:

= +
odnosno
=
1
+
odnosno
=
1
+
1
+
Pri konstantnim cenama proizvodnih inputa ukupni trokovi e se progresivno

ponaati (poveavae se po veoj stopi od stope rasta outputa) ako je (a+b) < 1. Oni e
degresivno da rastu samo u sluaju ako je (a+b) > 1, a pokazivae linearni razvojni tok sa
promenom outputa ako je (a+b) = 1. Ovo je bilo i normalno za oekivati, jer KobDaglasova funkcija proizvodnje ima opadajue, konstantne i rastue prinose u zavisnosti
od zbira njenih eksponenata a i b.
Geometrijska tehnika utvrivanja optimalne kombinacije proizvodnih faktora,
nezavisno od toga da li preduzee dati obim proizvodnje eli ostvariti minimalnim
trokovima ili sa datim iznosom trokova ostvariti najveu moguu proizvodnju ima
izuzetno veliki znaaj u mikroekonomskoj analizi. Ona posebno dolazi do izraaja u
sluajevima kada elimo analizirati efekte promene cena proizvodnih inputa na optimalno
reenje. Poto pozicija i nagib linije izotrokovnog pravca zavisi od cene svakog inputa, to
je normalno oekivati pa e se poloaj linije izotrokovnog pravca i njen nagib promeniti
ako se cena jednog od proizvodnog inputa smanji ili povea. Ako pri konstantnoj ceni
inputa K cena faktora R bude smanjena proizvoa e nastojati da izvri supstituciju
faktora K sa faktorom R i obratno. Neka polaznu situaciju na narednom grafikonu
reprezentuje izokvanta X1, linija izotrokovnog pravca koja povezuje take i
oznaava minimalan iznos ukupnih trokova kojom moe biti realizovana
proizvodnja X1, pod uslovom da ta proizvodnja bude realizovana kombinacijom
proizvodnih inputa pri kojoj se krive izotrokovnog pravca i izokvanta proizvodnje
dodiruju (taka A).
- 167 -
Slika IV-16: Efekat promene cene inputa na optimalno reenje

Ako pri konstantnoj ceni faktora K, cena faktora R sa nivoa CR padne na CR'
preduzee moe delovati u dva alternativna pravca: ako odlui da ostane pri istom obimu
proizvodnje ono e birati novu kombinaciji R i K na izokvanti X1, kombinaciji koja e za
posledicu imati najnie trokove. Nova kombinacija (taka B) e rezultirati istom
koliinom outputa, ali e on biti realizovan veim koliinskim ueem inputa ija je cena
smanjena a manjim koliinskim ueem drugog inputa, inputa ija je cena ostala
nepromenjena. Kombinacija B se pored toga karakterie i manjim iznosom trokova kojim
moe biti realizovana u odnosu na kombinaciju A.
Ako preduzee proceni da nakon sniena cene inputa rada, na tritu moe
realizovati vei output, moe se odluiti za soluciju maksimiziranja outputa, odnosno da sa
datim iznosom trokova (UT) realizuje najveu moguu proizvodnju. Kombinacija A vie
ne moe biti optimalna, jer zbog injenice da nova buetska linija postaje opruenija
(manjeg nagiba u odnosu na inicijalnu) proizvoa moe dostii neku viu izokvantu. Na
naem grafikom prikazu to je izokvanta X2 i jedina kombinacija inputa pomou koje taj
output moe biti realizovan je ona koja je odreena koordinatama take C. I kombinacija
C sadri veu koliinu onog faktora koji je pojeftinio u odnosu na inicijalnu kombinaciju,
a iznos UT je isti za obe kombinacije.
Zakljuak je da ako se cena nekog inputa promeni (povea ili smanji) novo
optimalno reenje mora rezultirati promenom (smanjenjem ili poveanjem) u koliini
korienja tog inputa.
Primer:
Neka funkcija proizvodnje ima oblik:
=2
Ako je = 4,50 i = 3,00 utvrditi optimalnu kombinaciju upotrebe faktora R i K za
ostvarenje outputa od 4,90 i iznos trokova kojim ona moe biti realizovana?
Ako proizvoa eli ostvariti output od 4,90 funkcija proizvodnje glasi:
- 168 -
4,90 = 2
ijim reavanjem po K dobijamo:
=
koja pokazuje sve mogue kombinacije faktora R i K kojima se output od 4,90 jedinica
moe ostvariti. Naveemo samo neke od njih.
Tabela 14: Kombinacije rada i kapitala i iznos trokova za output od 4,90
1
1
2
3
4
5
6
=2
= +
3
4,90
4,90
4.90
4,90
4,90
4,90
4
22,50
18,00
19,50
22,50
26,10
30,00
2
6,00
3,00
2,00
1,50
1,20
1,00
Sve gore prikazane alternative predstavljaju samo neke od moguih kombinacija

korienja inputa R i K za ostvarenje outputa od 4,90 .Njihovim meusobnim
uporeenjem vidimo da se output od 4,90 moe ostvariti i kombinacijom od dve jedinice
rada i tri jedinice kapitala i iznosom trokova od 18,00 koji je najmanji u odnosu na sve
ostale mogunosti.
Pri iznalaenju optimalne kombinacije proizvodnih inputa, za ostvarenje
odreenog obima proizvodnje, polazi se od uslova:

=

Leva strana gornje jednaine oznaava graninu stopu tehnike (tehnoloke)
supstitucije, a desna odnos cena proizvodnih inputa. Granina stopa tehnike supstitucije
je jednaka odnosu graninog fizikog proizvoda rada i graninog fizikog proizvoda
kapitala, odnosno koliniku parcijalnih izvoda funkcije proizvodnje po argumentu R i K.
Odnos cena proizvodnih inputa, geometrijski posmatrano predstavlja nagib linije
izotrokovnog pravca. Na izokvanti proizvodnje optimalna je ona kombinacija R i K pri
kojoj izokvanta dodiruje liniju izotrokovnog pravca, odnosno kod koje je linija
izotroskovnog pravca tangenta izokvante:
2
=
=
2
Odnos cena proizvodnih inputa je:
- 169 -
4,50
=
= 1,5
3,00
Iz uslova optimalnosti:
= 1,5
reavanjem po K dobijamo:
= 1,5
ijom zamenom u proizvodnu funkciju:
4,90 = 2
dobijamo:
4,90 = 2 1,5
to nakon reavanja po R daje:
= 2
Zamenom gornje vrednosti za R u funkciju proizvodnje ili uslov optimalnosti

dobijamo:
= 3,00
Za realizaciju ove kombinacije ostvarenja outputa od 4,90 potreban je iznos
trokova od:
= 4,50 2 + 3,00 3 = 18,00
5. 2. Solucija maksimalne proizvodnje

Problem izbora optimalne kombinacije upotrebe proizvodnih resursa ijim e
korienjem, pri datom iznosu ukupnih trokova, biti ostvarena najvea mogua
proizvodnja ilustrovaemo sldeim grafikonom (Slika IV-17).
Ogranienost nivoa trokova se geometrijski manifestuje
oblikom linije
izotrokovnog pravca, iji je nagib odreen odnosom cena proizvodnih inputa.
Proizvoau su dostupne sve kombinacije upotrebe inputa koje se nalaze na samoj pravoj,
kao i one unutar prostora OAB. Polazei od stava da on eli da izabere neku od
kombinacija iji je zbirni troak jednak iznosu novca datim samom linijom izotrokovnog
pravca, znai da predmet izbora moe biti samo neka od kombinacija na samoj liniji.
Optimalna je ona kombinacija koja daje najveu moguu proizvodnju, jer e ona
rezultirati najveim moguim prihodom, to pri datom iznosu ukupnih trokova daje
- 170 -

najvei mogui profit. Uzmimo u razmatranju tri razliita nivoa proizvodnje koji su
prikazani izokvantama 1 , 2 i 3 , pri emu je 1 < 2 3 .
Nivo 3 uz dati iznos ukupnih trokova ne moe biti ostvaren, jer ta izokvanta
zahteva za svaku moguu kombinaciju vei iznos ukupnih trokova, odnosno probija se
buetsko ogranienje. Nivo 1 je dostupan i za dve mogue kombinacije (dve take
preseka izokvante i linija trokovnog pravca) iscrpljuje ukupan buet proizvoaa. Ali
takvim kombinacijama se ne ostvaruje maksimalni obim proizvodnje. Uvek je mogue
iznad izokvante 1 povui novu izokvantu, koja iscrpljuje celokupan buet, a see liniju
izotrokvnog pravca. Oigledno da je najudaljenija izokvanta u odnosu na 1 ona koja ne
probija buetsko ogranienje (ne see buetsku liniju) i koja liniju izotrokovnog pravca
dodiruje u jednu taku. To je izokvanta 2 i ona pri datom ogranienju, odnosno datom
iznosu UT, obezbeuje najveu moguu proizvodnju uz uslov da iznos 2 bude ostvaren
kombinacijom R i K koji determiniu poziciju take tangentnosti C.
Slika IV-17: Izotrokovna linija i izokvante proizvodnje

Ako cena outputa iznosi p, a cene proizvodnih inputa CR i CK, kod funkcije
proizvodnje Kob-Daglasovog tipa:
=
funkcija ukupnog profita se moe izraziti relacijom:
= +
iz uslova optimalnosti
=0
=0
dobijamo
- 171 -
(3)
(4)
u kojima leve strane izraza oznaavaju vrednost graninih fizikih proizvoda, a desne cene
proizvodnih inputa.
Ako izraz (3) podelimo izrazom (4) dobiemo:

=

(5)
gde leva strana jednakosti oznaava odnos graninog fizikog proizvoda rada i graninog
fizikog proizvoda kapitala, odnosno graninu stopu tehnike supstitucije.
Jednaina izotrokovnog pravca glasi
=
(6)
a iz uslova optimalnosti reavanjem po K dobijamo

=
(7)
Izjednaavanjem desnih strana zadnja dva izraza reavanjem po R imaemo:

=
(8)
ijom zamenom u jednainu izotrokovnog pravca ili izraz (7) dobijamo:

=
(9)
Koju izokvantu proizvodnje proizvoda moe sa datim iznosom ukupnih trokova

dostii, odnosno koji maksimalni obim proizvodnje on moe realizovati? Zamenom i
u funkciju proizvodnje:
=
dobijamo:
=
- 172 -
=
+
Pokuajmo da ovaj problem sagledamo iz jednog drugog ugla. Naime analizom izraza (8)
i (9) zakljuujemo da je pri konstantnim cenama rada i kapitala izbor optimalne
kombinacije faktora proizvodnje determinisan visinom ukupnih trokova, a ukupni
trokovi sa svoje strane determiniu nivo outputa koji moe biti ostvaren.
Ako smo proizvodnu funkciju prikazali izrazom:
=
a izraz (3) pomnoimo sa R, a izraz (4) sa K dobiemo
=
=
ijim reavanjem po R i K dobijamo:
=
(10)
(11)
Ako izraze (10) i (11) zamenimo u proizvodnu funkciju dobiemo:
gde izdvajanjem zajednikog X na desnoj strani jednakosti dobijamo

=
ako obe strane podelimo sa
dobiemo:
1
odnosno
(12)
- 173 -
Zadnji izraz oznaava funkciju ponude Kob-Daglasovog tipa. Moe se primetiti da u

sluaju konstantnog prinosa na obim, tj. ako je (a+b) = 1, ova funkcija nije dobro
definisana.
Primer:
Neka je cena inputa rada prepolovljena i iznosi 2,25 a proizvoa istim iznosom
trokova od 18,00 novanih jedinica eli izabrati kombinaciju R i K koja e mu
omoguiti ostvarenje maksimalno mogue proizvodnje, koja pri datim pretpostavkama
prua mogunost maksimiziranja njegovog ukupnog profita. Smanjenjem cene inputa rada
smanjuje se odnos cena proizvodnih inputa, odnosno izotroskovna linija postaje
opruenija. Nova izotroskovna linija ima oblik:
(13)
= 6 , 75
Posto granina stopa tehnike supstitucije ostaje ista, iz uslova optimalnosti emo imati:
= 0,75
= 0,75
(14)
Izjednaavanjem desnih strana izraza (13) i (14) i reavanjem po R dobijamo:

= 4
ijom zamenom u izraz (13) ili (14) dobijamo:
= 3
Pri iznosu ukupnih trokova od 18,00 novanih jedinica i datim cenama
proizvodnih faktora, optimalna e biti kombinacija od 4 jedinice rada i tri jedinice
kapitala.
Nova izokvanta ima oblik:
6,93 = 2
=
12
Iznosom trokova od 18,00 proizvoa moe ostvariti obim proizvodnje od 6,93

samo ako koristi 4 jedinice rada i 3 jedinice kapitala.
- 174 -
V
TROKOVI PROIZVODNJE
U prethodnom poglavlju mogli smo konstatovati da proizvodnja bilo kog proizvoda

neminovno podrazumeva utroak odreenih faktora proizvodnje, utroak odreene
koliine inputa rada, utroak odreenih koliina inputa kapitala i sl. Utroci inputa
proizvodnje se izraavaju u fizikim jedinicama mere, pa kaemo da je odreeni obim
proizvodnje ostvaren sa toliko i toliko jedinica utroka jednog inputa, toliko i toliko
jedinica utroka drugog inputa i sl. Za ocenu efikasnosti odreene proizvodnje vrlo je
bitno, ne samo da se ostvareni output novano izrazi, nego da se i utroci faktora
proizvodnje iskau vrednosno. Vrednosni izraz utoaka faktora proizvodnje ine trokovi.
Oni su za odreeni obim proizvodnje jednaki zbiru umnoaka utroaka faktora
proizvodnje i njihovih cena. Oni u svom ukupnom iznosu zajedno sa vrednosnim izrazom
obima proizvodnje determiniu odluku o koliini proizvoda koju bi neki proizvoa bio
voljan da proizvede i proda na odreenom tritu. Iz tih razloga trokovi predstavljaju
jednu od centralnih tema za objanjenje ponaanja proizvoaa. Dok se utroak faktora
rada izraava u radnim satima, utroak faktora kapitala u obliku mainskih sati rada neke
maine ili drugog orua za rad ili koliinskog troenja nekog predmeta rada, trokovi se
izraavaju vrednosno.
Ako utroak rada, izraen radnim satima, pomnoimo cenom ovog faktora po
jedinici utroka dobiemo trokove rada. Isto tako, ako utroke kapitala u obliku
mainskih sati ili koliinskog troenja neke sirovine ili energenta pomnoimo cenom po
jedinici utroka ovih faktora, dobiemo trokove kapitala. Uobiajeno je da se troak
odreenog orua za rad naziva amortizacijom, kao izrazom njegove obezvreene vrednosti
na kraju u odnosu na poetak nekog perioda, nastalu usled fizikog rabaenja ili
ekonomskog obezvreenja. Ako je kapitalno dobro iznajmljeno onda visina rente koja se
vlasniku plaa za odreeni vremenski period predstavlja troak njegovog korienja.
Troak finansijskog kapitala se naziva kamatom, a troak korienja zemljita ili
poslovnog prostora rentom ili jednostavno zakupninom.
-175-
1. FUNKCIJA TROKOVA U KRATKOM ROKU

Kratak vremenski rok oznaava takvo razdoblje u kome preduzee nije u
mogunosti da menja svoj proizvodni kapacitet ili tehnologiju proizvodnje. U ovom roku
preduzee pri datoj tehnologiji proizvodnje ne moe niti poveati, niti smanjiti veliinu
svog proizvodnog kapaciteta, odnosno nivo ulaganja fiksnih proizvodnih inputa. Drugim
reima poveanjem ili smanjenjem stepena iskorienosti postojeih fiksnih faktora, a
promenom koliine angaovanja varijabilnih inputa ostvaruje se vei ili manji obim
proizvodnje. Kao to smo pri analizi proizvodnje u kratkom roku mogli zakljuiti veliina
ostvarenog outputa zavisi od koliine angaovanog varijabilnog inputa i pri delovanju
zakona o opadajuim prinosima tu zavisnost smo algebarski prikazali relacijom:
=
pri emu smo analizirali svojstva ove funkcije i pri onim koliinama korienja inputa R
kod kojih ukupan fiziki proizvod opada, odnosno gde je granian fiziki proizvod
negativan. Reeno je da u toj zoni ne moe biti izvrena tehnoloka optimizacija
proizvodnje (III ekonomska zona), pa je zato i bespotrebna analiza ove zone i sa aspekta
ekonomske optimizacije. Mi emo je pri analizi trokovnih funkcija izostaviti i poi od
pretpostavke da ona i ne postoji , odnosno poi od toga da se proizvodnja asimptotino
pribliava nekom maksimalnom nivou sa poveanjem ulaganja varijabilnog inputa (Slika
V-1).
Slika V-1: Kriva ukupnog fizikog proizvoda

Proizvodna funkcija jednoj vrednosti R pripisuje jednu u samo jednu vrednost X.
Tako se koliinom inputa 1 ostvaruje obim proizvodnje 1 , koliinom 2 , obim
- 176 -
Trokovi proizvodnje
proizvodnje 2 , koliinom 3 obim proizvodnje 3 . Ali, to ne znai da je za realizaciju
obima 1 , 2 ili 3 potreban utroak samo varijabilnog inputa u koliini 1 , 2 ili 3 . Da
bi obim proizvodnje 1 bio realizovan potrebno je utroiti input rada u koliini 1 i input
kapitala u nekoj fiksnoj koliini za realizaciju obima 2 utroak inputa rada u iznosu
2 i kapitala , itd.
Proizvodna funkcija pokazuje maksimalno moguu koliinu outputa koja moe
biti ostvarena pri utroku faktora kapitala u nekom fiksnom iznosu i utroku varijabilnog
inputa u koliini R. Meutim, isti problem moemo postaviti i na drugi nain: koliko je
minimalno potrebno angaovati varijabilni input (uz konstantni utroak drugog faktora)
ako elimo ostvariti odreeni obim proizvodnje X. Odgovor na ovo pitanje prua inverzna
funkcija proizvodnje:
= 1
iji je geometrijski oblik dat na sledeem grafikonu:
Slika V-2: Inverzna kriva ukupnog fizikog proizvoda

Nita se u obliku ove funkcije nee promeniti ako njenu vrednost pomnoimo bilo
kojim skalarom. Neka to bude cena jedne jedinice varijabilnog proizvodnog inputa, koju
smo oznaili sa . Ako utroak varijabilnog proizvodnog inputa, potrebnog za ostvarenje
datog obima proizvodnje, pomnoimo sa cenom po jedinici utroka istog inputa dobiemo
iznos ukupnih varijabilnih trokova za realizaciju outputa X. Time je uspostavljana
zavisnost visine ukupnih varijabilnih trokova od obima proizvodnje. Sledei grafikon
nam ilustruje tu zavisnost.
- 177 -
Slika V-3: Kriva ukupnih trokova varijabilnog inputa

Obe ove funkcije: R= 1 i UVT= 1 jasno odslikavaju delovanje
zakona o prinosima, ilustrujui njegovo prisustvo gledano iz drugog ugla. Zaista, u zoni
rastuih prinosa (zona gde X raste bre od R ), R raste sporije od rasta X ( Slika V-2),
odnosno UVT rastu sporije od rasta obima proizvodnje (Slika V-3). U zoni konstantnih
prinosa, rast koliine varijabilnog inputa je praen rastom outputa po istoj stopi, to vai i
suprotno da je rast proizvodnje praen rastom ulaganja faktora R za isti procenat kao i
proizvodnja. I konano u zoni opadajuih pinosa kad originalne proizvodne funkcije (Slika
V-1), poveanje koliine inputa rada za odreeni procenat izaziva poveanje outputa za
manji procenat od stope rasta varijabilnog inputa. To praktino znai da e poveanje
outputa za odreeni procenat biti praeno poveanjem utroka varijabilnog inputa za vei
procenat, odnosno vrednosno posmatrano sa poveanjem outputa ukupni varijabilni
trokovi e se progresivno poveavati (Slika V-3).
1. 1. Varijabilni trokovi
Varijabilni trokovi predstavljaju kategoriju ukupnih trokova koji se menjaju sa
promenom obima proizvodnje. Svaka promena obima proizvodnje izaziva promenu ove
kategorije ukupnih trokova. Poveanje proizvodnje utie na njihov ukupan rast, kao to i
smanjenje proizvodnje izaziva njihovo opadanje. Za njih je karakteristino da ih nee biti
ako proizvodnje nema, odnosno da redukovanje proizvodnje na nultu vrednost (obustava
proizvodnje) znai i svoenje ovih trokova na nulu. Nazivaju se jo i promenljivim
trokovima.
- 178 -
Trokovi proizvodnje
1. 1. 1. Ukupni i proseni varijabilni trokovi

Ako utroak varijabilnog proizvodnog inputa (R) koji je potreban za ostvarenje
odreenog obima proizvodnje (X) pomnoimo njegovom cenom dobiemo iznos one
kategorije ukupnih trokova ija visina zavisi od obima proizvodnje, odnosno iznos
ukupnih varijabilnih trokova:
=
Njihova visina je uslovljena veliinom utroka varijabilnog faktora i njegovom jedininom
cenom. Ako pretpostavimo da je cena varijabilnog proizvodnog inputa konstantna, a da
koliinski utroak varijabilnog proizvodnog inputa zavisi od obima proizvodnje, znai da
se ukupni varijabilni trokovi mogu algebarski predstaviti kao veliina koja je
funkcionalno zavisna od obima proizvodnje. Ako se obim proizvodnje povea, ukupni
varijabilni trokovi e se poveati, ako se obim proizvodnje smanji i oni e se smanjiti. Pri
nultom obimu proizvodnje i oni e imati nultu vrednost.
Deljenjem iznosa ukupnih varijabilnih trokova pri odreenom nivou proizvodnje
sa obimom proizvodnje dobijaju se proseni varijabilni trokovi ili varijabilni trokovi po
jedinici outputa (PVT):
=
Proseni varijabilni trokovi pokazuju prosean iznos varijabilnih trokova,

odnosno iznos varijabilnih trokova po jednoj jedinici ostvarene proizvodnje. Proseni
varijabilni trokovi se sa promenom obima proizvodnje menjaju. Da li e se pri poveanju
obima proizvodnje oni smanjivati, ostati na istom nivou ili poveavati zavisi od iznosa
UVT. Ako pri odreenom obimu proizvodnje UVT degresivno rastu, PVT e opadati, za
one obime proizvodnje pri kojim UVT proporcionalno rastu, PVT dostiu minimum, a pri
obimu proizvodnje kod kojih funkcije UVT progresivno raste i PVT rastu.
U zoni degresije, ukupni varijabilni trokovi se sa poveanjem obima proizvodnje
poveavaju, ali slabijim intenzitetom i stopa njihovog rasta je manja od stope rasta obima
proizvodnje, dok proseni varijabilni trokovi opadaju.
U zoni proporcionalnosti (optimalnosti) ukupni varijabilni trokovi proporcionalno
rastu. Rast obima proizvodnje izaziva poveanje UVT za isti procenat za koji je i
proizvodnja poveana, dok proseni varijabilni trokovi dostiu minimum.
Za sve obime proizvodnje desno od zone proporcionalnosti, rast obima proizvodnje
za odreeni procenat izaziva rast UVT za vei procenat. Iz tih razloga funkcija UVT od
degresivnog, poprima progresivni razvojni tok, dok PVT poinju da rastu.
- 179 -
Slika V-4: Ukupni i proseni varijabilni trokovi

Pri obimu proizvodnje , UVT su geometrijski dati vertikalnim odstojanjem take
A od apcisne ose. Nagib radijus vektora u taki A je geometrijska mera prosenih
varijabilnih trokova i oni su odreeni tangensom ugla . Ako se pomeramo du krive
UVT, polazei od nultog obima proizvodnje, vidimo da se nagib radijus vektora smanjuje
do obima , to znai da e u intervalu od 0 do , proseni varijabilni trokovi opadati.
Pri obimu nagib radijus vektora je najmanji mogui, pa e i veliina koju on
reprezentuje, a to su PVT biti najmanji mogui. Desno od nagib radijus vektora postaje
sve vei i vei, to znai da i PVT moraju permanentno da rastu.
Pri obimu proizvodnje proseni varijabilni trokovi su , pa nam osenana
povrina oznaava iznos UVT na tom obimu proizvodnje. Ako se obim proizvodnje
povea na , proseni varijabilni trokovi e u ovoj zoni pasti na nivo , pa e
povrina etvorougla 0 oznaavati iznos UVT na ovom nivou outputa. Ukupni
varijabilni trokovi u takama A i B su razliiti. Na osnovu prvog dijagrama vidimo da
oni na obimu proizvodnje moraju biti vei u odnosu na UVT na obimu proizvodnje ,
- 180 -
Trokovi proizvodnje
odnosno da povrina etvorougla ije su stranice odreene koordinatama take B mora
biti vea od povrine etvorougla ije su stranice odreene koordinatama take A. Da bi
smo ovo dokazali smatramo za potrebnim da ukaemo da zavisnost apsolutne promene u
visini ukupnih varijabilnih trokova i koeficijenta njihove rentabilnosti, to emo kasnije i
uiniti.
1. 1. 2. Odnos izmeu prosenih varijabilnih trokova
i prosenog fizikog proizvoda
Kao to se kriva UVT ispoljava kao odraz u ogledalu funkcije ukupnog fizikog
proizvoda, tako se i kriva PVT ispoljava kao odraz u ogledalu krive . Kriva
prosenog fizikog proizvoda inputa rada raste, dostie maksimum, a potom opada. Sa
poveanjem koliine angaovanja varijabilnog inputa prosean fiziki proizvod inputa
rada raste i pri tom poveanju je dostizao neku svoju maksimalnu vrednost, da bi nakon
toga sa poveanjem faktora R prosean fiziki proizvod bio sve manji. S druge strane, s
poveanjem obima proizvodnje proseni varijabilni trokovi opadaju, dostiu minimum, a
nakon toga rastu. Ove konstatacije upuuju na zakljuak da izmeu PVT i mora
postojati odreeni odnos.
Pri ostvarenju odreenog obima proizvodnje X za koji je potrebno utroiti R
jedinica varijabilnog inputa, ija cena po jedinici utroka iznosi , ukupni varijabilni
trokovi iznose:
=
Izraz za prosene varijabilne trokove za dati obim proizvodnje glasi:
=
Zamenom = u gornji izraz dobijamo:

=
Imenilac gornjeg obrasca pokazuje , pa emo imati:

=
- 181 -
Slika V-5: Funkcije proizvodnje i funkcije trokova

Polazei od pretpostavke da se cena varijabilnog inputa ne menja, prosean
varijabilni troak je funkcija . Odnos zavisnosti PVT i je inverzan, ako se
poveava PVT opada, ako dostigne maksimum PVT dostie minimum, ako
opada PVT raste. To praktino znai, da pri koliini upotrebe varijabilnog inputa
pri kojoj funkcija raste, da pri obimima proizvodnje koji rezultiraju iz tih utroaka
faktora R, prosean varijabilni troak mora opadati, da pri koliini upotrebe faktora R kod
kojeg se postie maksimalna vrednost , pri rezultirajuem outputu kod te koliine
varijabilnog inputa, funkcija PVT mora biti u minimumu, a pri svim koliinama upotrebe
faktora R kod koga opada, pri obimima proizvodnje koji rezultiraju iz tih koliina
upotreba faktora R, funkcija prosenih varijabilnih trokova mora da raste.
- 182 -
Trokovi proizvodnje
1. 2. Fiksni trokovi
Ukupni trokovi proizvodnje u kratkom vremenskom periodu ne obuhvataju samo
novano izraene utroke varijabilnih proizvodnih inputa, ve i novano izraene utroke
onih inputa koji se u tom vremenskom periodu ne mogu menjati. Ako je faktor K fiksan i
ako njegov koliinski utroak za odreeni period ostane isti, mnoenjem fiksnog utroka
ovog faktora sa cenom po jedinici utroka dobiemo trokove ovog faktora proizvodnje.
Oni se u svom ukupnom iznosu nee menjati sa promenom obima proizvodnje. Ovakvu
vrstu trokova nazivamo fiksnim trokovima. Nazivaju se jo i nepromenljivim
trokovima, neotklonjivim trokovima, konstantnim trokovima i sl.
Slika V-6: Ukupni i proseni fiksni trokovi

Polazei od naeg polaznog opredeljenja da fiksni trokovi predstavljaju novano
izraene utroke fiksnih faktora proizvodnje, ovi trokovi u svom ukupnom iznosu (UFT)
su jednaki proizvodu utroka fiksnog faktora (K) i cene toga faktora po jedinici ( ) :
- 183 -
=
Ovi trokovi su fiksni, ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje. U svom ukupnom
iznosu oni ostaju isti, nezavisno od toga da li preduzee proizvodi veliku ili malu koliinu
outputa ili je njegov output jednak nuli. Uobiajeno je da se trokovi poput rente na
korienje zemljita ili poslovnog prostora, premije osiguranja kapitalne imovine, kamate
na kredite, vremenska amortizacija, investiciono odravanje, trokovi remonta i sl.,
tretiraju se kao tipini reprezenti ove vrsta trokova. Poto se UFT ne menjaju sa
poveanjem obima proizvodnje, to se oni geometrijski prikazuju kao prava linija paralelna
sa apcisom (gornji dijagram na slici V-6).
Deljenjem ukupnih fiksnih trokova sa obimom proizvodnje dobijaju se fiksni
trokovi po jedinici outputa, odnosno proseni fiksni trokovi:
=
Poto je brojilac gornjeg obrasca konstanta, zakljuujemo da e se proseni fiksni

trokovi smanjivati ako se obim proizvodnje poveava, odnosno poveavati ako se obim
proizvodnje smanjuje. Kriva prosenih fiksnih trokova ima odreena obeleja, koja se
mogu uoiti na njenom grafikom prikazu. Naveemo samo neke od njih:
Kriva PFT ima oblik rektangularne hiperbule;
Opada s leva na desno;
Konveksna je prema ishoditu koordinatnog poetka;
Asimptotino je pribliava apcisnoj osi kada obim proizvodnje tei beskonanosti;
Asimptotino se pribliava ordinatnoj osi kada obim proizvodnje tei nuli.
Kriva PFT , prikazana na donjem dijagramu slike V-6, je geometrijski izvedena
na osnovu krive UFT. Take na krivi PFT odgovaraju nagibu radijus vektora koji spaja
koordinatni poetak sa takom na krivi ukupnih fiksnih trokova za iji obim proizvodnje
izraunavano iznos PFT. Ovaj nagib, kao mera visine prosenih fiksnih trokova se
smanjuje ako se od presene take krive UFT sa vertikalnom osom pomeramo udesno
prema veim nivoima proizvodnje, to se geometrijski posmatrano reperkutuje sve manjim
nagibom radijus vektora, odnosno manjim iznosom prosenih fiksnih trokova.
Pomou krive prosenih fiksnim trokovima pri odreenom nivou proizvodnje
moemo rekonstruisati veliinu UFT pri tom obimu. Poto su UFT umnoak PFT i
obima proizvodnje, pri obimu proizvodnje 1 njihov iznos reprezentuje povrina
rafiranog etvorougla 01 ", a pri obimu proizvodnje 2 povrina etvorougla
02 ". S obzirom da se UFT ne menjaju sa promenom obima proizvodnje to povrine
etvorouglova 01 " i 02 " moraju biti meusobno jednake.
- 184 -
Trokovi proizvodnje
1. 3. Ukupni trokovi
U kratkom vremenskom periodu ukupni trokovi preduzea (UT) se sastoje kako
od novano izraenih utroaka onih faktora ijim se varijacijama menja ukupan output
preduzea, tako i od novano izraenih utroaka fiksnih proizvodnih inputa. Drugim
reima, strukturu ukupnih trokova ine dve kategorije trokova: jedna, ija se ukupna
visina menja sa obimom proizvodnje i druga, ija ukupna visina ostaje konstantna sa
promenom outputa preduzea. Simbolima se to moe prikazati kao:
= +
= +
U prvom izrazu UT su zavisni od obima proizvodnje, a u drugom od veliine utroka
varijabilnog inputa proizvodnje, pri konstantnim cenama inputa.
1. 3. 1. Razvojni tok ukupnih trokova

Rekli smo da funkcija trokova pokazuje minimalan iznos ukupnih trokova za
ostvarenje datog obima proizvodnje. Mada funkcija ukupnih trokova zavisi i od cena
proizvedenih inputa, naa analiza trokovinih funkcija e se bazirati na funkcionalnoj
zavisnosti njihove visine u odnosu na obim proizvodnje. Ovakav pristup funkciji trokova
podrazumeva apstrahovanje uticaja svih onih faktora koji utiu na njihovu visinu, a nisu
obim ostvarene proizvodnje.
Imajui u vidu injenicu da se trokovi u svom ukupnom iznosu sastoje od jedne
svoje komponente koja se ne manja sa promenom obima proizvodnje (UFT) i drugim
delom od ukupnih varijabilnih trokova koji se sa poveanjem obima proizvodnje rastu, a
sa smanjenjem obima proizvodnje smanjuju, ukupni trokovi se geometrijski prikazuju
kao vertikalno pomerana verzija krive UVT za iznos UFT. Pri svakom obimu proizvodnje
UT e biti jednaki iznosu UVT na tom obimu, uveani za iznos UFT koji je isti na svim
nivoima outputa.
Slino funkciji UVT i funkcija ukupnih trokova najpre degresivno, potom
proporcionalno i na kraju progresivno raste sa poveanjem obima proizvodnje. Za razliku
od funkcije ukupnih varijabilnih trokova koja polazi iz ishodita koordinatnog sistema,
funkcija ukupnih trokova polazi iz one take na ordinatnoj osi gde funkcija UFT see
ordinatu, to je sasvim razumljivo jer su ukupni trokovi pri nultom obimu proizvodnje
jednaki iznosu ukupnih fiksnih trokova. Pored ovih slinosti i razlika izmeu funkcije
UT i UVT, bitno je naglasiti da su zone degresije, proporcionalnosti i poetak zone
progresije kod UT pomerene udesno u odnosu na iste zone kod UVT.
- 185 -
1. 3. 2. Razvojni tok prosenih trokova

Deljenjem iznosa UT sa obimom proizvodnje dobija se prosean iznos ukupnih
trokovi ili ukupni trokovi po jedinici outputa:
=
gde PT oznaava prosene ukupne trokove. Oni su, numeriki posmatrano, jednaki zbiru
prosenih fiksnih i prosenih varijabilnih trokova. to se njihovih razvojnih tendencija
tie one su potpuno iste kao i kod krive PVT. Dakle, proseni ukupni trokovi sa
poveanjem obima proizvodnje najpre opadaju, dostiu minimum, a potom rastu.
Geometrijski posmatrano kriva PT je vertikalno pomerena verzija krive PVT navie.
Vertikalno odstojanje ovih krivih pri bilo kom obimu proizvodnje je jednako iznosu PFT
za taj obim proizvodnje. Proseni ukupni trokovi svoj minimum dostiu pri veem obimu
proizvodnje u odnosu na PVT, to znai da je zona degresije ove vrste trokova ira u
odnosu na zonu degresije PVT.
U zoni degresije, ukupni trokovi se sa poveanjem obima proizvodnje degresivno
poveavaju i rast obima proizvodnje izaziva rast ukupnih trokova za manji procenat nego
to se proizvodnja poveava. U ovoj zoni PT degresivno opadaju. Poto se oni
geometrijski odreuju na bazi nagiba pravca koji spaja koordinatni poetak sa takom na
krivi UT ije prosene trokove elimo izraunati vidimo da je za sve obime proizvodnje
od O do nagib ovog pravca sve manji i manji, pa kriva PT mora opadati. Nagib radijus
vektora je najmanji za obim . Nivo proizvodnje pri kome je nagib radijus vektora
najmanji (istovremeno se pri ovom nivou proizvodnje nagib radijus vektora poklapa sa
tangentom na krivi UT), oznaava nivo outputa pri kome su PT najmanji. Kretanjem
desno od take C po krivi UT nagib radijus vektora se poveava pa i kriva PT mora imati
uzlazni razvojni tok.
Pri obimu proizvodnje ukupni trokovi su geometriski dati vertikalnim
odstupanjem take A od apcisne ose. Nagib radijus vektora u ovoj taki je geometrijska
mera PT. Ako se pomeramo du krive PT desno od take A i dislociramo u taku C,
proseni ukupni trokovi e biti smanjeni sa nivoa na nivo .
- 186 -
Trokovi proizvodnje
Slika V-7: Razvojni tok ukupnih i prosenih trokova

Visina ukupnih trokova u taki A na dijagramu prosenih trokova je jednaka
povrini etvorougla ije su stranice odreene koordinatama take A (0 ), a u
taki C povrini etvorougla ije su stranice odreene koordinatama take C (0 ).
Ukupni trokovi u takama A i C su razliiti. Na osnovu dijagrama koji prikazuje
dinamiku ukupnih trokova vidimo da su UT pri obimu vei nego pri obimu , a na
osnovu dijagrama na kome je prikazana dinamika prosenih trokova vizuelno se moe
primetiti da je njihova apsolutna promena sa jednog na drugi obim proizvodnje jednaka
razlici povrina desnog i levog rafiranog etvorougla.
- 187 -
1. 4. Granini trokovi
Poveanjem obima proizvodnje sa jednog na drugi nivo (recimo sa nivoa 1 na
nivo 2 ), ukupni trokovi e se poveati. Ako ukupne trokove kod manjeg obima
proizvodnje oznaimo sa 1 , a kod veeg obima sa 2 , apsolutna promena (poveanje)
ukupnih trokova iznosi:
= 2 1
gde UT oznaava pozitivnu razliku u ukupnim trokovima na dva sukcesivna nivoa
proizvodnje. Normalno je da e pri smanjenju obima proizvodnje ova razlika biti
negativna. Promena u ukupnim trokovima je nastala zbog poveanja obima proizvodnje.
Da ovog poveanja outputa sa nivoa 1 na nivo 2 , odnosno za apsolutni iznos:
= 2 1
nije bilo, ne bi ni dolo ni do promene u iznosu ukupnih trokova.
1. 4. 1. Pojam graninih trokova

Ako apsolutnu promenu u ukupnim trokovima podelimo sa apsolutnom
promenom u obimu proizvodnje dobiemo iznos promene u ukupnim trokovima po
jedinici promene obima proizvodnje. Dobijeni broj e nam pokazivati za koliko e se
promeniti (poveati ili smanjiti) ukupni trokovi ako se obim proizvodnje promeni (povea
ili smanji) za jednu jedinicu. Ova vrsta trokova se u ekonomskoj literaturi naziva
graninim ili marginalnim trokovima i oni imaju izuzetno veliki znaaj u
mikroekonomskoj analizi ponaanja preduzea. Neki autori ih nazivaju i diferencijalnim
trokovima. Polazei od njihove definicije i usvojenih simbola, granini trokovi (GT) se
mogu izraziti relacijom:
=
Na obimu proizvodnje 1 ukupni trokovi su iznosili 1 , pri emu je njihov iznos na tom
nivou proizvodnje jednak:
a na nivou 2 :
1 = + 1
2 = + 2
Apsolutna promena njihovog iznosa je:

- 188 -
Trokovi proizvodnje
= 2 1 = + 2 + 1 = 2 1
=
pa se granini trokovi mogu prikazati i u obliku izraza:
=
Uvaavajui pretpostavku da se promenom obima proizvodnje menjaju samo UVT,

a ne i UFT, ovako definisani granini trokovi sadre samo varijabilne trokove.
U sluaju kontinuelnih krivih ukupnih i ukupnih varijabilnih trokova, granini
trokovi pri odreenom nivou outputa se mogu odrediti nagibom ugla tangente na krivi
UT ili UVT u odreenoj taki. Pri infinitezimalnim promenama u obimu proizvodnje
( 0) obrazac za izraunavanje graninih trokova ima oblik:
=
=
= lim
= lim
0
0
odnosno:
=
i oni su jednaki prvom izvodu funkcije UT ili UVT po argumentu X.
1. 4. 2. Odnos izmeu graninih trokova i graninog

fizikog proizvoda
Kriva graninih trokova se ispoljava kao odraz u ogledalu krive graninog
fizikog proizvoda (Slika V-5). Sa poveanjem koliine angaovanog varijabilnog inputa
kriva raste, dostie maksimum, a potom opada. U zoni angaovanja varijabilnog
inputa kod koga funkcija raste, kriva je bila iznad ove krive, pri koliini
angaovanja varijabilnog inputa kod koga je bio maksimalan, kriva odozgo
nadole je sekla krivu , a pri koliini varijabilnog faktora R kod koga funkcija
opada, funkcija se nalazi ispred nje. Kriva svoj maksimum dostie pri
manjoj koliini korienja varijabilnog inputa u odnosu na maksimum krive .
Analiza razvojnog toka krive GT pokazuje da se granini trokovi sa promenom
nivoa outputa menjaju, oni na poetnim obima proizvodnje opadaju, dostiu minimum, a
nakon toga rastu. U zoni degresije varijabilnih trokova granini trokovi su manji od
PVT, u zoni proporcionalnosti se sa njime izjednaavaju, da bi nakon toga bili vei od
PVT. Svoj minimum GT postiu pri manjem obimu proizvodnje u odnosu na obim kod
koga su PVT najmanji. Sve ove konstatacije upuuju na zakljuak da izmeu GT i
- 189 -
mora postojati odreeni odnos. Ako smo granine trokove definisali kao kolinik
apsolutne promene u ukupnim varijabilnim trokovima i apsolutne promene u obimu
proizvodnje:
=
a ukupne varijabilne trokove kvantitativno izrazili kao proizvod cene varijabilnog inputa i
koliine njegovog angaovanja potrebnog za ostvarenje obima X, dakle :
=
i ako se obim proizvodnje povea ukupni varijabilni trokovi e se poveati za apsolutnu
promenu u koliini faktora R koja je potrebna za realizovanje te dodatne proizvodnje, a
ne i zbog promene cene, to se gornji obrazac za GT moe preformulisati u oblik:
=
odnosno:
u kojoj imenilac zadnjeg izraza pokazuje granini fiziki proizvod inputa rada, pa se
granini trokovi kvantitativno mogu prikazati u obliku:
=
Granian troak je, dakle, funkcionalno zavistan od visine . Oblik te zavisnosti

je suprotnosmeran, poveanje izaziva smanjenje graninih trokova i obrnuto, do
poveanja graninih trokova e doi smanjenjem . To praktino znai sledee:
U zoni u kojoj funkcija raste, funkcija GT mora opadati, obim proizvodnje koji
reprezentuje utroak varijabilnog proizvodnog inputa pri kome funkcija dostie
maksimum, mora istovremeno biti jednak obimu proizvodnje kod kojeg funkcija GT
dostie minimum, a u zoni u kojoj opada GT mora da raste.
Pri obimu angaovanja varijabilnog inputa kod kojeg funkcija odozgo nadole see
gunkciju , granian troak mora biti jednak prosenom varijabilnom troku, a u zoni
u kojoj je funkcija ispod funkcije , funkcija GT mora biti iznad funkcije PVT.
- 190 -
Trokovi proizvodnje
1. 4. 3. Karakteristine take na krivi graninih trokova

Granini trokovi pokazuju poveanje ukupnih trokova, odnosno ukupnih
varijabilnih trokova, koje nastaje poveanjem outputa za jednu jedinicu. Poto u svojoj
strukturi nemaju fiksnu komponentu, povrina ispod krive graninih trokova ilustruje
iznos UVT za dati obim proizvodnje. Tako e pri obimu proizvodnje kojeg odreuje taka
C, visina UVT biti jednaka rafiranoj povrini koja se nalazi ispod krive GT. Ako se obim
proizvodnje smanji, rafirana povrina e biti manja, ako se obim poveava onda e
rafirana povrina biti vea, to je konzistentno sa ponaanjem kategorije UVT pri
smanjenju, odnosno poveanju obima proizvodnje.
Slika V-8: Prag prinosa, taka zatvaranja i prelomna taka

Sve tri kategorije prosenih trokova (PVT, PFT i PT) geometrijski se za odreeni
obim proizvodnje dobijaju iz nagiba radijus vektora na odgovarajuim krivama ukupnih
trokova.
Nagib radijus vektora na krivi ukupnih fiksnih trokova se sa poveanjem obima
proizvodnje smanjuju, pa PFT pri svakom viem obimu proizvodnje moraju biti manji u
odnosu na njihovu visinu pri niem obimu proizvodnje.
Sa poveanjem obima proizvodnje do nivoa nagib radijus vektora na krivi
ukupnih varijabilnih trokova se smanjuje, pa proseni varijabilni trokovi opadaju, pri
obimu nagib je najmanji mogui za itav interval proizvodnje, pa su pri tom nivou
proseni varijabilni trokovi najmanji, dok se na nivoima proizvodnje desno od nagib
- 191 -
radijus vektora na krivi ukupnih varijabilnih trokova poveava, to znai da PVT moraju
da rastu.
Ako se obim proizvodnje do nivoa poveava, nagib radijus vektora na krivu
ukupnih trokova se smanjuje, u taki je najmanji, da bi se potom poveavao. Zato i
proseni trokovi do nivoa opadaju, na nivou su minimalni, a pri viim nivoima
proizvodnje prelaze u progresiju.
Nagib krive UT ili UVT u odreenoj taki reprezentuje nivo GT pri odreenom
obimu proizvodnje. Sa poveanjem obima proizvodnje nagib krive UT i UVT se smanjuje
do obima , a pri svim takama na ovim krivama koje odgovaraju obimima proizvodnje
veim od nagib je sve vei i vei. U fazi svoga rasta funkcija graninih trokova see
funkcije PVT i PT. Krivu PVT, kriva graninih trokova see na onom nivou proizvodnje
pri kome preduzee ostvaruje minimum PVT, odnosno geometrijski posmatrano u taki
preseka ovih dveju krivih nagib na krivi UT ili UVT (koji reprezentuje visinu GT) je
jednak nagibu radijus vektora na krivi UVT. U zoni svoga rasta granini trokovi se
izjednaavaju i sa PT, odnosno pri obimu funkcija GT odozdo nagore see funkciju
PT, jer se nagib funkcije UT pri tom obimu proizvodnje izjednaava sa nagibom radijus
vektora.
Ve smo ranije pokazali da minimum funkcija PT mora biti pomeren udesno u
odnosu na minimum PVT, odnosno da PT svoj minimalni iznos postiu pri veem obimu
proizvodnje u odnosu na prosene varijabilne trokove.
Ostaje da radi kompletnosti prikaza funkcija PVT, PFT, PT i GT objasnimo zato
funkcija GT mora sei funkciju PVT i PT u takama njihovog minimuma, odnosno zato
se GT sa PVT izjednaavaju pri obimu , a sa PT pri obimu proizvodnje . Jasno nam
je da PVT pri odreenom obimu proizvodnje predstavljaju kolinik ukupnih varijabilnih
trokova pri tom obimu i obima proizvodnje, a PT iznos ukupnih trokova po jedinici
outputa za dati obim proizvodnje. Iz geometrijske prezentacije njihovih iznosa kao nagiba
radijus vektora manifestuje se njihovo opadanje (zona degresije), stagnacija, odnosno
postizanje minimuma (zona proporcionalnosti) i rast ( zona progresije). Iz definicije
graninih trokova, ako je u pitanju rast obima proizvodnje, znamo da oni prikazuju
trokove proizvodnje dodatne jedinice. Ako se u zoni degresije PVT i PT obim
proizvodnje povea za jednu jedinicu PVT i PT opadaju. Prosena veliina e se smanjiti
samo onda ako je veliina koja joj se dodaje bude manja od nje. U konkretnom sluaju
PVT ili PT e opadati samo ako su GT manji od njih. Ovo je razlog to je u zoni degresije
PVT, odnosno zoni degresije PT, kriva graninih trokova pri svim nivoima u okviru ove
zone ispod krive PVT, odnosno PT.
U zoni proporcionalnosti PVT, odnosno PT se izjednaavaju sa GT. Proseni
varijabilni i proseni ukupni trokovi se nee promeniti samo ako je troak dodatne
jedinice, odnosno GT njima jednak. Ovo je razlog to pri nivoima proizvodnje i
funkcija GT koja je u svojoj rastuoj fazi see PVT i PT.
U zoni progresije PVT i PT, granini trokovi su uvek vei od ovih trokova pri
svim obimima proizvodnje, jer prosena veliina moe da raste samo ako veliina koja joj
se dodaje od nje bude vea. U mikroekonomskoj analizi trokova u kratkom vremenskom
periodu poseban analitiki znaaj imaju tri take na krivi GT:
- 192 -
Trokovi proizvodnje
Taka A koja prikazuje obim proizvodnje pri kome granini trokovi dostiu svoju
minimalnu vrednost;
Taka B koja reprezentuje obim proizvodnje pri kome funkcija prosenih
varijabilnih trokova dostie svoj minimum i
Taka C, odnosno obim proizvodnje pri kome funkcija prosenih ukupnih
trokova postie svoj minimum.
a) Prag zakona o prinosima

U mikroekonomskoj analizi taka A, koja se nalazi na krivi graninih trokova, se
naziva pragom zakona o prinosima i ona pokazuje obim proizvodnje pri kome granini
trokovi dostiu svoj minimum. Ova taka na krivi graninih trokova nema neki poseban
znaaj u postupcima odluivanja u preduzeu i mi je obraujemo samo zbog komletnosti
prikaza pojedinih kritinih taaka u poslovanju i identifikovanju nivoa ulaganja
varijabilnog inputa i rezultirajueg outputa koji predstavlja granicu delovanja zakona
rastueg i opadajueg prinosa. Ona odgovara onoj koliini angaovanja varijabilnog
proizvodnog inputa pri kome granian fiziki proizvod varijabilnog proizvodnog inputa
dostie svoju maksimalnu vrednost.
Do obima proizvodnje proseni varijabilni
trokovi opadaju zato to proseni fiziki proizvod koji rezultira iz korienja koliina
varijabilnih inputa za ostvarenje outputa od nulte koliine do obima raste. Pri koliini
angaovanja varijabilnog inputa kod kojeg se ostvaruje visina outputa funkcija
graninih trokova dostie minimum jer je granini fiziki proizvod maksimalno mogui.
Za te koliine varijabilnog inputa prirast u prinosima je rastui, odnosno deluje zakon
rastuih prinosa. Njegovo dejstvo se na trokove dodatne proizvodnje, odnosno granine
trokove manifestuje njihovim opadanjem do obima proizvodnje . Zbog delovanja
zakona rastuih prinosa ukupan fiziki proizvod raste bre od rasta koliine varijabilnog
inputa a ukupni varijabilni trokovi pokazuju degresivan rast sa promenom outputa. Pri
koliini proizvodnje kriva GT dostie minimum, odnosno kriva svoj maksimum.
Pri koliini varijabilnog inputa kod koga dostie maksimum zakon rastuih prinosa
prestaje delovati i poinje dejstvo zakona opadajucih prinosa. Pri koliini varijabilnog
inputa kod koga se ostvaruje output deluje zakon konstantnih prinosa.
Ako ostvarena proizvodnja iznosi , ukupan fiziki proizvod i UVT se
proporcionalno poveavaju sa poveanjem varijabilnog inputa, odnosno obima
proizvodnje. Za obime vee od , granini trokovi rastu poto poinje da opada
zbog dejstva zakona opadajuih prinosa. Ukupan output preduzea se sa poveanjem
varijabilnog inputa poveava, ali slabijim intenzitetom, dok ukupni varijabilni trokovi
progresivno rastu, poveavaju se po vioj stopi od stope rasta obima proizvodnje.
- 193 -
b) Taka zatvaranja
Druga karakteristina taka na krivi graninog troka (taka B) se nalazi pri obimu
proizvodnje kod kojeg se funkcije graninih i prosenih varijabilnih trokova meusobno
seku. Ona se vrlo esto naziva takom zatvaranja preduzea i nalazi se na onom obimu
proizvodnje pri kome su proseni varijabilni trokovi minimalni.
Kao obim proizvodnje pri kome se uspostavlja jednakost graninih i prosenih
varijabilnih trokova, taka B reprezentuje onaj minimalni obim proizvodnje kojeg bi
preduzetnik bio voljan da proizvede i proda, pod uslovom da prodajna cena njegovog
outputa bude jednaka iznosu graninih, odnosno prosenih varijabilnih trokova na tom
nivou. Ako preduzetnik proizvede koliinu , a jednu jedinicu outputa prodaje po ceni
( ), koja je jednaka iznosu prosenih varijabilnih trokova, ostvarenim ukupnim
prihodom bie u mogunosti da pokrije samo UVT, dok e UFT ostati u celosti
nepokriveni. Podsetimo se da i onda kada preduzee proizvodi nulti output, ukupan
njegov gubitak je jednak iznosu UFT, jer se svoenjem outputa na nulu i varijabilnih
trokova nee biti. Posmatrano iz ugla ostvarenog profita, preduzetniku je svejedno da li
radi i proizvodi output ili ne radi, odnosno obustavlja proizvodnju.
Racionalni proizvoa uvek bira obim proizvodnje koji mu obezbeuje najvei
mogui ukupan profit. Kao to emo u poglavlju o trinim strukturama o tome detaljno
govoriti, maksimalni ukupan profit savreno konkurentnog preduzetnika se ostvaruje pri
obimu proizvodnje kod koga se granini trokovi izjednaavaju sa cenom. Ispada da kriva
graninog troka prikazuje funkciju ponude preduzetnika u kratkom roku. Ona govori o
tome koju bi koliinu preduzetnik bio voljan da proizvede i proda pri datoj ceni. Da li je
svaki nivo trine cene atraktivan za proizvoaa? Da trina cena koja bi bila manja od
minimalnog iznosa GT nije uopte interesantna za analizu je vie nego oigledno, jer se
jednakost te cene i graninog troka ne ostvaruje. ta bi se desilo ako bi trina cena bila
nia od minimalnog iznosa PVT, a vea od minimalnog iznosa GT, odnosno da li bi
ponua bio voljan da se pojavi na tritu u ovakvim uslovima? Pri tako niskim cenama, a
polazei od uslova da se optimalna koliina outputa nalazi na onom nivou gde se funkcija
cene i graninih trokova seku, preduzee iz ostvarenog prihoda ne da nee moi da
pokrije UFT, nego i manji ili vei deo UVT. Njegov bi gubitak bio vei od alternative
obustave proizvodnje. Kriva ponude preduzea, stoga moe biti data samo onim delom
krive GT koji se nalazi desno od take zatvaranja. Ponua e se pojaviti na tritu i biti
voljan da proizvodi i prodaje odreenu koliinu samo ako je trina cena vea od
minimalnog iznosa PVT.
Pri trinoj ceni outputa koja je vea od minimalnog iznosa PVT, funkcija cene
moe na dva mesta da see funkciju GT, odnosno moe nastati situacija da se za dva
obima proizvodnje uspostavi jednakost cene i graninih trokova. Potreban uslov e biti
zadovoljen, ali to ne znai da e proizvoa biti indiferentan u pogledu izbora, odnosno da
e mu ukupan profit biti isti nezavisno od toga koji obim proizvodnje bude izabrao.
Pravilo optimizacije nalae da PVT moraju biti u svojoj uzlaznoj fazi, odnosno granini
trokovi vei od prosenih varijabilnih trokova. Ovu regularnost nemamo pri niem
obimu proizvodnje, gde funkcija cene see funkciju GT. U toj fazi GT su manji od PVT, pa
taka preseka cene i graninih trokova nije ravnotena taka, jer obimom proizvodnje
- 194 -
Trokovi proizvodnje
kojeg ona determinie ne maksimizira se razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih
varijabilnih trokova, nego razlika izmeu ukupnih varijabilnih trokova i ukupnog
prihoda, odnosno maksimizira se gubitak na varijabilnim trokovima pri datoj trinoj ceni
i obimu proizvodnje. Ova taka na krivi graninih trokova se naziva takom
maksimalnog gubitka.
Slika V-9: Taka zatvaranja

Ako trina cena iznosi i ako je ona jednaka minimalnom iznosu PVT njena
jednakost sa GT se uspostavlja pri dva nivoa proizvodnje, nivou i nivou . Da li je
proizvoa indiferentan pri svom izboru, odnosno da li pored nivoa i nivo
predstavlja taku zatvaranja preduzea?
Rekli smo da ako trina cena outputa padne ispod nivoa proizvoa e
obustaviti proizvodnju, jer e mu ukupan gubitak pri obustavi proizvodnji biti manji od
gubitka kojeg moe imati pri bilo kom obimu izmeu 0 i . Vie smo puta ranije
naglaavali da povrina ispod krive graninog troka pri odreenom obimu proizvodnje
prikazuje iznos UVT za taj obim. Poto potreban uslov pri izboru optimalnog obima
proizvodnje nalae uspostavljanje jednakosti cene i graninih trokova, to znai da se
visina ukupnog prihoda pri odreenom obimu proizvodnje moe izraunati kao proizvod
cene i obima proizvodnje.
Pri obimu cena je data vertikalnim odstojanjem take E od apcisne ose, a obim
proizvodnje horizontalnim odstojanjem take od ordinate. Stoga nam povrina
etvorougla 0 oznaava ukupan prihod pri tom obimu, dok nam povrina 0
prikazuje iznos UVT pri obimu . Razlika ovih povrina je jednaka rafiranoj povrini
, koja oznaava nepokriveni iznos UVT. Primeujemo da pri niim nivoima cene od
, odnosno pomeranjem desno od take E prema taki A, nepokriveni deo UVT raste,
poto e se i veliina rafirane povrine poveavati, a pomeranjem niz krivu GT levo od
- 195 -
take E ona se smanjuje, da bi pri nultom outputu nestala. Nepokriveni deo UVT u taki
A, odnosno pri obimu i ceni je najvei .
Taka E ne moe biti taka zatvaranja preduzea, kao to ni jedan obim
proizvodnje pri kome se uspostavlja jednakost cene i graninih trokova u segmentu gde
su granini trokovi manji od PVT ne moe biti optimalno reenje. Ako bi oba obima
proizvodnje ( i ) pri datoj trinoj ceni bili podjednako atraktivni za proizvoaa,
jer se pri njima uspostavlja jednakost cene i GT, to bi znailo da je iznos profita pri tim
alternativama isti. Grafiki prikaz to demantuje. Pri obimu profit preduzea je jednak
gubitku na fiksnim trokovima, dok je pri obimu gubitak jednak zbiru ukupnih fiksnih
trokova i nepokrivenog iznosa varijabilnih trokova koji su dati povrinom . Izbor,
dakle, mora biti obustava proizvodnje ili proizvodnja outputa u koliini od , a nikako
koliina , jer bi to znailo izbor najgoreg reenja ostvarenja outputa pri datoj trinoj
ceni.
c) Prelomna taka
Trea taka (taka C) na krivi graninog troka naziva se prelomnom takom. Ona
prikazuje obim proizvodnje pri kome funkcija GT odozdo nagore see funkciju PT,
odnosno reprezentuje nivo outputa pri kome se uspostavlja jednakost graninih i prosenih
trokova.
Pri trinoj ceni outputa jednakoj iznosu PT na obimu proizvodnje na kome se
nalazi ova taka, preduzee ostvarenim prihodom u celosti pokriva sve trokove (ukupne
varijabilne i ukupne fiksne). Ako se cena povea iznad minimuma prosenih ukupnih
trokova, preduzee ostvaruje pozitivan ekonomski profit, a ako je ona manja od
minimuma PT, a vea od minimuma PVT, proizvoa je u mogunosti da iz ostvarenog
prihoda u celosti pokrije ukupne varijabilne trokove i u zavisnosti od nivoa proizvodnje
unutar ovog intervala i jedan deo UFT. Preduzee e imati ekonomski gubitak koji je
manji od iznosa UFT, tj. iznosa gubitka kojeg bi imalo u sluaju obustave proizvodnje.
Zato funkcija PT (Slika V-8) svoj minimum postie pri veem obimu proizvodnje
u odnosu na obim kod kojeg su PVT minimalni, odnosno zato geometrijski posmatrano
nivo proizvodnje mora biti desno od nivoa ? Da bismo odgovorili na ovo pitanje
podsetimo se najpre promena u PVT i PFT koje nastaju sa promenom obima
proizvodnje. Proseni varijabilni trokovi pri poveanju outputa u intervalu 0 se
smanjuju, u taki dostiu svoj minimum, a za obime proizvodnje vee od rastu. S
druge strane PFT, kao druga komponenta PT geometrijski se prikazuju u obliku jedne
rektangularne hiperbole i sa poveanjem obima proizvodnje stalno opadaju. U zoni
degresije varijabilnih trokova i proseni varijabilni i proseni fiksni trokovi opadaju, pa
je razumljivo to i PT kao njihov zbir moraju opadati. Ali, zato u segmentu
proseni trokovi i dalje opadaju, ako proseni varijabilni trokovi rastu, a proseni fiksni
trokovi opadaju i dalje ?
U zoni progresije varijabilnih trokova, pa stoga i u onom njenom segmentu koga
smo oznaili sa sa poveanjem obima proizvodnje PVT se poveavaju veim
intenzitetom od promene obima proizvodnje. Kao geometrijska mera promene njihovog
- 196 -
Trokovi proizvodnje
intenziteta koristi se nagib tangente na ovoj krivi pri odreenom obimu. Ako se obim
poveava nagibi na krivi PVT se poveavaju, odnosno tangenta na ovoj krivi postaje sve
strmija. Nagib ilustruje stopu promene ove vrste trokova pri promeni obima proizvodnje
za vrlo mali iznos, to algebarski predstavlja prvi izvod funkcije PVT. Proseni fiksni
trokovi stalno opadaju, a funkcija koja ih predstavlja pri svim obimima proizvodnje ima
negativan nagib. Njihov nagib pokazuje za koliko e se jedinica smanjiti PFT ako se
output povea za vrlo mali iznos. Numerika mera ovog nagiba sa poveanjem outputa
postaje sve manja, jer se PFT smanjuju. ali sve manjim intenzitetom. PT na nekom novom
obimu proizvodnje su jednaki prosenim ukupnim trokovima pri starom nivou uveani za
stopu rasta njihove varijabilne komponente i umanjeni za stopu smanjenja njihove fiksne
komponente. Ova regularnost primenjena za obime proizvodnje izmeu i znai da
e u tom intervalu PT opadati zato to je topa rasta njihove varijabilne komponente (prvi
izvod funkcije PVT po argumentu X) manja od stope opadanja PFT (prvi izvod PFT po
argumentu X). Ili, geometrijski posmatrano, zato to je za sve obime unutar ovog intervala
nagib na krivi PVT numeriki posmatrano manji od nagiba krive PFT.
Pri obimu proizvodnje kod koga se ovi nagibi izjednaavaju, proseni trokovi se
ne menjaju i dostiu svoju minimalnu vrednost. Desno od toga obima PT rastu, prelaze u
progresiju zato to progresija prosenih varijabilnih trokova nadjaava degresiju
prosenih fiksnih trokova pri svim obimima veim od .
Primer:
Neka funkcija ukupnih varijabilnih trokova preduzea ima oblik
= 3,125 3 43,75 2 + 215,625
Definisati funkcije prosenih varijabilnih i graninih trokova;

Ako ukupni fiksni trokovi iznose 400 definisati funkcije ukupnih i prosenih
trokova;
Odrediti obim proizvodnje koji oznaava prag zakona o prinosima, taku
zatvaranja i prelomnu taku.
Reenje:
Deljenjem date funkcije ukupnih varijabilnih trokova sa obimom proizvodnje
dobija se funkcija prosenih varijabilnih trokova:
=
3,125 3 43,75 2 + 215,625

=
= 3,125 2 43,75 + 215,625

Funkcija graninih (marginalnih) trokova se dobija kao prvi izvod funkcije UVT
po argumentu X, odnosno:
=
= 3,125 3 43,75 2 + 215,625
- 197 -
= 9,375 2 87,5 + 215,625

Ukupni trokovi su jednaki zbiru ukupnih fiksnih i ukupnih varijabilnih trokova,
odnosno:
= + = 400 + 3,125 3 43,75 2 + 215,625
a proseni trokovi koliniku ukupnih trokova i obima proizvodnje:
=
400 + 3,125 3 43,75 2 + 215,625

=
odnosno:
=
400
+ (3,125 2 43,75 + 215,625)
gde prvi sabirak zadnjeg izraza oznaava iznos prosenih fiksnih trokova, a
izraz u zagradi prosene varijabilne trokove.
Prag zakona o prinosima se nalazi na obimu proizvodnje pri kome granini
trokovi preduzea dostiu minimum. Raunski se dobija izjednaavanjem prvog
izvoda funkcije graninih trokova sa nulom, odnosno:
= 9,375 2 87,5 + 215,625
odnosno:
= 18,75 87,5 = 0
= 4
2
3
Taka zatvaranja se nalazi na obimu proizvodnje kod koga proseni varijabilni

trokovi dostiu svoju minimalnu vrednost, odnosno kod koga funkcija GT see
funkciju PVT. Moe se dobiti na dva naina: izjednaavanjem prvog izvoda
funkcije prosenih varijabilnih trokova sa nulom i izjednaavanjem funkcija
prosenih varijabilnih i graninih trokova.
= 3,125 2 43,75 + 215,625
= 6,25 43,75 = 0
- 198 -
Trokovi proizvodnje
= 7
Pri obimu proizvodnje od 7 jedinica proseni varijabilni trokovi su minimalni i
iznose 62,50 i istovremeno su na tom obimu jednaki graninim trokovima. Ako
bi trina cena bila jednaka minimalnom iznosu prosenih varijabilnih trokova
preduzee bi proizvodei output od 7 jedinica iz ukupnog prihoda bilo u
mogunosti da pokrije samo ukupne varijabilne trokove, dok bi ukupni fiksni
trokovi ostali u potpunosti nereprodukovani. U ovoj situaciji preduzeu je
potpuno indiferentno da li da proizvodi output u koliini od 7 jedinica i jednu
jedinicu prodaje po ceni od 62,50 ili da obustavi proizvodnju, jer bi mu pri obema
alternativama gubitak bio jednak iznosu UFT.
Prelomna taka se nalazi na obimu proizvodnje pri kome proseni ukupni trokovi
dostiu minimum. Raunski se dobija izjednaavanjem prvog izvoda funkcije PT
sa nulom, odnosno:
=
400
=
+ 3,125 2 43,75 + 215,625
400
+ 6,25 43,75 = 0
2
ijim reavanjem po X dobijamo samo jednu njegovu pozitivnu vrednost:

= 8
Pri obimu proizvodnje od 8 jedinica, proseni trokovi su minimalni i iznose
115,625 i jednaki su graninim trokovima na tom obimu. Ostvarenim ukupnim
prihodom i pri prodajnoj ceni koja bi bila jednaka iznosu prosenih trokova na
ovom obimu proizvodnje preduzee iz ukupnog prihoda pokriva sve trokove.
1. 5. Koncept reagibilnosti trokova

Reagibilnost, odnosno elastinost (fleksibilnost, osetljivost) trokova se
definie na potpuno istovetan nain kao i za svaku drugu ekonomsku funkciju, iz odnosa
procentualne (relativne) promene vrednosti funkcije i procentualne (relativne) promene
vrednosti argumenta. Predmet nae analize je funkcionalna zavisnost promene u visini
ukupnih trokova i pojedinih njenih komponenti, kao i prosenih trokova i njenih
komponenti (prosenih fiksnih i prosenih varijabilnih) od promene obima proizvodnje.
Iako je empirijski znaaj nekih od koeficijenata elastinosti trokova marginalan u
ekonomskoj analizi, mi emo u nastavku ukazati na nain izraunavanja reagibilnosti
ukupnih trokova, ukupnih varijabilnih trokova, ukupnih fiksnih trokova i reagibilnosti
njihovih prosenih veliina (prosenih ukupnih, prosenih fiksnih i prosenih varijabilnih).
- 199 -
1. 5. 1. Reagibilnost ukupnih trokova

Koeficijent reagibilnosti ukupnih trokova (zbir ukupnih fiksnih i ukupnih
varijabilnih trokova) se dobija kao kolinik procentualnog poveanja ili smanjenja
ukupnih trokova i procentualnog poveanja ili smanjenja obima proizvodnje:
100
=
100
u kojoj oznaava apsolutnu promenu u visini ukupnih trokova, apsolutnu

promenu u obimu proizvodnje, a elastinost ukupnih trokova. Pri razmatranju
funkcije trokova u kratkom roku videli smo da je promena u nivou ukupnih trokova
jednaka promeni u iznosu ukupnih varijabilnih trokova, jer se ukupni fiksni trokovi, kao
druga komponenta ukupnih trokova, po definiciji ne menjaju i ostaju konstantni za sve
obime proizvodnje. Iz tih razloga se veliina moe utvrditi i iz odnosa procentualne
promene ukupnih varijabilnih trokova i procentualne promene obima proizvodnje:
100
=
100
Pri infinitezimanlnim promenama u obimu proizvodnje (ako 0), gornji izraz

za se moe prikazati kao:
UT
lim
x0 x
=
u kome brojilac pokazuje za koliko e se promeniti ukupni trokovi ako obim proizvodnje
bude promenjen za vrlo mali iznos. Poto brojilac oznaava granine trokove, a imenilac
prosene trokove, reagibilnost trokova pri odreenom obimu proizvodnje moe biti
prikazana i odnosom ovih dvaju kategorija trokova, odnosno:
=
Poto da su granini i proseni ukupni trokovi uvek pozitivni, to e i koeficijent

njihove reagibilnosti uvek biti vei od 1. Njegova vrednost zavisi od odnosa graninih i
prosenih trokova za dati obim proizvodnje. Ako su granini trokovi manji od prosenih
trokova koeficijent reagibilnosti e biti manji od 1, ako su meusobno jednaki elastinost
- 200 -
Trokovi proizvodnje
ukupnih trokova e iznositi 1, dok e pri obimima proizvodnje kod kojih su granini
trokovi vei od prosenih koeficijent reagibilnosti biti vei od 1.
Za elastinost trokova veu od 1 kaemo da trokovi rastu bre od obima
proizvodnje (funkcija UT je u zoni progresije). Suprotan sluaj imamo kada je elastinost
UT manja od 1, ukupni trokovi se sa rastom proizvodnje poveavaju, ali po manjoj stopi.
To je zona degresije ukupnih trokova. Pri jedininoj vrednosti koeficijenta elastinosti,
ukupni trokovi se pri promeni obima proizvodnje menjaju za isti procenat za koji je i
output promenjen. U tom sluaju su ukupni trokovi u zoni proporcionalnosti.
1. 5. 2. Reagibilnost ukupnih fiksnih i ukupnih

varijabilnih trokova
Na potpuno istovetan nain moemo definisati i koncept elastinosti ukupnih
fiksnih i ukupnih varijabilnih trokova.
Poto se ukupni fiksni trokovi preduzea sa promenom (poveanjem ili
smanjenjem) obima proizvodnje ne menjaju, to je i koeficijent njihove elastinosti jednak
nuli, odnosno:
100
=
=0
100
u kojoj UFT oznaava apsolutnu promenu u ukupnim fiksnim trokovima, koje i nema
( =0), pa bilo koja promena u outputu ne izaziva nikakvu promenu u ukupnim
fiksnim trokovima.
Elastinost ukupnih varijabilnih trokova, kao kvantitativna mera osetljivosti
ukupnih varijabilnih trokova na promenu obima proizvodnje, se dobija iz kolinika
graninih i prosenih varijabilnih trokova, odnosno:
=
I ovaj koeficijent elastinosti moe biti manji, jednak ili vei od jedinice, to zavisi od
meusobnog odnosa graninih i prosenih varijabilnih trokova za dati obim proizvodnje.
Ako uporedimo ova dva koeficijenta elastinosti konstatujemo da e pri svakom
obimu proizvodnje elastinost ukupnih trokova biti manja u odnosu na elastinost UVT.
Ovo je jasno, ako imamo u vidu injenicu da su imenioci obrazaca za njihovo
izraunavanje razliiti, a brojioci su im jednaki. I ne samo to, uporeujui izraze za
elastinost ukupnih i ukupnih varijabilnih trokova moemo utvrditi i njihov meusobni
odnos pri svakom obimu proizvodnje.
- 201 -
Elastinost ukupnih trokova e biti jednaka jedinici, samo pri onom obimu proizvodnje
kod koga se koeficijent elastinosti ukupnih varijabilnih trokova izjednaava sa odnosom
prosenih ukupnih i prosenih varijabilnih trokova.
1. 5. 3. Odnos koeficijenta elastinosti proizvodnje i koeficijenta

reagibilnosti ukupnih varijabilnih trokova
Ako se u kratkom vremenskom periodu menja koliinsko uee samo inputa R, a
ne inputa K, stopa outputa e se promeniti. Tu procentualnu promenu u outputu nastalu
promenom koliine faktora R za 1%, nazvali smo elastinou proizvodnje u odnosu na
promenu ulaganja varijabilnog proizvodnog inputa (R) i kvantitativno smo je utvrdili
koristei obrazac:
100
=
=
=

100
Poto u kratkom periodu polazimo od pretpostavke da e, pri konstantnim cenama
proizvodnih inputa, ukupni varijabilni trokovi zavisiti samo od obima proizvodnje, koji je
sa svoje strane uslovljen samo koliinom angaovanja faktora R, to se ukupni varijabilni
trokovi za dati nivo outputa mogu prikazati relacijom:
UVT =
Ako se output povea, poveae se i ukupni varijabilni trokovi zbog promene utroka
faktora R, za iznos R. Ta promena u UVT iznosi:
UVT=
Uvaavajui ove postavke koeficijent elastinosti UVT se moe prikazati kao:
=
=
=
koji, ustvari, oznaava recipronu vrednost koeficijenta elastinosti proizvodnje u odnosu

na promenu varijabilnog faktora.
- 202 -
Trokovi proizvodnje

1
=

U zoni rastuih prinosa u odnosu na obim ulaganja faktora R, gde je koeficijent

elastinosti proizvodnje vei od 1, koeficijent elastinosti ukupnih varijabilnih trokova je
manji od 1. U pitanju je zona proizvodnje gde output raste po veoj stopi od stope rasta
faktora R. Ovo je ujedno i zona degresije ukupnih varijabilnih trokova, jer se sa
poveanjem obima proizvodnje za odreeni procenat, ukupni varijabilni trokovi
poveavaju za manji procenat.
U zoni konstantnih prinosa na obim ulaganja faktora R, odnosno konstantnih
trokova, i koeficijent elastinosti proizvodnje i koeficijent reagibilnosti trokova imaju
jedininu vrednost.
U zoni opadajuih prinosa, odnosno zoni rastuih trokova, ukupni varijabilni
trokovi geometrijski posmatrano pokazuju progresivan rast, brze rastu od obima
proizvodnje, pa je i koeficijent njihove reagibilnosti vei od 1, jer je u toj zoni prosean
fiziki proizvod varijabilnog inputa vei od graninog fizikog proizvoda.
Do koliine angaovanja inputa rada u iznosu (Slika V-5) elastinost
proizvodnje u odnosu na taj faktor je vei od 1 i rastui, da bi pri koliini varijabilnog
inputa od koeficijent elastinosti proizvodnje bio najvei mogui. Sa poveanjem
varijabilnog inputa od do koeficijent elastinosti proizvodnje je jo uvek vei od 1,
sa tendencijom opadanja da bi pri koliini dobio jedininu vrednost.
Pri koliinama varijabilnog inputa koje su vee od koeficijent elastinosti
proizvodnje ima isto pozitivnu vrednost, ali manju od jedinice. U zoni proizvodnje gde
granini fiziki proizvod raste, granini troak opada, a poto je on manji od prosenog
troka to i koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih trokova mora biti manji od 1.
Ova regularnost vai pri svim obimima proizvodnje pri kojima su granini trokovi manji
od prosenih varijabilnih trokova. Poto je pri koliini angaovanog varijabilnog inputa
od , odnosno koliini outputa od (koliina angaovanog varijabilnog inputa pri
kome je granian fiziki proizvod maksimalan, odnosno obim proizvodnje pri kome su
granini trokovi minimalni) udaljenost krive PVT od krive GT najvea, to je za dati obim
proizvodnje vrednost koeficijenta reagibilnosti ukupnih varijabilnih trokova najmanja.
Na obimu proizvodnje , granini i proseni varijabilni trokovi se meusobno
izjednaavaju pa je i njihov kolinik, odnosno koeficijent reagibilnosti ukupnih
varijabilnih trokova jednak jedinici. S obzirom da koeficijent elastinosti proizvodnje pri
koliinama faktora R koje su vee od karakterie vrednost koja je manja od 1, to e
koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih trokova za obime proizvodnje koji se
nalaze desno od imati ne samo vrednost koja je vea od 1, nego i iznos koji se
poveava sa rastom obima proizvodnje.
- 203 -
1. 5. 4. Reagibilnost prosenih trokova

Nema metodolokih smetnji da se utvrdi i elastinost pojedinih kategorija
prosenih trokova, prosenih ukupnih, prosenih varijabilnih, prosenih fiksnih, pa ak i
graninih trokova. Jednostavno, iz odnosa njihovih procentualnih promena i relativne
promene obima proizvodnje dobiemo koeficijente reagibilnosti ovih kategorija trokova.
Izuzimajui kategoriju PFT koja se jedina permanentno smanjuje sa poveanjem outputa, i
iji koeficijent reagibilnosti pri svim nivoima outputa ima negativnu vrednost, koeficijenti
reagibilnosti ostalih vrsta prosenih trokova mogu biti negativni, pozitivni ili imati nultu
vrednost, jer razvojni tok svake od ovih vrsta prosenih trokova moe biti opadajui,
konstantan ili rastui sa poveanjem obima proizvodnje.
Vrednosti ovih koeficijenata se dobijaju na bazi izraza:
=
Iako ukupni fiksni trokovi imaju nulti koeficijent reagibilnosti, proseni fiksni
trokovi se sa poveanjem proizvodnje smanjuju, a smanjenjem proizvodnje poveavaju.
Njihov koeficijent reagibilnosti iznosi -1 za sve obime proizvodnje, jer svako poveanje
(smanjenje) proizvodnje za 1% izaziva smanjenje (poveanje) ovih trokova za 1%.
Reagibilnost prosenih varijabilnih trokova je razliita za razliite obime
proizvodnje i po svom karakteru ovaj koeficijent moe biti negativan (do obima
proizvodnje kod koga PVT dostiu minimum), jednak nuli (pri obima kod kojeg PVT
dostiu minimum) i pozitivan (u zoni rasta PVT).
I reagibilnost prosenih trokova zavisi od obima proizvodnje, kako po svom
predznaku, tako i u kvantitativnom smislu. Do take minimuma PT ovaj koeficijent je
negativan, pri obimu proizvodnje kod koga PT dostiu minimum ovaj koeficijent je jednak
nuli, a za vie obime proizvodnje pozitivan.
- 204 -
Trokovi proizvodnje
I na kraju, koeficijent reagibilnosti graninih trokova, iako bez neke posebne
analitike vrednosti, u zoni opadanja GT je negativan, pri obimu kod kojeg granini
trokovi dostiu minimum poprima nultu vrednost, a za vee obime je pozitivnog
predznaka.
1. 5. 5. Veza izmeu koeficijenata reagibilnosti ukupnih

i prosenih trokova
Smatramo za korisnim da ukaemo na vezu koja postoji izmeu koeficijenata
reagibilnosti pojedinih kategorija ukupnih trokova (UFT, UVT i UT) i njima
korespondirajuih kategorija prosenih trokova (PFT, PVT i PT).
Reagibilnost prosenih fiksnih trokova se izraunava na bazi relacije:
=
Proseni fiksni trokovi su jednaki koliniku UFT i obimu proizvodnje X, odnosno:

=
= 1
u kojoj UFT oznaava, u matematikom smislu, konstantu koja ne zavisi od X. Zamenom u

obrazac za izraunavanje reagibilnosti prosenih fiksnih trokova dobiemo:
=
1
2
=
2
odnosno
=
ili
= 1
Elastinost prosenih fiksnih trokova je za jednu jedinicu manja od elastinosti
ukupnih fiksnih trokova. Poto je elastinost ukupnih fiksnih trokova pri svim nivoima
proizvodnje konstantna i jednaka nuli, to e i elastinost prosenih fiksnih trokova pri
svim alternativnim obimima proizvodnje biti jednaka -1.
Obrazac za izraunavanje elastinosti prosenih varijabilnih trokova je:
=
- 205 -
Proseni varijabilni trokovi su funkcija obima proizvodnje, kao to su i ukupni
varijabilni trokovi zavisni od obima proizvodnje. Prosene varijabilne trokove u gornjem
obrascu moemo prikazati preko ukupnih varijabilnih trokova, pa e se gornji izraz
transformisati u oblik:
2

2
1 =
=
=
2


=
ili
= 1
Isto vazi i za prosene trokove (zbir PFT i PVT). Njihovu elastinost dobijamo
korienjem obrasca:
= 1
2. TROKOVI U DUGOM ROKU

Dugi vremenski period oznaava vremensko razdoblje unutar koga preduzee
moe menjati sve svoje inpute, ukljuujui veliini svog kapaciteta i tehnologiju
proizvodnje. U ovom roku nema fiksnih faktora proizvodnje, svi su oni varijabilni. U
poglavlju o proizvodnji u dugom vremenskom periodu objasnili smo kako proizvoai
vre izbor kombinacija proizvodnih inputa potrebnih za ostvarenje datog nivoa outputa uz
minimalne ukupne trokove.
Utroke faktora proizvodnje ijim se kombinovanjem moe ostvariti dati nivo
outputa oznaili smo sa i . Pri konstantnim cenama proizvodnih inputa i veoj
svoti novca koju eli upotrebiti za kupovinu faktora proizvodnje (linija izotrokovnog
pravca se paralelno pomera udesno), preduzee e biti u mogunosti da povea obim svoje
proizvodnje. Liniju koja povezuje optimalne kombinacije angaovanja proizvodnih inputa
pri razliitim pozicijama krive izotrokovnog pravca iz koje rezultira minimalni iznos
ukupnih trokova potreban za ostvarenje datog outputa nazivamo linijom ekspanzije
proizvodnje. Ta linija opisuje kombinacije rada i kapitala koje preduzee bira kako bi
minimiziralo trokove na bilo kom obimu proizvodnje. Putanja ekspanzije proizvodnje
ima uvek pozitivan nagib i u nijednom svom segmentu ne moe biti niti horizontalna
(poveana proizvodnja se ne moe ostvariti samo poveanom upotrebom faktora rada, a ne
i faktora kapitala), niti vertikalna (vei obim proizvodnje ne moe biti ostvaren
korienjem vee koliine kapitala a iste koliine rada). Veu proizvodnju u dugom roku
je mogue ostvariti samo veim korienjem oba proizvodna inputa.
- 206 -
Trokovi proizvodnje
Slika V-10: Kriva ekspanzije proizvodnje i kriva dugoronih trokova

Svaka tangentna taka (A,B i C) na krivi ekspanzije pokazuje nivo outputa koji se
ostvaruje kombinacijom R jedinica rada i K jedinica kapitala sa minimalnim trokovima.
Ako se iznos trokova poveava, poveae se i nivo outputa i obratno. To znai da se
minimalni iznos ukupnih trokova za ostvarenje odreenog outputa geometrijski moe
prikazati jednom krivom linijom koju nazivamo krivom dugoronih trokova. Izvoenje
krive dugoronih trokova iz krive ekspanzije proizvodnje je vrlo jednostavno. Pri datim
cenama inputa rada i kapitala, minimalni ukupni trokovi za obim proizvodnje 1 iznose
1 . Na slici su oni prikazani takom A. Za obim proizvodnje 2 ukupni trokovi na
grafikonu krive ekspanzije su oznaeni sa 2 i poloajem take B. Za kombinacije
faktora R i K kojima se ostvaruje output 3 su oznaeni takom C itd.
2. 1. Ukupni trokovi u dugom roku

Funkcijom trokova se definie minimalni iznos ukupnih trokova za dati obim
proizvodnje. U kratkom roku neki od faktora proizvodnje se koriste u fiksnoj koliini, dok
se drugi menjaju sa promenom koliine outputa. Funkcija trokova u kratkom roku
ilustruje minimalni iznos ukupnih trokova za dati obim proizvodnje, pri kome se
varijacije u obimu proizvodnje ostvaruju jedino promenom koliine varijabilnih inputa.
U dugom roku mogue su varijacije u koliini angaovanja svih faktora
proizvodnje, jer dugi rok ne poznaje fiksne inpute. U dugom roku se promene u outputu
mogu ostvariti variranjem svih inputa. Kao i u sluaju kratkog roka, tako i u dugom
periodu, preduzee tei da ostvari ekonomski optimum u proizvodnji. Ali, u dugom roku i
tehnologija proizvodnje je varijabilna. U dugom roku preduzeu moe biti dostupno vie
razliitih tehnologija proizvodnje. U uslovima pune informisanosti, normalno je oekivati
da e proizvoa izabrati onu tehnologiju koja mu obezbeuje minimalni iznos ukupnih
- 207 -
trokova za ostvarenje datog obima proizvodnje. Ako se preduzee nalazi pred izborom
jedne od tri raspoloive tehnologije proizvodnje, iji je iznos ukupnih trokova oznaen sa
1 , 2 i 3 , ta se moe zakljuiti na osnovu donjeg grafikog prikaza?
Slika V-11: Kriva dugoronih ukupnih trokova

Ako preduzee proceni da na tritu ne moe plasirati koliinu veu od izabrae
tehnologiju ija je funkcija kratkoronih ukupnih trokova 1 , jer su ukupni trokovi pri
izboru te tehnologije za sve nivoe od 0 do manji u odnosu na minimalne ukupne
trokove ostalih raspoloivih tehnologija. Jasno je da e za obime proizvodnje izmeu i
preduzee birati tehnologiju proizvodnje koja je data kratkoronom krivom ukupnih
trokova 2 , a za obime vee od , tehnologiju proizvodnje datu kratkoronom krivom
3 . Ako stoje na raspolaganju samo tri tehnologije proizvodnje dugoronu krivu ukupnih
trokova u funkciji obima proizvodnje reprezentuje lokus taaka na krivi 01 2 3 .
Pretpostavka o raspoloivosti samo tri tehnologije u dugom roku je nerealna, jer je
na dugi rok veliki broj tehnologija dostupan. Ako broj raspoloivih tehnologija bude
beskrajno veliki preseci sukcesivnih kratkoronih funkcija ukupnih trokova e se
pribliavati jedan drugom. Time dugorona kriva ukupnih trokova postaje obvojnica
kratkoronih krivih ukupnih trokova. Vano je napomenuti da se tangentnost dugorone
krive ukupnih trokova sa krivama kratkoronih trokova mora ostvariti pri onim
koliinama outputa pri kojima krive kratkoronih prosenih trokova dostiu svoj
minimum. Geometrijski posmatrano samo onda ako nagib pravca iz ishodita
koordinatnog poetka na krivu 1 ima najmanju vrednost u taki 1 , ta taka moe
reprezentovati minimalni iznos ukupnih trokova za ostvarenje datog obima proizvodnje.
- 208 -
Trokovi proizvodnje
2. 2. Dugoroni proseni trokovi

Proseni ukupni trokovi u kratkom roku su jednaki koliniku ukupnih trokova i
obima proizvodnje u tom periodu. Po istoj analogiji i proseni dugoroni trokovi su
jednaki koliniku ukupnih dugoronih trokova i obima proizvodnje. Kako emo dobiti
prosene dugorone trokove preduzea koje se nalazi pred izborom jedne od tri
alternativnih tehnologija proizvodnje, ije su kratkorone krive date funkcijama ukupnih
trokova 1 , 2 i 3 ?
Slika V-12: Kratkorona kriva prosenih trokova

U intervalu proizvodnje od 0 do dugoroni ukupni trokovi su identini
kratkoronim ukupnim trokovima 1 pa e i u okviru tog intervala proizvodnje funkciju
prosenih dugoronih trokova predstavljati kriva prosenih kratkoronih trokova 1 .
Na isti nain rezonujemo i za preostala dva intervala, interval kada je obim proizvodnje
vei od a manji od i interval kada je obim proizvodnje vei od . U intervalu
izmeu i krivu prosenih dugoronih trokova reprezentuje kriva 2 , a za obime
vee od nju reprezentuje kriva 3 . Ako pretpostavimo da se radi o beskonanom
broju raspoloivih tehnologija dolazimo do zakljuka da je kriva prosenih dugoronih
trokova obvojnica krivih kratkoronih prosenih trokova.
- 209 -
Slika V-13: Kriva dugoronih prosenih trokova

Kriva prosenih ukupnih trokova (DPT) ne dodiruje svaku pojedinanu krivu
kratkoronih prosenih trokova u takama njihovog minimuma. Samo ona kriva PT u
kratkom roku pri kojoj DPT dostiu svoj minimum dodiruje krivu DPT u taki njenog
minimuma i samo su u tom sluaju proseni dugoroni trokovi jednaki minimalnom
iznosu prosenih kratkoronih trokova. Poto kriva dugoronih prosenih trokova
obavija sve kratkorone krive PT to se tangentnost za sve kratkorone krive PT sa krivom
DPT levo od obima mora ostvarivati pri niem obimu proizvodnje nego to je obim pri
kome ove krive dostie svoje minimume, pa DPT moraju od njih biti vei. Za obime
proizvodnje koje reprezentuju krive kratkoronih PT desno od minimuma DPT
tangentnost ovih kratkoronih krivih i krive DPT se ostvaruje na veem obimu
proizvodnje, odnosno na obimima proizvodnje koji su vei od onoga pri kome su PT u
kratkom roku minimalni. Stoga pri svim ovim obimima proizvodnje DPT moraju biti
manji od minimalnih iznosa PT. Proseni ukupni trokovi u dugom roku se sa poveanjem
obima proizvodnje smanjuju, dostiu svoj minimum a nakon toga poinju da rastu.
2. 3. Dugoroni granini trokovi

Dugoroni granini trokovi pokazuju za koliko e se poveati dugoroni trokovi
preduzea ako se obim njegove proizvodnje povea za jednu jedinicu. Ako proseni
dugoroni trokovi opadaju, dugoroni granini trokovi (DGT) moraju biti manji od
njih, ako oni dostignu minimum, DGT se sa njime moraju izjednaiti, a ako DPT rastu
DGT moraju biti vei od njih.
Pri svim obimima proizvodnje manjim od onog koji je odreen poloajem take A
(Slika V-11) nagib obvojnice DUT je vei od nagiba kratkorone funkcije 1 , a pri
obimu 1 nagibi su meusobno jednaki. Poto su nagibi krive DUT i 1 u taki 1
jednaki, to iz geometrijskog znacenja nagiba sledi da pri tom obimu proizvodnje
dugoroni granini trokovi moraju biti jednaki 1 . Isto vazi i u takama 2 i 3 u kojima
- 210 -
Trokovi proizvodnje
se nagib krive dugoronih trokova izjednaava sa nagibom kratkorone krive 2 ,
odnosno 3 . Za obime proizvodnje manje od 1 , manji nagib krive 1 u odnosu na
nagib DUT pokazuje da na tim nivoima proizvodnje 1 moraju biti manji od DGT. Za
obime proizvodnje izmeu 1 i nagib kratkorone krive 1 je vei od nagiba DUT pa
i 1 mora biti vee od DGT. Isti rezon se primenjuje i pri analizi odnosa kratkoronih
graninih trokova i DGT na obimima proizvodnje veim od .
Slika V-14: Granini trokovi u dugom roku

U taki 1 ne samo da postoji jednakost 1 (nagib kratkorone krive 1 ) i DGT (nagib
dugorone krive ukupnih trokova), nego su i nagibi radijus vektora meusobno jednaki.
Iz jednakosti nagiba radijus vektora konstatujemo da su pri obimu 1 dugoroni proseni
trokovi jednaki kratkoronim prosenim trokovima koji odgovaraju krivi 1 . Poto se
tangentnost 1 sa dugoronim prosenim trokovima ostvaruje u taki 1 , a pri tom
obimu kriva 1 see 1 u njenom minimumu, zakljucujemo da se presek krive DGT i
1 mora nalaziti ispod take tangentnosti krivih DPT i 1 . Istu proceduru moemo
primeniti i za dve druge take tangentnosti krive DUT sa kratkoronim krivama 2 i
3 .
2. 4. Ekonomija i disekonomija obima
Kriva prosenih trokova u dugom vremenskom periodu ima oblik razvuenog
latininog slova U, sa manje ili vie razmaknutim kracima. Kakvog god oblika bila njeni
kraci moraju biti raireniji u odnosu na bilo koju kratkoronu krivu prosenih trokova
koju ona obavija.
Sukcesivnim poveanjem kapaciteta se na poetnim nivoima odraava na
smanjenje prosenih dugoronih trokova. Kada kapacitet dostigne odreeni nivo, daljnje
njegovo poveanje izaziva rast prosenih dugoronih trokova. Objanjenje ovakvog
odnosa izmeu obima proizvodnje i DPT ne treba traiti u zakonu o prinosima, kao to je
- 211 -
to sluaj kod dinamike prosenih trokova u kratkom roku, poto u dugom vremenskom
periodu zakon o opadajuim prinosima, koji je imanentan kratkom roku, ne deluje jer su u
dugom roku svi inputi varijabilni. Proseni dugoroni trokovi e opadati, dostii
minimum ili se poveavati kao posledica ponaanja obima proizvodnje na promenu u
koliini korienih proizvodnih inputa. Ako su u pitanju rastui prinosi na obim, obim
proizvodnje e brze rasti od stope rasta inputa koji se koriste pri njegovoj proizvodnji. Kao
posledica delovanja rastuih prinosa na obim, dugoroni ukupni trokovi e se degresivno
poveavati sa poveanjem obima proizvodnje to implicira opadanje dugoronih prosenih
trokova, pa se opadajui deo krive DPT objanjava ekonomijom obima. Okrupnjavanjem
preduzea do odreenog nivoa donosi brojne prednosti, kao to su vei stepen podele rada
i specijalizaciju, smanjenje transportnih i reijskih trokova i sl. Ove pogodnosti dovode
do sporijeg rasta ukupnih trokova pri promeni obima proizvodnje, odnosno izazivaju
opadanje dugoronih prosenih trokova.
S druge strane rastui deo krive prosenih dugoronih trokova objanjava se
disekonomijom obima. Disekonomija obima je direktna posledica opadajuih prinosa na
obim. Nakon postizanja odreenog nivoa outputa, daljnje poveanje kapaciteta, odnosno
okrupnjavanje preduzea, ima uticaja na pojavu organizacionih problema i problema
upravljanja, javljaju se problemi efikasne koordinacije, kontrole i sl. Sve ove pojave
uzrokuju umereniji rast obima proizvodnje, odnosno dovode do breg rasta DUT u
odnosu na obim proizvodnje. Progresivni rast DUT, projektovan na jedinicu outputa, znai
i permanentno poveanje prosenih dugoronih trokova.
Slika V-15: Ekonomija i disekonomija obima

U kratkom vremenskom periodu preduzee varijacijama u koliini jednog faktora
moe ostvariti veu ili manju koliinu outputa, pri emu koliina angaovanja drugog
faktora ostaje nepromenjena u analiziranom periodu. U dugom roku preduzee je u
mogunosti da variranjem oba faktora ostvari veu ili manju proizvodnju. Na sledeem
grafikonu elimo ukazati da je proizvodnja odreene koliine outputa uvek skuplja ako je
ostvarujemo varijacijama samo jednog inputa (R ili K), nego kada je ostvarujemo
variranjem oba inputa (R i K).
- 212 -
Trokovi proizvodnje
Slika V-16: Komparacija trokova varijacijama jednog i oba inputa

Ako preduzee eli da ostvari obim proizvodnje koji je dat izokvantom 1 ,
izabrae onu kombinaciju rada i kapitala pri kojoj e mu ukupni trokovi biti minimalni.
Taj zahtev e biti zadovoljen pri jedinica rada i jedinica kapitala. Polazei od
pretpostavke da su cene proizvodnih inputa konstantne, taka A je taka tangentnosti
izotrokovne linije i izokvante proizvodnje 1 . Ukupan troak proizvodnje koliine 1 , sa
utrokom rada i kapitala u iznosu i , geometrijski je prikazan pozicijom izotrokovne
linije koja izokvantu proizvodnje 1 dodiruje u taki A. Ako cene proizvodnih faktora
ostanu konstantne, izokvantu proizvodnje koju reprezentuje kriva 2 preduzee moe
ostvariti variranjem koliine oba proizvodna inputa sa nivoom ukupnih trokova koji su
dati poloajem izotrokovnog pravca koji izokvantu proizvodnje 2 dodiruje u taki B.
Datim iznosom trokova obim proizvodnje 2 je mogao biti ostvaren samo ako su
proizvodni inputi korieni u koliini i . U dugom roku, dakle, sa poveanjem
ukupnih trokova optimalna kombinacija se pomera udesno i gore, sledei na taj nain
krivu ekspanzije proizvodnje.
Obim proizvodnje dat izokvantom 2 moe biti ostvaren i variranjem upotrebljene
koliine samo jednog od raspoloivih inputa, pri emu koliina upotrebljenog drugog
inputa ostaje konstantna. Ako preduzee u kratkom roku eli ostvariti proizvodnju 2 to
moe uiniti:
Korienjem faktora K u koliini od i poveanjem koliine upotrebljenog
faktora R na nivo , odnosno varijacijama u koliini korienog inputa rada pri
konstantnom iznosu faktora kapitala. Proizvodnja 2 e biti ostvarena, ali e njeni
trokovi biti vei nego kada se taj obim proizvodnje eli ostvariti variranjem oba inputa.
- 213 -
Korienjem faktora R u koliini od i poveanjem koliine upotrebljenog
faktora K na nivo , odnosno varijacijama u koliini korienog inputa kapitala, pri
konstantnom iznosu faktora rada. Proizvodnja 2 e biti ostvarena, ali e njeni trokovi
biti vei nego kada se taj obim proizvodnje eli ostvariti variranjem oba inputa.
- 214 -
VI
PONUDA OUTPUTA
Ponuda se najee definie kao koliina nekog dobra koju je pojedinani proizvoa
voljan da proizvede i proda pri razliitim nivoima njegove trine cene. Ovako definisana
ponuda oznaava prodajnu spremnost individualnog preduzetnika i naziva se
pojedinanom ili individualnom ponudom. Ona ukazuje na vezu koja postoji izmeu
ponuene koliine nekog dobra i njegove trine cene, pri ostalim neizmenjenim uslovima,
odnosno ceteris paribus faktorima. Drugim reima, ponuda pokazuje koju je koliinu svog
outputa preduzetnik spreman da ponudi i proda na odreenom tritu i u odreenom
vremenskom periodu, pri razliitim alternativnim nivoima cene.
1. INDIVIDUALNA PONUDA
Koju e koliinu nekog dobra proizvoai stvarno ponuditi na odreenom tritu u
odreenom vremenskom periodu, pri ostalim neizmenjenim uslovima, zavisi od nivoa
cene koju to dobri ima na tritu. Opte je prihvaeno da izmeu visine trine cene nekog
dobra i njegove nuene koliine vae odnosi istosmerne zavisnosti, ako se trina cena
povea (smanji) nuena koliina tog dobra e se poveati (smanjiti), pri ostalim
nepromenjenim faktorima.
Prvu matematiku formulaciju odnosa nuene koliine neke robe i nivoa njene
trine cene dao je Kurno i ona glasi:
=
uz uslov
> 0
- 215 -
gde S oznaava nuenu koliinu nekog dobra, P njegovu trinu cenu, a prvi izvod
funkcije ponude po argumentu P.
Ako elimo da ilustrujemo ovu direktnu zavisnost izmeu visine trine cene
odreenog dobra i nuene koliine tog istog dobra od strane nekog pojedinanog
preduzetnika, moramo uvaiti neka ogranienja motivacione, ekonomske i tehnoloke
prirode koja determiniu proizvoaevo ponaanje:
Pri definisanju funkcije ponude individualnog preduzetnika pretpostavlja
se da je cilj njegove aktivnosti maksimiziranje razlike izmeu ukupnog
prihoda i ukupnih trokova, odnosno maksimizacija ukupnog profita
(motivaciono ogranienje);
Pri definisanju krive ponude jednog preduzea pretpostavljamo da su cene
varijabilnih proizvodnih inputa konstantne i da preduzee ne moe uticati
na cenu proizvoda kojeg proizvodi i prodaje (ekonomsko ogranienje); i
Pri izvoenju krive ponude individualnog preduzetnika pretpostavlja se da
postoji interval proizvodnje u kome deluje zakon opadajuih prinosa
(tehnoloko ogranienje).
Uvaavanjem ovih ogranienja, kao to emo i u poglavlju o tritu savrene konkurencije
detaljno argumentovati, uzrokuje da kriva graninih trokova, iznad take preseka sa
krivom prosenih varijabilnih trokova, predstavlja kriva ponude preduzea.
2. TRINA PONUDA
Ponuda svih proizvoaa nekog dobra na odreenom tritu u odreenom
vremenskom periodu naziva se agregatnom, ukupnom ili trinom ponudom. Ona
pokazuje koju bi koliinu nekog dobra svi proizvoai u odreenoj grani bili voljni da
proizvedu i ponude pri odreenim nivoima cene svog outputa. Ona se, geometrijski
posmatrano, dobija horizontalnim sabiranjem nuenih koliina svakog proizvoaa pri
svim alternativnim nivoima trinih cena. Kriva trine ponude zavisi od ponuene
koliine svakog pojedinanog ponuaa u grani. Kao i u sluaju potranje, tako i kod
ponude, moemo konstruisati skalu trine ponude, gde se zavisnost nuene koliine od
trine cene tabelarno prikazuje. Skalu ponude emo definisati kao tabelarni prikaz
odreenog broja alternativnih nivoa proizvodnje odreene robe koju bi proizvoai bili
spremni da proizvedu i ponude na tritu pri odreenim cenama.
Ako u analizu ponude ukljuimo ogranienja motivacione, ekonomske i tehnoloke
prirode jasno je da kriva trine ponude odreenog proizvoda mora biti rastua funkcija
njegove trine cene.
Da bi smo ovu zakonitost ilustrovali posluiemo se sledeom hipotetikom
skalom ponude:
- 216 -
Ponuda outputa
Tabela 15: Slala individualne i trine ponude

Situacija
1
A
B
C
D
E
F
Trina
cena
2
1
2
3
4
5
6
Ponua A
3
0
6
10
12
14
15
Individualna ponuda
Ponua B
Ponua C
4
5
0
0
8
11
14
24
17
35
19
39
20
40
Trina
ponuda
6
0
25
48
64
72
75
U drugoj koloni su dati podaci o visini trine cene elektrinih grejalica. Trea,
etvrta i peta kolona prikazuju nuenu koliinu elektrinih grejalica (u 000 kom.) od
strane prvog, drugog i treeg preduzea, dok zadnja kolona agregatnu ponudu (ponuenu
koliinu svih proizvoaa u grani), odnosno ponudu itave grane. Pretpostavka je da granu
ine samo tri preduzea.
Podaci u gornjoj skali ponude pokazuju da e pri trinoj ceni od 1, ponude
elektrinih grejalica nee biti ni od jednog njihovog proizvoaa. Jednostavno, oni nee
biti voljni da ih proizvode pri toj ceni. Pri tako niskoj ceni, oni e se moda preorijentisati
na proizvodnju drugih proizvoda. Kako trina cena elektrinih grejalica raste, ovaj e se
proizvod proizvoditi i prodavati, jer je to za proizvoae profitabilno. Proizvodnju e
postojei proizvoai poveavati upoljavanjem dodatne radne snage, uvoenjem druge i
tree smene, nabavkom dodatne opreme i sl. Ovako visoke cene mogu biti stimulativne i
za izgradnju novih fabrika u kojima e se proizvoditi ili ulazak u granu preduzea koja se
njihovom proizvodnjom do tada i nisu bavila. Sve ove alternative utiu na poveanje
proizvodnje elektrinih grejalica.
Ako podatke iz skale ponude prikaemo na dijagramu (Slika VI-1) dobiemo krivu
trine ponude. Ona geometrijski izraava zavisnost nuene koliine nekog dobra od nivoa
njegove trine cene, pri ostalim neizmenjenim uslovima,odnosno ceteris paribus
faktorima.
3. ZAKON PONUDE
Kriva ponude pokazuje da izmeu trine cene nekog dobra i njegove nuene
koliine postoji direktni odnos, u smislu da poveanje trine cene izaziva poveanje
nuene koliine, a pad trine cene smanjenje nuene koliine, pri ostalim neizmenjenim
faktorima.
- 217 -
Slika VI-1: Krive pojedinane i trine ponude

Pozitivan,odnosno rastui nagib krive pojedinane i trine ponude se objanjava
delovanjem zakona opadajuih prinosa. Pri trinoj ceni od 2, ukupna nuena koliina
iznosi 25. Ako se cena povea na 3, ukupna nuena koliina se poveava na 48 itd. Ova
regularnost da se sa poveanjem trine cene nuena koliina poveava i obratno, da se sa
smanjenjem trine cene nuena koliina smanjuje, pri ostalim neizmenjenim faktorima,
naziva se zakonom ponude.
Reeno je da uzlazni nagib krive pojedinane i trine ponude je posledica
delovanja zakona o opadajuem graninom fizikom proizvodu. Ako pretpostavimo da su
cene varijabilnih proizvodnih inputa kojih preduzea koriste i trine cene proizvoda kojih
preduzea proizvode konstantne, postavlja se pitanje zbog ega ponuai pri trinoj ceni
od 1 ne ele uopte proizvoditi, a pri trinoj ceni od 2, prvi proizvoa je voljan da
proizvede koliinu od tano 6, drugi koliinu od 8, a trei 11? Ako empirijska istraivanja
i logiki rezoni govore da e pri ceni od 3 svaki proizvoa ponuditi veu koliinu, nego
pri ceni od 2, zato prvi proizvoa eli ponuditi tano 10, drugi tano 14, a trei tano
24? Drugim reima, ta je to to odreuje nuenu koliinu svakog pojedinanog
ponuaa u grani i ponudu grane u celini, pri razliitim nivoima cene outputa?
- 218 -
Ponuda outputa
Slika VI-2: Krive ponude tri preduzea u grani

Neka granu ine tri proizvoaa sa razliitom strukturom trokova, iji proseni
varijabilni i granini trokovi imaju razvojni tok kao na gornjem grafikonu. Kriva 1
iznad take njenog preseka sa krivom 1 , odnosno iznad minimuma 1 oznaava
krivu ponude prvog proizvoaa. Kriva 2 u istom segmentu oznaava krivu ponude
drugog, a kriva 3 iznad take preseka sa krivom 3 oznaava krivu ponude treeg
ponuaa. Na osnovu poloaja krivih 1 , 2 i 3 konstatujemo da proizvodnja dodatne
jedinice outputa treeg proizvoaa najmanje kota, a prvog najvie. Zakljuak izvodimo
na bazi toga to je za sve alternativne obime proizvodnje kriva 3 nalazi desno u odnosu
na 2 , a kriva 1 levo u odnosu na 2 .
Pri trinoj ceni od 1 nijedan od proizvoaa nee biti voljan da proizvodi, jer iz
ostvarenog prihoda nee moi da pokriju ni iznos ukupnih varijabilnih trokova. Gubitak
svakog od njih e biti vei od iznosa ukupnih fiksnih trokova. Za sve njih je bolje da
obustave proizvodnju i snose gubitak jednak iznosu ukupnih fiksnih trokova, nego da
proizvode i ostvaruju gubitke vee od iznosa ukupnih fiksnih trokova.
Pri trinoj ceni od 2 (ceni koja je tangenta na krivu PVT svakog pojedinanog
proizvoaa), prvi proizvoa e ponuditi koliinu od 6, drugi 8 a trei 11. Ponuena
koliina svih ponuaa pri ceni od 2 e iznositi 25 (6+8+11). Cena od 2 je minimalno
prihvatljiva cena za svakog proizvoaa. Ako se cena povea na 3, prvi proizvoa e biti
voljan da ponudi 10, drugi 14 a trei 24, jer pri datom iznosu trine cene i njihovim
trokovima upravo ovi obimi ponude njima maksimiziraju pozitivnu razliku izmeu
ukupnog prihoda i ukupnih trokova.
Ako se trina cena jo vie bude poveavala, svaki e proizvoa e biti motivisan
da povea svoju proizvodnju do nivoa gde kriva trine cene see funkciju njegovog
graninog troka.
4. NECENOVNE DETERMINANTE PONUDE

Kriva ponude izraava prodajnu spremnost proizvoaa da pri razliitim nivoima
trinih cena proizvedu odreene koliine svojih outputa. Ako se trina cena promeni
(povea ili smanji) a svi ostali faktori koji utiu na ponudu ostanu konstantni, ponuena
koliina e se promeniti (poveati ili smanjiti). Promena trine cene utie na pomeranje
- 219 -
niz (smanjenje cene), odnosno uz (poveanje cene) krivu ponude pri emu se menja
ponuena koliina, ali ne i ponuda. Kriva ponude reprezentuje samo promene u
ponuenim koliinama pri razliitim nivoima trinih cena, a ne i promenu spremnosti
proizvoaa da pri istom nivou cena ponude veu ili manju koliinu svog outputa. Prema
tome, samo promene u nekim drugim faktorima, a ne u trinoj ceni analiziranog dobra
mogu izazvati promene u ponudi, odnosno pomeranje krive ponude udesno ili ulevo u
odnosu na njenu inicijalnu poziciju. Faktori koji izazivaju pomeranje krive ponude u
jednom ili drugom smeru, odnosno ulevo ili udesno se nazivaju necenovnim
determinantama ponude. Koji su to faktori? ta sve moe podstaknuti proizvoae da pri
istom nivou trine cene ponude veu, odnosno manju koliinu svog outputa?
Sam poloaj krive ponude u koordinatnom sistema je determinisan necenovnim
faktorima. Sve dok se oni ne menjaju ni kriva ponude se nee pomeriti, pa nam kriva
ponude pokazuje da e se sa poveanjem trine cene sa 2 na 3 nuena koliina elektrinih
grejalica poveati sa 24 na 48, sa poveanjem cene sa 3 na 4 nuena koliina e se
poveati za dodatnih 16 kom., itd., ako ostali faktori koji utiu na ponudu elektrinih
grejalica ostanu konstantni.
Najznaajniji faktor koji stoji iza odluke o ponudi odreenog dobra su trokovi
njegove proizvodnje. Oni su najznaajnija necenovna determinanta ponude. Posmatrano sa
aspekta pojedinanih proizvoaa, poveanje trokova izaziva rast graninih trokova pri
svakom nivou outputa koji je relevantan za analizu krive njegove ponude. Ovakve
promene utiu na pomeranje krive ponude ulevo, pri emu je proizvoa sada u poziciji da
pri istom nivou trine cene ponudi manju koliinu proizvoda. Kriva ponude e se
pomeriti udesno ako doe do smanjenja trokova proizvodnje i proizvoa e biti spreman
da pri svakom nivou trine cene ponudi veu koliinu dobara. Posto su trokovi
proizvodnje prevashodno uslovljeni cenama proizvodnih inputa i tehnologijom
proizvodnje, to promena ova dva faktora dominantno utie na pomeranje krive ponude.
Ako se cena nekog proizvodnog inputa smanji, trokovi proizvodnje dodatne
jedinice outputa (granini trokovi), postaju manji, pa se kriva ponude pomera udesno i
proizvoa je sada spreman da pri istoj trinoj ceni ponudi veu koliinu svog outputa .
Ako cena faktora rada ili grejaa, koji se koriste pri proizvodnji elektrinih grejalica bude
smanjena, pri ostalim neizmenjenim faktorima, proizvoai elektrinih grejalica pri svim
alternativnim nivoima trinih cena svog outputa bie spremni da ponude veu koliinu
svog outputa nego ranije. Suprotno dejstvo na krivu ponude i ponuenu koliinu ima
poveanje cena proizvodnih inputa.
Slian efekat ima i tehnoloki napredak u proizvodnji odreenog proizvoda.
Sutina tehnolokih inovacija je da se ista koliina outputa ostvari sa manjim utrokom
proizvodnih faktora, odnosno da se sa istom koliinom utroenih proizvodnih inputa
ostvari vea proizvodnja. Poto ove promene imaju pozitivan uticaj na visinu trokova
(pomeraju krivu ponude udesno) to e proizvoa biti spreman da pri istoj trinoj ceni
ponudi veu koliinu svog outputa.
Na ponudu veliki uticaj imaju i trine cene povezanih dobara, posebno onih koja
su supstituti analiziranom proizvodu. Ako cena jednog supstituta poraste, poveae se
ponuda ostalih i kriva ponude proizvoda ija cena nije promenjena e se pomeriti udesno i
obratno, ako se cena nekog supstituta smanji ponuda analiziranog dobra e se smanjiti.
Ako cena pei na vrsta goriva bude poveana, proizvoai elektrinih grejalica e
smanjiti ponudu svog outputa i mogu se preorijentisati na proizvodnju pei na vrsta
- 220 -
Ponuda outputa
goriva ako tehnologija kojom raspolau to dozvoljava, jer je to za njih profitabilnije.
Smanjenje cene pei na vrsta goriva, stimulisae proizvoae, da pri ostalim
neizmenjenim faktorima, poveaju ponudu elektrinih grejalica, jer je proizvodnja i
prodaja pei na vrsta goriva za njih manje profitabilna.
Slika VI-3: Pomeranje krive trine ponude

Na ponudu odreenog dobra izuzetno veliki uticaj imaju i mere ekonomske
politike drave. Drava razliitim merama iz domena fiskalne politike (poreskog
zakonodavstva) ili propisima iz domena zatite ivotne sredine i standardizacije proizvoda,
carinske politike i sl. utie na krivu ponude odreenog dobra. Svakom od ovih ili drugih
slinih mera indirektno se utie na visinu i strukturu trokova poslovanja proizvoaa.
Uvoenjem, recimo poreza na promet proizvoda, kriva ponude se pomera ulevo, jer ovaj
porez predstavlja dodatni troak poslovanja proizvoaa, kao to se subvencionisanjem
proizvoda kriva ponude pomera ulevo. Donoenjem rigoroznih propisa iz domena zatite
ivotne sredine od razliitih oblika njenog zagaenja ili visokih kriterija kojih proizvodi
moraju zadovoljiti to se proklamovanih njihovih standarda tie, poveava trokove
proizvodnje i pomera krivu ponude ulevo, reducirajui nuenu koliinu pri svakom
alternativnom nivou trine cene.
Ponuda nekih proizvoda moe biti uslovljena i dejstvom nekih posebnih,
neekonomskih faktora. Poznato je da vremenske prilike imaju izuzetno jak uticaj na
ponudu poljoprivrednih proizvoda, ponudu turistikih aranmana u letnjem i zimskom
periodu, vazduhoplovnu industriju i sl. I trina struktura ima izuzetno jak uticaj na
ponudu, kao i oekivanja o buduim cenama outputa.
- 221 -
5. ELASTINOST PONUDE
Za merenje stepena osetljivosti ponuene koliine neke robe na promenu njene
cene koristi se koeficijent elastinosti ponude. Ako apsolutnu promenu u ceni nekog dobra
oznaimo sa P, njoj odgovarajuu promenu u nuenoj koliini istog dobra sa X, nuenu
koliinu pre promene cene sa X, a poetnu cenu (cenu pre njenog poveanja ili smanjenja)
sa P, koeficijent elastinosti se algebarski moe prikazati izrazom:
100
=
100
Zbog istosmernih varijacija u trinoj ceni i nuenoj koliini, koeficijent

elastinosti ponude je pozitivan broj. Izuzetak predstavljaju regresivne krive ponude, kod
kojih je koeficijent elastinosti negativan. Vrednost koeficijenta elastinosti ponude moe
varirati od nule do beskonanosti. U zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta, ponuda
odreenog proizvoda moe biti savreno elastina, relativno elastina, jedinino elastina,
relativno neelastina ili savreno neelastina:
Ako vrlo mala promena u ceni izaziva beskrajno veliku promenu u
nuenoj koliini, koeficijent elastinosti ponude iznosi = . Re je o
horizontalnoj krivi ponude;
Ako promena u trinoj ceni (poveanje ili smanjenje) za odreeni
procenat izazove promenu u nuenoj koliini nekog dobra (poveanje ili
smanjenje ) za vei procenat nego to je cena promenjena, koeficijent
elastinosti e imati vrednost izmeu 1 i . i ponuda e biti relativno
elastina;
Ako promena cene za odreeni procenat izazove istosmernu promenu u
ponudi za isti procenat, koeficijent elastinosti e biti jednak 1 (jedinina
ili stabilno elastina ponuda);
Ako promena cene za odreeni % izazove promenu u ponudi za manji %
od procentualne promene cene, koeficijent elastinosti e biti pozitivan,
ali manji od 1 (relativna neelastinost);
I konano, ako promena u ceni ne izazove nikakvu promenu u nuenoj
koliini, koeficijent elastinosti e biti jednak nuli. Ponuda e biti
savreno neelastina i geometrijski se takva kriva ponude prikazuje kao
prava linija normalna na apcisnu osu.
- 222 -
Ponuda outputa
5. 1. Luna elastinost ponude

Kriva ponude na slici VI-1 je nacrtana na osnovu diskretnih podataka o trinoj
ceni i nuenoj koliini. Na bazi podataka o kretanju cene i nuene koliine zakljuujemo
da rast cena sa nivoa 2 na 3, izaziva poveanje nuene koliine sa 25 na 48, odnosno da
rast trine cene od jedne jedinice izaziva poveanje u ponuenoj koliini za 23 jedinice.
Apsolutnom rastu cene od 2 na 3 odgovara relativno poveanje od 50%.
% =
100 = 100 = 50%

2
a njemu odgovarajuem poveanju ponude od 25 na 48 relativno poveanje od 92%

% =
23
100 =
100 = 92%
25
Koeficijent elastinosti ponude iznosi:

=
%
92%
=
= 1,84
%
50%
Dobijeni koeficijent pokazuje da poveanje trine cene u navedenom intervalu (od 2 na 3)

u proseku za 1% izaziva poveanje nuene koliine za 1,84%.
Moemo primetiti da emo za isti raspon u promeni cene i nuene koliine, ali pri
smanjenju cene sa nivoa 3 na nivo 2, dobiti drugu vrednost koeficijenta elastinosti
ponude:
23
100
%
47,92 %
=
= 481
=
= 1,44
%
33,33 %
100
3
Dobijeni koeficijent pokazuje da e svako snienje cene sa 3 na 2 za 1% u proseku, uticati
na smanjenje ponude od 1,44%
Primeujemo da se za isti raspon cene i nuene koliine dobija razliita vrednost
koeficijenta elastinosti ponude, to nastaje kao posledica primene razliitih osnovica pri
obraunu relativnih promena u ceni i nuenoj koliini. Da bi se ovaj problem donekle
ublaio u praksi se relativna promena u ceni izraunava u odnosu na aritmetiki prosek
startne i finalne cene, a relativna promena u koliini u odnosu na aritmetiki prosek startne
i finalne nuene koliine. Ako ceni 1 odgovara nuena koliina 1 , a ceni 2 nuena
koliina 2 , primenom kompromisnog obrasca elastinost ponude bi bila:
- 223 -
1 100
1 + 2 2
63,01 %
=
=
= 1,58
40,00 %
100
1
1 + 2 2
5. 2. Elastinost ponude u jednoj taki

Obrazac za izraunavanje koeficijenta elastinosti ponude se moe prikazati i u
obliku:
100
=
100
u kome imenilac oznaava meru nagiba krive ponude,

=
Izmeu nagiba krive ponude i koeficijenta elastinosti postoji sustinska razlika,

jer je elastinost sem nagibom odreena i odnosom trine cene i nuene koliine pri datoj
ceni. Ako su promene u ceni vrlo male, odnosno ako p0, postoji mogunost
utvrivanja koeficijenta elastinosti ponude u jednoj taki.
Elastinost ponude u jednoj taki geometrijski se moe utvrditi prenoenjem
relevantnih veliina za njegovo izraunavanje (P, X i nagiba) na:
vertikalnu osu,
horizontalnu osu i
pomou uglova.
5. 3. Linearne krive ponude

Na donjem dijagramu nacrtali smo tri linearne krive ponude potpuno istog rastueg
nagiba, od kojih prva see vertikalnu osu u njenom pozitivnom delu, odnosno apcisnu osu
u njenom negativnom delu, druga prolazi kroz ishodite koordinatnog sistema, a trea
apcisnu osu see u njenom pozitivnom delu, odnosno ordinatnu osu u njenom negativnom
delu.
- 224 -
Ponuda outputa
Slika VI-4: Linearne krive ponude i elastinost

Elastinost ponude u taki A po vertikalnoj osi iznosi:
Za linearnu krivu koja see ordinatnu osu u njenom pozitivnom delu:

=
poto je P=OB, X=OC, a nagib =
Za linearnu krivu ponude koja prolazi kroz koordinatni poetak:

= 1
Za linearnu krivu ponude koja see apcisnu osu u njenom pozitivnom delu
=
poto je P=OB, X=OC, a nagib = (iz trougla OCA)

Elastinost ponude u taki A po horizontalnoj osi iznosi:
Za linearnu krivu koja see ordinatnu osu u njenom pozitivnom delu:

=
- 225 -
Za linearnu krivu ponude koja prolazi kroz koordinatni poetak:

= 1
Za linearnu krivu ponude koja see apcisnu osu u njenom pozitivnom delu
=
poto je P=OB, X=OC, a nagib = (iz trougla DCA)

Elastinost ponude u taki A pomou uglova iznosi:
=
gde oznaava meru nagiba krive ponude, a odnos trine cene i nuene koliine
u taki na krivi ponude iju elastinost izraunavamo i mera je nagiba pravca povuenog
iz ishodita koordinatnog poetka do take A.
Nain geometrijske prezentacije cenovne elastinosti ponude po vertikalnoj osi
prua iroku mogunost vizualnog uporeenja cenovne elastinosti ponude dve ili vie
linearnih krivih pri istom nivou cena. Analizirajmo sledee karakteristine sluajeve:
- 226 -
Ponuda outputa
Slika VI-5: Komparacija elastinosti kod linearnih krivih ponude

Na osnovu gornjih grafikona zakljuujemo sledee:
Sve linearne krive ponude koje seku ordinatnu osu u njenom pozitivnom
delu su cenovno elastine ( > 1), a pri meusobnom uporeivanju
cenovne elastinosti pri odreenom nivou cena za dve ili vie njih, veu
cenovnu elastinost ima ona kriva ponude koja ordinatnu osu see dalje
od koordinatnog poetka.
Sve linearne krive ponude koje prolaze kroz koordinatni poetak imaju
istu jedininu elastinost ( = 1), nezavisno od njihovog nagiba,
Sve linearne krive ponude koje seku apcisnu osu u njenom pozitivnom
delu su cenovno neelastine ( < 1), a pri meusobnom uporeivanju
njihove cenovne elastinosti pri odreenom nivou cena za dve ili vie njih,
veu elastinost ima ona kriva ponude koja ordinatnu osu see blie
koordinatnom poetku.
- 227 -
5. 4. Elastinost nelinearne krive ponude

Kako utvrditi elastinost kod nelinearne krive ponude? Za razliku od linearnih
krivih ponude koje su za sve nivoe cena elastine (krive ponude koje seku ordinatnu osu),
jedinino elastine (one koje prolaze kroz koordinatni poetak) ili neelastine (krive
ponude koje seku apcisnu osu), nelinearne krive ponude pri odreenim nivoima cena
mogu biti neelastine, pri drugim nivoima cena jedinino elastine, a pri treim nivoima
elastine.
Slika VI-6: Nelinearne krive ponude i elastinost

- 228 -
Ponuda outputa
Na gornjem grafikonu je data kriva ponude koja je u taki A elastina, u taki L
jedinino elastina, a u taki G neelastina. Sud o tome da li e u odreenoj taki na krivi
ponude elastinost biti vea, jednaka ili manja od jedinice moemo doneti samo na bazi
nagiba krive ponude u toj taki. Ako linija nagiba na krivi ponude see ordinatnu osu u
njenom pozitivnom deli (sluaj a) elastinost ponude u toj taki je vea od 1, ako
ordinatnu osu linija nagiba see u njenom negativnom delu (sluaj c), elastinost ponude
je manja od 1. Linija nagiba na krivi ponude koja prolazi kroz koordinatni poetak dokaz
je jedinine elastinosti ponude pri datom nivou trine cene i nuene koliine (sluaj b).
6. REGRESIVNE KRIVE PONUDE

Za najvei broj dobara i za veinu proizvoaa koji se pri organizovanju
proizvodnje rukovode maksimizacijom ukupnog profita kao jedinom motivacionom
snagom, kriva ponude je uzlaznog nagiba, reprezentujui time istosmernu zavisnost
nuene koliine i trine cene. Meutim, kada izmeu ponuene koliine nekog dobra i
nivoa njegove trine cene postoji suprotnosmeran odnos, kriva ponude e imati negativan
nagib. Krive ponude negativnog nagiba se u mikroekonomskoj analizi nazivaju
regresivnim krivama. Do ovih odstupanja od zakona ponude najee dolazi pri analizi
ponaanja ponude sitnih poljoprivrednih proizvoaa, sitnih robnih proizvoaa ili pri
ponaanju ponude radne snage na tritu rada.
S obzirom da su regresivne krive ponude opadaju sleva udesno (negativnog
nagiba) mora vaiti:
< 0
Regresivne krive ponude se uvek pojavljuju pod dejstvom motivacionog
faktora. Poljoprivrednim proizvoaima, koji proizvodnu aktivnost obavljaju na malim
zemljinim posedima uz nizak stepen mehanizacije, glavni motiv je da obezbede prihode
dovoljne za zadovoljenje egzistencionalnih potreba lanova svojih porodica. Ostvarenje
ovog cilja zahteva velika ulaganja ivog rada, odnosno mukotrpno radno vreme. Ako se
trine cene njihovih proizvoda znaajno poveaju, oni mogu ostvarivati isti prihod kao i
ranije i isti nivo zadovoljenja svojih potreba uz smanjeni obim proizvodnje, odnosno pri
manjem radnom naporu. Istim motivima se moe objasniti i ponaanje ponude dobara
sitnih industrijskih proizvoaa i ponude rada na poveanje cene outputa proizvodnje,
odnosno poveanje cene rada (najamnina) na tritu rada.
Na donjem dijagramu je prikazana jedna kriva ponude, koja za interval cena od 1
do 2 ima normalan oblik, rastua je i pozitivnog je nagiba, a za interval od 2 do 3 je
regresivnog oblika, odnosno negativno je nagnuta. Ako se trina cena povea sa nivoa 1
na 2 nuena koliina e se poveati sa 1 na 2 . Pri cenama veim od 2 , nuena koliina
se smanjuje, odnosno rast trine cene izaziva smanjenje nuene koliine.
- 229 -
Slika VI-7: Kriva ponude opadajueg nagiba

Na gornjem dijagramu je prikazana jedna kriva ponude, koja za interval cena od 1
do 2 ima normalan oblik, rastua je i pozitivnog je nagiba, a za interval cena od 2 do 3
je regresivnog oblika, odnosno negativno je nagnuta. Ako se trina cena povea sa nivoa
1 na 2 nuena koliina e se poveati sa 1 na 2 . Pri cenama veim od 2 , nuena
koliina se smanjuje, odnosno rast trine cene izaziva smanjenje nuene koliine.
Neka je zavisnost nuene koliine nekog dobra od nivoa njegove trine cene data
relacijom:
= 8 0,52 14
Slika VI-8: Regresivna kriva ponude i elastinost

Na gornjem grafikonu poveanjem cene sa nivoa 1 na 3 nuena koliina se
poveava od 0 na 3 . Zbog istosmernog kretanja cene i nuene koliine koeficijent
- 230 -
Ponuda outputa
elastinosti ponude u tom intervalu cena e biti pozitivan. U taki A taj e koeficijent biti
jednak nuli, da bi pri svim nivoima cene izmeu 3 i 4 poprimio negativnu vrednost,
zbog toga to rast trine cene dovodi do opadanja nuene koliine.
Elastinost ponude u bilo kojoj taki na datoj krivi ponude dobiemo primenom
obrasca:
100
=
=
100
Posto izraunavamo elastinost u samo jednoj taki, gde se cena menja za infinitezimalnu
vrednost ( 0), gornji izraz dobija formu:
=

lim
=
0
u kojoj X oznaava funkciju ponude, a X njen prvi izvod.

=
8 2
2
=
8
0,5
14
8 0,52 14
8 0,52 14
Korienjem gornjeg obrasca moemo izraunati elastinost ponude pri svakom

nivou cena od 1 do 4 :
Elastinost ponude e biti jednaka nuli ako je 8 2 = 0, odnosno pri
ceni 3 = 8. Pri toj ceni nuena koliina iznosi 18;
Elastinost ponude e biti negativna, odnosno manja od nule, ako je
8 2 < 0, odnosno pri svim nivoima cena koje su vee od 8 a manje
od 14;
Elastinost ponude je jednaka jedinici, ako je 8 2 = 1 , odnosno ako
cena iznosi 2 = 5,29 a nuena koliina 2 ;
Elastinost ponude e biti izmeu nule i jedinice ako je 8 2 > 0 ,
odnosno ako je cena vea od 5,29 a manja od 8 novanih jedinica;
Elastinost ponude e biti beskonana ako je 8 0,52 14 = 0 ,
odnosno ako trina cena iznosi dve novane jedinice.
- 231 -
.
.
- 232 -
TREI DEO
TRINA RAVNOTEA I
DRAVNI INTERVENCIONIZAM
ivimo u vremenu rastue netolerantnosti. Mnoe se znakovi zabrane

puenja, zabrane parkiranja, ak i zabrane hodanja...Puenje, vonja i
mobiteli uzrokuju ono to ekonomisti nazivaju negativnim
eksternalijama. To znai da trokovi ovih aktivnosti za druge ljude
nadmauju trokove pojedinaca koji uivaju u tim sklonostima.
Nevidljiva ruka trita luta, vodei resurse u pogrenom
smeru...Drave obino odgovaraju na takve trine neuspehe na dva
naina. Jedan su vii porezi da bi zagaivae prisilila da plaaju puni
troak svog antidrutvenog ponaanja. Drugi je regulativa, kao to su
standardi emisije ili zabrane puenja...
The Economist
VII
TRINA RAVNOTEA
Ekonomski racionalni potroai (pojedinci ili domainstva koji troenjem ogranienog

dohotka na kupovinu razliitih dobara u cilju zadovoljenja svojih potreba ele da
maksimiziraju zadovoljstvo u kontekstu datih ekonomskih ogranienja) potrauju
razliite koliine dobara pri razliitim njihovim cenama. Pri neizmenjenim ostalim
faktorima oni e biti voljni da kupe veu koliinu dobra ako je cena nia, odnosno manju
koliinu pri vioj ceni. Ova regularnost podjednako vai kako pri ponaanju svakog
pojedinanog kupca, tako i za sve njih zajedno. Zavisnost potranje nekog dobra u odnosu
na njegovu cenu mi smo ilustrovali pojedinanom i agregatnom skalom i krivom
potranje.
Isto tako, ekonomski racionalni proizvoai (preduzea koja kombinovanjem
ogranienih resursa kojim raspolau ele proizvesti i ponuditi koliinu outputa koja e im
u kontekstu datih tehnolokih i ekonomskih ogranienja maksimizirati ukupan profit) e
proizvoditi razliite koliine svog outputa pri razliitim cenama. Pri ostalim neizmenjenim
faktorima oni e biti spremni da proizvedu i ponude veu koliinu dobara ako je njihova
cena vea, odnosno pri nioj ceni oni e reducirati svoju proizvodnju i ponudu. Direktna
zavisnost proizvedene i ponuene koliine nekog dobra od nivoa njegove trine cene
imanentna je kako za svakog pojedinanog proizvoaa (pojedinana ili individualna
ponuda), tako i za sve njih zajedno (agregatna ili trina ponuda). Skala i kriva trine
ponude pokazuju koju su koliinu nekog dobra svi njegovi proizvoai voljni da ponude
pri razliitim cenama na odreenom tritu.
Parcijalni pristup potranji, odnosno ponudi ne daje odgovor na pitanje po kojoj e
se trinoj ceni razmena obaviti, odnosno koja e koliina dobara biti prodata i kupljena.
Poto u kupoprodajnim transakcijama mora vaiti kvantitativna ekvivalencija (koliina
- 235 -
koju e kupci kupiti je jednaka koliini koju e proizvoai prodati), ravnotea na tritu
se uspostavlja pri onoj trinoj ceni pri kojoj su kupci voljni da kupe upravo onu koliinu
koju su proizvoai voljni da ponude.
Dva bitna parametra determiniu trinu ravnoteu: ravnotena cena i ravnotena
koliina. U stanju ravnotee snage potranje i ponude se meusobno izjednaavaju.
Ravnotena cena i ravnotena koliina se nee promeniti sve dotle dok necenovne
determinante na strani ponude i potranje ostanu nepromenjene, odnosno dok ceteris
paribus faktori na strani ponude i potranje ostanu fiksni.
Ako u istoj tabeli unesemo podatke iz skale trine potranje i trine ponude za
elektrinim grejalicama, dobiemo sledei tabelarni prikaz:
Tabela 16: Slala trine potranje i trine ponude
Mogua
cena
Potranja
(000 kom/god.)
Ponuda
(000 kom/god.)
Trino
stanje
Pritisak na
cene
1
1
2
3
4
5
6
2
80
60
48
40
36
34
3
0
25
48
64
72
75
4
Manjak ponude
Manjak ponude
Ravnotea
Visak ponude
Visak ponude
Visak ponude
5
Rast trinih cena
Rast trinih cena
Neutralan
Pad trinih cena
Pad trinih cena
Pad trinih cena
Kolona 2 pokazuje koju bi koliinu elektrinih grejalica kupci bili voljni da kupe,
a kolona 3 koju bi koliinu istog dobra proizvoai bili voljni da proizvedu i ponude, ako
bi trina cena elektrinih grejalica iznosila 1, 2, 3, 4, 5 ili 6.
Pri trinoj ceni od 1 potroai su voljni da kupe 80.000 elektrinih grejalica, ali ih
pri tako niskoj trinoj ceni proizvoai ne ele uopte proizvoditi. Tranja e u celosti, pri
datoj ceni, ostati nezadovoljena pa e biti vren pritisak na cene u pravcu njihovog
poveanja. Pri ceni od 2 traena koliina iznosi 60.000 kom., a nuena koliina 25.000
kom. I ova trina cena ne moe dugorono opstati na tritu, jer po njoj moe biti
kupljeno samo onoliko koliko je i ponueno, a ponueno je onoliko koliko su proizvoai
po toj ceni voljni da proizvedu. Iznos od 35.000 predstavlja nezadovoljenu potranju, jer
je pri datoj ceni potraivana koliina vea od nuene upravo za taj iznos.
Samo pri trinoj ceni od 3 kupci e biti voljni da kupe onu koliinu koju su
prodavci spremni da ponude. Stoga ova trina cena predstavlja ravnotenu cenu, jer samo
pri njoj imamo jednakost potraivane i nuene koliine, koja u naem primeru iznosi
48.000 elektrinih grejalica.
Kao to trina cena manja od ravnotene ne moe dugorono opstati, tako i cena
vea od ravnotene nema izgleda da dugorono egzistira. Pretpostavimo da ona iznosi 6.
Pri ovako visokoj ceni nuena koliina (75.000 kom.) je vea u odnosu na potraivanu
koliinu (34.000 kom.). Na tritu postoji visak dobara, odnosno visak ponude u odnosu
na tranju. Da bi se viak od 41.000 kom., kojeg proizvoai ne mogu prodati pri tako
visokoj ceni, mogao realizovati, ponuai bi morali sniziti cenu. Smanjenjem cene nuena
koliina se smanjuje, a potraivana poveava. Proces sniavanja cene ide sve dotle dok se
ne postigne cena kod koje se postie jednakost potraivane i nuene koliine, odnosno
cena od 3.
- 236 -
Trina ravnotea
Ravnotena cena i ravnotena koliina se mogu i geometrijski prikazati pomou
krive trine ponude i krive trine potranje.
Slika VII-1: Geometrijski prikaz trine ravnotee

Potraivane i nuene koliine nekog proizvoda pri razliitim nivoima njegove
trine cene usled dejstva trinih snaga tee ravnotenom poloaju. Svako pomeranje od
ravnotenog nivoa aktivira trini mehanizam koji usmerava pritisak ka ravnotenoj taki.
Ravnotena taka je odreena presekom krive potranje, koja je negativno nagnuta
(opadajua) i krive ponude, koja je pozitivnog nagiba (rastua). Koliko dugo e taka E
biti taka ravnotee, odnosno koliko dugo e ravnotena cena iznositi 3, a ravnotena
koliina 48.000?
1. PROMENA TRINE RAVNOTEE

U prethodnoj taki smo videli kako ponuda i potranja odreuju trinu
ravnoteu, odnosno ravnotenu cenu i ravnotenu koliinu. Iz grafikona (Slika VII-1) je
jasno vidljivo da ravnotena cena i ravnotena koliina zavise od krive trine ponude i
krive trine potranje. Poto je trina ravnotea, geometrijski posmatrano odreena
presekom krivih trine ponude i trine potranje jasno je da ona zavisi od pozicija ovih
krivih. Ponudu smo definisali kao spremnost proizvoaa da pri razliitim trinim
cenama ponude razliitu koliinu svog outputa, pri ostalim neizmenjenim faktorima,
odnosno ceteris paribus uslovima. Analogno tome potranja ukazuje na spremnost kupaca
da kupe odreene koliine nekog dobra pri njegovim razliitim cenama, a pri
neizmenjenim ceteris paribus uslovima. Ako se promeni neki od ceteris paribus faktora na
strani ponude ili na strani potranje ili istovremeni na strani i ponude i potranje dolazi do
pomeranja krive, odnosno krivih koje determiniu trinu ravnoteu.
- 237 -
Kada analiziramo kako neki dogaaj utie na trite, preduzimamo tri koraka [44,
str. 27] . Prvo, odreujemo da li dogaaj pomie krivu ponude, krivu potranje ili u nekim
sluajevima obe krive. Drugo odreujemo da li se kriva pomera udesno ili ulevo. Tree,
koristei krive ponude i potranje utvrujemo ravnoteu pre i nakon promene izazvane tim
dogaajem.
1. 1. Pomeranje krive potranje
Pretpostavimo da je pri itoj krivi ponude, kriva potranje pomerena ulevo,
odnosno da su potroai spremni da pri istoj trinoj ceni kupuju manju koliinu.
Slika VII-2: Efekti smanjenja potranje na trinu ravnoteu

Pre pomeranja krive trine potranje ulevo taka E je oznaavala trinu
ravnoteu, sa ravnotenom cenom i ravnotenom koliinim . Nova kriva potranje
D pokazuje da su kupci pri svim nivoima cena u izmenjenim okolnostima sada spremni
da kupuju manju koliinu dobara nego ranije. Smanjenjem potranje uspostavlja se novo
ravnoteno stanje na nivou ravnotene cene i ravnotene koliine . Smanjenjem
tranje, ponuda je ostala ista, ali je ponuena koliina smanjena. Ekonomisti prave
sustinsku razliku izmeu promene ponude i promene ponuene koliine. Do promene
ponude dolazi kada se kriva ponude pomera udesno ili ulevo, a do promene ponuene
koliine dolazi kada se pri ostalim neizmenjenim uslovima, dakle pri istoj krivi ponude sa
poveanjem ili smanjenjem trine cene koliina koju su proizvoai voljni da proizvedu i
ponude poveava ili smanjuje. Novo ravnoteno stanje se karakterie niom ravnotenom
cenom i manjom ravnotenom koliinom.
Koji sve to dogaaji na strani potranje mogu uticati na pomeranje ove krive
ulevo? Razliiti faktori mogu imati taj uticaj: smanjenje dohotka potroaa, smanjenje
- 238 -
Trina ravnotea
sklonosti ka kupovini dobra koje je predmet posmatranja, smanjenje cena dobara koja su
supstituti analiziranom dobru, poveanje cena komplementarnih dobara i sl.
Ako se potranja za nekim dobrom povea, kriva trine potranje se pomera
udesno, to pri nepromenjenoj krivi trine ponude poveava i ravnotenu cenu i
ravnotenu koliinu.
Slika VII-3: Efekti poveanja potranje na trinu ravnoteu

Pri istoj trinoj ceni kupci su sada voljni da kupuju veu koliinu nego ranije, a kriva
ponude je ostala ista. Nova ravnotena cena nije pomerila krivu ponude, ali je uticala na
poveanje nuene koliine, jer ovako visoka cena stimulativno deluje na proizvoae.
Poveanje naklonosti potroaa prema dobru, poveanje cene supstituta, smanjenje cene
komplementarnih dobara, poveanje dohotka potroaa i sl. su samo neke od necenovnih
determinanti koje mogu uticati na poveanje tranje, odnosno pomeranje krive potranje
udesno.
Slika VII-4: Promena ravnotenog stanja pri fiksnoj ponudi

- 239 -
Neka ekonomska dobra imaju potpuno fiksnu ponudu, nezavisnu od visine trine
cene. Njihova ponuena koliina se nee promeniti sa promenom trine cene. Radi se o
dobrima kao to su: retka umetnika i nauna dela i izumi, nenarueni prirodni kvalitet
zemlje i sl. Kod ovakvih i njima slinih dobara kriva ponude je vertikalna i cenovno su
ova dobra potpuno neelastina Trine cene se mogu poveavati ili smanjivati, ali e te
promene ostati bez ikakvog uticaja na koliinu koja se nudi. Ako se potranja za ovim
dobrima poveava (kriva potranje pomera udesno) ili smanjuje (kriva potranje pomera
ulevo), poveava se, odnosno smanjuje se i ravnotena cena, dok e ravnotena koliina
ostati na nivou koji je odreen presekom krive ponude sa apcisnom osom. U ovakvom
modelu funkcija potranje odreuje ravnotenu cenu, a funkcija ponude ravnotenu
koliinu.
Analizirajmo jedan drugi model, kada je kriva ponude savreno elastina
(horizontalna), a neka necenovna determinanta izazove pomeranje samo krive potranje.
Slika VII-5: Promena ravnotenog stanja pri savreno

elastinoj ponudi
Znamo da je ponuda savreno elastina ako promena u trinoj ceni za vrlo mali iznos
(infinitezimalnu veliinu) izazove beskrajno velike promene u nuenoj koliini, odnosno
ako rast cene za infinitezimalnu veliinu beskrajno poveava nuenu koliinu, odnosno
pad cena za vrlo mali iznos smanjuje ponudu na nulu. Ovakva kriva ponude se
geometrijski prikazuje kao prava linija paralelna sa apcisnom osom. Situaciju savreno
elastine ponude imamo u granama sa konstantnim graninim trokovima, odnosno
preduzeima sa konstantnim prirastom prinosa (ne deluje ni zakon opadajuih, ni zakon
rastuih prinosa). Ako se potranja povea (kriva trine potranje pomeri udesno)
ravnotena koliina e se poveati, a ravnotena cena ostati na istom nivou i obratno, ako
se potranja smanji (kriva trine potranje pomeri ulevo) ravnotena koliina e se
smanjiti, a ravnotena cena e ostati na istom nivou. U ovom modelu ravnotenu cenu
odreuje kriva ponude, a ravnotenu koliinu kriva potranje.
- 240 -
Trina ravnotea
1. 2. Pomeranje krive ponude

Razmotrimo najpre sluaj poveanja ponude, odnosno pomeranja krive ponude
udesno, pri datoj krivi potranje. Inicijalna ravnotea je determinisana ravnotenom cenom
i ravnotenom koliinom , odnosno takom ravnotee E u kojoj se seku kriva trine
ponude S i kriva trine potranje D. Pomeranjem krive ponude udesno, presek krive
potranje i nove krive ponude (taka E) je odreen veom ravnotenom koliinom i
niom ravnotenom cenom.
Slika VII-6: Efekti poveanja ponude na trinu ravnoteu

Poveanje ponude pri datoj krivi potranje obara ravnotenu cenu i poveava
ravnotenu koliinu. Ako bi i nakon promene ponude (njenog poveanja) proizvoai
nudili koliinu oni bi ostvarivali kratkorono vrlo visoke profite, koji bi po jedinici
outputa bili jednaki vertikalnom odstojanju takom E od take M. Ovako visoki profiti
stimulativno deluju na proizvodnju (postojei proizvoai u grani poveavaju svoju
proizvodnju, a logino je oekivati i ulazak novih preduzea na trite. Trite e ponovo
biti u ravnotei pri ceni kod koje se seku D i S.
Do pomeranja krive ponude udesno dolazi iz vie razloga. Naveemo samo neke
od njih: smanjenje trokova proizvodnje nabavkom varijabilnih proizvodnih inputa po
niim cenama, merama tednje i racionalizacijama u proizvodnji kojima se utroci
varijabilnih inputa smanjuju, uvoenje novih tehnologija koje imaju uticaj na
produktivnost rada i visinu trokova, supstitucija skupljih proizvodnih inputa jeftinijim,
smanjenje cene supstituta, mere dravnih organa u domenu politike subvencionisanja
proizvoda i sl.
- 241 -
Sve ove promene na strani ponude pomeraju krivu ponude udesno i proizvoai su
u izmenjenim okolnostima spremni da ponude veu koliinu svog outputa nego ranije, pre
promene. Necenovne determinante na strani ponude mogu krivu ponude pomeriti i ulevo i
nagore, u smislu da su proizvoai sada spremni da pri istoj trinoj ceni ponude manju
koliinu, odnosno da istu koliinu outputa sada ponude po vioj ceni. Promene, kao to
su:poveanje trokova proizvodnje (rast cena varijabilnih proizvodnih inputa i
organizacioni i tehniko-tehnoloki propusti u proizvodnji), poskupljenje supstituta,
dravna regulacija u domenu poreske politike i sl pomeraju krivu ponude ulevo.
Slika VII-7: Efekti smanjenja ponude na trinu ravnoteu

Inicijalna ravnotea na prethodnom grafikonu je data takom preseka (E) krive
trine potranje (D) i krive trine ponude (S), odnosno ravnotenom cenom i
ravnotenom koliinom . Pomeranjem krive ponude ulevo, ravnotena cena se poveava
na nivo , a ravnotena koliina smanjuje na nivo .
1. 3. Pomeranje i krive potranje i krive ponude

Kakve e efekte imati na ravnotenu cenu i ravnotenu koliinu istovremeno
pomeranje i krive potranje i krive ponude zavisi od karaktera i intenziteta tih promena.
Sve tri grafikona na narednoj slici ilustruju situaciju kada zbog poveanja i
potranje i ponude ravnotena koliina mora biti vea. Ali za razliku od prve slike, gde
zbog jaeg intenziteta poveanja ponude u odnosu na potranju, ravnotena cena opada,
odnosno druge slike gde zbog jaeg intenziteta poveanja potranje u odnosu na ponudu
ravnotena cena raste, na treoj slici ilustrovan je sluaj nepromenjene ravnotene cene jer
- 242 -
Trina ravnotea
je intenzitet poveanja ponude jednak intenzitetu poveanja potranje. Donji dijagrami bi
mogli biti korieni i za objanjenje istovremenog smanjenja i ponude i potranje na
ravnoteno stanje.
Slika VII-8: Efekti poveanja potranje i ponude na trinu ravnoteu

ta e se desiti sa takom ravnotee ako se kriva ponude pomeri udesno ili ulevo, a
kriva potranje ulevo, odnosno udesno? Kako e se ova promena odraziti na ravnotenu
cenu i ravnotenu koliinu?
Slika VII-9: Efekti poveanja potranje i smanjenja ponude na trinu ravnoteu

Sva tri gornja grafikona ilustruju sluajeve kada zbog poveanja ponude
(pomeranja krive ponude udesno) i smanjenja potranje (pomeranja krive potranje ulevo)
dolazi do pada ravnotene cene. Ravnotena koliina, kao posledica ovih promena bie
smanjena, poveana ili e ostati na istom nivou to zavisi od toga da li je horizontalno
odstojanje izmeu stare i nove krive potranje vee, manje ili jednako horizontalnom
odstojanju stare od nove krive ponude.
- 243 -
2. MODEL PAUKOVE MREE (COBWEB TEOREMA)
Kod mnogih proizvoda, posebno poljoprivrednih (krompir, svinjsko meso, jagode i

sl.) trina ravnotea se ne moe uspostaviti, jer kriva ponude, koja pokazuje zavisnost
nuene koliine u jednom vremenskom periodu (u odreenoj godini) je funkcija cene iz
prethodnog perioda, a potraivana koliina u istom periodu je funkcija cene iz tog perioda.
Ako je jedne godine trina cena nekog poljoprivrednog proizvoda povoljna
poljoprivrednici e voeni svojim ekonomskim interesima, u narednoj godini poveati
nuenu koliinu. Prevelika ponuda naredne godine, pri datoj potranji pritisnue trite i
oboriti cenu. Niska cena naredne godine destimulativno e delovati na poljoprivredne
proizvoae, pa e oni smanjiti nuenu koliinu i orijentisae se na proizvodnju drugih
poljoprivrednih kultura ili e napustiti poljoprivrednu delatnost, to pri datoj potranji
poveava trinu cenu. Vremenom se ciklina kretanja trinih cena i nuenih koliina
nastavljaju.
Da li e intenzitet u oscilacijama cena i nuenih koliina iz godine u godinu ostati
isti, smanjivati se, ili e se pak poveavati zavisi od nagiba krive trine ponude i krive
trine potranje. Mogua su tri sluaja:
da nagib krive trine ponude, numeriki posmatrano, bude jednak nagibu
trine
potranje (cobweb model trajnih
oscilacijama sa konstantnim amplitudama);
da nagib krive trine ponude, numeriki posmatrano, bude manji od
nagiba trine potranje (cobweb model opadajuih oslilacija sa
priguenim amplitudama) i
da nagib krive trine ponude, numeriki posmatrano, bude vei od
nagiba krive trine potranje (cobweb model rastuih oscilacija sa
eksplozivnim, odnosno udaljavajuim amplitudama).
Pri geometrijskoj i algebarskoj ilustraciji ciklinih kretanja u trinim cenama,
odnosno prezentaciji cobweb modela, polazimo od linearnog oblika krive trine
potranje i trine ponude:
= +
= + 1
Koeficijent a pokazuje kolika e biti potraivana koliina u nekoj godini ako je
trina cena u istoj godini jednaka nuli. Ovaj koeficijent je uvek pozitivan. Koeficijent b
je negativan i pokazuje za koliko e se promeniti (poveati ili smanjiti) potraivana
koliina nekog dobra ako njegova cena bude promenjena (smanjena ili poveana) za jednu
novanu jedinicu. Koeficijent c pokazuje koju e koliinu ponua biti voljan da ponudi
na tritu u godini t ako je cena njegovog outputa u prethodnoj godini iznosila 1 . Da
bi reenje mikroekonomskog modela ravnotee imalo smisla, koeficijent a mora uvek biti
- 244 -
Trina ravnotea
vei od koeficijenta c. Koeficijent d je uvek pozitivan (kriva trine ponude je rastueg
nagiba) i pokazuje za koliko e se poveati ili smanjiti nuena koliina u godini t ako se
trina cena u godini 1 povea ili smanji za jednu jedinicu.
2. 1. Geometrijski prikaz cobweb modela

Matematika korektnost zahteva da se nezavisno promenljive veliine, odnosno
endogene varijabile prikazuju na apcisnoj osi, a egzogene varijabile, odnosno zavisno
promenljive na ordinatnoj osi. U sluaju krivih trine potranje i trine ponude to bi
znailo prikazivanje potraivanih i nuenih koliina na vertikalnoj (ordinatnoj) osi, a
trinih cena na horizontalnoj (apcisnoj) osi. U mikroekonomskoj analizi potraivane i
nuene koliine se najee prikazuju na apcisnoj osi, a trina cena na ordinatnoj osi, kao
to je i prikazano na narednom grafikonu.
Slika VII-10: Poloaj i nagib linearne krive potranje i ponude

Nagib krive ponude je odreen kotangensom ugla , odnosno recipronom
vrednou tangensa istog ugla. Ako je ugao vei, kotangens tog ugla je manji, pa je i
nagib krive ponude manji. I nagib krive potranje je odreen kotangensom ugla , a ne
njegovim tangensom. Uporeivanjem veliina uglova i moemo uporediti nagibe krivi
S i D. Ako je ugao jednak uglu , kotangensi tih uglova su meusobno jednaki, pa obe
krive numeriki posmatrano imaju iste nagibe (|b|=d). Ako je ugao vei od ugla , kriva
ponude je manje nagnuta prema ordinatnoj osi u odnosu na krivu potranje, a ako je ugao
manji od ugla kriva ponude ima vei nagib prema ordinatnoj osi od krive potranje.
Dakle, ako je ugao vei od ugla , parametar d u apsolutnom iznosu je mani od
parametra b.
- 245 -
2. 1. 1. Cobweb model trajnih oscilacija

Neka krive trine ponude i trine potranje imaju iste nagibe:
|d| = |b|
odnosno neka su uglovi i meusobno jednaki. Ako trina cena u godini 0 iznosi 0 ,
nuena koliina u godini 1 e iznositi OA. Koliina 0A moe biti prodata samo po ceni 1 .
Pri ovako niskoj ceni ponuai e u godini 2 biti voljni da ponude koliinu 0B, a ova
koliina u toj godini moe biti prodata po ceni 2 koja je jednaka inicijalnoj ceni iz bazne
godine, godine 0.
Slika VII-11: Geometrijski prikaz cobweb modela sa trajnim oscilacijama

U godini 3 ponuda e opet iznositi 0A, jer je ona funkcija visoke cene iz godine 2. Ta
koliina moe biti prodata samo po ceni 3 , koja je jednaka ceni 1 itd. Ciklina kretanja
u ceni i nuenoj koliini se nastavljaju, pri emu se ravnotea nikad nee uspostaviti.
2. 1. 2. Cobweb model sa priguenim oscilacijama

U realnom ekonomskom ivotu vrlo su esti sluajevi proizvodnje odreenih
poljoprivrednih proizvoda sa umanjujuim, odnosno priguenim oscilacijama u cenama i
proizvedenim koliinama. Za njih je karakteristino da cene i nuene koliine osciliraju
sve manjim intenzitetom, dok se ne zaustave u taki ravnotee, odnosno u presenoj taki
krive trine ponude i krive trine potranje. Za ovaj model je karakteristino da je nagib
krive ponude manji od nagiba krive potranje, odnosno da je ugao vei od ugla (|d| <
|b|) .
- 246 -
Trina ravnotea
Slika VII-12: Geometrijski prikaz cobweb modela sa priguenim oscilacijama

Ako je cena u nultoj godini 0 , nuena koliina u godini 1 e iznositi OA i ona
moe biti prodata samo po ceni 1 . Cena 1 u godini 1 destimulativno deluje na
proizvoae i oni e u godini 2 smanjiti nuenu koliinu na 0B. Koliina 0B u godini 2
moe biti realizovana samo po ceni
2 koja stimulie proizvodnju u godini 3
poveavajui je na nivo OC koja u toj godini moe biti prodata samo po ceni 3 . Niska
cena u treoj godini redukuje nuenu koliinu u etvrtoj godini na nivo OD itd. Oscilacije
u cenama i nuenim koliinama postaju sve manje i manje, dok se ne uspostavi stabilna
ravnotea u taki preseka krive D i S.
2. 1. 3. Cobweb model sa udaljavajuim oscilacijama

Na donjem grafikonu je prikazana kriva potranje koja u odnosu na krivu
ponude, numeriki posmatrano ima manji nagib. Ako je ugao kojeg zaklapa kriva ponude
prema apcisnoj osi (ugao ) manji u odnosu na ugao kojeg zaklapa kriva ponude (ugao ),
geometrijski moemo ilustrovati cobweb model sa eksplozivnim, odnosno udaljavajuim
oscilacijama cena i koliina.
Slika VII-13: Geometrijski prikaz cobweb modela sa udaljavajuim oscilacijam

- 247 -
Za njega je, u sluaju linearnog oblika krive trine ponude i trine potranje,
karakteristino;
|d| > |b|
ctg > ctg
Cene i koliine u ovom modelu protokom vremena se sve vie udaljavaju u odnosu
na njihovo ravnoteno stanje.
2. 2. Algebarsko reenje problema

Kao to smo istakli u cobweb modelu, ponuda u odreenom periodu je funkcija
trine cene iz prethodnog razdoblja, a potranja funkcija cene u istom razdoblju. Ako su
obe ove funkcije linearne imaemo:
= +
= +
Izjednaavanjem desnih strana gornjih izraza i reavanjem po dobiemo:

=
( )
+
Ako trina cena u razdoblju 0 iznosu 0 , lako moemo utvrditi cenu u razdoblju 1, 2, 3,
...t, odnosno trinu cenu 1 , 2 , 3, , odnosno cenu , pri emu je:
t = 1, 2, 3, . . . n.
Cena u razdoblju 1 iznosi:
1 =
( )
+ 0
Cena u razdoblju 2 iznosi:

2 =
( )
( ) ( )
+ 1 =
+
+ 0
2 =
- 248 -
( )
+
+
Trina ravnotea
Cena u razdoblju 3 e iznositi:
( )
( ) ( )
3 =
+ 2 =
+
+
+
odnosno:
3 =
()
3
0
a u razdoblju t :
=
( )
+
+
+ +
odnosno:
0 +
+ +
(1)
Ako zbir lanova u velikoj zagradi oznaimo sa B :
+ +
1
,
i obe njegove strane pomnoimo sa
(2)
dobicemo:
+ +
(3)
Oduzimanjem izraza (2) od (3) imaemo:
ijim reavanjem po B dobijamo:

d
B= b
d
b
t
1
(4)
Ako izraz u velikoj zagradi obrasca (1) zamenimo relacijom (4 ) dobiemo

konaan obrazac za trinu cenu u periodu t na bazi poznate cene iz baznog, odnosno
nultog perioda.
- 249 -
0 +
(5)
2. 2. 1. Periodine oscilacije sa konstantnim

amplitudama
Za model trajnih oscilacija (stalne periodine oscilacije) vai jednakost nagiba
linearne krive ponude (d) i nagiba linearne krive potranje (b). Poto su nagibi ovih krivih,
numeriki posmatrano meusobno jednaki, to se cena u nekom periodu t , pri emu je:
= 2, 4, 6, 8, 10,
odnosno za paran broj godina iznositi:
= 0
Poto je
za parni broj godina jednako 1, a za neparni broj godina:

= 1, 3, 5, 7, 9, 11
=

jer je vrednost za svaku neparnu godinu jednako -1, a

pozitivno, poto je
a>c, a b<0.
Cena u parnim godinama je jednaka startnoj ceni, a u neparnim godinama razlici
izraza
i njenog startnog iznosa, odnosno iznosa u parnim godinama.
2. 2. 2. Periodine oscilacije sa priguenim

amplitudama
Cobweb model priguenih oscilacija nastaje u sluaju kada je apsolutna vrednost
kolinika nagiba krive trine ponude i nagiba krive trine potranje manja od jedan,
odnosno kada je nagib krive ponude (d), numeriki posmatrano manji od nagiba krive
potranje (b):
<1
- 250 -
Trina ravnotea
U gornjem modelu sve su veliine konstantne, sem izraza

koji se menja samo
e biti pozitivan ili negativan zavisno od toga da li je t

usled promene t. Odnos
paran ili neparan broj, poto je izraz u zagradi uvek negativan, jer je d>0, a b<0. Zbog
toga e cena u drugoj, etvrtoj, estoj, osmoj,... godini imati tendenciju rasta, a u prvoj,
treoj, petoj, sedmoj,...godini tendenciju opadanja.
U cobweb modelu priguenih oscilacija cena e u svakoj narednoj parnoj godini
biti manja od njenog iznosa u prethodnoj parnoj godini, a u svakoj narednoj neparnoj
godini via od njenog iznosa u prethodnoj neparnoj godini. Proces pribliavanja cena i
koliina vri se sve dotle dok ne bude postignuta stabilna ravnotea u taki preseka krive
trine ponude i krive trine potranje.
2. 2. 3. Periodine oscilacije sa eksplozivnim

amplitudama
Cobweb model sa eksplozivnim ili udaljavajuim amplitudama imamo u sluaju
kada je nagib krive trine ponude (d) vei od nagiba krive trine potranje (b), odnosno
kada vazi relacija:
>1
U ovom sluaju ravnotea se nikada ne moe uspostaviti. Cena u svakoj narednoj

parnoj godini je sve vea i vea u odnosu na inicijalnu cenu 0 , a u svakoj narednoj
neparnoj godini sve nia i nia u odnosu na inicijalnu.
2. 3. Nedostaci cobweb modela
Prema M. Ezeilielu [65, str. 258] cobweb model je primenjiv samo ako su
ispunjena sledea tri uslova:
Da proizvoai planiraju svoju proizvodnju na bazi oekivanja da e se
odrati postojee trine cene;
Da je cena odreena raspoloivom ponudom i
Da vreme potrebno za proizvodnju mora protei u celini pre trenutka,
kada se proizvodnja moe izmeniti na osnovu donetih planova.
Ekonomisti koji se kritiki odnose prema ovoj teoremi ukazuju na dva njena vrlo
ozbiljna nedostatka:
- 251 -
- 252 -
Ona pokazuje ta bi se dogodilo ako se u datim okolnostima nita ne

promeni na strani ponude i potranje, to je i te kako diskutabilno s
obzirom na dilemu vremenskog horizonta i
Ona pretpostavlja da svi proizvoai na promenu trine cene i njene
fluktuacije reaguju na potpuno istovetan nain, pri emu im iskustvo iz
ranijih godina ne daje nikakve signale iz kojih bi mogli stei pouke o
nekom buduem delovanju.
No i pored ovih izuzetno ozbiljnih i argumentovanih nedostataka cobweb
model predstavlja jedan od najprikladnijih ilustracija anarhinosti i
stihijnosti delovanja trita poljoprivrednih proizvoda. Zbog jako
izraenih fluktuacija u trinim cenama i nuenim koliinama
poljoprivrednih proizvoda, poznavanjem cobweb modela drava moe
primenjivati vrlo razliite mere u cilju njihovog stabilizovanja i
regulisanja.
VIII
MERE DRAVNE REGULACIJE
NA TRITU
U odsustvu dravne intervencije bilo kakvog oblika, na savreno konkurentnom tritu se

ravnotea uspostavlja u taki preseka krive trine potranje (D) i krive trine ponude
(S). Taku ravnotee (E) odreuju ravnotena cena ( ) i ravnotena koliina ( ). Pri
ravnotenoj ceni traena koliina je jednaka nuenoj koliini, odnosno pri toj ceni
proizvoai su spremni da ponude onu koliinu koju su kupci voljni da kupe.
Slika VIII-1: Ravnotea na neregulisanom tritu

Za sve nivoe cena vee od nuena koliina e biti vea od traene koliine i
obratno, pri cenama manjim od kupci e biti voljni da kupe veu koliinu od one koju
su proizvoai i ponuai spremni da prodaju. Kriva potranje pokazuje spremnost kupaca
da kupe odreenu koliinu po odreenoj ceni. U tom smislu ako bi trina cena bila na
nivou 1 kupci bi bili voljni da kupe koliinu 1 . U skladu sa osnovnim ekonomskim
naelom da se trini akteri (kupci i prodavci) ekonomski racionalno ponaaju i da pri
- 253 -
izboru tee maksimiziranju svoje ciljne funkcije, kupci nee imati stimulansa da pri ceni
1 kupe ni jednu jedinicu analiziranog dobra ni vie ni manje od koliine 1 . Ako krivu
potranje shvatimo kao maksimalnu spremnost za plaanje svake dodatne jedinice nekog
dobra, vidimo da maksimalna spremnost za plaanje sa poveanjem koliine kupovine
permanentno opada, to je u skladu sa zakonom o opadajuoj graninoj korisnosti,
odnosno sa zakonom o opadajuoj stopi granine supstitucije. U segmentu 0
spremnost kupaca za plaanje je vea od iznosa ravnotene cene, pa zbir povrina A,B i C
oznaava neki viak potroaa, neto to ostaje potroaima i to su oni bili spremni da
plate, ali zbog nie cene nisu uinili, to je neto na emu su potroai utedeli. Za svaku
dodatnu jedinicu unutar tog intervala oni su bili spremni da plate veu cenu (izuzimajui
zadnju jedinicu kod koje je spremnost za plaanje upravo jednaka ceni koju efektivno
treba da plate) od cene . Zato bi bilo neracionalno i ekonomski apsurdno kupovati po
toj ceni ak i jednu jedinicu vie ili manje, a da ne govorimo o veoj koliini? Kupovinom
jedne jedinice vie od koliine kupac vie gubi nego to dobija. Njenom kupovinom
plaa cenu , a bio je spreman da plati cenu koja je manja od nje, cenu koja je odreena
takom pri kojoj ta nova koliina see funkciju potranje. Na tom dodatnom proizvodu on
ostvaruje gubitak na svom blagostanju, pa bi ukupan viak potroaa bio manji od onoga
kojeg oni ostvaruju pri nivou . Na potpuno istovetan nain se objanjava ponaanje
kupaca i u pogledu kupovine manje koliine od . Ako bi kupio jednu jedinicu manje on
bi utedeo iznos koji mora za tu jedinicu platiti, ali istovremeno proputa priliku da
kupovinom te jedinice ostvari neku korisnost koju ona donosi i koja je odreena njegovom
maksimalnom spremnou za plaanje. Korist pri ovakvom izboru je manja od visine rtve
koju on ini, pa je stoga i ovaj izbor ekonomski neracionalan, jer e ukupan viak
potroaa u tom sluaju biti manji za razliku maksimalne spremnosti za plaanje i stvarne
cene koju treba da plati u poreenju sa njegovim vikom pri koliini .
Ako krivu ponude izolovano posmatramo ona pokazuje koju su koliinu dobara
proizvoai spremni da proizvedu i ponude pri razliitim nivoima njene cene. To znai da
e proizvoai pri nivou trine cene biti spremni da ponude koliinu , ni jednu
jedinicu vie ili manje. Ako nam vertikalni raspon na krivi ponude pokazuje njihovu
spremnost za prodaju dodatne jedinice, a stvarna cena po kojoj mogu prodavati svoje
proizvode iznosi , to e razlika izmeu cene i cene odreene funkcijom ponude pri
obimima proizvodnje 0 predstavljati veliinu vika kojeg proizvoa dobija za
svaku dodatnu jedinicu unutar tog intervala, a zbir svih tih razlika, odnosno povrina D+F
ukupan viak proizvoaa. Ni jedan drugi izbor koliine pri datoj trinoj ceni
proizvoaima ne obezbeuje vei viak, pa bi se stoga i tretirao kao izbor ekonomski
iracionalne osobe.
Postoji ekonomska motivisanost proizvoaa da pri ceni 1 proizvedu koliinu 2 ,
ali po toj ceni kupci su voljni da kupe samo koliinu 1 . Poto ekonomska aktivnost
proizvoaa ima smisla samo onda ako se proizvedeni proizvodi mogu i prodati, to je
zbog uvaavanja ovog vrlo ozbiljnog ogranienja apsurdno proizvoditi koliinu veu od
one koju kupci ele kupiti po toj ceni. Cena 1 se tih razloga dugorono ne moe odrati
na tritu. Pritiskom konkurentskih snaga ona se pomera ka ravnotenoj, sve dok ne
dostigne nivo .
Isti rezoni u pogledu ekonomskih stimulansa kupaca i potroaa se mogu primeniti
i u uslovima kada je cena manja od ravnotene (Slika VIII-1 na desnoj strani). Pri ceni 2
- 254 -
D
kupci bi bili voljni da kupe koliinu 2 , jer pri tom obimu kupovine maksimiziraju sumu
svojih vikova, dok su proizvoai spremni da proizvedu koliinu 1 , maksimizirajui na
taj nain svoj viak. Poto je cena isuvie niska, to zadovoljstvo nee biti u celosti
priuteno kupcima, jer koliinu koju ele ne mogu kupiti. Normalno je da oni mogu
maksimalno kupiti onu koliinu koju su proizvoai spremni da proizvedu, odnosno
koliinu 1 . Cena 2 dugorono ne moe biti odrana na tritu i pod uticajem
konkurentskih snaga ona e se permanentno poveavati dok ne dostigne nivo . Za
razliku od cene 1 , pri kojoj nije postojala volja kupaca za kupovinom koliine vee od 1
a postojala je spremnost proizvoaa da je proizvedu, odnosno za razliku od cene 2 pri
kojoj je postojala spremnost proizvoaa da proizvedu koliinu 1 i volja kupaca da kupe
veu koliinu, pri ravnotenoj ceni kupci su voljni da kupe upravo onu koliinu koju su
proizvoai spremni da proizvedu.
Pri ceni potroaev viak je jednak povrini trougla , a proizvoaev viak
povrini trougla , to znai da e ukupan viak na tritu biti dat veliinom trougla
MEN i bie jednak zbiru potroaevog i proizvoaevog vika. Ravnotea na tritu se
nee promeniti sve dok kriva ponude ili kriva potranje ili obe krive istovremeno ne
promene svoje poloaje. Na pomeranje ovih krivih, sem faktora o kojima smo ranije
govorili, utiu i razliiti potezi i mere koje drava preduzima. Ciljevi preduzimanja ovih
mera od strane drave mogu biti vrlo razliiti, od njene elje da se pomogne samo
potroaima, samo proizvoaima ili obema kategorijama trinih aktera, do onih koje
dominantno imaju fiskalni karakter ili zadiru u politiku njenih meunarodnih trgovinskih
odnosa. Mi emo analizu ovih mera istraivati iskljuivo sa aspekta njihovog dejstva na
veliinu potroaevog, proizvoaevog i ukupnog vika. Iako modernim dravama stoji na
raspolaganju itav spektar mera kojim utiu na ponudu i potranju, mi emo se ograniiti
samo na analizu nekih od njih, kako onih iz domena cenovne regulacije, ogranienja
ponude, stimulisanja potranje, tako i mera iz domena carinske i trgovinske politike.
1. MAKSIMALNE CENE
Kakve e reperkusije na potroaevo i proizvoaevo blagostanje, odnosno
veliinu njihovih vikova nastati ako doe do uplitanja drave na ovom tritu, u smislu
da ona odreuje maksimalnu cenu, odnosno primenjuje politiku plafoniranja cena?
Cenovnim plafonima drava propisuje maksimalnu cenu po kojoj proizvoai mogu
prodavati svoje proizvode. Teorijski posmatrano drava moe odrediti maksimalnu cenu
koja bi bila manja, jednaka ili vea u odnosu na cenu .
Jasno je da maksimalno odreena cena od strane drave na nivou veem od ne
bi uopte obavezivala prodavce i ona se u praksi ne bi dugorono odrala i pokazivala bi
tendenciju smanjivanja sve dok ne bi bio postignut nivo cene .
Ako drava smatra da je cena visoka, svojom intervencijom moe odrediti neku
maksimalnu cenu koja je nia od konkurentne cene . Neka ta cena iznosi 2 . Pri ovako
niskoj ceni proizvoai e reducirati proizvodnju na nivo 1 , a kupci e biti voljni da kupe
- 255 -
koliinu 2 . Potraivana koliina e biti vea od nuene za iznos 2 1 . Bie prisutna
nestaica robe na tritu koja se najee manifestuje redovima i guvama pri kupovini.
Slika VIII-2: Neobavezujui i obavezujui cenovni plafon

Kod plafoniranih cena nekim potroaima e biti bolje, a drugim gore nego pri
konkurentnoj ceni dok e svim proizvoaima biti gore nego pri ceni . Neki od
proizvoaa e prestati da proizvode, posebno oni koji imaju visoke trokove, a oni koji
ostanu na trite proizvode e prodavati po nioj ceni nego ranije.
Kakve e posledice politika plafoniranja cena izazvati najbolje moemo ilustrovati
preko promene potroaevog i proizvoaevog vika.
Ako poemo od pretpostavke da dobro kupuju oni potroai koji ga vie vrednuju,
odnosno koji su spremni platiti veu cenu, donji grafikon nam ilustruje da e kategorija
potroaa koji i dalje kupuju dobro proi bolje, jer e za svaku jedinicu plaati niu cenu.
Njihovo blagostanje e se poveati za povrinu etvorougla B, a to je zapravo razlika
izmeu konkurentne i plafonirane cene pomnoeno sa koliinom 1 . Povrina tog
etvorougla oznaava poveanje potroaevog vika izazvanog dravnom regulacijom
cene. Ali, s druge strane, oni potroai koji vie ne mogu kupovati zbog smanjenja
nuene koliine za iznos dat rasponom 1 gube viak, koji je jednak povrini
trougla C. Ukupna promena potroaevog vika e, prema tome, biti jednaka razlici
povrine etvorougla B i trougla C. Ako sve potroae tretiramo jedinstveno, u smislu da
li oni kao celina dobijaju ili gube, to zavisi od veliine povrina B i C. U naem sluaju,
ak i vizuelno, se moe primetiti da je povrina etvorougla B vea od povrine trougla C,
to znai da se viak potroaa kada ih jedinstveno posmatramo poveava. Ali, u praksi
moe nastati situacija da ove povrine budu jednake, pa da dravno uplitanje na tritu
odreivanjem maksimalnih cena ostane bez efekta na potroaevo blagostanje ili da ak
izazove smanjenje potroaevog blagostanja. Ukupan potroaev viak e se smanjiti onda
kada povrina C bude vea od povrine B. To se moe desiti pri vrlo neelastinoj krivi
potranje
- 256 -
D
Slika VIII-3: Uticaj cenovnog plafona na ukupno blagostanje

Odreivanjem cenovnog plafona na nivo 2 svi proizvoai gube. Neki od njih
prestaju sa proizvodnjom (oni sa visokim trokovima) i bivaju potisnuti sa trita, jer pri
ovako niskoj ceni ne mogu pokriti ni svoje varijabilne trokove. Smanjenje
proizvoaevih vikova zbog eliminacije nekih proizvoaa sa trita na grafikonu je dato
povrinom trougla F. Ostalim proizvoaima se smanjuje viak u iznosu koji je dat
povrinom etvorougla B, jer istu koliinu 1 sada mogu prodavati po ceni koju je drava
odredila i koja je manja od ravnotene. Ukupno blagostanje svih proizvoaa je smanjeno
za zbir povrina B i F.
Kategorija
vika
1
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Ukupan viak
Pre uvoenja
cenovnog plafona
2
A+C
B+D+F
A+B+C+D+F
Nakon uvoenja
cenovnog plafona
3
A+B
D
A+B+D
Razlika
4
(B-C)
-(B+F)
-(C+F)
Zbir povrina C i F oznaava smanjenje ukupnog

vika
izazvanog uvoenjem cenovnog plafona
Kakva e promene u zbiru potroaevog i proizvoaevog vika nastati zbog

primene politike cenovnih plafona i da li e i u kojoj meri smanjenje proizvoaevih
vikova imati protivteu u poveanju potroaevih vikova na naem grafikom prikazu?
Ili isto pitanje postavljeno iz druge perspektive, da li politika maksimalnih cena ima
uticaja na ukupno blagostanje (zbir blagostanja kupaca i blagostanja prodavaca) ?
Povrina koja reprezentuje smanjenje vika proizvoaa smanjenjem proizvodnje
na 1 i prodajom svake jedinice po nioj ceni (povrina B) je jednaka poveanju vika
potroaa koji nastavljaju sa kupovinom. De fakto, ispada da se ovaj deo gubitka
proizvoaevog vika transformie u poveanje potroaevog vika. Ali, ta je sa
- 257 -
gubitkom potroaevog vika C i proizvoaevog vika F? Zbir ovih dvaju povrina
oznaava smanjenje blagostanja obe kategorije uesnika na tritu.
Paljivim posmatranjem dijagrama mogu se uoiti neke vrlo karakteristine
stvari u vezi sa promenama potroaevog i proizvoaevog vika:
Najpre konstatujemo da povrina B u sustini oznaava transfer
proizvoaevog u potroaev viak, jer e viak onih proizvoaa koji ostaju
na tritu biti smanjen za iznos povrine B, a onih potroaa koji nastavljaju sa
kupovinom viak se poveava za isti iznos;
Povrina C e biti jednaka povrini F, odnosno smanjenje potroaevog vika
zbog smanjenja proizvodnje od
na 1 bie jednako smanjenju
proizvoaevog vika onih proizvoaa koji su potisnuti sa trita, samo onda
ako su krive trine ponude i trine potranje istog nagiba;
Povrina C e biti vea od povrine F, ako je kriva trine potranje strmija
(numeriki posmatrano sa veim nagibom) u odnosu na krivu trine ponude;
Povrina C e biti manja od povrine F, ako je nagib krive trine potranje
blai u odnosu na nagib krive trine ponude;
Uvek kada je povrina C manja od povrine B, odnosno kad je nagib krive
tranje blai od nagiba krive trine ponude sa sigurnou moemo tvrditi da
se potroaevi vikovi sa plafoniranjem cena poveavaju, a ako je kriva
trine potranje strmija u odnosu na krivu trine ponude ne moemo sa
sigurnou tvrditi da se pri svakom nivo potroaevi vikovi smanjuju.
Analizirajmo efekte dravne regulative politikom plafoniranja cena na
konkurentnom trita ako je potranja neelastina. Neelastina potranja postoji onda kada
vrlo velike promene u ceni izazivaju male promene u potraivanoj koliini.
Neka inverzne krive trine ponude i potranje imaju oblik :
= 50 + 3
= 560 14
gde pokazuje cenu ponude, odnosno cenu po kojoj su proizvoai voljni prodavati
koliinu , a cenu potranje, odnosno cenu koju su potroai voljni da plate za
koliinu . U odsustvu dravne regulative ravnotea e biti uspostavljena pri ravnotenoj
ceni od 140 i ravnotenoj koliini od 30. Ako drava odredi maksimalnu cenu ovog
proizvoda na nivou od 110 nuena koliina e iznositi 20, a traena koliina 32,14.
Zbog nie cene potroaima koji ostaju na tritu viak se poveava za povrinu
etvorougla B, a oni kupci koji zbog smanjenja ponude od 30 na 20 ne mogu kupovati
robu trpe gubitak vika dat veliinom trougla C. Ukupna promena potroaevog vika je
jednaka razlici povrina B i C, odnosno razlici poveanja potroaevog vika prikazanog
povrinom B i smanjenja potroaevog vika prikazanog povrinom C. Povrina B iznosi
600, a povrina C iznosi 700 (smanjena koliina kupovine od 30 na 20 pomnoeno sa
raspona ravnotene cene (140) i cene potranje pri koliini kupovine od 20).
Zakljuujemo da e u ovom sluaju viak potroaa (ako ih tretiramo kao celinu) biti
smanjen za 100 novanih jedinica. Znai, pri neelastinoj potranji nee samo prodavci
biti u gorem poloaju, nego i kupci.
- 258 -
D
Smanjenjem cene ukupan viak proizvoaa e biti reduciran na veliinu povrine
D, odnosno bie smanjen za zbir povrina B i F. Ukupno smanjenje tog vika e iznositi
750, odnosno zbiru 600 (kvantitativna mera veliine povrine B) i 150 (kvantitativna mera
povrine F).
Slika VIII-4: Efekti cenovnog plafona pri neelastinoj

potranji
Smanjenje blagostanja svih aktera na tritu je jednako zbiru smanjenja
potroaevih i proizvoaevih vikova i iznosi 850 novanih jedinica, to je upravo
jednako zbiru povrina C i F. Cenovnim plafonima, kao i svim ostalim merama dravne
regulacije drava umanjuje efikasnost funkcionisanja trinog mehanizma, jer svaka od
njih dovodi do smanjenja ukupnog blagostanja. Cenovnim plafonima drava eli pomoi
potroaima, u smislu da njima bude bolje nego to im je bilo pre uvoenja cenovnih
plafona. Pa ak i onda kada sve potroae tretiramo kao jednu celinu, analiza u sluaju
jako neelastine potranje nam je pokazala da oni trpe gubitak ukupnog vika. S druge
strane, iako je intencija drave da pomogne potroaima sa niom spremnou za plaanje,
praktina primena cenovnih plafona pokazuje da se to nee desiti i da nastaju mnoge
trine deformacije. Jedna od najuobiajenijih je formiranje crnog trita, trita na kome
nema regularnosti i pravila koja smo pri naoj analizi potovali.
- 259 -
2. MINIMALNE CENE
Zamislimo sada jedan obrnuti sluaj, da drava umesto maksimalne propie
minimalnu cenu neke robe i primeni politiku cenovnih pragova. Slino cenovnim
plafonima koji za nivoe cena veim od ravnotene i cenovni pragovi, ali za nivoe cena
manjih od ravnotene nisu obavezujui za ponuae. Neka je cenovni prag odreen na
nivou cene 1 , koja je via od ravnotene i koje se ponuai moraju pridravati. Krive
potranje i ponude pokazuje da bi pri toj trinoj ceni proizvoai bili voljni da proizvedu
koliinu 2 , dok e potroai pri ovako visokoj ceni kupovati koliinu 1 .
Slika VIII-5: Neobavezujui i obavezujui cenovni prag

Na narednom grafikonu (Slika VIII-6) emo prikazati promene u potroaevom,
proizvoaevom i ukupnom viku u sluaju kada drava sprovodi politiku cenovnih
pragova.
Ako pretpostavimo da e proizvoai proizvesti samo onoliko koliko mogu prodati
(koliinu 1 ), a ne onoliko koliko bi hteli (koliinu 2 ), potroaev viak e se usled
ovakvog oblika regulacije trita smanjiti za zbir povrina B i C. Povrina B ilustruje
smanjenje potroaevog vika onih potroaa koji nastavljaju sa kupovinom robe u
koliini 1 i gde svaku kupljenu jedinicu plaaju umesto po , po vioj ceni 1 .
Trougao C oznaava gubitak na viku potroaa zbog toga to koliina 1 ne
moe po toj ceni nai kupce na tritu. Poto smo pretpostavili da proizvoai proizvode
onoliko koliko mogu prodati povrina B sa aspekta proizvoaa reprezentuje poveanje
njihovog vika, jer svaku jedinicu do koliine 1 prodaju po vioj ceni. Ono to potroai
kupujui koliinu 1 gube, proizvoai dobijaju i jednostavno se vri transfer vika od
potroaa prema proizvoaima. Ali, proizvoai u celini posmatrano trpe i smanjenje
svog vika zbog redukovanja proizvodnje sa nivoa na 1 , jer se zbog smanjene
potranje, proizvoai sa veim trokovima proizvodnje povlae sa trita. Promena
proizvoaevog vikova je, dakle, jednaka razlici povrina B i F.
- 260 -
D
Slika VIII-6: Uticaj cenovnog praga na ukupno blagostanje

Nije sporno da e se uvoenjem cenovnih pragova ekonomski poloaj svih
potroaa pogorati. Oni koji i dalje kupuju gube deo svoga vika zbog plaanja vee cene,
a oni koji e zbog visoke cene odustati od kupovine izgubie viak koji su ranije imali.
Konstatovali smo da je promena proizvoaevog vika jednaka razlici povrina B i F. Na
osnovu kvantitativnog odnosa ovih dvaju povrina i proizvoaev viak se moe smanjiti,
a ne samo poveati, odnosno i proizvoai u totalitetu posmatrani, slino potroaima,
mogu biti u loijoj poziciji nego to su bili. To e se desiti samo u sluaju ako je povrina
trougla F vea od povrine etvorougla B, odnosno ako gubitak vika proizvoaa koji
napuste trite bude vei od poveanja vika zbog poveanja cene za proizvoae koji
ostaju na tritu.
Kategorija
vika
1
Pre uvoenja
cenovnog praga
2
Nakon uvoenja
cenovnog praga
3
Razlika
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Ukupan viak
A+B+C
D+F
A+B+C+D+F
A
B+D
A+B+D
-(B+C)
B-F
-(C+F)
Zbir povrina C i F reprezentuje smanjenje ukupnog vika

koje nastaje kao posledica politike cenovnih pragova
Ali ta e se desiti ako proizvoai podstaknuti visokom propisanom cenom, svoju

ponudu ne ogranie na nivo 1 , nego je poveaju na nivo 2 ? Odnosno koje posledice
nastaju ako pri utvrenom cenovnom pragu proizvoai proizvedu ne onoliko koliko
mogu prodati, ve onoliko koliko bi hteli prodati? Ovakvu mogunost emo ilustrovati na
narednom dijagramu.
- 261 -
Slika VIII-7: Poseban sluaj cenovnog praga

Nuena koliina pri datom cenovnom pragu e iznositi 2 , a traena koliina 1 .
Na tritu moe biti prodata samo ona koliina koju su kupci voljni da kupe, dakle
koliina 1 , dok e koliina 2 1 ostati neprodata. ta je sa vikom proizvoaa i
vikom potroaa? Oni potroai koji su nastavili kupovati za svaku kupljenu jedinicu
plaaju viu cenu, pa se potroaevi vikovi po ovom osnovu smanjuju za povrinu B. S
druge strane, neki potroai e prestali kupovati dobro zbog poveanja njegove cene, pa je
smanjenje njihovog vika ilustrovano veliinom trougla C. Nasuprot starim potroaima
iji se viak smanjuje stari proizvoai, odnosno oni koji ostaju na tritu za svaku
prodatu jedinicu zaraunavaju veu cenu, te se njihov viak poveava za povrinu B.
Kategorija vika
Pre uvoenja
cenovnog praga
Nakon uvoenja
cenovnog praga
Razlika
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Ukupan viak
A+B+C
D+F
A+B+C+D+F
A
B+D-M
A+B+D-M
-(B+C)
B-(F+M)
-(C+F+M)
Zbir povrina C, F i M kvantitativno odreuje smanjenje ukupnog

vika koje nastaje kao posledica primene cenovnih pragova u sluaju
kada proizvoai proizvode koliinu koju su voljni da proizvedu, a ne
koliinu koju mogu prodati.
Pad prodaje od na 1 smanjuje viak proizvoaa za povrinu trougla F.

Razlika povrina etvorougla B i trougla F bi bila ekvivalentna promeni proizvoaevih
vikova ako bi oni stvarno proizveli koliinu koja 1 . Meutim, oni proizvode koliinu
2 . Poto koliina 2 1 nema svoje pokrie u prihodima (kupci je ne ele kupiti), to
nam povrina ispod krive trine ponude za obim proizvodnje 2 1 oznaava gubitak
- 262 -
D
proizvoaevih vikova zbog neprodatih koliina. Ukupna promena proizvoaevog vika
e se dobiti kada od povrine B oduzmemo zbir povrina M i F. Poto povrina M moe
biti poprilino velika, to se moe desiti da i proizvoai, a ne samo potroai zbog politike
odreivanja minimalne cene od strane drave pretrpe smanjenje svojih vikova.
3. CENOVNE POTPORE
Programe dravne pomoi proizvoaima, poznatih pod nazivom cenovne
potpore, emo ilustrovati na narednom grafikom prikazu. Konkurentna ravnotea je
odreena ravnotenom cenom i ravnotenom koliinom . Da bi pomogla
proizvoaima i poboljala njihov ekonomski poloaj drava svojim merama podupire
odravanje neke ciljne cene koja je na viem nivou od ravnotene. Pri ovako odreenoj
ceni potroai e kupiti koliinu 1 , a proizvoai e biti voljni da proizvedu koliinu 2 .
Poto e pri toj ceni nuena koliina biti vea od potraivane koliine, razliku e po ciljnoj
ceni 1 otkupiti drava. Ovakav model dravnog intervencionizma dovodi do pomeranja
krive trine potranje udesno za koliinu koju drava otkupljuje. Kriva je horizontalno
pomerena kriva trine potranje D udesno za iznos = 2 1 i ona prikazuje
potranju za posmatranim dobrom kako od strane potroaa, tako i od strane drave pri
svim alternativnim nivoima cena. Nova taka ravnotee e biti uspostavljena na nivou
ciljne cene 1 i ravnotene koliine 2 .
Slika VIII-8: Uticaj cenovnih potpora na ukupno blagostanje

Kako e se ova mera odraziti na blagostanje uesnika na tritu. Potroai e pri
ceni 1 kupovati koliinu 1 i njihov viak e biti smanjen za zbir povrina B i C. Oni
potroai koji nastavljaju sa kupovinom gube na svom viku za iznos koji je jednak
povrini etvorougla B, zbog toga to svaku jedinicu dobra plaaju po vioj ceni, dok je
- 263 -
smanjenje kupovane koliine od na 1 eliminisalo vikove kojima su raspolagali
potisnuti potroai sa trita.
Proizvoai, s druge strane, zbog poveanja cene od na 1 i prodajom u novim
uslovima koliine 2 poveavaju svoje vikove za zbir povrina B+C+G. Meutim, u
sluaju cenovnih potpora i drava snosi troak, jer ona otkupljuje koliinu 2 1
plaajui za jednu jedinicu cenu 1 . Normalno, da se drava ovoga troka u celosti ili
delimino moe osloboditi ako otkupljenu koliinu proda negde u inostranstvu po
odreenoj ceni, ali time moe naneti tetu domaim proizvoaima, ako i oni pretenduju
na ta trita, pa ovaj potez moe biti i u koliziji sa ciljem koji drava nastoji ostvariti ovom
intervencionistikom merom, da pomogne proizvoaima. Promena ukupnog vika,
odnosno drutvenog blagostanja bi iznosila:
= + + + + 1 2 1
= 1 2 1
Kategorija
vika
Pre uvoenja cenovnih

potpora
Nakon uvoenja
cenovnih potpora
Razlika
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Drava
Ukupan viak
A+B+C
D+F
Nema
A+B+C+D+F
A
B+C+D+F+G
1 2 1
A+B+C+D+F+G
1 2 1
-(B+C)
(B+C+G)
1 2 1
G1 2 1
rafirana povrina oznaava smanjenje ukupnog vika zbog cenovne potpore

(pretpostavka je da drava otkupljeni viak ne prodaje na trite, niti daje inostranim
vladama i organizacijama u vidu donacija)
Promena ukupnog blagostanja je na grafikonu data rafiranom povrinom No alosno je,

kao to se iz grafikona moe i primijetiti, to postoji jedan mnogo jeftiniji nain da drava
pomogne proizvoaima. Poto je poveanje proizvoaevog vika jednako zbiru
povrina B, C i G, pri kome je zbir povrina B i C oznaava transferisan viak od
potroaa na proizvoae, da im ona jednostavno direktno, a ne kroz cenovnu potporu da
iznos novca jednak povrini G, a ne da otkupljuje suvinu ponudu 2 1 i za nju plati
iznos od 1 2 1 da bi tom operacijom njihov viak bio povean za povrinu G.
Efekte cenovnih potpora ilustrovaemo sledeim hipotetikim primerom. Neke
inverzne funkcije trine potranje i trine ponude imaju oblik:
= 80 5 i
= 10 + 2
- 264 -
D
Izjednaavanjem desnih strana gornjih izraza vidimo da e ravnotea biti uspostavljena
pri koliini od = 10. Zamenom u prvu ili drugu jednainu, dobijamo ravnotenu
cenu =30.
Ako je ciljna cena koju drava eli podupreti 1 = 40, traena koliina e iznositi
1 = 8, a nuena koliina 2 = 15. Potroaev viak e biti smanjen za zbir povrina B i
C, odnosno za 90 novanih jedinica.
= 108 +
1
102
2
= 80 + 10 = 90
Pri ceni od 40 i prodatoj koliini od 15 jedinica proizvoda poveanje proizvoaevog

viaka je jednako zbiru povrina B, C i G.
Slika VIII-9: Konkretan primer cenovne potpore

Povrine B i C se lako mogu izraunati, ali moe biti problem direktno izraunati
povrinu trougla G, koji najee nije pravougli. Stoga je povrinu ovog trougla potrebno
posredno izraunati kao razliku zbira povrina C, F i G umanjeno za zbir povrina C i F.
= ++ +
147
102
42
+
2
2
= 49 14 = 35
- 265 -
= + + = 80 + 10 + 35 = 125
Troak drave za kupovinu koliine od 1 do 2 po ceni od 40 iznosi 280
novanih jedinica (7x40), pa e ukupno smanjenje blagostanja (potroaa, proizvoaa i
drave) iznositi 245 novanih jedinica. Drava je rast proizvoaevog vika za povrinu G
u iznosu od 35 novanih jedinica kroz mehanizam potpore platila iznosom od 280
novanih jedinica otkupljujui trine vikove.
4. PROIZVODNE KVOTE
Visoke cene, sem dravnim potporama kojima se stimulie tranja, drava moe
osigurati i raznim merama kojima se ograniava ponuda. Najee primljeni model
ograniavanja ponude je odreivanje proizvodnih kvota, odnosno koliina kojih e
proizvoai moi da proizvedu.
Bez dravnog uplitanja na savreno konkurentnom tritu ravnotea bi bila
uspostavljena u taki preseka krive trine potranje i krive trine ponude, pri ravnotenoj
ceni i ravnotenoj koliin i .
Slika VIII-10: Uticaj cenove kvote na ukupno blagostanje

Poto drava ograniava ponudu na 1 pri emu kriva ponude postaje potpuno
neelastina, cena po kojoj e se dobro prodavati iznosi 1 i ona je vea u odnosu na cenu
koja bi vladala na tritu kada proizvodna kvota ne bi bila nametnuta proizvoaima.
Potroaev viak je smanjen za povrinu etvorougla B i trougla C. Viak proizvoaa se
menja za razliku povrine etvorougla B (poveanje vika proizvoaa zbog poveanja
- 266 -
D
cene) i povrine trougla F (smanjenje vika proizvoaa zbog smanjena proizvodnje od
na 1 ). Opet e ukupan gubitak biti (C+F). Ali efikasna primene proizvodnih kvota
podrazumijeva da proizvoai od drave dobiju novac kao podsticaj za smanjenje
proizvodnje, pa e ukupna promena njihovog vika biti jednaka razlici povrina B i F
uveanu za iznos novca koji od drave dobijaju. Koliko drava treba najmanje da plati
proizvoaima kako bi ih naterala da ogranie svoju ponudu?
Pri ceni i nuenoj koliini ukupan proizvoaev viak je dat povrinom ispod
cene i iznad krive ponude i on sluzi za pokrie ukupnih fiksnih trokova proizvoaa, a
preostali iznos oznaava njihove profite. Ako se cena povea na 1 (pritiskom drave da
proizvoai smanje proizvodnju) proizvoai proputaju priliku da pri toj visokoj cijeni
proizvedu koliinu 2 . Time propustaju priliku da ostvare proizvoaeve vikove ija e
visina pri nivou 2 biti data povrinom ispod cene 1 a iznad funkcije trine ponude.
Razlika ovih dvaju povrina proizvoaevih vikova je C+F+G, koja, ustvari, oznaava
proputeni profit, zbog ogranienja ponude na nivou 1 . Zato bi drava trebala
proizvoaima refundirati ovaj iznos kao novanu kompenzaciju za smanjenje
proizvodnje. Ukupna promena proizvoaevog vika nakon dobijanja ove nadoknade od
drave bie (B-F)+(C+F+G)=B+C+G. Ova promena proizvoaevog vika je identina
kao i kad drava otkupom proizvoda prua cenovnu potporu. Stoga pri primeni jedne od
ovih dvaju mera drave radi podsticanja proizvodnje (dravna potpora ili proizvodna
kvota) proizvoai trebali biti potpuno indiferentni, jer u oba sluaja ostvaruju istu
promenu svojih vikova
Kategorija
vika
1
Pre uvoenja
proizvodne kvote
2
Nakon uvoenja
proizvodne kvote
3
Razlika
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Ukupan viak
A+B+C
D+F
A+B+C+D+F
A
B+D
A+B+D
-(B+C)
B-F
-(C+F)
Zbir povrina C i F oznaava kvantitativnu meru smanjenja ukupnog

vika zbog uvoenja proizvodne kvote
Isto to vai i za potroae, jer i oni i u jednom i u drugom sluaju gube isti iznos novca
(B+C). Koja je od ovih dvaju mera skuplja za dravu? Ako primenjuje proizvodne kvote,
drava proizvoaima direktno prua novanu podrku u iznosu C+F+G, ali ako
primenjuje politiku cenovnih potpora kupovinom vika nuenih koliina po ceni 1 ,
proizvoaima plaa sumu novca 1 2 1 . Konaan ishod po dravu zavisi od toga
da li je povrina (C+F+G) vea, manja ili jednaka povrini koja oznaava sumu izdataka
koje e drava imati kupovinom trinih vikova.
Program ograniavanja proizvodnje uvoenjem cenovnih potpora je za sve
uesnike na tritu (zajedno posmatrano) skuplji od jednostavnog davanja novca
proizvoaima. Ukupna promena blagostanja kada drava u cilju podupiranja proizvodnih
kvota, proizvoaima daje novanu nadoknadu u iznosu od (C+F+G) e iznositi:
= + + + + + + = ( + )
- 267 -
Po kriteriju efikasnosti dravi bi najbolje bilo da proizvoaima da iznos para (C+F+G) i

da se ne mea u cene i koliine. Proizvoai bi taj iznos dobili, drava izgubila, ali bi
promena ukupnog blagostanja ostala nepromenjena. Ali ekonomska efikasnost nije uvek
cilj drave.
5. UVOZNE KVOTE
Ako sa D oznaimo potranju za nekim proizvodom na domaem tritu, a sa S
domau ponudu toga proizvoda i ako uvoza ne bi bilo ravnotea bi se uspostavila na nivou
ravnotene cene i ravnotene koliine .
Slika VIII-11: Efekat uvozne kvote na krivu ponude

S druge strane, ako bi svetska cena analiziranog proizvoda bila na niem nivou od
ravnotene cene na domaem tritu, u uslovima niim ograniene trgovine, kriva ponude
na domaem tritu bi bila horizontalna linija na nivou svetske cene. Po toj ceni bi mogla
biti prodata bilo koja koliina, pa stoga 1 i ravnotea bi bila u taki . Politiku uvoznih
kvota, odnosno dozvola za uvoz neke robe bez plaanja carine i ostalih dabina drava
obino uvodi onda kad ovim merama eli regulisati uvoz. Uvozne dozvole daju pravo
njihovim vlasnicima da uvezu odreenu koliinu dobara. Da li e pravo na uvoz od strane
vlasnika ovih dozvola biti iskorieno ili ne zavisi od odnosa domae i svetske cene.
Normalno je da u sluaju manje domae u odnosu na svetsku cenu pravo koje pruaju ove
dozvole nee biti korieno, dok e u obrnutom sluaju to biti uinjeno. Kriva ponude pri
svim nivoima cene gde je svetska cena manja u odnosu na domau je kriva inicijalne
- 268 -
D
ponude na domaem tritu paralelno pomerena udesno za koliinu robe koja se moe
uvoziti na bazi odobrenih kvota, dok se u segmentu levo od nje poklapa sa krivom ponude
na domaem tritu. Drugim recima, pri svim nivoima cena manjim od svetske cene
ukupna ponuda e biti jednaka ponudi samo domaih proizvoaa, a pri nivoima cena
viim od svetske cene ukupna ponude e biti jednaka ponudi domaih proizvoaa pri tim
cenama uveanu za iznos odobrene kvote. Zbog uvoenja kvote ravnotea e biti
uspostavljena pri ceni od " i koliini 2 . Pri toj ceni ponuda domaih proizvoaa
iznosi 2 , dok horizontalno odstojanje ukupne ponude (domaih ponuaa i ponude iz
uvoza), odnosno ukupne potranje na domaem tritu i ponude domaih proizvoaa,
odnosno raspon 2 2 oznaava veliinu proizvodne kvote, kao kvantitativne mere
koliine analiziranog proizvoda za koju je drava dala dozvolu da se moe uvesti. Da li
mere drave u pogledu regulisanja uvoza dobara kvantitativnim ogranienjem uvoza preko
reima uvoznih kvota predstavlja bolji ili gori aranman za domae kupce i domae
proizvoae u odnosu na slobodnu i niim regulisanu i ogranienu spoljnu trgovinu?
Slika VIII-12: Uticaj uvozne kvote na ukupno blagostanje

U uslovima slobodne trgovine, kao to
gornji dijagram pokazuje, domai
proizvoai e po svetskoj ceni koja je nia od ravnotene cene na domaem tritu biti
voljni da ponude koliinu 1 i ostvarie proizvoaev viak koji je na dijagramu dat
veliinom povrine H. Pri datoj ceni domai kupci su voljni da kupe koliinu dobara 1 ,
od ega e iznos 1 kupiti od domaih proizvoaa, a preostali iznos iz uvoza. Ukupan
viak potroaa e biti jednak zbiru povrina A,B,C,D,E,F i G. Uvoenjem kvote i
poveanjem ravnotene cene na nivo " proizvodnja domaih proizvoaa se poveava na
2 , a potraivana koliina na 2 . Zbog poveanja trine cene proizvoaev viak raste za
povrinu C i iznosi (C+H), dok se potroaev viak smanjuje za zbir povrina C, D, E, F
i G jednak je (A+B).
- 269 -
Kategorija
vika
1
Pre uvoenja carinskih

kvota
2
Nakon uvoenja
carinskih kvota
3
Razlika
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Viak vlasnika kvota
Ukupan viak
A+B+C+D+E+F+G
H
Nema
A+B+C+D+E+F+G+H
A+B
C+H
E+F
A+B+C+H+E+F
-(C+D+E+F+G
+C
+(E+F)
-(D+G)
Zbir povrina D i G oznaava smanjenje ukupnog vika koje rezultira iz uvoenja

uvozne kvote
Viak potroaa se smanjuje za iznos (C+D+E+F+G), a proizvoaa poveava za

iznos C. Da li jo neko od uesnika prolazi bolje ili gore nego pri reimu slobodne
trgovine? Drava izdavanjem kvota, odnosno dozvola za uvoz ne ostvaruje nikakve
fiskalne ili neke druge prihode, ali za vlasnike dozvola se ne bi moglo to isto rei. Naime,
oni kupuju inostranu robu po svetskoj ceni i prodaju je na domaem tritu po ceni koja je
vea od svetske. Po tom osnovu ostvaruju prihod koji je kvantitativno jednak proizvodu
koliine koja je kvotom obuhvaena i razlike u ceni, odnosno na grafikonu to je zbir
povrina E i F, gde duina tog pravougaonika oznaava koliinu robe koja je uvezena i
prodata na domaem tritu, a visina prikazuje razliku izmeu cene po kojoj se ta roba
moe prodavati na domaem tritu i cene po kojoj su je vlasnici kvota nabavili u
inozemstvu (svetska cena). Ako i viak vlasnika dozvola, pored potroaa i domaih
proizvoaa ukljuimo u analizu ispada da je aranman na bazi uvoznih kvota u odnosu na
slobodnu trgovinu loije reenje sa aspekta ukupnog vika (vika svih uesnika) za zbir
povrina D i G.
6. UVOZNE CARINE
U cilju zatite domaih proizvoaa od inostrane konkurencije ije su cene
(svetska cena) nie u odnosu na ravnotene cene na domaem tritu, drava moe
umesto mera zabrane ili koliinskog ogranienja uvoza uticati i uvoenjem uvoznih carina.
Ako bi iznos carine po jedinici robe bio vei ili eventualno jednak razlici u ceni domae i
uvozne cene, efekat bi bio potpuno isti kao i u sluaju zabrane uvoza. U tom sluaju ne bi
bilo stimulansa za uvoz, drava po osnovu carina ne bi ostvarivala nikakve prihode, pa i o
efektima carinskim mera ne bi smo mogli govoriti. Da bi efekat carine na uvoz bio
delotvoran iznos carine po jedinici robe mora biti manji od razlike izmeu domae i
uvozne cene dobra. Meutim, drava svojim merama najee eli smanjiti, a ne i
eliminisati uvoz. U slobodnoj meunarodnoj trgovinu, trgovini osloboenoj bilo kakvih
barijera, domaa cena e biti jednaka svetskoj ceni i domai proizvoai e biti voljni da
ponude koliinu 1 , a koliina 2 1 e biti uvezena. Viak potroaa e biti dat
povrinom koja se nalazi ispod krive domae potranje, a iznad krive svetske cene i
iznosie (A+B+C+D+E+F). S druge strane viak domaih ponuaa e biti odreen
- 270 -
D
povrinom koja se nalazi ispod krive svetske cene, a iznad krive domae ponude i bie
jednak povrini G.
Ako je po jednoj uvezenoj jedinici propisano plaanje carine u odreenom iznosu,
prava linija koja oznaava svetsku cenu e se paralelno pomeriti nagore za iznos carine po
jedinici uvezenog proizvoda, pri emu e se koliina koju su u izmenjenim okolnostima
voljni da ponude domai proizvoai poveava na nivo 3 a uvoz smanjiti na 4 3 .
Zbog poveanja cena po kojima se dobro prodaje na domaem tritu viak potroaev
viak e se redukovati na iznos (A+B), odnosno bie smanjen za zbir povrine C,D,E i
F. Viak domaih proizvoaa e se poveati i uvoenjem carine e iznositi (C+G),
odnosno bie povean za povrinu C.
Drava, kao trei uesnik, e ubrati prihode po osnovu carine u visini umnoka
carine po jedinici i uvezene koliine, to je jednako pravougaoniku E. Promena ukupnog
blagostanja, kao zbir smanjenja potroaevog vika (C+D+E+F), poveanja
proizvoaevog vika (C) i prihoda drave od carina (E) iznosi -(D+F).
Slika III-13: Uticaj carine na ukupno blagostanje

Povrine D i F prikazuju gubitak ukupnog vika, gde D oznaava gubitak zbog poveane
domae proizvodnje, a F gubitak zbog smanjene potranje. Potpuno isti efekat na domae
proizvoae i potroae, ali ne i na dravu se postie ako se regulacija trita umesto
carinama, ostvaruje uvoznim kvotama. Umesto da uvede carinu na uvoz, drava odobrava
uvoznu kvotu za koliinu 4 3 . To omoguava stranim kompanijama da na
analiziranom tritu ostvare dodatni profit zbog vee cene u odnosu na svetsku. Taj
dodatni profit je upravo jednak povrini E, pa e taj novac umesto dravi (primenjujui
ogranienje uvoza carinom) pripasti stranim kompanije kojima je pruena mogunost da
na osnovu odobrenja prodaju na analiziranom tritu.
- 271 -
Kategorija
vika
1
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Dravni prihod
Ukupan viak
Pre uvoenja
carine
2
A+B+C+D+E+F
G
Nema
A+B+C+D+E+F+G
Nakon uvoenja
carine
Razlika
3
A+B
C+G
E
A+B+C+G+E
4
-(C+D+E+F
C
E
-(D+F)
Zbir povrina D i F prikazuje smanjenje ukupnog vika i

predstavlja mrtvi teret carine
7. MEUNARODNA TRGOVINA
Problemima meunarodne trgovine ekonomska teorija se posebno intenzivno
poela baviti od pre dva veka, da bi posebno na znaaju dobila zadnjih pedesetak godina
sa stvaranjem monih regionalnih i svetskih ekonomskih i trgovinskih asocijacija. U
fokusu svih tih istraivanja bilo je i ostalo pitanje utvrivanja razloga zbog kojih
nacionalne ekonomije stupaju u meusobne trgovinske odnose, odnosno davanje odgovora
na pitanje: ta je to to uzrokuje meunarodnu trgovinu i koje ekonomske snage stoje iza
toga? Ako ostavimo po stranu vrlo razliite teorijske pristupe izuavanju uzroka i efekata
meunarodne trgovine, konstataciju da od meunarodne trgovine koristi imaju svi, dakle i
oni koji izvoze i oni koji uvoze, ne moemo dovesti u pitanje. Ako obe strane ne bi imale
koristi, razloga za uspostavljanje trgovinskih odnosa ne bi bilo, to su u svojim
istraivanjima, sa aspekta razliitih teorijskih pristupa, pokazali i najvei autoriteti u
ekonomskoj nauci.
7. 1. Prednosti meunarodne trgovine-pogled iz perspektive

engleskih klasiara
Najznaajniji doprinos delu ekonomske nauke koji se bavi istraivanjem razvoja i
uzroka meunarodne trgovine dala su dva najuticajnija predstavnika engleske klasine
ekonomije, Adam Smit u delu Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda i David
Rikardo u delu Naela politike ekonomije i oporezivanja.
- 272 -
D
7. 1. 1. Teorija apsolutnih prednosti

Otac moderne ekonomije Adam Smit je, za razliku od do tada dominirajue
merkantilistike ekonomske filozofije, smatrao da bogatstvo naroda nije odreeno
koliinom zlata, srebra i ostalih plemenitih metala. Po njemu masa proizvedenih dobara i
usluga namenjenih tritu predstavlja onaj potencijal koji determinie veliinu bogatstva
zemlje. Ako godinji fond proizvedenih dobara i usluga po glavi stanovnika odreuje
veliinu bogatstva jednog naroda, onda je po Smitu vie nego jasno da ono zavisi od
znanja i strunosti radnika i proporcije izmeu proizvodnog i neproizvodnog rada. Smit je
bio najvei pobornik ekonomskih sloboda u privreivanju. Zalagao se za preputanje
privrednog ivota njegovim prirodno imanentnim zakonitostima, za to potpuniju privatnu
inicijativu i slobodnu konkurenciju, pri emu ulogu drave reducira na odravanje javnog
reda i odbranu zemlje. to se meunarodne trgovine tie, za razliku od merkantilista koji
su smatrali da u spoljnotrgovinskim aranmanima jedna zemlja uvek dobija a druga gubi,
Smit je smatrao da spoljnotrgovinska aktivnost ima smisla samo ako obe zemlje od toga
imaju neke koristi. U odsustvu podsticaja ekonomske prirode, zemlje nee meusobno
trgovati.
Trgovina izmeu zemalja se, po Smitu, zasniva na apsolutnoj razlici u trokovima
proizvodnje. Zbog razliitih uslova proizvodnje i steenih prednosti, kao to su strunost
radne snage i stepen njene tehniko-tehnoloke opremljenosti, trokovi proizvodnje
izraeni koliinom utroenih resursa u razliitim zemljama mogu biti razliiti. Na razlici u
visini apsolutnih trokova proizvodnje i interesu za meunarodnu specijalizaciju, Smit je
formulisao svoju teoriju trgovine, poznatu pod nazivom teorija apsolutnih prednosti.
Tabela 17: Trokovi proizvodnje hrane i odee u zemljama A i B
Proizvodi
1
Hrana (X)
Odea (Y)
Vreme potrebno za proizvodnju

jedne jedinice
Zemlja A
Zemlja B
2
3
10 min.
20 min.
8 min.
4 min.
Raspoloivi fond
radnih sati
4
480 min.
480 min.
Podaci u tabeli pokazuju sledee:

Zemlja A jednu jedinicu hrane proizvodi sa utrokom rada u iznosu od 10 min., a
zemlja B isti proizvod proizvodi sa duplo veim utrokom vremena. Zemlja A je,
dakle, efikasnija u proizvodnji hrane u odnosu na zemlju B. U proizvodnji tog
proizvoda njena produktivnost je dvostruko vea u odnosu na zemlji B. Zemlja B
jednu jedinicu odee proizvodi za 4 min., a zemlja A isti proizvod proizvodi sa
duplo veim utrokom vremena, utrokom od 8 min. Zemlja B je, dakle,
efikasnija u proizvodnji odee u odnosu na zemlju A. Njena produktivnost u
proizvodnji odee je duplo vea od produktivnosti u zemlji A.
- 273 -
Zemlja A ima apsolutnu prednost u proizvodnji hrane u poreenju sa zemljom B, a

zemlja B ima apsolutnu prednost u proizvodnji odee u odnosu na zemlju A.
Apsolutna prednost zemlje A u proizvodnji hrane se ogleda u tome to ona jednu
jedinicu tog proizvoda proizvodi sa manjim utrokom proizvodnih resursa u
odnosu na zemlju B, a apsolutna prednost zemlje B u proizvodnji odee se
manifestuje u manjem utroku proizvodnih inputa u proizvodnji ovog proizvoda u
odnosu na zemlju A. Ova analiza je isuvie pojednostavljena, jer polazi od jedne
isuvie restriktivne pretpostavke da rad predstavlja jedini proizvodni resurs.
Kvalitativna ocena o apsolutnoj prednosti se bitno nee izmeniti i onda ako
trokove proizvodnje posmatramo u svom totalitetu.
Kriva proizvodnih mogunosti zemlje A pri datim utrocima ljudskog faktora

izraenih vremenom potrebnim za proizvodnju jedne jedinice i pri datoj koliini
raspoloivog vremena se moe prikazati izrazom:
10 + 8 = 480
= 60 1, 25
Zadnja relacija pokazuje koje sve kombinacije hrane i odee zemlja A moe proizvesti pri
datim vremenima proizvodnje tih proizvoda u raspoloivom vremenskom periodu od osam
radnih sati, odnosno 480 min.
Kriva proizvodnih mogunosti zemlje B, pri datim utrocima ljudskog faktora i pri
datoj koliini raspoloivog vremena, se moe prikazati izrazom:
20 + 4 = 480
= 120 5
Gornja relacija pokazuje koje sve kombinacije hrane i odee zemlja B moe proizvesti pri
datim vremenima proizvodnje tih proizvoda i raspoloivom vremenu od 480 min.
Negativno nagnuta kriva linija na levoj strani donje slike oznaava krivu
proizvodnih mogunosti zemlje A, a ona na desnoj strani se odnosi na zemlju B. Pri datim
vremenima potrebnim za proizvodnju hrane i odee nijedna od ovih zemalja ne moe
ostvariti kombinacije proizvodnje i potronje koje se nalaze izvan trougla kojeg grade
apcisa, ordinate i kriva proizvodnih mogunosti. Neka zemlja A, u uslovima njene
autarhinosti, odnosno odsustva trgovine sa zemljom B, odlui da proizvede i troi 24
jedinice hrane i 30 jedinica odee, a zemlja B 12 jedinica hrane i 60 jedinica odee. Po
teoriji apsolutnih prednosti, stupanjem u meusobne trgovinske odnose svaka od zemalja
treba da proizvodi samo onaj proizvod za koji ima apsolutnu prednost, to znai da e
zemlja A proizvoditi samo hranu, a zemlja B samo odeu. Uvaavajui ovu pretpostavku
zemlja A koja e proizvoditi samo hranu, a ne i odeu, u raspoloivom vremenu moe
maksimalno proizvesti 48 jedinica hrane, a zemlja B e proizvoditi samo odeu u koliini
od 120 jedinica, a ne i hranu.
- 274 -
D
Slika VIII-14: Smitov pristup meunarodnoj trgovini

Ako bi zemlja A proizvodila samo hranu u ijoj proizvodnji ima apsolutnu prednost
u odnosu na zemlju B, a zemlja B proizvodila samo odeu u ijoj proizvodnji ima
apsolutnu prednost i ako bi smo dozvolili mogunost meusobnog trgovanja, od
meunarodne trgovine bi obe zemlje imale koristi. Svoje apsolutne prednosti zemlje mogu
da valorizuju samo kroz meunarodnu trgovinu.
Neka zemlja A u trgovini sa zemljom B razmeni 24 jedinica hrane sa 30 jedinica
odee. Nakon ove transakcije ona e imati 24 jedinica hrane i 30 jedinica odee,
dakle istu koliinu moe troiti kao i pre trgovine. U ovakvim uslovima trgovanja
zemlji B e ostati koliina odee od 90 jedinica i imae hranu u koliini od 24
jedinice. Pri ovim pretpostavkama zemlja B izvlai maksimum i troice mnogo
veu koliinu i hrane i odee nego pre trgovine. Ali se poloaj zemlje A nee
promeniti. Primeujemo da od ove trgovine zemlja A nema ni koristi ni tete.
Potronja zemlje A e biti odreena poloajem take M, a zemlje B poloajem
take D.
Razmotrimo drugu suprotnost. Neka zemlja A za 12 jedinica hrane zahteva 60
jedinica odee od zemlje B. Ovim aranmanom poloaj zemlje B se nee
promeniti i ona e biti u mogunosti da troi istu koliinu ovih dobara kao i pre
trgovine, dok e zemlja A troiti 12 jedinica hrane vie nego ranije i duplo vie
odee. Ovakav aranman izuzetno pogoduje zemlji A, ali zemlju B stavlja u
potpuno indiferentan poloaj to se odnosa prema meunarodnoj trgovini tie.
Potronja zemlje A e biti odreena koordinatama take C, a zemlje B poloajem
take N.
Poloaj neke zemlje u meunarodnoj trgovini e biti bolji samo onda ako je u
mogunosti da pri istoj koliini jednog dobra troi veu koliinu drugog dobra ili
ako oba dobra moe troiti u veoj koliini. Da bi obe zemlje profitirale, odnosno
imale koristi od meunarodne trgovine dozvolimo mogunost da zemlja A za
koliinu hrane koja je manja od 24 a vea od 12 jedinica dobije u razmeni sa
zemljom B neku koliinu odee koja je manja od 60 a vea od 30 jedinica. Iz svih
kombinacija razmene unutar tog intervala obe zemlje imaju koristi i svaka od njih
e nakon razmene raspolagati veom koliinom oba dobra.
- 275 -
Zemlji A bi se isplatilo da od ukupno proizvedene koliine hrane od 48 jedinica,

koliinu od 20 jedinice ponudi zemlji B koja e joj zauzvrat od ukupne
proizvedene koliine odee od 120 jedinica dati koliinu od 50 jedinica. I jednoj i
drugoj zemlji e po okonanju trgovine biti bolje. Zemlja A e troiti 28 jedinica
hrane (njena proizvodnja od 48 jedinica umanjena za 20 jedinica koje e ustupiti
zemlji B), odnosno etiri jedinica hrane vie nego ranije i 50 jedinica odee koju
e dobiti u trgovini sa zemljom B. Zemlja A e, dakle iveti bolje, troice vie i
hrane i odee. Ista je situacija i sa zemljom B. Ona e od ukupno proizvedene
koliine odee od 120 jedinica 70 jedinica zadrati za sebe, a 50 jedinica odee
razmeniti za 20 jedinice hrane u trgovini sa zemljom A. Po okonanju trgovine
zemlja B e imati 8 jedinica hrane i 10 jedinica odee vie nego ranije.
7. 1. 2. Teorija komparativnih prednosti

Veliki engleski klasini ekonomista David Rikardo, insistirajui na stavu da
teorija apsolutne prednosti nije dovoljna da argumentovano objasni fenomen meunarodne
trgovine, prvi je 1817 god. lansirao termin komparativna prednost i jedan novi pristup
tumaenju meunarodne trgovine, poznat pod nazivom teorija komparativnih prednosti.
Prema Rikardu [17, str. 108-110] kapital i znanje predstavljaju kljune faktore koji
odreuju rast drutvenog bogatstva. Veliina profita je odreena visinom najamnina, koje
pokazuju stalnu tendenciju poveanja. Pad profita, po Rikardu, moe biti spreen samo
uvoenjem efikasnijih maina u proizvodne procese koje e supstituisati ljudski rad i
meunarodnom trgovinom.
Uopte nije sporno, kao to Smitova teorija apsolutnih prednosti kae, da koristi od
meunarodne trgovine izmeu dve zemlje imaju obe zemlje ako jedna od njih ima nie
trokove proizvodnje jednog, a druga nie trokove proizvodnje drugog proizvoda. Ali,
kako objasniti nunost i koristi od uspostavljanja trgovinskih odnosa izmeu dve zemlje
ako jedna od njih ima nie trokove u proizvodnji oba proizvoda (trokovi proizvodnje
izraeni utrokom proizvodnih inputa). Za ilustraciju ovakvog pristupa meunarodnoj
trgovini posluiemo se sledeim tabelarnim prikazom:
Tabela 18: Trokovi proizvodnje hrane i odee u zemljama A i B
Proizvodi
1
Hrana (X)
Odea (Y)
- 276 -
Vreme potrebno za proizvodnju

jedne jedinice
Zemlja A
Zemlja B
2
3
10 min.
12 min.
2 min.
4 min.
Raspoloivi fond
radnih sati
4
480 min.
480 min.
D
Na bazi podataka iz gornje tabele konstatujemo da zemlja A ima apsolutnu
prednost u proizvodnji oba proizvoda, jer joj je potrebno vreme za proizvodnju i hrane i
odee manje nego u zemlji B. Ako pretpostavimo da trokovi rada izraeni vremenom
potrebnim za proizvodnju jedne jedinice proizvoda predstavljaju jedini troak, lako se
moe primetiti da je produktivnost rada u zemlji A vea u odnosu na istu u zemlji B.
Produktivnost rada merena vremenom potrebnim za proizvodnju jedne jedinice hrane u
zemlji A iznosi 10 min. po jednoj jedinici proizvedene hrane, odnosno 6 jedinica hrane za
jedan sat rada. Produktivnost u proizvodnji odee za zemlju A iznosi 2 min. po jednoj
jedinici proizvedene odee, odnosno 30 jedinica odee za jedan radni dan. Za zemlju B
produktivnost u proizvodnji hrane merena vremenom potrebnim za proizvodnju jednog
kilograma iznosi 12 min., odnosno merena obimom proizvedene hrane po jednom radnom
satu je 5 jedinica. Proseno vreme potrebno za proizvodnju jedne jedinice odee iznosi 4
min., odnosno prosena jednoasovna proizvodnja je 15 jedinica odee.
Znajui raspoloivo dnevno vreme proizvodnje (480 min.) i potrebna vremena za
proizvodnju pojedinih proizvoda, lako se algebarski i geometrijski mogu prikazati krive
proizvodnih mogunosti ovih dvaju zemalja. Ove krive treba da pokau koje se sve
koliine ovih dvaju dobara mogu proizvesti pri punom korienu raspoloivog radnog
vremena.
Tako se kriva proizvodnih mogunosti za zemlju A moe prikazati relacijom:
10 + 2 = 480
i ona prikazuje sve mogue kombinacije proizvodnje ova dva proizvoda koje pri datim
vremenima potrebnim za proizvodnju jedne njihove jedinice zahtevaju utroak celokupnog
raspoloivog vremena. Reavanjem gornje jednaine po dobijamo:
= 240 5
u kojoj parametar 240 pokazuje koju bi koliinu odee zemlja A mogla proizvesti, ako bi
celokupno raspoloivo vreme koristila proizvodei samo odeu, a ne i hranu. Parametar -5
pokazuje za koliko se komada mora smanjiti proizvodnja odee, ako se proizvodnja hrane
kod zemlje A eli poveati za jednu jedinicu i on je mera nagiba krive proizvodnih
mogunosti. Drugim reima ovaj parametar pokazuje vrednost hrane izraena vrednou
odee i dobija se iz odnosa vremena potrebnog za proizvodnju jedne jedinice hrane i
jedne jedinice odee. Ako preduzee proizvede jednu jedinicu hrane utroie 10 min., da
to nije uinilo ono je moglo za isti vremenski period proizvesti 5 jedinica odee. Parametar
-5 oznaava, dakle, veliinu oportunitetnog troka proizvodnje hrane za preduzee A.
Na analogan nain se algebarski moe izraziti i geometrijski prikazati i kriva
proizvodnih mogunosti za zemlju B:
12 + 4 = 480
koja prikazuje sve mogue kombinacije proizvodnje ova dva proizvoda koji pri datim
vremenima potrebnim za proizvodnju jedne njihove jedinice zahtevaju utroak celokupnog
raspoloivog vremena. Reavanjem gornje jednaine po dobijamo:
- 277 -
= 120 3
u kojoj parametar 120 pokazuje koju bi koliinu odee zemlja B mogla proizvesti, ako bi
celokupno raspoloivo vreme koristila proizvodei samo odeu, a ne i hranu. Parametar -3
pokazuje za koliko se komada mora smanjiti proizvodnja odee, ako se proizvodnja hrane
kod zemlje B eli poveati za jednu jedinicu i on je mera nagiba krive proizvodnih
mogunosti. Drugim reima ovaj parametar meri vrednost hrane izraene vrednou
odee, a ne vremenom potrebnim za proizvodnju jedne njene jedinice. On se kao to smo
i istakli dobija iz odnosa vremena potrebnog za proizvodnju jedne jedinice hrane i jedne
jedinice odee u zemlji B.
Slika III-15: Rikardov pristup meunarodnoj trgovini

Meusobnim uporeivanjem nagiba krive proizvodnih mogunosti za zemlje A i
B vidimo da je kriva proizvodnih mogunosti zemlje A vie nagnuta prema apcisnoj osi
u odnosu na zemlju B. Sa aspekta ekonomskog znaenja samog nagiba proizilazi da je
proizvodnja dodatne jedinice hrane merena rtvovanom koliinom odee kod zemlje A
vea nego kod zemlje B, odnosno obratno da je vrednost odee merena koliinom hrane za
zemlju A manja u odnosu na zemlju B. Na bazi ovih opservacija moe se zakljuiti da
zemlja B, iako nema apsolutnu prednost u proizvodnji nijednog od ova dva proizvoda, jer
su potrebna vremena za njihovu proizvodnju vea u odnosu na ista kod zemlje A, ima
komparativnu prednost u proizvodnji hrane. Zemlja A koja ima apsolutnu prednost u
proizvodnji oba proizvoda, jer ih proizvodi za krae vreme, komparativnu prednost ima
samo u proizvodnji odee, a ne i u proizvodnji hrane.
Pri punom iskorienju raspoloivog fonda rada u zemljama A i B mogu biti
ostvarene samo one kombinacije proizvodnje hrane i odee koje se nalaze na samim
krivama. U uslovima zatvorene ekonomije (autarhine ekonomije) kombinacije koje se
nalaze desno i gore u odnosu na krive proizvodnih mogunosti ne mogu biti realizovane.
Polazei od naelnog stava da od meunarodne trgovine i niim ogranienih trgovinskih
odnosa moraju imati koristi svi, mi emo u nastavku objasniti prihvatljivost ove teze sa
aspekta teorije komparativnih prednosti.
Neka od svih dostupnih kombinacija proizvodnje, zemlje A i B izaberu one
kombinacije koje polaze od toga da se za proizvodnju ovih proizvoda koristi po polovina
- 278 -
D
raspoloivog radnog vremena. Zemlja A e izabrati kombinaciju proizvodnje od 24
jedinica hrane (240:10) i 120 jedinica (240:2) odee. U odsustvu meunarodne trgovine to
bi istovremeno predstavljao i maksimum koji se moe troiti. Zemlja B e izabrati
kombinaciju proizvodnje od 20 jedinica hrane (240:12) i 60 jedinica (240:4) odee. Ako
meunarodne trgovine nema takav proizvodni potencijal e determinisati i kvantitet
mogue potronje.
Neka zemlja koja ima komparativnu prednost u proizvodnji odee (zemlja A)
proizvodi vie odee nego ranije, a zemlja koja ima komparativnu prednost u proizvodnji
hrane (zemlja B) proizvodi malo vie hrane nego u uslovima njene zatvorenosti. Ako
zemlja A umesto 120 jedinica odee odlui da odeu proizvodi u koliini od 180,
proizvodnju hrane mora smanjiti sa nivoa od 24 na 12 jedinica. Ako zemlja B koja ima
komparativnu prednost u proizvodnji hrane umesto 20 jedinica hrane odlui da povea
njenu proizvodnju na 35, proizvodnju odee mora reducirati na nivo od 15 jedinica. Pa
kako onda meunarodna trgovina moe omoguiti ovim zemljama da troe vie i hrane i
odee u odnosu na situaciju kada njihove meusobne trgovine nema? Razmotrimo jednu
od mnotva mogunosti koje obezbeuju korist od meunarodne trgovine i jednoj i drugoj
zemlji.
Ako zemlja A od ukupno proizvedene koliine hrane od 180 jedinica 50 jedinica
ponudi u razmeni zemlji B za 13 jedinica hrane pozicije ovih zemalja e nakon razmene
izgledati ovako:
Zemlja A e imati 130 jedinice odee (proizvee koliinu odee od 180 od ega
e 50 jedinica razmeniti sa zemljom B), dakle 10 jedinica odee vie nego ranije i
25 jedinica hrane (12 jedinica e sama proizvesti a 13 jedinica e dobiti od zemlje
B za 50 jedinica odee), odnosno jednu jedinicu hrane vie nego to je ranije
imala. Zemlja A e biti u boljoj poziciji kada trguje sa zemljom B, nego kada ne
trguje. Ona e od meunarodne razmene profitirati.
Zemlja B e nakon trgovine imati 22 jedinicu hrane (proizvee koliinu hrane od
35 jedinica od ega e 13 jedinica ustupiti zemlji A) i 65 jedinice odee (15
jedinica koje e sama proizvesti i 50 jedinica koje e dobiti u razmeni od zemlje
B), odnosno dve jedinice hrane vie i pet jedinica odee vie nego to je ranije
imala. I zemlja B e biti u boljoj poziciji kada trguje sa zemljom A, nego kada ne
trguje.
7. 2. Meunarodna trgovina iz perspektive teorije blagostanja
Dosadanja izlaganja o meunarodnoj trgovini imala su za cilj da ukau na
pozitivne efekte od meunarodne
razmene iz perspektive uenja dvojice
najautoritativnijih predstavnika engleske klasine politike ekonomije, Adama Smita i
Davida Rikarda. Na ovom mestu elimo ukazati na korisnost meunarodne trgovine kako
za zemlje koje izvoze, tako i za one koje su uvozno orijentisane i uticaja ovakvih
spoljnotrgovinskih orijentacija na blagostanje trinih aktera. To podrazumeva korienje
klasinog instrumentarija teorije blagostanja, odnosno koncepata potroaevog,
proizvoaevog i ukupnog vika
i njihove promene u uslovima odsustva
spoljnotrgovinske razmene i uslovima potpune njene liberalizacije.
- 279 -
7. 2. 1. Efekti slobodne meunarodne trgovine na zemlju koja izvozi

Pre stupanja u slobodne trgovinske odnose ravnotea na tritima analiziranog
proizvoda u zemljama A i B se uspostavlja u taki preseka krive domae ponude i domae
potranje, odnosno kako je na narednim dijagramima prikazano na nivou ravnotene cene
i ravnotene koliine .
Slika VIII-16: Uticaj meunarodne trgovine na blagostanje zemlje koja izvozi

Proizvoai iz zemlje A e imati stimulansa da svoje proizvode izvoze samo u
sluaju ako je cena koju mogu ostvariti na nekom tritu (svetska cena) vea u odnosu na
istu na domaem tritu. Taka preseka nivoa svetske cene i krive ponude domaih
proizvoaa odreuje koliinu koji su domai proizvoai voljni da proizvedu, dok presek
svetske cene i domae krive potranje odreuje koliinu koju su po toj ceni domai kupci
voljni da kupe.
Kategorija
vika
1
Pre stupanja u
meunarodnu trgovinu
2
Nakon stupanja u
meunarodnu trgovinu
3
Razlika
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Ukupan viak
A+B+E
C+F
A+B+E+C+F
A
B+E+D+C+F
A+B+E+D+C+F
-(B+E)
+(B+E+D)
+D
Povrina D reprezentuje poveanje ukupnog vika u zemlji A koje nastaje kao

posledica stupanja u trgovinske odnose koji niim nisu ogranieni i gde se ona javlja
u ulozi izvoznika analiziranog proizvoda
- 280 -
D
Primeujemo da je nuena koliina domaih proizvoaa po svetskoj ceni vea od
traene koliine na domaem tritu, pa e stoga od ukupnog volumena nuene koliine
domaih proizvoaa koliina 1 biti prodata na domaem tritu, a preostala koliina
do nivoa 2 , bie izvezena u zemlju B. Zbog toga to domai kupci po svetskoj ceni
mogu kupiti manju koliinu nego ranije kada slobodne trgovine meu zemljama nije bilo i
za to platiti viu cenu njihov viak se smanjuje za zbir povrina B i E. Zbog poveanja
obima svoje prodaje koji je uzrokovan rastom cene domai proizvoai uveavaju svoj
viak sa slobodnom trgovinom za zbir povrina B,E i D. Ako poveanje proizvoaevog
vika korigujemo smanjenjem potroaevog vika vidimo da slobodna trgovina doprinosi
poveanju ukupnog vika zemlje izvoznika, odnosno uzrokuje poveanje njenog
blagostanja za veliinu povrine D.
7. 2. 2. Efekti slobodne meunarodne trgovine u zemlji koja uvozi
Na sledeem grafikonu prikazani su efekti meunarodne trgovine na zemlju
uvoznika, zemlju B. Nasuprot interesu zemlje A za izvozom koji postoji ako je svetska
cena nekog dobra vea od ravnotene cene na domaem tritu, jedna e zemlja (u naoj
analizi zemlja B) imati podsticaja za uvozom ako je cena onoga to eli uvoziti manja od
njegove ravnotene cene na domaem tritu. Pri ovom nivou svetske cene domai
ponuai e redukovati svoju ponudu i bie voljni da proizvode koliinu 1 , a domai
potroai e biti voljni da kupuju veu koliinu od one koju su ranije kupovali.
Slika VIII-17: Uticaj meunarodne trgovine na blagostanje

zemlje koja uvozi
- 281 -
Ukupna potraivana koliina domaih kupaca 2 jednim e delom (1 ) biti
obezbeena iz ponude domaih proizvoaa, a preostalim delom iz uvoza. U uslovima
postojanja podsticaja za uvoz potroaima e oigledno biti bolje nego ranije a
proizvoaima gore.
Ukupan potroaev viak bie povean za zbir povrina B i D, a proizvoaev
viak e se smanjiti za povrinu B. Poveani potroaev viak e u celosti pokriti
smanjenje proizvoaevog vika, a deo iznad toga, odnosno povrina D prikazuje
poveanje ukupnog vika. Znai, od meunarodne trgovine koristi imaju i zemlje
uvoznici, a ne samo zemlje izvoznici ako se njeni efekti mere promenama ukupnog vika,
a ne samo promenom proizvoaevog ili potroaevog vika.
Kategorija
vika
Pre stupanja u
meunarodnu trgovinu
Nakon stupanja u
meunarodnu trgovinu
Razlika
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Ukupan viak
A
B+C
A+B+C
A+B+D
C
A+B+C+D
+(B+D)
-B
+D
Povrina D reprezentuje poveanje ukupnog vika u zemlji B koje nastaje kao

posledica stupanja u trgovinske odnose koji niim nisu ogranieni i gde se ona javlja
u ulozi uvoznika analiziranog proizvoda
8. POREZI
Efekte poreza na trinu ravnoteu emo samo uzgred obraditi sa aspekta uticaja
ove mere javne politike na proizvoaev, potroaev i ukupan viak, jer emo o nekim
drugim aspektima uticaja poreza kasnije vie govoriti. Napominjemo da su kvantitativni
efekti uticaja poreza na trinu ravnoteu (ravnotenu cenu i ravnotenu koliinu) i
ekonomski poloaj trinih aktera (potroaa, proizvoaa i drave) potpuno isti i
nezavisni od toga koji su od aktera (prodavci ili kupci) u obavezi da plate dravi uvedeni
porez.
Geometrijske implikacije ove obaveze manifestuju se u tome to u sluaju kada
prodavac treba da plati porez (slika levo) kriva trine potranje ne menja svoj poloaj, a
kriva trine ponude se paralelno pomera ulevo sa pozicije S na poziciju S, pri emu je
vertikalno odstojanje ovih krivih jednako iznosu uvedenog poreza. Ravnotea se
uspostavlja u taki preseka krive potranje (D) i krive ponude S, odnosno u novoj taki
ravnotee E, kod koje je ravnotena cena vea, a ravnotena koliina manja u odnosu na
inicijalnu ravnoteu u taki E. Kupac plaa tu cenu, ali ona u celosti efektivno ne pripada
prodavcu, jer je on u obavezi da od tog iznosa dravi plati porez koji je jednak
vertikalnom odstojanju izmeu krivih S i S. Ako se pretpostavi da je obaveza plaanja
poreza nametnuta kupci (slika desno) kriva S nee promeniti svoj poloaj na dijagramu, a
- 282 -
D
kriva trine potranje D e se paralelno pomeriti ulevo na poziciju D. Opet e vertikalni
raspon izmeu krivih D i D biti jednak visini uvedenog poreza po jedinici, odnosno kriva
D e vertikalno posmatrano biti pomerena ulevo upravo onoliko koliko e kriva S na
prethodnom dijagramu biti pomerena ulevo u odnosu na krivu S. Kao rezultanta ovih
pomeranja, na ravnotenom nivou E bie kupovana i prodavana ista ona koliina, kao i
na prethodnom dijagramu, kupci e platiti istu cenu, jedan deo prodavcu a drugi dravi,
prodavci e efektivno za svaku prodatu jedinicu dobijati istu cenu, drava e ne samo po
jednoj jedinici prometa, nego i za sve kupljene i prodate jedinice na tom tritu ostvarivati
isti prihod. I potroaima i prodavcima, odnosno i jednima i drugima zajedno e u istom
kvantumu biti gore nego u uslovima slobodnog delovanja trinih zakonitosti.
Slika VIII-18: Efekat poreza na trinu ravnoteu

Ostaje nam da jo kvantificiramo efekte uvoenja poreza na blagostanje. Pre
uvoenja poreza, odnosno u uslovima konkurentskog formiranja cena ukupan viak
potroaa bie jednak zbiru povrina A, B i C, a nakon uvoenja poreza samo povrini A,
odnosno on je redukovan za zbir povrina B i C.
Slika VIII-19: Uticaj poreza na ukupno blagostanje
- 283 -
U konkurentnim uslovima proizvoaev viak je iznosio D+E+F, a uvoenjem
poreza on je smanjen na povrinu F, odnosno apsolutno posmatrano smanjenje
proizvoaevog vika je jednako zbiru povrina D i E. Pre uvoenja poreza drava nije
ostvarivala nikakve prihode na analiziranom tritu, a nakon njene intervencije
uvoenjem poreza njeni prihodi su dati zbirom povrina B i D. Kao rezultat svih ovih
promena ukupno blagostanje na tritu je smanjeno za zbir povrina C i E.
Kategorija
vika
1
Pre uvoenja
poreza
2
Nakon uvoenja
poreza
3
Razlika
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Drava
A+B+C
D+E+F
Nema
A
F
B+D
-(B+C)
-(D+E)
+(B+D)
Ukupan viak
A+B+C+D+E+F
A+B+D+F
-(C+E)
Zbir povrina C i E oznaava smanjenje ukupnog vika, odnosno

veliinu mrtvog tereta zbog oporezivanja
9. SUBVENCIJE
Uvoenjem poreza svi kupci gube. Oni ija je spremnost za plaanje vea od
nove cene, deo svoga vika gube zato to svaku jedinicu koju kupuju plaaju po ceni koja
je vea nego ranije. S druge strane, kupci koji prestaju da kupuju gube svoj viak zato to
je njihova spremnost za plaanje manja od nove cene koju trebaju platiti nakon uvoenja
poreza. I prodavci gube. Proizvoai koji su voljni da i dalje prodaju ostvaruju manji viak
nego ranije zato to za svaku jedinicu efektivno dobijaju manji iznos novca, a oni koji
prestaju sa proizvodnjom gube viak koji su ranije imali zato to po novoj ceni koju mogu
dobiti nisu voljni da proizvode. Vidimo da obe kategorije direktnih uesnika na tritu
loije prolaze nego u uslovima slobodnog trita. Drava bolje prolazi, jer uvoenjem
poreza stie poreske prihode.
Ako umesto politike oporezivanja dobra koje je predmet prometa drava
subvencionie proizvoae moe nam na prvi pogled izgledati da e se samo njihov viak
poveati, ili pak, ako ona subvencionie potroae moe nam se uiniti da samo oni u tom
sluaju bolje prolaze. Koristei instrumente potroaevog i proizvoaevog vika i njihove
promene, doi emo na prvi pogled do paradoksalnih rezultata, da u uslovima kada drava
daje subvencije kupcima ili proizvoaima efekat na blagostanje kupaca i proizvoaa je
potpuno isti, u smislu da obe kategorije trinih aktera bolje prolaze nego pri slobodnom
formiranju cena. Ali, ako se u analizu ukljui i visina ukupnih izdataka koje drava ima po
osnovu subvencija koje treba da isplati ispada da je efekat subvencija na ukupno
blagostanje negativan i da kao takav izaziva smanjenje ukupnog blagostanja.
- 284 -
D
9. 1. Subvencije dobijaju kupci
Najpre pretpostavimo da drava subvenciju daje kupcima i da za svaku kupljenu
jedinicu proizvoda njima daje odreeni fiksni iznos novca. Zbog ovakvog karaktera
subvencije kriva trine ponude nee promeniti svoj poloaj, a kriva trine potranje e
se paralelno sa pozicije D pomeriti na poziciju D, pri emu je vertikalni raspon izmeu
njih jednak iznosu fiksne subvencije koju oni dobijaju po jedinici kupljenog proizvoda.
Slika VIII-20: Efekti subvencija na trinu ravnoteu

Kriva D pokazuje da su potroai za svaku jedinicu dobra koje kupuju spremni da
plate cenu koja je u odnosu na raniju vea za iznos subvencije koju dobijaju, odnosno da
su spremni da po cenama po kojima su ranije kupovali koliine odreene poloajem krive
D, sada spremni da kupe veu koliinu, koliinu definisanu poloajem krive D. Nova
ravnotea (E) bie uspostavljena pri vioj ravnotenoj ceni i veoj ravnotenoj koliini
9. 2. Subvencije dobijaju prodavci

Na istom nivou cene i ravnotene koliine e se nalaziti taka E i u sluaju ako
drava subvenciju plaa proizvoaima (desni grafikon na gornjoj slici). Geometrijski
posmatrano, kriva D nee promeniti svoj poloaj, a kriva trine ponude e se sa pozicije
S paralelno pomeriti udesno na poziciju S'. Nova kriva trine ponude pokazuje da su
proizvoai svaku jedinicu koju proizvode spremni da ponude po ceni koja je za iznos
fiksne subvencije po jedinici proizvoda manja u odnosu na one cene po kojoj su ranije bili
spremni da to isto uine.
Poto taku E na oba grafikona determinie isti iznos cene i koliine, to i efekat
uvoenja subvencije proizvoaima ili kupcima na njihovo pojedinano blagostanje na
tritu mora biti isti. S druge strane visina ukupne subvencije koju drava isplauje je ista
bez obzira da li ona svojom politikom subvencionisanja stimulie direktno proizvodnju ili
potronju. To znai da efekat uvoenja subvencije na viak svih uesnika (ukljuujui i
dravu) ne zavisi od toga kome drava subvenciju plaa.
- 285 -
Slika VIII-21: Uticaj subvencija na ukupno blagostanje

Pri slobodnom formiranju cena potroaev viak je jednak zbiru povrina A i B, a
proizvoaev povrinama C i D. Poto drava ne snosi nikakve finansijske konsekvence za
ovakav ishod, zbir ove etiri povrine daje veliinu ukupnog vika na pre uvoenja
subvencije. Subvencionisanjem se cena koju dobija prodavac poveava na nivo 1 i po
ovoj ceni ponuai e biti voljni da ponude koliinu 2 .
Kategorija
vika
Pre uvoenja
subvencije
Nakon uvoenja
subvencije
Razlika
1
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Drava
Ukupan viak
2
A+B
C+D
Nema
A+B+C+D
3
A+B+C+F
B+C+D+E
-(B+C+F+E+G)
A+B+C+D-G
4
+(C+F)
+(B+E)
-(B+C+E+F+G)
-G
Povrina G oznaava smanjenje ukupnog vika, odnosno veliinu mrtvog tereta

zbog uvoenja subvencije
Ako se subvencija daje proizvoau cena koju plaaju kupci je 2 i pri toj ceni oni e biti
voljni da kupe onu koliinu koju su proizvoai voljni da proizvedu, pod uslovom da
subvencija njima (proizvoaima) bude plaena. Potroaev viak e se nakon subvencije
uveati za zbir povrina B i E. Politikom subvencije drava ima izdatke koji su jednaki
umnoku koliine koja e biti kupljena, odnosno prodata i njenom iznosu po jedinici
proizvoda. Dravni izdaci za subvenciju, prema tome, su odreeni zbirom povrina B, C,
E, F i G, a gubitak blagostanja za sve uesnike povrini G. Cenu 1 treba shvatiti kao
ukupnu cenu koju dobija prodavac i koja je jednaka iznosu koji po jedinici plaa kupac i
iznosu fiksne subvencije koju prodavac dobija od drave, ili kao cenu koju prodavcu
efektivno plaa kupac, pri emu jedan njen deo predstavlja iznos cene kojeg kupac
snosi a preostali se odnosi na iznos kojeg kupcu refundira drava za svaku kupljenu
jedinicu.
- 286 -
IX
MIKROEKONOMSKA ANALIZA
POREZA I EKSTERNALIJA
Za finansiranje svojih potreba moderne drave obezbeuju prihode iz vrlo razliitih izvora,
od kojih poreski izvori imaju dominantan znaaj. Poreski prihodi se obezbeuju
oporezivanjem dohotka graana (prihodi od zarada, prihodi od rentiranja kapitalnih
dobara, prihodi po osnovu kamata), oporezivanjem profita preduzea, oporezuje se promet
proizvoda i usluga, imovina i sl.
Porezi su vrlo esto razlog burnih politikih rasprava. 1776. godine bes amerikih
kolonija zbog britanskih poreza pokrenuo je ameriku revoluciju. Vie od dva veka nakon
toga Ronald Regan je izabran za predsednika SAD na temelju programa velikog
smanjenja poreza na dohodak graana, te je tokom osam godina u Beloj kui najvia
stopa poreza na dohodak pala sa 70% na 28%. 1992. godine za predsednika SAD je
izabran Bill Clinton, delimino i zato to njegov prethodnik George Bush nije ispunio
svoja obeanje iz predizborne kampanje 1988. godine ... George Bush mlai nije sledio
korake svoga oca, kao predsedniki kandidat obeao je rezanje poreza, a kao predsednik je
to ostvario [44, str. 159]
1. ULOGA I ZNAAJ POREZA U TRINIM EKONOMIJAMA

Kao to donja tabela na sledeoj strani pokazuje, najvei izvor prihoda savezne
drave SAD ine porezi na dohodak graana (plate od rada, kamate na novanu tednju,
dividende na akcije preduzea, dobit od bilo kakvog preduzetnitva i obrta kojim se
pojedinci bave itd.). Proseno na jednog amerikog graanina otpada 3.488 USD ovog
poreskog oblika i oni u ukupnoj strukturi prihoda savezne drave uestvuju sa 50%.
Za saveznu dravu veliki znaaj ima i porez na plate, koji se naziva porezom na
socijalno osiguranje, jer je prihod od ove vrste poreza namenjen odranju ivotnog
standarda i zdravstvenoj zatiti starijih osoba. U ukupnim poreskim prihodima savezne
- 287 -
drave porez na socijalno osiguranje uestvuje sa 34%, odnosno proseno po stanovniku
iznosi 2.435 USD.
Porez na profit preduzea je znaajan oblik prihoda savezne drave koji u ukupnim
njenim poreskim prihodima uestvuje sa 8%, odnosno 530 USD po stanovniku godinje.
Porez na specifinu robu (benzin, cigarete, alkohol), kao i carine kao prihodi savezne
drave uestvuju sa vrlo malim iznosom od 8%, odnosno 533 USD po glavi stanovnika.
Savezna drava jednog njenog stanovnika proseno godinje kota 6.986 USD. Iz ovih
prihoda se pokrivaju trokovi socijalne i zdravstvene pomoi starijim, nacionalna odbrana,
razliiti oblici pomoi ugroenima, javno zdravstvo i sl. I vlasti na niim razinama od
savezne (vlasti drava i lokalne vlasti) raznim porezima obezbeuju prihode za
finansiranje svojih trokova.
Na osnovu donje tabele zakljuujemo da 60% svih poreskih prihoda ide saveznoj
dravi, a 40% za dravnu i lokalnu vlast. Amerika drava svakog njenog stanovnika
proseno kota 12.257 USD.
Tabela 19: Poreski prihodi u SAD
Vrsta poreza
Savezna drava
Porez na dohodak pojedinaca
Porez na socijalno osiguranje
Porez na dobit preduzea
Ostali porezi
Dravna i lokalna vlast
Porez na promet
Porez na imovinu
Porez na dohodak pojedinaca
Porez na dobit preduzea
Dotacije poreza od savezne
Drave
Ostalo
UKUPNO:
Iznos
(u milijardama USD)
1.991
994
694
151
152
1.434
291
240
189
34
271
Iznos
(glavi stanovnika)
6.986
3.488
2.435
530
533
5.271
1.070
882
695
125
996
Procentualno
uee
100%
50%
34%
8%
8%
100%
20%
17%
13%
2%
19%
409
3.425
1.504
12.257
29%
Izvor: Podaci su dati prema Gregory Mankiw, Osnovi ekonomije Mate,

Zagreb, 2005. str. 244 -248 i za saveznu dravu se odnose na 2001
god., a za dravnu i lokalnu vlast za l999 .
Moderne drave, na svim nivoima organizacije svoje vlasti, od centralne do

gradskih, koriste poreze kako bi obezbedile prihode za finansiranje javnih projekata,
izgradnju puteva, brigu o nezaposlenim i osobama sa niskim prihodima, nacionalne
odbrane, raznih vidova zdravstvene zatite i sl. Uvoenje poreza ima uticaja na celokupnu
privredu, na proizvoae, potroae i dravu. Osnovno pitanje koje se pri tome postavlja
je, ko snosi poreski teret, osobe koje kupuju dobro ili osobe koje prodaju dobro? Ili ako
obe kategorije uesnika na tritu snose poreski teret, ta uzrokuje proporciju pri
njegovom snoenju? Moe li drava svojim autoritetom da odredi koji e deo poreskog
tereta snositi kupci, a koji prodavci. Da li drava moe svojom olukom raspodeliti poreski
teret? Nije sporno da drava moe odrediti koji e od trinih aktera (kupci ili prodavci)
njoj transferisati porez na promet, ali moramo znati da ona nema snagu da raspodeliti
- 288 -
Mikroekonomska analiza poreza i eksternalija

poresko optereenje na kupce i prodavce. Odgovor na pitanje, ko efektivno plaa porez na
promet (kupci ili prodavci) je posve trivijalnog karaktera. Od najveeg je znaaja veliina
poreskog tereta kojeg snose kupci i prodavci.
1. 1. Ravnotea sa linearnim krivama potranje i ponude
Neki porezi, prvenstveno porez na promet proizvoda i usluga, se javljaju kao

ozbiljna determinanta trine ravnotee. Ako su proizvoai u obavezi da plaaju porez na
promet proizvoda, njegovim uvoenjem ili poveanjem poveavaju se varijabilni trokovi
preduzea. Poveanjem varijabilnih trokova, poveavaju se i granini trokovi na svim
nivoima proizvodnje za visinu poreza. Geometrijski posmatrano ta promena izaziva
pomeranje krive graninih trokova ulevo, to znai da e ponuena koliina pri datoj
ceni biti manja. Ako je trina tranja ostala ista, uvoenje poreza e putem smanjenja
ponude uticati na poveanje ravnotene cene i smanjenje ravnotene koliine.
Kada se porez uvodi, razumevanje pitanja njegovog uticaja na ravnoteu,
podrazumeva pravljenje razlike izmeu cene koju kupac plaa i cene koju ponua dobija.
Nezavisno od toga ko stvarno plaa porez dravi, cena koju kupac efektivno plaa
determinie trinu potranju, a cene koju ponua stvarno dobija determinie trinu
ponudu. Razlika izmeu ovih dvaju cena je jednaka iznosu uvedenog poreza.
Ako je u pitanju porez na koliinu (porez odreen po jedinici prodatog i kupljenog
proizvoda) i ako njegov iznos oznaimo sa t, cena koju kupac plaa ( ) je jednaka zbiru
cene koju proizvoa dobija ( ) i iznosa poreza (t) koji se transferie dravi:
= +
a cena koju prodavac dobija je jednaka razlici cene koju kupac plaa i iznosa poreza koji
se plaa dravi:
=
1. 1. 1. Inicijalna ravnotea (ravnotea bez poreza)

Ravnotena cena i ravnotena koliina su (geometrijski posmatrano) odreene
presekom krive trine potranje i trine ponude. Ove krive algebarski mogu biti date u
svom inverznom ili normalnom obliku.
- 289 -
a) Reenje problema ravnotee preko inverznih

funkcija potranje i ponude
Razmotrimo efekat uvoenja koliinskog poreza u sluaju da se od ponuaa
zahteva da plati porez. Neka su inverzne krive trine tranje i ponude linearne i neka pre
uvoenja poreza imaju oblik:
=
(1)
= +
(2)
u kojoj oznaava cenu koju su kupci spremni da plate za koliinu X, a cenu koju
su prodavci voljni da prihvate za koliinu X.
Ako cenu prikaemo na ordinatnoj osi, a potraivanu, odnosno nuenu koliinu na
apcisnoj osi, onda parametar a odreuje presek krive potranje sa ordinatnom osom,
odnosno iznos cene pri nultoj potraivanoj koliini, dok parametar b pokazuje za koliko
e se smanjiti cena ako se potraivana koliina povea za jednu jedinicu (nagib inverzne
krive potranje). Parametar c odreuje presek krive ponude sa ordinatnom osom, dok d
pokazuje za koliko e se poveati cena ako nuena koliina bude poveana za jednu
jedinicu (nagib inverzne krive ponude).
Ravnotena koliina se moe odrediti izjednaavanjem desnih strana izraza (1) i
(2), poto su u taki ravnotee cena koju su kupci spremni da plate jednaka ceni po kojoj
su prodavci voljni da proizvedu, odnosno:
= +
ijim reavanjem po X dobijamo ravnotenu koliinu:
=
Ravnotenu cenu emo dobiti zamenom u inverznoj funkciji potranje ili

inverznoj funkciji ponude:
=
+
=
+
+
= +
+
=
+
+
ili
- 290 -

b) Reenje problema ravnotee preko normalnih
funkcija potranje i ponude
Do istog reenja moemo doi i ako umesto inverznih upotrebimo normalne
funkcije potranje i ponude. Dok nam inverzna funkcija potranje pokazuje zavisnost cene
od potraivane koliine, odnosno koju je cenu kupac spreman da plati ako kupi odreenu
koliinu proizvoda, normalna kriva potranje pokazuje potraivanu koliinu kao funkciju
cene, odnosno koju je koliinu potroa voljan da kupi pri datoj trinoj ceni, Ako
inverzna funkcija potranje ima oblik:
=
njenim reavanjem po X dobijamo normalnu funkciju potranje:
1
=
(3)
u kojoj u kojoj oznaava traenu koliinu kao funkciju cene.

Na isti nain dobijamo i normalnu funkciju ponude, koja treba da nam da odgovor
na pitanje koju su koliinu ponuai spremni da ponude pri datoj trinoj ceni:
1
= +
(4)
Poto su u taki ravnotee potraivana i nuena koliina meusobno jednake, to se

izjednaavanjem desnih strana izraza (3) i (4) dobija ravnotena cena:
=
+
+
ijom zamenom u izraz (3) dobijamo traenu koliinu, a u izraz (4) nuenu koliinu pri
ravnotenoj ceni. One moraju biti meusobno jednake i iznositi:
= =
1. 1. 2. Ravnotea sa porezom
Pre uvoenja poreza vai pravilo da celokupan iznos cene koju plaa kupac dobija
prodavac. Uvoenjem poreza u iznosu od t novanih jedinca, cena koju dobija prodavac
( ) je jednaka razlici cene koju plaa kupac ( ) i iznosa koji se daje dravi na ime
poreza, odnosno:
- 291 -
=
(5)
Drava moe svojim propisima nametnuti da prodavac ili kupac plaaju porez na promet.
Poimo od pretpostavke da je proizvoa, odnosno prodavac u obavezi da plati porez
dravi. Traena koliina je funkcija cene koju kupac plaa za jednu kupljenu jedinicu, pa
e normalna funkcija potranje imati oblik
(6)
dok nuena koliina zavisi od efektivne cene koju prodavac dobija po odbitku iznosa koji
na ime poreza plaa dravi, odnosno:
1

= +

Izjednaavanjem desnih strana izraza (6)

tranje:
=
(7)
i (7) reavanjem po dobijamo cenu
+
+
+
(8)
a cenu ponude emo dobiti zamenom u izraz (5) , odnosno:

=
+
+
(9)
Ako uporedimo ravnotenu cenu pre uvoenja poreza sa cenom koju kupac plaa i
cenom koju prodavac dobija nakon uvoenja poreza, zakljuujemo da se cena koju kupac
plaa poveava za iznos + , a cena koju prodavac dobija je manja za iznos + . Iznos
promene u cenama zavisi od vrednosti koeficijenata b i d.
Ako uvrstimo u izraz:
odnosno u izraz:
1
= +

dobiemo ravnotenu koliinu nakon uvoenja poreza:

=
- 292 -
+ +
(10)

Ovaj se problem algebarski mogao reiti i korienjem inverznih funkcija potranje
i ponude. Sasvim je razumljivo da bi smo do potpuno istih algebarskih reenja mogli doi
i da smo poli od pretpostavke da porez umesto proizvoaa plaa kupac.
Analiza nam je pomogla da laiku argumentaciju na problem uvoenja poreza, u
smislu da njegovo uvoenje ne pogaa ponuae, jer e ga oni uraunati u cenu i kao
takvog prevaliti na kupce, ne moemo prihvatiti. Sem u ekstremnim sluajevima, o kojima
emo kasnije vie govoriti, porez na promet pogaa i kupce i prodavce, odnosno poreski
teret snose obe kategorije uesnika na tritu. Deo ukupnog poreskog tereta pri opadajuoj
krivi potranje i rastuoj krivi ponude u iznosu od + snosi kupac (cena koju on plaa
nakon uvoenja poreza je za taj iznos vea u odnosu na cenu koju je plaao pre njegovog
snosi prodavac (po jednoj prodatoj

uvoenja), dok deo poreskog tereta u iznosu od
+
jedinici nakon uvoenja poreza dobija cenu koja je za taj iznos manja u odnosu na
inicijalnu cenu, odnosno cenu pre uvoenja koliinskog poreza).
1. 2. Snoenje poreskog tereta

Gornja analiza polazi od najee prisutnih situacija da je kriva potranje opadajua
a kriva ponude rastua, u kom sluaju se efekti uvoenja poreza reperkutuju na obe
kategorije trinih aktera. Meutim, mogue je identifikovati i etiri ekstremne situacije
pri snoenju poreskog optereenja, pri kojima u dva sluaja celokupan poreski teret snosi
prodavac, a u dva sluaja taj teret u potpunosti pada na kupca. To bi bili sledei sluajevi:
Kriva trine potranje je opadajueg nagiba, a trine ponude vertikalna;
Kriva trine potranje je opadajueg nagiba, a trine ponude horizontalna;
Kriva trine potranje je horizontalna, a trine ponude rastua i
Kriva trine potranje je vertikalna, a trine ponude rastua.
Pri horizontalnoj, odnosno savreno elastinoj ponudi i vertikalnoj, odnosno
savreno neelastinoj potranji celokupan poreski teret pada na kupca, dok pri vertikalnoj,
odnosno savreno neelastinoj ponudi i horizontalnoj, odnosno savreno elastinoj tranji,
poreski teret u celosti snosi prodavac. U svim ostalim sluajevima uesnici u prometu
(kupci i prodavci) e zajedno snositi poreski teret. Da li e ga u veoj meri snositi kupac ili
prodavac ili e eventualno, taj teret snositi podjednako, zavisi od nagiba krive ponude i
potranje. Mogua su tri sluaja:
Da apsolutna vrednost nagiba krive ponude bude vea od apsolutne vrednosti
nagiba krive potranje;
Da apsolutna vrednost nagiba krive potranje bude vea od apsolutne
vrednosti nagiba krive ponude i
Da apsolutne vrednosti nagiba ovih krivih bude meusobno jednaki.
Ako je apsolutna vrednost nagiba inverzne krive potranje vea od nagiba
inverzne krive ponude ( > ) vei deo poreskog tereta e snositi kupac, i obratno ako
- 293 -
je apsolutna vrednost nagiba inverzne krive potranje manja od nagiba inverzne krive
ponude ( < ) vei deo poreskog tereta e snositi prodavac. Oigledno je da se pri
jednakim iznosima nagiba i poreski teret ravnomerno rasporeuje.
1. 2. 1. Kriva trine ponude je vertikalna

Analizirajmo efekte uvoenja poreza kada je kriva trine ponude savreno
neelastina. Normalne krive potranje i ponude pre uvoenja poreza su oblika:
() =
Inicijalna ravnotea ( i ) iznosi:
=
=
Uvoenjem poreza od t jedinica normalna funkcija potranje dobija oblik:
1
+

dok oblik normalne funkcije ponude ostaje isti:
Poto u taki ravnotee potraivana koliina mora biti jednaka nuenoj koliini, to
se izjednaavanjem desnih strana zadnja dva izraza i reavanjem po dobija iznos cene
koja ponuau pripada nakon uvoenja poreza:
=
Cena koju kupac plaa je vea od cene koju prodavac dobija za t novanih
jedinica i iznosi:
=
- 294 -
Slika IX-1: Efekti poreza pri vertikalnoj krivi ponude

Ako ovako kvantificirane iznose cene koju kupci plaaju, odnosno prodavci
dobijaju uvrstimo u normalnu krivu potranje dobiemo:
1
1
+ =

ime smo potvrdili tezu da pri vertikalnoj krivi ponude ravnotenu koliinu odreuje kriva
ponude, pa je:
=
Kao posledica uvoenja koliinskog poreza ravnotena koliina je ostala
nepromenjena, cena koju plaa kupac ostala na istom nivou kao i pre uvoenja poreza dok
se cena koju dobija prodavac smanjila za veliinu uvedenog poreza. To znai da u sluaju
vertikalne krive ponude celokupan poreski teret pada na prodavca. Poto do smanjenja
ravnotene koliine nije dolo, to uvoenje poreza pri savreno neelastinoj ponudi ne
izaziva pojavu mrtvog tereta. Uvoenjem poreza viak proizvoaa se smanjuje za
visinu poreskih prihoda, dok potroaev viak ostaje nepromenjen.
- 295 -
1. 2. 2. Kriva trine ponude je horizontalna

Ako je kriva trine ponude horizontalna u pitanju je savreno elastina ponuda i
ponua po toj ceni moe ponuditi bilo koju koliinu, to znai da e perfektno reagovati
na promenu cene. Smanjenje cene za najmanji iznos izaziva reduciranje ponuene
koliine na nulu. Poto se pri datoj ceni moe prodati bilo koja koliina, koliina koja e
stvarno biti prodata zavisi od funkcije potranje, a ravnotenu cenu odreuje funkcija
ponude.
Da bismo se uverili da e nakon uvoenja poreza celokupan poreski teret snositi
kupac koristiemo inverzne funkcije potranje i ponude:
=
=
Poto je nagib krive ponude jednak nuli ( = 0), ravnotea se uspostavlja pri onoj koliini
kod koje se cena izjednaava sa cenom , odnosno pri ravnotenoj koliini i ceni od:
Ako pretpostavimo da je prodavac u obavezi da plati porez, nakon njegovog

uvoenja ove funkcije glase:
=
=
Reavanjem sistema gornjih dvaju jednaina dobijamo:
=
= +
Cena koju dobija proizvoa ostaje ista:
=
Vidimo da se cena koju dobija ponua uopte nije promenila, a cena koju plaa kupac je
poveana za iznos t (pre poreza kupac je plaao cenu koju je dobijao prodavac, a nakon
poreza istu tu cenu uveanu za iznos poreza), to znai da je porez u celosti prevaljen na
kupca.
- 296 -
Slika IX-2: Efekti poreza pri horizontalnoj krivi ponude

Uvoenjem poreza ravnotena koliina je smanjena za iznos:
=
Ukupno smanjenje drutvenog blagostanja (povrina takastog trougla) pada na teret

smanjenja potroaevog vika i iznosi:
2
=
2
Ukupni poreski prihodi (T) su jednaki povrini rafiranog etvorougla i iznose:
=
i oni se u celosti pokrivaju na raun smanjenja potroaevog vika.
1. 2. 3. Kriva trine potranje je horizontalna

Pri horizontalnoj krivi trine potranje i rastuoj krivi trine ponude, kriva
potranje odreuje ravnotenu cenu, a kriva ponude ravnotenu koliinu. Pre uvoenja
poreza taka ravnotee je odreena na bazi inverznih funkcija potranje i ponude:
=
= +
- 297 -
Poto je u ravnotei = , to se izjednaavanjem desnih strana gornja dva

izraza i reavanjem po X dobija ravnotena koliina:
=
ijom zamenom u inverznu funkciju ponude dobijamo ravnotenu cenu:

=
Uvoenjem poreza imaemo:
=
= +
Reavanjem sistema gornjih dvaju jednaina dobijamo:
=
=
Cena koju kupac plaa ostaje ista, a cena koju prodavac efektivno dobija iznosi:
= =
Uvoenjem poreza kriva ponude se paralelno pomera ulevo i ponua je sada
spreman da za svaku nuenu koliinu prihvati cenu koja je za t novanih jedinica vea u
odnosu na ranije.
Na donjem grafikom prikazu primeujemo da uvoenje poreza kupca ne pogaa i
da celokupan poreski teret snosi prodavac, jer nakon uvoenja poreza po jednoj prodatoj
jedinici dobija raniju cenu umanjenu za t novanih jedinica. Ukupno smanjenje
proizvoaevog vika zbog manje cene koju dobijaju je vee od poreskih prihoda za
povrinu rafiranog trougla koji oznaava smanjenje ukupnog drutvenog blagostanja,
odnosno visinu mrtvog tereta.
- 298 -
Slika IX-3: Efekti poreza pri horizontalnoj krivi potranje

Uvoenje poreza umanjuje viak proizvoaa za zbir povrina rafiranog
etvorougla i takastog trougla, dok visina potroaevog vika ostaje nepromenjena. Deo
ukupnog smanjenja proizvoaevog vika, koji je kvantitativno jednak povrini
etvorougla, ekvivalentan je visini poreskih prihoda kojih ubire drava i iznosi:
= =
2
=
Povrina takastog trougla oznaava smanjenje proizvoaevog vika koje je

posledica reduciranja proizvodnje od na i oznaava visinu mrtvog tereta:
=
1
2
=
2
2
1. 2. 4. Kriva trine potranje je vertikalna

Pri vertikalnoj krivi potranje kupci su voljni da kupe fiksnu koliinu proizvoda po
bilo kojoj ceni. Elastinost potranje je jednaka nuli, jer kupci ne reaguju obimom svoje
kupovine na promenu cene. Kriva potranje u ovom sluaju odreuje ravnotenu koliinu,
a ravnotena cena je odreena poloajem krive ponude. Ako je kriva ponude u odnosu na
njen inicijalni poloaj paralelno pomerena ulevo, ravnotena cena se poveava i obratno,
ravnotena cena e biti manja ako se kriva ponude paralelno pomeri udesno.
Pre uvoenja poreza normalne krive trine potranje i ponude su imale oblik:
- 299 -
() =
1
= +

U taki preseka inicijalne krive potranje i ponude

nalazi na nivou:
= = = +
a ravnotena koliina:
= () = =
= () , ravnotena cena se
Uvoenjem poreza na promet kriva trine ponude se pomera ulevo i prikazuje

nuenu koliinu kao funkciju nove cene (inicijalna cena uveana za iznos t):
1
= +

ijim reavanjem na ranije opisani nain dobijamo:

= + +
= +
Cena koju kupac plaa je za t jedinica vea nego ranije, dok su cena koju dobija prodavac
i ravnotena koliina ostale iste kao i pre uvoenja poreza.
Slika IX-4: Efekti poreza pri vertikalnoj krivi potranje

- 300 -
Savreno neelastina kriva potranje izaziva poveanje cene koju kupac plaa za iznos
uvedenog poreza, dok cena koju prodavac dobija ostaje na istom nivou. Sav poreski prihod
se generie iz smanjenja potroaevog vika i do pojave mrtvog tereta ne dolazi.
1. 3. Zavisnost visine poreskog tereta od elastinosti

potranje i ponude
Videli smo koja veza postoji izmeu iznosa poreza kojeg snose trini akteri (kupci
i prodavci), s jedne strane i nagiba krive ponude i potranje, s druge strane.
Direktnu elastinost potranje smo definisali kao broj koji pokazuje za koliko %
e se promeniti potraivana koliina ako se trina cena promeni za 1% i izraunavali smo
je koristei obrazac:
Pri vrlo malim promenama u trinoj ceni (kada 0 ) gornji izraz dobija oblik:
=
u kome lim
lim
0
oznaava prvi izvod normalne funkcije potranje i on je jednak vrednosti
koeficijenta 1 . U taki ravnotee elastinost potranje e, dakle, iznositi:

=
(11)
Po istoj analogiji elastinost ponude, koja pokazuje za koliko e se procenata

promeniti (poveati ili smanjiti) nuena koliina nekog proizvoda ako se njegova trina
cena promeni (povea ili smanji) za 1% , u taki ravnotee iznosi:
=
(12)
Reavanjem izraza (11) po b, a izraza (12) po d dobijamo:

=

- 301 -
ijom zamenom u izraze koji pokazuju visinu cene koju plaa kupac i cene koju dobija
prodavac moemo utvrditi zavisnost visine poreskog tereta koji pada na trine aktere od
koeficijenata elastinosti potranje i ponude. Ako sa oznaimo deo poreskog tereta
kojeg snosi kupac, a sa deo poreskog tereta kojeg snosi prodavac, imaemo:
=
=
=
+
+
=
+
+
Gornjim izrazima je prikazana zavisnost poreskog tereta od elastinosti potranje i

ponude. Ako je | | > , vei deo poreskog tereta e snositi prodavac, ako je > | |
vei deo poreskog tereta e snositi kupac, dok e ravnomerna raspodela poreskog
optereenja biti prisutna ako je = | |.
1. 4. Uticaj poreza na blagostanje
Vie smo puta naglaavali da kod krive potranje koja opada sleva udesno i krive
ponude koja raste sleva udesno, uvoenje poreza smanjuje cenu koju dobija prodavac, a
poveava cenu koju plaa kupac. Zbir poveanja cene za kupca i smanjenja cene za
prodavca je jednak iznosu uvedenog poreza. Jasno je da iz tih razloga gube oba uesnika
na tritu za veliinu poreskog optereenja kojeg snose. Ali postoji jo jedna vrsta gubitka
za kupce i ponuae. To je smanjena ravnotena koliina, koja nastaje kao posledica
uvoenja poreza. Izgubljeni output je drutveni troak poreza. S druge strane, kod
uvoenja poreza korist ima drava, ona dolazi do sredstava iz kojih se alimentiraju
sredstva za pokrie njenih rashoda.
Slika IX-5: Efekti poreza na potroaev i proizvoaev viak

- 302 -

Na prvi pogled moe izgledati kao da postoji ravnotea teta i koristi od uvoenja
poreza, da ono to jedni uesnici gube (kupci i prodavci), drugi (drava) dobijaju u istom
iznosu. Visina gubitka zbog uvoenja poreza za kupce i ponuae je vea od visine koristi
kojih drava ima od njihovog uvoenja.
Da bismo ovu tvrdnju dokazali koristimo na primer sa linearnim krivama tranje i
ponude i ekonomskog pristupa problemu potroaevog i proizvoaevog vika.
1. 4. 1. Uticaj poreza na blagostanje potroaa

Ponimo sa analizom uticaja poreza na potroaevo blagostanje. Pri trinoj ceni
ravnotea se uspostavlja pri ravnotenoj koliini (Slika IX-5). Sa uvoenjem poreza
pri novoj ravnotenoj koliini cena koju plaaju kupci iznosi:
= +
+
Za kupljenu koliinu kupci plaaju iznos , a bili su spremni (u skladu sa
znaenjem same inverzne krive potranje) da plate jo i iznos odreen zbirom povrina
A,B i E. S toga iznos A+B+E oznaava viak potroaa pri inicijalnoj ravnotei.
Ako se cena koju plaaju kupci sa poveava na , to u skladu sa opadajuim
nagibom krive potranje rezultira reduciranjem ravnotene koliine, veliina potroaevog
vika e se smanjiti za zbir povrine etvorougla A i trougla B. Povrina etvorougla A je
kvantitativna mera smanjenja potroaevog vika zbog toga to kupci u novim uslovima za
svaku jedinicu koju sada kupuju plaaju veu cenu nego ranije, a povrina trougla B meri
gubitak potroaevog vika zbog injenice da koliinu od do vie ne kupuju.
= +
=
+
+ + 2 + +

2
+
2 +
+ 2
u kojoj prvi sabirak u zagradi zadnjeg izraza predstavlja kvantitativnu meru povrine
etvorougla A, a drugi kvantitativnu meru povrine trougla B.
- 303 -
1. 4. 2. Uticaj poreza na blagostanje proizvoaa

Ostavimo za trenutak potroae i njihovo blagostanje. Kakve ekonomske posledice
porez proizvodi za proizvoae? Oigledno je da oni u izmenjenim okolnostima dobijaju
manju cenu od one koju su pre uvoenja poreza dobijali. Cena koju oni sada dobijaju
iznosi:
=
Inverzna funkcija ponude se definie kao cena koju su ponuai spremni da prihvate da bi
prodali koliinu X. Ako su svaku dodatnu jedinicu outputa ponuai bili spremni da
prodaju po ceni koja je odreena funkcijom ponude, a stvarno su je prodavali po ceni ,
to povrina koja se nalazi ispod linije cene , a iznad krive ponude oznaava stvarnu
meru proizvoaevog vika pri datoj ceni. Proizvoaev viak pri ceni reprezentuje
zbir povrina C,D i F. Ako se cena koju ponua dobija nakon uvoenja poreza smanji na
veliina proizvoaevog vika se smanjuje za zbir povrine etvorougla C i trougla D.
Povrina C reprezentuje smanjenje proizvoaevog vika koje nastaje kao posledica
smanjenja cene proizvoda, a D oznaava smanjenje proizvoaevog vika nad onim
proizvodima koji se sada ne mogu prodavati zbog smanjenja ravnotene koliine.
= +
=
+
+ + 2 + +

2
+
+ 2
2 +
u kojoj prvi sabirak gornjeg izraza oznaava iznos smanjenja proizvoaevog vika zbog
smanjenja cene za proizvode koji se i dalje prodaju (povrina etvorougla C), a drugi
sabirak smanjenje proizvoaevog vika zbog smanjenja koliine (povrina trougla D).
1. 4. 3. Uticaj poreza na ukupno blagostanje

Ako smanjenje potroaevog i proizvoaevog vika integralno prikaemo
moemo doi do nekih interesantnih zakljuaka. Gubitak ukupnog blagostanja trinih
aktera (kupaca i proizvoaa) zbog uvoenja poreza, odnosno visina ukupne tete je
- 304 -

jednaka zbiru smanjenja potroaevog i proizvoaevog vika. Na slici IX-5 to je zbir
povrina A,B,C i D.
= + + +
=

+ 2
+ +
2
2 +
u kojoj prvi sabirak zadnjeg izraza oznaava smanjenje vika potroaa i proizvoaa koje
je posledica poveanja cene za kupce i smanjenja cene za proizvoae (zbir povrina A i
C), a drugi sabirak smanjenja potroaevog i proizvoaevog vika koje nastaje usled
redukcije obima ponude i potranje (zbir povrina B i D). Samo zbir povrina B i D
oznaava iznos smanjenja blagostanja sa drutvenog aspekta (ukupnog drutvenog
blagostanja), poto se deo smanjenja ukupnog proizvoaevog i potroaevog vika koji
nastaje kao posledica poveanja cene za kupca (povrina A) i smanjenja cene koju
prodavac dobija (povrina C) transferie dravi.
Gubitak ukupnog blagostanja kvantitativno je jednak zbiru povrina B i D i on se u
ekonomskoj literaturi najee naziva mrtvim teretom. On je pri linearnim krivama
potranje i ponude jednak:
=
2
2 +
=
+
2
2
2 +
2
2 +
Gornji izraz oznaava gubitak za drutvo, od tog gubitka niko nema koristi, njega ni
drava ne transferie u svoju kasu u vidu poreza, jer bi to faktiki znailo iznos poreza na
smanjenu kupovinu i potronju (plaanje poreza na koliine koje se ne kupuju, a ranije su
bile kupovane).
1. 5. Zavisnost mrtvog tereta od visine poreza
Ako su krive trine potranje i ponude linearnog oblika i drava uvede porez na
promet od t jedinica, ravnotena cena i ravnotena koliina pre poreza, kao i ravnotena
koliina nakon poreza i cena koju kupac plaa i ona koju prodavac dobija nakon uvoenja
poreza iznose kao na donjem dijagramu.
- 305 -
Slika IX-6: Visina mrtvog tereta

Upotrebljeni simboli na gornjoj slici oznaavaju:
=
+
+
ravnotena cena pre uvoenja poreza
= +
ravnotena koliina pre uvoenja poreza
= + + +
cena koju kupac plaa nakon uvoenja poreza
= + +

cena koju prodavac dobija nakon uvoenja poreza
= + +
= =
ravnotena koliina nakon poreza
= = +
= = +
iznos poreza kojeg kupac snosi

iznos poreza kojeg prodavac snosi
smanjenje ravnotene koliine
= = + iznos poreza po jedinici
- 306 -
Slika IX-7: Zavisnost mrtvog tereta od visine poreza

Visina mrtvog tereta (MT) je na slici IX-6 prikazana veliinom rafirane povrine,
odnosno zbirom povrina trouglova B i D i iznosi:
2
=
2 +
Na bazi gornje relacije zakljueno je da je smanjenje ukupnog blagostanja zavisno
od visine poreza. Kada poreza ne bi bilo gubitak blagostanja (mrtvi teret) ne bi postajao
i obrnuto, vei porez izaziva vei gubitak blagostanja. I jo neto, ako se porez na promet
duplira, gubitak blagostanja se uetvorostruuje, ako se porez povea za 3 puta gubitak
blagostanja, odnosno mrtvi teret se poveava za 9 puta, itd.
1. 6. Zavisnost poreskog prihoda od visine poreza

Poreski prihod je visina poreza pomnoena sa koliinom prodatog proizvoda. Na
donjem dijagramu to je povrina rafiranog etvorougla.
Ako iznos ukupnog poreskog prihoda oznaimo sa T imaemo:
= =
odnosno:
=
2
+
+
(13)
- 307 -
Slika IX-8: Zavisnost poreskih prihoda od visine poreza

Izjednaavanjem prvog izvoda gornje funkcije po argumentu t sa nulom (a,b,c i d
su konstante koje odreuju poloaj krive potranje i ponude u koordinatnom sistemu)
dobiemo :
2
=
=0
+
ijim reavanjem po t dobijamo :
=
Slika IX-9: Kriva poreskih prihoda

- 308 -
Poreski prihod e biti jednak nuli ako brojilac izraza (13) izjednaimo sa nulom,
odnosno :
2 = 0
2 = 0
ijim reavanjem po t dobijamo da e poreski prihod biti jednak nuli, ako porez na
promet iznosi:
1 = 0
2 = ( )
Pri poveanju poreza na promet u intervalu:
0<<
ukupan poreski prihod raste, ako visina poreza po jedinici iznosi:

=
poreski prihod dostie maksimalnu vrednost, dok poveanjem njegovog iznosa po jedinici
u intervalu:
< <
2
opada, da bi pri visini poreza od:
= ( )
bio ponovo jednak nuli.
- 309 -
2. EKSTERNALIJE KAO IZRAZ TRINE

NEEFIKASNOSTI
Dosadanja izlaganja su pokazala da samo savreno konkurentno trite vodi ka
optimalnoj alokaciji korienih resursa i dobara. Svaki od pojedinanih aktera na ovom
tritu maksimizirajui svoj ekonomski poloaj istovremeno maksimizira i ukupno
drutveno blagostanje. Trini mehanizam u najveem broju sluajeva efikasno deluje.
Meutim, postoje odreene situacije kada ovaj mehanizam moe otkazati na svojoj
efikasnosti.
Jedan od najdrastinijih primera zakazivanja trita je pojava eksternalija,
odnosno situacija kada ponaanje trinih uesnika u skladu sa svojim linim interesima
ne vodi ostvarenju drutvenih interesa. U takvim sluajevima mere dravne regulacije
mnogo efikasnije deluju i mogu poboljati alokaciju proizvodnih resursa i dobara.
Problem eksternalija je ekonomistima poznat odavnina. Primeeno je da drutvo
moe imati poveane trokove usled delovanja nekog pojedinca (proizvoaa ili
potroaa), kao to i usled njihovog delovanja moe imati i neke koristi, koje nemaju svoju
protivteu u nagradi pojedinca (preduzea ili potroaa) koji ih je proizveo. U ekonomskoj
nauci termin eksternalije je prvi upotrebio poznati engleski ekonomista Alfred Maral
(1842-1924).
Po svom karakteru eksternalije se mogu podeliti u dve grupe:
Pozitivne eksternalije (eksterne ekonomije) i
Negativne eksternalije (eksterne disekonomije).
Prema mestu njihovog nastajanja eksternalije se dele na:
Eksternalije u proizvodnji i
Eksternalije u potronji.
Ako pojedinac svojom aktivnou (proizvodnjom ili potronjom) poveava
korisnost nekoj drugoj osobi, a za to ne dobija nikakvu nadoknadu u pitanju su pozitivne
eksternalije, odnosno eksterne ekonomije, a ako pojedinac (proizvoa ili potroa)
svojom aktivnou umanjuje korisnost drugom pojedincu ili drugim pojedincima,
poveavajui njihove trokove, po sredi su negativne eksternalije ili eksterne
disekonomije.
Od svih vrsta eksternalija najvei teorijski izazov u ekonomiji predstavljaju
negativne eksternalije u proizvodnji, odnosno eksterne disekonomije u proizvodnji i
iznalaenje modaliteta njihovog reavanja.
- 310 -
2. 1. Eksterne disekonomije u proizvodnji

Kao to je reeno, eksterne disekonomije, odnosno negativne disekonomije se
mogu javiti kako u sferi potronje, tako i u sferi proizvodnje. Pojava eksternalija bilo koje
vrste (u proizvodnji ili potronji, pozitivnih ili negativnih) umanjuje efikasnost trinog
mehanizma.
Do eksternih disekonomija, odnosno negativnih eksternalija u potronji dolazi kada
pojedinci svojom potronjom izazivaju kod drugih pojedinaca tetu koju im oni nee
nadoknaditi. Efekat ugledanja predstavlja tipian primer eksternalija ove vrste [4, str. 402].
Ako komija nabavi kola koja poboljavaju njegov drutveni status, stvara se izuzetno jak
efekat ugledanja u njegovoj drutvenoj sredini, posebno kod osoba koje sa njime dolaze u
kontakt. Ili pak, ako je u modi nabavka raunara kupovae ih jedan za drugim gotovo svi
pripadnici neke profesije, bez obzira na njihove stvarne potrebe, pri emu moe biti
ozbiljno ugroena struktura potronje ovih pojedinaca zbog iracionalnih motiva kupovine
zasnovanih na efektu ugledanja. Kod eksternih disekonomija u potronji, nezavisno od
uzroka njihovog nastajanja, trokovi kod nekih pojedinaca se poveavaju zbog potronje
drugih pojedinaca, pri emu ti drugi pojedinci ne snose nikakve posledice za tetu koju su
svojim ponaanjem uzrokovali.
Slika IX-10: Kriva privatnih i drutvenih trokova

Do eksternih disekonomija, odnosno negativnih eksternalija u proizvodnji dolazi
kada jedan proizvoa svojom aktivnou stvara trokove drugom ili drugim
proizvoaima i ni na koji nain ih ne kompenzira. Tipian primer eksternih disekonomija
u proizvodnji su negativni efekti razliitih oblika zagaenja okoline (zagaenja vazduha,
vode, zemljita i sl.) kojih prouzrokiju fabrika postrojenja i prljave tehnologije.
- 311 -
Uzmimo za primer fabrike aluminijuma koje isputaju odreene koliine dima u
atmosferu i izazivaju aerozagaenje, ili fabrike sintetikih vlakana koje isputaju odreenu
koliinu tekuina, koje kada se ulivaju u reke ili jezera izazivaju hidrozagaenje.
Ako na jednom dijagramu (Slika IX-10) prikaemo krivu trine potranje i krivu
trine ponude za aluminijumom ili sintetikim vlaknima, vidimo da se ravnotea na ovom
tritu uspostavlja u taki preseka ove dve krive.
Znamo da kriva potranje odraava vrednost dobra za kupce, dok kriva ponude
pokazuje trokove proizvodnje, u koje nisu ukljueni trokovi kojih zbog zagaenja trpe
drugi proizvoai i drutvo u celini. Drugim recima, kriva S ne sadri visinu ekonomske
tete koju drutvo mora snositi zbog eksterne disekonomije proizvodnje aluminijuma ili
sintetikih vlakana.
Vertikalno odstojanje krive S od S oznaava visinu ekoloke tete, odnosno
eksterni troak kojeg prouzrokuju proizvoai, a posledice snosi trea strana, strana koja u
trinoj transakciji uopte i ne uestvuje. Jasno je, da kada eksternalija ne bi bilo
ekonomski bi efikasna bila koliina proizvodnje od , odnosno ravnotea bi bila
uspostavljena pri ravnotenoj ceni . U tom sluaju parametri ravnotee bi bili
determinisani takom preseka krive privatnih (internih) graninih trokova i krive trine
potranje, odnosno privatnih koristi za potroae. Povrina ispod krive privatnih koristi, a
iznad krive privatnih trokova do nivoa proizvodnje i potronje bi predstavljala veliinu
drutvenog blagostanja ili ukupnog vika. Poto proizvoai zagauju okolinu i
prouzrokuju ekoloku tetu od novanih jedinica po jedinici outputa, pri merenju
ukupnog blagostanja treba ukljuiti i visinu ekoloke tete koju snosi trea strana. Ukupno
blagostanje pri obimu i trinoj ceni je jednako zbiru potroaevog i
proizvoaevog vika umanjenog za visinu ekoloke tete.
Visina ekoloke tete pri obimu je jednaka iznosu ekoloke tete po jedinici
outputa pomnoenoj sa koliinom proizvoda i geometrijski posmatrano ona je jednaka
povrini rafiranog etvorougla.
U sluajevima postojanja negativnih eksternih efekata, alokaciona efikasnost
zahteva da preduzea zagaivai odrede nivo svoje proizvodnje tako da cene pokriju, ne
samo granine privatne trokove, nego i granine eksterne trokove, odnosno da one
pokriju ukupne granine trokove.
Konkurentna trina ravnotea ne uzima u obzir negativne posledice, odnosno tetu
koju firme zagaivai izazivaju u ivotnoj sredini. Ovakvo reenje podrazumeva da e
ravnotea biti u taki preseka krive privatnih koristi za potroae i krive privatnih trokova
za proizvoae (S), odnosno pri ceni i koliini . Alokacija resursa bi bila optimalna
pod uslovom da ekternih disekonomija nema. Ukupno blagostanje pri postojanju
negativnih eksternalija je jednako zbiru potroaevog (povrina trougla EC) i
proizvoaevog vika (povrina trougla ED), umanjenog za visinu eksterne
disekonomije pri obimu (povrina rafiranog etvorougla DEFL).
Ako postoji nain da se ovako definisano drutveno blagostanje (zbir potroaevog
i proizvoaevog vika umanjenog za iznos eksternih trokova) povea, znai da
konkurentna ravnotea ne moe biti optimalno reenje. Prethodna slika ilustruje presek
krive privatnih koristi i drutvenih trokova u taki . Ako se proizvoai nateraju da
smanje obim proizvodnje i prodaje na nivo , prodaju te koliine mogu samo po trinoj
ceni . Zbir potroaevog i proizvoaevog vika e se reducirati za povrinu
- 312 -

etvorougao LDEE i bie jednak povrini trougla LEC. Eksterni trokovi u odnosu na
konkurentnu ravnoteu e biti smanjeni za iznos koji je dat povrinu etvorougla HEFE
i bie jednaki povrini etvorougla DHEL.
Kada negativnih eksternalija ne bi bilo ravnotea odreena takom preseka krive
privatnih trokova i privatnih koristi (taka E) bi bila efikasna u Paretovom smislu.
Meutim, zbog negativnih eksternalija troak proizvodnje aluminijuma ili sintetikih
vlakana je vei od iznosa privatnih trokova samog proizvoaa za iznos troka kojeg
snose ostali uesnici zbog negativnog dejstva aero i hidro zagaenja. Stoga je kriva
drutvenog troska paralelno pomerena u odnosu na krivu privatnih trokova ulevo i prema
gore. Vertikalni raspon izmeu ove dve krive kvantitativno izraava visinu ekoloke tete
po jedinici proizvedenog outputa.
Koja bi koliina outputa bila optimalna sa drutvenog aspekta? Jasno je da bi to
bila ona koliina pri kojoj se krive drutvenog troka i privatnih koristi seku (taka E).
Ispod ovog nivoa proizvodnje vrednost outputa za potroae je vea od drutvenog troka
njegove proizvodnje, pa se isplati poveati proizvodnju i prodaju. Isto vazi i za nivoe
outputa koji se nalaze desno od take preseka. Pri tim nivoima drutveni troak je vei od
privatnih koristi, pa je sa drutvenog aspekta opravdano smanjiti proizvodnju.
2. 2. Naini reavanja eksternalija
Kako se neefikasnost trinog mehanizma u sluaju eksternih disekonomija u
proizvodnji moe ispraviti? Teorijski posmatrano to moe biti ostvareno raznim nainima,
od kojih su jedni privatnog, a drugi javnog karaktera.
2. 2. 1. Modaliteti privatnih reenja
U mnogim sluajevima reenja za eksternalije ne moraju poticati samo od drave
(javna reenja), nego mogu biti i rezultat privatnih inicijativa samih aktera u trinim
transakcijama. Drutvene sankcije i moralni kodeksi ponaanja mogu biti vrlo efikasne
mere za reavanje mnogih eksternalija (zabrana bacanja smea na ulici koja je dominantno
posledica usvojenog moralnog kodeksa i sl.). Dobrotvorne organizacije koje se bave
eksternalijama, prvenstveno zatitom ivotne sredine su vrlo efikasno reenje problema
eksternalija.
Nije redak sluaj da i sama privatna trita mogu efikasno reiti problem
eksternalija, oslanjajui se na interese trinih aktera. Tipian primer reenja takvog oblika
je onaj sa uzgajivaima jabuka i uzgajivaima pela, koji su locirani na istom terenu.
Svaka od aktivnosti jedne strane donosi korist drugoj. Opraujui cvetove na drveu, pele
pomau da vonjak daje jabuke. U isto vreme, pele koriste nektar kojeg dobijaju sa
stabala jabuka za proizvodnju meda. Radi se o pozitivnim eksternalijama i za pelara i za
vlasnika vonjaka. Ali kada proizvoa jabuka odluuje o tome koliko stabala da posadi, a
uzgajiva pela koliko pela da dri, najee ne uzimaju u obzir ove eksterne ekonomije.
Uzgajiva jabuka moe posaditi malo jabuka, a uzgajiva pela da dri malo konica
- 313 -
pela. Ove eksternalije bi mogle biti internalizovane kada bi uzgajiva pela kupio
vonjak ili kada bi vlasnik vonjaka kupio pelnjak.
Vrlo je interesantan nain internalizacije eksternalije koji se postie dogovorom
zainteresovanih strana. Ako neka fabrika (recimo pilana) zagauje vodu u ijem je donjem
toku lociran ribnjak nekog drugog preduzetnika, oito je da se radi o obliku eksterne
disekonomije u proizvodnji. Zbog aktivnosti pilane, vlasnik ribnjaka e imati dodatne
trokove preiavanja vode (nabavka razliitih filtera za preiavanje, permanentno
angaovanje bakteriologa, tehnologa i sl.) kojih inae ne bi imao da u gornjem toku reke
nije locirana pilana. Po Coaseovoj teoremi, nazvanoj po ekonomisti Ronaldu Coaseu,
privatno trite pod odreenim uslovima moe reiti problem eksternalija. Reenje se
postie cenkanjem oko visine nadoknade izmeu zainteresovanih strana, pod uslovom da
ti pregovori ne zahtevaju nikakve transakcione trokove. Proizvodei graevinsko drvo,
pilana ostvaruje odreene koristi, ali istovremeno uzrokuje i pojavu dodatnih trokova za
vlasnika ribnjaka koji mora vodu preiavati. Sa drutvenog aspekta svako reenje kod
koga koristi pilane premauju trokove preiavanja reke od strane vlasnika ribnjaka je
prihvatljivo. Da li to znai da pilana treba neprestano da proizvodi bilo koju koliinu
outputa, a vlasnik ribnjaka da permanentno snosi trokove preiavanja reke, kojih on
svojom aktivnou nije prouzrokovao? Odnosno, u suprotnom sluaju, kada su koristi od
pilane manji od trokova preivanja vode od strane vlasnika ribnjaka, znai li to da
pilanu treba zatvoriti?
Prema Coaseovoj teoremi, sami privatni akteri na tritu mogu postii delotvoran
aranman. Neka trokovi preivanja vode iznose 800 EUR, a koristi kojih pilana ima
500 EUR. Rezon pogaanja izmeu vlasnika ribnjaka i vlasnika pilane bi bio ovakav.
Vlasnik pilane pri pogaanju sa vlasnikom ribnjaka nikad ne bi prihvatio da mu on plati
manje od 500 EUR, a vlasnik ribnjaka nikad ne bi pristao da plati iznos vei od 800 EUR.
Zato? Iz razloga to pri svakoj svoti manjoj od 500 EUR, vlasniku pilane je bolje da radi i
ostvaruje korist od 500 EUR, nego da obustavi proizvodnju, dok je pri ceni veoj od 800
EUR vlasniku ribnjaka bolje da snosi sam trokove preivanja, nego da po veoj ceni
prihvati obustavu proizvodnje od strane vlasnika pilane. Pri svakoj ceni izmeu 500 i 800
EUR koju vlasnik ribnjaka ponudi vlasniku pilane, obema stranama u postupku
pregovaranja e biti bolje, pa samo privatno trite daje delotvorni rezultat. Ovakva
pozicija privatnih aktera pretpostavlja da pilana moe otpadne materije deponovati u reku,
osim ako joj vlasnik ribnjaka ne plati dovoljno dobro da bi ga podstakao da dobrovoljno
obustavi proizvodnju.
Ako pretpostavimo da vlasnik ribnjaka ima pravo prisiliti vlasnika pilane da
obustavi proizvodnju, da li to znai da opet vlasnik ribnjaka, pri datoj visini trokova i
koristi vlasniku pilane treba da plati iznos izmeu 500 i 800 EUR? Ne, jer isti efekat moe
postii pravnim putem, bez plaanja bilo kakve novane naknade vlasniku pilane. Drava
svojim autoritetom moe zabraniti rad pilane ili je pak primorati da sama preiva vodu
ije je zagaenje izazvala. Obustava proizvodnje znai eliminisanje negativnih
disekonomija, a prisiljavanje pilane na preivanje internalizaciju njenih eksternih
trokova. Ako bi koristi pilane iznosili 1000 EUR, postoji li mogunost pogodbe sa
vlasnikom ribnjaka, iji trokovi preiavanja iznose 800 EUR? Svakako da. Ako bi
vlasnik pilane vlasniku ribnjaka ponudio bilo koju cenu veu od 8OO a manju od 1000
EUR, koliko maksimalno moe platiti vlasnik pilane, obadvojici bi bilo bolje. Vlasnik
ribnjaka bi i dalje preiavao vodu i prolazio bolje nego kada bi pilana bila zatvorena, a
- 314 -

pilana bi i dalje radila, deponujui otpad u vodu i plaajui iznos novca koji je manji od
onoga kojeg bi inae imala kada bi sami preiavali reku.
Iako je logika Coaseove teoreme vrlo jednostavna to se reenja problema
eksternalija tie, u praksi se cenkanjem (iako postoji obostrani interes) dogovor ili ne
moe postii ili ga je u praksi jako teko sprovesti. Coaseova teorema polazi od toga da
zainteresovane strane u postupku dogovaranja nemaju nikakvih transakcionih trokova
(trokovi pravne formulacije postignutog dogovora i svi ostali trokovi koji su uzrokovani
postupkom dogovaranja). Ako bi transakcioni trokovi od reavanja problema zagaenja
vode od strane vlasnika pilane bili vei od koristi, oba aktera bi problem ostavili
nereenim. Cenkanje u mnogim sluajevima moe jednostavno i da propadne. Mi smo u
naem primeru istakli da e pri trokovima preivanja vode od strane vlasnika ribnjaka
u iznosu od 800 EUR i koristima koje pilana ostvaruje od 500 EUR , svako reenje pri
kome vlasnik ribnjaka plati vlasniku pilane svotu novca manju od 800, a veu od 500 EUR
biti bolje reenje za oba aktera. Dogovor izmeu njih moe da propadne ako se oni ne
mogu sporazumeti oko prave cene, ako primera radi vlasnik pilane trai nadoknadu od 750
EUR, a vlasnik ribnjaka eli platiti 700 EUR. Postizanje efikasne pogodbe je posebno
problematino kada je broj zainteresovanih strana veliki, jer je tada postupak
usaglaavanja vrlo skup. Ako bi ribnjaka u donjem toku reke bilo vie i ako se voda iz
reke koristi i za druge svrhe problem postaje jako kompleksan i njegovo reenje je
praktino nemogue postii.
2. 2. 2. Oblici javnih reenja

Negativne eksternalije, posebno one koje se odnose na zagaenje ivotne sredine
se najee reguliu razliitim merama javne politike. Moderne (trino orijentisane)
drave to postiu na razliite naine:
Donoenjem propisa kojima se ponaanje koje stvara negativne eksternalije
zabranjuje;
Donoenjem propisa u cilju smanjenja negativnih efekata eksternalija i
Korienjem mera zasnovanih na trinom mehanizmu kako bi se koristile
prednosti privatnih podsticaja i drutvene efikasnosti.
U praksi su poznati sluajevi gde drava mnoge oblike zagaenja tretira kao tipine
oblike kriminalnih radnji i gde njihove poinioce podvrgava rigoroznim sankcijama. Takvi
oblici negativnih eksternalija su strogo zabranjeni. Tipian primer je izazivanje umskih
poara, bacanje otrovnih hemikalija u dovod pitke vode i sl. U najveem broju sluajeva
mere rigorozne zabrane izazivanja negativnih eksternalija drava ne bi trebalo da
primenjuje, ako se kao nunost namee pitanje ne njihovog potpunog eliminisanja nego
njihovog smanjenja.
U cilju smanjenja zagaenja ivotne okolina savremene drava preduzimaju vrlo
irok spektar raznovrsnih mera. Najznaajnije medu njima su:
- 315 -
Utvrivanje maksimalno mogueg nivoa zagaenja za preduzee;

Prisiljavanje ili stimulisanje preduzea da promene tehnologiju proizvodnje, koja
bi bila superiornija u odnosu na postojeu sa aspekta zagaenja;
Uvoenje poreza kao odgovor na negativne eksterne efekte u proizvodnji,
koristei time
mere koje se temelje na trinim stimulansima, a sve u cilju
poveanja drutvene efikasnosti.
2. 2. 3. Ekoloki porez
Veina ekonomista stoji na stanovitu da uvoenje poreza na zagaenje predstavlja
najefikasniju meru za smanjenje i saniranje ekolokih teta. to se smanjenja koliine
zagaenja tie, ekoloki porez je u najmanju ruku efikasan kao i ostali oblici dravne
regulative. Uvoenjem poreza i odreivanjem njegove visine direktno se moe uticati na
koliinu zagaenja, jer to je porez vei zagaenje je manje i obratno.
Ekoloki porez odreuje cenu na pravo zagaenje. Ba kao to trite alocira dobra
onim kupcima koji ih i najvie vrednuju, tako i ekoloki porez alocira zagaenje onim
preduzeima koja su suoena sa najveim trokovima njegovog zagaenja. Ekoloki porez
je bolji i za prirodnu okolinu, odnosno ekologiju, jer on stimulie preduzea da razvijaju
iste tehnologije a iste tehnologije smanjuju iznos poreza kojeg preduzee treba da plati.
Po efektima koje izaziva na ukupno blagostanje, ekoloki porez se bitno razlikuje
od nekih drugih vrsta poreza, posebno poreza na promet (poreza po jedinici proizvoda i ad
valorem poreza). Dok porez na promet, kao oblik indirektnog poreza remeti podsticaje
uesnika u kupoprodajnim transakcijama (kupaca i prodavaca) pomerajui alokaciju
resursa dalje od drutvenog optimuma, sa ekolokim porezom je situacija obratna, njegovo
uvoenje podstie kupce i prodavce da se priblie drutvenom optimumu. Kod obinog
poreza drutveno blagostanje mereno zbirom potroaevog i proizvoaevog vika se
njegovim uvoenjem vie smanjuje no to se prihodi drave od ubranog poreza
poveavaju, to u krajnjoj instanci rezultira pojavom mrtvog tereta.
Nasuprot tome, kada su prisutne negativne eksternalije u proizvodnji (kao
uostalom i pozitivne eksternalije u proizvodnji i oba oblika eksternih efekata u potronji),
uvoenjem ekolokog poreza drava brine ne samo o blagostanju direktnih uesnika na
tritu, nego i o blagostanju onih koji su pogoeni negativnim efektima ekolokih teta.
Delujui na ovakav nain, ekoloki porez pomie alokaciju resursa blie drutvenom
optimumu. Ekoloki porez, koga mnogi ekonomisti nazivaju i piguovskim porezom, po
velikom ekonomisti Arthuru Pigouu (1877-1959) koji se meu prvima zalagao za njegovo
uvoenje, ne samo da obezbeuje prihode dravi, nego i poveava ekonomsku efikasnost.
- 316 -
2. 3. Uticaj ekolokog poreza na drutveno blagostanje

Ako visinu ekoloke tete po jednoj proizvedenoj jedinici oznaimo sa , a visinu
ekolokog poreza sa , etiri situacije mogu postojati to se meusobnog odnosa visine
ekolokog poreza i visine ekoloke tete po jedinici outputa tie:
Sluaj kada je ekoloki porez jednak nuli ( = 0);
Sluaj kada drava uvede ekoloki porez koji je manji od visine ekoloke tete po
jedinici outputa ( < );
Sluaj kada je ekoloki porez jednak ekolokoj teti ( = ) i
Sluaj kada je ekoloki porez vei od ekoloke tete po jedinici outputa ( > ) .
Generalni pristup dimenzioniranju visine ekolokog poreza podrazumeva
uvaavanje interesa svih uesnika na tritu, a ne samo proizvoaa proizvoda koji
zagauju prirodnu okolinu i njihovih potroaa. Interesi drave koja prikuplja poreske
prihode, drugih proizvoaa i pojedinaca koji snose posledice zagaenja i organizacija i
pojedinaca koji se bore za ekoloki zdravu sredinu, moraju biti uvaavani.
Sa aspekta boraca za ouvanje ekoloki iste sredine, vei porez umanjuje
zagaenje sredine i obratno. Zagaenja ne bi uopte bilo ako bi bio uveden porez koji je
jednak vertikalnom odstojanju preseka krive ponude i potranje sa vertikalnom osom. U
tom sluaju ni trea strana ne bi snosila negativne posledice zagaenja, drava ne bi
ostvarivala nikakve poreske prihode po tom osnovu, proizvoai i potroai datog
proizvoda ne bi ostvarivali nikakve vikove, jer niko od trinih aktera pri tako visokom
porezu ne bi nita proizvodio i kupovao.
2. 3. 1. Sluaj kada ekolokog poreza nema

Donji grafikon ilustruje sluaj kada proizvoai nekog dobra bez ikakvih
ogranienja, pravne ili poreske prirode, mogu kao nusproizvod procesa svoje proizvodnje
proizvoditi zagaenje ivotne sredine. Radi se, dakle, o potpuno neregulisanom tritu
eksternalija.
Proizvoai svoje maksimalno blagostanje (kao i potroai) ostvaruju pri obimu
(Slika IX-11), odnosno pri ravnotenoj ceni . Potroaev viak je dat povrinom iznad
cene a ispod krive trine potranje i on je jednak zbiru povrina A i B. Proizvoaev viak
je dat povrinom iznad krive njihovih privatnih trokova a ispod cene, odnosno zbirom
povrina C i D. Poto poreza nema, dravni prihodi od poreza su jednaki nuli, a
proizvoai nee imati stimulansa da smanje ukupnu koliinu zagaenja. Ekoloka teta
koju snosi trea strana bie maksimalno mogua i jednaka je povrini rafiranog
etvorougla, odnosno zbiru povrina D,B i E.
- 317 -
Slika IX-11: Visina ekoloke tete kada se zagaiva ne oporezuje

Ukupno blagostanje (proizvoaev viak + potroaev viak + dravni prihodi od
poreza-ekoloka teta) bie jednako zbiru proizvoaevog i potroaevog vika
umanjenog za visinu ekoloke tete pri obimu . Kvantitativno posmatrano ukupno
blagostanje e biti jednako zbiru povrina A i C umanjenoj za povrinu trougla E.
2. 3. 2. Sluaj kada je ekoloki porez manji od ekoloke tete

Ako drava uvede porez od t jedinica ( < ) ravnotea na tritu e biti
uspostavljena pri koliini a cena koju po jedinici proizvoda kupci plaaju iznosi ,
odnosno cena koju po jedinici proizvoai dobijaju iznosi . Zbir proizvoaevog i
potroaevog vika se smanjuje za zbir povrina N,I,J,E i F, dravni poreski prihodi su
jednaki zbiru povrina C,D,E,G,H i I, to je i jednako zbiru povrina N,I i E, a ukupna
ekoloka teta e se smanjiti za zbir povrina P,R,F i J. Ako sve aktere tretiramo zajedno,
blagostanje svih njih (ukupno drutveno blagostanje) u odnosu na situaciju kada ekolokog
poreza nema e biti vee za zbir povrina P i R .
- 318 -
Slika IX-12: Ekoloki porez je manji od ekoloke tete

Iako zbir povrina M,N,H,I,D,E,B i O oznaava iznos ekoloke tete pri obimu ,
zbir povrina N,I i E oznaava delove ekoloke tete koji su novano posmatrano
ekvivalentni delu ukupnog poreza koji se prevaljuje na potroae, odnosno proizvoae,
dok povrina M,H,D,B i O oznaava deo ekoloke tete koji nema pokrie u porezu.
Pre uvoenja
ekolokog poreza
Kategorija
vika
Nakon uvoenja
ekolokog poreza
Razlika
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Ekoloka
teta
Dravni prihodi
UKUPAN VIAK:
(A+B+C+D+E+F)
(G+H+I+J+L+M+N)
-(M+N+H+I+J+D+
E+F+B+O+R+P)
(A+C+G+L)-(O+R+P)
(A+B)
(L+M+N)
(M+N+H+I+D+E+B+O)
+(C+D+E+G+H+I)
(A+C+G+L)-O
-(C+D+E+F)
-(G+H+I+J)
+(P+R+F+J)
+(C+D+E+G+H+I)
+(P+R)
Zbir povrina P i R oznaava poveanje ukupnog vika nastalog kao

posledica uvoenja ekolokog poreza koji je manji od visine ekoloke tete
2. 3. 3. Sluaj kada je ekoloki porez jednak ekolokoj teti

Donji grafikon (Slika IX-15) ilustruje sluaj kada drava uvede porez koji je u
kvantitativnom smislu jednak visini ekoloke tete po jedinici outputa. Ovakav porez
pomera ravnotenu koliinu na nivo , poveavajui cenu koju kupac plaa na , a
smanjujui cenu koju dobija prodavac na .
- 319 -
U odnosu na obim zbir proizvoaevog i potroaevog vika se smanjuje za zbir
povrina I,F,G,C i D, dravni prihodi su jednaki zbiru povrina I,F, i C, odnosno zbiru
B,C,E i F , a ukupna ekoloka teta se smanjuje za zbir povrina J,D i G.
Slika IX-13: Ekoloki porez je jednak ekolokoj teti

Tretirajui sve uesnike zajedno (proizvoai, potroai, drava i trea strana koja
snosi posledice ekolokog zagaenja) primeujemo da se njihovo ukupno blagostanje u
odnosu na sluaj kada poreza nema poveava za povrinu J, pri emu je ova povrina vea
od zbira povrina P i R na grafikonu koji ilustruje situaciju kada je ekoloki porez manji
od visine ekoloke tete (Slika IX-12). Pri ovoj visini poreza veliina poreskih prihoda je
kvantitativno jednaka visini ekoloke tete koja se nanosi treoj strani, pri emu u njenom
saniranju proizvoai participiraju visinom poreskog tereta koji se prevaljuje na njih
(zbir povrina E i F ) a potroai poreskim teretom kojeg oni snose (zbir povrina B i C).
Kategorija vika
1
Potroaev viak
Proizvoaev viak
Ekoloka teta
Dravni prihodi
UKUPAN VIAK:
Pre uvoenja
ekolokog poreza
2
(A+B+C+D)
(E+F+G+H+I)
-(I+F+G+C+D+J)
(A+B+E+H-J)
Nakon uvoenja
ekolokog poreza
3
A
(H+I)
-(I+F+C)
(B+C+E+F)
(A+B+E+H)
Razlika
4
-(B+C+D)
-(E+F+G)
+(G+D+J)
+(B+C+E+F)
J
Povrina J oznaava poveanje ukupnog vika nastalog

kao posledica uvoenja ekolokog poreza koji je jednak
visini ekoloke tete
- 320 -

Zbir povrina D i G oznaava smanjenje zbira proizvoaevog i potroaevog vika koje
rezultira iz smanjenja obima proizvodnje i prodaje sa nivoa na , odnosno deo
ukupnog smanjenja zbira potroaevog i proizvoaevog vika koji nije pokriven
poreskim prihodima.
2. 3. 4. Sluaj kada je ekoloki porez vei od ekoloke tete
I konano, donji grafikon prikazuje sluaj kada drava uvede porez koji je vei od
ekoloke tete po jedinici outputa (t>e). Ovakav porez e ravnotenu koliinu sa nivoa
smanjiti na , poveavajui time cenu koju plaaju kupci a obarajui cenu koju dobijaju
prodavci.
Slika IX-14: Ekoloki porez je vei od ekoloke tete

Uvoenje poreza rezultira mrtvim teretom koji je jednak zbiru povrina D,E i I i
smanjenjem ekoloke tete za zbir povrina I,E i S, tako da je neto efekat uvoenja poreza
na ukupno blagostanje jednak razlici povrina trouglova S i D.
Kategorija vika
1
Potroaev viak
Proizvoaev
viak
Ekoloka teta
Dravni prihodi
UKUPAN
VIAK:
Pre uvoenja
ekolokog poreza
2
(A+B+C+D+E)
(F+G+H+I+K+J+M)
Nakon uvoenja
ekolokog poreza
3
A
(K+J+M)
4
- (B+C+D+E)
- (F+G+H+I)
- (M+H+I+E+S)
(A+B+C+DF+G+K+J)-S
- (M+H)
+ (B+C+F+G+H)
(A+B+C+F+G+K+J)
+ (I+E+S)
+ (B+C+F+G+H)
(S-D)
Razlika
- 321 -
2. 4. Optimalna visina ekolokog poreza

Ako su dravnom organu poznate funkcije trine ponude (determinisane nivoom
privatnih trokova) i trine potranje za proizvodom koji proizvodi tetne efekte na
okolinu i ako je poznata visina ovih tetnih efekata po jednoj proizvedenoj jedinici
proizvoda (e), postavlja se opravdano pitanje koju visinu ekolokog poreza po
proizvedenoj jedinici drava treba da odredi? Odgovor na ovo pitanje nije jednoznano
odreen i zavisi od toga da li drava eli da maksimizira ukupno drutveno blagostanje ili
visinu svojih poreskih prihoda.
Ako dravni organ eli da maksimizira ukupno drutveno blagostanje, oito je da
e visinu ekolokog poreza dimenzionirati na nivou pri kome e prirast ukupnog
blagostanja (njegovo poveanje) biti najvei mogui u odnosu na sluaj kada ekolokog
poreza nema. Najvei efekat se postie pri visini poreza koji je jednak ekolokoj teti
(t=e), odnosno pri punoj internizaciji negativnih eksternih efekata zagaenja ovekove
okoline.
Kada proizvoai ne bi proizvodili negativne efekte ukupno blagostanje (UV) na
tritu bi bilo dato zbirom povrina A,B,C i D ( Slika IX-13) i iznosilo bi:
=
2
2 +
Poto je ekoloka teta data veliinom rafiranog etvorougla to e ukupno blagostanje biti
manje od gornjeg iznosa za visinu ekoloke tete i iznosie:
=
2 +
+
Uvoenjem poreza na zagaenje smanjuje se ukupno zagaenje, odnosno poveava

ukupan viak u odnosu na nekontrolisano trite za iznos:
=
+
ali se istovremeno pojavljuje i mrtvi teret zbog uvoenja poreza u iznosu od:
=
2
2( + )
koji umanjuje ukupan viak. Stoga bi se obrazac za ukupno blagostanje pri razliitim
nivoima ekolokog poreza mogao prikazati u obliku relacije:
=
- 322 -
2 +
+
+
2( + )
Pri datim krivama privatnih trokova i privatnih koristi, datom iznosu ekoloke tete po
jedinici outputa varijacijama u visini ekolokog poreza se utie na prirast ukupnog
blagostanja u odnosu na njegovu veliinu na nekontrolisanom tritu. Iznalaenjem prvog
izvoda gornje funkcije po argumentu t dobiemo izraz koji pokazuje zavisnost prirasta u
ukupnom blagostanju od visine ekolokog poreza, odnosno:
+
( + )
Analizom gornjeg izraza moemo doi do nekih izuzetno znaajnih zakljuaka:
Najvee ukupno blagostanje se postie ako je visina poreza jednaka ekolokoj teti
po jedinici outputa. U tom stucaju ukupno blagostanje u odnosu na blagostanje na
neregulisanom tritu je vee za iznos povrine trougla J (Slika IX-13) :
=
2
2( + )
Ako je porez manji od iznosa ekoloke tete po jedinici (t < e) ukupno drutveno
blagostanje je vee u odnosu na blagostanje na neregulisanom tritu, a manje od
blagostanja koje se postie pri nivou ekolokog poreza koji je jednak visini
ekoloke tete.
Ako je visina ekolokog poreza jednaka dvostrukom iznosu ekoloke tete po
jedinici (t = 2e) drutveno blagostanje pri ovako dimenzioniranoj visini poreza je
jednako drutvenom blagostanju na neregulisanom tritu.
Ako je porez vei od dvostrukog iznosa ekoloke tete po jedinici (t > 2e)
drutveno blagostanje pri ovoj visini poreza je manje od drutvenog blagostanja na
neregulisanom tritu. U tom sluaju bi povrina trougla S bila manja od povrine
trougla D (Slika IX-14), pa bi umesto poveanja po sredi bilo smanjenje ukupnog
blagostanja.
.
.
- 323 -
ETVRTI DEO
MORFOLOGIJA TRZITA I
PROBLEM RAVNOTEE
PREDUZEA
Sopstveni interesi uvek e da upravljaju svetom. Ne bi trebalo da

pokuamo da to zaustavimo, trebalo bi da pokuamo da sopstvene
interese nevaspitanih ljudi dovedemo vie u sklad sa
interesima pristojnih ljudi
Samuel Butler
X
MORFOLOGIJA TRITA
Pod uticajem snaga agregatne potranje i ponude formira se cena na tritu odreenog
proizvoda. Pri kupovini dobara kupci se rukovode svojim ekonomskim kalkulusom, a
proizvoai, odnosno ponuai, svojim. Ako problem robnih transakcija posmatramo sa
aspekta preduzea, kao pojedinanih nosilaca ponude, centralno pitanje koje se pred
mikroekonomskom teorijom postavlja je koju koliinu proizvoda pojedinano preduzee
treba da proizvede i po kojim cenama svoj output da prodaje? Na nivou generalizacije
odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan. Ako se pri formulisanju odgovora na
navedeno pitanje uvai osnovni motiv osnivanja preduzea i njegovog kontinuiranog
funkcionisanja u odreenom vremenskom periodu, maksimiziranje ukupnog profita je
prirodna tenja svakog preduzea kao ponuaa. Sve poslovne poteze koje menadment
preduzea preduzima podreeni su ovom globalnom cilju. Stoga ono i bira onaj obim
proizvodnje koji mu obezbeuje maksimalni ukupan profit i svaku jedinicu proizvoda
prodaje po ceni koju determinie funkcija potranje za njegovim proizvodom.
Okruenje u kome preduzee eli realizovati svoju misiju i maksimizirati svoj
ukupan profit moe biti vrlo razliito, od jednostavnog do izuzetno sloenog i
turbulentnog. Proizvoaa tog proizvoda moe biti jo jednog, nekoliko ili pak mnogo
drugih, kao to ono moe biti i jedini ponua proizvoda. I kupaca moe biti u razliitom
broju (jedan, nekoliko ili izuzetno mnogo kupaca). S druge strane, proizvod kojeg
preduzee proizvodi i prodaje moe biti bez bliskih supstituta ili sa jako prisutnim
stepenom zamenljivosti sa proizvodima drugih ponuaa. Stoga i pravilan odgovor na
pitanje, koju koliinu proizvoda pojedinano preduzee treba da proizvede i po kojim
cenama svoj output da prodaje, odnosno pri kojoj koliini i ceni ono maksimizira svoj
ukupan profit pretpostavlja jasno definisanje trinog ambijenta na kome se odvijaju
trine transakcije.
- 327 -
Ekonomisti vrlo razliitih teorijskih orijentacija u svojim analizama karakteristika
trita koriste razliite kriterijume njihovog klasifikovanja. Smisao svih klasifikacija je
isticanje nekih zajednikih obeleja po kojima se trita meusobno razlikuju to se
ponaanja proizvoaa tie. Istraivanja u ovoj oblasti su toliko daleko danas otila, da u
okvirima mikroekonomske teorije i analize moemo govoriti o konstituisanju jedne
posebne oblasti pod nazivom morfologija trita, koja istrauje vrlo razliite aspekte
klasifikovanja trita i ponaanja trinih aktera na strani ponude na njima. Permanentno
uvoenje novih kriterijuma klasifikovanja trita su u velikoj meri obogatili
mikroekonomsku analizu. Isuvie pojednostavljeni pristupi klasifikovanju trinih stanja
na: trite savrene konkurencije, dravnu intervenciju i trite istog monopola, koji su
dominirali u ekonomskoj teoriji do poetka prolog veka i na kojima se i zasnivala vrlo
rigidna ekonomska analiza su uvaavanjem novih kriterijuma podele i injenica iz realne
ekonomske stvarnosti obogaeni isticanjem znaaja mnogih drugih oblika trita.
Kriterijuma za klasifikovanje trita ima mnogo. Mi emo u nastavku ukazati na
samo neke od njih, kao to su klasifikacije koje se zasnivaju na uvaavaju brojanog
kriterijuma, klasifikacije koje uvaavaju stepen slinosti izmeu dobara i klasifikacije koje
se zasnivaju na korienje vrlo razliitih koeficijenata elastinosti kao osnove za
distinkciju razliitih trita.
1.
KLASIFIKACIJE TRITA ZASNOVANE NA BROJANOM

KRITERIJUMU
Koristei iskljuivo brojane kriterijume, koji uvaavaju brojnost uesnika na

strani ponude i potranje, dva velika nemaka ekonomska teoretiara Hajnrih fon
takelberg i R. Sejfert dali su izuzetno korisne naine klasifikovanja trinih stanja.
Brojnost prodavaca i kupaca kao osnovu, iako ne jedini kriterijum pri klasifikaciji trita,
koristio je i ameriki ekonomista Pol Samjuelson. Smatramo za potrebnim da, bar
fragmentarno, izloimo osnovne oblike trita na koje ovi autori ukazuju.
1. 1. takelbergova klasifikacija trita
Klasifikaciju trinih stanja Hajnrih fon takelberg je najpre publikovao u lanku
Morkform und Gleichgewicht, Berlin, 1934, a potom i u svojoj knjizi The Theory of the
Market Economy, 1952. Ona predstavlja jednu od najee primenjivanih klasifikacija i po
mnogim ekonomistima, koji se bave istraivanjima razliitih aspekata trita i cena i jednu
od najpotpunijih i najuspenijih do dananjih dana. Pojava klasifikacije trinih stanja
ovog velikog nemakog ekonomiste podstakla je suptilna istraivanja trinih struktura, jer
je do njene pojave morfologija trita posmatrana isuvie pojednostavljeno. Ekonomska
analiza je polazila od ekstremnih trinih stanja, potpune (slobodne, neograniene,
perfektne, iste) konkurencije i potpunog monopola, a samo su neki istraivai uzgred
ukazivali i na druga trina stanja. Ekonomistima je bilo jasno da se sva sloenost trita i
- 328 -
Morfologija trita
odnosa koji se na njima ispoljavaju mogu shvatiti samo jednom sveobuhvatnom analizom
ponaanja uesnika koji na njima sudeluju. injenica je da se pojedina trita meusobno
razlikuju ili su meusobno identina ili slina po nekim svojim karakteristikama. To
podrazumeva izbor adekvatnih kriterijuma za njihovo klasifikovanje radi boljeg
razumevanja trinih specifinosti, ponaanja uesnika na njima, razumevanja
mehanizama formiranja cena i izbora strategije trinog ponaanja nosilaca ponude.
Gotovo svi teorijski pristupi koji u svojoj osnovi imaju istraivanje trinih struktura,
razlike izmeu trita baziraju na intenzitetu konkurencije koja je na njima prisutna, pa se
stoga smisao kriterijuma za podelu trita svodi na merenje intenziteta konkurencije. Kao
kriterijum za merenje stepena konkurencije, pa stoga i kriterijum za klasifikaciju trinih
stanja, takelberg navodi broj uesnika na strani ponude (broj prodavaca) i na strani
potranje (broj kupaca).
Polazei od procene da je ekonomska mo svakog pojedinanog prodavca ili kupca
utoliko manja, ukoliko je na datom tritu njihov broj vei i svrstavajui uesnike na
tritu u tri kategorije: sluaj kada prodavaca (kupaca) ima mnogo, kada ih je malo i kada
postoji samo jedan prodavac, odnosno kupac, takelberg daje klasifikaciju trita od devet
razliitih trinih stanja.
Tabela 20: takelbergova klasifikacija trita
Kupci
Prodavci
Mnogo
Mnogo
Malo
Jedan
Potpuna
konkurencija
Oligopson
Monopson
Oligopol
Bilateralni
oligopol
Kvazi
monopol
Kvazi
monopson
Bilateralni
monopol
Malo
Monopol
Jedan
takelbergova matrica trinih stanja je potpuno simetrina (simetrala je

dijagonala: potpuna konkurencija - bilateralni oligopol - bilateralni monopol), jer trinom
stanju sa malo prodavaca i mnogo kupaca na strani ponude (oligopolu) simetrino je
trino stanje sa malo kupaca i mnogo prodavaca na strani tranje (oligopson), trinom
stanju sa jednim prodavcem i mnogo kupaca na strani ponude (monopol) simetrino je
trino stanje sa jednim kupcem i mnogo prodavaca na strani tranje (monopson),
kvazimonopolu kao trinom stanju na strani ponude, kojeg karakterie jedan prodavac i
mali broj kupaca simetrino je trino stanje kvazimonopsona, kojeg karakterie prisustvo
jednog kupca i malog broja prodavaca.
Ekonomska teorija pravi jasnu razliku izmeu istih trinih stanja, u smislu kako
ih je takelberg u svojoj matrici dao i tzv. parcijalnih trinih stanja, kod kojih pored
jednog (monopoliste ili monopsoniste) ili nekoliko (oligopoliste ili oligopsoniste) velikih
prodavaca ili kupaca, postoji i vei ili manji broj drugih uesnika, tzv. autsajdera koji
nemaju nikakav uticaj na trino formiranje cena.
- 329 -
1. 2. Sejfertova klasifikacija trinih stanja

Uvaavajui isti kriterijum za klasifikaciju trinih stanja (broj uesnika na strani
ponude i tranje) jedan drugi nemaki ekonomista Sejfert, dvadesetak godina nakon
takelbergove klasifikacije daje svoju klasifikaciju od 35 razliitih trinih stanja. U
Sejfertovoj klasifikaciji (R.Seyffert, Wirtschaftshere des Handels, Keln, 1957) posebno
mesto zauzimaju pet trinih stanja na strani ponude (monopol, meromonopol, oligopol,
merooligopol i polipol) i isti broj na strani potranje (monoon, meromonoon, oligoon,
merooligoon i polion). Prikaz Sejfertove klasifikacija trinih stanja dat je u narednoj
tabeli.
Tabela 21: Sejfertova klasifikacija trita
TRINO
STANJE
Monoon
Meromonoon
Oligoon
Merooligoon
Polion
Monopol
Meromonopol
Oligopol
Merooligopol
Polipol
MONOPOLON
Meromonopol
Monoon
MERO
MONOPOLON
Meromonopol
Oligoon
Meromonopol
Merooligoon
Meromonopol
Polion
Oligopol
Monoon
Oligopol
Meromonoon
OLIGOPOLON
Merooligopol
Monoon
Merooligopol
Meromonoon
Merooligopol
Oligoon
MERO
OLIGOPOLON
Merooligopol
Polion
Polipol
Monoon
Polipol
Merooligoon
Polipol
Oligoon
Polipol
Merooligoon
POLIPOLON
Monopol
Meromonoon
Monopol
Oligoon
Monopol
Merooligoon
Monopol
Polion
Oligopol
Merooligoon
Oligopol
Polion
takerlbergerova i Sejfertova klasifikacija trita, iako polaze od istog kriterijuma

pri podeli, u mnogo emu se razlikuju.
Za razliku od takerlbergovog monopola i oligopola koji ne obuhvata parcijalna
stanja, gde naspram jednog prodavca, odnosno naspram nekoliko prodavaca postoje i
drugi prodavci sa neprimetnim uticajem na tritu, Sejfertov monopol obuhvata i isti i
parcijalni monopol, odnosno Sejfertov oligopol obuhvata i isti i parcijalni oligopol. Ista
destinkcija postoji i u tretiranju monoona i oligoona u Sejfertovoj klasifikaciji u odnosu na
monopson i oligopson u takelbergovoj klasifikaciji. Meromonopol je stanje kada na
odreenom tritu postoji jedan dominatni i vie primetnih prodavaca, dok kod
meromonoona postoji jedan dominatni i vie primetnih kupaca. Merooligopol je stanje
sa manjim brojem preovlaujuih i vie primetnih prodavaca, dok kod oligoona postoji
nekoliko preovlaujuih i vie primetnih kupaca. Polipol oznaava stanje sa velikim
brojem prodavaca, priblino iste ekonomske snage, a polion stanje sa velikim brojem
kupaca priblino iste snage.
Monopolon iz Sajfertove klasifikacije odgovara bileteralnom monopolu iz
takelbergove matrice, oligopolon iz Sajfertove bilateralnom oligopolu iz takerlbergeve
a polipolon iz Sajfertove potpunoj konkurenciji iz takelbergove eme.
Monopol iz tekelbergove eme je monopol-polion, dok je monopol-oligoon i
monopol-merooligoon takelbergerov kvazi monopol.
- 330 -
Morfologija trita
Monopson je identian polipol- monoonu, a kvazi monopsonu iz takelbergerove
matrice odgovara polipol-monoonu i polipol-merioligoonu iz Sejfertove eme.
1. 3. Samjuelsonova klasifikacija trinih stanja
Pored kriterijuma broja uesnika, kao osnove na kojima se baziraju takelbergova i
Sejfertova klasifikacija trinih stanja, ameriki nobelovac Pol Samjuelson uvodi jo dva
druga kriterijuma: stepen diferenciranosti proizvoda i mogunost uticaja pojedinanih
prodavaca i kupaca na trinu cenu. Uvaavajui ove kriterijume Samjuelson identifikuje
tri osnovna trina stanja:
savrenu konkurenciju,
nesavrenu konkurenciju i
isti (potpuni) monopol.
Tabela 22: Samjuelsonova klasifikacija trita
KRITERIJ
PODELE
TRINO
STANJE
Savrena
konkurencija
BROJ
PROIZVO
AA
STEPEN
DIFEREN
CIJACIJE
PROIZVODA
PRISUTNOST
U
GRANAMA
Mnogi
proizvoai
Identian
(homogeni)
proizvod
Malo
poljoprivrednih
grana
Mnogi
proizvoai
Mnoge stvarne
ili ukrasne
razlike u
proizvodu
Paste za zube
i trgovine na
malo
Nesavrena
konkurencija
Malo
proizvoaa
Mala ili
nikakva
razlika u
proizvodima
Prisutna
diferencijacija
proizvoda
Jedini
proizvoa
Proizvod bez
bliskih
supstituta
Malo
proizvoaa
Potpuni
monopol
STEPEN
KONTRO
LE
CENA
Nikakav
Mali
elik i
aluminijum
Mali
Automobili i
maine
Mali
Neke
komunalne
usluge
Znatan
METOD
PRODAJE
Robna berza
i aukcija
Ekonomska
propaganda
i
konkurencija
kvaliteta
Ekonomska
propaganda i
konkurencija
kvaliteta
Ekonomska
propaganda i
konkurencija
kvaliteta
Promocija,
ekonomska
propaganda
i sl.
Savrena konkurencija oznaava takvo trino stanje koje se karakterie

prisustvom velikog broja prodavaca i kupaca koji nude, odnosno kupuju potpuno identian
- 331 -
proizvod i gde nijedan od kupaca i prodavaca ponaosob posmatrano ne moe uticati na
trinu cenu.
Nesavrena konkurencija po Samjuelsonovom shvatanju nije jedinstveni pojam,
niti po kriteriju broja uesnika, niti po kriterijumu zastupljenosti diferencijacije proizvoda.
On pravi sustinsku razliku izmeu tri oblika nesavrene konkurencije:
Nesavrenu konkurenciju koju karakterie prisustvo velikog broja proizvoaa koji
prodaju proizvode koji se meusobno razlikuju po nekim svojim obelejima (stvarnim ili
samo formalnim razlikama u proizvodima). Ovaj oblik nesavrene konkurencije vrlo
esto se naziva i monopolistikom ili imperfektnom konkurencijom.
Nesavrenu konkurenciju s malim brojem proizvoaa koji nude homogeni proizvod (vrlo
mala ili nikakva diferencijacija proizvoda). Ovaj oblik nesavrene konkurencije se u
ekonomskoj literaturi najee naziva homogenim oligopolom;
Nesavrena konkurencija sa malim brojem proizvoaa i naglaenom diferencijacijom
proizvoda. Ovaj oblik nesavrenosti trita se u ekonomskoj teoriji tretira kao trino
stanje heterogenog ili diferenciranog oligopola.
Trei osnovni oblik je trino stanje potpunog monopola. Ono oznaava situaciju
kada jedan proizvoa proizvodi i prodaje proizvod koji nema svojih bliskih supstituta.
U potpunom monopolu postoji izuzetno veliki stepen kontrole nad cenom outputa, dok je
u sva tri oblika nesavrene konkurencije ta kontrola ogranienog dometa.
Savremene uslove karakteriu trina stanja koja se nalaze izmeu savrene
konkurencije i potpunog monopola. To su razliiti oblici nesavrene, odnosno ograniene
konkurencije koji su najblii realnom privrednom ivotu, jer ni u jednoj privredi ne
postoji potpuna konkurencija ili potpuni monopol u sasvim istom obliku. Da bi se
razumela trina stanja karakteristina za realne privrede potrebno je, ipak, razmotriti
osnovne karakteristike i potpune konkurencije i istog monopola.
2. KRITERIJUMI ZASNOVANI NA KOEFICIJENTIMA

ELASTINOSTI
Neke od koeficijenata elastinosti potranje (koeficijent direktne elastinosti
potranje, koeficijent fleksibilnosti cena, koeficijent unakrsne elastinosti potranje,
koeficijent dohodovne elastinosti) mi smo detaljno elaborirali u poglavlju o potranji. Na
ovom mestu elimo ukazati da se neki od njih vrlo uspeno mogu koristiti i pri
razlikovanju razliitih oblika konkurencije na tritu, odnosno pri klasifikovanju moguih
trinih stanja. Od svih koeficijenata elastinosti potranje najveu upotrebnu vrednost pri
ostvarenju ovog cilja i najvei znaaj pri klasifikovanju trinih stanja imaju:
Koeficijent mobilnosti tranje;
Koeficijent direktne elastinosti potranje;
Koeficijent unakrsne elastinosti potranje i
Koeficijent elastinosti supstitucije.
- 332 -
Morfologija trita
2. 1. Koeficijent mobilnosti tranje

Koeficijent mobilnosti tranje se dobija kao kolinik procentualne (relativne)
promene u obimu tranje za proizvodom odreenog preduzea, koji u jednom ili vie
drugih preduzea izaziva inverznu promenu i procentualne (relativne) promene u ceni koju
ono vri. Mobilnost tranje kao kriterijum za distinkciju trinih stanja u ekonomskoj
teoriji je uveo jedan od najuticajnijih nemakih autora u oblasti teorija trita i cena
Vilhelm Krele.
Ako sa oznaimo apsolutnu promenu u tranji, koja posle promene cene
prelazi sa proizvoaa i na proizvoaa j ili obratno, sa tranju za proizvodom
preduzea i pre no to je dolo do promene njegove cene, sa apsolutnu promenu u
ceni proizvoda preduzea i (njeno poveanje ili smanjenje), sa cenu proizvoda
preduzea i pre nego to je dolo do njene promene, koeficijent mobilnosti tranje (M)
dobijamo koristei obrazac:
U numerikom smislu koeficijent mobilnosti tranje varira izmeu nule i beskonanosti:

Ako je = 0, to znai da tranja nakon promene trine cene ne menja svoju
usmerenost, cena se moe poveati, tranje se nijednim svojim delom nee
seliti sa preduzea koje poveava cenu ka drugom preduzeu i obratno, pri padu
cene. Ovo je tipian sluaj istog monopola.
Ako je < 1, mobilnost tranje je slaba, to znai da je konkurencija u
odreenoj meri prisutna.
Ako je > 1, mobilnost tranje je jaka, pa je i intenzitet konkurencije izraeniji.
Ako je = po sredi je potpuna ili savrena mobilnost tranje. Sasvim mala
promena u ceni izaziva potpuno seljenje tranje sa preduzea i ka preduzeu j
(ako preduzee i poveava cenu za mali iznosa) i obratno sa preduzea j na
preduzee i (ako preduzee i smanjuje cenu). Ovo je tipian sluaj potpune, iste
ili savrene konkurencije.
Ako se posle promene cene (smanjenja ili poveanja) celokupna tranja za
proizvodom preduzea j preusmeri ka preduzeu i ili obratno, od preduzea i ka
preduzeu j u pitanju je bilateralna mobilnost tranje (sluaj Kurnoovog i Boulijevog
duopola).
Ako su kupci iz odreenih razloga vezani za proizvode odreenih preduzea,
promena cene jednog preduzea nee celokupnu tranju drugog preduzea preusmeriti ka
sebi (ako cenu smanjuje), odnosno nee izgubiti sve svoje kupce (ako cenu poveava).
Ova situacije oznaava tipian primer mobilnosti tranje, koja je posebno svojstvena
takelbergovom duopolu
- 333 -
Tabela 23: Razliku izmeu koeficijenta mobilnosti i koeficijenta direktne elastinosti

a)
Procentualna promena cene preduzea i
+6
+12
-6
-12
b)
Seljenje tranje od preduzea i na preduzee j

i obratno ( u %)
Seljenje tranje od preduzea i na sva ostala
preduzea, izuzimajui preduzee j i obratno ( u %)
Ukupan procentualni porast ili smanjenje tranje za
proizvodom preduzea i (b+c)
Mobilnost tranje izmeu preduzea i i j, za
preduzee i (b:a)
Mobilnost tranje izmeu preduzea i svih ostalih
preduzea (izuzimajui preduzee j ), za preduzee i
(c:a)
Direktna elastinost potranje za preduzee i
(d:a) ili (e+f)
-2
-5
+3
+7
-7
-10
+8
+17
-9
-15
+11
+24
0,33
0,42
0,50
0,58
1,16
0,83
1,33
1,42
1,50
1,25
1,83
2,00
c)
d)
e)
f)
g)
Koeficijent koji se dobija iz odnosa relativne promene u obimu tranje za

proizvodom odreenog preduzea i relativne promene njegove cene oznaava, kao to smo
pri analizi potranje pokazali, koeficijent direktne elastinosti potranje. Na bazi toga
zakljuujemo da je koeficijent mobilnosti tranje uvek manji od koeficijenta direktne
elastinosti potranje, jer koeficijent direktne elastinosti potranje meri promenu
usmerenosti potranje u odnosu na sva ostala preduzea, a ne u odnosu na samo jedno ili
nekoliko njih. Razliku izmeu koeficijenta mobilnosti i koeficijenta direktne elastinosti
potranje ilustrovali smo gornjim tabelarnim primerom.
2. 2. Direktna elastinost potranje
Ako na nekom tritu imamo prodavce i, j, . . . n, direktna elastinost potranje u
odnosu na cenu za prodavca i iznosi:
= =
u kojoj oznaava traenu koliinu, a trinu cenu. Koeficijent direktne elastinosti se

dobija iz odnosa relativne (procentualne) promene u traenoj koliini proizvoda i relativne
(procentualne) promene u trinoj ceni proizvoaa i pokazuje za koliko e se procenata
poveati (smanjiti) potranja za proizvodom proizvoaa i ako on svoju cenu u proseku
smanji (povea) za 1%.
- 334 -
Morfologija trita
Inverzni oblik koeficijenta direktne elastinosti potranje je elastinost potranje u
odnosu na koliinu ili tzv. koeficijent fleksibilnosti cena. On se dobija korienjem
obrasca:
= =
Koeficijent fleksibilnosti cena, koji se dobija iz odnosa relativne promene cene

proizvoaa i i relativne promene u potranji za njegovim proizvodom, pokazuje za
koliko e se procenata promeniti (poveati ili smanjiti cena proizvoda proizvoaa i ako
obim potranje za njegovim proizvodom bude promenjen (smanjen ili povean) za 1%. I
ovaj koeficijent elastinosti ima izuzetno veliki znaaj pri distinkciji trinih stanja.
2. 2. 1. Direktna elastinost potranje u odnosu
na rastue cene
Korienje koeficijenata direktne elastinosti potranje u odnosu na cenu i direktne
elastinosti potranje u odnosu na koliinu imaju smisla samo onda kada cene kod
konkurenata ostanu nepromenjene. Pretpostavimo da svi proizvoai u grani prodaju
potpuno homogeni proizvod i da granu sainjava n proizvoaa priblino iste ekonomske
snage. Izraunajmo koeficijent elastinosti potranje u odnosu na cenu kod proizvoaa i
kada samo on menja svoju cenu, a cene konkurenata ostaju na istom nivou. Neka poetni
volumen tranje za proizvodom itave grane iznosi 0 , a startna cena 0 .
Ako proizvoa i povea cenu svog outputa za s%:
% =
svi kupci e prestati da kupuju od njega i preusmerie svoje kupovine na ostale

proizvoae, poto pretpostavljamo da su proizvodi homogeni, odnosno da se radi o
homogenoj konkurenciji. Ako poemo od obrasca za izraunavanje koeficijenta direktne
elastinosti potranje u odnosu na cene imaemo da je:
=
% =
- 335 -
pa e koeficijent direktne elastinosti potranje u odnosu na rastue cene za proizvoaa i
iznositi:
= 1
=
=
gde (r) oznaava da se radi o poveanju cene.

Primeujemo da je vrednost ovog koeficijenta (u apsolutnom smislu) jednaka
recipronoj vrednosti procentualnog poveanja cene kod proizvoaa i. Ako je s
infinitezimalno mala veliina, dobijeni koeficijent e u apsolutnom iznosu imati beskrajno
veliku vrednost, to nas navodi na zakljuak da u homogenoj konkurenciji vrlo mali porast
cene proizvoaa i dovodi do potpunog prestanka tranje za njegovim proizvodom, pri
emu se polazi od pretpostavke da konkurenti preduzea i mogu svojom ponudom
zadovoljiti dodatnu potranju koja e uslediti.
Ako u heterogenoj konkurenciji proizvoa i povea svoju cenu za s% tranja se
nee, kao u gore opisanom modelu, u celosti preseliti na proizvode konkurenata, ve e do
takvog seljenja doi samo u jednom delu tranje, koga emo oznaiti sa . Direktna
elastinost potranje u odnosu na rastue cene proizvoaa i u heterogenoj konkurenciji e
iznositi:
=
=
=
=

Vrednost koeficijenta u heterogenoj konkurenciji iznosi:

0<<1
Ako bi bilo jednako jedinici, znai da bi sa poveanjem cene proizvoaa i celokupna
tranja za njegovim proizvodom prela na konkurente, pa bi posredi bila homogena
konkurencija. Kada je = 0 znai da prodavac i sa porastom cene zadrava na sebe
celokupnu potranju koju je ve i imao, tranja za njegovim proizvodom je potpuno
neelastina. Nadalje zapaamo da vrednost koeficijenta direktne elastinosti potranje u
odnosu na rastue cene ni u uslovima homogene ni u uslovima heterogene konkurencije ne
zavisi od broja konkurenata, koje smo oznaili simbolom n.
- 336 -
Morfologija trita
2. 2. 2. Direktna elastinost potranje u odnosu

na opadajue cene
Pretpostavimo da sada u uslovima homogene konkurencije proizvoa i smanji
svoju cenu za s%, a cene konkurenata ostanu na starom nivou. Tranja svih konkurenata
e se preseliti na proizvoaa i. Inicijalni obim prodaje proizvoaa i e iznositi:
=
ali e sada biti:
=
0
1 +
gde oznaava sasvim novu tranju za itavo posmatrano trite. Direktna elastinost
potranje u odnosu na opadajue cene za proizvoaa i e iznositi:
0
1 +
0
1 +
0
=
Odreivanje koeficijenta direktne elastinosti potranje u odnosu na opadajue

cene preduzea i u uslovima heterogene konkurencije je malo komplikovanije. Ako
proizvoa i smanji svoju cenu za s% privui e sebi deo tranje za proizvodima svojih
konkurenata ali i jednu novu tranju koja do tada nije postojala. Deo tranje koja sa
konkurenata prelazi na proizvoaa i oznaiemo sa (i ovaj koeficijent varira izmeu 0 i
1, s tim to njegove ekstremne vrednosti ne karakteriu heterogenu konkurenciju), a
potpuno novu tranju koja do tad nije postojala oznaiemo sa k.
= ==
0
1 +
0
1 +
0
=
Uporeujui vrednost koeficijenta direktne elastinosti potranje u odnosu na

opadajue cene u homogenoj i heterogenoj konkurenciji zakljuujemo da je on numeriki
posmatrano vei u homogenoj nego u heterogenoj konkurenciji, odnosno vei u
homogenom u odnosu na heterogeni duopol. Isti je sluaj i sa koeficijentom direktne
elastinosti potranje u odnosu na rastue cene, koji numeriki posmatrano ima veu
vrednost u uslovima homogene konkurencije, odnosno homogenog oligopola u odnosu na
heterogenu konkurenciju, odnosno heterogeni oligopol.
- 337 -
2. 3. Unakrsna elastinost potranje

Koeficijent unakrsne elastinosti potranje meri odnos relativne promene u
potranji proizvoda jednog preduzea i relativne promene u ceni koju vri neko drugo
preduzee. Ako samo konkurent i menja svoju cenu, promena njegove cene e imati
uticaja na potranju za proizvodima ostalih konkurenata iako se njihove cene ne menjaju.
Stavljanjem u meusobni odnos relativne promene u potranji za proizvodom jednog
preduzea (preduzea j) i relativne promene u ceni drugog preduzea (preduzea i) dobija
se koeficijent unakrsne elastinosti potranje.

=
=

Gornji koeficijent pokazuje za koliko procenata e se promeniti potranja za

proizvodom proizvoaa j, ako preduzee i promeni cenu svog proizvoda za 1%. Ovaj
koeficijent, koga mnogi ekonomisti nazivaju unakrsnom elastinou u odnosu na cene,
ima mnogo veu primenu pri klasifikovanju trinih stanja u odnosu na ostale koeficijente
elastinosti.
Analogno direktnoj elastinosti u odnosu na koliinu, unakrsnu elastinost
potranje u odnosu na koliinu moemo prikazati izrazom:

=
=
Gornji koeficijent pokazuje za koliko e se procenata promeniti cena proizvoda

proizvoaa j ako preduzee i promeni svoj obim prodaje za 1%.
2. 3. 1. Unakrsna elastinost potranje u odnosu na rastue
cene konkurenata
Analizirajmo sada efekte promene cene proizvoaa i na potranju za proizvodom
proizvoaa j, odnosno unakrsnu elastinost potranje za proizvodom proizvoaa j usled
poveanja ili smanjenja cene proizvoaa i u uslovima homogene i heterogene
konkurencije.
Ako u uslovima homogene konkurencije proizvoa i povea svoju cenu za s%,
celokupna potranja za njegovim proizvodom koja iznosi:
- 338 -
Morfologija trita
=
e se preseliti na konkurente, a poto su preduzea priblino iste ekonomske snage,

promena u potranji za proizvodom preduzea j e iznositi:
0
=
1
pri emu je poetni obim proizvodnje proizvoaa j bio isti kao i kod proizvoaa i:
=
Iz svega navedenog dobijamo:
1
=
= =
Koeficijent unakrsne elastinost potranje u odnosu na rastue cene konkurenata

zavisi od broja konkurenata, za razliku od koeficijenta direktne elastinosti potranje u
odnosu na cene, gde te zavisnosti nema.
to se tie unakrsne elastinosti potranje pri rastuoj ceni konkurenata u
heterogenoj konkurenciji treba istai da gubitak tranje za konkurenta i nee iznositi
0 , nego 0 . Meutim u heterogenoj konkurenciji taj gubitak u tranji za
preduzee i nee u celosti biti transferisan na ostala preduzea, jer se spravom moe
oekivati da e sa porastom cene jedan deo tranje, koga emo oznaiti sa x, nestati,
pa se apsolutna promena u tranji preduzea j moe izraziti:

=
1
Unakrsna elastinost potranje u odnosu na rastue cene konkurenta e biti:
1
0 1
=
=
=
Uporeujui vrednosti koeficijenta unakrsne elastinosti potranje u odnosu na

rastue cene u homogenoj i heterogenoj konkurenciji konstatujemo da je njegova vrednost
u homogenoj konkurenciji vea nego u heterogenoj konkurenciji.
- 339 -
2. 3. 2. Unakrsna elastinost potranje u odnosu na opadajue

cene konkurenata
Koliko e iznositi koeficijent unakrsne elastinosti potranje za preduzee j, koje
posluje u uslovima homogene, odnosno heterogene konkurencije, ako preduzee i
smanjuje cenu svog proizvoda?
Ako u homogenoj konkurenciji preduzee i smanji svoju cenu, sva tranja e se
preseliti sa konkurenata na preduzee i, pa stoga i tranja sa preduzea j. Promena u
tranji za proizvod preduzea j iznosi:
=
pa e koeficijent unakrsne elastinosti potranje u odnosu na opadajue cene biti:
1
=
= =
Unakrsna elastinost potranje u odnosu na opadajue cene konkurenta u uslovima

homogene konkurencije ne zavisi od broja konkurenata za razliku od direktne elastinosti
u odnosu na opadajue cene.
Ako je po sredi heterogena konkurencija, a proizvoa i smanji svoju cenu za s%,
tranja nee u celosti prei sa konkurenata na preduzee i. Svaki od konkurenata, pa stoga
i preduzee j nee izgubiti celokupnu svoju tranju 0 , ve samo 0 . Stoga e
koeficijent unakrsne elastinosti potranje u odnosu na opadajue cene konkurenta
iznositi:
- 340 -
=
=
=
Morfologija trita
2. 4. Trifinova klasifikacija
Trifin je bio jedan od prvih ekonomista koji je pri klasifikovanju trinih stanja
koristio koeficijent unakrsne elastinosti potranje. On pravi jasnu distinkciju izmeu pet
trinih stanja:
ista konkurencija koja se karakterie homogenim proizvodom i velikim brojem
prodavaca;
ist oligopol koga karakterie homogeni proizvod i mali broj prodavaca;
Diferencirana konkurencija koju karakterie veliki broj prodavaca i ekonomski
diferenciran proizvod;
Diferencirani oligopol sa svoje dve dominantne karakteristike: mali broj
prodavaca i diferencirani (heterogeni) proizvod i
ist monopol koji se odlikuje postojanjem samo jednog jedinog prodavca koji
prodaje proizvod bez bliskih supstituta.
Trina stanja iste konkurencije i istog oligopola se u literature obuhvataju
jedinstvenim pojmom homogene konkurencije, a trina stanja diferencirane konkurencije
i diferenciranog oligopola pojmom heterogene konkurencije. Distinkciju izmeu
homogene i heterogene konkurencije Trifin vri na bazi vrednosti koeficijenta unakrsne
elastinosti u odnosu na cene. Ako taj koeficijent ima pozitivnu beskonanu vrednost u
pitanju je homogena konkurencija, a ako je vrednost tog koeficijenta izmeu nule i
beskonanosti radi se o heterogenoj konkurenciji. To znai da ako u homogenoj
konkurenciji preduzee i menja svoju cenu beskonano se menja obim tranje za
preduzee j, dok se u heterogenoj konkurenciji obim tranje za proizvodom preduzea j
menja, ali znatno manje nego u homogenoj konkurenciji. Ovakve promene u obimu
tranje preduzea j u homogenoj konkurenciji je normalno i oekivati, jer u homogenoj
konkurenciji (istoj i oligopolistikoj) postoji apsolutna mogunost supstitucije proizvoda,
pa ako jedno preduzee povea cenu svi kupci e se usmeriti ka kupovini proizvoda koje
prodaju konkurenti. I obratno, ako posmatrano preduzee smanji cenu sva tranja e se
usmeriti ka njemu, odnosno beskonano e se smanjiti potranja za proizvodima
konkurenata. U heterogenoj konkurenciji (diferencirana konkurencija i diferencirani
oligopol), zbog limitiranih mogunosti meusobne supstitucije proizvoda, rast cena kod
jednog preduzea nee sasvim od njega odvratiti kupce, to znai da e se tranja za
proizvodima drugih preduzea samo delimino poveati.
U okviru svake od ove dve vrste konkurencije (homogene i heterogene) treba
praviti jasnu distinkciju izmeu onih struktura koje se karakteriu vrlo velikim brojem
prodavaca (atomistika konkurencija) i onih sa malim brojem prodavaca (oligopolistika
konkurencija). Kao kriterijum za distinkciju meu njima Trifin koristi koeficijent
unakrsne elastinosti potranje u odnosu na koliine. U uslovima atomistike konkurencije
(iste konkurencije i diferencirane konkurencije) ovaj koeficijent tei nuli, dok u
oligopolistikoj konkurenciji (ist oligopol i diferencirani oligopol) on je razliit od nule.
Ovo praktino znai, da u uslovima oligopolistike konkurencije, rast ili smanjenje obima
tranje za proizvodom proizvoaa i (pri ostalim nepromenjenim okolnostima) izaziva
- 341 -
smanjenje ili poveanje cena proizvoda proizvoaa j, jer kod oligopola zbog postojanja
malog broja prodavaca, meuzavisnost meu njima je jako izraena, te smanjenje ili
poveanje potranje za proizvodom jednog oligopoliste, utie na tranju za proizvodima
ostalih prodavaca, a preko toga i na njihove cene.
Ako u uslovima atomistike konkurencije, potranja za proizvodom jednog
prodavca bude poveana ili smanjena, ova promena nee imati uticaja na tranju za
proizvodima ostalih konkurenata, pa stoga ni na njihove cene, te e koeficijent unakrsne
elastinosti u odnosu na koliine u istoj i diferenciranoj konkurenciji biti jednak nuli.
U istom monopolu koeficijent unakrsne elastinosti potranje u odnosu na cene je
jednak nuli, to je i normalno oekivati, jer i ako preduzee i menja svoju cenu
(napominjemo da proizvodi preduzea i i j nisu supstituti) potranja za proizvodom
preduzea j (koji je monopolista) se nee promeniti.
2. 5. Otova klasifikacija
Nemaki ekonomista Ot je prvi ukazao na razliitost koeficijenata direktne i
unakrsne elastinosti u uslovima rastuih i opadajuih cena. Videli smo da koeficijent
direktne elastinosti potranje u odnosu na rastue cene i unakrsne elastinosti u odnosu
na opadajue cene ne zavisi od broja konkurenata, te bi stoga mogli biti korieni pri
distinkciji homogene od heterogene konkurencije. Sa druge strane koeficijent direktne
elastinosti potranje u odnosu na opadajue cene i koeficijent unakrsne elastinosti u
odnosu na rastue cene zavise od broja konkurenata i mogli bi biti korieni pri distinkciji
polipolskih od oligopolskih trinih struktura.
Tabela 24: Otova klasifikacija trita
VRSTA
KONKURENCIJE
1
Unakrsna elastinost u
odnosu na rastue cene
2
HOMOGENA KONKURENCIJA
Savrenakonkurencija
Homogeni oligopol
0 <
Heterogeni oligopol
- 342 -
=1
HETEROGENA KONKURENCIJA
Monopolistika konk.
Direktna elastinost u
odnosu na rastue cene
3
0 <
<1
<1
Morfologija trita
Korienjem koeficijenta direktne elastinosti potranje u odnosu na rastue cene i
koeficijenta unakrsne elastinosti potranje u odnosu na rastue cene konkurenta, Ot je
dao klasifikaciju trinih stanja koja je prikazana u gornjoj tabeli.
Najvei nedostatak u njegovoj klasifikaciji se ogleda u odsustvu trinog stanja
monopola, jer kako sam Ot, spravom konstatuje determinisanje monopolske strukture ne
moe biti izvedeno na bazi koeficijenata direktne i unakrsne elastinosti u odnosu na
rastue cene.
2. 6. Vajntraubova klasifikacija
Kao kriterijum za klasifikaciju trinih stanja Vajntraub, sem broja prodavaca,
koristi i koeficijent unakrsne elastinosti potranje i koeficijent supstitucije, na bazi ega
identifikuje etiri razliita trina stanja:
Potpunu konkurenciju;
Monopol;
Oligopol i
Ogranienu konkurenciju.
Koeficijent elastinosti supstitucije se odnosi na supstituciju izmeu proizvoda
jednog preduzea i proizvoda njegovih konkurenata, a koeficijent unakrsne elastinosti
potranje meri osetljivost obima prodaje konkurenata na promenu cene posmatranog
preduzea.
Tabela 25: Vajntraubova klasifikacija trita
TRINO
STANJE
BROJ
UESNIKA
ELASTINOST
SUPSTITUCIJE
UNAKRSNA
ELASTINOST
POTRANJE
4
Potpuna konkurencija
Veliki
Savrena
Monopol
Jedan
Mala
Oligopol
Mali
Savrena
Postoji
Ograniena konkurencija
Veliki
Velika
Postoji
U potpunoj konkurenciji svaki pokuaj bilo kojeg preduzea da podigne cenu iznad
cene konkurenata dovodi do prelaska svih kupaca na kupovinu robe od konkurenata, na
- 343 -
bazi ega se moe zakljuiti da je elastinost supstitucije izmeu proizvoda jednog
preduzea i proizvoda njegovih konkurenata savrena. Meutim, poto je broj prodavaca
vrlo veliki, to se sa poveanjem ili smanjenjem cene jednog preduzea obim tranje za
proizvodima konkurenata (posmatranih pojedinano) nee bitno promeniti, to znai da je
unakrsna elastinost potranje jednaka nuli.
Monopol u Vajntraubovoj klasifikaciji pretpostavlja vrlo malu elastinost
supstitucije, poto funkcija tranje za monopolskim proizvodom nije potpuno neelastina.
Unakrsna elastinost potranje kod monopola isto kao i kod potpune konkurencije je
jednaka nuli. Razlog ovome nije kao u potpunoj konkurenciji, gde rast ili smanjenje cene
jednog konkurenta izaziva promenu u potranji nekog drugog preduzea za zanemarljivo
mali iznos, koji praktino tezi nuli, ve u tome to tih drugih, odnosno drugog preduzea
jednostavno nema.
Oligopolsko trino stanje po Vajntraubu obuhvata samo ist ili homogeni
oligopol, a ne i diferencirani (heterogeni) oligopol. Stoga je elastinost supstitucije u
Vajntraubovom oligopolu savrena, a unakrsna elastinost potranje postoji. Ako jedan
oligopolista povea ili smanji cenu svog proizvoda, relativna promena u potranji
proizvoda drugog oligopoliste nee biti beznaajna, ve e imati odreenu vrednost, jer je
broj preduzea u oligopolskim struktutama mali, te je njihova pojedinana ekonomska
snaga vea od preduzea u potpunoj konkurenciji.
Ograniena konkurencija oznaava trino stanje sa vrlo velikim brojem preduzea
i prisutnom diferencijacijom proizvoda. Poto su proizvodi meusobno diferencirani to
svaka promena cene jednog preduzea (njeno poveanje ili smanjenje) ne dovodi do
potpunog seljenja potranje na konkurente ili od konkurenata prema preduzeu koje je
snizilo cenu. Ovo znai da je elastinost supstitucije velika, ali ne i savrena, kao to je
sluaj sa potpunom konkurencijom, odnosno vrlo mala ili nikakva, kao to je sluaj sa
monopolom. Za razliku od monopola, u ogranienoj konkurenciji postoji unakrsna
elastinost potranje i kvantitativno posmatrano ona mora biti manja u odnosu na istu u
uslovima oligopola.
.
- 344 -
XI
SAVRENO KONKURENTNO
TRITE
Ekonomska teorija trine ravnotee do tridesetih godina prolog veka je svoje teorijske
modele gradila polazei ili od trita istog monopola ili od trita savrene konkurencije.
Za oba ova modela se moe rei da predstavljaju iste teorijske konstrukcije, kojih u
praksi gotovo da i nema, ali je njihovo izuavanje bilo i ostalo izuzetno znaajno za
razumijevanje realnih trinih stanja.
Trite potpune konkurencije je prosto trite. Proizvodi razliitih preduzea na
ovom tritu se ne razlikuju niti znakom, niti markom ili bilo kojim drugom obelejem po
kojoj bi ih kupci mogli razlikovati. Stoga je kriva potranje za proizvodom sa kojom se
suoava svako preduzee na konkurentnom tritu savreno elastina, pa bi svaki pokuaj
bilo kojeg prodavca da podigne cenu proizvoda iznad cene njegovih konkurenata znaio
njegovo eliminisanje sa trita. Cena se formira na tritu interakcijom prodavaca, kao
nosioca trine ponude i kupaca, kao nosioca trine potranje. Svako pojedinano
preduzee trinu cenu prihvata kao datu veliinu i koristi je kao jedan od parametara pri
svom ponaanja.
1. USLOVI POSTOJANJA SAVRENO KONKURENTNOG TRITA
Za razumevanje procesa formiranja cena i utvrivanja optimalnog volumena
proizvodnje i prodaje preduzea na savreno konkurentnom tritu nuno je poi od
osnovnih pretpostavki na kojima se ovo trino stanje bazira. Po miljenju veine autora
koji se bave istraivanjima trinih struktura, teorijski model savreno konkurentnog
trita podrazumeva ispunjenje pet osnovnih uslova:
Atomiziranost ponude i potranje;
Homogenost proizvoda;
Neograniena mobilnost resursa;
Savrena informisanost prodavaca i kupaca i
Maksimizacija profita kao motiv preduzea.
- 345 -
1. 1. Atomiziranost ponude i potranje

Atomiziranost ponude i potranje znai postojanje vrlo velikog broja prodavaca i
kupaca odreenog proizvoda, od kojih je svaki od njih pojedinano posmatrano
zanemarljivo male ekonomske snage. U figurativnom smislu, kao to francuski
ekonomista Peru kae u savrenoj konkurenciji svaka pojedinana ponuda mora biti kap
vode u okeanu ponude, a svaka pojedinana potranja kap vode u okeanu potranje. U
ovakvim uslovima je normalno oekivati da e se trina cena javiti kao parametarska
veliina i ona jednostavno mora biti prihvaena od strane bilo kojeg aktera na tritu, kako
kupaca, tako i prodavaca. Nijedan od njih pojedinano je ne moe niti poveati, niti sniziti.
Trine cene se svakako menjaju, ali kao posledica delovanja svih prodavaca i kupaca, a
ne pojedinanom njihovom aktivnou.
Isuvie je diskutabilno savreno konkurentno trite definisati kao trino stanje sa
velikim brojem prodavaca i kupaca, kada ne postoji neka kvantitativna mera za
izraavanje njihovog broja. ta to znai veliki broj prodavaca i kupaca i koja je granica
izmeu velikog i malog broja? Stoga smo miljenja da za distinkciju trinih stanja sa
velikim i malim brojem uesnika treba koristiti jedan operacioni kriterijum koji se svodi
na mogunost, odnosno nemogunost uticanja pojedinanih aktera na visinu trine cene.
U tom smislu ako nijedan od uesnika na tritu ne moe uticati na cenu, ima osnova to
trite tretirati kao trite sa velikim brojem prodavaca i kupaca. U protivnom, ako bilo
koji od pojedinanih aktera na njemu, svojom aktivnou moe izazvati primetan uticaj na
trinu cenu, takvo trino stanje moemo tretirati kao trite sa malim brojem aktera
(prodavaca i kupaca) i moemo ga izmestiti u okvire nekog trinog stanja koje nije
savreno konkurentno.
1. 2. Homogenost proizvoda
Na savreno konkurentnom tritu se pretpostavlja postojanje homogenog
proizvoda, to znai da su proizvodi svih preduzea na ovom tritu savreno zamenljivi.
Veliki broj prodavaca prodaje potpuno identian proizvod, odnosno kupci koji biraju i
kupuju proizvode od velikog broja prodavaca veruju da su oni zaista isti. Ova pretpostavka
podrazumeva da se kupac nikad nee, pri jedinstvenoj ceni proizvoda koji kupuje,
pokajati zato je kupovinu obavio kod jednog , a ne kod drugog prodavca.
Za diskusiju je pitanje u kojoj je meri ova teorijska postavka odriva. Jer, kako s
pravom primeuje Luj Boden i osmesi prodavaica mogu pokrenuti naklonost kupaca i
izazvati diferenciranost proizvoda. Svesni smo realnosti da se i sami proizvoai trude
raznim aktivnostima stvoriti razliku izmeu svojih proizvoda i proizvoda konkurenata,
izmenom sitnih detalja, posebnim pakovanjem i slino. Iako su ponekad te razlike samo
simboline, one uvode elemenat diferencijacije, kao neto to nije imanentno modelu
savrene konkurencije.
- 346 -
Savreno konkurentno trite
1 .3. Neograniena mobilnost resursa

Savreno konkurentno trite podrazumeva postojanje uslova koji omoguavaju
preduzeima da slobodno uu ili napuste odreenu granu i da resursi kojima raspolau
mogu bez tekoa biti korieni u alternativne svrhe. Ova pretpostavka implicira odsustvo
bilo kakvih pravnih, proizvodnih ili finansijskih barijera ulaska u odreenu granu ili
naputanja grane od strane preduzea. Svaki ulazak u drugu granu proizvodnje po logici
stvari podrazumeva odreena (vea ili manja) ulaganja u fiksne faktore proizvodnje,
odnosno odreeni iznos kapitalnih ulaganja, tako da visina ovih ulaganja predstavlja vrlo
ozbiljnu barijeru ulaska u neku konkurentnu granu. Isti je sluaj i sa barijerama finansijske
prirode prilikom naputanja odreene grane. Jaina ovih prepreka je utoliko izraenija
ukoliko je iznos ulaganja u fiksne faktore vei i ako su mogunosti alternativne upotrebe
ovih faktora ograniene.
1. 4. Savrena informisanost prodavaca i kupaca
Savreno konkurentno trite polazi od pretpostavke da su kupci i prodavci
savreno informisani o svim trinim prilikama. Svi kupci i prodavci moraju biti savreno
informisani o njihovim krivama potranje, krivama ponude (trokovima proizvodnje i
raspoloivim tehnologijama) i cenama. Ova pretpostavka podrazumeva odsustvo bilo
kakvih iznenaenja i neizvesnosti. Polazei od nje odluke koje trini akteri donose
moraju biti potpuno iste kao i odluke koje bi doneli posle izvrenog akta prodaje ili
kupovine. Na osnovu iznetih pretpostavki teorijski model savrene konkurencije bismo
mogli definisati kao trino stanje sa izuzetno velikim brojem prodavaca i kupaca, koji
trinu cenu prihvataju kao datu veliinu, na kome se prodaje i kupuje homogeni proizvod,
gdje postoji potpuna sloboda meugranskog kretanja kapitala i gdje uesnici na tritu
odluke donose na bazi njihove savrene informisanosti, odnosno odsustva bilo kakve
neizvesnosti i rizika.
1. 5. Maksimizacija profita kao motiv preduzea
U ekonomskoj teoriji se jo uvek vode vrlo otre rasprave po pitanju da li je
maksimiziranje profita stvarna i jedina pobuda preduzea. Jedan od najznaajnijih priloga
toj diskusiji bio je rad Hola i Hia. Na osnovu njihove analize koja se zasnivala na
empirijskim podacima i anketama amerikih korporacija, preduzea su umesto politike
maksimalnih profita vodila politiku punih trokova, odnosno ona nisu utvrivala cene
svojih proizvoda i usluga da bi maksimizirala svoje profite, nego da bi pokrili cenu
kotanja proizvoda i ostvarila samo odreeni iznos profita. Njihove ankete su pokazale da
preduzea ak i ne znaju kakva im je kriva graninog prihoda, kao to i ne znaju krivu
potranje za svojim proizvodom, preferencije potroaa i reakcije konkurenata na
- 347 -
sopstvene odluke o cenama. Iz svih ovih razloga ova dva autora dovode u pitanje
maksimiziranje profita kao vrhunsku motivaciju preduzea.
Nekoliko decenija nakon njih slinu dilemu postavlja i Samjuelson [70, str. 522].
On se pita, do kog stepena poslovni ljudi stvarno pokuavaju da maksimiziraju svoje
profite? Do koje mere uspevaju u tome ako to pokuavaju? Na ova pitanja, po
Samjuelsonu, nije mogue dati precizne odgovore. Jedno je meutim sigurno, ako je
preduzee nemarno pri izraunavanju trokova i prihoda, onda e ga Darvinov zakon o
tome da preive samo najsposobniji eliminisati sa trine scene. Stoga ona preduzea koja
uspevaju da preive ne mogu biti u potpunosti indiferentna prema maksimiziranju svojih
profita.
Rasprava o tome da li maksimizacija profita predstavlja vrhunski motiv poslovanja
preduzea, ne samo u amerikoj privredi, nego i u drugim ekonomijama trinog tipa, je
dobila na intenzitetu pojavom Galbraitove knjige Nova industrijska drava. Po
Galbraitovom shvatanju maksimiziranje profita nije osnovna pobuda preduzea.
Maksimizacija profita prestaje biti pobuda preduzea zato to vlast nad preduzeima sve
vie prelazi iz ruke vlasnika u ruke tehnostruktura, odnosno sloja profesionalnih
menadera. U takvim okolnostima maksimiziranje profita bi znailo da profesionalni
upravljai (menaderi) obezbeuju to vee profite ne sebi nego akcionarima, odnosno
vlasnicima kapitala i preduzea. Po Galbraitu, ak i u situacijama kada su menaderi
suvlasnici preduzea, oni su prinueni da potuju odreeni kodeks ponaanja i imati
odreeni nivo linog potenja, to podrazumeva po logici stvari da moraju odolevati od
sopstvenih finansijskih iskuenja. No pruanje otpora finansijskim iskuenjima se ne moe
nametnuti menaderima na niim hijerarhijskim nivoima. Po Galbraitu [20, str 127],
lanovi tehnostrukture ne dobijaju profite koje maksimiziraju, oni se moraju uzdravati od
ostvarenja linih profita. Prema tome, ako prihvatimo kao tanu tradicionalnu tezu da njih
motivie elja da maksimiziraju profite, onda moramo prihvatiti i tezu da su ti ljudi voljni
da drugima, u prvom redu akcionarima, priute ono to im se izriito zabranjuje da sebi
priute. Eto, sada vidite na kakvim temeljima danas stoji doktrina o maksimiziranju
profitaPrema toj doktrini elja za ostvarenjem profita, ba kao elja za seksualnim
izraavanjem, posledica je jednog fundamentalnog nagona. No ta doktrina u isti mah tvrdi
da ovaj nagon ne funkcionie u prvom, nego u treem licu, da je odvojen od ovekovog
jaAko se posluimo jo jednom analogijom sa seksualnim ivotom i seksualnim
nagonom, moraemo u tom kontekstu zamisliti da e neki mukarac sa snanim, pohotnim
i heteroseksualnim inklinacijama izbegavati krasne i ak gole ene koje mu se nude i
kojima je on neprestano okruen. Zato? Zato da bi kod tih ena maksimizirao anse
drugih mukaraca, ije je samo postojanje za njega obino rekla-kazala. Eto, tako, po
Galbraitu, izgledaju temelji doktrine o maksimiziranju profita u uslovima potpunog
odvajanja moi od dobiti.
Osnovni motiv savremenih korporacija po Galbraitu je ostvarivanje to vee stope
rasta preduzea, koja se meri ostvarenim prometom. Rast prometa, odnosno ekspanzija
proizvodnje kao vrhunski motiv se po Galbraitu poklapa sa interesima kako onih koji
upravljaju preduzeem, tako i onih koji su njegovi suvlasnici (akcionari), jer vea
proizvodnja i promet znai zadovoljenje linih interesa menadera u veoj meri i
ostvarenje veeg profita, pa stoga i zadovoljenje interesa onih kojima profit pripada, a to
su akcionari, na viem nivou. Dok su neki ekonomski autoriteti u SAD, poput Stiglera i
Friedmana ostali na tezi o maksimizaciji profita kao pobudi preduzea, bilo je i onih koji
- 348 -

ukazuju da teza o maksimizaciji rasta preduzea i teza o maksimizaciji profita nisu u
koliziji, ve da se, naprotiv, dopunjavaju.
Najvei broj preduzea u razvijenim trinim ekonomijama, kao i onim
ekonomijama koje se nalaze u fazi tranzicije, su mala po obimu svojih poslovnih
aktivnosti i neposredno su kontrolisana od strane njihovih vlasnika. Pitanje dominantnog
cilja njihovog funkcionisanja, odnosno maksimiziranja profita kod preduzea ovakvog tipa
se ne moe dovesti u pitanje. Vlasnici imaju primaran motiv da maksimiziraju profite
takvih preduzea, jer ti profiti njima pripadaju i poslovnim procesima takvih preduzea oni
upravljaju.
Brojano posmatrano, preduzea kojima upravljaju profesionalne garniture
menadera i u kojima je prisutna podvojenost tehnostrukture i vlasnitva ima malo. No,
ona daju peat razvoju ne samo nacionalnih ekonomija, nego i itave svetske ekonomije.
Ona su ekonomski snana, raspolau kapitalom u velikim razmerama, zapoljavaju veliki
broj ljudi, ostvaruju veliku proizvodnju i promet itd. Kod ovakvih preduzea odgovornost
menadmenta je velika. Oni su odgovorni ne samo prema vlasnicima preduzea, ve i
prema radnicima, poslovnim partnerima (dobavljaima, kupcima, finansijskim
institucijama), medijima, vladinim agencijama, sindikatima i sl. Njihov cilj je da zadovolje
interese svih ovih pojedinaca i grupa (unutranjim i spoljnim stejkholderima), jer na tome
poiva i stepen zadovoljenja njihovih linih interesa. Iako savremena preduzea posluju sa
itavim setom svojih ciljeva, smatramo da i kod onih preduzea kod kojih je prisutno
odvajanje imovine, odnosno vlasnitva nad preduzeem u odnosu na upravljanje tom
imovinom, maksimiziranje profita predstavlja dominantan motivirajui faktor njihovog
osnivanja i funkcionisanja.
2. RAVNOTEA KONKURENTNOG PREDUZEA U KRATKOM ROKU

Na tritu potpune konkurencije cena outputa je odreena ponudom i potranjom
itave grane, tako da preduzee moe upravljati samo ponuenom vlastitom koliinom. Pri
analizi ravnotee preduzea posebnu panju treba obratiti na oblik funkcije potranje. Na
tritu savrene konkurencije cena je jednaka i graninom i prosenom prihodu.
Geometrijski se prikazuje kao horizontalna linija i pokazuje da je potranja za proizvodom
preduzea savreno elastina. Preduzea ne mogu podizati cenu ni za jedan procenat, jer
odmah ostaju bez svojih kupaca. Ravnotea preduzea je pojam koji oznaava nivo
proizvodnje pri kojem preduzee ostvaruje maksimalan ukupan profit. A to je onaj nivo
pri kome je granini prihod jednak graninom troku. U kratkom roku preduzee
prilagoava proizvodnju zavisno od nivoa cene i pri tome bez obzira kakva je visina cene
ravnotea se uvek nalazi u taki gdje je granini troak jednak ceni (GT=P). Cilj
preduzea na tritu potpune konkurencije u kratkom vremenskom periodu je
maksimiziranje pozitivne razlike izmeu ukupnog prihoda, na jednoj strani i ukupnih
trokova, na drugoj strani.
- 349 -
2. 1. Potranja i granini prihod konkurentnog preduzea

Poto konkurentno preduzee proizvodi i prodaje zanemarljivo mali deo outputa u
odnosu na ponudu grane kojoj pripada, to promena u obimu njegove proizvodnje nee
imati nikakvog uticaja na trinu cenu. Trina cena je odreena krivama trine ponude i
trine potranje. Stoga konkurentno preduzee preuzima trinu cenu kao datu veliinu i
funkcija cene predstavlja funkciju potranje za njegovim proizvodom. Preduzee
jednostavno po datoj ceni moe prodati bilo koju koliinu.
Slika XI-1: Kriva potranje za proizvodom konkurentnog preduzea

Kriva potranje za proizvodom konkurentnog preduzea je savreno elastina
( = ). Sa stanovita preduzea, kao to smo istakli, ova kriva predstavlja i krivu
prosenog i graninog prihoda, jer istovremeno pokazuje veliinu ukupnog prihoda po
jedinici outputa (PP) i iznos poveanja ukupnog prihoda nastalog poveanjem obima
proizvodnje i prodaje za jednu jedinicu, odnosno granini prihod (GP). Ova regularnost
vai za sva preduzea u konkurentnoj grani, sva e ona svoj output prodavati po istoj ceni i
sticati dodatni prihod od prodaje dodatne jedinice, odnosno granini prihod koji je pri
svim obimima proizvodnje jednak ceni.
Na osnovu relacije pomou koje je uspostavljena zavisnost izmeu graninog
prihoda, sa jedne strane i trine cene i E sa druge strane:
= 1
1
E
jasno je da na savreno konkurentnom tritu granini prihod mora biti jednak ceni, poto
e pri E = reciprona vrednost koeficijenta direktne elastinosti, odnosno koeficijent
fleksibilnosti cena biti jednak nuli.
- 350 -
2. 2. Obim proizvodnje pri kome konkurentno preduzee

maksimizira profit
Jedna od vrlo znaajnih pretpostavki modela savreno konkurentnog trita je da
konkurentna preduzea tee maksimiziranju svojih ukupnih profita (). Sve aktivnosti
koje preduzee preduzima podreene su ovom generalnom cilju, od kupovine i
iznajmljivanja faktora proizvodnje preko njihovog kombinovanja i odabira tehnolokih
procesa proizvodnje, upravljanja poslovnim operacijama, izbora ciljnog trita, do odluka
o obimu proizvodnje.
Ukupan profit se definie kao razlika izmeu ukupnog prihoda () i ukupnih
trokova (), odnosno:
=
Ukupan prihod savreno konkurentnog preduzea je proizvod konstantne trine
cene i obima proizvodnje i prodaje i on je linearna funkcija obima prodaje;
=
S druge strane, ukupni trokovi konkurentnog preduzea:
= +
jednim delom zavise od obima proizvodnje (), dok druga njihova komponenta ()
nije uslovljena obimom proizvodnje. Za savreno konkurentno preduzee izraz za ukupan
profit dobija oblik:
= +
Ukupan profit e biti maksimalan ako prvi izvod gornje funkcije po argumentu X
izjednaimo sa nulom, odnosno,
= + = 0
ijim reavanjem dobijamo:

=
jer je prvi izvod funkcije ukupnih, odnosno varijabilnih trokova jednak graninom troku.
Dinamiku ukupnih (UFT, UVT i UT) i prosenih trokova (PFT, PVT, PUT i
GT), ukupnog, prosenog i graninog prihoda, kao i ukupnog profita savreno
konkurentnog preduzea, pri razliitim nivoima proizvodnje i prodaje, ilustrovaemo
sledeim hipotetikim primerom [51, str. 172]:
- 351 -
Tabela 26: Dinamika trokova, prihoda i ukupnog profita
10
11
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
200
200
200
200
200
200
200
200
200
200
200
200
200
102
158
200
233
263
297
340
392
474
594
783
1060
1750
302
358
400
433
463
497
540
592
674
794
983
1260
1950
200,00
100,00
66,67
50,00
40,00
33,33
28,57
25,00
22,22
20,00
18,18
16,67
15,38
102,00
79,00
66,67
58,25
52,60
49,50
48,57
49,00
52,67
59,40
71,18
88,33
134,62
302,00
179,00
133,33
108,25
92,60
82,83
77,14
74,00
74,89
79,40
89,36
105,00
150,00
102
56
42
33
30
34
43
52
82
120
189
477
690
105
105
105
105
105
105
105
105
105
105
105
105
105
105
210
315
420
525
630
735
840
945
1050
1155
1260
1365
-197
-148
-85
-13
+62
+133
+195
+248
+271
+256
+172
0
-585
Pri nultom obimu proizvodnje analizirano preduzee e poslovati sa negativnim

profitom, odnosno gubitkom, koji je jednak iznosu ukupnih fiksnih trokova (200).
Poveanjem obima proizvodnje na 1,2,3 i 4 visina negativnog profita, odnosno gubitka se
smanjuje, da bi pri obimu od 5 jedinica preduzee iz zone negativnog profita prelo u zonu
pozitivnog profita. Pozitivan profit e konkurentno preduzee ostvarivati i pri obimima od
6,7,8,9,10 i 11 jedinica. Na osnovu gornje tabele primeujemo da e pri obimu od 12
jedinica ukupan profit konkurentnog preduzea biti jednak nuli, a pri viim obimima ono
ponovo prelazi u zonu negativnog profita.
Savreno konkurentno preduzee e izabrati onaj obim proizvodnje pri kome se
njegovi granini trokovi izjednaavaju sa cenom, jer e pri tom obimu ukupan profit biti
najvei. U naem primeru to je obim proizvodnje i prodaje izmeu 9 i 10 jedinica, kada
UPF iznosi neto iznad 271. Svaki obim proizvodnje koji je vei ili manji od onoga pri
kome se uspostavlja jednakost cene i graninog troka je isto umanjenje maksimalno
mogueg profita.
- 352 -
Slika XI-2: Dinamika prihoda i trokova konkurentnog preduzea

Na donjem dijagramu preduzee koje maksimizira ukupan profit e izabrati obim
proizvodnje . Da bi smo se uverili da obim oznaava nivo kod koga je ukupan profit
konkurentnog preduzea maksimalan analizirajmo visinu profita na obimu 1 i 2 . Ako
konkurentno preduzee proizvede koliinu 1 , koja je manja od , ukupan profit na
ovom obimu proizvodnje je u odnosu na njegov iznos pri obimu manji za veliinu leve
rafirane povrine, jer konkurentno preduzee proputajui da proizvede output izmeu
1 i proputa priliku da prodajom svake od tih dodatnih jedinica ostvari vei prihod
nego to su trokovi proizvodnje tih dodatnih jedinica. Pri svim nivoima izmeu 1 i
granini prihod, odnosno cena, je vea od trokova proizvodnje dodatnih jedinica,
odnosno graninog troka, pa e konkurentno preduzee koje maksimizira profit
poveavati proizvodnju do onog nivoa kod koga se prihod od zadnje proizvedene i prodate
jedinice ne izjednai sa njegovim graninim trokom.
- 353 -
Slika XI-3: Efekti neravnotenog obima proizvodnje

Kod obima proizvodnje izmeu i 2 funkcija graninog troka je iznad funkcije
graninog prihoda, pa desna rafirana povrina oznaava veliinu izgubljenog profita zbog
prekomerne proizvodnje. Ovakva situacija ukazuje da e savreni konkurent, koji
maksimizira profit, smanjenjem proizvodnje uveati masu svog profita
2. 3. Ukupan profit konkurentnog preduzea u kratkom roku

U kratkom roku pri obimu proizvodnje gdje funkcija graninih trokova see
funkciju graninog prihoda (cene) konkurentno preduzee ostvaruje maksimalan profit u
datim okolnostima. Drugo je pitanje da li e profit pri datom obimu proizvodnje biti
pozitivan, negativan ili eventualno jednak nuli. Pri datoj visini i strukturi trokova
konkurentnog preduzea karakter ukupnog profita (pozitivan, negativan ili nulti) zavisi od
visine prodajne cene. Ako je prodajna cena outputa na obimu vea od PT preduzee e
ostvarivati pozitivan profit, ako je na obimu prodajna cena manja od PT, a vea od PVT
preduzee e poslovati sa gubitkom koji je manji od iznosa ukupnih fiksnih trokova. A
ako je ona pri obimu jednaka minimumu PT njegov e profit biti jednak nuli.
Poto smo ukupan profit definisali kao razliku ukupnog prihoda i ukupnih
trokova, na donjem levom dijagramu UP je dat povrinom etvorougla O DA (proizvod
cene P i obima proizvodnje i prodaje ), ukupni trokovi povrinom O CB (proizvod
obima proizvodne i prosenih trokova koji su dati vertikalnim odstojanjem take C od
apcisne ose). Ukupan profit je jednak povrini ABCD (obim proizvodnje pomnoen sa
profitom po jedinici outputa koji je dat vertikalnim odstojanjem take D od take C).
- 354 -
Slika XI-4: Profit i gubitak konkurentnog preduzea u kratkom roku

Gornji grafikon na desnoj strani ilustruje sluaj kada konkurentno preduzee
posluje sa negativnim profitom, odnosno gubitkom, jer su njegovi ukupni trokovi na
obimu (povrina O CB) vei od ukupnog prihoda (povrina O DA ). Ukupan
gubitak je jednak povrini etvorougla ADCB, odnosno obimu proizvodnje na nivou
pomnoenog sa gubitkom po jedinici outputa koji je dat vertikalnim odstojanjem take C
od take D.
Da li konkurentno preduzee koje u kratkom roku posluje sa gubitkom treba da
obustavi proizvodnju i napusti granu? Najee ne, iz dva razloga:
Iako je ekonomski profit negativan, raunovodstveni profit moe biti vei od 0.
Preduzee u kratkom roku moe poslovati sa gubitkom ako moe oekivati
poveanje cene svog proizvoda u budunosti ili ako je u mogunosti da utie na
snienje svojih trokova.
U situaciji koja je ilustrovana gornjim desnim grafikonom preduzee se nalazi
pred izborom jedne od dvaju alternativa. Da obustavi proizvodnju u kom e sluaju imati
ukupan gubitak koji je jednak iznosu ukupnih fiksnih trokova, ne raunajui ostale
posledice obustave proizvodnje (gubitak kvalifikovane radne snage, gubitak trita i sl.)
ili da nastavi proizvodnju poslujui sa gubitkom koji je manji od iznosa ukupnih fiksnih
trokova. Oito da je ova druga alternativa za njega povoljnija sve dok je preduzee u
mogunosti da iz ostvarenog ukupnog prihoda pokriva u celosti ukupne varijabilne
trokove. Drugim reima sve dok je prodajna cena vea od minimalnog iznosa prosenih
varijabilnih trokova, preduzeu se isplati da nastavi sa proizvodnjom proizvodei output
kod koga su njegovi granini trokovi jednaki ceni.
- 355 -
2. 4. Kratkorona kriva ponude konkurentnog preduzea

Funkcija ponude, geometrijski posmatrano, izraava zavisnost nuene koliine
neke robe od njene cene. ta e se desiti sa ponudom konkurentnog preduzea ako se
menja cena njegovog outputa? Vie smo puta isticali da e konkurentno preduzee uvek
prodavati onu koliinu outputa kod koje se uspostavlja jednakost cene i graninog troka.
Ako se pri datoj funkciji GT cena outputa poveava, presek cene i funkcije GT se pomera
udesno, pa e konkurentno preduzee biti voljno da pri novoj (vioj) ceni ponudi veu
koliinu outputa. I obratno, ako se cena smanji presek cene i graninog troka se pomera
ulevo u odnosu na inicijalno stanje, to izaziva smanjenje ponuene koliine. Proizilazi da
kriva graninog troka desno od take njenog preseka sa krivom PVT predstavlja krivu
ponude konkurentnog preduzea. Zato desno od take preseka sa krivom PVT, a ne i u
samoj taki preseka i takama na krivi GT koje se nalaze levo od te take? Pa iz vrlo
jednostavnog razloga to pri trinim cenama koje su nie od minimuma PVT preduzeu je
bolje da nita ne proizvodi, odnosno da obustavi proizvodnju, jer e mu gubitak pri
obustavi proizvodnje biti manji od onih koje moe imati pri datim obimima.
Slika XI-5: Kratkorona kriva ponude konkurentnog

preduzea
Kratkorona kriva ponude konkurentnog preduzea je rastua iz istog razloga zbog
koga je rastua i funkcija graninih trokova, a to je zbog delovanja zakona opadajuih
prinosa. Rast cene navodi preduzea koja su na tritu da poveaju proizvodnju, jer se
via cena odnosi na sve jedinice a ne samo na zadnju, to pri ostalim neizmenjenim
uslovima poveava ukupan profit preduzea. Kriva graninih trokova iznad preseene
take sa krivom prosenih varijabilnih trokova oznaava krivu ponude konkurentnog
preduzea i pokazuje kako e se menjati proizvedena i nuena koliina outputa savrenog
- 356 -

konkurenta sa promenom njegove cene. No, kriva graninih trokova iznad njenog preseka
sa krivom prosenih varijabilnih trokova (kriva ponude) moe biti definisana i kao cena
koju bi proizvoa bio voljan da prihvati ako proizvede odreenu koliinu proizvoda.
2. 5. Proizvoaev viak
Kriva graninog troka pokazuje po kojoj bi ceni proizvoa bio voljan da
proizvode i proda dodatnu jedinicu proizvoda. Tako bi on bio spreman da prvu jedinicu
outputa proda po ceni koja je jednaka graninom troku proizvodnje te jedinice, drugu je
spreman da proda po ceni koja je jednaka graninom troku druge jedinice, treu po ceni
koja je jednaka graninom troku tree jedinice... i
n-tu jedinicu po ceni koja je jednaka graninom troku n-te jedinice. Poto sve
proizvedene jedinice savreni konkurent prodaje po jedinstvenoj ceni, razlika izmeu cene
koju proizvoa dobija od prodaje tih jedinica i cene po kojoj je bio spreman da ih proda
oznaava viak proizvoaa.
Ako saberemo granine trokove svih proizvedenih i prodatih jedinica do nivoa
proizvodnje dobiemo po kojoj je ukupnoj ceni proizvoa bio spreman da proda
celokupnu tu koliinu. Geometrijski posmatrano to je povrina ispod krive GT za obim
proizvodnje od 0 do . Poto je ta koliina prodata za iznos dat povrinom etvorougla
O DB, povrina koja je iznad krive GT a ispod cene za nivoe proizvodnje od 0 do
oznaava veliinu proizvoaevog vika. Zbir graninih trokova, odnosno povrina ispod
krive GT oznaava iznos ukupnih varijabilnih trokova preduzea, a povrina etvorougla
O DB iznos ukupnog prihoda
Slika XI-6: Visina proizvoaevog vika na ravnotenom

obimu proizvodnje
- 357 -
Na osnovu ovih saznanja konstatujemo da je viak konkurentnog preduzea u kratkom

vremenskom periodu jednak razlici ukupnog prihoda i ukupnih varijabilnih trokova:
=
Poto je:
= ( + )
proizilazi da je proizvoaev viak jednak zbiru ukupnog profita i ukupnih fiksnih
trokova. Znajui da se iznos ukupnih fiksnih trokova ne menja sa promenom obima
proizvodnje u kratkom vremenskom periodu, to obim istovremeno oznaava i nivo
outputa pri kome konkurentno preduzee maksimizira svoj viak.
3. RAVNOTEA KONKURENTNOG PREDUZEA

U DUGOM ROKU
Analiza ponaanja preduzea u kratkom roku pokazuje da e konkurentno
preduzee uvek birati obim proizvodnje pri kome se uspostavlja jednakost cene i njegovih
graninih trokova. Savreni konkurent e nuditi odreenu koliinu outputa samo ako je
cena vea od minimalnog iznosa prosenih varijabilnih trokova, a proizvodnju e
obustaviti onda ako je cena manja od minimalnog iznosa prosenih varijabilnih trokova.
U dugom vremenskom periodu konkurentno preduzee moe menjati koliinsko
uee svih proizvodnih faktora, pa i onih koji su u kratkom vremenskom periodu bili
fiksni. U dugom vremenskom periodu ono iz ostvarenog ukupnog prihoda eli pokriti sve
trokove. Ako u ovom vremenskom periodu ono odlui da napusti trite nee imati
ukupnog prihoda, ali e naputanjem trita utedeti, ne samo na varijabilnim, nego i na
fiksnim trokovima. Savreni konkurent naputa trite, u dugom roku, ako je njegov
ukupan prihod manji od ukupnih trokova. Poto konkurentno preduzee uvek bira obim
proizvodnje pri kome e mu pozitivna razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova
biti najvea mogua, a naputa granu ako mu je profit negativan, to i kriva dugoronih
graninih trokova u onom segmentu gde su dugoroni granini trokovi vei od
minimalnog iznosa dugoronih prosenih trokova predstavlja krivu ponude savreno
konkurentnog preduzea u dugom roku. Ono e uvek proizvesti koliinu pri kojoj se
uspostavlja jednakost cene i njegovih dugoronih graninih trokova, ali pod uslovom da
je trina cena outputa vea od minimalnog iznosa dugoronih prosenih trokova.
- 358 -
Slika XI-7: Profiti i gubici konkurentnog preduzea u dugom roku

Gornji levi dijagram prikazuje preduzee koje ostvaruje pozitivan profit. Oseneni
etvorougao (ABCP) oznaava kvantitativnu meru ukupnog profita ovog preduzea. Nivo
prikazuje obim njegove proizvodnje pri kome je njegov ukupan profit maksimalan.
Desni dijagram prikazuje preduzee sa negativnim ukupnim profitom u dugom roku. Na
ovom grafikonu ne oznaava koliinu proizvodnje koja maksimizira pozitivan profit,
nego obim proizvodnje koji minimizira negativni profit, odnosno nivo kod koga je pri
datoj trinoj ceni gubitak najmanji mogui. Povrina etvorougla PCBA je kvantitativna
mera gubitka pri obimu od .
Postojanje profita postojeih preduzea u konkurentnu granu u dugom
vremenskom periodu je jak signal za ulazak novih preduzea. Novo preduzee e ui u
granu samo onda ako je na relevantnom nivou njegove ponude (nivo pri kome se trina
cena izjednaava sa njegovim dugoronim graninim trokovima) cena vea od
dugoronih prosenih trokova. Stimulansa za ulazak novih preduzea u konkurentnu
granu nee biti ako nova preduzea oekuju da njihovi dugoroni proseni trokovi na
relevantnom nivou proizvodnje budu vei od nivoa trine cene, jer preduzee u tom
sluaju ne moe oekivati poslovanje sa pozitivnim profitom.
U dugom vremenskom periodu postojea preduzea mogu naputati granu, a nova
mogu u nju ulaziti. Barijera ulaska na trite i naputanja trita nema, to predstavlja
jednu od bitnih pretpostavki trita iste konkurencije. Odluka o ulasku i izlasku, na trite
sa ovakvim karakteristikama, zavisi od motivisanosti postojeih preduzea i preduzetnika
koji ele aktivirati novo preduzee. Ako preduzea koja ve egzistiraju na trite
profitabilno posluju tada e nova preduzea imati motivacije za ulazak u savreno
konkurentnu granu. Ovim ulaskom se poveava broj preduzea u grani, poveava se
ponuda grane, opadaju cene i smanjuju profiti pojedinanih preduzea. Obrnuta situacija
nastaje u sluaju naputanja postojeih preduzea. Ona e granu naputati ako posluju sa
negativnim profitima, odnosno gubicima, ime se broj preduzea u grani smanjuje, kriva
trine ponude se pomera ulevo, to izaziva rast trine cene i profita preduzea koja u
grani ostaju. Na kraju itavog ovog procesa slobodnog ulaska i izlaska preduzea na trite
savrene konkurencije, preduzea koja ostanu na trite e ostvarivati nulti ekonomski
profit. Nulti profit e ostvarivati samo onda kada je cena jednaka prosenim ukupnim
trokovima. Ako je cena iznad prosenih trokova, profit je pozitivan to stimulie ulazak
novih preduzea, a ako je cena manja od prosenih trokova profit je negativan, to
- 359 -
stimulie izlazak preduzea iz grane. Sve dotle dok profit ne bude sveden na nultu
vrednost preduzea e ulaziti i izlaziti sa trita.
Slika XI-8: Ponuda konkurentnog preduzea u dugom roku

Bilo koja cena > generisala bi pozitivne profite i bila stimulativna za
nove ulaze, kao to bi i bilo koja cena < generisala gubitke i stimulisala
naputanje trita. Samo cena = je u skladu sa konceptom nultog profita. Kao
rezultat toga kriva ukupne, odnosno trine ponude u dugom roku mora biti horizontalna i
na nivou te trine cene.
Moe na prvi pogled izgledati paradoksalno, da konkurentno preduzee u dugom
vremenskom periodu, iako posluje sa nultim profitom, nastavlja sa proizvodnjom. Ljudi
pokreu biznis da bi neto zaradili, a naa analiza ponaanja konkurentnog preduzea u
dugom roku kao da to demantuje. Ekonomska analiza odluivanja u preduzeima polazi
od drugaijeg shvatanja pojma trokova od njihovog raunovodstvenog poimanja. Naime,
ekonomski pristup trokovima podrazumeva ukljuivanje svih trokova koji nastaju pri
proizvodnji outputa, a ne samo one trokove koji podrazumevaju odliv novanih sredstava.
U tom smislu raunovodstveni pristup trokovima zanemaruje one trokove koji nisu
povezani sa odlivom novanih sredstava, odnosno zapostavlja kategoriju implicitnih
trokova. Implicitni trokovi su izuzetno znaajna komponenta trokova, iako nisu
povezani sa odlivom novca. U takve vrste trokova spadaju novano izrazna troenja
resursa kojih preduzetnih moe alternativno koristiti u druge svrhe (utroak njegovog
vremena, sopstvenog novca koji koristi za pokretanje i funkcionisanje biznisa, sopstvenu
kapitalnu opremu i objekte i sl.). Korienjem ovih resursa do odliva novca po osnovu
njihovog korienja ne dolazi, ali to ne znai da je njihovo korienje u preduzeu
besplatno i da oni nemaju svoju cenu. Jer, da ovi resursi nisu upotrebljeni u konkretnom
preduzeu njihov bi vlasnik mogao da ih upotrebi u neke alternativne svrhe i po tom
osnovu ostvariti neki prinos. Vrednosno izraene utroke ovih faktora proizvodnje u
trokovnom smislu treba vrednovati visinom rtve koja je podneta njihovim korienjem u
preduzeu, odnosno visinom prinosa koji je na ovim faktorima mogao biti ostvaren pri
njihovoj najboljoj a neiskorienoj alternativi njihove upotrebe. To znai da kategorija
ekonomskog troka pored raunovodstvenih (eksplicitnih) trokova ukljuuje i kategoriju
implicitnih (oportunitetnih) trokova. Da preduzetnik nije pokrenuo biznis, on je mogao u
nekom drugom preduzeu ili instituciji raditi, da novac nije uloio u konkretno preduzee
mogao je ostvarivati kamatne prihode, ako bi ga deponovao u banci, odnosno da sopstvene
- 360 -

poslovne prostorije nije upotrebio kao objekte koji se uklapaju u proizvodnu koncepciju
preduzea mogao ih je nekom dati pod zakup i ostvarivati rentu po tom osnovu i sl.
Analiza ponaanja ne samo konkurentnog preduzea, ve i ponaanja preduzea u drugim
trinim strukturama, polazi od ekonomskog poimanja trokova, koji su od njihovog
raunovodstvenog poimanja vei za iznos implicitnih trokova. Iz tih razloga se i veliina
ekonomskog profita razlikuje od raunovodstvenog profita. Raunovodstveni profit je
uvek vei od ekonomskog profita za iznos implicitnih trokova. Upravo nam ovo
razlikovanje koncepta ekonomskog od raunovodstvenog profita prua dovoljno
argumenata da konkurentno preduzee u dugom vremenskom periodu nema motiva da
napusti trite, iako je njegov ekonomski profit jednak nuli.
U dugom vremenskom periodu preduzea mogu prilagoavati sve svoje inpute,
ukljuujui i veliinu kapaciteta. Jedna od vrlo vanih pretpostavki trita savrene
konkurencije je ona koja se odnosi na slobodan ulazak na ova trita i izlaz sa trita. U
dugom vremenskom periodu, se pretpostavlja da preduzea mogu ui u granu ili izai iz
nje bez ikakvih ogranienja pravne ili neke druge prirode.
4. RAVNOTEA GRANE NA SAVRENO KONKURENTNOM

TRITU
Krivu ponude grane mogue je definisati samo u uslovima savreno konkurentnog
trita. Naa analiza ponude, kako preduzea, tako i itave grane polazi od funkcionalne
zavisnosti nuene koliine neke robe od njene trine cene, to znai da se cena tretira kao
data, parametarska veliina. Iz tih razloga kriva ponude grane, kao zbir nuenih koliina
svih preduzea u grani pri datom nivou trine cene je mogla biti definisana samo za
savreno konkurentnu granu. Za druge trine strukture monopol, oligopol, ogranienu
konkurenciju i sl. problem ravnotee grane je apsurdno analizirati. Ovo iz razloga to na
ovim tritima proizvoa svojim obimom proizvodnje utie i na samu visinu trine cene,
koja samim tim prestaje biti nezavisno promjenljiva veliina. U nesavrenim trinim
strukturama proizvoai maksimiziraju profit, tako to za date karakteristike potranje (ali
ne i za datu cenu) trae optimalan obim proizvodnje. Na savreno konkurentnom tritu
sposobnost prilagoavanja preduzea promenama u ceni zavisi od njihove sposobnosti da
menjaju koliinu proizvodnih inputa. U zavisnosti od mogunosti promene proizvodnih
inputa u savreno konkurentnoj grani moemo razlikovati ravnoteu u trenutnom, kratkom
i dugom roku.
4. 1. Trenutni rok
U trenutnom roku svi su proizvodni inputi fiksni za svako preduzee u grani.
Ponuda svakog preduzea ponaosob, kao i itave grane je fiksna. U takvim uslovima
visina trine cene je jedino zavisna od funkcije potranje.
Analitiko ralanjavanje vremena na trenutni, kratki i dugi rok, koga je uveo
Alfred Maral danas prihvata veina ekonomista, vezujui trenutni rok za stanje fiksne
- 361 -
ponude, kratki rok za promenljivu ponudu koliko doputaju proizvodni kapaciteti
preduzea i dugi rok za stanje pune varijabilnosti ponude, poto proizvodnja ima dovoljno
vremena da se prilagodi svakoj trinoj situaciji, variranjem ulaganja svih proizvodnih
inputa [63, str. 256].
Na primeru jagoda, proizvoda koji se vrlo esto koristi za ilustraciju ovih perioda,
trenutni rok ini ponuda jagoda ubranih u toku dana, uz odsustvo mogunosti stvaranja
rezervi. Dnevna potranja za jagodama moe biti vea, manja ili jednaka ponudi, ali e to
biti bez ikakvog uticaja na nuenu koliinu. Ravnotena koliina e biti definisana
fiksnom ponudom, a ravnotena cena e zavisiti od potranje. Ako je potranja vea i cene
e biti vea, ako je potranja manja i cena e biti manja. U trenutnom roku ne postoji
mogunost da preduzee, zavisno od dnevne potranje za jagodama, menja koliinu
angaovanih proizvodnih inputa. Na primjer: ako je potranja visoka ono ne moe
proizvodnju poveati dodatnim poveanjem radne snage. Trenutni rok u ovom sluaju
iznosi jedan dan. Sluaj ravnotee grane u trenutnom roku ilustruje sledei grafikon.
Slika XI-9: Ravnotea grane u trenutnom roku

Tri nivoa potranje (, i ) pri datoj fiksnoj ponudi daju tri razliita nivoa
ravnotenih cena ( , i ). Stoga, moemo rei da na ravnotenu cenu u trenutnom
roku dominantan uticaj ima potranja na tritu, a da ponuda ima dominantan uticaj na
ravnotenu koliinu. Ako se trina potranja sa nivoa D povea na , tada e se u
trenutnom roku cena sa nivoa poveati na nivo i obratno, ako se potranja sa nivoa
D smanji na cena e se sa nivoa smanjiti na nivo . Pri svim nivoima cena
ravnotena koliina ostaje na nivou i odreena je poloajem krive trine ponude u
trenutnom periodu.
- 362 -
4. 2. Kratak rok
Kratak rok oznaava vremenski period koji je dovoljno dug da proizvoai mogu
menjati nivo zaposlenosti varijabilnih inputa, ali nije toliko dug da se mogu menjati fiksni
faktori proizvodnje. U kratkom roku broj preduzea u grani ostaje nepromenjen. To je,
dakle, vremensko razdoblje u kojem je mogue poveati ponudu dobara angaovanjem
dodatnih jedinica varijabilnih faktora. Funkcija ponude e zbog toga imati rastui nagib,
jer e proizvoai imati vremena da angauju vie radnika i drugih varijabilnih faktora.
Za razliku od kratkorone krive ponude konkurentnog preduzea koja je identina
njegovoj krivi GT iznad take minimuma PVT i koja pokazuje koju je koliinu outputa
preduzee voljno da proizvede i proda pri razliitim alternativnim nivoima cene njegovog
outputa, kriva trine ili agregatne ponude pokazuje koju e koliinu sva konkurentna
preduzea u grani biti voljna da ponude pri razliitim nivoima cena. Kriva trine ponude
je kriva ponude grane. Poto smo trinu cenu prikazivali na ordinatnoj osi, a koliinu
outputa na apcisnoj osi, kriva trine ponude se dobija horizontalnim sabiranjem krivih
ponude svih preduzea u odreenoj grani.
Kriva trine ponude je rastueg nagiba, slino krivama ponude konkurentnih
preduzea u grani, to se objanjava delovanjem zakona opadajuih prinosa. Ako
preduzea u kratkom roku poveavaju proizvodnju to mogu uiniti samo poveanjem
koliinskog angaovanja inputa rada, to izaziva smanjenje prirasta u obimu proizvodnje
po dodatnoj jedinici angaovanja ovog inputa, o emu smo podrobno objanjavali u
poglavlju o proizvodnji i trokovima.
U kratkom vremenskom periodu se polazi od pretpostavke da ulaza novih
preduzea u granu nema i da se postojea preduzea ne mogu prilagoavati promenom u
koliini angaovanih fiksnih faktora. Jedina reakcija postojeih preduzea u kratkom roku
je da se trinoj ceni prilagoavaju poveanjem ili smanjenjem varijabilnih inputa. Ako se
cena povea sva e konkurentna preduzea u grani poveati output, to e poveati
potranju za varijabilnim inputima. U uslovima poveanja potranje za varijabilnim
inputima dolazi do rasta njihovih cena koje izazivaju poveanje ukupnih varijabilnih
trokova konkurentnog preduzea, odnosno pomeranje njegove krive graninih trokova
ulevo, to e se odraziti i na smanjenje obima ponude.
Iz tih razloga horizontalno sabiranje pojedinanih ponuda svakog konkurentnog
preduzea u grani da bi se dobila trina ponuda predstavlja jednu aproksimaciju, koja ima
svoje teorijsko utemeljenje samo u sluaju da poveani obim ponude ne izaziva poveanje
cena proizvodnih inputa.
4. 3. Dugi rok
U kratkom roku kriva ponude preduzea je identina krivi njegovog graninog
troka iznad take zatvaranja. Poto kratak period podrazumeva nepromenjivost broja
preduzea u grani i kriva ponuda grane u kratkom roku je mogla biti dobijena sabiranjem
krivih ponude pojedinanih preduzea. Meutim, dugorona ponuda grane se ne moe
utvrditi na analogan nain, jer u dugom periodu mnoga preduzea mogu napustiti granu ili
- 363 -
nova ui u granu, a i cene inputa proizvodnje se menjaju. Iz ovih razloga dugoronu
ponudu ne moemo dobiti sabiranjem individualnih ponuda preduzea, jer ne znamo
ponude kojih preduzea treba da sabiramo. Oblik dugorone krive ponude zavisi i od toga
u kojoj mjeri poveanje ili smanjenje ponude grane utie na cene proizvodnih inputa. Da
bi smo je definisali poimo od pretpostavke da su tehnologije proizvodnje jednako
dostupne svim preduzeima i da se one ne mijenjaju u dugom roku. To, de fakto, znai da
poveanu proizvodnju preduzea ostvaruju korienjem veih koliina svih inputa, a ne
tehnolokim inovacijama. Isto tako pretpostavimo da se uslovi na tritu proizvodnih
inputa ne menjaju, odnosno da cene faktora proizvodnje ostaju konstantne.
Slika XI-10: Ravnotea grane u dugom roku

Dugi rok, kao to smo istakli, oznaava vremensko razdoblje koje je dovoljno dugo
da se proizvoai mogu prilagoditi variranju svih svojih inputa. U dugom roku nema
fiksnih faktora proizvodnje, a broj preduzea u grani je promjenljiv, preduzea mogu
ulaziti u granu ili je naputati. Da bi se problem ravnotee grane u dugom roku mogao
grafiki prikazati nuno je prethodno razmotriti karakteristike trita proizvodnih inputa.
Potranja u dugom roku moe biti vrlo razliita. Ako se primenjena tehnologija preduzea
u okviru grane u dugom roku ne menja i funkcija njihovih trokova e ostati nepromenjena
pod uslovom da cene proizvodnih inputa ostaju konstantne. A cene proizvodnih inputa e
ostati nepromenjene samo ako je njihova ponuda savreno elastina. Ovo e imati za
posljedicu savreno elastinu krivu ponude grane. Ravnotea grane, bez promene u
tehnologiji proizvodnje moe grafiki biti prikazana ka na slici XI-10.
Kriva ponude se geometrijski prikazuje kao prava linija paralelna sa apcisnom
osom. Ako se potranja povea (kriva trine potranje pomeri udesno) ravnotena
koliina e se poveati, a ravnotena cena ostati na istom nivou i obratno, ako se potranja
smanji (kriva trine potranje pomeri ulevo) ravnotena koliina e se smanjiti, a
ravnotena cena e ostati ista. Ravnotenu cenu, prema tome, odreuje kriva ponude, a
ravnotenu koliinu kriva potranje.
- 364 -

Bilo koji volumen potranje (, i ) se podmiruje po konstantnoj ceni ponude
uz odgovarajue ravnotene koliine ( , i ). U primeru sa jagodama dugi rok
oznaava period u kome preduzee moe da varira ne samo upoljenost radne snage, ve i
povrinu zemlje koju e zasejati jagodama. Stoga, dugi rok je jedna poljoprivredna sezona.
Pri tome se pretpostavlja da su preduzeu svi faktori proizvodnje dostupni po konstantnoj
ceni.
4.4. Efekti promene trine potranje u kratkom i dugom roku
Vie smo puta isticali da preduzea mogu naputati konkurentno trite u dugom,
ali ne i u kratkom roku. Neka je poetna pozicija preduzea data sledeim dijagramom:
Slika XI-11: Poetna pozicija savrenog konkurenta

Dugorona trina ravnotea je odreena pozicijom take A i nju determinie ravnotena
koliina 1 i ravnotena cena 1 . Pri toj ceni preduzee u dugom vremenskom periodu
ostvaruje nulti profit i proizvee koliinu . Pretpostavimo sada da je u kratkom
vremenskom periodu dolo do poveanja potranje i da se shodno tome kriva trine
potranje paralelno pomerila udesno sa pozicije 1 na poziciju 2 , kao to je i prikazano
na donjem desnom dijagramu.
Slika XI-12: Refleksije poveane potranje na profit savrenog konkurenta i

ravnotenu cenu u kratkom vremenskom periodu
- 365 -
Kratkorona trina ravnotea se iz take A pomera u taku B, pri emu i

ravnotena koliina i ravnotena cena rastu. Ravnotena koliina se sa 1 poveava na 2 ,
a ravnotena cena se sa nivoa 1 poveava na 2 . Sva postojea preduzea na viu cenu
reaguju poveanjem proizvedene koliine. Pri veoj ceni konkurentno preduzee obim
proizvodnje poveava sa nivoa na nivo . U kratkoronoj ravnotei cena 2 biva vea
od prosenih ukupnih trokova i konkurentno preduzee ostvaruje pozitivan profit
prikazan osenenom povrinom.
Tokom vremena pozitivni profiti postojeih preduzea podstiu ulazak novih
preduzetnika u konkurentnu granu. Kako njihov broj raste kratkorona kriva ponude 1 se
paralelno pomera udesno, obarajui ravnotenu cenu, sve dotle dok se ona ne spusti na
minimalni iznos prosenih ukupnih trokova.
Slika XI-13: Refleksije ulaska novih preduzea na profit postojeeg preduzea

i ravnotenu cenu i koliinu
Nova ravnotea se uspostavlja u taki preseka krive trine potranje 2 i krive trine
ponude 2 . Na gornjem dijagramu to je taka C koju karakterie ista ravnotena cena 1 ,
ali vea ravnotena koliina 3 . Ulazak novih preduzea vri pritisak na cenu 2 u pravcu
njenog opadanja sve dok se ona ponovo ne vrati na nivo 1 .
- 366 -
XII
MONOPOLSKO TRITE
Na savreno konkurentnom tritu trina cena je data veliina i po toj ceni konkurentno
preduzee moe prodati bilo koju koliinu. Trite uopte nije osetljivo na promene u
proizvodnji. Stoga je kriva potranje za proizvodom konkurentnog preduzea istovremeno
i funkcija njegove cene, prosenog i graninog prihoda. Trina cena je parametarska
veliina i na nju individualni ponua ne moe uticati. U elji da maksimizira svoj profit
savreno konkurentno preduzee bira obim proizvodnje pri kome e njegovi granini
trokovi biti jednaki ceni.
U sluaju monopola trite je izuzetno osetljivo na promenu obima proizvodnje
monopolskog preduzea. Poto je monopolista jedini proizvoa potpuno diferenciranog
proizvoda koji nema svojih bliskih supstituta, svaka promena u obimu proizvodnje preko
funkcije potranje dovodi do promene trine cene. Monopolista se susree sa trinom
potranjom i svestan je da e svaka promena obima prodaje izazvati inverznu promenu u
trinoj ceni. On ima izvesnu slobodu pri odreivanju cena i ta sloboda nije apsolutna u
smislu da moe odrediti bilo koju cenu. Iako konkurenata nema, njegova politika cene ili
koliine mora uvaavati reakciju kupaca. On ne moe odrediti beskrajno visoku cenu, bar
ne ako se rukovodi naelom maksimiziranja ukupnog profita.
1. OSNOVNE POSTAVKE MODELA

Kao to reenje problema ravnotee preduzea na savreno konkurentnom tritu
mora uvaiti odreene pretpostavke, tako i trino stanje poznato pod nazivom ist
monopol polazi od nekih teorijskih postavki. Najznaajnije meu njima su:
Postoji samo jedan prodavac i mnogo malih kupaca odreenog proizvoda;
Proizvod kojeg monopolista proizvodi i prodaje nema svojih bliskih
supstituta i komplemenata;
Na monopolskom tritu su prisutne jake barijere ulaska i izlaska;
Trini akteri (monopolista i kupci) raspolau savrenim i besplatnim
informacijama o trinim prilikama i
Monopolsko preduzee maksimizira svoj ukupan profit.
- 367 -
Pretpostavka o postojanju samo jednog prodavca naspram mnogobrojnih malih

kupaca je najbitnija karakteristika monopola. Po ovoj svojoj specifinosti teorijski model
istog monopola predstavlja trino stanje dijametralno suprotno savreno konkurentnom
tritu, koje se po kriterijumu broja uesnika karakterie postojanjem velikog broja i
kupaca i prodavaca zanemarljivo male ekonomske snage. Iz tih razloga se ovako tretirana
trina stanja savrene konkurencije i istog monopola shvataju prevashodno kao teorijske
konstrukcije, kao dva ekstremna stanja i granice unutar kojih se mogu identifikovati realna
trita, kao to su oligopoli i trita ograniene konkurencije.
Pretpostavka o potpuno diferenciranom proizvodu monopolskog preduzea,
proizvoda kojeg samo on proizvodi i niko drugi i koji nema svojih bliskih supstituta i
komplemenata je od izuzetnog znaaja za razumevanje problema ravnotee na
monopolskom tritu. Ova pretpostavka polazi od toga da dogaaji na drugim tritima
nemaju uticaja na monopolsko trite, jer u protivnom preduzee ne bi imalo monopolsku
mo.
Ovo praktino znai da e neuvaavanje ove pretpostavke proizvoditi odreene efekte na
monopolskom tritu iako monopolista ne preduzima nikakvu akciju. ta bi se desilo ako
bi monopolski proizvod imao supstituta i/ili komplemente? U tom sluaju bi pad cene
supstituta smanjio potranju za proizvodom monopolskog preduzea, kao to bi i
smanjenje cene komplementa povealo potranju za proizvodom monopolskog preduzea,
a da ono nije uopte promenilo cenu svog proizvoda. Nepriznavanje ove pretpostavke je u
suprotnosti sa samom definicijom monopola. Drugim reima, cene proizvoda na drugim
tritima se mogu poveavati ili smanjivati, ali te promene ne mogu imati uticaja na
monopolskom tritu, to znai da koeficijent unakrsne elastinosti potranje za
proizvodom monopolskog preduzea mora biti jednak nuli.
Pretpostavka o barijerama ulaska i izlaska sa monopolskog trita je kljuna za
razumevanje teorijskog modela monopola. Kada barijera razliite prirode: pravne
(patentno pravo i dravno zakonodavstvo), trokovne i finansijske ne bi bilo, na tritu bi
se moglo nai vie od jednog ponuaa i u tom sluaju ne bismo imali situaciju monopola,
on bi se transformisao u duopol (oligopol dvojice), tripol (oligopol trojice), tetrapol
(oligopol etvorice) itd.
Kao i u sluaju savreno konkurentnog trita, etvrta pretpostavka postojanja
trinog stanja istog monopola je najmanje realistina, ali je prosto neophodna. Npr., za
monopolistu je od izuzetno velikog znaaja, ako ne i najveeg, da on poznaje krivu trine
potranje i krivu svojih ukupnih trokova. Iako mu je za svoje optimizirajue ponaanje
potrebno poznavanje trine potranje i svojih ukupnih trokova do ovih informacija se
teko dolazi i praktino je ove dve krive najtee odrediti. Jer, ako monopolista ne
raspolae informacijama o trinoj potranji, nemogue je odrediti njegov ukupan i
granini prihod, a u odsustvu informacija o ukupnim trokovima pri alternativnim
obimima proizvodnje nemogue je odrediti krive prosenih i graninih trokova, bez ijeg
poznavanja ne moe biti utvren obim proizvodnje i visina cene pri kojoj monopolista
maksimizira svoj ukupan profit. Samim tim ni masa ukupnog profita monopoliste ne moe
biti utvrena. Zato je uvoenje ove pretpostavke u teorijski model istog monopola od
izuzetnog znaaja.
Zadnja pretpostavka polazi od toga da je ciljna funkcija monopolskog preduzea
maksimiziranje ukupnog profita i ona je upravo jednaka ciljnoj funkciji preduzea na
- 368 -
Monopolsko trite
savreno konkurentnom tritu. Instrumentalna varijabla koja monopolisti stoji na
raspolaganju pri maksimiziranju ukupnog profita je obim proizvodnje i prodaje. U
brojnim teorijskim raspravama o monopolima moe se naii i na shvatanje da ciljna
funkcija monopolskog preduzea nije prevashodno maksimiziranje profita. Ovi autori
navode itavu lepezu ciljeva kojih monopolsko preduzee eli ostvariti, a maksimiziranje
profita predstavlja samo jedan od ciljeva njegove poslovne politike. Kao potpuno
ravnopravni ciljevi maksimizaciji profita esto se navode: poveanje trinog uea, rast
preduzea, maksimiziranje ukupnog prihoda, poveanje trine vrednosti preduzea i sl.
Nezavisno od toga kako ove ciljeve shvatamo, da li kao konane ili kao meuciljeve
postavljenih na putu ka ostvarenju maksimalnog profita, njihovo ostvarenje je u loginoj
vezi sa realizacijom konanog cilja koga smo formulisali kao maksimiziranje ukupnog
profita monopolskog preduzea. Zbog toga se najee usvaja teza da je ciljna funkcija
monopolskog preduzea maksimiziranje ukupnog profita.
2. UKUPAN, PROSEAN I GRANINI PRIHOD

MONOPOLSKOG PREDUZEA
Da bi odredio nivo proizvodnje pri kome e maksimizirati ukupan profit
monopolista mora poznavati funkciju potranje za svojim proizvodom. Ona istovremeno
predstavlja i funkciju trine potranje, poto je on jedini proizvoa proizvoda koji nema
svojih bliskih supstituta. Na osnovu funkcije trine potranje za monopolskim
proizvodom utvruje se i funkcija graninog prihoda, koja je pored funkcije njegovih
graninih trokova relevantna za utvrivanje ravnotenog poloaja monopolskog
preduzea. Funkcija graninog prihoda monopoliste pokazuje za koliko e se promeniti
njegov ukupan prihod ako obim proizvodnje bude promenjen za jednu jedinicu.
Odnos koji postoji izmeu funkcija ukupnog, prosenog i graninog prihoda
prikazaemo polazei od inverzne funkcije potranje oblika:
= 33 2
U narednoj tabeli je prikazano kretanje ukupnog, prosenog i graninog prihoda
pri datoj inverznoj funkciji potranje. Ukupan prihod (UP) je jednak nuli pri trinoj ceni
od 33, jer pri tako visokoj ceni kupci ne ele kupovati. Meutim, pri ceni od 31 ukupan
prihod e iznositi 31 poto e biti prodata samo jedna jedinica proizvoda. Pri obimu od
jedne jedinice prosean prihod (PP) e iznositi 31, a granini prihod (GP) na ovom obimu
e iznositi 31, jer nam pri ovom obimu granini prihod pokazuje poveanje UP usled
promene obima proizvodnje od 0 na 1. Ako se obim prodaje povea od 1 na 2, UP e se
poveati od 31 na 58, pa e granini prihod iznositi 27. Obim prodaje je mogao biti
povean od 1 na 2 samo ako se trina cena sa nivoa 31 smanji na 29. Poveanjem obima
prodaje od 2 na 3, UP se od 58 poveava na 81, pa granini prihod iznosi 23 itd.
- 369 -
Tabela 27: Ukupan, prosean i granini prihod monopoliste
1
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
2
33
31
29
27
25
23
21
19
17
15
13
3
0
31
58
81
100
115
126
133
136
135
130
4
31
29
27
25
23
21
19
17
15
13
5
31
27
23
19
15
11
7
3
-1
-5
Meusobnim uporeivanjem podataka iz gornje tabele moemo uoiti neke korisne

zavisnosti izmeu UP, PP i GP:
Ako je kriva potranje sa proizvodom monopolskog preduzea negativno nagnuta
(to u realnosti najee i bude) izmeu obima prodaje i visine trine cene postoji
suprotnosmeran odnos. Obim prodaje se moe poveati samo onda kao se cena
smanji i obratno, obim prodaje e se smanjiti samo onda ako se trina cena
povea;
Trina cena je uvek jednaka PP, tj. iznos koji kupac plaa za jednu kupljenu
jedinicu je jednak iznosu prihoda kojeg prodavac dobija prodajom te jedinice;
Sa poveanjem obima prodaje ukupan prihod raste, dostie maksimum i poinje
da opada. Ukupnog prihoda nee biti ako prodaje nema, a prodaje nee biti, jer pri
tako visokoj ceni niko ne eli kupovati;
Granian prihod moe biti pozitivan, jednak nuli i negativan. Za obime prodaje pri
kojima je GP pozitivan UP raste, pri obimu prodaje kod kojeg je GP jednak nuli
UP dostie maksimum, a za obime prodaje pri kojima je GP negativan UP poinje
da opada;
Poto je funkcija cene, odnosno PP opadajua veliina, granian prihod pri svim
obimima prodaje (sem za prvu prodatu jedinicu) je manji od cene, odnosno
prosenog prihoda;
Ukupan prihod je jednak zbiru graninih prihoda, a poto u zoni rasta UP granian
prihod opada iako ima pozitivnu vrednost, ukupan prihod sa poveanjem obima
proizvodnje degresivno, odnosno ispodproporcionalno raste. To znai da e se sa
poveanjem obima proizvodnje za odreeni procenat, ukupan prihod poveati, ali
za manji procenat od rasta obima proizvodnje. Primera radi, ako je prodaja od 1
poveana na 2 (relativno poveanje za 100%) ukupan prihod je sa nivoa 31
povean na 58 (relativno poveanje za 87%).
- 370 -
Monopolsko trite
Algebarski se na osnovu date funkcije potranje mogu formulisati funkcije ukupnog,
prosenog i graninog prihoda.
Ukupan prihod je jednak proizvodu cene i prodate koliine, odnosno:
= = 33 2
= 33 2 2
Prosean prihod pokazuje iznos prihoda po jednoj proizvedenoj i prodatoj jedinici
outputa. Dobiemo ga deljenjem ukupnog prihoda pri odreenom obimu prodaje sa
ostvarenim obimom proizvodnje i prodaje:
=
33 2 2
=
= 33 2
Slika XII-1: Krive ukupnog, prosenog i graninog prihoda monopoliste

Granini prihod pokazuje prirast ukupnog prihoda pri infinitezimalno malim
promenama u obimu prodaje i algebarski se odreuje kao prvi izvod funkcije ukupnog
prihoda po argumentu X, odnosno:
=
= 33 2 2
= 33 4
Kriva graninog prihoda, pri linearnoj krivi potranje ima dvostruko vei nagib od krive
PP. Na savreno konkurentnom tritu, pojedinani proizvoa ima pred sobom krivu
potranje koja je savreno elastina pri svim obimima proizvodnje i prodaje. Sa
- 371 -
monopolskim preduzeem nije takav sluaj. Poto se ono susree sa negativno nagnutom
krivom potranje, elastinost potranje pri razliitim nivoima cena je razliita i varira od
nule do beskonanosti.
3. MAKSIMIZIRANJE PROFITA MONOPOLISTE

Monopolista bira obim proizvodnje i prodaje pri kome e mu, pri datim
funkcijama ukupnih trokova (UT) i ukupnog prihoda (UP), ukupan profit (UPF) biti
najvei mogui, a to je upravo onaj obim pri kome se njegov granini troak izjednaava
sa graninim prihodom.
Da bi smo problem maksimiziranja UPF monopoliste mogli reiti potrebno je da
poznajemo i njegovu funkciju ukupnih trokova, na osnovu koje emo biti u mogunosti
da odredimo funkciju graninih trokova (GT). Neka funkcija UT monopoliste ima oblik:
= 32 + 0,25 3 3,5 2 + 17,25
S obzirom da ukupni trokovi predstavljaju zbir ukupnih fiksnih trokova (UFT) koji nisu
uslovljeni obimom proizvodnje i ukupnih varijabilnih trokova (UVT) koji zavise od
obima proizvodnje, raslanjavanjem gornjeg izraza na njegove konstitutivne elemente
dobijamo:
= 32
= 0,25 3 3,5 2 + 17,25
Granini trokovi se algebarski dobijaju kao prvi izvod funkcije UT ili UVT po
argumentu X, odnosno:
=
= 0,75 2 7 + 17,25
U taki ravnotee monopola, odnosno pri njegovom optimalnom obimu
proizvodnje mora biti uspostavljena jednakost njegovih graninih trokova i graninog
prihoda, odnosno:
33 4 = 0,75 2 7 + 17,25
= 7
- 372 -
Monopolsko trite
Pri proizvodnji od 7 jedinica ukupan profit monopoliste e, pri datoj funkciji
potranje i strukturi i visini njegovih trokova, biti najvei. Normalno je da taj obim ne
moe monopolista realizovati po bilo kojoj ceni, nego samo po ceni potranje koja iznosi:
= 19
Ukupan profit monopoliste pri obimu proizvodnje i prodaje od 7 e iznositi:
=7 = =7 =7
=7 = 197 32 + 0,2573 3,572 + 17,257 = 66
Iznos ukupnog profita na optimalnom obimu proizvodnje i prodaje mogli smo
dobiti i preko prosenih trokova. Proseni trokovi (PT) su jednaki koliniku UT i
obima proizvodnje i njihova e funkcija imati oblik:
=
32
+ (0,25 2 3,5 + 17,25)
u kojoj prvi sabirak oznaava prosene fiksne trokove, a iznos u zagradi prosene
varijabilne trokove.
Slika XII-2: Ukupan profit monopolskog preduzea

Pri obimu proizvodnje i prodaje od = 7, proseni trokovi, koji su na grafikonu dati
vertikalnim odstojanjem take C od apcisne ose, iznose 9,57. Povrina etvorougla
0 oznaava iznos ukupnog prihoda (proizvedena i prodata koliina pomnoena sa
cenom) a povrina etvorougla 0 iznos ukupnih trokova na ravnotenom nivou
outputa (proizvedena i prodata koliina pomnoena iznosom trokova po jedinici
proizvodnje). Pozitivna razlika ovih dveju povrina, odnosno povrina etvorougla
oznaava veliinu ukupnog profita pri obimu proizvodnje i prodaje .
- 373 -
4. NEEFIKASNOST MONOPOLA
Videli smo da konkurentno preduzee bira obim proizvodnje pri kome je cena
jednaka graninom troku, dok monopolsko preduzee u cilju maksimiziranja svog profita
bira obim proizvodnje kod koga se GT izjednaava sa GP. Poto je pri negativno nagnutoj
krivi potranje funkcija GP ispod funkcije cene za sve alternativne obime proizvodnje i
prodaje, to monopolsko preduzee svoje proizvode prodaje po cenama koje su vee od GT.
Stoga e, uopteno govorei, ravnotena cena na monopolskom tritu biti vea od iste na
konkurentnom tritu i monopolsko preduzee e prodavati manji output u odnosu na
savreno konkurentno preduzee. Iz tih razloga e potroai biti u gornjoj situaciji u
monopoliziranoj nego u konkurentskoj grani. Ali upravo zato e pozicija preduzea, sa
aspekta veliine njegovog ukupnog profita, biti bolja ako je ono monopolista, a ne savreni
konkurent.
Da bi smo ovu tezu argumentovali, pretpostavimo da preduzee sa funkcijom
potranje i ukupnih trokova kao u prethodnoj taki moemo primorati da se konkurentno
ponaa i da prihvati cenu kao egzogeno odreenu veliinu. Svoj e ukupan profit ono e u
tom sluaju maksimizirati pri obimu proizvodnje i prodaje kod koga funkcija njegovih
graninih trokova:
= 0,75 2 7 + 17,25
see funkciju cene
= 33 2
Izjednaavanjem desnih strana gornjih relacija i reavanjem po X dobiemo obim
proizvodnje pri kome preduzee kao savreni konkurent maksimizira svoj ukupan profit.
To je obim proizvodnje i prodaje od:
= 9
Savreni konkurent ne samo da proizvodi veu koliinu u
preduzee, nego i prodaju vri po nioj ceni:
= 15
odnosu na monopolsko
Ukupan profit savrenog konkurenta bi iznosio

=9 = 159 32 + 0,2593 3,592 + 17,259 = 135 86
=9 = 49
Ako istovremeno posmatramo i potroae (za koje je aranman savrene
konkurencije bolje reenje) i prodavca (za koje je monopolsko trite bolji aranman)
- 374 -
Monopolsko trite
zajedno, izgleda nam vrlo teko doneti vrednosni sud o tome koji je aranman bolji.
Paretovo pravila kae da je neki aranman ekonomski efikasan ako ne postoji nain da
nekome bude bolje a da istovremeno nekom drugom ne bude gore, odnosno jedan
ekonomski aranman e biti neefikasan u Paretovom smislu ako postoji nain da nekome
bude bolje, a da pri tome drugom ili drugima ne bude gore. Setimo se samo znaaja
inverzne krive potranje i krive graninog troka.
Inverzna kriva potranje pokazuje koju su cenu kupci spremni da plate da bi kupili
dodatnu jedinicu proizvoda. S druge strane, kriva graninog troka pokazuje pri kojoj bi
ceni proizvoai bili voljni da proizvedu dodatnu jedinicu proizvoda. Za analizu je
relevantan samo onaj deo krive graninih trokova pri kome su oni vei od prosenih
varijabilnih trokova. Poto je vea od (Slika XII-3) za sve nivoe outputa izmeu
i , znai da postoji itav raspon outputa gde su kupci voljni da plate veu cenu od
one pri kojoj su prodavci spremni da ih proizvedu. Potencijala za Paretovo poboljanje
unutar cena , odnosno obima proizvodnje

ima. Da li se
monopolisti isplati da proizvede i proda jednu jedinicu vie od obima ? Svakako da,
ako tu jedinicu prodaje po ceni veoj od iznosa njenog graninog troka. Njemu e biti
bolje, jer e uveati svoj UPF za iznos profita na ovoj zadnjoj jedinici. A da li e
potroau koji kupuje tu dodatnu jedinicu biti bolje? Svakako da hoe, ako cena bude
manja od maksimalnog iznosa koji je on bio spreman da plati za kupovinu te dodatne
jedinice i koji je odreen funkcijom tranje. Isto tako, ako monopolista dodatnu jedinicu
prodaje po ceni koja je jednaka njegovom graninom troku njemu nee biti bolje, ali mu
nee biti ni gore, dok e kupcu te dodatne jedinice biti bolje, jer e za nju platiti cenu
znatno manju od iznosa koji je maksimalno bio spreman da plati. Ako dodatnu jedinicu
monopolista prodaje po ceni koja je jednaka maksimalnoj spremnosti za plaanje te
jedinice, kupcu nee biti bolje, ali ni gore nego ranije, dok e monopolisti biti mnogo
bolje, jer e na toj dodatnoj jedinici ostvarivati vrlo visoki profit. To se odnosi i za sve
koliine izmeu i . Paretovo pravilo ne kae da je poboljanje mogue ako i
kupcima i prodavcima bude bolje, nego da potencijala za poboljanje ima ako postoji
nain da nekome bude bolje, a da pri tom drugima ne bude gore.
Slika XII-3: Kvantitativna dimenzija neefikasnosti monopola

- 375 -
Da li potencijala za ekonomsko poboljanje poloaja na tritu ima ako trina

cena bude manja od ? Oito ne, jer su za dodatnu jedinicu potroai voljni da plate
manju, a proizvoai su spremni da je proizvedu po veoj ceni. Zato kaemo da trite
savrene konkurencije predstavlja jedan Pareto efikasan aranman, jer ne postoji
mogunost da jednima bude bolje, a da pri tome drugima ne bude gore. Postoji li neki
nain da se kvantitativno izrazi neefikasnost istog monopola kao trinog stanja?
Najbolje je to uiniti posmatranjem promena proizvoaevog i potroaevog vika kada se
sa konkurentne prelazi na monopolsku ravnoteu ili obratno.
Prelaskom sa konkurentne na monopolsku ravnoteu, cena se sa nivoa
poveava na nivo , a ravnotena koliina se sa nivoa smanjuje na nivo . Oni
kupci koji i dalje kupuju proizvod gube viak u iznosu povrine etvorougla A, a zbog
smanjenja obima kupovine od na potroai potisnuti sa trita gube viak jednak
povrini trougla B. Prema tome ukupna promena potroaevog vika ( ) pri
prelasku sa konkurentne na monopolsku ravnoteu iznosi:
= ( + )
Zbog vie cene > preduzee smanjuje obim proizvodnje i prodaje na
. Zbog ovog smanjenja svaku proizvedenu jedinicu u novim okolnostima prodaje po
veoj ceni, ime uveava svoj viak za povrinu A. Ali to nije sve, reduciranjem
proizvodnje sa nivoa na nivo , obim ( ) se ne moe proizvoditi, jer pri
monopolskoj ceni za njim ne postoji tranja, pa zbog smanjenja proizvodnje smanjuje
se visak monopoliste za iznosu povrine C. Ukupna promena proizvoaevog vika
( ) iznosi:
= ( )
Zbir promene potroaevog vika i vika monopoliste, odnosno promena ukupnog
vika iznosi:
= +
= ( + )
Zbir povrine ( + ) se naziva monopolski gubitak ili mrtvi teret monopola. On
pokazuje koliko su ljudi u loijoj situaciji kada plaaju monopolsku umesto konkurentne
cene i kvantitativni je pokazatelj neefikasnosti monopola.
- 376 -
Monopolsko trite
5. INDIKATORI MONOPOLSKE MOI

ist monopol, kao trino stanje gde naspram jednog prodavca odreenog
proizvoda koji nema svojih bliskih supstituta stoji mnogo kupaca, kao i trino stanje
savrene konkurencije predstavljaju teorijske modele. Takvih trinih stanja u praksi
gotovo i nema. Postoje realna trina stanja koja su bliska trinom stanju istog
monopola, ali se sa njim ne mogu u potpunosti poistovetiti, upravo zbog toga to
simultano ne zadovoljavaju sve uslove koje trino stanje monopola podrazumeva. Tako,
postoje trita gde na strani ponude dominira jedan proizvoa izuzetno jake trine snage
i vei ili manji broj drugih sa autsajderskim ili neprimetnim uticajem na tritu. Ovakvo
stanje se u strogom smislu ne moe kvalifikovati kao trino stanje istog monopola, ali
svakako moe se tretirati kao stanje koje je njemu vrlo blisko. Za diskusiju je i postavka na
kojoj se bazira model istog monopola u smislu da jedan prodavac prodaje proizvod koji
nema svojih bliskih supstituta. Ona normalno implicira da promene u cenama proizvoda
na drugim tritima nemaju uticaja na potranju za proizvodom monopolskog preduzea.
Koliko je ova postavka odriva u uslovima opte povezanosti razliitih trita ostaje za
iroku diskusiju.
5. 1. Trino uee kao indikator monopolske moi
Upravo iz razloga koje smo naveli, vrlo je teko u praksi identifikovati trino
stanje koje se teorijski moe podvesti pod pojam istog ili potpunog monopola. Stoga je i
nemogue govoriti o potpunoj monopolisanosti odreene grane, ve samo o njenoj veoj
ili manjoj monopoliziranosti. Kako utvrditi monopolsku mo preduzea u nekoj grani?
Pre no to pokuamo dati odgovor na ovo pitanje, napominjemo da monopolska mo nije
vezana za veliinu preduzea, nego za njegovu trinu snagu. Iako se vrlo esto deava da
velika preduzea imaju monopolsku mo, istraivanja su ukazala na funkcionalnu
zavisnost monopolske moi i trine snage, a ne i na zavisnost monopolske moi od
veliine preduzea.
esto korieni indikator merenja monopolske moi, odnosno stepena
monopoliziranosti odreene grane je onaj koji se dobija iz odnosa obima proizvodnje
najveeg preduzea u grani i ponude itave grane. Ako obim ponude dominantnog
preduzea oznaimo sa , a ukupnu proizvodnju u grani sa X monopolska mo se
jednostavno moe izraziti kao kolinik ove dve veliine, odnosno:
=
pri emu se stepen monopolske moi ( ) kree u intervalu izmeu nule i jedinice,
odnosno:
0 < 1
- 377 -
5. 2. Lernerov indeks monopolske moi

Postoji tesna veza izmeu stepena monopolske moi i karakteristika krive
potranje. Ako je potranja za nekim proizvodom visoko elastina prostor za
monopoliziranje trita biva u velikoj meri suen, jer svako poveanje cene za odreeni
procenat izaziva smanjenje potranje za tim proizvodom za mnogo vei procenat nego to
je cena poveana i obratno. U hipotetikom sluaju savreno neelastine potranje,
mogunost monopolskog odreivanja cene je praktino neograniena, jer e bez obzira na
visinu cene, teorijski posmatrano, potranja za tim dobrom ostati nepromenjena. Ovo nas
navodi na zakljuak da izmeu elastinosti potranje i stepena monopolske moi postoji
odreena zavisnost.
Prisetimo se da je kod savreno konkurentnog preduzea na optimalnom obimu
njegove proizvodnje i prodaje cena jednaka graninom troku, dok je kod monopolskog
preduzea ona vea od graninog troka. Stoga bi bilo podesno stepen monopolske moi
izraavati razlikom izmeu cene i graninih trokova u odnosu na trinu cenu pri obimu
proizvodnje kod koga se ukupan profit maksimizira. Ovaj indikator monopolske moi prvi
je 1934. god. uveo ekonomista Abba Lerner i naziva se Lernerovim indeksom monopolske
moi. Ako iznos graninih trokova pri obimu kod koga preduzee maksimizira ukupan
profit oznaimo sa GT, a visinu trine cene pri tom obimu proizvodnje sa p, Lernerov
indeks (L) se moe opisati formulom:
=
=1
Lernerov indeks ima vrednost izmeu nule i jedinice. Na savreno konkurentnom

tritu, pri obimu proizvodnje koji preduzeu obezbeuje maksimalan ukupan profit, cena
je jednaka graninom troku, pa je vrednost Lernerovog indeksa jednaka nuli. to je L
vei, vei e biti i stepen monopolske moi. Na bazi obrasca koji dovodi u vezu GP sa
elastinou potranje na odreenom tritu:
= 1
a znajui da na konkurentnom tritu preduzee proizvodi output u koliini kod koje je

GP=GT, zamenom GT u Lernerovoj formuli sa
1
dobiemo:
- 378 -
Monopolsko trite
ijim sreivanjem dobijamo konaan izraz:

=
Gornji izraz predstavlja transponovani oblik Lernerovog indeksa monopolske

moi, kojim se ukazuje na injenicu da je monopolska mo inverzno zavisna od
koeficijenata direktne elastinost potranje. Vei koeficijent elastinosti, manja
monopolska mo i obratno, manja elastinost vea monopolska mo. U uslovima savreno
konkurentnog trita tranja je savreno elastina ( = ), pa e stepen monopolske
moi biti jednak nuli. Pri jedininoj elastinosti ( = 1), stepen monopolske moi je
jednak jedinici i ona je maksimalna.
Stepen monopolske moi na bazi zadnjeg obrasca moe varirati izmeu 0 i 1,
odnosno u segmentima trinih cena gde je tranja savreno elastina ili elastina, jer se
jednakost GP i GT moe postii samo u zoni elastine potranje. U segmentu neelastine
krive potranje granian prihod ne samo da je manji od cene, nego je i negativan. Poto
pravilo maksimizacije profita podrazumeva jednakost GP i GT to bi u striktno
algebarskom smislu znailo izjednaavanje negativne vrednosti GP sa negativnom
vrednou GT. Ako je i mogue da GP bude negativan, nemogue je oekivati da troak
dodatne jedinice bude negativan. Stoga segment neelastinog dela krive potranje nije
interesantan za ekonomsku analizu ravnotee preduzea. Taka maksimalnog UPF se u
ovoj zoni ne moe nalaziti.
6. CENOVNE STRATEGIJE MONOPOLSKOG PREDUZEA

Na realnim tritima pojava trine moi je vrlo esta. Na menaderima je da
trinu mo iskoriste na najbolji nain. Problem izbora cenovne strategije se za
preduzea koja posluju na savreno konkurentnom tritu ne postavlja, jer ona
jednostavno prihvataju trinu cenu kao datu veliinu i sve odluke koje se donose u
preduzeu direktno ili indirektno su u korelaciji sa obimom proizvodnje kojeg treba
postii radi ostvarenja to je god mogue veeg profita.
Monopolska preduzea, poto imaju izraenu monopolsku mo moraju voditi
rauna, sem o svojim trokovima i o karakteristikama trine potranje za svojim
proizvodom. Kako e odreivati cene svojih proizvoda zavisi od izabrane trine
strategije. Ako monopolista svaku jedinicu proizvoda eli prodavati po jedinstvenoj
ceni, onda e izabrati onaj obim proizvodnje pri kojem e mu GP biti jednak GT, kao
to smo objasnili pri analizi maksimizirajueg ponaanja monopoliste. U nekim
situacijama monopolista moe izabrati neku drugu strategiju odreivanja cena. Bitno je
- 379 -
istai da je krajnji cilj svake cenovne strategije prisvajanje potroaevog vika i njegova
transformacija u monopolski profit.
Mi emo u nastavku detaljno obraditi tri cenovne strategije (kao mogue odgovore
monopolskog ili nekog drugog preduzea koje ima trinu mo) koje mogu biti
primenjene radi poveanja ukupnog profita:
Strategiju cenovne diskriminacije;
Strategiju dvodelnih tarifa (Diznilend dilema) i
Strategiju prodaje u paketu.
6. 1. Strategija cenovne diskriminacije

Vie puta smo isticali da monopolsko preduzee posluje
na drutveno
neefikasnom obimu, jer ograniava proizvodnju na nivou pri kojem su kupci spremni da
plate za dodatnu jedinicu veu cenu, nego to iznose trokovi proizvodnje te dodatne
jedinice. Ako svoje proizvode eli prodavati po jedinstvenoj ceni, ovaj dodatni output
monopolista ne eli proizvoditi, jer je dodatni prihod od njegove prodaje manji od GT, pa
bi mu ovaj potez umanjio iznos ukupnog profita. Ali, ako bi monopolista mogao razliite
jedinice proizvoda da prodaje po razliitim cenama stvar bi bila potpuno drugaija.
Prodaja razliitih jedinica proizvoda po razliitim cenama se naziva cenovnom
diskriminacijom. U mikroekonomskoj teoriji se pravi razlika izmeu tri oblika
diskriminacije cena:
Prvostepene, odnosno savrene diskriminacije cena;
Drugostepene, odnosno nelinearnog formiranja cena i
Treestepene diskriminacije cena.
6. 1. 1. Prvostepena diskriminacija cena

Prvostepena diskriminacija cena ili cenovna diskriminacija prvog ranga (savrena
diskriminacija cena) postoji onda kada se svaka jedinica outputa prodaje pojedincu koji
je najvie vrednuje i to po ceni po kojoj je kupac maksimalno spreman da je plati. Ova
maksimalna cena po kojoj kupac moe platiti kupljenu jedinicu dobra naziva se
rezervacionom cenom.
Da bi smo model prvostepene diskriminacije cena mogli objasniti poiemo od
pretpostavke da funkcija ukupnih trokova monopolskog preduzea ima oblik:
= 49 + 2
a da inverzna funkcija potranje za njegovim proizvodom glasi:
= 36
- 380 -
Monopolsko trite
Ako monopolsko preduzee naplauje istu cenu za sve proizvedene jedinice,
izabrae obim proizvodnje i prodaje kod koga e mu ukupan profit biti maksimalan,
odnosno obim kod koga se njegovi granini trokovi izjednaavaju sa graninim
prihodom. Na bazi datih funkcija UT i p, funkcije GT i GP glase:
= 2
= 36 2
Izjednaavanjem desnih strana gornjih izraza i reavanjem po X dobiemo optimalni obim
proizvodnje i prodaje od:
= 9
ijom zamenom u inverznu funkciju tranje dobijamo cenu po kojoj e monopolista
prodavati svoje proizvode:
= 27
Pri obimu i ceni ukupan profit monopoliste je najvei i iznosi 113.
Slika XII-4: Ukupan profit monopoliste pri ravnotenom obimu

Postoji jo jedan izuzetno koristan nain za dobijanju UPF pri ravnotenom obimu
proizvodnje, korienjem kategorije proizvoaevog vika i naina njegovog
kvantitativnog utvrivanja.
- 381 -
Slika XII-5: Viak monopoliste pri ravnotenoj soluciji

Pri obimu proizvodnje = 9 proizvoaev viak se moe dobiti na dva naina:
Kao povrina ispod krive GP a iznad krive GT do obima proizvodnje , gde nam
vertikalni raspon ovih krivih pokazuje poveanje ukupnog vika monopoliste u
odnosu na prethodni obim proizvodnje, a itava povrina OFD visinu ukupnog
proizvoaevog vika, odnosno:
= = +
= 81 + 81 = 162
Kao povrina koja se nalazi ispod cene na ravnotenom nivou, a iznad krive
graninih trokova. To de fakto oznaava razliku povrine (koja
pokazuje iznos ukupnog prihoda) i povrine trougla (koja reprezentuje
nivo ukupnih varijabilnih trokova pri obimu ). Proizvoaev viak e iznositi:
=
= 243 81 = 162
Ovako kvantificirana visina proizvoaevog vika obuhvata profit uvean za iznos

ukupnih fiksnih trokova. Poto ukupni fiksni trokovi iznose 49, ukupan profit na
ravnotenom nivou e iznositi:
=
= 162 49 = 113
Potroaev viak pri obimu = 9 je jednak povrini trougla i oznaava
razliku u novcu koji su potroai bili spremni da plate za koliinu i iznosa kojeg
stvarno plaaju. Potroaev viak ( ) u naem primeru iznosi:
- 382 -
Monopolsko trite
= 40,5
ta bi se desilo ako bi monopolista mogao primeniti savrenu diskriminaciju cena
i od kupaca mogao naplatiti upravo onoliko koliko je svaki od njih spreman i da plati. U
ovom sluaju kriva graninog prihoda ne bi bila relevantna za utvrivanje obima
proizvodnje. Umesto toga, dodatni prihod od te dodatne jedinice bi bio jednak ceni po
kojoj je neko spreman da plati tu jedinicu. Ako bi monopolista prodavao koliinu po
cenama koje izraavaju spremnost kupaca za plaanje visak monopoliste bi se poveao za
povrinu trougla , odnosno celokupan potroaev visak pri tom obimu proizvodnje
bi se transformisao u proizvoaev visak. Da li bi se monopolista koji vri savrenu
diskriminaciju cena i koji se rukovodi isto profitnim motivima time zadovoljio? Sigurno
ne, jer se njemu isplati da proizvodnju sa nivoa povea do nivoa gde funkcija cene
see njegovu funkciju GT, odnosno do nivoa = 12. Koliinu veu od 12 jedinica
monopolista ne bi hteo da proizvede, jer mu kupac za dodatne jedinice moe maksimalno
platiti iznos koji je manji od trokova njihove proizvodnje, pa bi proizvodnja dodatnih
jedinica umanjila njegov ukupan profit.
Proizvodnja i prodaja outputa u koliini kod koje se granian troak izjednaava sa
funkcijom trine potranje u uslovima savrene diskriminacije cena predstavlja Pareto
optimalno reenje. Proizvodnjom koliine ukupan viak, koji je jednak povrini trougla
OHD, pripada monopolisti u uslovima kada je on u mogunosti da svaku jedinicu
proizvoda naplauju po rezervacionoj ceni. Ukupan viak monopoliste na obimu ,
prema tome, iznosi:
= + + +
u kojoj prvi lan oznaava proizvoaev viak pri obimu , drugi potroaev viak
transformisan u proizvoaev pri istom obimu, a trei lan proizvoaev viak koji je
proistekao iz poveanja proizvodnje sa nivoa na nivo .
= 81 + 81 + 40,5 + 13,5
= 216
Savrena diskriminacija cene se u praksi vrlo retko primenjuje. Razloga je vie, a najei
su sledei:
Prvo, nepraktino je naplaivati svakom kupcu razliitu cenu to posebno oteava
primenu ako kupaca ima vrlo mnogo i
Drugo, to preduzea ne znaju kolika je rezervaciona cena svakog kupca. ak i
kada bi kupce mogli da pitaju koliko su spremni da plate, verovatno im oni ne bi
iskreno odgovorili, jer je u njihovom interesu da dobiju proizvod po nioj ceni.
- 383 -
6. 1. 2. Drugostepena diskriminacija cena
Drugostepena diskriminacija cena ili diskriminacija cena drugog ranga (nelinearno

formiranje cena) znai da cena po jedinici outputa nije konstantna, ve zavisi od toga koja
se koliina outputa kupuje. Klasian primer ovog vida diskriminacije je prodaja uz popust
za kupovinu veih koliina.
Na slici XII-6, pojednostavljenja radi, pretpostavili smo da monopolista sa nultim
trokovima proizvodnje ima samo dva kupca sa inverznim krivama potranje:
1 = 10
2 = 8 2
Pri savrenoj diskriminaciji cena svaku jedinicu bi monopolista prodavao po rezervacionoj
ceni, odnosno kompletnu koliinu u iznosu od 1 = 10 prodao bi kupcu 1 za iznos novca
A, a celokupnu koliinu 2 = 4 kupcu 2 po ukupnoj ceni B. U tom sluaju ne bi postojao
nikakav viak potroaa i ukupan viak monopoliste bi bio jednak zbiru povrina A i B.
= 50 + 16 = 66
Naizgled vrlo jednostavan model za maksimiziranje ukupnog profita monopoliste
prvostepenom diskriminacijom. Ali se on bazira na jednoj jako diskutabilnoj pretpostavci,
a to je da monopolista moe tano da razlikuje osobe A i B, odnosno da on zna koja od te
dve osobe ima visoke, a koja niske rezervacione cene.
Slika XII-6: Proizvoaev visak pri savrenoj diskriminaciji cena

Koju strategiju primeniti ako monopolista ne raspolae pouzdanim informacijama,
to se najee i deava, za raspoznavanje osoba A i B ? Jer osoba sa velikom spremnou
za plaanje se moe pretvarati da je osoba sa manjom spremnou. Ovo pretvaranje
kupaca ima ekonomskog rezona, jer im donosi odreeni viak. Jedan od naina da se
- 384 -
Monopolsko trite
zaobie ovaj problem je da se kupci navedu na samootkrivanje, tako to e
monopolista ponuditi dve razliite kombinacije koje se meusobno razlikuju po ceni i
koliini. Jedna od tih kombinacija e biti usmerena ka kupcu sa visokom tranjom, a druga
ka kupcu sa niskom tranjom. Da bi smo razumeli ovaj model cenovne diskriminacije
nacrtaemo obe krive potranje na istom dijagramu.
Slika XII-7: Drugostepena diskriminacija cena

Monopolista bi eleo da koliinu 2 = 4 ponudi po ceni B kupcu 2, a koliinu 1 = 10
po ceni B+C+D kupcu 1. Ovakvom kombinacijom cene i koliine njegov viak bi bio
najvei mogui i iznosio bi:
= + + + = +
= 16 + 50 = 66
Ali, ove kombinacije cene i koliine nisu kompatibilne sa samootkrivanjem. Kupac
1 pri ovim kombinacijama cena i koliina ima dve alternative: da kupi koliinu 1 i za nju
plati cenu B+C+D ne ostvarujui na taj nain nikakav viak, ili da kupi koliinu 2 po
ceni B, pretvarajui se na taj nain da je kupac 2 i ostvari viak koji je jednak povrini C.
Kao ekonomski racionalnom biu njemu kupovina 2 predstavlja bolje reenje. Da bi smo
ga naterali da kupi koliinu 1 , odnosno da bi monopolista pronaao nain za njegovo
samootkrivanje mora mu koliinu 1 ponuduti po ceni B+D, u kom bi sluaju on
ostvarivao istu visinu vika kao i kad bi se pretvarao u kupca 2 i kupovao koliinu 2 .
Ukupan viak monopoliste pri ovim kombinacijama cena i koliina iznosi:
= + +
= 16 + 16 + 18 = 50
a viak potroaa povrini C odnosno:
- 385 -
= + + ( + )
= 50 34 = 16
Primenom ovih kombinacija cena i koliina monopolista ostvaruje vei viak nego kad bi
nudio samo jednu kombinaciju. Proizvoaev viak bi bio manji od 50 ako bi on nudio
samo kombinaciju koliine 2 i cene B (pri ovoj kombinaciji proizvoaev viak iznosi
16), kao i samo kombinaciju 1 po ceni B+D (pri ovoj kombinaciji proizvoaev viak
iznosi 34).
Moe li monopolista jo poveavati svoj viak ili su datim dvema kombinacijama
cena i koliina te mogunosti iscrpljene? ta e se desiti ako monopolista kupcu 2 ponudi
neku koliinu koja je manja od 2 , recimo koliinu 2 ?
Slika XII-8: Drugostepena diskriminacija cena

Kombinacija 2 e za kupca 1 biti manje atraktivna u odnosu na koliinu 1 jer e njegov
viak pri ovoj kombinaciji biti manji za povrinu osenenog trapezoida. Smanjenje sa 2
na 2 ne izaziva nikakvu promenu potroaevog vika drugog potroaa, jer je u oba
sluaja njegov viak jednak nuli, ali e se viak monopoliste od potroaa 2 smanjiti za
povrinu takastog trougla. Poto je kombinacija 2 za osobu 1 sada manje atraktivna
monopolista je u mogunosti da za koliinu 2 osobi 1 naplatiti malo veu cenu nego
ranije. Moe naplatiti cenu koja je u odnosu na raniju vea za povrinu osenenog
etvorougla. Sve dok je povrina osenenog etvorougla smanjenjem koliine 2 vea od
povrine takastog trougla potencijala za poveanje proizvoaevog vika ima. Povrina
takastog trougla ilustruje smanjenje proizvoaevog vika, a povrina etvorougla
njegovo poveanje u odnosu na startni iznos od 50 . Posmatranjem gornjeg dijagrama
moe se konstatovati da e monopolista politikom drugostepene diskriminacije cena svoj
ukupan viak maksimizirati pri onoj koliini prodaje kupcu 2 kod koga funkcije cene
kupca 1 ima dvostruko veu vrednost u odnosu na funkciju cene kupca 2. U naem
primeru to je koliina od 2 jedinice proizvoda.
- 386 -
Monopolsko trite
Slika XII-9: Maksimum poveanja proizvoaevog vika

drugostepenom diskriminacijom cena
Ako bi obim prodaje za kupca 2 smanjili sa etiri na tri jedinice maksimalnu cenu
koju bi monopolista mogao naplatiti iznosi 15, to je jednako povrini trougla ispod krive
2 = 8 2 (povrina B) umanjeno za takasti trougao L. Koliina od 3 jedinica po
ceni od 15 nije atraktivna za kupca 1, jer umanjuje njegov viak za iznos povrine S. Ali,
poto je kombinacija od 3 jedinice namenjena kupcu 2 manje atraktivna kupcu 1, to
monopolista za koliinu 1 od kupca 1 moe naplatiti iznos (B-L)+(D+L+S) odnosno
iznos B+D+S. Ukupan viak monopoliste pri izboru ovih kombinacija cena i koliina
iznosi:
= + ( + + )
= 16 1 + 16 + 18 + 5,5 = 15 + 39,5 = 54,5
Neka se sada prodaja kupcu 2, sa 3 smanji na 2 jedinice. Viak proizvoaa od
prodaje kupcu 2 e iznositi (B-L-M) odnosno 12 jedinica, a viak monopoliste od kupca
1 prodajui mu koliinu 1 po ceni (B+D+S+N) e iznositi 44. Ukupan viak
monopoliste pri ovim kombinacijama cena i koliina za ova dva potroaa iznosi:
= + ( + + + )
= 16 1 3 + 16 + 18 + 5,5 + 4,5 = 12 + 44 = 56
Ako bi smo birali neku drugu kombinaciju cene i koliine visina ukupnog vika
monopoliste bila bi manja. Stoga kombinacija od 2 jedinice koja bi bila prodavana kupcu 2
po ukupnoj ceni od (B-L-M) i kombinacija od 10 jedinica koje bi kupcu 1 bile prodavane
po ceni (B+D+S+N) predstavljaju optimalan izbor cena i koliina za monopolistu.
- 387 -
6. 1. 3. Treestepena diskriminacija cena

Treestepena diskriminacija cena znai da monopolista razliitim kategorijama
potroaa prodaje svoje proizvode po razliitim cenama, ali potroaima u okviru
odreene kategorije proizvodi se prodaju po jedinstvenoj prodajnoj ceni. Ona predstavlja u
praksi najee primenjivani oblik diskriminacije cene. Primeri treestepene
diskriminacije mogu biti: popusti za studente i penzionere, redovne u odnosu na posebne
avionske karte, prvoklasne u odnosu na obine marke pia, prodaje po jednoj ceni na
domaem, a drugoj na stranom tritu i tako dalje.
Cenovnu diskriminaciju treeg nivoa (kao i ostale dve o kojima smo govorili)
monopolista sprovodi u cilju maksimiziranja svog profita, a ne iz nekih razloga socijalne,
etike ili druge prirode. Da bi se ovaj model cenovne diskriminacije mogao primeniti
monopolista mora poznavati ne samo funkciju svojih ukupnih trokova, nego i funkcije
potranje svake grupacije potroaa, odnosno potranju za svojim proizvodom na svakom
svom trinom segmentu. Za ilustraciju ovog modela diskriminacije cena posluiemo se
sledeim hipotetikim primerom [51, str 181-186]. Neka monopolista sa funkcijom UT
oblika:
= 9 2 + 64 + 81
svoje proizvode eli prodavati na domaem i stranom tritu, i neka inverzne funkcije
potranje za njegovim proizvodom imaju oblik:
1 = 239,5 181
2 = 197 52
Pred monopolistom su tri alternative, da prodaje samo na domaem, samo na stranom ili
istovremeno na oba trita.
Ako monopolista eli prodavati samo na domaem tritu, obim proizvodnje pri
kome je profit maksimalan dobija se izjednaavanjem GT sa graninim prihodom
na domaem tritu. Granian troak iznosi:
= 18 + 64
a granian prihod na domaem tritu:
1 = 239,5 36
Izjednaavanjem GT sa 1 i reavanjem po X dobijamo obim proizvodnje i
prodaje na domaem tritu koji maksimizira UPF monopoliste.
- 388 -
Monopolsko trite
= 3,25
Koliinu od 3,25 monopolista moe prodavati samo po ceni koja je definisana
inverznom funkcijom potranje na domaem tritu, odnosno po ceni:
= 181
Pri i ukupan profit monopoliste e iznositi 204,19

Ako bi monopolista svoj output prodavao samo na stranom tritu obim
proizvodnje pri kome bi mu UPF bio maksimalan dobija se izjednaavanjem
funkcija graninih trokova i funkcije GP na stranom tritu. Znajui da GT
iznose:
= 18 + 64
a granini prihod na stranom tritu:
2 = 197 10
Izjednaavanje desnih strana zadnja dva izraza i reavanjem po X dobijamo:
= 4,75
Obim proizvodnje moe na stranom tritu biti realizovana samo po ceni
potranje na tom tritu, odnosno po ceni:
= 173,25
Ukupan profit koji se ostvaruje prodajom koliine 4,75 po ceni od 173,25 je

najvei mogui koji moe biti ostvaren prodajom samo na stranom tritu i iznosi
234,88
Analizirajmo i mogunost da svoje proizvode monopolista prodaje istovremeno
na oba trita. U takvim okolnostima njegov UP bi bio jednak zbiru prihoda kojeg
e ostvariti na domaem (1 ) i stranom tritu ((2 ) umanjenog za iznos
ukupnih trokova, odnosno:
= 1 + 2
=
239,5 181 1 + 197 52 2 9 2 + 64 + 81
Poto je = 1 + 2 , gornji obrazac dobija oblik:

= 239,51 1812 + 1972 522 9 2 + 64 + 81
- 389 -
Ukupan profit e biti maksimalan ako parcijalne izvode gornje funkcije po
argumentima 1 i 2 izjednaimo sa nulom:
= 239,5 361 18 1 + 2 + 64 = 0
1
= 197 102 18 1 + 2 + 64 = 0
2
odnosno
239,5 361 = 18 + 64
(1)
197 102 = 18 + 64
(2)
Granini troak proizvodnje mora da bude jednak graninom prihodu na svakom

tritu a granini prihodi na tim tritima moraju biti meusobno jednaki. To
praktino znai da e monopolsko preduzee maksimizirati svoj ukupan profit pri
takvoj raspodeli prodaje na tim tritima kod kojeg se granian troak izjednaava
sa graninim prihodom na kome god tritu tu dodatnu jedinicu prodaje.
Pored uslova (1) i (2) za utvrivanje optimalnog nivoa prodaje na oba trita
treba da bude ispunjen i uslov da pri optimalnom obimu proizvodnje i prodaje
granini troak mora biti jednak agregatnom graninom prihodu.
Agregatni granini prihod se ne moe dobiti jednostavnim sabiranjem:
1 = 239,5 361
2 = 197 102
Potrebno je napraviti njihovu inverziju, odnosno formulisati relacije:
1 =
239,5
36
2 =
Njihov zbir je:
1 + 2 =
197
10
948,7 4,6
36
gde 1 + 2 = oznaava agregatnu koliinu prodaje, a GP ( = 1 = 2 )

granian prihod. Da bi smo utvrdili optimalni nivo prodaje na oba trita moramo
napraviti inverziju gornje funkcije kako bi smo dobili agregatni granini prihod:
=
- 390 -
948,7 36
4,6
Monopolsko trite
Izjednaavanjem graninog troka ( = 18 + 64) sa agregatnim graninim
prihodom i reavanjem po X dobijamo:
= 5,508
Problem se postavlja koji deo od ove koliine prodavati na jednom, odnosno na
drugom tritu i po kojim cenama. Pri razreenju ove dileme rukovodimo se
pravilom da granini prihod na domaem, odnosno stranom tritu mora da bude
jednak graninom troku, odnosno:
239,5 361 = 163,14
197 102 = 163,14
Reavanjem gornjih jednaina dobiemo da obim prodaje na domaem tritu
treba da iznosi 1 = 2,121 a na stranom 2 = 3,387. Na domaem tritu
monopolista e prodavati po ceni 1 = 201,32, a na stranom po ceni od 2 =
180,06. Ova kombinacija prodaje na domaem i stranom tritu monopolisti
donosi najvei mogui profit u iznosu od 330,34 i ona je bolja, ne samo onda kada
monopolista prodaje iskljuivo na domaem ili iskljuivo na stranom tritu, ve
i u odnosu na bilo koju drugu alternativnu kombinaciju prodaje na oba trita.
6. 2. Diznilend dilema
Dvodelne tarife u tesnoj vezi su sa problemom cenovne diskriminacije i pokazuju

jedan specifian nain prisvajanja potroaevog vika od strane preduzea koje ima
monopolsku mo. Od potroaa se najpre zahteva da plati pravo za kupovinu proizvoda, a
potom da plati i dodatnu cenu za svaku kupljenu jedinicu proizvoda. Tipian primer ovoga
je Diznilend park, zbog ega se i problem dvodelnih tarifa u teoriji najee podvodi pod
pojmom Diznilend dileme. Vlasnik luna parka naplauje ulaznicu u luna park i odreenu
cenu za svaku vonju ponaosob. Vlasnik se nalazi pred dilemom da li da naplati visoku
cenu ulaznice i nisku cenu za pojedinane vonje ili da dopusti besplatni ulaz, ali naplati
visoku cenu za svaku vonju. Ako poemo od pretpostavke da se u luna parku odvija
samo jedna vrsta vonje i da svi oni koji uu u park ele i da se voze, problem
odreivanja dvodelnih tarifa moemo grafiki ilustrovati sledeim grafikonom:
- 391 -
Slika XII-10: Dvodelne tarife (Diznilend dilema)

Negativno nagnuta kriva oznaava krivu potranje za voenje, a horizontalna
prava visinu graninih trokova vonje. Ako je vlasnik voznog parka odredio cenu jedne
vonje na nivou 1 tranja za vonjama e iznositi 1 . Kriva potranje je negativno
nagnuta. Pri ovoj ceni viak proizvoaa (vlasnika luna parka) e biti dat povrinom
rafiranog etvorougla, a viak potroaa povrinom trougla iznad njega. Koliko pri ovoj
ceni jedne vonje vlasnik voznog parka moe naplatiti za ulaznice? Oigledno da je
maksimalni iznos koji moe naplatiti jednak povrini trougla na grafikonu oznaenog kao
potroaev viak. Ovakvom politikom cena, pri broju vonji od 1 , ukupan viak
proizvoaa bi bio jednak zbiru etvorougla i trougla iznad cene 1 . Da li se ukupan viak
proizvoaa moe jo poveavati? Svakako obaranjem cene vonje na nivou njenog
graninog troka. Pri toj ceni ukupan viak proizvoaa, pa stoga i njegov ukupan profit e
biti najvei mogui. To je upravo i cenovna politika koju Diznilend i ostali luna parkovi
primenjuju, naplaujui visoke cene ulaznica i niske ili nulte cene vonje.
6. 3. Prodaja u paketima
Jedna od vrlo esto primenjivanih cenovnih strategija preduzea koje ima izrazitu
trinu mo je prodaja slinih proizvoda u paketima. Iako prodaja u paketima moe biti
ekonominija sa aspekta visine trokova (trokovi prodaje su manji ako se proizvodi
umesto pojedinano prodaju u paketu) ili omoguiti bolje funkcionisanje proizvoda i
zadovoljenje potreba potroaa zbog komlementarnosti proizvoda u paketu, za nau
analizu e biti od posebnog interesa prodaja u paketima inicirana potpuno drugojaijim
razlozima, odnosno eljom prodavaca da njenom primenom sebi obezbede vee profite.
Primera prodaje proizvoda u paketima ima mnogo. Tako prodajni paket moe imati
- 392 -
Monopolsko trite
nekoliko razliitih softverskih programa (program za pisanje teksta, program za pravljenje
tabela, program za grafiku prezentaciju i sl.). Tipian primer prodaje u paketima je i
asopis, on se sastoji od paketa lanaka koji bi, u principu, mogli da se prodaju i zasebno.
Poseban oblik paketiranja ovog proizvoda je prodaja asopisa u pretplati.
Prodaja u paketima ima smisla samo onda kada razliiti potroai na razliite
naine vrednuju odreene proizvode ili ako preduzee nije u mogunosti da primeni
cenovnu diskriminaciju. Pretpostavimo da postoje dve grupe potroaa i dva razliita
proizvoda:
Tabela 28: Potroai na razliite naine vrednuju proizvode
Tip potroaa
Stan
Nametaj
1
Grupa potroaa A
Grupa potroaa B
2
50.000
40.000
3
3.000
5.000
Iz tabele vidimo da stanove kategorija kupaca A vie vrednuje u poreenju sa kategorijom

kupaca B, dok nametaj koji u stanovima treba uneti kategorija kupaca B vie vrednuje od
kategorije kupaca A. Kako ovu heterogenost u stavovima kupaca, kompanija koja se bavi
gradnjom i opremanjem stanova moe efektuirati u svoju korist? Ako bi se stanovi
prodavali zasebno najvea cena koja bi mogla biti naplaena za jedan stan bi iznosila
40.000, jer bi naplaivanje vie cene iskljuilo kupca B. Najvea cena koja bi se za
nametaj mogla naplatiti bi iznosila 3.000, jer bi po vioj ceni potroa A bio iskljuen.
Uz ove dve cene dobili bi smo po 43.000 po jednom potroau, odnosno ukupno 86.000.
Pretpostavimo sada da se ova dva proizvoda prodaju zajedno. Maksimalna spremnost za
plaanje za prvog potroaa iznosi 53.000 (50.000 za stan + 3.000 za nametaj), a za
potroaa B 45.000 (40.000 za stan + 5.000 za nametaj). Ako cenu paketa odredimo na
nivou zbira rezervacione cene za stan i rezervacione cene za nametaj potroaa B u
iznosu od 45.000, po toj e ceni on kupiti stan sa nametajem. Ali stan sa nametajem po
ceni od 45.000 e kupiti i potroa A, jer je za taj paket on bio spreman da plati 53.000.
Tako e biti prodata dva paketa za ukupan iznos od 90.000. Vei prihod u iznosu od 4.000
je ostvaren prodajom u paketima u odnosu na pojedinanu prodaju.
Prodaja u paketima je profitabilnija od pojedinane prodaje zbog razliitog
relativnog vrednovanja ovih proizvoda od strane kupaca. Ako bi kupac A u odnosu na
kupca B bolje vrednovao oba proizvoda, prodaja u paketima ne bi imala smisla, jer bi
ukupan prihod bio isti kao i kod pojedinane prodaje. Da bi smo se u to uverili
pretpostaviemo da maksimalna spremnost za plaanje, odnosno visina rezervacione cene
potroaa A za stanom iznosi 50.000 a za nametajem 5.000, dok je kod potroaa B
rezervaciona cena stana 40.000 a za nametaj 3.000.
- 393 -
Tabela 29: Sluaj kada jedna grupa potroaa vie vrednuje oba proizvoda
Tip potroaa
Stan
Nametaj
1
Grupa potroaa A
Grupa potroaa B
2
50.000
40.000
3
5.000
3.000
Potroa A vie vrednuje i stan i nametaj od potroaa B. Ako bi se ovi proizvodi

prodavali pojedinano maksimalna cena stana moe biti 40.000 a nametaja 3.000. Samo
pri ovim cenama stana i nametaja prodavac moe prodati dva stana i dve garniture
nametaja i ostvariti prihod od 86.000. Ako se prodaja vri u paketu, maksimalna
spremnost za plaanje paketa za kupca A iznosi 55.000 a kupca B 43.000. Da bi oba
paketa bila prodata (jedan kupcu A, a drugi kupcu B) cena jednog paketa moe
maksimalno iznositi 43.000, to za dva paketa daje prihod od 86.000. U ovom primeru i
pri ovakvim pretpostavkama preduzee nee imati profitnih razloga za paketiranjem
proizvoda.
Ako preduzee prodaje samo dva proizvoda (proizvod 1 i proizvod 2) mnogim
potroaima, i ako su pojedinane cene tih proizvoda poznate i iznose 1 i 2 ono e biti
u mogunosti da sve potroae klasificira u etiri velike grupe na bazi njihovih poznatih
rezervacionih cena:
Kategorija potroaa koja kupuje oba proizvoda, jer su rezervacione cene za svaki
proizvod ponaosob vee od trinih cena 1 i 2 ;
Kategorija potroaa koja kupuje samo drugi proizvoda, jer je njihova
rezervaciona cena za taj
proizvod vea od 2 ali ne kupuju proizvod 1, jer je
njihova rezervaciona cena za prvi proizvod manja od 1 ;
Kategorija potroaa koja ne kupuje ni jedan proizvod, jer su cene tih proizvoda
vee od rezervacionih cena potroaa i
Kategorija potroaa koja kupuje samo proizvod 1, a ne i proizvod 2, jer je
rezervaciona cena ove kategorije kupca za proizvod 1 vea od 1 , a rezervaciona
cena proizvoda 2 manja od cene 2 .
- 394 -
Monopolsko trite
Slika XII-11: Kategorizacija potroaa prema

senzibilitetu njihove kupovine
Na gornjem dijagramu u segmentu I su locirani oni potroai ije su rezervacione
cene za oba proizvoda vee od njihovih trinih cena, u segmentu II oni potroai ije su
rezervacione cene za proizvod 2 (2 ) vee, a za proizvod 1 (1 ) manje od trinih cena, u
segmentu III su locirani oni potroai kod kojih su rezervacione cene za oba proizvoda
manje od njihovih trinih cena, dok su u segmentu IV locirani oni potroai ije su
rezervacione cene za proizvodom 1 vee, a za proizvod 2 manja od trinih cena.
Ako sada poemo od pretpostavke da se proizvodi mogu prodavati samo u
paketima po ceni po paketu od:
= 1 + 2
Slika XII-12: Potroai koji kupuju, ne kupuju ili su indiferentni

prema kupovini u paketu
- 395 -
Bilo koji potroa e kupiti paket samo onda ako je zbir pojedinanih rezervacionih cena
vei od trine cene paketa. Stoga su oni na gornjem dijagramu biti locirani desno od
negativno nagnute prave linije, odnosno u segmentu A. Potroai u segmentu B nee
kupovati u paketu, jer je zbir njihovih rezervacionih cena manji od cene paketa. Zavisno
od visine pojedinanih cena proizvoda koji ine paket, neki od kupaca u segmentu B bi
kupili proizvod 1 ili proizvod 2, kada bi se oni pojedinano prodavali. Ovi potroai pri
prodaji u paketu za preduzee predstavljaju izgubljene potroae, oni proizvod koga ele
kupiti ne mogu to uiniti jer se on prodaje u paketu sa drugim proizvodom. Potroai iji
je zbir rezervacionih cena jednak ceni paketa su locirani na samoj liniji koja razdvaja
segmente A i B, i oni su potpuno indiferentni pri prodaji u paketu i pojedinanoj prodaji
proizvoda.
7. MERE DRAVNE REGULACIJE MONOPOLA

Vie smo puta isticali da monopoli za razliku od trita savrene konkurencije na
neefikasan nain alociraju oskudne resurse. Monopolska preduzea proizvode manje od
drutveno poeljne koliine (koliine pri kojoj je zbir blagostanja svih uesnika na tritu
najvei) i prodaju svoj output po cenama koje su vee od njihovih graninih trokova. Na
ove deformacije koje monopolska preduzea izazivaju, drava moe odgovoriti razliitim
merama u cilju regulisanja njihovog ponaanja. Najvei znaaj imaju sledee mere:
Mere iz domena antimonopolskog zakonodavstva;
Regulacija monopola kontrolom cena outputa;
Regulacija monopola porezima i
Pretvaranje privatnih u javne monopole.
Za potpuniju ilustraciju efekata mera dravne politike u domenu kontrole cena i
oporezivanja monopolskog preduzea poi emo od pretpostavke da inverzna funkcija
potranje ima oblik:
=
a funkcija ukupnih trokova:
= +
u kojoj c oznaava iznos varijabilnih trokova po jedinici proizvoda, dok ostali simboli
imaju isto znaenje kao i ranije.
- 396 -
Monopolsko trite
7. 1. Antimonopolsko zakonodavstvo
Drava je od davnina vrlo irokim spektrom mera nastojala da suzbija trinu
mo monopola i njegove negativne posledice (ogranienje ponude i prodaju po
monopolskim cenama), a da pri tome ne ugrozi odreene pozitivne efekte koje monopoli
podrazumevaju (ekonomije obima kao posledica degresije fiksnih trokova i prisutna
motivacija za intenzivna primenjena istraivanja).
Regulisanje monopola se posebno poelo primenjivati zadnjih tridesetak godina.
Modela regulisanja ima mnogo, a mi smo naveli samo neke od njih, one koje su se u
praksi visoko razvijenih drava pokazali posebno efikasnim.
Sa intenzivnom pojavom monopolskih preduzea krajem 18. veka javljaju se i prvi
pokuaji njihove regulacije. Jedna od vrlo znaajnih poluga moi modernih drava se
odnosi na zakonsku regulativu poslovanja preduzea, u smislu definisanja pravila
ponaanja, to se u odnosu na monopole manifestuje ogranienjem njihove trine moi
(donoenjem antimonopolskih, odnosno antitrustovskih zakona). Prvi od tih zakona je
Shermanov zakon, koga je ameriki Kongres usvojio pre vie od 120 godina (1890 god.),
kako bi smanjio trinu mo velikih i monih trustova (prvenstveno iz grana automobilske
industrije i industrije elika), za koje se smatralo da dominiraju amerikom privredom u to
vreme. Claytonovim zakonom, donetim 1914 god., ojaana je mo amerike drave u
oblasti regulacije monopola.
Sve do sedamdesetih godina prolog veka ozbiljnih naunih radova koji bi tretirali
probleme ekonomskih efekata i drutvenih posledica primene razliitih regulacionih
mehanizama monopolskog ponaanja nije bilo. Ovo je delom i razumljivo, poto je do
osamdesetih godina 20. veka antimonopolsko zakonodavstvo bilo jedini oblik regulisanja
trine moi snanih preduzea. Nakon tog perioda u svetu se vrlo intenzivno poinju
koristiti i ostali mehanizmi ograniavanja trine moi preduzea koja dominiraju
nacionalnim ekonomijama i svetskom privredom u celini.
7. 2. Egzogeno odreivanje cene monopolskog proizvoda
Odreivanje cene monopolskom proizvodu od strane drave i njenih regulatornih
tela predstavlja jednu od najee korienih mera regulisanja monopolskog ponaanja.
Monopolista uvek proizvodi manju koliinu outputa i prodaje je po veoj ceni nego
savreno konkurentno preduzea. Posto je mera njegove ukupne neefikasnosti gubitak na
viku koji proizilazi iz redukcije obima proizvodnje i prodaje ispod konkurentnog nivoa,
mi emo analizirati samo sluaj egzogenog odreivanja cene monopolskom proizvodu na
nivou njegovog graninog troka.
Pri funkciji trine potranje oblika:
=
- 397 -
i konstantnim graninim trokovima monopoliste:
=
ravnotea na neregulisanom monopolskom tritu se uspostavlja pri obimu njegove
proizvodnje i prodaje od:
=
+
2
i ceni:
Pri toj koliini i ceni potroaev viak, na gornjem grafikonu je dat zbirom povrina A i B,
a proizvoaev zbirom povrina C i D. Ako drava egzogeno odredi cenu na nivou
graninih trokova monopoliste, ravnoteni obim proizvodnje e iznositi:
=
a ravnotena cena:
Slika XII-13: Gubitak ukupnog vika zbog monopola

Kao rezultat prelaska sa obima na obim potroaev viak e se poveati za zbir
povrina C, D i E, a proizvoaev smanjiti za zbir povrina C i D, odnosno bie jednak
nuli. Povrina E oznaava neto poveanje ukupnog blagostanja (zbir promene
potroaevog vika i vika monopoliste) koje je rezultiralo iz veeg poveanja
potroaevog u odnosu na smanjenje proizvoaevog vika. Povrina E oznaava
kvantitativnu meru neefikasnosti monopola. Uvaavajui pretpostavke od kojih smo u
- 398 -
Monopolsko trite
naem modelu poli (linearni oblik krive trine potranje i konstantni granini trokovi
monopoliste) ona iznosi:
=
1

2
=
1
2 2
7. 3. Regulacija monopola porezima

Porezi pomou kojih regulatori mogu uticati na ponaanje monopolskih preduzea se
mogu pojavljivati u razliitoj formi:
Paualni porez;
Porez na profit;
Koliinski porez (porez po jedinici proizvoda) i
Ad valorem porez.
7. 3. 1. Paualni porez
Uvoenje paualnog poreza, u obliku dozvole za rad, za monopolistu predstavlja
troak fiksnog karaktera, koga on nije u mogunosti da prevali na potroae. Ovo fiksno
optereenje proizvoaa pomera njegovu krivu PT nagore, za veliinu ovog poreskog
optereenja po jedinici outputa. Poto dinamiku graninih trokova i njihovu veliinu
uslovljavaju varijabilni trokovi, to se propisivanjem paualnog poreza kriva GT nee
pomeriti. Iz tih razloga e koliina outputa i visina cene, pri kojoj monopolista
maksimizira profit, ostati iste. Ali, preko poveanja ukupnih trokova, zbog rasta njihove
fiksne komponente, reducira se veliina profita.
Ovom svojom merom drava samo menja strukturu ukupnog blagostanja. Poto do
promene u ceni po kojoj se prodaje monopolski proizvod ne dolazi, a i ravnotena koliina
ostaje ista, iznos potroaevog vika se nee promeniti i potroaevo blagostanje e ostati
isto kao i pre uvoenja paualnog poreza. Za iznos uvedenog paualnog poreza se
smanjuje viak monopoliste, odnosno veliina njegovog profita. Uvaavajui ove
konstatacije moemo zakljuiti da razlozi uvoenja ove vrste poreza od strane drave lee
u obuzdavanju trine moi monopoliste i poveanju fiskalnih prihoda drave.
- 399 -
7. 3. 2. Porez na profit
U cilju regulisanja monopolskog ponaanja drava moe propisati porez na profit,
kao oblik direktnog oporezivanja monopolskog preduzea. Ova vrsta poreza ne utie na
ravnotenu cenu i ravnotenu koliinu. Koliina outputa i cena pri kojoj monopolista
maksimizira svoj ukupan profit se ne menjaju.
Ukupan profit monopoliste (UPF) pre uvoenja direktnog poreza iznosi:
=
i bie maksimalan, kao sto smo do sada i vie puta isticali, pri koliini proizvodnje od:
=
+
2
i ceni
Uvoenjem poreza od k novanih jedinica po jedinici ostvarenog ukupnog profita,

njegov e maksimalan profit (UPF) iznositi:
=
2 +
Funkcija po argumentu X dostie svoju maksimalnu vrednost ako vai relacija:

= 2 1 1 = 0
to nakon sreivanja i reavanja po daje:

=
ijom zamenom u = dobijamo:
=
2
+
2
Vano je napomenuti da se uvoenjem poreza na profit potroaev viak, kao i

ukupno blagostanje, odnosno zbir vikova svih uesnika na tritu (potroaa, monopoliste
i drave) ostaje neizmenjen, dok se deo profita monopoliste u iznosu od k% transferie
dravi, a monopolisti ostaje profit od (1-k)%.
- 400 -
Monopolsko trite
7. 3. 3. Porez po jedinici outputa
Ovaj oblik poreza se naziva jo i specifinim porezom i predstavlja jedan od oblika
indirektnog poreza. Ako je od strane drave propisano plaanje poreza na promet po
jedinici prodatog proizvoda, ravnoteni obim proizvodnje se smanjuje, a ravnotena cena
poveava.
Analiziraemo efekte uvoenja koliinskog poreza u iznosu od t novanih jedinica
po jedinici outputa za monopolsko preduzee iji su granini trokovi konstantni i iznose:
=
i ija kriva trine potranje za njegovim proizvodom ima oblik:
=
Analitiko reenje problema ravnotee monopola nakon uvoenja specifinog poreza mora
biti isto, nezavisno od toga da li porez dravi plaa monopolista ili kupci.
a) Porez plaa monopolista
Ako je propisano da monopolista plaa porez, uvoenje specifinog poreza deluje
kao posebna vrsta varijabilnog troka i utie na njihovo poveanje. Oni pri svakom nivou
outputa postaju vei za iznos uvedenog poreza. Poto se granini trokovi dobijaju kao
prvi izvod funkcije varijabilnih trokova, to e i njihov iznos pri svakom obimu
proizvodnje, u odnosu na stanje pre poreza, biti vee za iznos uvedenog specifinog
poreza. Geometrijski posmatrano, kriva graninih trokova se paralelno pomera nagore na
poziciju 1 , pri emu je vertikalno odstojanje 1 od, GT jednako iznosu specifinog
poreza t. Kriva graninog troka pokazuje koliko monopolistu kota proizvodnja dodatne
jedinici outputa. GT govori da ga svaka dodatna jedinica kota c, a 1 da ga svaka
dodatna jedinica kota dodatnih t novanih jedinica, odnosno:
1 = +
Pre uvoenja poreza na promet, monopolista bira obim proizvodnje i prodaje pri kome e
mu UPF biti maksimalan. To je obim pri kome se uspostavlja jednakost njegovih GT i
GP, odnosno obim kod koga vai relacija:
= 2
=
2
- 401 -
Uvrstanjem u inverznu funkciju potranje dobiemo cenu po kojoj e monopolista
prodavati svoje proizvode:
+
=
2
Marginalno pravilo nalae da u taki ravnotee granini prihod mora biti izjednaen sa
graninim trokovima, to u izmenjenim okolnostima (nakon uvoenja poreza od t
jedinica) znai izraunavanje ravnotenog obima na bazi relacije:
1 =
Pri uvoenju poreza u iznosu od t linija graninih trokova monopoliste se paralelno
pomera nagore za iznos uvedenog poreza, pa se obim proizvodnje koji maksimizira
ukupan profit monopoliste nalazi na nivou pri kome se uspostavlja jednakost GT
uveanog za t i GP, odnosno:
+ = 2
2
2
Da li e monopolista biti u mogunosti da celokupan iznos uvedenog poreza prevalili na
uvrstimo
kupce, odnosno da li svoj proizvod moe prodavati po ceni + ? Ako
u inverznu funkciju cene dobiemo:
=
+
+
2
2
koji oznaava iznos cene koju kupci plaaju po jedinici outputa. Uporeujui cenu sa
zakljuujemo da je prva u odnosu na drugu vea za polovinu iznosa uvedenog poreza,
to znai da polovinu poreskog optereenja snose kupci. Drugu polovinu poreskog tereta
snosie prodavac, to je sasvim razumljivo, jer nakon uvoenja poreza po jednoj prodatoj
jedinici on ne dobija iznos , ve:
=
2
2
to je upravo za polovinu iznosa uvedenog poreza po jedinici manje u odnosu na .

Poreski teret je podjednako rasporeen i na kupce i na monopolistu.
- 402 -
Monopolsko trite
Slika XII-14: Mrtvi teret zbog oporezivanja monopolskog proizvoda

specifinim porezom
Iako porez dravi plaa monopolista gornje relacije ukazuju da je njegovo uvoenje
povealo cenu koju kupci plaaju za polovinu iznosa uvedenog poreza, a cenu koju dobija
monopolista umanjilo za polovinu iznosa uvedenog poreza. To znai da poreski teret
ravnomerno pogaa i kupce i monopolistu.
Specifini porez, kao i ad valorem porez, izaziva redukciju obima proizvodnje i
. Smanjenje nivoa outputa je direktni uzronik smanjenja

prodaje sa nivoa na nivo
drutvenog blagostanja. Redukcija outputa izazvana uvoenjem specifinog poreza iznosi:
=
i direktno je determinisana visinom uvedenog poreza.
b) Porez plaaju kupci

Do potpuno istovetnih geometrijskih i algebarskih reenja ravnotee monopola u
uslovima uvoenja specifinog poreza emo doi i ako poemo od pretpostavke da kupci
plaaju porez, a ne monopolista. U ovom sluaju uvoenje specifinog poreza pomera
krivu potranje paralelno prema ishoditu koordinatnog poetka, pri emu je vertikalno
odstojanje ovako pomerene krive u odnosu na njen inicijalni poloaj jednako visini
uvedenog poreza po jedinici. Pri svakom obimu proizvodnje monopolista dobija cenu koju
je kupac spreman da plati, definisanom inverznom krivom potranje, umanjenu za iznos
poreza t. Ako cenu koji monopolista dobija oznaimo sa , pri emu je:
- 403 -
=
odnosno:
=
njegov ukupan prihod e iznositi:
=
odnosno:
= 2
gde iznos u zagradi oznaava ukupne izdatke kupca, a iznos poreza kojeg kupci
plaaju dravi. Granini prihod monopoliste (prvi izvod gornje funkcije po argumentu X)
je:
= 2
Izjednaavanjem graninog prihoda sa graninim trokovima
2 =
i reavanjem po X dobija se ravnoteni obim proizvodnje i ravnotena cena, kao i iznosi
poreskih tereta koje snose kupci i monopolista i koji su u kvantitativnom smislu potpuno
isti kao i u sluaju kada porez plaa monopolista.
c) Specifini porez i drutveno blagostanje
Ukupno smanjenje drutvenog blagostanja je dato rafiranom povrinom
etvorougla na prethodnom grafikonu, iji gornji trougao oznaava smanjenje ukupnog
blagostanja nastalog kao posledica smanjenja potroaevog vika, a preostala njegova
povrina smanjenje ukupnog drutvenog blagostanja nastalog kao posledica smanjenja
vika monopoliste.
Nakon uvoenja poreza potroai su u loijoj poziciji nego to su bili. Neki od njih
zbog reduciranja obima prodaje i poveanja cena bivaju potisnuti sa trita, a oni koji
nastavljaju sa kupovinom svaku kupljenu jedinicu plaaju po vioj ceni nego ranije. Ako
o promeni blagostanja potroaa razmiljamo preko kategorije promene njihovog vika
zakljuujemo da e se viak potroaa smanjiti za zbir povrina A i B (Slika XII-14).
= + =
=
- 404 -

+
2
2
2 4
0,5
4
Monopolsko trite
Ali oporezivanjem je i monopolista u loijoj poziciji nego ranije. Zbog uvoenja
poreza, a rukovodei se principom maksimiziranja svog profita, on vie nije voljan da
proizvodi koliinu nego manju

, a za svaku prodatu jedinicu on efektivno dobija
niu cenu. Ako o promeni njegovog blagostanja razmiljamo preko promene njegovog
vika, ukupan viak monopoliste e se smanjiti za zbir povrina C i D (povrina D se
nalazi ispod a iznad GT)

+
= + =
2
2
2
2
=

+
4
4
0,5
2
Prorauni pokazuju da povrina D mora biti vea od povrine C, odnosno da

ukupno smanjenje proizvoaevog vika i ukupnog profita monopoliste pri njegovim
konstantnim graninim trokovima mora biti duplo vee od smanjenja ukupnog
potroaevog vika.
Ako i dravu ukljuimo u naem modelu, njeni prihodi po osnovu uvedenog
poreza na promet iznose:
=
=
to je upravo jednako zbiru gubitka potroaa za povrinu A i gubitka monopoliste za

povrinu C. Zbir povrina B i D je smanjenje drutvenog blagostanja zbog uvoenja
poreza na monopolskom tritu.
Ovaj primer na najbolji nain ilustruje injenicu da promena u visini profita
monopoliste (njegovo smanjenje) koja je vea od visine prihoda po osnovu poreza kojeg
ubire drava nije argument na bazi koga bi smo zakljuili da kompletan poreski teret pada
na monopolistu. Naprotiv naa analiza je pokazala, da se pri datim pretpostavkama,
poreski teret ravnomerno rasporeuje na oba aktera na tritu, i kupce i monopolistu.
Uvoenjem specifinog poreza cena koju plaaju kupci se sa nivoa poveava
na , odnosno za iznos:
+ + +
= =
=
2
2
2
a cena po jedinici koju dobija monopolista se smanjuje sa nivoa na nivo , odnosno
za iznos:
= =
+
+
=
2
2
2
a ravnotena koliina se sa nivoa smanjuje na

, odnosno za:
- 405 -
=
=
=
2
2
2
Ukupno blagostanje pre poreza je jednako zbiru potroaevog i proizvoaevog

vika, a nakon poreza zbiru vikova tih uesnika uveanog za porez koji pripada dravi.
Uvoenjem poreza blagostanje kupaca i monopoliste se smanjuje za vei iznos nego to su
poreski prihodi drave. To smanjenje je na prethodnom grafikonu prikazano veliinom
rafirane povrine.
Gubitak ukupnog blagostanja () uzrokovan uvoenjem specifinog poreza je
i iznosi:
posledica redukcije obima proizvodnje i prodaje sa nivoa na nivo
= + =
+ 0,5
4
7. 3. 4. Ad valorem porez
Ad valorem porez predstavlja posebnu vrstu indirektnog poreza, ija visina po
jedinici proizvoda nije konstantna kao kod specifinog poreza, ve je uzrokovana visinom
prodajne cene. Poto se obraunava i naplauje primenom propisane poreske stope (s) na
prodajnu cenu koju kupac plaa ( ), njegov iznos po jedinici e biti vei ako je cena
vea i obratno.
Porez po jedinici =
100
Ako od iznosa cene koju placa kupac ( ) odbijemo porez ostaje iznos koji po jedinici
dobra dobija monopolista ( ) :
=
= 1
100
100
Ako 100 zamenimo simbolom k, u kojoj k oznaava iznosa poreza po jednoj novanoj
jedinici cene dobijamo:
= 1
Efekte ad valorem poreza na ravnoteu monopolskog preduzea, njegovo
blagostanje, blagostanje potroaa i ukupno blagostanje ilustrovaemo polazei od
inverzne funkcije potranje:
=
(3)
i pretpostavke o konstantnim graninim trokovima monopoliste.

- 406 -
Monopolsko trite
Inverzna funkcija potranje, algebarski prikazana izrazom (3), pokazuje koju su
cenu kupci spremni da plate, odnosno koju e cenu po jedinici proizvedenog i prodatog
outputa monopolista dobiti ako obim njegove prodaje iznosi X. Ako drava nametne ad
valorem porez od k jedinica javlja se razlika izmeu cene koju kupac placa ( ) i one
koju monopolski proizvoa dobija ( ). Pri svakom obimu prodaje cena koju
monopolista dobija u odnosu na onu koju kupac plaa je manja za veliinu poreza i iznosi:
= 1
(4)
Pri izraunavanju ravnotenog obima proizvodnje i ravnotene cene pre uvoenja

poreza relevantna je bila funkcija graninog prihoda:
= 2
(5)
Uvoenjem ad valorem poreza inverzna kriva potranje (3) prestaje biti kriva
prosenog prihoda monopoliste, a kriva graninog prihoda data relacijom (5) prestaje biti
kriva graninog prihoda monopoliste. Granian prihod monopoliste nakon uvoenja ad
valorem poreza se dobija kao prvi izvod funkcije ukupnog prihoda po argumentu X u
kome je cena data relacijom (4) i iznosi:
= 2 1
(6)
Izraz (6) pokazuje za koliko e se novanih jedinica promeniti (poveati ili

smanjiti) ukupan prihod monopoliste ako se pri datoj visini ad valorem poreza (u iznosu
od k jedinica), obim prodaje monopoliste povea ili smanji za jednu jedinicu outputa.
Slika XII-15: Mrtvi teret zbog oporezivanja monopolskog

proizvoda ad valorem porezom
- 407 -
Kao to se iz grafikog prikaza moe i primetiti, kriva nacrtana na osnovu relacije
(4) u odnosu na inverznu krivu potranje (3) se karakterie manjim odsekom na
ordinatnoj osi, blaim nagibom prema apcisnoj osi i istim odsekom na apcisi. Kriva
ima odseak na ordinatnoj osi koji je blii koordinatnom poetku, pri nivou cene a(1-k), a
njen nagib je blai i iznosi b(1-k). U odnosu na inverznu krivu potranje, kriva rotira
oko take a/b u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu. Kriva mora leati
ispod funkcije cene koju monopolista dobija nakon poreza, imati isti odseak na ordinatnoj
osi i biti dvostruko veeg nagiba u odnosu na nju, odnosno horizontalnu osu sei u taki
a/2b.
a) Ravnotena solucija
Pri utvrivanju ravnotenog poloaja, odnosno obima proizvodnje i prodaje pri
kome monopolista maksimizira ukupan profit mora vaiti relacija o jednakosti graninog
prihoda i graninih trokova. Nakon uvoenja ad valorem poreza obim proizvodnje pri
kome se postie maksimalan ukupan profit se ne dobija izjednaavanjem graninog
prihoda iz inverzne krive potranje
=
i graninih trokova, nego iz jednakosti graninog prihoda dobijenog na osnovu funkcije
cene koja po odbitku ad valorem poreza pripada monopolisti:
= 1
i graninih trokova (pretpostavka je da su granini trokovi konstantni). Obim
proizvodnje pri kome monopolista ostvaruje maksimalan ukupan profit pre poreza se
dobija reavanjem jednakosti kojom je izraeno marginalno pravilo (jednakost graninog
prihoda sa konstantnim graninim trokovima):
2 =
po nepoznatoj X, pa dobijamo:
=
Zamenom X iz gornjeg izraza u inverznu funkciju potranje = , dobiemo

ravnotenu cenu:
=
+
2
Posle uvoenja poreza ravnoteni obim proizvodnje monopolskog preduzea se dobija

reavanjem donje relacije po nepoznatoj X:
- 408 -
Monopolsko trite
2 1 =
pa dobijamo:
2 2 1
(7)
Zamenom
u inverznu funkciju potranje dobiemo cenu koju e kupac platiti:
+
2 2 1
(8)
a njenom zamenom u izraz (4) cenu koju monopolista dobija:

=
+
2
2
(9)
Uvoenjem ad valorem poreza ravnotena koliina se smanjuje a cena koju plaa kupac se
poveava. Razlika izmeu i oznava iznos poreza po jedinici i on iznosi:
=
+
2
2 1
(10)
b) Ad valorem porez i drutveno blagostanje

Porez je poveao cenu koju kupci plaaju za iznos:
=
odnosno:
=
+
2 2 1
=
2
2 1
(11)
a smanjio cenu koju dobija monopolista za iznos:

=
odnosno
=
+
1
+ =
2
2
2
2
(12)
On je istovremeno smanjio ravnotenu koliinu za iznos X, odnosno:
- 409 -
=
=
2 2
2 2 1
(13)
Ukupno blagostanje pre uvoenja poreza kvantitativno je jednako zbiru

potroaevog i proizvoaevog vika, a nakon uvoenja poreza zbiru vikova tih uesnika
na tritu, uveanog za iznos poreza. Uvoenjem poreza blagostanje kupaca i monopoliste
je smanjeno za iznos vei od visine poreza, to ukazuje na injenicu da je time zbir
blagostanja svih uesnika zajedno (ukljuujui i dravu) smanjen. Smanjenje ukupnog
blagostanja je na grafikonu prikazano rafiranom povrinom. Kao to i relacija (13)
pokazuje direktan uzronik smanjenja ukupnog blagostanja je smanjenje obima
proizvodnje i prodaje monopoliste sa nivoa na nivo

. Izgubljeno blagostanje e biti
vee ako je ad valorem porez vei i obratno.
7. 4. Pretvaranje privatnih u javne monopole

Jedna od mera koju drava moe koristiti u cilju regulacije ponaanja monopola je
podravljenje onih monopola koji su u privatnoj svojini. To znai da drava moe, umesto
kontrolom cena i/ili poreskim zakonodavstvom, da regulie monopole samo ako njime
direktno upravlja. Ovo reenje je jako raireno u mnogim evropskim zemljama, gde
drava kao vlasnik upravlja elektroenergetskim kompanijama, kompanijama iz oblasti
telekomunikacija i snabdevanja vodom i sl. U SDA drava upravlja potanskom slubom.
- 410 -
XIII
OLIGOPOLI
Re oligopol potie od grke rei oligos, to znai malo i polist, to znai prodavac. U
prenosnom smislu to je trino stanje koje se karakterie time to naspram malog broja
prodavaca ima mnogo kupaca. Ekonomska teorija oligopole sve vie tretira kao posebno
trino stanje, koje se bitno razlikuje od ostalih, kako sa aspekta broja uesnika na strani
ponude, tako i sa aspekta karaktera proizvoda kojih oni iznose na trite i konsekventno
tome njihovoj mogunosti da u veoj ili manjoj meri utiu na visinu trine cene i
ekonomski poloaj ostalih aktera na strani ponude.
Dok se o tritu potpune konkurencije najee govori kao o trinom stanju gde
naspram velikog broja prodavaca koji nude ekonomski homogeni proizvod mnotvu
kupaca i gde nijedan od prodavaca svojom trinom pozicijom ne moe uticati na cenu,
monopol se definie kao jedno dijametralno suprotno stanje, gde naspram jednog prodavca
imamo atomiziranu potranju, pri emu prodavac moe voditi aktivnu politiku cena i
obima prodaje, jer proizvodi i prodaje diferenciran proizvod, proizvod koji nema svojih
bliskih supstituta. Na trinom terenu izmeu ova dva trina ekstrema nalaze se brojna
druga trina stanja koja se u odnosu na trite potpune konkurencije i monopola
meusobno razlikuju ili po kriterijumu broja prodavaca (njih ima manje nego u polipolu, a
vie od jedan kao to je sluaj sa monopolom) ili nude ekonomski diferencirane proizvode
(pri emu su po ovoj osobenosti slini monopolu) ili homogene proizvode (slino
polipolu). I svojom politikom cena preduzea mogu u manjoj (slino polipolu) odnosno
veoj (slino monopolu) meri uticati na poziciju ostalih rivala na strani ponude.
Sva se ova trina stanja najee dele u dve velike skupine: trite ograniene ili
monopolistike konkurencije i oligopole. Moemo primetiti da ova trina stanja po
nekim svojim osobenostima imaju slinosti, a po drugim se razlikuju u odnosu na ostala
trina stanja. Sa aspekta broja kupaca nema nikakvih razlika izmeu ovih trinih stanja.
- 411 -
Kupaca je toliko mnogo da nijedan od njih ne moe uticati na cenu. Ako ova trita
posmatramo sa aspekta broja prodavaca njih u oligopolu ima manje nego u potpunoj i
monopolistikoj konkurenciji, a vie nego u monopolu. Ako razliku meu njima
posmatramo sa aspekta karaktera proizvoda, sustinskih razlika izmeu polipola i oligopola
nee biti, ako i oligopolisti nude homogeni proizvod. Meutim, oligopolisti mogu
prodavati i diferencirane proizvode, po emu se u tom sluaju oni bitno ne razlikuju od
monopola i monopolistike konkurencije. Ni oligopoli, kao zasebno trino stanje, ne
predstavljaju istu ekonomsku konstrukciju. I oni se meusobno mogu razlikovati kako sa
aspekta broja prodavaca, tako i sa aspekta stepena diferenciranosti proizvoda. Jedan
oligopol moe imati dva (duopol), tri (tripol), etiri (tetrapol), pet (oligopol petorice),
est... prodavaca i svi oni mogu proizvoditi i prodavati homogeni proizvod (homogeni ili
isti oligopol) ili nuditi proizvode koji se meusobno razlikuju po nekim svojim
karakteristikama (heterogeni ili diferencirani oligopol).
1. OLIGOPOL KAO OBLIK NESAVRENOG TRITA

Iako monopoli predstavljaju najdrastiniji oblik ograniavanja konkurencije,
oligopoli su najei oblik tog ograniavanja. Oligopolskih situacija i oligopola ima u
gotovo svim nacionalnim ekonomijama i u mnogim sektorima privrede. Njime je
bremenita i amerika privreda kao najprosperitetnija svetska ekonomija, ima ih i u
zemljama Evropske unije, tranzicionim ekonomijama i sl. Kada je re o amerikoj
ekonomiji [76, str.185] oni su najvie skoncentrisani u sektorima proizvodnje vetakih
vlakana, akumulatora, cigareta, bezalkoholnih pia i sl.
Tabela 30: Oligopoli u amerikoj privredi
Privredna
grana
1
Vetaka vlakna
Cigarete
vakae gume
Baterije (akumulatori)
Ceralije
Staklo
Bezalkoholna pica
Automobili
Pivo
Procentualno uee u proizvodnji

etiri najvea preduzea u grani
2
96
95
93
89
86
85
85
84
77
Vrlo su este situacije da u proizvodnji i prodaji odreenog proizvoda na tritu

jedno preduzee uestvuje sa vie od 50% u ukupnoj ponudi, kao to jasno ilustruje i donja
tabela koja se odnosi na ameriku privredu [76, str.185].
- 412 -
Oligopoli
Tabela 31: Trino uee preduzea u ponudi nekih grana amerike privrede
Privredna grana
Preduzee
1
Filmovi
Telefonske usluge
Poslovne novine
Kompjuteri
Ekspresne isporuke
ileti i sl.
Vazduhoplovna industrija
2
Kodak
AT&T
Wall Street Journal
IBM
Federal Express
Gillette
Boeing
Procentualno uee
dominantnog
preduzea
3
80
70
65
60
60
55
55
U britanskoj automobilskoj industriji postoji monopol, u njenoj hemijskoj

industriji duopol, u metalurgiji tetrapol, a u oblasti proizvodnje elektrinih konstrukcija
tripol. Snanih oligopola ima i u nemakoj i italijanskoj naftnoj industriji i proizvodnji
automobila. Industrija aluminijuma u Francuskoj je gotovo u celosti monopolisana, dok u
proizvodnji nekih vrsta stakala i hemijskih vlakana imamo jako izraene oligopolske
strukture.
2. OSNOVNE POSTAVKE ANALIZE RAVNOTEE
Problem ravnotee u trinim strukturama oligopolskog tipa nije jednoznano reiv
kao u potpunoj konkurenciji i monopolu, jer je on izmeu ostalog determinisan brojem
prodavaca, politikom proizvoda, politikom dominacije ili uzajamnog satelitstva koju
preduzea vode, intenzitetom necenovnih oblika konkurencije meu rivalima,
ekonomskom snagom oligopolskih uesnika, stepenom mobilnosti potranje i sl. Upravo
je prisustvo ovih elemenata primarno uticalo da se u ekonomskoj literaturi problem
ravnotee u oligopolu zbog svoje sloenosti prevashodno razmatra obradom njegovog
najjednostavnijeg oblika, duopola, to emo i mi uiniti.
Naa analiza utvrivanja ravnotene cene i ravnotenih koliina u duopolskim
strukturama polazi od sledeih pretpostavki:
Da duoplisti nemaju nikakve trokove proizvodnje. Iako je ova pretpostavka u
svojoj osnovi nerealna ona ne umanjuje valjanost analize sa teorijskog aspekta, ali
u velikoj meri pojednostavljuje grafiku i algebarsku prezentaciju problema
ravnotee;
Da su duopolisti u stanju da svojom proizvodnjom zadovolje celokupnu potranju
i da je funkcija potranje linearnog oblika, odnosno istog nagiba pri svim nivoima
trine cene;
Da proizvod koji se nudi ima sva obeleja homogenog proizvoda, odnosno da e
pri istom nivou trine cene kupac biti potpuno indiferentan od kog e duopolistu
kupiti;
- 413 -
Poto je proizvod potpunio homogen, koeficijent unakrsne elastinosti potranje je

veliki broj, jer e u uslovima vrlo malog poveanja cene jednog duopoliste
potranja za proizvodom drugog duopoliste biti osetno poveana;
Oba duopolista u datim okolnostima tee maksimiziranju svoje funkcije cilja,
odnosno ostvarenju to veeg profita;
Postoji savrena informisanost duopolista o svim injenicama relevantnim za
donoenje njihovih odluka i
Da duopolisti proizvode i prodaju samo jednu vrstu proizvoda, odnosno da su po
sredi preduzea monoproizvodnog karaktera.
3. MOGUE STRATEGIJE IZBORA RAVNOTENE CENE

I RAVNOTENE KOLIINE
Ako dva preduzea svoje proizvode prodaju mnogobrojnim kupcima, pri emu se
ti proizvodi meusobno ni u emu ne razlikuju, tako da je kupcima pri datoj trinoj ceni
potpuno svejedno od kog e preduzea kupiti (homogeni proizvodi), takvo trino stanje
nazivamo oligopolom dvojice prodavaca, odnosno homogenim duopolom. Svaki
duopolista pri odreivanju ravnotenog obima svoje proizvodnje i prodaje mora uvaavati
ne samo reakciju kupaca, ve mora voditi rauna i o reakciji svog konkurenta na odluke
koje donosi.
Mogue su tri strategije [81, str.413-414] u pogledu izbora ravnotene koliine i
cene:
Strategija simultane igre,
Strategija sekvencijalne igre i
Strategija kooperativne igre.
Strategija simultane igre polazi od toga da jedno preduzee vri izbor koliine
koju e proizvoditi ili trine cene po kojoj e prodavati u uslovima kada mu izbor koji je
uinilo drugo preduzee nije poznat. U ovom sluaju preduzee mora da nagaa o
moguem izboru drugog preduzea uz uvaavanje da takvo njihovo ponaanje mora biti
kompatibilna sa idejom o maksimiziranju ukupnog profita.
Strategija sekvencijalne igre podrazumeva da je preduzeu koje odluuje o izboru
koliine outputa koji e proizvoditi, ili trinoj ceni po kojoj e prodavati poznat izbor
obima proizvodnje drugog preduzea ili cene po kojoj drugo preduzee prodaje svoj
output. Preduzee koje prvo odredi obim proizvodnje naziva se koliinskim liderom, a ono
drugo koje ga u tome sledi koliinskim satelitom, odnosno preduzee koje prvo odredi
cenu se naziva cenovnim liderom, a ono drugo cenovnim satelitom.
I na kraju mogua je jo jedna strategija, strategija kooperativne igre. Umesto da se
duopolisti takmie meusobno, oni mogu da rade u dosluhu i da svojim aktivnostima
izaberu obim ukupne proizvodnje i trinu cenu pri kojoj e im ukupan zajedniki profit
biti najvei mogui.
- 414 -
Oligopoli
4. MODELI DUOPOLA KOJI KOLIINU UZIMAJU KAO

PARAMETAR ZA AKCIJU
Opta karakteristika ovih modela homogenih duopolskih struktura je da duopolisti
pri odreivanju ravnotee uzimaju koliinu kao parametar za akciju, dok se odreivanje
cene preputa tritu. Najvei znaaj meu ovim modelima imaju: Kurnoov, takelbergov,
emberlinov i Boulijev duopol.
4. 1. Kurnoov duopol
Francuski ekonomista Ogisten Kurno (1801-1887) je polovinom 19. veka prvi

ponudio reenje ravnotee preduzea u homogenim duopolskim strukturama. On polazi od
pretpostavke da duopolisti nemaju nikakve trokove proizvodnje (njegov poznati primer sa
izvorima mineralne vode), da su oba proizvoaa u stanju da zadovolje celokupnu
potranju za proizvodom i gde svaki od njih prognozira obim proizvodnje svog
konkurenta.
Ne uputajui se u analizu realnosti pretpostavki od kojih Kurno u svom modelu
polazi, od kojih je svakako najspornija ona o nultim trokovima proizvodnje, u nastavku
emo objasniti problem ravnotee, odnosno optimizirajue ponaanje preduzea u jednom
ovakvom modelu.
Ako je inverzna funkcija trine potranje za proizvodom kojeg nude duopolisti
linearnog oblika:
=
u kojoj P oznaava trinu cenu, parametar a iznos cene pri nultoj koliini outputa,
parametar b nagib inverzne krive potranje, a X obim proizvodnje oba duopolista. Ako
obim proizvodnje prvog duopoliste oznaimo sa 1 , a drugog sa 2 inverznu krivu
potranje moemo napisati u obliku:
= 1 +2
Ako se na tritu, vremenski posmatrano, najpre pojavi duopolista 1, koju se suoava sa
celokupnom potranjom, normalno je oekivati da e on izabrati obim proizvodnje i
prodaje pri kome e mu ukupan profit, odnosno ukupan prihod (pretpostavka je da oba
duopolista imaju nulte trokove) biti maksimalan.
- 415 -
Slika XIII-1: Ravnoteni obim i ravnotena cena monopoliste

sa nultim trokovima proizvodnje
To je, kao to je i poznato iz analiza ravnotee monopola, koliina proizvodnje pri kojoj se
granini prihod monopoliste izjednaava sa njegovim graninim trokovima, odnosno sa
nulom, poto Kurnoovo preduzee nema trokova. Funkcija graninog prihoda duopoliste
1 se dobija kao prvi izvod funkcije njegovog ukupnog prihoda po argumentu X, odnosno:
1 =

2
=
=
1 = 2
Uporeujui inverznu funkciju potranje sa funkcijom graninog prihoda zakljuujemo da

ona ima isti odseak na ordinatnoj osi (a), ali je dvostruko veeg nagiba, zbog ega je i
njen odseak na apcisnoj osi dvostruko manji u odnosu na odseak inverzne krive
potranje. Kriva 1 horizontalnu osu see tamo gde je 1 = 0, odnosno u taki a/2b.
Cena po kojoj e svoj proizvod duopolista 1 prodavati u situaciji kada je samo on na
tritu iznosi a/2. Onda se pojavljuje drugi duopolista, preduzee 2. Polazei od toga da
duopolista 1 nee menjati svoju ponudu, duopolista 2 e nastojati da zadovolji
nezadovoljeni iznos potranje, koji je na grafikonu prikazan horizontalnim odstojanjem
take a/b od a/2b. Delujui u skladu sa svojim ekonomskim kalkulusom, eljom za
ostvarenjem maksimalno mogueg profita u kontekstu datih ogranienja i pretpostavki,
duopolista 2 e izabrati obim koji je jednak polovini iznosa nezadovoljene potranje,
odnosno 1/4 iznosa potranje pri nultoj ceni. To je upravo onaj obim pri kome se njegov
granini prihod izjednaava sa nulom. Drugi duopolista e, dakle, ponuditi koliinu a/4b, a
prodavae po ceni a/4.
Poto se radi o homogenom duopolu, dvojni rezim cena ne moe dugorono
opstati, jer bi to uslovilo seljenje kupaca sa duopoliste 1 ka duopolisti 2 i dovelo do
transformacije duopolske u monopolsku strukturu, potiskivanjem prvog duopoliste zbog
njegove prodaje po dvostruko veoj ceni. Novonastaloj situaciji je iz tih razloga na redu da
se prilagodi duopolista 1. Smatrajui ponudu svog konkurenta konstantnom (a/4b), u
- 416 -
Oligopoli
okviru volumena nezadovoljene potranje (3a/4b) ponudie koliinu koja e mu
obezbediti maksimalni mogui profit, odnosno koliinu 3a/8b, odnosno svoju ponudu u
odnosu na inicijalnu smanjie za 1/8. To znai da u novonastaloj situaciji duopolisti 2
ostaje na raspolaganju vei iznos nezadovoljene potranje, iznos od 5a/8b. Profit e mu
biti maksimalan ako ponudi polovinu te koliine,odnosno 5a/16b. Novonastaloj situaciji se
sada prilagoava duopolista 1. Njemu na raspolaganju ostaje 11a/16b, a u skladu sa
naelom maksimizacije profita ponudie koliinu od 11a/32b i tako redom dok se ne
uspostavi stabilna ravnotea. Moe se primetiti da e promene u ponuenoj koliini
svakog duopoliste u svakoj narednoj interaciji biti sve manje i manje, pri emu se ponuda
duopoliste 1 permanentno smanjuje sve manjim iznosom, a ponuda drugog duopoliste
permanentno poveava sve manjim iznosom, sve dotle dok se na odreenom nivou one
meusobno ne izjednae i shodno tome ne formiraju jedinstvenu cenu. Na kom e nivou
outputa i pri kojoj trinoj ceni biti uspostavljena ravnotea u ovakvom modelu duopolske
strukture?
Tabela 32: Sukcesivna usklaivanja ponude duopolista u Kurnoovom modelu
Interacija
Ponuda duopoliste 1
Ponuda duopoliste 2
1
1
8 2 8
+
16 41 42
11
32 2 8 32
21
+
+
64 41 42 43
13
128 2 8 32 128
85
+ 2 + 3 + 4
1
256 4 4 4 4
...
...
...
1 1 1
21 23 25 27
+ 2 + 3 + 4 + +
1
4 4 4 4
4
Ako ponudu duopoliste 1 pri n-toj interaciji, kod koje se

oznaimo sa 1 , pri emu je:
1 =
1 1 1
3 5 7
1
2 2 2 2
i uspostavlja ravnotea,
(1)
Mnoenjem izraza (1) sa 4 dobiemo:
- 417 -
41 =
1 3 5 7
2 2 2 2
Oduzimanjem izraza (1) od izraza (2) dobija se:

41 1 =
(2)
ijim reavanjem po 1 dobijamo ravnoteni obim proizvodnje prvog duopoliste:

1 =
Na potpuno istovetan se izraunava i obim proizvodnje drugog duopoliste pri n-toj

interaciji. Ako taj obim oznaimo sa 2 mora vaiti relacija:
2 =
+ 2 + 3 + 4 + +
1
4 4 4 4
4
(3)
Mnoenjem gornjeg izraza sa 4 dobiemo sledeu relaciju:

42 =
+ 1 + 2 + 3 + 4 + + 1
4 4 4 4
4
(4)
Oduzimanjem izraza (3) od (4) dobija se:

42 2 =
to reavanjem po 2 daje:
2 =
jer je vrednost sabirka 4 u izrazu (3) tei nuli, poto n .

Pri ravnotenoj soluciji i u uslovima nultih trokova proizvodnje, oba duopolista e
nuditi istu koliinu outputa i prodavati po jedinstvenoj ceni:
=
Problem ravnotee preduzea u duopolskoj trinoj strukturi Kurnoovog tipa moe

se razreiti jo i na jedan, manje komplikovan nain. Polazei od pretpostavke o nultim
trokovima proizvodnje, funkcije ukupnog profita duopolista e biti jednake funkcijama
njihovog ukupnog prihoda, odnosno:
1 = 1 = 1
1 +2 1 = 1 12 1 2
2 = 2 = 2 = 1 +2 2 = 2 22 1 2
- 418 -
Oligopoli
Poto je u pitanju homogeni duopol, normalno je oekivati da e proizvod biti prodavan po
istoj ceni, jer bi svaka razlika u ceni, pa ak i za vrlo mali iznos, stimulisala kupce da svoje
kupovine usmeravaju prema duopolisti sa niom cenom. Unakrsna elastinost potranje na
duopolskom tritu sa homogenim proizvodom je beskonana. Malo poveanje cene
drugog duopoliste dovodi do potpunog seljenja potranje od njega prema prvom
duopolisti i obratno.
Ukupan profit, odnosno ukupan prihod prvog duopoliste e biti maksimalan ako
pri njegovim nultim trokovima prvi izvod funkcije 1 po argumentu 1 izjednaimo sa
nulom. Isto pravilo vai i za drugog duopolistu, njegov e ukupan prihod biti maksimalan
ako prvi izvod funkcije 2 po argumentu 2 izjednaimo sa nulom.
1 =
1
= 21 2 = 0
1
(5)
2 =
2
= 22 1 = 0
2
(6)
Reavanjem prve jednaine po 1 , odnosno druge po 2 dobiemo:

1 =
1

2 2 2
(7)
2 =
1

2 2 1
(8)
gde nam izraz (7) oznaava krivu reakcije prvog duopoliste. Ona pokazuje koju e
koliinu outputa prvi duopolista biti voljan da proizvede, ako on prognozira da e pri
optimizirajuem ponaanju drugi duopolista proizvesti koliinu 2 . Izraz (8) oznaava
krivu reakcije drugog duopoliste, koja pokazuje koju e koliinu on biti voljan da
proizvede i proda ako pri tome prognozira da e prvi duopolista pri svom optimizirajuem
ponaanju proizvesti koliinu 1 .
Taka ravnotee u uslovima homogenog duopola, odnosno ravnoteni obim
proizvodnje oba duopolista se nalazi u taki preseka njihovih krivih reakcije, odnosno
tamo gde se 1 izjednaava sa 2 . Reavanjem sistema jednaina (7) i (8) dobijamo
optimalne obime proizvodnje duopolista. Oni iznose:
1 = 2 =
Ravnotena cena mora za oba duopolista biti ista i ona iznosi:

=
Ukupan obim proizvodnje kod Kurnoovog modela iznosi:
- 419 -
= 1 + 2 =
2
+
=
3 3
3
Profiti duopolista e, s obzirom na njihov jednak ravnoteni obim proizvodnje i isti nivo
trine cene, biti meusobno jednaki i iznosie:
2
1 = 2 = 1 = 2 =
9
Slika XIII-2: Krive reakcije duopolista i Kurnoova ravnotea

U ekonomskoj literature taka K (Slika XIII-2) se naziva Kurnoovom ravnoteom.
U Kurnoovoj ravnotei svako preduzee maksimizira svoj profit prema svojim
verovanjima o izboru obima proizvodnje drugog preduzea. tavie, takom ravnotee ta
verovanja o obimu proizvodnje svoga rivala se pokazuju ispravnim, jer svaki duopolista
bira onaj obim za koji konkurent i veruje da e izabrati.
4. 2. takelbergov duopol
Ovaj model duopola u ekonomskoj literaturi se vrlo esto naziva i liderskim ili
asimetrinim. Za razliku od Kurnoovog modela, koji svoju teorijsku validnost crpi iz
pretpostavke o jednakoj ekonomskoj snazi i veliini preduzea (simetrinost),
takelbergov model pretpostavlja da je jedno od preduzea ekonomski i finansijski
snanije od drugog (asimetrinost). Ekonomski snanije preduzee, svesno svoje trine
dominacije vodi aktivnu politiku i ponaa se kao lider, dok se drugo preduzee ograniava
na ulogu onoga koji mu se prilagoava i prati, odnosno ponaa kao satelit. Poto su oba
uesnika svesna ne samo svog poloaja, nego i pozicije konkurenta, to se ona uvaavajui
ove injenice ponaaju na jedan ekonomski konzistentan nain, nastojei da sebi obezbede
maksimalan ukupan profit u kontekstu datih ogranienja. Tako e lider, poznajui krivu
reakcije satelita izabrati onaj obim proizvodnje koji e mu osigurati najvei mogui profit.
S druge strane konkurent koji ga sledi uzima liderovu odluku o obimu proizvodnje kao
datu veliinu i u prostoru nezadovoljene potranje nastoji da maksimizira svoj profit.
- 420 -
Oligopoli
Kljuno pitanje pri reenju problema ravnotee u ovom modelu duopola je, koji e
obim proizvodnje izabrati lider? Odgovor na ovo pitanje dominantno je determinisan time,
ta lider misli o tome kako e rival reagovati, odnosno kakva je kriva reakcije satelita.
Normalno je oekivati da e i satelit biti voljan i motivisan da maksimizira svoju funkciju
cilja, odnosno ostvari maksimalan ukupan profit.
Kod liderskog modela, jedan od duopolista vri izbor obima proizvodnje ili cene
pre drugog duopoliste. Duopolista koji prvi vri taj izbor se naziva koliinskim ili
cenovnim liderom, a onaj koji ga pri tome sledi koliinskim ili cenovnim satelitom. U
teoriji se ovaj model najee naziva takelbergovim modelom, a naziv je dobio po
nemakom ekonomisti Hajnrihu fon takelbergu (1905-1946), koji je sistematski meu
prvima izuavao interakcije izmeu preduzea nejednake ekonomske snage u homogenim
duopolskim strukturama.
Neka duopolista 1 bude lider i prvi odabira koliinu 1 , a duopolista 2 satelit, koji
se lideru prilagoava i bira koliinu 2 koja e mu maksimizirati ukupan profit. Poto se
radi o duopolu sa homogenim proizvodom cena mora biti jedinstvena i ona je funkcija
obima prodaje oba duopolista:
=
= 1 + 2
Ako su trokovi satelita jednaki nuli, njegov ukupan profit e iznositi:
2 = 2 2 = 2
2 = 2 = 1+ 2 2
2 = 2 22 1 2
(9)
Zadnji obrazac se moe iskoristiti za crtanje izoprofitnih linija, odnosno linija jednakog
profita drugog duopoliste, odnosno satelita. Ove linije pokazuju sve mogue kombinacije
prodaje lidera i satelita, koje satelitu obezbeuju jednak iznos ukupnog profita.
Slika XIII-3: Izoprofitne linije i kriva reakcije satelita

- 421 -
Ukupan profit satelita e biti maksimalan ako prvi izvod funkcije (9) po argumentu 2
izjednaimo sa nulom:
2
= 22 1 = 0
2
ijim reavanjem po 2 dobijamo:
2 =
1

2 2 1
Ovaj izraz oznaava krivu reakcije satelita, ije smo ekonomsko znaenje dali pri obradi
Kurnoovog modela.
Izoprofitna linija satelita koja je udaljenija od vertikalne ose pokazuje kombinacije
obima prodaje lidera i satelita koje satelitu obezbeuju manju masu profita. To se moe i
zakljuiti posmatranjem dve ekstremne izoprofitne linije na krivi reakcije satelita. Ako bi
obim proizvodnje lidera iznosio 0, odnosno kad duopoliste 1 (lidera) ne bi bilo, izoprofitna
linija satelita bi bila data takom a/2b i njegov bi ukupan profit u tom sluaju iznosio
2 = 2 22
(10)
to je upravo jednako masi ukupnog profita koju pri trinoj ceni:

= 2
ostvarivao monopolista. Monopolista, odnosno duopolista 2 bi realizovao obim
proizvodnje pri kome se njegov granian prihod izjednaava sa graninim trokovima,
odnosno:
2 =
to pomnoeno sa cenom = 2 daje iznos ukupnog profita satelita:

2 =
2
4
U drugom eksternom sluaju, ako je 2 = 0, odnosno ako duopoliste 2 ne bi bilo,

normalno da on ne bi ostvarivao nikakav profit, pa kriva izoprofitnog pravca koja prolazi
kroz taku a/b reprezentuje kombinacije proizvodnje lidera i satelita koje satelitu donose
nulti profit.
Ukupan profit lidera (duopoliste 1) iznosi:
1 = 1 1
1 = 1+ 2 1 0
- 422 -
Oligopoli
1 = 1 12 1 2
gde zadnji izraz oznaava liniju izoprofitnog pravca lidera. Poto je:
1

2 2 1
2 = 1 =
to zamenom krive reakcije satelita u izraz za izoprofitnu liniju lidera moemo ukupan
profit lidera prikazati kao funkciju samo njegove proizvodnje, a ne i proizvodnje satelita,
odnosno:
1
1 12 1
to nakon sreivanje daje:

1 =
1

2 2 1
1 12
2
2
Ukupan profit lidera e biti maksimalan kada prvi izvod gornje funkcije po argumentu 1
izjednaimo sa nulom, odnosno:
1
= 1 = 0
1
2
ijim reavanjem po 1 dobijamo ravnoteni obim proizvodnje i prodaje lidera:
1 =
Ravnoteni obim proizvodnje satelita dobiemo ako 1 zamenimo u funkciju reakcije

satelita, to reavanjem po 2 daje:
2 =
4
Ravnotena cena e iznositi:
= =
odnosno:
=
+
2 4
U taki ravnotee lider e ostvarivati ukupan profit u iznosu od:

1 =
a satelit:
2
8
2
2 =
16
- 423 -
to je i normalno bilo za oekivati da lider ostvari dva puta vei ukupan profit od satelita,
jer je pri ravnotenoj soluciji i pri jedinstvenoj ceni obim njegove ponude dvostruko vei
od obima ponude satelita.
Optimalni obim proizvodnje lidera i satelita su pri onim iznosima 1 i 2 gde
funkcija reakcije satelita dodiruje izoprofitnu liniju lidera, odnosno pri onom obimu kod
koga se nagib izoprofitne linije lidera izjednaava sa nagibom krive reakcije satelita.
Slika XIII-4: Ravnotea u takelbergovom modelu

Izoprofitna linija lidera koja je udaljenija od apcisne ose reprezentuje kombinacije
proizvodnje lidera i satelita koje lideru obezbeuju manju masu profita u odnosu na one
koje su blie apcisi. Inae sve kombinacije koje su na istoj izoprofitnoj liniji obezbeuju
isti profit lideru.
4. 3. emberlinov duopol
Kurnoov i takelbergov model polaze od pretpostavke da duopolisti vode
potpuno autonomnu politiku obima proizvodnje, gde oni posluju nezavisno jedan od
drugog i da svoje odluke donose istovremeno. Ako se duopolisti mogu meusobno tajno
dogovarati i donositi sporazumno odluke o obimu zajednike proizvodnje i proizvodnji
svakog preduzea ponaosob, reenje problema ravnotee primenom Kurnoovog i
takelbergovog modela postaje beskorisno i pogreno. Ako su preduzea u duopolu
priblino iste ekonomske snage svako od njih e ekonomski bolje proi, ako se
meusobno sporazumeju i plasiraju output koji e maksimizirati njihov zajedniki profit i
podele ga sporazumno izmeu sebe. Kada se preduzea meusobno dogovore i utvrde
cenu i pojedinane obime proizvodnje kako bi maksimizirala profit grane kojoj pripadaju
radi se o kartelu, kao specifinom obliku monopola. Iz tih razloga se problem
- 424 -
Oligopoli
maksimiziranja ukupnog profita grane svodi na maksimiziranje profita preduzea koje
svoju proizvodnju obavlja u dva razliita pogona. Ako je meusobni sporazum mogu,
preduzeima e biti bolje da utvrde zajedniki obim proizvodnje, obim pri kojem e im
zajedniki ukupan profit biti maksimalno mogui, pa da potom te profite podele. Karteli
su jednostavno skupina preduzea, koja su se meusobno sporazumela da se ponaaju kao
monopolisti.
U naem primeru:
=
= 1 + 2
Ukupan profit grane (zajedniki profit oba duopolista) e biti maksimalan pri zajednikom
obimu proizvodnje i prodaje pri kome se uspostavlja jednakost graninog prihoda i
graninih trokova:
2 = 0
odnosno:
=
gde X oznaava obim proizvodnje i prodaje oba duolista. Cena pri kojoj e se jedna
jedinica outputa prodavati iznosi:
=
a visina ukupnog zajednikog profita:

2
=
4
Poto su trokovi proizvodnje jednaki nuli, svaki od duopolista e proizvoditi i
prodavati po polovinu zajednike koliine i ostvarivati polovinu iznosa zajednikog
profita. Njihovi obimi proizvodnje i profiti e iznositi:
1 = 2 =
1 = 2 =
2
8
- 425 -
Slika XIII-5: Kurnoova, takelbergova i sporazumna ravnotea

Mi smo iz etikih razloga prihvatili raspodelu proizvodnje i ostvarenog profita u proporciji
pola - pola za svakog duopolistu, dok sa aspekta ravnotee interna raspodela profita i
proizvodnje meu duopolistima nije relevantna, ako su njihove funkcije graninih
trokova meusobno jednake, kao to je u naem sluaju gde one kod oba preduzea imaju
nultu vrednost. Bitno je da samo zajedniki obim proizvodnje iznosi:
1 + 2 =
Slika XIII-6: Ugovorna kriva duopolista u emberlinovom modelu

Na gornjem grafikonu su prikazane izoprofitne linije svakog duopoliste i lokus zajednikih
tangenti koje formiraju krivu zajednikog ugovora. Poto kartel eli maksimizirati profit
- 426 -
Oligopoli
itave grane ispada da granski profiti koji se dobijaju veom proizvodnjom bilo kojeg
duopoliste moraju biti isti, jer bi se u protivnom isplatilo da profitabilnije preduzee
proizvodi vie. Ovo pak, implicira da nagibi izoprofitnih linija moraju biti isti za svakog
duopolistu, odnosno izoprofitne linije moraju biti tangente jedna drugoj. Zbog toga
kombinacije obima proizvodnje koje maksimiziraju ukupan profit grane moraju da lee na
liniji prikazanoj na slici.
4. 4. Boulijev duopol
U Boulijevom duopolu proizvoai uopte ne vode rauna o reakcijama
rivalskog preduzea i nude koliinu outputa rukovodei se iskljuivo sopstvenim
kalkulacijama. Njegove ekonomske postavke i sustinu prvi je izloio ekonomista Bouli, po
kome je i ovaj model dobio naziv. U Boulijevom modelu nema politike obostranog
satelitstva, kao u Kurnoovom modelu, niti lidersko-satelitske politike, kao to je to sluaj
sa takelbergovim modelom, ve situacije obostranog liderstva. U borbi za trino
pozicioniranje po pravilu pobeuje ono preduzee koje ima jau finansijsku snagu, koju
dominantno determinie struktura i dinamika njegovih trokova. U praksi se najee
deava da ekonomski snanije preduzee sa trita potisne slabije, kao to je sluaj sa
onim preduzeima koja raspolau
superiornijom tehnologijom proizvodnje ili
savremenom organizacijom rada, odnosno primetno niim prosenim trokovima u odnosu
na konkurente. U stvarnosti nije redak sluaj da politiku obostranog liderstva vode
duopolisti kod kojih razlike u trokovima nisu velike.
Ako oba duopolista vode nezavisnu politiku i u potpunosti ignoriu akcije svog
konkurenta, svaki od njih e teiti da ostvari obim proizvodnje koji e mu maksimizirati
profit. Svaki duopolista e biti voljan da proizvede i proda onu koliinu kod koje mu se
granini prihod izjednaava sa graninim trokovima.
Slika XIII-7: Ravnotea u Buolijevom duopolu
- 427 -
Uvaavajui nau polaznu postavku o nultim trokovima proizvodnje, to znai
izbor koliine outputa kod koga je granini prihod jednak nuli. Pri inverznoj funkciji
potranje oblika:
=
duopolisti e izabrati obim proizvodnje i prodaje od:
1 = 2 =
i prodavae po nultoj ceni. Stoga e i njihovi ukupni profiti biti jednaki nuli, odnosno:
1 = 2 = 0
Poto su se oba duopolista opredelila za obim proizvodnje 2, to e ukupna
ponuda na gornjem dijagramu biti data poloajem take B, to daleko premauje
proizvodnju datu u taki ili K, to i ne moe proi bez ozbiljnijih udara na dotadanji
nivo cene. Cena mora biti manja u odnosu na ravnotenu u takelbergovom, a pogotovu
Kurnoovom duopolu. Upozorili smo da ovakva politika duopolista svodi njihov profit na
nultu vrednost, to nijednom od njih ne odgovara. Oba duopolista su u gorem
ekonomskom poloaju, nego kada bi se barem jedan od njih prihvatio pozicije zavisnosti.
Moe se dogoditi da jedan od rivala odustane od dalje neposredne trine borbe i prihvati
se satelitske pozicije. U tom sluaju on prihvata postojeu ponudu svog suparnika kao datu
i prilagoava kreui se du svoje krive reakcije. Na gornjem dijagramu su date dve takve
situacije. Prva od njih je data takom gde duopolista 1 prihvata ponudu duopoliste 2, a sam
reducira svoju proizvodnju na iznos UB. Samim tim on prihvata status satelita, smanjujui
svoj obim proizvodnje na nivo gde njegova kriva reakcije postaje tangenta na izoprofitnu
liniju drugog duopoliste. Druga od tih taaka je taka , koja reprezentuje sluaj gde
duopolista 2 prihvata ponudu prvog duopoliste kao datu i svoju ponudu smanjuje na iznos
B. U ovom sluaju, taka predstavlja tangentu krive reakcije drugog duopoliste na
izoprofitnu liniju prvog duopoliste, koji u ovako izmenjenim okolnostima stie status
lidera. U obe ove take (U i ) ravnotena cena je ista, koliina zajednikog outputa i
masa zajednikog profita oba duopolista su jednake. Promenjena lidersko-satelitska
pozicija ima odraza samo na proporcije u raspodeli ukupnog profita i ukupnog outputa u
odnosu na situaciju definisanu takom U. Dislociranje u takama U i je mogue samo
u sluaju ako druga strana prihvati satelitsku poziciju.
Ekonomski rat izmeu duopolista u Boulujevom duopolu se moe zavriti i
sklapanjem kartelskog sporazuma, odnosno izborom cene i koliine koja e maksimizirati
zajedniki profit. Na gornjem dijagramu se to manifestuje pomeranjem u taku i jo
vee smanjenje ukupnog outputa u odnosu na pomeranja u takama U ili .
- 428 -
Oligopoli
4. 5. Odbacivanje pretpostavke o nultim trokovima

duopolista
Pretpostavka o nultim trokovima proizvodnje je neosnovana i od koristi je samo
pri uproenoj ilustraciji problema ravnotee duopolista u Kurnoovom, takelbergovom,
Boulijevom i emberlinovom duopolu. Stoga emo je u nastavku i odbaciti i prikazaemo
nain utvrivanja ravnotenih koliina i ravnotene cene u duopolskim homogenim
strukturama polazei od toga da inverzna funkcija potranje za proizvodom duopolskih
preduzea ima oblik:
= 300 3
a funkcije njihovih ukupnih trokova:
1 = 1500 + 301 + 12
2 = 200 + 752 + 1,522
Poto trokovi duopolista nemaju nultu vrednost, postavlja se opravdano pitanje ime je
determinisana ravnotea konkurenata, odnosno na kom nivou e se formirati ravnotena
cena i koliine koje e duopolisti proizvoditi i prodavati ako se prihvate propozicija
definisanih u Kurnoovom, takelbergovom, emberlinovom i Boulijevom duopolu.
Ukupan profit prvog duopoliste, kao razlika njegovog ukupnog prihoda i ukupnih
trokova, iznosi:
1 = 1 1 = 300 3 1 1500 + 301 + 12
1 = 2701 412 31 2 1500
Potreban uslov za maksimalan profit prvog dupoliste je jednakost graninog prihoda sa
graninim trokovima, odnosno izjednaavanje prvog izvoda funkcije 1 po
argumentu 1 sa nulom, tj.:
1
= 270 81 32 = 0
1
Na bazi ovog uslova dobijamo funkciju reakcije prvog duopoliste, odnosno kako on treba
da menja svoj obim proizvodnje, ako drugi duopolista menja svoj.
1 = 33,75 0,3752
Na potpuno istovetan nain dobijamo i funkciju reakcije drugog duopoliste.
- 429 -
2 = 2 2 = 300 3 2 200 + 752 + 1,522

2 = 2252 4,522 31 2 200
Izraunavanjem izvoda funkcije 2 po argumenti 2 sa nulom dobijamo uslov za
maksimalan profit drugog duopoliste, odnosno:
2
= 225 92 31 = 0
2
ijim reavanjem po 2 dobijamo funkciju reakcije drugog duopoliste:
2 = 25 0,3331
Ako u zadnjem izrazu 1 zamenimo funkcijom reakcije prvog duopoliste, dobiemo
ravnoteni obim proizvodnje drugog duopoliste 2 = 15,72. Za obim proizvodnje
drugog duopoliste, prvi duopolista maksimizira svoj ukupan profit ako njegov obim
proizvodnje iznosi 1 = 27,86. Pri ovim obimima proizvodnje duopolisti e prodavati po
ceni = 169,26 Ukupan profit prvog duopoliste e iznositi 1.603,60 a drugog 677,10.
Gornji model pretpostavlja posve nezavisnu politiku duopolista, odnosno situaciju
obostranog satelitstva. Razmotrimo problem ravnotee u jednom asimetrinom modelu
gde prvi duopolista ima lidersku poziciju, a drugi mu se prilagoava. U ovom modelu
ravnotea se nalazi tamo gde kriva reakcije satelita postaje tangenta na izoprofitnu liniju
lidera. Funkcija ukupnog profita lidera je bila oblika:
1 = 2701 412 31 2 1500
iz koje reavanjem po 2 dobijamo:
2 = 90 1,333 1
500 0,333 1
1
1
Gornji izraz predstavlja jednainu izoprofitnih linija koje pokazuju sve mogue
kombinacije proizvodnje lidera i satelita, koje lideru obezbeuju istu masu ukupnog
profita. S druge strane funkcija reakcije satelita, kao sto smo u prethodnom modelu videli,
ima oblik:
2 = 25 0,3331
Izjednaavanjem jednaine izoprofitnog pravca lidera sa funkcijom reakcije satelita,
dobijamo:
- 430 -
Oligopoli
90 1,333 1
iz koje dobijamo:
500 0,333 1
= 25 0,3331
1
1
1 = 1951 312 1500
Gornjom jednainom je izraena zavisnost visine ukupnog profita lidera od obima njegove
proizvodnje. Lider postie maksimalan profit pri onom obimu proizvodnje pri kome je
prvi izvod gornje funkcije po argumentu 1 jednak nuli, odnosno:
1
= 195 61 = 0
1
ijim reavanjem po 1 dobijamo ravnoteni obim proizvodnje lidera:
1 = 32,50
Drugi duopolista (satelit) se prilagoava ovom obimu proizvodnje i na osnovu svoje
funkcije reakcije:
2 = 25 0,3331
bira obim proizvodnje od:
2 = 14,18
Pri datim obimima proizvodnje lidera i satelita ravnotena cena iznosi:
= 160,00
Profit lidera e iznositi 1667,45 a satelita 698,13
Nije nita manje verovatna situacija da se drugi duopolista nametne kao lider i
primeni agresivnu politiku nastupa na tritu. Na osnovu poznate funkcije potranje,
funkcije njegovih ukupnih trokova i funkcije reakcije prvog duopoliste, ukupan profit
drugog duopoliste (u ovom sluaju lidera) iznosi:
2 = 2252 4,522 31 2 200
iz koje reavanjem po 1 dobijamo:
1 = 75 1,52
66,66 0,33 2
2
2
koja prikazuje sve mogue kombinacije proizvodnje oba duopolista koji drugom
duopolisti obezbeuju jednak ukupan profit. Ravnoteni obim se nalazi na onom nivou
gde je funkcija reakcije satelita, odnosno prvog duopoliste:
- 431 -
1 = 33,75 0,3752
tangenta izoprofitne linije drugog duopoliste, odnosno:
66,66 0,33 2
2
2
Reavanjem gornje relacije po 2 dobija se zavisnost ukupnog profita drugog
duopoliste od obima samo njegove proizvodnje:
33,75 0,3752 = 75 1,52
2 = 123,752 3,37522 200

Da bi profit lidera bio maksimalan 2 treba da iznosi 18,33 a obim proizvodnje satelita
26,87. Ravnotena cena ce biti 164,38. Ukupan profit drugog duopoliste iznosi 412,5 a
prvog, odnosno satelita l93,75
U sluaju meusobnog dogovora ravnoteni obim proizvodnje oba duopolista i
ravnotena cena se nalaze u taki preseka funkcije agregatnog (zajednikog) graninog
troka i funkcije agregatnog graninog prihoda. Granini trokovi duopolista iznose:
1 = 1500 + 301 + 12 1 = 30 + 21
2 = 200 + 752 + 1,522 2 = 75 + 32
Reavanjem prve jednaine po 1 , a druge po 2 dobijamo inverzne funkcije graninih
trokova:
1
1 = 2 15 i
2 =
1
25
3
ijim sabiranjem dobijamo funkciju :

(1 + 2 ) =
5
40
6
gde (1 + 2 ) oznaava obim proizvodnje oba duopolista. Inverzijom zadnje jednaine

dobijamo agregatni granini troak:
= 1,2 + 48
Agregatni granini prihod se dobija kao prvi izvod funkcije ukupnog prihoda po
argumentu X, pri emu je ukupan prihod jednak proizvodu inverzne funkcije agregatne
potranje i obima proizvodnje oba duopolista, odnosno:
- 432 -
Oligopoli
= 300 3 2
= 300 6
Ravnoteni obim proizvodnje emo dobiti izjednaavanjem funkcija GT i GP , odnosno:
1,2 + 48 = 300 6
i reavanjem po X dobijamo taku ravnotee zajednike ponude oba duopolista od 35 i
ijom zamenom u inverznu funkciju potranje dobijamo ravnotenu cenu od 195.
I na kraju ostaje da se rei jo samo jedna dilema. Sa kojom koliinom e svaki
duopolista participirati u zajednikoj ponudi od 35 i koji e veliinu profita oni
ostvarivati? Pri optimalnoj zajednikoj ponudi granini trokovi svakog duopoliste
moraju biti jednaki agregatnom graninom troku.
30 + 21 = 1,2 + 48
75 + 32 = 1,2 + 48
U taki ravnotee agregatne ponude agregatni granini troak iznosi 90, pa gornje
jednaine glase:
30 + 21 = 90
75 + 32 = 90
ijim reavanjem dobijamo obime proizvodnje prvog i drugog duopoliste u iznosu od:
1 = 30 i 2 = 5.
Pri datim nivoima ponude i trinoj ceni od 195 prvi duopolista e ostvariti profit
od 2.250 a drugi profit od 362,5
- 433 -
5. MODELI DUOPOLA KOJI TRINU CENU UZIMAJU KAO

PARAMETAR ZA AKCIJU
Svi modeli duopola ove vrste polaze od toga da duopolisti primarno odreuju
cene svojih proizvoda, dok ravnotenu koliinu odreuje trite. Mi emo obraditi dva
modela iz ove grupacije:
Bertranov model i
Model cenovnog liderstva.
5. 1. Bertranov model
Kurnoovu postavku da duopolisti simultano odreuju obim prodaje, a da tritu
preputaju da samo odredi cenu, meu prvima je odbacio francuski matematiar ozef
Bertran (1822-1900). Smatrajui je nerealnom Bertran pri analizi ravnotee na tritu
homogenog duopola polazi od toga da preduzea primarno odreuju cene, a da tritu
preputaju da odredi prodatu koliinu. Osnovno polazite ovog modela je da duopolisti
smatraju da e cena kod konkurenta biti konstantna.
Pri nultim trokovima proizvodnje duopolista (kao to je sluaj sa originalnim
Kurnoovim primerom proizvoaa mineralne vode) i ako se na trite najpre pojavi
jedan duopolista, normalno je da e on odrediti cenu pri kojoj e mu profit biti
maksimalan. Drugi proizvoa e, polazei od toga da e prvi uvek traiti tu cenu, svoju
cenu odrediti na niem nivou i tako preoteti itavo trite, potiskujui prvog proizvoaa.
U novostvorenim okolnostima prvi proizvoa e biti prinuen da snizi cenu ispod one
koju je odredio njegov rival i ponovo e zagospodariti celim tritem. Proces usklaivanja
cena ide sve dotle dok ona ne padne na nivo graninog troka. Kako su ovi trokovi u
Kurnoovom modelu jednaki nuli, to e i cena da padne na nulu.
No, ako se poe od jedne realno fundirane pretpostavke da su granini trokovi
pozitivni i duopolistima poznati, proces usklaivanja cena i uspostavljanja ravnotee
poprima posve drugi karakter. Poznato je da u uslovima homogenog duopola proizvodi
moraju biti prodavani po itoj ceni. Pri oekivanoj ceni jednog duopoliste, normalno je
pretpostaviti da e drugi duopolista ponuditi onu koliinu pri kojoj maksimizira svoj
profit, a to je upravo koliina pri kojoj se cena izjednaava sa njegovim graninim
trokom. U taki ravnotee na ovom tritu ponuda oba duopolista pri ravnotenoj ceni
mora biti jednaka potranji, odnosno grafiki posmatrano pri tako simultano odreenoj
ceni funkcija agregatnog graninog troka (horizontalni zbir graninih trokova
duopolista) see funkciju trine potranje.
Ravnoteu preduzea u ovom modelu duopolske strukture ilustrovaemo sledeim
hipotetikim primerom. Neka inverzna funkcija potranje ima oblik:
- 434 -
Oligopoli
= 500 5
a ukupni trokovi:
1 = 1000 + 1001 + 7,512

2 = 1200 + 502 + 522
gde P oznaava trinu cenu, X obim ponude oba duopolista ( = 1 + 2 ), a 1 i 2

visinu ukupnih trokova prvog, odnosno drugog duopoliste.
Ako drugi duopolista prognozira da e prvi odrediti svoju cenu na nekom nivou P,
on e u skladu sa svojom ekonomskom motivacijom izabrati obim prodaje kod koga e mu
profit biti maksimalan. Profit drugog duopoliste (2 ) e iznositi:
2 = 2 1200 + 502 + 522
Ukupan profit drugog duopoliste
svoju maksimalnu vrednost
dostie
izjednaavanjem prvog izvoda gornje funkcije po 2 sa nulom, poto oekivana cena P
ima karakter parametra. Izraunavanjem prvog izvoda gornje funkcije dobijamo da je:
= 50 + 102
to znai da pozicija maksimalnog profita drugog duopoliste podrazumeva da pri
oekivanoj ceni od strane prvog duopoliste, on mora uvek izabrati onaj nivo prodaje kod
koga se cena izjednaava se njegovim graninim trokom. Reavanjem zadnjeg izraza po
2 dobiemo:
2 = 0,1 5
(11)
koji pokazuje koju bi koliinu drugi duopolista bio voljan da ponudi pri razliitim
alternativnim nivoima cene.
Na potpuno analogan nain se odreuje i obim ponude prvog duopoliste, pri
oekivanom nivou cene drugog duopoliste. U skladu sa svojim ekonomskim motivom da
maksimizira profit i on e odrediti obim prodaje kod koga se cena izjednaava sa
graninim trokom, odnosno izabrae koliinu outputa kod koga je:
= 100 + 151
1 = 00667 6,667
(12)
Sabiranjem izraza (11) i (12) dobiemo funkciju agregatnog graninog troka, odnosno
jednakost koja e nam pokazivati koju su koliinu oba duopolista voljni da ponude pri
odreenoj ceni. To je u stvari funkcija trine ponude, koja u naem primeru ima oblik:
- 435 -
= 0.1667 11,667
i ijim reavanjem po P dobijamo inverznu funkciju ponude:
= 70 + 6
Izjednaavanjem inverzne funkcije potranje i inverzne funkcije ponude dobiemo obim
ponude oba duopolista:
500 5 = 70 + 6
odnosno:
= 39,09
ijom zamenom u inverznu funkciju ponude ili inverznu funkciju potranje dobijamo
ravnotenu cenu:
= 304,55
Slika XIII-8: Ravnotea preduzea u Bertranovom modelu

Prvi duopolista e ponuditi onu koliinu kod koga se ravnotena cena izjednaava
sa njegovim graninim trokom, odnosno koliinu od:
- 436 -
Oligopoli
1 = 13,63
a drugi duopolista koliinu kod koje se njegov granini troak izjednaava sa utvrenom
ravnotenom cenom, odnosno koliinu od:
2 = 25,46
U taki ravnotee (taka B) kriva trine ponude see krivu trine potranje i pri
tako uspostavljenoj ravnotenoj ceni granini trokovi svakog duopoliste moraju biti njoj
jednaki. Moe se primetiti da je funkcija trine ponude izlomljena i da se ona za sve
nivoe cena izmeu 50 i 100 preklapa sa funkcijom ponude drugog duopoliste.
Da li e ravnotena cena formirana na nivou imati stabilan karakter ili ne zavisi
od funkcija prosenih trokova duopolista. Uopteno posmatrano, ako su funkcije
prosenih trokova pri ravnotenim obimima 1 i 2 ispod funkcije cene, ravnotea e biti
stabilna, jer oba duopolista ostvaruju profite. U protivnom, ako funkcija prosenog troka
jednog od duopoliste, recimo duopoliste sa ravnotenim obimom 1 bude iznad funkcije
cene, taj e duopolista poslovati sa gubitkom i verovatno e napustiti trite. Ovim inom
se homogeni duopol transformie u klasini monopol sa drugim proizvoaem kao
monopolistom, to izaziva rast cene i njeno formiranje na nivou gde obim proizvodnje u
taki preseka njegovog graninog troka i graninog prihoda vertikalno see funkciju
trine potranje. Do rasta cene u odnosu na dolazi i ukoliko oba duopolista pri tako
utvrenim ravnotenim nivoima outputa ne mogu pokriti svoje prosene trokove.
5. 2. Model cenovnog liderstva

Ako jedan od duopolista ima lidersku poziciju i prvi odredi koliinu koju e
prodavati, on pri tome mora znati reakciju satelita na sopstveni izbor outputa. No, moemo
pretpostaviti i drugu situaciju, sluaj kada lider prvi odreuje ne koliinu, nego cenu po
kojoj e prodavati. Kao to duopolsku strukturu asimetrinog tipa u kojoj izbor koliine od
strane lidera prestavlja parametar akcije moemo nazvati duopolskom strukturom sa
koliinskim liderstvom, tako i trinu strukturu asimetrinog oblika u kojoj izbor cene od
strane lidera slui kao parametar za akciju nazivamo modelom cenovnog liderstva.
Kada lider odredi cenu na nekom nivou P, on mora znati da e je satelit prihvatiti i
izabrati obim proizvodnje pri kome e mu profit biti maksimalan. A to e upravo biti ona
koliina outputa kod koje se liderova cena izjednaava sa satelitovim graninim trokom.
Time obim ponude satelita postaje funkcionalno zavistan od liderove cene. Sledei korak
pri reavanju problema ravnotee na tritu ovakvog tipa je da se utvrdi ravnoteni obim
proizvodnje lidera. Reenje ovog problema podrazumeva poznavanje funkcije trokova i
prihoda lidera, odnosno reavanje problema maksimiziranja njegovog profita. Ukupan
prihod lidera se ne moe dobiti mnoenjem funkcije trine potranje sa cenom koju je
lider odredio, ve mnoenjem tzv. funkcije rezidualne potranje sa liderovom cenom.
- 437 -
Funkcija rezidualne potranje se raunski dobija tako to se od funkcije trine potranje
oduzme funkcija ponude satelita.
Radi boljeg razumevanja problema ravnotee u uslovima cenovnog liderstva
posluiemo se istim raunskim primerom koga smo koristili u Bertranovom modelu.
Inverzna funkcija potranje je imala oblik:
= 500 5
a ukupni trokovi:
1 = 1000 + 1001 + 7,512

2 = 1200 + 502 + 522
Iako, teorijski posmatrano, lidersku ulogu moe imati bilo koji duopolista, u praksi
je vrlo malo verovatno da e proizvoa sa veim graninim trokovima preuzeti tu ulogu.
Najee se deava da cenovnu lidersku poziciju ima duopolista sa niim graninim
trokovima, to je sasvim razumljivo, jer polazei od uslova proizvodnje i visine trokova
on moe nametnuti cenu. Tu poziciju u naem primeru bi imao duopolista sa ukupnim
trokovima 2 . Ako on odredi cenu na nekom nivou P, on mora znati reakciju drugog
duopoliste, odnosno elju satelita da prihvatajui tu cenu kao eksterno ogranienje
maksimizira svoj profit. Drugim reima, satelit, odnosno duopolista sa funkcijom ukupnih
trokova 1 e izabrati onaj obim prodaje pri kome e cena biti jednaka njegovom
graninom troku, to nuno proizilazi iz potrebnog uslova za maksimiziranjem
sopstvenog profita. Dakle:
= 100 + 151
ijim reavanjem po 1 dobijamo obim ponude satelita, koji pri datoj ceni lidera njemu
osigurava maksimalni profit:
1 = 0,0667 6,667
Na osnovu gornje relacije i funkcije agregatne potranje:
= 100 0,2
rezidualna funkcija potranje lidera poprima oblik:
2 = 106,667 0,2667
odnosno, njen inverzni oblik je:
= 400 3,752
Granian prihod iz rezidualne krive potranje, ako je ona linearnog oblika, kao to
je u naem primeru sluaj, ima isti odseak na ordinantnoj osi, ali duplo manji odseak na
- 438 -
Oligopoli
horizontalnoj osi, odnosno dva puta je veeg nagiba u odnosu na nagib rezidualne krive
potranje.
2 = 400 7,52
Prema pravilu o maksimiziranju liderovog profita, on e odabrati obim prodaje kod koga
se granini prihod iz njegove rezidualne krive potranje izjednaava sa njegovim
graninim trokom, odnosno to je obim kod koga vai sledea jednakost:
400 3,752 = 50 + 102
2 = 20
Zamenom ravnotenog obima prodaje lidera u izrazu koji prikazuje rezidualnu

krivu potranje dobie se ravnotena cena u iznosu od:
= 325
Izjednaavanjem dobijene ravnotene cene sa funkcijom graninog troka satelita dobija
se koliina outputa koju e on biti voljan da ponudi i koja iznosi:
1 = 15
Slika XIV-9: Ravnotea duopola u uslovima cenovnog liderstva
- 439 -
Ravnoteno stanje pretpostavlja da lider mora odrediti koliinu na onom nivou
proizvodnje pri kome se granian prihod iz rezidualne krive potranje izjednaava sa
njegovim graninim trokom. Cena koja zadovoljava ovaj uslov se vrlo jednostavno dobija
u preseku vertikale iz take koja reprezentuje ravnotenu koliinu outputa lidera i krive
rezidualne potranje. Ponuda satelita e, pri ovako utvrenoj ceni, biti odreena takom
preseka krive njegovog graninog troka i cene koja je odreena od strane lidera. Samo
ovako utvrena cena e imati stabilan karakter (uslov je da na tim nivoima outputa ona
moe pokriti prosene trokove svakog duopoliste) i lider nee imati razloga da je menja.
Da li duopolska struktura u kojoj jedan od rivala ima ulogu cenovnog lidera, a
drugi cenovnog satelita rezultira stabilnom ravnoteom na nivou ravnotene cene ili
ne? Ravnotea e imati stabilan karakter samo onda ako pri datoj ceni i obimima
proizvodnje 1 i 2 odgovarajui proseni trokovi duopolista budu manji od cene,
odnosno ako oba duopolista budu ostvarivali profite. Ali, ako pri ceni proseni trokovi
bar jednog od rivala budu vei od cene, utvrena ravnotea postaje nestabilna. Duopolista
iji bi trokovi bili vei od cene i koji bi, shodno tome, poslovao sa gubitkom morao bi da
napusti trite, pa se ravnotena cena poveava i stacionira pri obimu proizvodnje kod
koga se granini trokovi proizvoaa koji je ostao u grani izjednaavaju sa graninim
prihodom, ali ne graninim prihodom iz njegove rezidualne krive potranje, ve graninim
prihodom iz krive trine potranje. Ako bi, primera radi, pri ravnotenom obimu
proizvodnje satelita 1 njegovi proseni trokovi bili vei od ravnotene cene , satelit bi
zbog gubitaka napustio trite i ova bi se struktura iz duopolske transformisala u
monopolsku. Nova ravnotena cena i koliina bi bile odreene pozicijom take M u
koordinatnom sistemu.
- 440 -
XIV
TRITE OGRANIENE
KONKURENCIJE
U poglavljima XI i XII smo analizirali ponaanje preduzea u trinim strukturama
poznatim pod nazivom kao trite savrene konkurencije i trite istog monopola. Trite
savrene konkurencije se najee definie kao trino stanje koje se karakterie
prisustvom velikog broja prodavaca i kupaca koji proizvode i prodaju homogeni proizvod
i koji trinu cenu prihvataju kao datu veliinu. Nasuprot njemu, trite istog monopola
oznaava trino stanje sa jednim proizvoaem odreenog proizvoda koji nema svojih
bliskih supstituta, naspram velikog broja kupaca i gde prodavac u velikoj meri moe
uticati na trinu cenu svog outputa.
Realna trina stanja se nalaze izmeu ova dva ekstrema i ona najee
predstavljaju kombinaciju nekih osobenosti savreno konkurentnih trita i nekih
karakteristika trita istog monopola. Trite se moe karakterisati postojanjem velikog
broja prodavaca (da po toj osobenosti bude slino savreno konkurentnom tritu), ali da
prodavci proizvode i prodaju, ne homogeni, ve diferencirani proizvod, proizvod koji se
po nekim svojim karakteristikama razlikuje od proizvoda konkurenata (po ovoj
karakteristici trite dosta lii na monopolsko, jer i monopolista proizvodi diferenciran
proizvod). Nadalje, to se broja prodavaca tie, prodavaca nekog proizvoda moe biti malo
(po ovom obeleju ovo trino stanje se razlikuje od trita savrene konkurencije, gde
prodavaca ima mnogo i trinog stanja istog monopola (gde je u pitanju samo jedan
proizvoa odreenog proizvoda) gde svi oni mogu proizvoditi i prodavati homogeni
(slino tritu savrene konkurencije) ili proizvod koji je u odnosu na konkurente
diferenciran (slino monopolu).
Sva su ova trina stanja nesavrena, a trinu strukturu kada prodavaca nekog
proizvoda ima mnogo i gde je prisutna diferencijacija proizvoda nazivamo tritem
ograniene (imperfektne, nesavrene, monopolistike) konkurencije. Trite ograniene
konkurencije je najei oblik granske strukture, ali naalost, za teorijsku analizu i najtei
oblik. Vie smo puta isticali da trina stanja savrene konkurencije i istog monopola pre
ine teorijsku apstrakciju, nego realnost. U stvarnosti je vrlo teko identifikovati trine
situacije gde mnotvo prodavaca nude potpuno homogene proizvode (savrena
konkurencija), kao to je vrlo teko nai sluaj da samo jedan jedini proizvoa nudi
proizvod koji nema svojih bliskih supstituta (isti monopol).
- 441 -
1. Karakteristike trita ograniene konkurencije

Nastanak teorije ograniene konkurencije se vezuje za imena Eduarda emberlina i
Doan Robinson. Fundament ove teorije, po miljenju autoritativnih ekonomista koji se
njome bave, ini koncept diferenciranosti proizvoda.
Postoje mnogobrojni primeri trita ograniene konkurencije. Na ovim tritima se
prodaju dezodoransi, paste za zube i brijanje, sredstva protiv prehlade, sapuni, bicikli,
bezalkoholna pica i sl. Za ova trita je karakteristino da njihovi proizvoai zbog
izvesne diferenciranosti proizvoda mogu u veoj ili manjoj meri da utiu na trinu cenu
proizvoda kojeg proizvode. Veliina njihove slobode pri odreivanju cene svog proizvoda
prvenstveno zavisi od karakteristika proizvoda i intenziteta konkurencije u grani kojoj
preduzee pripada. Ograniena konkurencija ne naruava poslovnu etiku preduzea i ne
umanjuje ekonomsku efikasnost sistema trine ekonomije. Ovo trite ne smanjuje
intenzitet rivalstva u grani u velikoj meri, rivalstvo izmeu proizvoaa je prisutno i
obuhvata vrlo iroku skalu razliitih mera koje proizvoai primenjuju, od ekonomske
propaganda i drugih oblika promocije do uvoenja novih i razvoja postojeih proizvoda.
Smisao svih ovih poteza je u osvajanju novog ili irenju postojeeg trita, odnosno u
pomeranju krive potranje za proizvodom preduzea, koje te poteze preduzima, udesno.
ta je to to ogranienu konkurenciju ini posebnim trinim stanjem, neim po
emu se bitno razlikuje u odnosu na trite savrene konkurencije i trite istog
monopola? Da bi smo razliku meu njima pravilno shvatili moramo navesti osnovne
postavke na kojima se bazira analiza ravnotee preduzea na ovom tritu. etiri je bitnih
obeleja trita ograniene konkurencije:
Na ogranieno konkurentskom tritu preduzea meusobno konkuriu
prodajom diferenciranih proizvoda, proizvoda koji su meusobno
zamenljivi pri upotrebi, ali nisu savreni supstituti;
Postojanje velikog broja prodavaca i kupaca;
Na ovom tritu postoji slobodan ulazak i izlazak, jer neka preduzea
mogu bez ikakvih barijera sa vlastitom markom proizvoda ui na trite,
kao to i postojea preduzea mogu naputati trite, ako njihovi
proizvodi prestanu biti profitabilni.
Trite nesavrene konkurencije pretpostavlja savrena informisanost
prodavaca i kupaca o trinim prilikama.
Sem prve, sve ostale pretpostavke su imanentne i tritu savrene konkurencije,
odnosno sem prve i etvrte ostale pretpostavke ne vae za trino stanje istog monopola.
- 442 -
Trite ograniene konkurencije
2. Oblici diferenciranja proizvoda

Sutinska razlika izmeu trita nesavrene i trita iste konkurencije je u tome
to trite iste konkurencije pretpostavlja homogenost proizvoda, a trite nesavrene
konkurencije njegovu diferenciranost. Pri diferenciranju svojih proizvoda preduzea na
tritu ograniene konkurencije koriste razne metode kako bi svoj proizvod uinili
razliitim od proizvoda ostalih aktera na strani ponude. Proizvoai mogu primeniti
tehniku, distributivnu ili informativnu diferencijaciju.
Tehnikom diferencijacijom se obuhvataju sve promene u tehnikim
karakteristikama proizvoda. Krajnji cilj tehnike diferencijacije je da se kupcima ponudi
kvalitetniji, funkcionalniji ili moderniji proizvod. To bi bile, recimo, promene veliine,
oblika, boje, pakovanja, marke proizvoda itd. Neke od promenjenih obeleja proizvoda
potroa ne moe vizuelno da identifikuje i one mogu biti uoene u procesu upotrebe
proizvoda. Nezavisno od vremena kada su uoene svaka promena tehnikih karakteristika
prua dovoljno elemenata o postojanju novog proizvoda.
Distributivna diferencijacija obuhvata odreene promene i aktivnosti u sferi
razmene koje za konaan cilj imaju isticanje proizvoda i njegovih karakteristika i stvaranju
razlika u odnosu na proizvode rivalskih preduzea. Tu spadaju, recimo, mogunost
korienja razliitih distributivnih kanala, razliitog prostornog razmetaja proizvoda u
prodajnim objektima i izlozima, pruanje razliitih servisnih i postprodajnih usluga
(garancija za kvalitet, kreditiranje, instaliranje, doprema proizvoda do potroaa i sl.),
razliito cenovno diferenciranje itd.
Informativna diferencijacija ima za cilj da kupce informie o razlikama proizvoda
preduzea u odnosu na proizvode konkurencije. Postojanje tehnike i distributivne
diferencijacije je vrlo esto nedovoljno da se proizvod nametne kupcima, kao neto to se
razlikuje u odnosu na proizvode rivalskih preduzea. Tehniku ili distributivnu raznolikost
kupci vrlo esto mogu i da ne primete. Sam cilj diferencijacije proizvoda je da kupci
stvarno misle da je proizvod preduzea razliit u odnosu na konkurenciju. Da bi ovaj cilj
mogao biti ostvaren vrlo je bitno da se preko razliitih medija (tampanih i elektronskih)
kupcima stavi do znanja informacija o postojanju takvog proizvoda, o njegovim
tehnikim, distributivnim i ostalim osobenostima koje ga ine posebnim i koje poveavaju
njegovu korisnost. U procesu informativne diferencijacije izuzetno je znaajno potroae
upoznati sa nevidljivim svojstvima proizvoda i inicirati njihovu radoznalost koja ih moe
podstaknuti na kupovinu.
3. Kriva potranje diferenciranog konkurenta

Pretpostavka da na tritu nesavrene konkurencije ima mnogo ponuaa koji
proizvode i prodaju diferencirane proizvode, pri emu svaki od konkurenata moe u
odreenoj meri uticati na trinu cenu svog proizvoda, ima vrlo jasne geometrijske
- 443 -
implikacije na oblik krive potranje za proizvodom pojedinanih preduzea. Naima, za

razliku od preduzea na tritu savrene konkurencije, gde ono zbog homogenosti
proizvoda mora prihvatiti trinu cenu kao datu veliinu i gde po toj ceni moe prodati
koliko hoe (kriva potranje za njegovim proizvodom je horizontalna i identina funkciji
cene, odnosno funkciji prosenog i graninog prihoda), nesavreni (diferencirani)
konkurent se susree sa negativno nagnutom krivom potranje za svojim proizvodom. Ako
diferencirani konkurent smanji trinu cenu, zbog opadajueg nagiba krive potranje za
svojim proizvodom, bie u mogunosti da proda veu koliinu i obratno, ako povea cenu
svog outputa moi e da proda manju koliinu.
Za razumevanje optimizirajueg ponaanja nesavrenog konkurenta, odnosno
izbora obima proizvodnje i prodaje pri kome on maksimizira svoj ukupan profit, pored
funkcije ukupnih trokova i funkcije cene, neophodno je poznavati i granian prihod. On
prua informacije o veliini promene u ukupnom prihodu diferenciranog konkurenta
nastalog jedininom promenom obima prodaje. Ove su informacije, uostalom, potrebne i
pri utvrivanju ravnotenog obima proizvodnje bilo kojeg preduzea, nezavisno od toga
da li ono pripada savreno konkurentnoj grani, potpuno monopoliziranoj grani ili nekoj
drugoj trinoj strukturi. Kod savreno konkurentnog preduzea, zbog pretpostavke o
konstantnoj ceni outputa, granini prihod je pri svim nivoima proizvodnje jednak
prosenom prihodu, odnosno ceni, pa ako ovo preduzee povea obim proizvodnje i
prodaje za jednu jedinicu, ukupan prihod e se poveati za iznos trine cene.
Slika XIV-1: Kriva potranje i graninog prihoda savrenog i diferenciranog

konkurenta
Kada u uslovima imperfektne (ograniene) konkurencije, diferencirani konkurent
smanjuje cenu svog outputa da bi prodao veu koliinu, nia cena se odnosi na sve prodate
jedinice, a ne samo na graninu jedinicu. Iz tih razloga je granini prihod uvek manji od
cene. Znai, funkcija graninog prihoda uvek lei ispod funkcije cene. Kod linearne
negativno nagnute krive potranje granini prihod see apcisnu osu na polovini odstojanja
gde funkcija cene see istu osu, to rezultira zakljukom da pri krivi potranje ovakvog
oblika funkcija graninog prihoda ima dvostruko vei nagib od funkcije cene, odnosno
funkcije prosenog prihoda.
Interval cena unutar koga diferencirani konkurent moe operisati u najveoj meri je
odreen nekim nivoom prosene cene njegovih konkurenata i karakteristikama krive
- 444 -

potranje. Ako je kriva potranje za proizvodom diferenciranog konkurenta elastinija,
odnosno geometrijski posmatrano opruenija, vrlo male varijacije u ceni mogu izazvati
velike varijacije u potranji i obratno, ako je kriva potranje manje elastina ova sloboda
pri odreivanju cena moe biti vea. Sve zavisi od karakteristika grane u kojoj
diferencirani konkurent posluje i trine kotizacije njegovog proizvoda meu postojeim
i potencijalnim kupcima.
4. Ravnotea diferenciranog konkurenta u kratkom roku
Na narednom grafikonu prikazana je situacija maksimalnog ukupnog profita dva

diferencirana konkurenta, preduzea X (slika levo) i preduzea Y (slika desno).
Diferencirani konkurent X maksimalan ukupan profit postie pri obimu proizvodnje i
prodaje , obimu gde se njegovi granini trokovi izjednaavaju sa graninim prihodom.
Slika XIV-2: Pozicija najveeg profita i najmanjeg gubitka diferenciranog

konkurenta
Obim proizvodnje i prodaje preduzea X moe biti realizovan samo po ceni . Pri ovom
obimu proizvodnje diferencirani konkurent ostvaruje ukupan prihod koji je jednak
povrini etvorougla 0 , a njegovi ukupni trokovi su jednaki povrini etvorougla
0 (vertikalni raspon take B na krivi PT od apcisne ose oznaava iznos prosenih
trokova pri obimu ). Razlika ove dve povrine, odnosno povrina etvorougla
oznaava visinu ukupnog profita diferenciranog konkurenta X. Diferencirani konkurent pri
datoj funkciji potranje i iznosu svojih trokova nema motiva da poveava obim
proizvodnje, jer bi mu svaka dodatna jedinica donosila manje prihoda nego to ga kota
njena proizvodnja.
Na desnom grafikonu ilustrovana
je optimalna pozicija jednog drugog
diferenciranog konkurenta (preduzea Y), koji zbog svoje specifine funkcije potranje i
trokova, pri ravnotenom obimu proizvodnje i prodaje, umesto profita, ostvaruje gubitak
u iznosu od . Pri datoj strukturi trokova i funkciji cene, odnosno potranje,
- 445 -
preduzee bi pri svim alternativnim obimima proizvodnje i prodaje imalo gubitke, ali e
iznos gubitka biti najmanji ako ono proizvodi i prodaje koliinu . Fakat je da izbor
koliine i cene u datim uslovima predstavlja najbolje od svih moguih kombinacije
koliina i cena koje diferenciranom konkurentu Y stoje na raspolaganju, a drugo je pitanje
da li e ono napustiti granu ili ne. Ekonomski rezon nalae da e ono u kratkom roku ostati
u grani ako je iznos gubitka pri ovom obimu proizvodnje manji od iznosa ukupnih fiksnih
trokova, jer e u tom sluaju iz ostvarenog ukupnog prihoda u celosti moi nadoknaditi
ukupne varijabilne trokove i jedan deo ukupnih fiksnih trokova. Njegove aktivnosti, ako
ostane u grani, moraju biti usmerene ka pomeranju krive potranje za njegovim
proizvodom udesno primenom razliitih marketinkih aktivnosti ili raznim zahvatima u
sferi proizvodnje koji bi rezultirali smanjenjem njegovih trokova. Ako bi visina gubitka
pri obimu za preduzee Y bila vea od iznosa gubitka kojeg bi ono imalo obustavom
proizvodnje (pri obustavi proizvodnje preduzee trpi gubitak jednak iznosu ukupnih
fiksnih trokova), ekonomski bi racionalno bilo da diferencirani konkurent napusti granu.
5. Ravnotea diferenciranog konkurenta u dugom roku

Postojanje profita i gubitaka preduzea na ogranieno konkurentnom tritu ima
presudan uticaj na kretanja u grani i ravnoteu preduzea u dugom roku. Ako u odreenoj
grani veliki broj preduzea ostvaruje zapaene profite to moe biti ozbiljan signal za
ulazak novih preduzea u granu i proirenje kapaciteta postojeih profitabilnih preduzea.
Kada sve vie i vie preduzea [81. str. 397] ulazi u granu odreene vrste proizvoda, kriva
potranje za proizvodom nekog postojeeg preduzea e se pomeriti ka koordinatnom
poetku. S druge strane vrlo je verovatno oekivati da e nova kriva potranje za
proizvodom preduzea biti elastinija u odnosu na staru, poto sve vie preduzea poinju
da proizvode sline proizvode. U novim uslovima kupci e biti spremni da za datu
koliinu plate manju cenu, odnosno pri datoj ceni e biti voljni da kupuju manju koliinu.
Ako se nita ne desi sa trokovima, ovakva promena u potranji smanjuje veliinu
ukupnog profita diferenciranog konkurenta.
Do kog nivoa se smanjenje ukupnog profita diferenciranog konkurenta dugorono
posmatrano moe tolerisati od strane preduzea? Odgovor je na prvi pogled vrlo
jednostavan, sve dotle dok ukupan profit ne padne na nulu. A to je situacija, odnosno
obim proizvodnje i prodaje kod koga se proseni ukupni trokovi ne izjednae sa cenom,
odnosno geometrijski posmatrano pri obimu kod kojeg funkcija cene ne postane tangenta
na krivu prosenih ukupnih trokova (Slika XIV-3). U dugoronoj ravnotei moraju biti
zadovoljeni ovi uslovi [81. str 397]:
Svako preduzee prodaje po kombinaciji cene i koliine koja se nalazi na njegovoj
krivi potranje,
Svako preduzee maksimizira svoj profit pri postojeoj krivi potranje i
Ulazak novih preduzea obara profite postojeih preduzea i dugorono ih svodi
na nulu.
- 446 -

Da diferencirani konkurent u dugom roku mora zavriti sa nultim profitom ne
predstavlja pravilo za sve konkurente, ve samo odreenu tendenciju. Normalno je
oekivati da e neki od diferenciranih konkurenata i u dugom roku ostvarivati pozitivne
profite, posebno oni koji raspolau specijalizovanim inputima koji drugim proizvoaima
nisu dostupni (atraktivna maloprodajna lokacija, specijalizovana radna snaga, efikasan
menadment i sl). Pozitivne profite u dugom roku mogu ostvarivati i preduzea koja
renomeom svojih firmi mogu uticati na poveanje lojalnosti kupaca, kao i preduzea koja
raspolau izuzetnim preduzetnikim sposobnostima koje jednostavno ne mogu biti od
konkurentnih preduzea kopirana i sl.
Slika XIV-3: Kratkorona i dugorona ravnotea diferenciranog

konkurenta
Radi boljeg razumevanja problema kratkorone i dugorone ravnotee preduzea
na tritu ograniene konkurencije poi emo od pretpostavke da sva preduzea u grani
imaju potpuno iste funkcije trokova:
= 20 + 30 12 2 + 2 3
i identine funkcije potranje za svojim proizvodima:
= 80 2
U kratkom roku svaki od nesavrenih konkurenata maksimizira svoj ukupan profit
pri obimu proizvodnje i prodaje kod koga se uspostavlja jednakost njegovih graninih
trokova i graninog prihoda, odnosno:
80 4 = 30 24 + 6 2
ijim reavanjem po X dobijamo obim proizvodnje pri kome nesavreni konkurent
maksimizira svoj ukupan profit u kratkom roku:
- 447 -
= 5
ijom zamenom u inverznu funkciju potranje dobijamo ravnotenu cenu:
= 70
Pri ovoj kombinaciji cene i koliine ukupni profiti pojedinanih preduzea e
meusobno biti jednaki i iznosie 230. Poto je u pitanju visoko profitabilna grana, a
postoji slobodan ulazak novih preduzea, ulaskom novih konkurenata funkcija potranje
za proizvodom svakog od postojeih preduzea se pomera paralelno prema koordinatnom
poetku, sve dok nova funkcija potranje ne postane tangenta na krivu prosenih trokova.
Funkcija prosenih trokova glasi:
=
20
+ 30 12 + 2 2
Kod nove funkcije potranje, koja u dugom roku mora biti tangenta krive prosenih
trokova, nagib je poznat i iznosi -2, ali nije poznat odseak na ordinatnoj osi. Ako taj
odseak oznaimo sa A, funkcija potranje se moe napisati u obliku:
= 2
Za uspostavljanje dugorone ravnotee nesavrenog konkurenta trebaju biti ispunjena dva
uslova, jednakost prosenih trokova i cene:
20
+ 30 12 + 2 2 = 2
i jednakost graninih trokova i graninog prihoda:

30 24 + 6 2 = 4
Reavanjem sistema zadnjih dveju jednaina sa dve nepoznate (x i A) dobijamo ravnoteni
obim proizvodnje nesavrenog konkurenta u dugom roku:
= 3,041
dok nepoznata A iznosi 24,66 pa e funkcija potranje imati oblik:
= 24,66 2
Ravnotena cena u dugom roku e iznositi:
= 18,58
- 448 -
U taki dugorone ravnotee ukupan profit preduzea je jednak nuli, to i jeste uslov za
ravnoteu preduzea u dugom roku na tritu nesavrene konkurencije.
6. Komparacija dugorone ravnotee nesavreno i

savreno konkurentnog preduzea
Savreno konkurentno preduzee u dugom vremenskom periodu proizvodi nivo
outputa pri kome su njegovi proseni ukupni trokovi minimalni, jer e jedino pri tom
obimu savreni konkurent ostvarivati nulti profit i nee biti podsticaja za ulazak novih
preduzea u granu i izlazak postojeih. U ovakvoj situaciji, kada je trina cena jednaka
minimumu prosenih trokova ekonomski profit preduzea je jednak nuli i funkcija
graninog prihoda see funkciju graninog troka u taki minimuma prosenih trokova. U
dugoronoj ravnotei taka maksimalnog ukupnog profita savrenog konkurenta je ustvari
taka minimalnog iznosa njegovih prosenih trokova.
I nesavreni konkurent maksimizira svoj ukupan profit u dugom vremenskom
periodu pri obimu proizvodnje na kome se uspostavlja jednakost cene i prosenih
trokova, ali zbog injenice da se on susree sa negativno nagnutom krivom potranje,
zbog ijeg je oblika granian prihod uvek manji od cene pri svim alternativnim obimima
proizvodnje, taka maksimalnog ukupnog profita (ukupan profit je kao i u sluaju
savreno konkurentskog preduzea jednak nuli) nije jednaka obimu proizvodnje pri kome
su proseni trokovi nesavrenog konkurenta najmanji.
Slika XIV-4: Komparacija ravnotee nesavrenog i savrenog konkurenta u

dugom roku
Postoje dve bitne razlike u ravnotenom poloaju savreno i nesavreno
konkurentnog preduzea u dugom roku:
- 449 -
Uvaavajui postavku o slobodnom ulazu i izlazu preduzea u savreno

konkurentnu strukturu, odnosno odsustva bilo kakvih barijera ulaska i izlaska i
postavke da u dugom, kao i u kratkom roku ono prihvata trinu cenu kao datu
(parametarsku) veliinu, savreno konkurentno preduzee e uvek birati obim
proizvodnje, odnosno nivo outputa pri kome e mu proseni trokovi biti
najmanji. Za razliku od njega, nesavreni konkurent, u dugom roku, bira obim
proizvodnje pri kome kriva potranje za njegovim proizvodom postaje tangenta na
krivu prosenih trokova. Iz tih razloga obim proizvodnje pri kome nesavreni
konkurent maksimizira svoj ukupan profit se nalazi na niem nivou u odnosu na
isti kod savrenog konkurenta. Vano je napomenuti da su ukupni profiti na tim
obimima i kod savrenog i kod nesavrenog konkurenta jednaki nuli, ali su ipak
najvei mogui, jer pri bilo kom drugom nivou oni e biti negativni.
Preduzea u nesavrenoj konkurenciji u dugom roku posluju na negativno
nagnutom delu krive prosenih trokova i ne proizvode trokovno efikasan nivo
outputa, pa se obino za njih kae da imaju viak kapaciteta. Ona, za razliku od
savreno konkurentnih preduzea, mogu poveanjem obima proizvodnje smanjiti
prosene trokove. Iako to mogu uiniti, ekonomski razlozi ih nagone da to ne
ine poto e granini troak biti vei od graninog prihoda.
Druga znaajna razlika izmeu savrene i nesavrene konkurencije se ogleda u
odnosu cene i graninog troka. Za preduzee u savrenoj konkurenciji cena je
uvek jednaka graninom troku, dok je za nesavrenog konkurenta ona uvek vea
od graninog troka.
Postavlja se logino pitanje, da li je ravnotea preduzea na tritu ograniene

konkurencije efikasna sa drutvenog aspekta, i ako to nije, kako se takav trini ishod
moe uiniti efikasnim? Glavni uzrok neefikasnosti trinog ishoda u uslovima dugorone
ravnotee preduzea na ogranieno konkurentnom tritu lei u razlici izmeu cene i
graninog prihoda. Zbog ove razlike, neki potroai, koji vrednuju dobro vie od
graninog troka proizvodnje odustae od kupovine, to znai da trite ograniene
konkurencije ima uobiajen mrtvi teret, slino monopolskom preduzeu.
Iako je ravnoteni ishod na ogranieno konkurentnom tritu nepoeljan u
poreenju sa najboljim ishodom koji se postie pri obimu kod koga se granini troak
izjednaava sa cenom ne postoji jednostavan nain za njegovo reenje od strane nosilaca
javne politike. Da bi nosioci ekonomske politike mogli reiti problem mrtvog tereta
trebalo bi da to uine za sva preduzea na ogranieno konkurentnom tritu, to bi
predstavljalo vrlo komplikovan administrativni zahvat. S druge strane javna regulacija u
cilju odreivanja cena na nivou graninog troka, vrlo bi verovatno gurnula preduzea u
zonu gubitka, to bi dravu primoralo da intervenie subvencijama, kako bi ona mogla da
nastave sa radom.
.
- 450 -
XV
TRITE FAKTORA
PROIZVODNJE
Svi do sada prezentirani modeli mikroekonomske analize u ii svog interesovanja su

imali razumevanje ekonomskog ponaanja subjekata na tritu roba i usluga, odnosno na
tritima outputa na kojima preduzea prodaju proizvedena dobra, a kupci ih kupuju radi
zadovoljenja svojih potreba. U ovom emo poglavlju razmotriti nain funkcionisanja
trita faktora proizvodnje. Faktori proizvodnje oznaavaju inpute koji se koriste pri
proizvodnji outputa, pa su na tritima na kojima se vri njihov promet pozicije
ekonomskih subjekata izmenjene. Na njima preduzea, iz prihoda kojih ostvaruju
prodajom svojih proizvoda na tritima outputa, kupuju faktore proizvodnje, javljaju se,
dakle, u ulozi nosilaca potranje, dok se subjekti koji ih nude (pojedinci i domainstva)
javljaju u ulozi nosilaca njihove ponude.
Kao to trite outputa moe u veoj ili manjoj meri biti savreno, odnosno
nesavreno, takve karakteristike moe imati i trite faktora proizvodnje. Oblik krive
potranje i ponude na tritu faktora zavisi ne samo od karakteristika trita outputa, na
kome se proizvodi dobijeni korienjem tih faktora proizvodnje prodaju, nego i od
specifinosti samog trita faktora proizvodnje. Mi emo posebnu panju posvetiti
sledeim strukturama trita proizvodnih inputa:
Savreno konkurentnom tritu faktora i
Ogranieno konkurentnom (imperfektnom) tritu faktora.
S obzirom da postoje vrlo razliite varijacije u stepenu imperfektnosti trita
proizvodnih inputa, a preduzee na tritu svog outputa moe biti savreni ili nesavreni
konkurent, to je broj moguih varijanti u kojima se preduzee moe nai praktino
- 451 -
neogranien Mi emo se ograniiti samo na odreene oblike.
U sluaju nabavke
inputa na savreno konkurentnom tritu proizvodnih faktora analiziraemo sluaj da:
Preduzee proizvedene proizvode prodaje na savreno konkurentnom tritu
outputa (preduzee je savreni konkurent na tritu inputa i savreni konkurent
na tritu svog outputa) i
Preduzee proizvedene proizvode prodaje na monopolskom tritu outputa
(preduzee je savreni konkurent na tritu inputa i monopolista na tritu svog
outputa).
U sluaju nabavke proizvodnih inputa na ogranieno konkurentnom tritu faktora
proizvodnje analiziraemo dve situacije u kojima se preduzee moe nai:
Preduzee svoj output prodaje na savreno konkurentnom tritu i jedini je
kupac inputa od mnogobrojnih njegovih ponuaa (preduzee je savreni
konkurent na tritu outputa i monopsonista na tritu svog inputa) i
Preduzee svoj output prodaje na monopolskom tritu, a faktore proizvodnje
kupuje od samo jednog njihovog ponuaa, jer drugih ponuaa nema (sluaj
bilateralnog monopola, odnosno poslovni aranman izmeu jednog
monopoliste i jednog monopsoniste).
1. SAVRENO KONKURENTNO TRITE FAKTORA

Savreno konkurentno trite faktora proizvodnje, slino savreno konkurentnom
tritu outputa, pretpostavlja postojanje velikog broja kupaca (preduzea koja kupuju te
faktore proizvodnje da bi proizvodila outpute) i velikog broja ponuaa (vlasnika faktora)
zanemarljivo male ekonomske snage. S obzirom da nijedan od njih pojedinano ne moe
uticati na trinu cenu faktora, to je oni prihvataju kao datu veliinu.
Na tritu faktora proizvodnje, kao i na tritu outputa, osnovna dilema koju
preduzee treba da razrei je u kojoj koliini angaovati neki faktor proizvodnje, odnosno
u kojoj koliini ga nabaviti pri datoj ceni. Pri razreenju ove dileme, polazi se od funkcije
cilja preduzea, odnosno maksimiziranja profita kao dominantnog obrasca njegovog
trinog ponaanja. Dok se na tritu outputa problem svodi na iznalaenje obima
proizvodnje pri kome e ukupan profit preduzea u kontekstu datih ogranienja biti
najvei mogui, na tritu faktora proizvodnje problem se svodi na utvrivanje koliine
angaovanja i kupovine jednog ili vie proizvodnih inputa pri kome e ukupan profit
preduzea biti najvei. Izbor koliine inputa ne zavisi samo od karakteristika trita
faktora proizvodnje, ve i od specifinosti trita na kome se outputi dobijeni
kombinovanjem tih faktora prodaju. U zavisnosti od toga da li se preduzee na tritu
outputa susree sa horizontalnom ili negativno nagnutom krivom potranje za svojim
proizvodom treba praviti razliku u problemu maksimizacije profita za preduzea koja
outpute prodaju na savreno konkurentnom tritu a inpute nabavljaju na savreno
konkurentnom tritu inputa i preduzea koja outpute prodaju na nesavreno
- 452 -
d
konkurentnom tritu a faktore proizvodnje nabavljaju na savreno konkurentnom tritu
faktora.
Slika XV-1: Ravnotena cena na savreno konkurentnom tritu faktora

Na savreno konkurentnom tritu proizvodnih inputa cena je parametarska
veliina i odreena je presekom krive trine ponude i potranje za tim inputom.
Pojedinani trini akteri na nju ne mogu uticati. Sa aspekta pojedinanih preduzea, koja
kupuju te faktore, to znai da je kriva ponude faktora horizontala, odnosno da po datoj
trinoj ceni mogu kupiti bilo koju koliinu. Koju e koliinu pojedinano preduzee
kupiti zavisi od karakteristika trita na kome proizvedene proizvode prodaje. Na tritu
svoga outputa preduzee moe predstavljati jednog od mnogobrojnih proizvoaa posve
identinog proizvoda, gde kupaca tog proizvoda moe biti isto tako mnogo (savreno
konkurentno trite outputa). Ali, svoj output ono moe prodavati i na tritu kojeg
karakterie vei ili manji stepen imperfektnosti. Vano je napomenuti da pojedinana
potranja za faktorom proizvodnje zavisi od karakteristika potranje za finalnim
proizvodom.
Zakljuujemo da je ponuda faktora proizvodnje za pojedinano preduzee
determinisana karakteristikama trita inputa (stepenom njegove perfektnosti, odnosno
imperfektnosti), a potranja pojedinanog preduzea za istim faktorom karakteristikama
trita outputa, odnosno stepenom njegove savrenosti ili ogranienosti.
1. 1. Pojedinana potranja i ponuda faktora proizvodnje
savrenog konkurenta
Na savreno konkurentnom tritu outputa preduzee bira obim proizvodnje i
prodaje pri kome se uspostavlja jednakost njegovih graninih trokova i graninog
prihoda. Poto je za ovo trite karakteristino da je pri svim obimima prodaje granian
prihod jednak ceni, pravilo maksimizacije ukupnog profita podrazumeva uspostavljanje
jednakosti izmeu cene outputa i graninog troka, odnosno:
- 453 -
(1)
gde GT oznaava promenu u ukupnim trokovima koja nastaje kao posledica promene
obima proizvodnje i prodaje za jednu jedinicu. Ako pretpostavimo da preduzee proizvodi
svoj output koristei samo dva inputa proizvodnje: inputa rada (R) koji je varijabilan i
inputa kapitala (K) koji je fiksan i ako su cene po jedinici inputa konstantne i iznose
i , gornji izraz se moe transformisati u oblik :
=
(2)
Promene u ukupnim trokovima () nastaju usled promene njihove varijabilne

komponente i pri pretpostavci o konstantnoj ceni varijabilnog proizvodnog inputa oni su
rezultat promene samo u koliini angaovanog inputa rada. Ove postavke daju nam za
pravo da izraz (2) moemo prikazati u obliku:
=
(3)
U kojoj oznaava recipronu vrednost graninog fizikog proizvoda inputa rada,

pa se pravilo maksimiziranja ukupnog profita preduzea koje svoj output prodaje na
savreno konkurentnom tritu, a input rada nabavlja na savreno konkurentnom tritu
faktora proizvodnje, moe prikazati i relacijom:
=
odnosno:
=
koja nam pokazuje u kojoj koliini varijabilni proizvodni input treba angaovati i nabaviti
da bi ukupan profit savreno konkurentnog preduzea bio maksimalno mogui. To je
koliina pri kojoj se potranja za inputom rada od strane preduzea izjednaava sa
ponudom istog tog inputa. Stoga funkcija oznaava funkciju pojedinane
potranje za faktorom proizvodnje. Kao umnoak cene outputa proizvodnje i graninog
fizikog proizvoda varijabilnog faktora ona pokazuje vrednost graninog fizikog
proizvoda, odnosno za koliko e se jedinica promeniti (poveati ili smanjiti) ukupan
prihod preduzea ako koliina angaovanog varijabilnog inputa bude promenjena
(poveana ili smanjena) za jednu jedinicu.
- 454 -
d
Tabela 33: Optimalna koliina angaovanja varijabilnog inputa
0
1
2
3
4
5
0
10
24
36
44
50
10
14
12
8
6
3
3
3
3
3
3
0
30
42
36
24
18
24
24
24
24
24
24
48
-2
-6
24
U gornjem tabelarnom prikazu, pri analizi potranje za faktorom R kojeg preduzee eli
angaovati, polazimo od dve vrlo bitne pretpostavke:
Preduzee je savreni konkurent na tritu outputa, to znai da trinu cenu
outputa od 3 mora prihvatiti kao datu veliinu i istovremeno je savreni konkurent
na tritu faktora R, na iju cenu od 24 ne moe uticati ;
Preduzee tei maksimiziranju svog ukupnog profita, odnosno tei ostvarenju
najvee mogue razlike izmeu ukupnog prihoda od prodaje svog outputa i
ukupnih trokova njegove proizvodnje. Stoga i odluka o koliini outputa koju
treba da proizvede i koliini faktora R koji treba da uposli mora da bude u funkciji
ovako definisanog cilja.
Da bi preduzee donelo odluku o koliini faktora koga treba angaovati mora uzeti
u razmatranje uticaj ovog faktora na obim proizvodnje. Druga kolona u gornjoj tabeli
pokazuje koja se koliina outputa moe proizvesti ako broj radnika iznosi 0,1,2,3,4,5 i 6.
Trea kolona prikazuje granini fiziki proizvod inputa rada, odnosno za koliko e se
poveati ukupna proizvodnja ako se broj zaposlenih radnika poveava za jedan. Preduzee
koje tei maksimiziranju profita, vie razmilja o novcu nego o koliini outputa koju moe
proizvesti ili o koliini faktora R koji e uposliti. U tom smislu, ako ono uposli samo
jednog radnika, njegov doprinos outputu iznosi 10 jedinica, a poto svaku jedinicu moe
prodati po ceni od 3, upoljavanje prvog radnika poveava njegov ukupan prihod za 30
novanih jedinica. S druge strane, taj faktor ono plaa po ceni od 24. Prvi radnik, dakle,
poveava masu njegovog profita za 6 novanih jedinica (30-24). Analizirajmo sada ta se
deava ako se koliina faktora R povea od 1 na 2. Ukupan prihod preduzea se poveava
za 42, a ukupni trokovi za iznos cene od 24. Isplati se angaovati drugu jedinicu faktora
R, jer e na ovom nivou ukupan profit preduzea biti vei za 18 (42-24), nego pri nivou
R=1. Rezon e biti potpuno isti i ako se koliina faktora R povea od 2 na 3. ta e se
desiti ako se koliina faktora R od 3 povea na 4? Doprinos dodatnog radnika obimu
ukupne proizvodnje ( ) iznosi 8, odnosno ukupnom prihodu ( ) 24, a etvrta
jedinica faktora R, kao i svaka druga njega kota 24. Preduzee koje maksimizira ukupan
profit e faktor R uposliti u koliini od 4 jedinice, jer e mu pri tom nivou ukupan profit
biti maksimalno mogui. Ako se koliina faktora R poveava od 4 na 5, e iznositi
- 455 -
18, a ta jedinica preduzee kota 24, to znai da angaovanjem petog radnika preduzee
manje dobija na prihodu, nego to gubi na trokovima.
Poto u ekonomski relevantnom podruju angaovanja varijabilnog inputa (II
ekonomska zona proizvodnje) sa poveanjem koliine angaovanja faktora R, njegov
granini fiziki proizvod opada, to znai da e i vrednost graninog fizikog proizvoda tog
faktora proizvodnje ( ) opadati, pa e i funkcija potranje za faktorom R biti
silaznog nagiba.
Kriva potranje za faktorom proizvodnje za konkurentno preduzee je kriva
vrednosti graninog fizikog proizvoda tog faktora. Ona pokazuje kako e se menjati
potranja za tim faktorom ako se njegova cena menja. Videli smo da je ta zavisnost
izmeu trine cene odreenog faktora i potraivane koliina istog faktora inverzna.
Naime, ako se trina cena poveava, potraivana koliina faktora se smanjuje i obratno.
Najvii nivo cene faktora pri kome postoji potranja za faktorom je onaj kod koga je
trina cena faktora jednaka maksimalnom iznosu vrednosti prosenog fizikog proizvoda.
Ako se trina cena faktora smanjuje, potranja za tim faktorom se poveava i najveu
vrednost ona dostie pri nultoj ceni faktora kada je potranja jednaka onoj koliini pri
kojoj kriva see apcisnu osu. Promenom cene faktora mi se, dakle, pomeramo sa
jedne na drugu taku krive , pri emu ostajemo prikovani na istoj krivi potranje.
Slika XV-2: Ponuda i potranja inputa savreno konkurentnog

preduzea
Gornja slika ilustruje problem upoljavanja faktora R pri kome preduzee
maksimizira svoj ukupan profit. Kriva oznaava krivu potranje za faktorom R, a
kriva ponudu ovog faktora sa kojom se preduzee susree. Kriva ponude faktora R je
savreno elastina i preduzee po toj ceni moe nabaviti i uposliti bilo koju koliinu rada.
Normalno je oekivati da e ono kupiti i angaovati onu koliinu pri kojoj se postie
maksimalan ukupan profit, odnosno koliinu pri kojoj funkcija potranje preduzea za tim
faktorom see funkciju ponude tog faktora, odnosno krivu koja reprezentuje cenu tog
faktora.
- 456 -
d
ta sve moe uzrokovati pomeranje celokupne krive potranje za odreenim
faktorom udesno ili ulevo? Ili, isto pitanje postavljeno iz drugog ugla, u kojim e sve
sluajevima preduzee biti spremno da pri istoj ceni faktora, dati faktor kupuje u veoj,
odnosno manjoj koliini? Tri su najvanije determinante koje utiu na pomeranje krive
potranje za faktorom konkurentnog preduzea:
Cena outputa preduzea,
Tehnoloke promene i
Ponuda drugih faktora kojih preduzee koristi.
Poto je kriva potranje za odreenim faktorom konkurentnog preduzea odreena
proizvodom graninog fizikog proizvoda tog faktora i cene outputa, to svako poveanje
cene outputa preduzea, pri ostalim nepromenjenim faktorima, pomera krivu potranje za
faktorom udesno, i obratno svako smanjenje cene outputa pomera krivu potranje za
faktorom ulevo. Pri poveanju cene outputa, preduzee e pri nepromenjenoj ceni faktora,
faktor R kupovati u veoj koliini nego ranije.
Tehnoloke promene, odnosno rast produktivnosti, su drugi izuzetno znaajan
faktor koji krivu potranje za odreenim faktorom pomera udesno. Tehnoloki napredak
poveava granini fiziki proizvod nekog faktora, to pri datoj ceni outputa, pomera krivu
potranje za radom udesno i utie na proizvoaa da taj faktor uposli u veoj koliini.
Dostupna koliina jednog faktora proizvodnje kojeg preduzee koristi moe uticati
na granini fiziki proizvod drugog faktora proizvodnje. Kad god ponuda jednog faktora
proizvodnje bude smanjena, smanjie se granini fiziki proizvod drugog faktora
proizvodnje a sa njim i potranja za tim faktorom e opasti i obratno.
Slika XV-3: Uticaj promene cene inputa na njegovu potranju

Ako se cena faktora R poveava potraivana koliina faktora e se smanjivati i
obratno ako se cena faktora R smanjuje potraivana koliina za tim faktorom e se
poveavati, to je potpuno konzistentno sa stavom da proizvoa tezi maksimiziranju svog
ukupnog profita.
- 457 -
Gornja slika pokazuje kako se menja optimalna koliina angaovanja faktora R
ako se njegova cena menja. Poveanjem cene faktora sa nivoa na ravnotea se iz
inicijalne take A seli u novu ravnotenu taku B. Zbog poveanja cene faktora
preduzetnik e faktor R angaovati u koliini .
Kriva ponude faktora proizvodnje sa stanovita preduzea oznaava krivu
njegovih prosenih izdataka na tom faktoru, a kriva potranje za faktorom sa stanovita
preduzea je kriva njegovih prosenih prihoda po jedinici angaovanog proizvodnog
inputa. Kada je trite faktora konkurentno, krive prosenih i graninih izdataka preduzea
pri nabavci faktora su identine horizontalne linije, kao to su i krive graninog i
prosenog prihoda identine i horizontalne za konkurentno preduzee na tritu outputa.
1. 2. Monopolista na savreno konkurentnom tritu faktora

Vie smo puta isticali da realna trina stanja u veoj ili manjoj meri odstupaju od
trita savrene konkurencije. Njih nazivamo tritima nesavrene ili imperfektne
konkurencije. Tu spadaju: trite monopolistike konkurencije, oligopoli i monopol, kao
najdrastiniji oblik nesavrenog trita. U prethodnoj taki obradili smo ponaanje
preduzea koja svoj output prodaju na savreno konkurentnom tritu, a nabavku inputa
vre isto na tritu koje je po svojim karakteristikama savreno konkurentno.
U nastavku emo razmotriti sluaj kada savreno konkurentno preduzee na tritu
inputa proizvodnje, svoje outpute prodaje na monopolskom tritu. Za razliku od savreno
konkurentnog preduzea koje se na tritu svoga outputa susree sa funkcijom potranje
horizontalnog oblika, monopolista se na tritu outputa susree sa opadajuom krivom
potranje. Ako monopolista eli poveati obim svoje proizvodnje i prodaje, on mora
smanjiti cenu, to uslovljava da dodatni prihod po jedinici poveane proizvodnje mora biti
manji od cene. Funkcija graninog prihoda monopoliste, koja meri promenu u ukupnom
prihodu izazvanu promenom u obimu proizvodnje i prodaje za jednu jedinicu lei ispod
funkcije cene za sve nivoe ouptuta koji su vei od nule.
Ovakva trina situacija podrazumeva da nijedan od kupaca faktora proizvodnje,
pa prema tome ni onaj koji na tritu svog outputa ima monopolsku poziciju, kao i nijedan
od ponuaa faktora ne moe uticati na njegovu cenu. Cena faktora se javlja kao
parametarska veliina i svaki od njih je mora prihvatiti kao datu. Preduzee koje elimo
analizirati ima, dakle, monopolski poloaj na tritu outputa, ali nabavku inputa vri na
savreno konkurentskom tritu. Ponuai faktora R su spremni da po datoj ceni ponude
bilo koju koliinu i datu cenu monopolista mora prihvatiti i platiti nezavisno od toga
koju koliinu ovog faktora kupuje. Ako na cenu faktora R monopolista ne moe imati
uticaja, na obim kupovine ovog faktora ima i te kako veliki uticaj. U kojoj e koliini
faktor R monopolista angaovati? Svaki preduzetnik pri obavljanju svoje poslovne
aktivnosti eli maksimizirati svoj profit, pa i odluka o koliini kupovine faktora R mora
biti podreena ovom generalnom cilju. Preduzee e varijabilni input angaovati u koliini
pri kojoj e mu ukupan profit biti maksimalan. Koja je to koliina? Marginalni rezon o
izboru koliine angaovanja faktora R pri kome preduzee maksimizira ukupan profit i
ovde vai. Profit e biti maksimalan pri onoj koliini angaovanja varijabilnog
- 458 -
d
proizvodnog inputa pri kojoj se koristi od angaovanja dodatne jedinice izjednaavaju sa
cenom koju plaa za dodatnu jedinicu. Prihod po dodatnoj jedinici varijabilnog inputa u
ovakvom jednom trinom okruenju nije jednak proizvodu dodatne proizvodnje koja
rezultira iz korienja dodatne jedinice varijabilnog inputa (granian fiziki proizvod
varijabilnog inputa) i konstantne cene outputa, kao na tritu savrene konkurencije.
Cena outputa po kojoj monopolista prodaje svoje proizvode nije nezavisna od obima
njegove prodaje, ve je njime uslovljena. Poveani obim prodaje, koji rezultira iz dodatne
jedinice varijabilnog inputa, monopolista moe realizovati samo ako snizi cenu svog
outputa. Stoga i kriva potranje za njegovim proizvodom mora biti negativno nagnuta, a
ne horizontalna kao kod savrenog konkurenta.
Ako proizvodna funkcija monopolskog preduzea ima oblik:
= ()
poveanje faktora R za vrlo mali iznos rezultirae poveanjem outputa preduzea za vrlo
mali iznos. Promenu u outputu izazvanu promenom u inputu R (pri nepromenjenim
ostalim faktorima) nazvali smo graninim fizikim proizvodom faktora R i on se dobija
po obrascu
=
+ ()
=
(4)
U ekonomski relevantnom podruju proizvodnje, odnosno segmentu proizvodne funkcije

gde deluje zakon opadajuih prinosa, svako poveanje koliine angaovanog varijabilnog
inputa utie na poveanje ukupnog outputa, pri emu je vrednost pozitivna, ali
opadajua veliina.
Poveanje outputa za , koje nastaje kao posledica poveanog korienja faktora
R utie na promenu ukupnog prihoda. Ako razliku u ukupnom prihodu pri obimu prodaje
i + podelimo sa apsolutnim poveanjem obima proizvodnje i prodaje, dobiemo
granini prihod, odnosno:
=
+
=
(5)
Meusobnim mnoenjem relacija (4) i (5) dobiemo proizvod graninog fizikog

proizvoda inputa rada i graninog prihoda, odnosno veliinu koja pokazuje za koliko e se
promeniti ukupan prihod preduzea ako koliinsko angaovanje varijabilnog proizvodnog
inputa bude poveano za jednu jedinicu. Umnoak i oznaiemo sa ,
odnosno:
= =
Pri analizi odnosa graninog prihoda i elastinosti potranje koristili smo obrazac:
- 459 -
= 1
pa se moe prikazati i preko izraza:

= 1
Pri savreno elastinoj funkciji potranje koeficijent elastinosti (u apsolutnom iznosu)

ima beskonanu vrednost, pa e gornji izraz biti jednak proizvodu graninog fizikog
proizvoda faktora R i cene outputa. Poto se monopolista susree sa negativno nagnutom
krivom potranje, a operie u segmentu gde je potranja za njegovim proizvodom
elastina, odnosno gde je > 1 , to za monopolsko preduzee mora biti manji od
proizvoda graninog fizikog proizvoda varijabilnog inputa i cene outputa. Funkcija
(u ekonomski relevantnom podruju proizvodnje) za monopolistu mora sa poveanjem
koliine faktora R opadati iz dva razloga: prvo, zato to se sa poveanjem koliine
angaovanog faktora R funkcija opada i drugo, zato to se sa poveanjem
angaovanja faktora R vrednost smanjuje.
Jednakost proizvoda i sa cenom varijabilnog inputa se ostvaruje pri
manjoj koliini angaovanja varijabilnog inputa nego jednakost vrednosti graninog
fizikog proizvoda i cene varijabilnog inputa, poto je pri svakoj koliini angaovanja
faktora R, manje od
Reeno je da na savreno konkurentnom tritu faktora proizvodnje preduzee
uvek bira onu koliinu varijabilnog inputa kod kojeg se uspostavlja jednakost vrednosti
njegovog graninog fizikog proizvoda i cene koju plaa po jedinici varijabilnog inputa,
odnosno gde vai jednakost:
=
Na savreno konkurentnom tritu faktora proizvodnje poloaj krive potranje za faktorom
R je odreen umnokom graninog fizikog proizvoda tog faktora i cene outputa, dok je
kriva potranje monopolskog preduzea na tritu faktora proizvodnje odreena
umnokom graninog fizikog proizvoda tog faktora i graninog prihoda. Poto je na
nesavreno konkurentnom tritu granian prihod uvek manji od cene, normalno je i
oekivati da e kriva na tritu faktora proizvodnje sa kojim se susree
monopolista bre opadati od krive potranje za varijabilnim inputom sa kojom se susree
savreni konkurent. Razlog ovome je to kriva potranje za faktorom R sa poveanjem
koliine upoljavanja tog faktora opada ne samo zbog opadanja graninog fizikog
proizvoda inputa R (razlog njenog opadanja na savreno konkurentnom tritu proizvodnih
inputa), nego i zbog opadanja graninog prihoda pri poveanju koliine angaovanog
faktora R.
Na bazi donjeg grafikona zakljuujemo da granina vrednost dodatne jedinice
faktora R pri bilo kojoj koliini njenog angaovanja ima veu vrednost za savrenog
konkurenta nego za monopolistu. Gornji stav moe na prvi pogled izgledati paradoksalnim
- 460 -
d
[81. str. 404]. Kako je mogue da dodatna jedinica varijabilnog inputa za monopolistu
ima manju vrednost nego za konkurentno preduzee, a on ostvaruje daleko veu masu
ukupnog profita? Razreenje ove dileme poiva na razumevanju razlike izmeu
marginalne i ukupne veliine. Ukupna upotrebljena koliina varijabilnih faktora zaista vie
vredi za monopolistu nego za konkurentno preduzee, poto e on i ostvariti vei profit od
tog faktora u odnosu na savrenog konkurenta. Meutim, na datom nivou outputa,
poveanje varijabilnog inputa za vrlo mali iznos poveava ukupan prihod konkurentnom
preduzeu za proizvod graninog fizikog proizvoda i cene outputa, jer se poveanjem
outputa njegova cena ne smanjuje nego ostaje na istom nivou kao i pre poveanja obima
proizvodnje i prodaje.
Slika XV-4: Komparacija ravnotee savrenog konkurenta i monopoliste

na tritu faktora proizvodnje
S druge strane ako monopolista povea obim proizvodnje za vrlo mali iznos,
njegov e se ukupan prihod poveati, ali ne za proizvod poveane koliine outputa i cene
po kojoj je mogao prodavati pri starom obimu, kakav je sluaj sa savrenim konkurentom,
nego za razliku poveanog ukupnog prihoda koji rezultira iz poveanog obima prodaje i
umanjenog ukupnog prihoda koji rezultira iz nunosti smanjenja cene i koja se obraunava
na celokupnu koliinu prodaje a ne samo na onaj njen deo koji rezultira iz dodatnog
angaovanja varijabilnog inputa.
2. MONOPSON
Prema takelbergovoj klasifikaciji trinih struktura, monopson je definisan kao
monopol na strani tranje, odnosno kao trina struktura gde naspram jednog velikog
kupca imamo mnogo prodavaca zanemarljivog uticaja na tritu. Centralno pitanje kod
monopsona, kao i kod ostalih trinih struktura jeste ravnotea, odnosno utvrivanje
- 461 -
obima proizvodnje pri kome monopsonista maksimizira svoj ukupan profit. Monopsonista
moe biti kupac finalnih dobara ili kupac nekog proizvodnog inputa Mi emo ovo trino
stanje analizirati polazei od monopsonske situacije na tritu faktora proizvodnje.
Na savreno konkurentnom tritu faktora preduzee se susree sa horizontalnom
krivom ponude tog faktora. Po datoj ceni ono moe da kupi ili unajmi bilo koju koliinu
faktora. Ako naspram mnogobrojnih vlasnika nekog faktora stoji samo jedno preduzee
koje ga eli kupiti ili unajmiti takvo trino stanje nazivamo monopsonom. Ova trina
situacija nije tako retka na tritima faktora.
Kriva ponude faktora koga kupuje monopsonista ne moe biti horizontalna i
savreno elastina kao na konkurentskom tritu faktora, nego rastua. Ako preduzee
(monopsonista) eli kupiti veu koliinu faktora mora platiti i veu cenu i obratno, cena
koju mora platiti e biti manja ako eli kupiti manju koliinu faktora. Za razliku od
preduzea na savreno konkurentskom tritu faktora koje trinu cenu faktora preuzima
kao datu veliinu, monopsonista sam stvara cenu.
Koju e koliinu faktora proizvodnje monopsonista kupiti? Radi pojednostavljenja
ovog teorijskog modela pretpostaviemo da monopsonista svoj output proizvodi koristei
samo jedan faktor proizvodnje (input R) i da njegova proizvodna funkcija ima oblik:
= ()
i da svoj output prodaje na savreno konkurentskom tritu. Neka inverzna funkcija
ponude faktora R ima oblik:
= ()
Monopsonista e faktor R kupiti u onoj koliini pri kojoj e mu razlika izmeu ukupnog
prihoda i ukupnih trokova, odnosno ukupan profit biti najvei. Njegov ukupan profit se
dobija na bazi relacije:
= ()
u kojoj umanjenik oznaava veliinu ukupnog prihoda (pri ceni outputa p i obimu
proizvodnje koji rezultira iz korienja R jedinica faktora proizvodnje), a umanjilac
ukupne trokove kao proizvod cene koju mora platiti pri kupovini R jedinica faktora
proizvodnje i koliine tog faktora koju eli angaovati.
Uslov za maksimizaciju ukupnog profita je da se granini prihod od kupovine dodatne
jedinice faktora R izjednai za graninim trokom te dodatne jedinice. S obzirom da smo
pretpostavili savreno konkurentno trite outputa, to je granian prihod od dodatne
jedinice jednak umnoku graninog fizikog proizvoda tog faktora i konstantne cene
outputa, odnosno vrednosti graninog fizikog proizvoda faktora ( ). Ali, ta se
deava sa graninim trokovima? Videli smo da e se na savreno konkurentskom tritu
faktora poveanjem kupovine faktora R za jednu jedinicu ukupni trokovi poveati za
iznos cene koju za nju moramo platiti, pa je granini troak, odnosno troak dodatne
jedinice upravo jednak ceni. Na monopsonskom tritu zbog rastue krive ponude faktora
R granini troak se ne moe kvantificirati na opisani nain. Ako monopsonista povea
korienje faktora R poveae se i njegovi ukupni trokovi. Oni se poveavaju ne samo
- 462 -
d
zbog poveanja kupljenih koliina tog faktora, nego i zbog toga to se za svaku kupljenu
koliinu mora platiti i vea cena. Nain kvantificiranja graninog troka angaovanja
dodatne jedinice faktora R najbolje emo razumeti ako se posluimo grafikom
ilustracijom (Slika XV-3).
Slika XV-5: Granini troak faktora monopsonskog preduzea

Ako se faktor koristi u koliini R, cena koju monopsonista mora platiti iznosi .
Ukupan troak njegovog korienja iznosi:
=
Poveanjem koliine korienja faktora R za vrlo mali iznos (R) cena koju za
jednu jedinicu ovog faktora monopsonista mora platiti se poveava za iznos . Ukupan
troak ovog faktora na novom nivou njegovog angaovanja iznosi:
+ = + + = + + +
Poto su po sredi vrlo male promene u ceni i koliini zadnji sabirak u gornjem izrazu e
teiti nuli, pa se ukupni trokovi faktora pri novoj koliini njegovog angaovanja +
mogu prikazati izrazom:
+ = + +
U odnosu na stari nivo, ukupni trokovi na novom nivou su poveani. Njihovo poveanje
(UT) iznosi:
- 463 -
= + = +
Ako obe strane gornje relacije podelimo sa dobiemo:
=
= +
odnosno:
= 1 +
u kojoj simbol oznaava granini troak korienja faktora R. On pokazuje za koliko

e se poveati ukupni trokovi korienja ovog faktora ako se pri datoj funkciji njegove
ponude kupovina tog faktora od strane monopsonskog preduzea povea za
infinitezimalnu veliinu.
Izraz:
oznaava inverznu vrednost koeficijenta elastinosti ponude faktora R. Ako koeficijent

elastinosti ponude oznaimo simbolom konaan izraz za e biti:
= 1 +
Zavisnost cene i nuene koliine nekog dobra, bez obzira na to da li ono ima
karakter dobra finalne potronje ili faktora proizvodnje, je u najveem broju sluajeva
istosmerna, odnosno direktna. Iz tih razloga je i koeficijent uglavnom pozitivna
veliina. Vrednost kod pozitivno nagnute krive ponude faktora R mora biti vea od
njegove cene. Ako bi kriva ponude faktora R bila horizontalna, odnosno ako bi koeficijent
elastinosti ponude faktora R imao beskonanu vrednost, granini troak kupovine dodatne
jedinice bi morao biti jednak njegovoj ceni (sluaj savrene konkurencije na tritu
faktora).
Pretpostavimo da se monopsonista susree sa inverznom krivom ponude faktora R
linearnog oblika:
= +
Mnoenjem gornje funkcije ponude faktora sa koliinom faktora R dobiemo iznos
ukupnih izdataka na ovom faktoru, odnosno visinu ukupnih trokova monopsoniste:
= = + = + 2
Izraunavanjem prvog izvoda gornje funkcije po argumentu R dobiemo :
- 464 -
d
= + 2
Uporeenjem izraza i primeujemo da funkcija graninog troka faktora R ima
dva puta vei nagib, to znai da je pri svakoj koliini kupovine i angaovanja ovog
faktora njegov granian troak jednak dvostrukom iznosu cene koju monopsonista mora
platiti.
Slika XV-6: Maksimiziranje ukupnog profita monopsonskog

preduzea
Monopsonista e faktor R nabaviti i uposliti u onoj koliini pri kojoj se uspostavlja
jednakost vrednosti graninog fizikog proizvoda i graninog troka tog faktora:
= + 2
Funkcija vrednosti graninog fizikog proizvoda faktora R i funkcija graninog
troka istog faktora se seku u taki M, pa stoga oznaava koliinu faktora R pri kojoj
monopsonista maksimizira svoj ukupan profit. Svaku jedinicu faktora monopsonsko
preduzee e plaati po ceni . Da analizirano preduzee nije monopsonista, nego
savreni konkurent na tritu faktora, njegova bi ravnotea, odnosno pozicija maksimalnog
profita, bila uspostavljena pri koliini faktora R kod koje se uspostavlja jednakost
vrednosti graninog fizikog proizvoda ovog faktora i njegove cene. Primeujemo da bi
ono kao savreni konkurent faktor R uposlilo u veoj koliini ( ) i za svaku jedinicu
platilo veu cenu ( ) u odnosu na situaciju kada na ovom tritu ima monopsonsku
poziciju. Kao i kod monopola i monopsonista posluje u taki koja nije efikasna u
Paretovom smislu. Ali, za razliku od monopola gde se ta neefikasnost ispoljava na tritu
outputa, kod monopsona se neefikasnost prenosi na trite faktora.
- 465 -
3. BILATERALNI MONOPOL
Trino stanje koje se javlja kada se na meusobno suprotstave dva preduzea, od
kojih jedno ima monopolsku a drugo monopsonsku poziciju na tritu, naziva se
bilateralni monopol. Preduzee sa monopolskim poloajem na tritu outputa neki autori
nazivaju i nizvodnim monopolom, a ono sa monopsonskim poloajem na tritu faktora
uzvodnim monopolom [81, str. 408-411]. Trino stanje bilateralnog monopola, po
ocenama mnogih ekonomista, je bilo vrlo retko u XIX veku, ali u XX veku ono dobija
poseban znaaj. Pojava i tendencije permanentnog irenja ovakvih trita posledica su
procesa sveopte monopolizacija proizvodnje i trita. Interesantno je navesti da
ekonomska teorija pri teorijskoj obradi ovog trita, kao tipian primer bilateralnog
monopola navodi trite radne snage, poto se prema kartelu, trustu ili nekom drugom
obliku monopolske organizacije kao suprotna strana javlja jedinstveni radniki sindikat.
Analizi ovog trinog stanja je posveena veoma opsena literatura [65, str. 287],
kako zbog mnogih tekoa pri konstruisanju teorijskog modela i reenja problema
ravnotenog poloaja, tako i zbog njegove velike vanosti u praksi. Po pitanju mogunosti
utvrivanja ravnotenog poloaja preduzea u bilateralnom monopolu pristupi ekonomista
su jako opreni, od onih koji poriu bilo kakvu mogunost utvrivanja ravnotene cene i
ravnotene koliine, do onih koji smatraju da je teorijsko reenje problema ravnotee, ako
ne za sve, a ono bar za neke oblike bilateralnog monopola reivo.
Pretpostavimo da preduzee A sa proizvodnom funkcijom oblika:
= ()
ima monopolski poloaj na tritu svog outputa i da inverzna funkcija potranje za
njegovim proizvodom ima oblik:
=
Neka input z kojeg koristi za proizvodnju svog outputa moe nabaviti samo od jednog
preduzea, preduzea B. Cenu koju za jedinicu tog faktora plaa oznaiemo sa k.
S druge strane, preduzee B pri proizvodnji svog outputa z, kojeg prodaje samo
preduzeu A koristi input koga moe nabaviti od mnogih proizvoaa i kojeg samo ono
kupuje i koristi. Jasno je da preduzee B ima monopsonski poloaj na tritu svog inputa.
Neka su granini trokovi proizvodnje outputa preduzea B konstantni:
=
Ako pojednostavljenja radi, pretpostavimo da preduzee A koristei jednu jedinicu faktora
z proizvodi jednu jedinicu svog outputa X i u proizvodnji ne koristi druge proizvodne
inpute, funkcija njegovog ukupnog profita se moe prikazati u obliku relacije:
- 466 -
d
=
Izjednaavanjem prvog izvoda gornje funkcije po argumentu X sa nulom, odnosno:
= 2 = 0
i reavanjem po nepoznatoj X dobiemo obim proizvodnje pri kome ovo preduzee

maksimizira svoj ukupan profit:
=
2
Koliina outputa pri kojoj preduzee A maksimizira svoj profit zavisi od cene po kojoj
nabavlja faktor proizvodnje od preduzea B. Poto je = imaemo:
=
Relacija (6) nam ukazuje na vezu izmeu cene inputa i koliine inputa koju e
monopolista traiti. Zavisnost izmeu ovih dvaju varijabila, kao i kod bilo koje druge
funkcija potranje je inverzna, ako se cena k poveava monopolista e faktor z kupovati u
manjoj koliini i obratno.
Ako preduzee B poznaje krivu potranje za faktorom preduzea A, moe vrlo
jednostavno utvrditi koliinu svog outputa koju moe prodavati pri razliitim cenama. Ako
gornju relaciju reimo po k dobiemo:
= 2
koja oznaava inverznu krivu potranje za njegovim outputom. Preduzee B e izabrati
onu koliinu svog outputa pri kojoj e mu ukupan profit biti maksimalno mogui. Ovaj se
problem vrlo lako moe algebarski reiti. Poto je troak proizvodnje dodatne jedinice
outputa za preduzee B konstantan i iznosi c, utvrivanje obima pri kome monopsonista
maksimizira svoj ukupan profit nuno podrazumeva utvrivanje njegovog graninog
prihoda. Poto njegov ukupan prihod ( ) iznosi:
= = 2 = 2 2
nalaenjem prvog izvoda gornje funkcije po argumentu z dobijamo granini prihod
preduzea B.
= 4
Pravilo optimizacije nalae da na nivou outputa kod koga je ukupan profit maksimalan,
granian prihod mora biti jednak graninom troku, odnosno:
- 467 -
4 =
Reavanjem po z dobijamo ravnoteni obim proizvodnje preduzea B:
=
(7)
Zamenom u funkciji koja prikazuje inverznu krivu potranje pred kojom se nalazi
preduzee B, dobiemo cenu k, po kojoj e ono svoj output prodavati preduzeu A:
= 2 = 2
odnosno
=
+
2
(8)
Pri datoj ceni i koliini outputa ukupan profit monopsoniste ( ) je maksimalan i

iznosi:
= 2
Zamenom iz izraza (7) u gornju relaciji i sreivanjem dobijamo:
=
8
Da bi smo izraunali masu ukupnog profita monopoliste ( ), sem koliine

outputa pri kojoj on maksimizira svoj ukupan profit moramo znati i cenu po kojoj e svoj
output prodavati krajnjim potroaima. Poto inverzna funkcija potranje za njegovim
proizvodom ima oblik:
=
dobijamo:
=
=
2
2
odnosno
+
=
2
Poto je:
+
=
2
zamenom u gornji izraz dobijamo cenu outputa monopoliste:
- 468 -
d
3 +
4
Prihvatajui cenu k datu izrazom (8) monopolista e na ravnotenom nivou faktor z

kupiti u onoj koliini u kojoj e monopsonista biti voljan da ga pri datim uslovima
proizvede. Ako k iz izraza (8) zamenimo u izraz (6) dobiemo jednakost koja nam
pokazuje koja koliina inputa z monopolisti maksimizira ukupan profit. To je koliina od:
=
Ukupan profit monopoliste na ravnotenom nivou e iznositi:

= =
=
16
Pretpostavimo sada situaciju da se monopolista i monopsonista meusobno

integriu. Integrisano preduzee bi u ovom sluaju imalo monopolsku poziciju na tritu
outputa, a monopsonsku poziciju na tritu svog faktora. Trinu situaciju gde jedno
preduzee ima monopolsku poziciju na tritu outputa, a monopsonski poloaj na tritu
jednog ili vie proizvodnih inputa naziva se i trinim stanjem monemporijuma.
Slika XV-7: Ravnotea neintegrisanog i integrisanog

monopoliste
Integrisano preduzee se na tritu svog outputa susree sa negativno nagnutom krivom
potranje oblika:
- 469 -
=
Poto su njegovi granini trokovi konstantni i iznose:
=
Problem maksimizacije njegovog profita se svodi na iznalaenje prvog izvoda funkcije:
=
po argumentu X i izjednaavanjem dobijenog rezultata sa nulom, odnosno:
= 2 = 0
ijim reavanjem po X dobijamo ravnoteni obim proizvodnje integrisanog preduzea:

=
+
2
Cena outputa e iznositi:
Njegov ukupan prihod na gornjem grafikonu je dat povrinom etvorougla a

ukupni trokovi povrinom . Ukupan profit integrisanog preduzea ( ) je dat
povrinom etvorougla i iznosi:
=
odnosno:
=
Ukupan profit neintegrisanog preduzea (preduzea A) je na grafikonu prikazan

povrinom takastog etvorougla i dobijen je kao razlika povrina
(ukupan prihod) i (ukupni trokovi) i iznosi:
=
16
Integrisano preduzee e pri datoj inverznoj krivi potranje proizvoditi duplo vei
output i ostvarivati etiri puta vei profit u odnosu na neintegrisanog monopolistu.
.
- 470 -
Literatura
LITERATURA
1. Avdi, Armin: Mikroekonomija (vodi za vjebe), Ekonomski fakultet, Sarajevo,

2007. god.
2. Babi, Mate: Mikroekonomska analiza, Narodne novine, Zagreb, 1981. god.
3. Babi, Mate: Mikroekonomska analiza (4. izdanje), Mate, Zagreb, 1997. god.
4. Babi, Stojan & Milovanovi, Mili: Teorije cena, Ekonomski fakultet, Beograd,
1997. god.
5. Bajt, Aleksandar: Osnove ekonomske analize i politike, Informator, Zagreb, l979.
god.
6. Bakalar, Jozo: Mikroekonomija, Mostar- Sarajevo, HKD Napredak, 1997. god.
7. Bakalar, Jozo: Politika cijena, Mostar-Sarajevo, 1997. god.
8. Barac, S. & Staki, B.: Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2007. god.
9. Begg, David, Fischer Stanley & Dornbusch Rudiger: Ekonomija (osmo izdanje),
Datastatus, Beograd
10. Begovi, B. & Mijatovi, B.: Antimonopolska politika u SR Jugoslaviji, Centar za
liberalno-demokratske studije, 2002. god.
11. Boulding, K.& i G. Stigler: Readings in Price Theory, Chicago: R.Irvin, 1952.
god.
12. erne, France: Trite i cijene, Novinsko-izdavaki, tamparski i birotehniki
zavod, Zagreb, 1966. god.
13. Chamberlin, J.: The Theory of Monopolistic Competition, Canbridge, Mass:MIT
(1933) 1963. god.
14. Chamberlin, N.: Preduzee-mikroekonomsko planiranje i akcija, Beograd, 1968.
god.
15. Cerovi B. & Stojanovi B.: Teorija proizvodnje, Ekonomski fakultet, Beograd,
1995. god.
16. Dai, . David & Kurtovi, Safet: Ekonomija, Beograd, 2005. god.
17. Dai, . David: Principi internacionalne ekonomije, Fakultet za trgovinu i
bankarstvo, Beograd, 2007. god.
18. Dai, . David: Ekonomija, Evropski univerzitet za internacionalni menadment
i biznis, Beograd, 2002. god.
19. Ekonomski leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1975. god.
20. Galbraith, J. K.: Nova industrijska drava, Zagreb, 1970. god.
21. Goli, Bajro: Osnove ekonomije, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu,
Sarajevo, 1996. god.
- 471 -
Literatura
22. Grozdanovi, D.: Ekonomika preduzea, Univerzitet u Nisu, l994. god.
23. Gutenberg Erich: Grundlagen der Betriebswirtschaftslehre, Ester Band, Die
Produktion, 18. Auflage, Berlin-Heilderberg-New York, l971.
24. Hani:, Hasan,: Istraivanje trita, Beograd, 2006.god.
25. Henderson, J, & R.Quandt: Microeconomics Theory A Mathematical Approach,
London Mc Graw Hill, 1980. god.
26. Hichs, J.: Value and Capital, Oxford, Clarendon Press, 1946. god.
27. Horvat, Branko: Dinamian ekonomski razvoj, Evropski centar za mir i razvoj
Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd
28. Horvat, Branko: Ekonomska analiza: Proizvodnja i tehnoloki progres, PFV
Oeconomika, Beograd, 1972. god.
29. Jadnak, J.: Osnovi ekonomije, PA, Beograd, l999. god.
30. Jaki, M. & Peji L.: Doktrine velikih ekonomista, Ekonomski fakultet, Beograd,
1994. god.
31. Jurin, Smiljan & Sohinger, Jasminka: Teorija trita i cijena, Globus, Zagreb,
1990. god.
32. Kejnz, Don, Majnard,: Ekonomski eseji (trendovi razvoja), Evropski centar za
mir i razvoj, Beograd
33. Kitanovi, D., Golubovi, N. & Petrovi, D.: Osnovi ekonomije, Ni, 2008. god.
34. Kolari Vojislav: Teorije dinamike trokova, Rad, Beograd, l975. god
35. Kolari V. & Sekuli R.: Upravljanje trokovima, l989. god.
36. Koutsoyiannis, Anita: Moderna mikroekonomika, Mate, Zagreb, l996. god.
37. Kosti, Milan,: Strateko ponaanje preduzea na oligopolskom tritu,
Ekonomski horizonti, Vol 11/No 1, Kragujevac, 2011. god.
38. Krelle, W.: Production, demande, prix; Pariz, 1970.
39. Kukolea, Stevan: Ekonomike preduzea, Savremena administracija, Beograd,
l971. god..
40. Labus, Miroljub: Osnovi ekonomije, Stubovi kulture, Beograd, 1999. god.
41. Lovreta, Stipe: Trgovinski menadment, Beograd, 2004. god.
42. Majcen eljko: Trokovi u teoriji i praksi, Informator, Zagreb, l981. god.
43. Maksimovi, Ljiljana & Kosti, Milan: Modeli cenovne konkurencije na
oligopolskom tritu i njihova primenjljivost, Ekonomski Horizonti,Vol 12/No 2,
Kragujevac
44. Mankiw, Gregory: Osnovi Ekonomije, Mate, Zagreb, 2005. god.
45. Marinkovi, R. & Maksimovi, Lj.: Teorija cena, Ekonomski fakultet, Beograd,
2005. god.
46. Markovski Slobodan: Trokovi u poslovnom odluivanju, Informator, Zagreb,
1978. god.
47. Marshall, A.: Principi ekonomike, CKD Zagreb, 1983. god.
48. Madar, Ljubomir: Optimizacija u teoriji proizvodnje i privrednog rasta,
Savremena administracija, Beograd, 1976. god.
49. Madar, Ljubomir: Teorija i modeli agregatne tranje, Informator, Zagreb, 1982.
god.
50. Mellerowicz Konrad: Kosten und Kostenrechnung, 5. Auflage, Berlin-New York,
1973.
- 472 -
Literatura
51. Meta, Mehmed: Mikroekonomija (zadaci sa komentarima), Fakultet za trgovinu i
bankarstvo Janiije i Danica Kari, Beograd, 1998. god.
52. Meta, Mehmed: Bertranova ravnotea i cenovno liderstvo u homogenim
duopolskim strukturama, Univerzitetska misao br.3/2004, Izdavaki centar
Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, 2004. god.
53. Milenovi, S. Boidar: Mikroekonomija (teorija i primena), Fakultet za trgovinu i
bankarstvo Univerziteta Brace Kari, Beograd i Europrojekat Ni, 1998. god.
54. Milenovi, S. Boidar: Ekoloka ekonomija, Univerzitet u Nisu i Centar za
ekonomska istraivanja Europrojekat, Ni, 2000. god.
55. Milisavljevi, Momilo: Savremeni strategijski menadment, Megatrend
univerzitet, Beograd, 2007. god.
56. Milisavljevi, Momilo: Trokovi kao faktor poslovne politike preduzea, SEJ,
Beograd, l965. god.
57. Nikoli, M., Malenovi, N., Pokraji, D. & Paunovi, D.: Ekonomika preduzea,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2003. god.
58. Peji, Lazar & Jaki, Miomir: Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd,
1993. god.
59. Perovi Dimitrije, Teorija trokova, Sarajevo, 1964. god.
60. Perovi, Slobodan: Besede sa Kopaonika, Kopaonika kola prirodnog prava,
Beograd, 2003. god.
61. Pei R.: Osnovi poslovne ekonomije, Vizartis, Beograd, 1999. god.
62. Pigou, A.C.: The Economics of Welfare,London: MacMillan, (1920) 1954. god.
63. Pindyck, S. Robert &i Rubinfeld, L.Daniel,: Mikroekonomija, Mate, Zagreb,
2005. god.
64. Pjani, Zoran: Savremene buroaske teorije vrednosti i cena, Institut drutvenih
nauka, Beograd, 1965. god.
65. Pjani, Zoran: Teorija cena, Savremena administracija, Beograd, 1984. god.
66. Pregled mikroekonomije (islamska perspektiva), Redaktori: Sayyd Tahir,Aidit
Ghazali i Syed Omar Syed Agil, Rijaset Islamske zajednice BiH i El-Kalem,
67. Robinson, J.: The Economics of Imperfect Competition, London: Cambridge
Universitety Press, 1933. god.
68. Salvatore, D.: Theory and Problems of Microeconomics, Njujork, 1974. Cours et
problemes de microeconomie, Pariz, 1978.
69. Samuelson, A. i Paul & Nordhaus D.Villiam: Ekonomija, (petnaesto izdanje,
prevod) Mate,Zagreb, 2000. god.
70. Samuelson A. Paul, Ekonomija (uvodna analiza), Savremena administracija,
Beograd, l969. god.
71. Stefanovi, ivadin: Menadment, Kragujevac, 2003. god.
72. Smith, Adam: Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Kultura, Beograd,
1970. god.
73. Stigler, G. J.: Theory of prices, Njujork, 1959.
74. Stojanovi, Dragia: Matematike metode u ekonomiji preduzea, Savremena
administracija, Beograd, 1975. god.
75. Stojanovi, Ivan: Socijalizam i trite, Ekonomika, Beograd, 1986 .god.
- 473 -
Literatura
76. Stojanovi, Ivan,: Teorija cena (Mikroekonomija), Ekonomski fakultet, Beograd,
1997. god.
77. Stojanovi, Ivan: Savremena trita i cene, Nauna knjiga, Beograd, l977. god.
78. Schumpeter, J.: Povijest ekonomske analize, Zagreb, 1975. god.
79. Tati, Kasim: Trine strukture i ekonomska efikasnost, Izdavaka djelatnost
Ekonomskog fakulteta, Sarajevo, 2003. god.
80. Tati, Kasim: Mikroekonomija, Izdavaka djelatnost Ekonomskog fakulteta,
81. Varijan, R. Hal: Mikroekonomija (moderan pristup), Ekonomski fakultet,
Beograd, 2003. god.
82. Veselinovi Petar: Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
god.
- 474 -

Prof - DR Mikroekonomska Analizaaaaa

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prof - DR Mikroekonomska Analizaaaaa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Mehmed Meta

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM

Knjiga Mikroekonomska analiza je prvenstveno pisana za potrebe izvoenja

ekonomske politike na ravnotenu cenu i ravnotenu koliinu i blagostanje njenih aktera,

1. Teorija radne vrednosti

3.4. Linija izotrokovnog pravca

II EFEKAT SUPSTITUCIJE I EFEKAT DOHOTKA

1. Sluckijevo reenje problema

III POTRANJA OUTPUTA

Skala i kriva potranje

5.4.1. Dohodovna elastinost pri velikim promenama

1. Pojam i vrste proizvodnje

1. Funkcija trokova u kratkom roku

1. Promena trine ravnotee

VIII MERE DRAVNE REGULACIJE NA TRITU

IX MIKROEKONOMSKA ANALIZA POREZA I EKSTERNALIJA

1. Uloga i znaaj poreza u trinim ekonomijama

1. Klasifikacije trita zasnovane na brojanom kriterijumu

XI SAVRENO KONKURENTNO TRITE

1. Uslovi postojanja savreno konkurentnog trita

XII MONOPOLSKO TRITE

Osnovne postavke modela

Oligopol kao oblik nesavrenog trita

5. Modeli duopola koji trinu cenu uzimaju kao parametar za akciju

XIV TRITE OGRANIENE KONKURENCIJE

Karakteristike trita ograniene konkurencije

XV TRITE FAKTORA PROIZVODNJE

1. Savreno konkurentno trite faktora

1. POJAM MIKROEKONOMSKE TEORIJE I ANALIZE

2. MIKROEKONOMSKE PROGNOZE I MODELI

Zadatak svake nauke, pa stoga i mikroekonomije, je da objasni i predvidi pojave

2.1. Ekonomski model ponaanja preduzea

da su cene proizvodnih faktora konstantne i da iznose:

da je koliina ostvarene proizvodnje (X) funkcija utroka proizvodnih inputa

da je cena outputa kojeg preduzee proizvodi konstantna veliina i iznosi P.

Proizvodnjom i prodajom X jedinica svog outputa po konstantnoj trinoj ceni P,

Razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova naziva se ukupnim

Poto je pretpostavka, odnosno funkcija cilja da preduzee tei maksimiziranju

Osnovni problem pri analizi ponaanja potroaa je da se prui adekvatan

3. POZITIVNA I NORMATIVNA MIKROEKONOMIJA

4. DIJAGRAMSKA TEHNIKA I MATEMATIKO REZONOVANJE

5. ULOGA TRITA U SAVREMENIM EKONOMIJAMA

Trite ima izuzetno veliki, a u nekim sluajevima presudan, znaaj pri

No, sve ovo ne znai da je trini mehanizam savren i da nema nedostataka i

postizanje ekonomske stabilnosti;

Jedna od najznaajnijih ekonomskih funkcija savremene drave je obezbeenje

Kada je cena penice preterano visoka, onda su samo bogati ljudi u

1. TEORIJA RADNE VREDNOSTI

2. TEORIJA MARGINALNE KORISNOSTI

2. 1. Geneza teorije marginalne korisnosti

2. 2. Polazne postavke teorije marginalne korisnosti

Teorija marginalne korisnosti, kao uostalom i druge teorije subjektivne vrednosti,

Pri poveanju koliine upotrebe dobra X kojom se zadovoljava neka ljudska

u kojoj oznaava apsolutnu promenu ukupne korisnosti koja je nastala usled

Na osnovu ovako definisanih kategorija ukupne, prosene i marginalne korisnosti

Slika I-1: Krive ukupne, prosene i marginalne korisnosti

Ako potroa, suoen sa datim cenama dobara koja su predmet kupovine

Uslov jednake granine korisnosti po upotrebljenoj novanoj jedinici u naem

njemu moe poveati zadovoljstvo za 18 jedinica korisnosti, a kupovina prve

Ako paljivo analiziramo strukturu potroaeve kupovine, vidimo da e iznosom

Tabela 3: Mogue alternative upotrebe dohotka potroaa

Marginalne korisnosti dobara X i Y se algebarski mogu prikazati u obliku relacija:

Poto potroa mora da zadovolji budetsko ogranienje, to relacija: