1.

ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ РЕЗУЛТАТА ПОСЛОВАЊА

Циљ оснивања сваког предузећа као посебног економског субјекта јесте да оствари
одређене резултате (добит). То проистиче из цињенице да је предузеће основни привредни
субјект, а привредна активност обавља се са циљем задовољавања потреба људи. Као циљ
пословања предузећа поставља се стварање производа којима се могу задовољити
друштвене потребе. Зато се производ сматра резултатом пословања. Резултати пословања
представљају одређене материјалне и финансијске ефекте или учинке које предузеће
остварује у одређеном временском периоду.1

Прозводи које предузеће произведе у одређеном временском периоду износе се на

тржиште, где се размењују за новац. На тржишту се појављују купци за које ови прозводи
имају употребну вредност. Тиме још увек није постигнут циљ пословања предузећа.
Уколико је износ новца довољан да се подмире улагања у елементе производње, као и да
један део средстава остане за подмиривање обавеза према друштвеној заједници и да део
остане за развој предузећа. Тек је онда остварен циљ пословања. Расподела овако
постигнутих резултата предузећа представља одређивање и усмеравање њихове намене за
одређене економске функције и потребе предузећа. Шире гледано, расподела је фаза
процеса друштвене репродукције и представља везу имеђу производње као процеса
стварања нових производа, и потрошње као процеса њиховог трошења.2

Сва предузећа се труде и теже да остваре што веће резултате свог пословања уз
минимална

улагања и трошења. Резултате пословања није једноставно приказати. У пракси предузећа

они се изражавају одређеним мерилима.

Најзначајнија три облика изразавања пословања су:

• Физички производ;
1
Божидар Ставрић, Благоје Пауновић, Петар С. Бојовић, Пословна економија, Београд, 2008, стр. 82.
2
Момчило Живковић, Економика пословања, Београд, 2003, стр. 126.

3
• Укупни приход;

• Добит.

Ови облици резултата пословања међусобно су условљени и повезани. Услов

стицања профита (добитка) као нето – резултата пословања јесте производња одређених
употребних вредности производа или услуга и њихова продаја на тржишту. Сваки од
наведених резултата пословања предузећа има специфицне карактеристике. Зато ћемо у
наставку подробно указати на њихов знацај за предузеће, као и на њихову међусобну
условљеност и повезаност.3

2. ФИЗИЧКИ ПРОИЗВОД

Под физичким обимом производње подразумева се количина производа

(употребних вредности ) датог предузећа, остварених у једном временском периоду.
Производ представља први облик изражавања резултата пословања предузећа и он служи
подмиривању потреба. Дакле производ је резултат људског рада, који на основу својих
својстава може задовољити неку људску потребу. У том смислу се под производом
подразумевају и извршене услуге произвођача појединца или произвођача колектива
другим појединцима и колективима.4

У робно - новчаним условима производ добија карактер робе, што значи да има
употребну вредност и да је намењен другима, а не његовом произвођачу. Како се
предузећа формирају ради потпунијег задовољења потреба друштва, то је и задатак сваког
привредног субјекта, да производи што већу количину робе, уз поштовање економских и
других принципа репродукције (пословања).

Стога производ посматран количински , представља одређену употребну вредност,

као својство (технолошко,физичко,енергетско и сл.), које може подмирити извесну
економску потребу коначне или репродукционе потрошње. Значи својство производа да

3
Момчило Живковић, наведено дело, стр. 126-127.
4
https://dokumen.tips/documents/pojavni-oblici-rezultata-poslovanja.html

4
задовољи неку потребу даје том производу карактер употребне вредности, чиме он постаје
економска категорија.5

2.1. УПОТРЕБНА ВРЕДНОСТ ПРОИЗВОДА

Употребна вредност производа одређује његову намену. Намена производа је,

дакле, коначна или репродукциона потрошња. Границе употребне вредности производао
дређују степен економског признања производа, односно рада садржаног у њему.
Технолошки квалитет производа битно одређује обим и квалитет његове употребљивости.
Захтев потрошње, који се односи на технолошки квалитет производа, без сумње је
еквивалентност јединица истог производа. Ова еквивалентност производа постиже се
стандардизацијом, која представља подједнаку величину, састав облик или димензију.

2.2. АСОРТИМАН ПРОИЗВОДА

Физички обим производње датог предузећа јавља се као конкретни асортиман више
производа који се међусобно разликују по величини, облику, квалитету и сл. Асортиман
производа је један од значајнијих елемената економије предузећа. Од асортимана
производа умногоме зависи положај сваког конкретног предузећа на тржишту, његова
снага у односима понуде и тражње, цена производа, итд. Исто тако од ширине асортимана
зависиће и обим улагања у процес рапродукције предузећа.

Иначе асортиман производа може бити: једноставан (једноставна производња –

једноставан производ) и сложен. Када се производ састоји од више самосталних делова,
који су спојени у јединствену целину, тада имамо сложени производ, за разлику од
једноставног, који нема више саставних компоненти (делова).

2.3. СВОЈСТВА ПРОИЗВОДА

5
Божидар Ставрић, Благоје Пауновић, Петар С. Бојовић, наведено дело, стр. 83.

5
 Квантитет производа представља обим произведених употребних вредности и
означавасе натуралним јединицама мере које могу бити различите, као што су комад, тона,
метар, литар, итд. Поред употребне вредности друго основно својство производа је његова
вредност. Вредност производа је израз количине друштвено признатог рада за његову
производњу. У условима робно – новчане привреде, количина потребног рада изражава се
у новчаним јединицама и валоризује на тржишту као прометна (разменска) вредност. Због
деловања многих фактора реализована прометна делатност коју предузеће остварује у
виду конкретне продајне цене, по правилу, одступа од произведене вредности производа.

Стога се за изражавање производа и његовог обима могу користити :

- физичке јединице мере као израз производа

- тржишна цена као израз производа

- цена коштања као израз производа и сл.

Производ се квантитативно изражава, односно мери, физичким јединицама. Такав

начин изражавања производа, као резултата производње је најадекватнији јер се ради о
употребном квалитету одређеног материјалног добра којим се могу подмирити поједине
финалне ирепродукционе потребе. У оним случајевима у којима је, због хетерогености
производње, немогуће производ исказати физичким јединицама мере, прибегава се
исказивању тога резултата пословања тржишном ценом производа.6

3. УКУПНИ ПРИХОД

Под укупним приходом подразумева се вредносни израз производа или услуга у

обиму у којем је физички производ реализован на тржишту. Укупан приход изражава
реализовану вредност резултата пословања предузећа. Он представља финансијски израз
остварених прихода предузећа у одређеном временском периоду. На величину и динамику

6
https://www.link-elearning.com/site/lekcija-Rezultati-poslovanja-preduze%C4%87a_4594

6
укупног прихода предузећа делују многобројни фактори, који се могу сврстати на
интерне и екстерне.7

Ови фактори различито утичу на поједине елементе укупног прихода, односно

обим остварене производње, услуга и цене по јединици производа. У остварене укупне
приходе улазе приходи од продаје за готовину и приходи настали из дужничко-
поверилачких односа, односно приходи по основу тзв. фактурисане реализације
предузећа.

Према актуелној законској регулативи, укупан приход предузећа чине:

- пословни приходи;

- приходи од финансирања и

- ванредни приходи.

3.1. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ ( ПП )

Основну ставку прихода представљају приходи из текућег пословања предузећа,

односно његове основне делатности. Пословни приходи сачињавају највећи део укупног
прихода. Они се формирају и као резултат пословања и регистроване делатности
предузећа.

У пословне приходе спадају:

- приходи од продаје производа и услуга;

- приходи од субвенција, донација, регреса, компензација и повраћања дажбина по

основу продаје робе и услуга;

-приходи из кооперације или пословно-техничке сарадње;

-приходи од продаје материјала, резервних делова, ситног инвентара и слично.

7
Божидар Ставрић, Благоје Пауновић, Петар С. Бојовић, наведено дело, стр. 85.

7
 -приходи од закупнина и др.

3.2. ПРИХОДИ ОД ФИНАНСИРАЊА ( ПФ )

Односно приходи који се остварују из финансијских трансакција, као што су

камате, ревалоризација, учешћа у заједничком дохотку, приходи од давања потрошачких
кредита и сл.

3.3. ВАНРЕДНИ ПРИХОДИ ( ВП )

Ванредни приходи обухватају приходе од отписа обавеза, наплаћених пенала,

награда, наплате отписаних потраживања, приходи из ранијих година и остали ванредни
приходи.

Из наведеног следи да укупан приход (УП) представља збир ове три групе прихода,
односно:

УП=ПП+ПФ+ВПА

Аналогно претходном укупни расходи (УР) се остварују по основу: пословних

расхода (ПР), расхода од финансирања (РФ) и ванредних расхода (ВР),као њихов збир,
односно :

УР=ПР+РФ+ВР8

8
Момчило Живковић, наведено дело, стр. 130.

8
 4. ДОБИТАК КАО РЕЗУЛТАТ ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

Добит (добитак) је најзначајније мерило (израз) резултата пословања предузећа.

Оваква добит се утврђује као разлика између укупног прихода и укупних расхода
предузећа у датом временском периоду (најчешће годину дана). На овај начин утврђена
добит представља бруто добит предузећа. Из бруто добити се издвајају средства за
покриће потреба друштва: порези, доприноси и остале обавезе, које предузеће плаћа
друштву, односно укупне обавезе из добити.9 Када се од бруто добити одузму те обавезе
добија се нето добит предузећа. Уколико предузеће у току свога пословања дође у такву
позицију да су његови укупни приходи мањи од расхода, или расходи већи од прихода,
тада остварује губитак. Уколико се категорија добити посматра са становишта опште
економске теорије (политичке економије) може се поистоветити са вишком вредности,
односно његовим појавним обликом – профитом. Ова величина резултата пословања
квантитативно се изражава као разлика између произведене и утрошене вредности.

Наиме, када се из укупног прихода подмире сви трошкови материјалног пословања

и зараде радника за извршени рад, предузећу као организационом систему остаје добитак,
као позитивна разлика у пословању.

На величину добити утиче више фактора ,као што су :

- друштвени фактори

- природни фактори

- научно-технички фактори

- организациони фактори.

Више друштвених фактора утиче на формирање величине добити. То су:

 економска политика државе,

 политика цена,
 увоза – извоза,
9
Божидар Ставрић, Благоје Пауновић, Петар С. Бојовић, наведено дело, стр. 86.

9
  животног стандарда,
 девизна и пореска политика,
 разни привредни инструменти,
 карактер тржишта итд.

Природни услови рада имају директан утицај на величину насталих трошкова и

остварене добити. Пошто сва предузећа немају исте природне услове пословања то долази
до одступања тржишних цена и утрошака конкретног од просечног произвођача.

Због развоја науке и технике долази до промена услова пословања, а тиме се утиче
и на величину добити. Утицај овог фактора може бити путем промене технологије и путем
промене производног програма.

Под организацијом или субјективним факторима који утичу на величину добити се

подразумева непосредни утицај произвођача на резултате пословања. Тај утицај може
бити на: процес производње, коришћење средстава у производњи, процес кружења
средстава у репродукцији и сл.

Захваљујући стваралачким способностима радне снаге на пословима управљања,

руковођења и извршења, предузеће својим пословањем, по правилу, остварује добит
(добитак). Зато се на тој основи конституише и глобални економски принцип
репродукције: остварити: што већи резултат уз што мања улагања.10

5. ПРАЋЕЊЕ И УПОРЕЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА

Предузеће мора редовно да прати и контролише резултате да би што успешније

пословало. На величину резултата пословања делују објективни и субјективни фактори.

Објективни фактори - су дејства на која предузеће не може да утиче и они могу

бити:

10
Момчило Живковић, наведено дело, стр. 132-133.

10
 1. Природни,
2. Технички,
3. Друштвени.

Природни фактори су дејство климе, рељеф, рудно богатство, итд. и предузеће на

њих не може да делује мерама своје организације. Технички фактори се испољавају у
виду располагања производном опремом и технологијом. Њихово дејство је могуће
променити једино улагањем у набавку нове, савременије опреме и увођењем нових
технолошких поступака. Друштвени фактори се испољавају преко тржишта делујући на
висину цена.

Субјективни фактори - су одређене слабости у организацији пословања који

условљавају одступања остварених од објективно могућих резултата. Поред упоређивања
са другим предузећима, остварени резултати пословања могу се упоређивати са
планираним, а то обавезује предузеће да планира будуће резултате у складу са својим
могућностима и условима који владају на тржишту. Пошто се услови пословања мењају из
године у годину потребно је упоређивати остварене резултате из једног периода са
резултатима другог периода да би се побољшало пословање предузећа.11

6. РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА

Расподела резултата у пословању (репродукцији) предузећа се првенствено

посматра са становишта расподеле укупног прихода и добити, односно утврђивања
категорије: укупног прихода, укупних расхода, бруто и нето добити, те висине средстава
за акумулацију и потрошњу.

Наведена расподела се исказује у билансу успеха предузећа, према нормативном

правном акту предузећа за одређени временски период (полугодишњи или годишњи), а у

11
Божидар Ставрић, Благоје Пауновић, Петар С. Бојовић, наведено дело, стр. 87.

11
складу са позитивним законским прописима из ове материје (Закон о предузећу, Закон о
финансијском пословању, Закон о рачуноводству, итд).

Њена структура је следећа:

БИЛАНС УСПЕХА

А) ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Пословни приходи

1. Приходи од продаје роба, производа и услуга на домаћем и страном тржишту;

2. Приходи од премија, субвенција, дотација и сл;

3. Приходи од финансирања и ревалоризације;

4. Ванредни приходи;

5. Други пословни приходи.

Пословни расходи

1. Набавна вредност продате робе;

2.Трошкови основног и осталог материјала, горива, енергије и сл;

3. Трошкови производних услуга;

4. Трошкови амортизације;

12
 5. Трошкови нето зарада, пореза и доприноса запослених;

6. Расходи од финансирања и ревалоризациони расходи;

7.Ванредни расходи;

8. Други пословни расходи

Б) БРУТО РЕЗУЛТАТ ПОСЛОВАЊА (АИ – АИИ)

- Бруто добит (добитак)

- Бруто губитак

Ц) ОБАВЕЗЕ ИЗ ДОБИТИ (ДОБИТКА)ж

- Порези и доприноси

-Остале обавезе из добити

Д) НЕТО РЕЗУЛТАТ ПОСЛОВАЊА (Б – Ц)

- Нето добитак

- Нето губитак

Из остварених резултата предузеће првенствено издваја: део добити за покриће

губитака из ранијих година и учешће у заједничком дохотку других правних лица

13
 Остатак добити, по издвајању наведених обавеза, глобално посматрано, предузеће
расподељује на обавезе из добити у облику пореза, доприноса и других захватања друштва
из добити, а остатак је нето добит. Остварена нето добит се расподељује на акумулацију и
потрошњу по шематском приказу датом на следећој слици :

БРУТО ДОБИТ

ОБАВЕЗЕ ИЗ
ДОБИТИ НЕТО ДОБИТ

АКУМУЛАЦИЈА
ПОТРОШЊА

ДИВИДЕНДЕ ДЕП.
ЗАРАДА ИЗ
ДОБИТИ
ПОСЛОВНИ
ФОНД
ЗАЈЕДНИЧКА
ПОТРОШЊА

РЕЗЕРВЕ

при чему је: Дбто = УП – УР; УП = ПП + ПФ + ВП; УР = ПР + РФ + ВР.

14
 Мерило остварених резултата пословања се испољава преко репродукционе и
акумулационе способности предузећа. Репродукциону и акумулациону способност
предузећа треба схватити као његову способност да у одређеном временском периоду
надокнади и прошири своја средства, односно материјалне чиниоце репродукције.
Репродукциона способност се испољава као израз финансијске снаге предузећа, да путем
реинвестирања надокнади и прошири материјалну основу рада, што значи да њу
опредељују степен и интензитет репродуковања средстава, односно ефикасност
коришћења и функционисања средстава.

Најшире посматрано, извори репродукционе способности предузећа налазе се у

финансијски израженим резултатима: укупном приходу и добити, односно конкретније
посматрана у акумулацији и амортизацији. При том репродукциона способност (Рес) се
може оцењивати стопом репродукционе способности, која се добија из односа бруто
акумулације (Ак + Ам) и ангажованих средстава (Ас) односно :

Ак + Ам
Рес=
Ас

Акумулативну способност предузећа треба схватити као његову способност да

прошири своје материјалне потенцијале. Предузеће је акумулативно ако може издвојити
средства за проширење своје материјалне основе из остварене добити. С обзиром на
величину дела добити који се издваја за проширење материјалних потенцијала може се
говорити о: ниској, средњој и високој акумулативној способности конкретног предузећа.

Уже посматрано, извор акумулационе способности (Акс) се може изједначити са

нето новчаном акумулацијом, односно са средствима која се из добити одвајају као извори
акумулационе способности. Притом, акумулациона способност се може оцењивати стопом
акумулационе способности која се добија из односа акумулације и бруто и нето добити за
одређени временски период, односно :

15
 Ак
Акс=
Дбто

На репродукциону и акумулативну способност утичу бројни фактори чији

интензитет исмер деловања, у различитим временским периодима, може бити веома
различит.12

7. УЛОГА КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА У РЕГУЛИСАЊУ

РАСПОДЕЛЕ РЕЗУЛТАТА ПРЕДУЗЕЋА

Колективни уговори регулишу питања везана за област расподеле, права

запослених и послодаваца. Колективни уговори сврставају се у:

• опште колективне уговоре које закључују представници синдиката, привредне

коморе и владе. Они уређују радно време, најнижу цену рада за наједноставнији рад,
основну цену рада, примања запослених и питања из рада и по основу рада.

• посебни колективни уговори закључују се за гране и групације. За предузећа ове

уговоре закључују овлашћена организација синдиката и одговарајуће коморско удружење,
док за установе и државне органе закључују овлашћена организација синдиката и
представници владе.

• појединачни уговори закључују се за свако предузеће у њиме се регулишу права и

обавезе запослених и послодаваца из области рада и радних односа која нису уређена
општим и посебним колективним уговором. Њиме се не може утврђивати мањи обим
права и обавезе него што је то утврђено посебним колективним уговором. У предузећима
их закључују овлашћени синдикати, директори и послодавци, док за јавна предузећа
уговор закључује влада.13

12
Момчило Живковић, наведено дело, стр. 135-141.
13
https://dokumen.tips/documents/pojavni-oblici-rezultata-poslovanja.html

16
 ЗАКЉУЧАК

Темпо промена у пословном свету је веома брз. Нарочито конкуренција у

већиниделатности се одвија све већом брзином. Данашња предузећа се свакодневно
суочавају са великим ризицима, с једне стране и сјајним могућностима с друге стране.

17
Потребно је извршити баланс између ризика и могућности. То је једино могуће уколико
предузећа прате технолошке трендове и захтеве глобалне економије. Велики број
предузећа није добро функционисао у срединама које су подложне сталним и динамичним
променама. Због тога таква предузећа нису остваривала профите па су нестала са светског
тржишта. Потребно је упознати се са правилима игре на тржишту.

Задовољењем основних економских принципа предузеће може да оствари

позитивне пословне резултате. Међутим, то није довољно за даљу будућност предузећа
утурболентном окружењу. Светска глобализација и динамичко окружење наводе многа
предузећа да морају да уче како би се прилагодила нестабилном светском тржишту.
Компетентност предузећа биће заштитни знак у пословном свету. Некомпетентна
предузећа веома брзо пропадају јер нису успела на време да изврше трансформацију и
прилагоде своју организациону структуру и стратегију збивањима на тржишту. Познавање
конкуренције је од изузетног значаја за предузећа. Зато је потребно пратити шта раде
конкуренти и увек бити за један корак испред њих. Предузеће број један у пословном
свету је оно предузеће које је на време прихватило савремене концепте пословања и своју
пословну активност прилагодило тренутним догађањима у окружењу.

ЛИТЕРАТУРА

 Божидар Ставрић, Благоје Пауновић, Петар С. Бојовић, Пословна економија,

Београд, 2008.
 Момчило Живковић, Економика пословања, Београд, 2003, стр. 126.
 https://dokumen.tips/documents/pojavni-oblici-rezultata-poslovanja.html

18
 https://www.link-elearning.com/site/lekcija-Rezultati-poslovanja-preduze%C4%87a_4594

19