Висока економска школа струковних студија

Пећ – Лепосавић

СЕМИНАРСКИ РАД

ЕКОНОМИКА ПРЕДУЗЕЋА

ДЕФИНИСАЊЕ ПРОИЗВОДА И
ЊЕГОВЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Ментор: Студент:
Др Бојан Јокић Ђорђе Томић
Број индекса 140/19
САДРЖАЈ

УВОД 3
1. ДЕФИНИЦИЈА ПРОИЗВОДА И ЊЕГОВЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 4
2. ИЗРАЖАВАЊЕ ПРОИЗВОДА 6
2.1. Физичка јединица мере као израз производа 6
2.2. Тржишна цена као израз производа 7
2.3. Цена коштања као израз производа 8
2.4. Производ изражен објективно потребним радом 8
3. КВАЛИТЕТ ПРОИЗВОДА 10
ЗАКЉУЧАК 12
 УВОД

Производња је сврсисходна људска делатност у којој се одређени скуп ресурса -

инпута, трансформише у одређене производе аутпуте који служе задовољењу људских
потреба. Аутпути или производи могу бити материјалне природе, а могу бити и
разноврсне услуге намењене одређеној групи корисника. Производња представља
најважнију фазу у процесу друштвене репродукције, јер је она материјална основа за
функционисање осталих друштвених процеса и активности. Сама производња се реализује
кроз бројне технолошке процесе. Процес производње представља један динамички систем
у коме постоји кретање материјала ( материјални токови ) и кретање информација
( информациони токови ). Код сложенијих производних система ови токови могу бити
веома сложени, па захтевају одређене системе за њихово управљање. Овом
проблематиком се бави у оквиру менаџмент активности дисциплина: менаџмент
производње. Систем управљања производњом функционише на принципу повратне
спреге, на тај начин што се врши оцена квалитета финалног производа, у којој мери она
задовољава планиране вредности. Ако постоји одступање, онда се на основу добијених
информација врши корекција полазних елемената ( материјал, технлошки процес и друго )
да би се добио жељени резултат.“ 1 Производни процес  је основа
сваке индустријске производње, а подразумева све активности и деловања којарезултирају
претварањем улазних материјала (сировина, полупроизвода) у готов производ. Он
обухваћа и сва средства и особље на којима се и са којима се врше активности
од складишта улазног материјала до складишта готових производа.
Састоји се од: 
 технолошког процеса, 
 превоза или транспортног процеса,
 процеса организације и
 процеса информација,
па представља недељиву целину технике, технологије, организације и економије.
1
http://tagtag.com/menadzment/iii_grupa_pitanja/2_pojam_i_definicija_proizvodnje
 Процес производње који је условљен друштвеним потребама, израженим у виду
тржишне тражње, завршава се са стварањем одговарајућих резултата којима се те потребе
могу задовољити.
Резултати репродукције, с обзиром на то што се стварају на основу улагања
капитала, чине излаз економског сиистема предузећа.
Како су резултати и улагања елементи економског система предузећа, њихов
међусобни однос изражава квалитет економије. При томе, резултати репродукције су, по
правилу већи од уложених вредности у репродукцији.

1. ДЕФИНИЦИЈА ПРОИЗВОДА И ЊЕГОВЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ

Производ је резултат људског рада, који, на основу својих својстава може

задовољити неку људску потребу.
У робно-новчаним условима производ добија карактер робе, а то значи да има
употребну вредност и вредност и да је намењен другима, а не његовом произвођачу. Како
се предузећа формирају ради потпунијег задовољења потреба потрошача, задатак је сваке
организације да производи што већу количину робе, уз поштовање економских и других
принципа репродукције.
Производ је пре свега ствар која задовољава људске потребе.
Производ, посматран количински, представља одређену употребну вредност, као
својство (технолошко, физичко, енергетско...) које може подмирити извесну економску
потребу – потребу коначне или потребу репродукционе потрошње. Својство производа да
задовољи какву потребу даје том производу карактер употребне вредности, чиме он
постаје и економска категорија. Границе употребне вредности производа одређују степен
тржишног (економског) признања производа, односно рада садржаног у том производу.
Употребна вредност производа одређује његову намену. Намена производа је, по
правилу, коначна финална или репродукциона потрошња. Употребна вредност производа
није једном заувек дата. Она се проширује, мења и допуњује са развојем производних
снага. Из тих разлога, преко намене производа може се утицати на будућу потрошњу,
односно производњу, чиме употребна вредност све више добија у значењу.
Технолошки квалитет производа битно одређује обим и квалитет његове
употребљивости. Са развојем производних снага створене су могућности за научно
кориговање и допуњавање технолошких својстава производа и изналажења његових нових
својстава.
Захтев потрошње, који се односи на технолошки квалитет производа, без сумње је
еквивалентност јединица истог производа. Да би се обезбедило да јединица количине
неког производа буде еквивалентна било којој другој јединици, поттрбно је извршити
свођење употрбних квалитета на еквивалентне јединице. Ова еквивалентност производа
постиже се стандардизацијом, која представља подједнаку величину, састав, облик или
димензију.
Физички обим производње датог предузећа јавља се као конкретни асортиман више
производа који се међусобно разликују по величини, облику, квалитету и слично.
Асортиман производа је један од значајнијих елемената економије предузећа, јер од
асортимана производа зависиће умногоме положај сваког конкретног предузећа на
тржишту, његова снага у односима понуде и тражње, цена производа и сл.
Асортиман производа може да буде било једноставан, било сложен, дакле
састављен од простих или сложених производа. Уколико су производи састављени од
истог материјала, или од више врста материјала који чине недељиву целину, ради се о
једносттавној ппроизводњи. Међутим, када се производ састоји од више самосталних
делова који се монтажом спајају у јединствену целину, тада имамо сложени производ.
Квантитет производа представља обим произведених употребних вредности и
означава се натуралним јединицама мере, које могу бити различите, као што су: комад,
тона, метар, литар и слично.
У условима постојања ширег асортиман производа, за изражавање укупног
физичког обима производње потребно је различите врсте производа свести на заједничку
једдиницу мере, с обзиром на то што се између производа јављају разлике у технолошком
квалитету, као и у физичким јединицама мере.
 Поред употребне вредности, вредност производа је друго његово основно својство.
Вредност производа је израз количине друштвено признатог рада уложеног у његову
производњу. Количина потребног рада изражава се у новчаним јединицама и валоризује
се на тржишту као размењска вредност, односно цена.

2. ИЗРАЖАВАЊЕ ПРОИЗВОДА

2.1. Физичка јединица мере као израз производа

Производ се квантитативно изражава, односно мери, физичким јединицама. Такав

начин изражавања производа као резултата производње је најадекватнији, јер се ради о
употреном квалитету одређеног материјалног добра којим се могу подмирити поједине
финалне или репродукционе потребе.2
Производ као резултат произвоодње може се изражавати физичким јединицама
мере само када се ради о хомогеном асортиману. Одређена количина истоврсних
производа може се представити јединственим физичким изразом обима производње (300
000 тона пшенице, односно 2 000 000 кwh електричне енергије, односно 15 000 пари
мушких ципела дате величине...).
Када се у оквиру једног предузећа производи шири асортиман, јавља се
методолошки проблем изражавања његовог резултата физичким јединицама мере као
јединствене величине.3
Методолошки проблеми изражавања обима производње физичким јединицама мере
још више су наглашени када се узме у обзир вишеструко разликовање појединих врста
производа у оквиру хетерогеног асортимана.

Производи у оквиру хетерогеног асортимана разликују се по:

2
Др. Божидар Ј.Ставрић, Др. Бојан С.Јокић, Економика предузећа, Београд, 2012
3
Др Благоје Пауновић, Економика предузећа, Београд 2008.
  Физичким јединицама којима се исказују

 Техничким, естетским и другим употребним карактеристикама.

Као јединствени именитељ за изражавање хетерогене производње обично се примењује:

1) Тржишна цена

2) Цена коштања

3) Објективно потребан рад

2.2. Тржишна цена као израз производа

У случајевима у којима је, због хетерогености производње немогуће производ

исказати физичким јединицама мере, прибегава се исказивању тог резултата репродукције
тржишном ценом производа. Тако се разнородни производи своде на истородни израз:
C= ΣQiCqi
при чему је C- цена производње, Qi- количина производа, Cqi- тржишне цене производа.
Свођењем разноврсних производа на новчани израз губи се увид у квантитет
производње. То је посебно карактеристично када се производња посматра у динамици, јер
се величина цене производње мења, не само због промена количине производа, већ и због
промена тржишних цена, које нису у функцији физичког обима производње.
CI= ΣQiICqiI
CII= ΣQiIICqiII
при чему је I= први период, а II= други период.

Проблем изражавања производа ценом производње, и поред примене стандардних

цена, поставља се у случају мењања асортимана производа, јер се за нове врсте производа
не располаже ценама из претходног периода.
 2.3. Цена коштања као израз производа

Разнородни производи једног предузећа могу се свести на еквиваленте и применом

цене коштања. То спада у финансијски израз утрошене вредности елемената производње
по јединици производа:
Т= QiTqi
при чему Tqi представља трошкове по јединици производа од прве до н-те врсте, док
остали симболи имају исто значење као и у претходним образцима. 4
Примена овог финансијског израза има аналитички значај ако се разноврсни
производи сведу на објективно условљену цену коштања, која је у функцији технички
условљене величине утрошака елемената производње и друштвено условљене набавне
цене средстава за производњу.5
Недостаци овог израза резултата производње слични су као код примене тржишне
цене производа, јер се представа о његовом квантитету замагљује променама набавних
цена средстава за производњу и просечних зарада по јединици рада.
Применом стандарсних набавних цена средстава за производњу и зарада по
јединици рада, као и технички условљених утрошака елемената производње, могу се
превазићи поменуте слабости оваквог изражавања резултата репродукције, при
непромењеном асортиману производње у два посматрана периода.

2.4. Производ изражен објективно потребним радом

Производ је физички и објективно израз друштвено потребног рада, умног и

физичког за његову производњу. Овај рад се мери временом његовог трајања, уз просечне
друштвено потребне услове рада.
Тако исказан друштвено потребан рад је истовремено и одраз утрошка биоенергије
просечног произвођача.
Ако се производ означи са Q, друштвено потребан рад са L0, а потребни утрошци
биоенергије просечног друштвеног произвођача са U0 , добија се образац:
U0 =Q*L0
4
Др. Божидар Ј.Ставрић, Др. Бојан С.Јокић, Економика предузећа, Београд, 2012
5
 Утрошци радне снаге конкретног предузећа најчешће не одговарају просечним
друштвено потребним утрошцима, зато и нису еквивалентни друштвено потребном раду
при производњи датог производа.
До ове врсте одступања може доћи из два разлога:

 Због тога сто објективни услови производње, технички и друштвени, конкретног

предузећа не одговарају објективним условима производње просечног друштвеног
произвођача.

 Због тога што конкретно предузеће услед организационих недостатака трпио

извесне губитке у трошењу радне снаге.
Услед наведених разлога, утрошци радне снаге конкретног предузећа одступаце
навише или наниже од утрошака радне снаге просечног друштвеног произвођача по
јединици производа.
Примена овог израза подразумева и могућност свођења производа на норма- часове
рада, што значи да се за сваку врсту и јединицу производаутврђује објективно потребно
време израде.
Овим изразом отклањају се недостаци свих предходних израза производа, јер се
њиме представља права садржина производа, а то је стваралачки људски рад:

Lh=ΣQiLhi
Lh - представља рад мерен временом потребним за укупну производњу,
Lhi - представља потребан рад по јединици производа од прве до n-те врсте,
Qi - представља обим производње од прве до n-те врсте производа.
 3. КВАЛИТЕТ ПРОИЗВОДА

Квалитет се може дефинисати као свеукупност постојања и карактеристика

производа или услуга, заснованих на њиховој способности да задовоље дефинисане
потребе. Појам квалитета производа/услуге обједињује више обележја производа:
трајност, тачност, поузданост, сигурност употребе, лакоћу руковања, функционалност,
употребну вредност.6 Са аспекта маркетинга, квалитет производа се вреднује кроз
способност производа да задовољи потребе купаца, а мери се помоћу запажања од стране
истих, колико је стварно у томе и успео.
Према Ф. Котлеру постоје четири нивоа квалитета:

 ниски,

 средњи,

 високи и

 највиши.

Истраживања показују да је профитабилност производа у уској вези са квалитетом

производа. На пример, виши квалитет производа може да има и више цене и омогућава
бољу зараду. Међутим, даље побољшање квалитета од вишег ка високом неће донети
много профита, јер ће производња таквог производа довести до повећања трошкова. Већи
трошкови доводе до веће цене, што у крајњем случају води паду тражње. Стога, тежња
максимизацији квалитета може имати супротне ефекте од очекиваних.
При одређивању квалитета производа треба правити разлику код увођења новог
производа, усавршавања постојећих и квалитета производа који се већ продају на
тржишту:
• Нови производи стратегију лансирања на тржисту започињу са високим почетним
квалитетом, да би заузели одређену позицију на тржишту. Ако је производ изложен јакој
конкуренцији, предузећа се одлучују за стратегију задржавања достигнутог нивоа
квалитета.

6
Др Благоје Пауновић, Економика предузећа, Београд 2008.
 • Одређене измене дизајна, стила или модне линије постојећих производа део су
квалитативних промена производа које је могуће предузети, а да се не поремети хармонија
елемената који у својој укупности на тржисту чине заштитни знак производа.
• Другачија је стратегија за производе који су већ укључени у процес размене на
тржисту. Интензивне промене на тржисту намећу потребу за усавршавањем самог
производа или начина паковања, обезбеђења резервних делова и пружања постпродајних
услуга.
Постоје различити приступи у оцени квалитета одређених производа. Технички
приступ оријентисе се на посматрање квалитета производа с аспекта његових
карактеристика. Он сам по себи није довољан, па се користи и тржисни приступ, односнно
уверења која имају или стварају купци. Квалитет производа одраз је доброг дизајна,
стручности запослених, производње и добре контроле квалитета. Приликом управљања
квалитетом производа, предузеће може развијати различите стратегије, у зависности од
могућности предузећа и тржишних захтева. Повећање квалитета производа је ефикасна
стратегија, али захтева и повећани ниво трошкова. Често се примењује и стратегија
одржавања достигнутог нивоа квалитета која се постиже сталним праћењем употребе
производа до његовог физичког нестанка.
Постоји и стратегија смањивања квалитета током времена која се примењује у
ситуацијама када куповна моћ опада, па купци нису у стању да плаћају високи квалитет
или ако предузеће процени да су трошкови производње високи и да их треба смањити.
 ЗАКЉУЧАК

Предузеће је веома битан чинилац једног друштва и државе. Успешност предузећа

одражава се и на држану стопу развоја и економску јачину и стабилност.
Постизање оптималне продуктивности је константан задатак који предузеће мора
да испуни својом организациојом рада, али и осигуравањем адекватних процеса
производње.
Предузеће има на располагању различите мере за повећање продуктивности, а
самим тим и за боље располагање свим расположивим средствима.
У сваком случају, предузеће мора константно пратити све елементе од којих
продуктивност зависи и да их одржава прихватљивим.Тек када сви ти услови буду
испуњени, могуће је да укупан резултат пословања буде задовољавајући.
ЛИТЕРАТУРА

1. Др Божидар Ј.Ставрић, Др. Бојан С.Јокић, Економика предузећа, Београд, 2012.

2. Др Благоје Пауновић, Економика предузећа, Београд 2008.

3. http://tagtag.com/menadzment/iii_grupa_pitanja/2_pojam_i_definicija_proizvodnje

4.