Универзитет одбране

Војна академија

Економија одбране

Тржиште и механизам његовог испољавања

Семинарски рад

Ментор: доц. др. Биљана Иванова кадет: Вељко Влајић

Београд, новембар 2022.

 Садржај

Увод ………………………………………………………………………..1
1. Појам и функција тржишта …………………………………………...2
2. Класификација и морфологија (структура) тржишта ...……………...3
3. Различити облици тржишне конкуренције ...…………………………4
4. Тржишни субјект ...……………………………………………………..5
5. Понуда и тражња као основни чиниоци тржишта …...………………6
6. Утицај продајних цена на кретање понуде и тражње ………………..7
7. Ценовна еластичност понуде и тражње ………………………………7
8. Усклађивање понуде и тражње у условима слободне конкуренције ..8
Закључак …………………………………………………………………..9
Литература ………………………………………………………………..10
 Увод

Кроз историју неке основне људске потребе се нису мењале што је и нормално али развојем
људског друштва одређене потребе се појављују док се одређене губе или умањују. Неке
услуге и добра генерално људи не могу сами себи да обезбеде па морају да потраже начин да
дођу до тога а за то су спремни да плате одређену противвредност у некој реалној количини у
односу на квалитет саме услуге или робе. Стога је логично да имамо и ове друге који
производе та добра која ће касније продати потражиоцима.
Тржиште представља место где људи тргују односно купују или продају добра односно робу
и услуге којима располажу или су произвели.
Настанак таквих купопродајних односа уствари представља настанак тржишта.
Суштина и значај тржишта тј. његова основна функција би била само то повезивање
осамостаљених робних произвођача, омогућавање тим произвођачима а уједно и купцима да
на најлакши и најбржи могући начин произведену робу проследе тамо где је то потребно
односно купцима који потражују одређено добро и да заузврат добију неку противвредност и
све то на начин који ће задовољити обе стране односа до чега би требало доћи кроз
испуњавање одређених услова.
Као основни чиниоци тржишта јављају се понуда и тражња. Понуда представља одређену
количину робе и услуга које се у одређеном времену, на одређеном месту и по одређеној цени
нуди на продају купцима. Тражња представља количину новца коју су потрошачи спремни да
дају за одређено добро, а то колико су спремни да дају зависи од њихове финансијске моћи,
квалитета саме услуге али исто тако и од тога у коликој мери им је заправо производ
потребан.
Логично је да понуда и тражња представљају два међусобно зависна фактора који сачињавају
структуру тржишта и од чијег односа зависи равнотежа или баланс целог процеса односно
колико ће стање на тржишту бити близу равнотеже.
Постојање и развој самог тржишта могу у драстичној мери олакшати и убрзати испуњавање
потреба људи и чине то. Требало би да се тежи ка неком савршеном односу, савршеној
конкуренцији на тржишту али реалност је да ниједан облик постојећег тржишта није
савршен. То свакако зависи од много различитих елемената.
 1. Појам и функције тржишта

Тржиште је основна категорија робне привреде. Одређен степен развијености производних

снага и друштвене поделе рада представљају основне претпоставке 1 (и услов) за настанак и
развој тржишта. То су, у ствари, услови у којима производи људског рада путем размене
постају доступни онима којима су потребни, а који су спремни и имају могућност да их купе.
Произвођачи таквих производа се јављају као продавци роба, користећи то као могућност да
као противвредност добију друге, њима потребне, употребне вредности. То су, дакле, услови
у којима се размена производа појављује као нужан облик повезаности и међусобне
зависности произвођача.
У економској теорији се називом2 тржиште најопштије и најчешће означавају укупност
понуде и тражње и њихови међусобни односи. Међутим, овај појам употребљавају и друге
научне и наставне дисциплине, па отуда и чињеница да његово значење не мора у свему увек
бити исто. У социологији је нпр. више акценат 3 на тржишним субјектима и њиховом
понашању. Привредна историја, економска политика и производно-пословна политика
предузећа његово значење4 готово увек везују за приказ и анализу конкретних купопродајних
односа, како у временском и просторном смислу тако ио у погледу врсте робе и тржишних
субјеката, као и других конкретних обележја свакодневног испољавања тих односа.
Заједнички смисао свих ових специфичних назнака тржишта је у томе да суштину тржишта
представља укупност односа понуде робе и тражње робе који се на одређеном простору и у
одређено време успостављају поводом размене робе и услуга. Основна функција тржишта је
повезивање осамостаљених робних произвођача. То осамостаљивање, међутим, истовремено
је значило да се ствара све већа зависност између произвођача која се успешно и ефикасно
разрешавала разменом њихових производана тржишту. Чињеница је да се свакодневном
разменом роба на тржишту истовремено остварује процес свођења различитих
индивидуалних радних времена на друштвено потребно радно време, а ово се зависно од
односа понуде и тражње, даље своди на друштвено признато радно време. Ту се тржишна
цена појављује као основна економска величина разменских односа на тржишту. Зависно од
тога да ли тржишне цене расту или опадају, понуда и тражња такође се морају мењати
(смањују се или повећавају), али увек са тенденцијом да се ускладе (уравнотеже). Основни
регулатор таквих разменских односа је закон вредности, али се ово регулисање практично
реализује преко укупног тржишног механизма, па се стога само усклађивање понуде и
тражње и квалификује као функција тржишта.

1 Драгољуб Драгишић,… (и остали), Основи економије, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду,
Београд, 2005., страна 203.

2 Драгољуб Драгишић,… (и остали), Основи економије, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду,
Београд, 2005., страна 203.

3 Драгољуб Драгишић,… (и остали), Основи економије, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду,
Београд, 2005., страна 203.

4 Драгољуб Драгишић,… (и остали), Основи економије, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду,
Београд, 2005., страна 204.
Алокативна функција се објашњава чињеницом да стално усклађивање понуде и тражње
уствари представља механизам сталних корекција у распореду (алокацији) укупног
друштвеног фонда рада на различите делатности.
У робном систему привређивања привредни субјекти имају потпуну економску и пословну
самосталност, што подразумева и потпуну самосталност у одлучивању. Њихове самосталне
одлуке морају имати релевантну тржишну аргументацију. Отуда и чињеница да је у таквом
систему привређивања иманентан5 један спонтан процес сталних промена, усавршавања и
преоријентација, што фактички значи стално прилагођавање захтевима и критеријумима
тржишта. То значи да једни произвођачи пропадају јер се нису прилагодили захтевима
тржишта, док други, који немају проблема са реализацијом, даље усавршавају процес
производње уводећи нову технику и технологију, повећавајући обим производње,
запослености и профита који присвајају. Ова селективна функција закона вредности је
значајна и због тога што се на тај начин регулишу привредна кретања на датом тржишту,
односно у крајњој линији, регулише се одвијање укупне друштвене репродукције.

2. Класификација и морфологија тржишта

Постоји потреба и теорије и праксе да се тржиште истражује и анализира са различитих

становишта. У том смислу су могуће различите класификације и типологије тржишта.
Постоји одређена класификација тржишта која се у стручним комуникацијама узима као
општеприхваћена6. Тако се, рецимо, просторна локација размене увек узима као релевантно
обележје његове идентификације. Са тог становишта се могу разликовати 7: локално,
регионално, национално и међународно тржиште. Врста производа се такође узима као
критеријум класификације тржишта. У том смислу је уобичајена подела на тржиште
средстава за производњу, тржиште предмета за личну потрошњу, тржиште радне снаге и
тржиште новца, а она се могу даље делити с обзиром на поједине врсте производа. Обим
размене се исто тако узима као критеријум класификације тржишта, па се са тог становишта
разликују тржиште на велико и тржиште на мало. Најзад, за класификацију тржишта посебан
значај имају услови размене. Ту се разликују слободна и тзв. везана тржишта. У првом
случају се подразумева да су тржишни партнери у максимално могућој мери слободни и
самостални у вези са условима купопродајних односа, а везано тржиште подразумева
могућност да држава својим прописима регулише одређене услове размене (цене, одређене
здравствене стандарде, квалитет одређених производа).
Под морфологијом или структуром8 тржишта подразумева се укупност фактора који
детерминишу квантитет и квалитет понуде и тражње, односно, укупност услова у којима се
5 Драгољуб Драгишић,… (и остали), Основи економије, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду,
Београд, 2005., страна 205.

6 Драгољуб Драгишић,… (и остали), Основи економије, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду,
Београд, 2005., страна 205.

7 Драгољуб Драгишић,… (и остали), Основи економије, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду,
Београд, 2005., страна 205.

8 Богдан Илић, Снежана Крстић, Политичка економија, ЕтноСтил, Београд, 2013., страна 165.
формирају конкретни разменски односи. Основни елементи структуре тржишта су:
- концентрација и величина понуде која је одређена производњом, диференцираношћу
произвођача и слично;
- фактори на страни тражње – број купаца, величина њиховог дохотка, расподела националног
дохотка и слично;
- диференцираност производа;
- могућност уласка нових продаваца и купаца на тржиште;
- разни егзогени фактори – реклама, пропаганда, политички фактори и слично. Екстремни
пример тржишне структуре јесте слободна конкуренција или монопол.

3. Различити облици тржишне конкуренције

На тржишту понуда и тражња испољавају своје деловање посредством конкуренције. На

тржишту се између субјеката привредне активности, купаца и продаваца, а у циљу постизања
одређене тј. максималне економске користи од размене, одвија облик економског такмичења
које се назива конкуренцијом. Врсте и тип механизма тржишта условљавају и тип
конкуренције. Положај на тржишту може бити различит. За функционисање тржишне
привреде је најповољнији случај када су понуда и тражња у равнотежи, јер се тада размена
одвија без тешкоћа и без застоја и поремећаја. У стварности, најчешће таква равнотежа не
постоји. Уколико је тражња већа од понуде, такво стање се квалификује као тржиште
продаваца, због недовољне понуде они диктирају услове продаје. Уколико је понуда већа од
тражње онда је то тржиште купаца, због понуде купци диктирају услове куповине.
При анализи облика конкуренције у теорији се обично наводе два екстремна случаја 9, а то су
слободна конкуренција и монополистичка конкуренција. Између њих постоје бројни
прелазни облици ограничене или непотпуне конкуренције. Основне карактеристике слободне
конкуренције10 су: постоји обиље робе и фактора производње и њихова потпуна мобилност;
нови продавци и купци могу се несметано укључити у разменске осносе, односно не постоје
баријере за улазак или излазак из гране у било ком виду; атомизираност понуде и тражње (и
на страни понуде и тражње постоји веома велики број привредних субјеката); искључена је
могућност међусобног удруживања или договарања тржишних партнера; искључен је утицај
државе; претпоставка је да постоји хомогеност робе; одсуство било каквих психолошких
предрасуда или преференција у избору тржишних партнера; најважнија претпставка јесте да
је тржишна цена дата, параметарска величина за све тржишне субјекте и да они не могу
утицати на њену висину (због постојања атомизираности понуде и тражње), те да због тога
морају прилагођавати своје пословно понашање према датим условима на тржишту.
Са друге стране монопол је потпуно супротно тржишно стање у односу на стање слободне
конкуренције. Овакво тржишно стање се може јавити као последица природних услова, затим
путем деловања конкуренције између произвођача када долази до пропадања слабијих
9 Богдан Илић, Снежана Крстић, Политичка економија, ЕтноСтил, Београд, 2013., страна 165.
10 Богдан Илић, Снежана Крстић, Политичка економија, ЕтноСтил, Београд, 2013., страна 165.
субјеката и концентрације понуде у рукама једног произвођача, монопол може настати
удруживањем већег броја мањих независних произвођача. У случају монопола један продавац
се суочава на тржишту са великим бројем купаца. У случају када се један купац налази
наспрам великог броја продаваца, такво тржишно стање се назива „монопсон“. За разлику од
слободне конкуренције, када је тржишна цена била дата величина, на чију висину није могао
да утиче ниједан привредни субјект, у случају постојања монопола имамо да један произвођач
одређује цену. При одређивању цене својих производа монополиста мора да узме у обзир
платежну способност купаца, мора да прати кретање тражње. Значи да ће монополиста увек
да одреди ону тржишну цену и онај обим производње који мумаксимизирају профит (у
слободној конкуренцији монополиста би могао да одреди само обим производње који му
одговара за дату цену). У условима монопола тржишна цена је виша него у условима
слободне конкуренције, а понуђена количина производа мања.
Основне карактеристике монопола (или монопсона) су: понуду или тражњу одређује само
један учесник у размени; не постоји могућност неограниченог уласка у дату грану; тржишну
цену одређује само монополиста; јавља се асиметричност у информисању тржишних
субјеката.
Међутим, између потпуне конкуренције и монопола постоји велики број прелазних облика
тржишних стања који одговарају реалном привредном животу.
Основне карактеристике монополистичке конкуренције су: постоји релативно мали број
продаваца или купаца велике економске снаге који међусобно конкуришу на тржишту; због
своје велике економске снаге привредни субјекти имају утицај на кретање тржишних цена,
али их не могу у потпуности контролисати; постоји диференцираност производа (сви
произвођачи исте врсте производа настоје да се њихов производ разликује по некој особини
од производа конкурента и да на тај начин вежу купце за свој производ, што им даје већу
слободу у одређивању цене); мала је покретљивост фактора производње; привредни субјекти
се често међусобно удружују и договарају око висине цене, поделе тржишта и слично; уместо
ценовне конкуренције, све више долазе до изражаја различити облици неценовне
конкуренције (реклама и сл.).

4. Тржишни субјект

Основни тржишни субјект је предузеће које представља организациону јединицу као део целе
привреде у коме се обавља процес производње материјалних добара или врше одређене
услуге, а које као такво увек има свој циљ понашања који у току своје привредне активности
жели да оствари. Иако је предузеће састављено од великог броја појединаца, циљ предузећа је
надређен појединачним циљевима и условљен је власничком структуром друштва. Код
приватних предузећа основни циљ пословања представља остваривање што већег профита.
Код јавних предузећа, циљ пословања предузећа није условљен тежњом за остваривањем што
већег профита, него остваривањем неких неекономских циљева.
Резултате свог рада предузећа износе на тржиште, па су принуђена да своје понашање уреде
како то правила тржишног понашања захтевају. Својим тржишним пословањем свако
предузеће тежи да оствари циљ свог привређивања који је поставио власник предузећа. За
предузеће као тржишни субјект посебно је значајна чињеница да има потпуну економску и
пословну самосталност. Колико је значајно да има потребна материјална средства, исто
толико је важно да оно самостално одлучује о свим битним питањима свог рада и пословања,
као и да самостално сноси ризик и одговорност такве самосталности.

5. Понуда и тражња као основни чиниоци тржишта

Понуда се дефинише као одређена количина робе и услуга које се у одређеном времену, на
одређеном месту и по одређеној цени нуди на продају купцима. Тражња би се могла
дефинисати као она количина новца коју су потрошачи спремни да дају за одређену робу, на
одређеном тржишту, у одређеном времену. На страни понуде се јављају предузећа која имају
третман носилаца понуде робе и услуга, а на страни тражње се јављају потрошачи као
појединци или домаћинства.
Понуду представљају разна материјална добра која се производе с циљем да се продају. Зато
је увек лако одредити понуду, јер њу прати врста робе која се нуди у конкретном временском
периоду и на конкретном простору. Разликујемо укупну понуду 11 и понуду појединачне робе.
Укупна понуда представља целокупну количину свих врста робе која се у одређеном времену
у размерама целе једне земље нуди на продају. Она може да буде изражена натурално као
укупна количина све робе која се по одређеним ценама нуди купцима или вредносно као сума
цена све понуђене робе. Укупан обим понуде у привреди једне земље као и њена структура
одређени су могућностима производње, односно укупна понуда у једној земљи одређена је
виличином друштвеног бруто производа. Са друге стране, понуда може бити већа или мања
од производње уколико постоји спољно-трговинска размена. Такође, ако постоје залихе
непродате робе из претходног периода, понуда ће бити већа од производње.
Појединача понуда представља понуду једне врсте робе, односно понуду једне гране или
једног предузећа. Обим понуде једне врсте робе одређују фактори који су у вези са
материјалним и техничким могућностима производње, а који, кад је у питању предузеће,
долазе до изражаја кроз трошкове производње. Обим понуде условљен је кретањем трошкова
сваке додатне јединице производа. Производња се може повећавати све док је продајна цена
виша од трошкова производње додатне јединице производа. Значи да ако тржишна цена брже
расте од повећања трошкова производње, онда ће се и понуда повећавати. И код тражње
разликујемо укупну тражњу и тражњу за поједином врстом робе. Укупна тражња
представља укупну суму новца коју су купци у једној земљи у датом временском периоду
спремни да дају за куповину разноврсне робе.
Појединачна тражња представља суму новца коју су купци спремни да дају за одређену
врсту робе. Фактори од којих зависи12 укупна тражња у једној привреди јесу: величина бруто
друштвеног производа, његова вредносна структура и наменска расподела. Тражња за
производима који су намењени личној потрошњи зависи од стопе потрошње у датој привреди
која је, пре свега, одређена величином националног дохотка и његовом расподелом. Тражња
појединачног потрошача одређена је расположивим дохотком, ценом самог производа, сеном
другог производа који је његов супститут, рекламом, преференцијама купаца, његовим
жељама и захтевима, затим модом и слично. Тражња за средствима за производњу зависи од
величине амортизационог фонда, затим фонда акумулације и могућности супституције
фактора производње у процесу производње.

11 Богдан Илић, Снежана Крстић, Политичка економија, ЕтноСтил, Београд, 2013., страна 168.
12 Богдан Илић, Снежана Крстић, Политичка економија, ЕтноСтил, Београд, 2013., страна 168.
 6. Утицај продајних цена на кретање понуде и тражње

Кретање понуде било које врсте робе зависи од тржишне цене по којој се она може продати,
као и од трошкова њене производње. Уколико тржишна цена неке робе расте долази до веће
понуде те робе. Уколико пада долази до смањења понуде те робе.
Тражња робе и њена цена крећу се супротним смеровима, између тражње неке робе и њене
цене постоји негативна корелација. Ако дође до пораста цене неке робе, тражња за том робом
опада, и обрнуто. Како ће се тражња кретати са променом цене зависи од низа фактора. Пре
свега, од самих потреба које треба подмирити одређеном врстом производа и од
расположивих куповних средстава. Затим, велики утицај на само кретање тражње у
зависности од промене цене има и могућност супституције једног производа другим. Постоји
још читав низ фактора као што су демографске и социопсихолошке карактеристике самих
потрошача (преференције, култура, ниво образовања, професионална припадност, навике,
традиција, сезона…)

7. Ценовна еластичност понуде и тражње

Еластичност понуде представља њену способност да се прилагођава насталим променама

цена. Еластичност понуде представља ознаку за процентуалну промену у количини понуђене
робе у односу на релативне промене цена те робе. Она се исказује као релативни однос тих
промена. Како и колико понуда може реаговати на промену цене зависи од неколико
фактора13: од техничко-технолошких могућности да се обим производње одређене врсте робе
прилагођава променама цена; од трошкова производње; од могућности лагеровања одређене
врсте робе; од могућности да се одређена врста робе транспортује и сл.
Еластичност тражње представља њену способност да се прилагођава насталим променама
цена. Еластичност тражње представља ознаку за процентуалну промену у количини тражене
робе, у односу на процентуалну промену цене те робе. Такође се исказује као релативни однос
тих промена. Еластичност тражње на промену цене зависи од неколико фактора: од учешћа
издатака које потрошач има за куповину одређеног производа у његовом дохотку (уколико је
веће то учешће, утолико је и еластичност већа); од супститута (еластичност тражње за неким
производом је већа ако он има супститут односно други производ којим се може задовољити
иста потреба); од карактера производа (уколико се ради о егзистенцијалним производима онда
је еластичност тражње мања, а ако су у питању производи луксузне потрошње, онда је
еластичност већа).

13 Богдан Илић, Снежана Крстић, Политичка економија, ЕтноСтил, Београд, 2013., страна 171.
 8. Усклађивање понуде и тражње у условима слободне конкуренције

Стварне тржишне цене било ког производа подлежу сталним променама, јер се стално мењају
услови понуде и тражње. Међутим, повратним дејством и тржишне цене утичу на величину
понуде и тражње, што у условима слободне конкуренције има за резултат да понуда и тражња
стално теже да се изједначе. Тако се у условима слободне конкуренције тенденцијски
остварује одређена равнотежна цена, која се дефинише као оптималан однос између тражње и
понуде. Зависно од тржишне цене настају разлике између понуђене и тражене количине
производа. Ако су цене ниже, тражена количина робе је већа и тад се јавља вишак тражње.
Ако су цене више, понуђена количина робе је већа и тад се јавља вишак понуде. Стварне
тржишне цене су ниже или више од равнотежне цене, при чему се одговарајућим
реаговањима понуде и тражње на пораст или пад цена тенденцијски остварује равнотежна
цена као резултат сталног усклађивања понуде и тражње. На пример 14, вишак понуде
(непродата роба због високе цене) условљава потребу снижења тржишне цене, а вишак
тражње у односу на понуђену количину робе има за резултат пораст тржишних цена. Понуда
и тражња се скоро никад не поклапају, али теже да се изједначе. Са друге стране, тржишне
цене стално теже да се, под утицајем промена на страни понуде и тражње, изједначе са
равнотежном ценом, што се тенденцијски и остварује, али само у условима слободне
конкуренције, тј. кад су испуњене све претпоставке на којима се заснива.

14 Богдан Илић, Снежана Крстић, Политичка економија, ЕтноСтил, Београд, 2013., страна 173.
 Закључак

Људи су имали, имају и имаће потребе које не могу да задовоље и да обезбеде себи одређена
средства која су им потребна за то. И спремни су да плате одређену противвредност за та
добра и услуге. Продавци су они који обезбеђују та средства са циљем да разменом за њега
зараде одређену количину новца или добију неку другу материјалну вредност. Купци се
јављају као потражиоци, а продавци као они који нуде.
Тржиште представља вид платформе који упућује једне на друге и самим тим олакшава и
убрзава процес размене односно купопродајних односа и то је у суштини основна функција
тржишта, да олакшава живот свим чиниоцима самог тржишта тако што ће им уштедети време
и многе друге ресурсе и омогућити да адекватно и квалитетно испуне те своје потребе.
С обзиром да они који нуде и они који потражују зависе једни од других, неопходно је да се
прилагођавају једни другима. Изводи се логичан закључак да понуда и тражња теже
изједначењу, тој некој равнотежи која би представљала савршено стање на тржишту.
Али на жалост је чињеница да је такво стање скоро неизводљиво, а и ако се постигне шансе
су скоро никакве да се одржи. Наравно то не значи да тежња треба да престане, а свакако и
неће.
С обзиром на разлог постојања самог тржишта, треба се на крају крајева потрудити и стећи те
повољности што се ефикасног испуњавања потреба тиче. Треба трагати за тржиштем из ког
можемо да извучемо најбоље и на ком ћемо остваривати најбољу позицију.
Из тог разлога треба обрадити ову тему јер је њен предмет један од кључних фактора које
утичу на квалитет живота сваког појединца и сваки би морао да буде упознат барем површно
како функционише механизам његовог испољавања.
 Литература

1. Богдан Илић, Снежана Крстић, Политичка економија, ЕтноСтил, Београд, 2013.

2. Драгољуб Драгишић,… (и остали), Основи економије, Центар за издавачку делатност
Економског факултета у Београду, Београд, 2005.
3. ЕРД: https://www.wikipedia.org/, 20.11.2022.
4. ЕРД: http://www.ekof.bg.ac.rs/, 20.11.2022.
5. ЕРД: https://edukacija.rs/, 20.11.2022.