SADR@AJ

STRANA
NASLOV

Rentabilnost kao ekonomski princip 2

poslovanja preduzea
2
1.1 Pojam i znaaj rentabilnosti

3
1.2. Faktori rentabilnosti

4
1.3. Utvrdjivanje nivoa rentabilnosti

1.4. Povezanost i uslovljenost principa 4

efikasnosti poslovanja
5
1.5. Ekonominost poslovanja

6
1.5.1 Faktori ekonominosti
.
7
1.6. Rentabilnost poslovanja

Literatura
9

-1-
 Rentabilnost kao ekonomski princip poslovanja preduzea

Preduzea u naem privrednom sistemu posluju po privrednom

raunu. To znai da iz svojih ostvarenih prihoda pokrivaju rashode. Stepen
uspenosti njihovog poslovanja odreuje se kvalitetom ekonomije rada,
predmeta rada i sredstava za rad. Cilj uspenosti ogleda se u stvaranju
mogunosti za podmirenje potreba (linih, proizvodnih i drutvenih), koje
stalno rastu. Preduzea svoju uspenost verifikuju na tritu. Poslovni uspeh
je kvalitet ekonomije koji se ostvaruju u sferi proizvodnje, prometam ili
pruanja usluga..

Na poslovanje preduzea utiu objektivni i subjektivni faktori.

Objektivni faktori predstavljaju date uslove privreivanja preduzea.
Subjektivni faktori se odnose na unutranje faktore na koje preduzea
mogu uticati. Verifikovanje ekonomske uspenosti meri se preko
ekonomskih principa poslovanja, tj. Produktivnosti rada, ekonominosti i
rentabilnosti poslovanja.

1.1 Pojam i znaaj rentabilnosti

Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzea ijom

se primenom sa manjom masom angaovanih sredstava ostvaruje vea
dobit. Ona pokazuje i izraava efikasnost angaovanih sredstava, kao i
isplativost poslovanja preduzea. Rentabilnost je jedan od najznaajnijih
izraza kvaliteta ekonomije poslovanja svakog preduzea.

Re rentabilan je francuskog porekla i znai unosan odnosno

posao koji se isplati.

Rentabilno poslovanje ima ekonomsku svrhu i smisao. Nerentabilno

poslovanje i poslovanje sa gubitkom, pokazuju da preduzee ne vri uspeno
ulogu ekonomskog subjekta i time odstupa od ekonomskih principa
poslovanja. Cilj i ekonomski motiv poslovanja preduzea jeste da ostvari to
vee rezultate. Osnovni interes preduzea je da iz svog poslovanja ostvari to
veu dobit, kao finalni izraz njegovog ekonomskog rezultata.

Dobitak je motiv onog ko raspolae slobodnim sredstvima

kapitalom da svoja sredstva i energiju, pamet i radnu snagu
uloi u privrednu aktivnost i da na osnovu uloene energije,
pomou sredstava ostvari dobitak, koji e mu obezbedjivati
eljeni nivo ivota, a za preduzee opstanak i kontinuitet

-2-
 poslovanja, kao i razvoj, odnosno podizanje nivoa poslovanja i
kvaliteta ekonomije na vii nivo

Na drugoj strani su ulaganja preduzea, kao nuni faktor njegovog

poslovanja, ekonomskih aktivnosti i stvaranja rezultata. Ulaganja se
ispoljavaju u obliku angaovanja i troenja. Poslovanje preduzea je
uspenije ako se rezultati stvaraju uz manje troenje i angaovanje sredstava.
Smanjivanje angaovanja i troenja sredstava je jedan od njegovih trajnih
ekonomskih ciljeva. Preduzee je zainteresovano da angauje to manje
sredstava po jedinici proizvoda i za datu koliinu proizvodnje, a da to
angaovanje, na kraju ciklusa poslovanja donese to vei dobitak. Na taj
nain se kapital, odnosno sredstva preduzea uveavaju i oplodjuju. U
odnosu na sredstva, cilj preduzea je to bre kretanje i cirkulisanje
angaovanih sredstava u procesu poslovanja. Time se sredstva vre obru u
svojoj funkciji i donose veu dobit. Vremenski faktor znaajan je u merenju i
efektima rentabilnosti jer formira veliinu ulaganja, odnosno angaovanja
sredstava. Po tom, vremenskom faktoru se rentabilnost razlikuje od drugih
ekonomskih principa poslovanja preduzea produktivnosti i ekonominosti.

1.2. Faktori rentabilnosti

Kompleks rentabilnosti obuhvata odnos izmedju rezultata i ulaganja

odnosno dobiti i angaovanih sredstava. I na jednu i drugu kategoriju deluju
isti faktori, ali i specifini. Dobit je pre svega rezultat delovanja faktora
ukupnog prihoda i ukupnih rashoda, odnosno trinih uticaja a angaovana
sredstva su rezultanta brojnih trinih, unutranjih, organizacionih i
vremenskih faktora. S druge strane, svi faktori koji deluju na produktivnost i
ekonominost su i faktori rentabilnosti. Oni utiu na vrednost ostvarene
proizvodnje, iji je izraz dobit kao jedno od merila rentabilnosti. Na visinu
dobiti utiu: obim proizvodnje, asortiman proizvoda, cena i utroci sredstava
za proizvodnju i radne snage, stepen korienja kapaciteta, kao i sklop
organizacionih mera kojima se poveava kvalitet rada i poslovanja preduzea.
Trini faktori deluju preko prodajnih cena proizvoda ili usluga, ali i ulaznih
elemenata, odnosno cena sredstava za rad i predmeta rada. Prodajne cene
utiu na visinu dobiti, a time i direktno na nivo rentabilnosti poslovanja.
Prodajne cene su rezultanta velikog broja eksternih faktora na koje preduzee
ne moe uticati. Preko kvaliteta proizvoda, njegovih svojstava, dizajna i sl.
moe se indirektno uticati i na cene, iji porast pozitivno utie na visinu dobiti,
a time i rentabilnost, i obrnuto. Obim ostvarene proizvodnje takodje direktno
deluje na rentabilnost. Vei obim proizvodnje, pri ostalim nepromenjenim
uslovima, poveava rentabilnost i obrnuto. Visina trokova sredstava,
materijala i radne snage utie na rentabilnost, preko angaovanih sredstava.
Ovde je potrebno pratiti visinu utroaka, odstupanja od prosenih i
standardnih veliina, i preduzimati organizacione mere kontrole tih utroaka.
Angaovana sredstva zavise od: 1) veliine sredstava i 2) vremena
angaovanja. Veliina angaovanih sredstava utie na rentabilnost dvojako:
ukoliko su angaovana sredstva iznad objektivno potrebnih za rad preduzea,
njihov uticaj na rentabilnost je negativan. Obrnuto, ukoliko se sa manjom
veliinom angaovanih sredstava ostvaruje planirana dobit, angaovana

-3-
sredstva imaju pozitivan uticaj na nivo i kvalitet rentabilnosti. Vreme
angaovanja sredstava je objektivno uslovljeno karakteristikama konkretne
delatnosti preduzea. Ono se moe produavati zbog nefunkcionalne
organizacije, nekvalitetnog rada i motivisanosti za rad i sl. Produavanje
vremena angaovanja sredstava u ciklusu preduzea smanjuje njegovu
rentabilnost i obrnuto. Organizacionim merama se utie na trajanje vremena i
ciklus angaovanja sredstava u preduzeu. Za rentabilnost je bitan i
koeficijent obrta kao broj koji pokazuje koliko se puta sredstva obrnu u ciklusu
reprodukcije. ako je ovaj koeficijent vei, onda je potrebna manja suma
angaovanih sredstava i obrnuto.

1.3. Utvrdjivanje nivoa rentabilnosti

Najrealniji izraz merenja rentabilnosti jeste preko istog (krajnjeg) finansijskog

rezultata. To je dobit ili gubitak preduzea. Za razliku od produktivnosti i
ekonominosti, gde postoje metodoloke i praktine tekoe izraavanja
kategorija proizvoda, vrednosti, utroaka pojedinih elemenata i sl. kod
rentabilnosti se i veliina rezultata i angaovanih sredstava izraavaju
vrednosno, u novanim jedinicama.

Veliina dobiti se moe kod utvrdjivanja rentabilnosti razloiti na:

bruto dobit, koja predstavlja razliku izmedju ukupnih prihoda i ukupnih

rashoda i predstavlja isti finansijski rezultat poslovanja preduzea; i
neto dobit, koja se javlja kao ostatak dobiti preduzea, po izmirenju
obaveza prema dravi u vidu: doprinosa, poreza iz dobiti, taksa i dr.
Neto dobit je veliina koja preduzeu ostaje za sopstvenu upotrebu i
raspodelu.

Kao rezultat ovog kvantitativnog izraza dobija se podataka o tome

koliko na jedinicu angaovanih sredstava dolazi jedinica neto dobiti
preduzea. Uporedjivanjem rentabilnosti po osnovu bruto dobiti i neto dobiti,
takodje se dobija pokazatelj o tome koliki iznos dobiti po jedinici angaovanih
sredstava preduzea usmerava dravi na ime raznovrsnih dabina i poreza
koje je preduzee duno da plati. Poto se neto dobit deli u preduzeu na
akumulaciju i potronju, odnosno raznovrsne fondove preduzea, to se i ove
kategorije mogu meriti u kompleksu rentabilnosti. Na ovaj nain se moe
analizirati odnos akumulacije i angaovanih sredstava preduzea:

R = Akm / Sa

Akm = novana sredstva akumulacije

1.4. Povezanost i uslovljenost principa efikasnosti poslovanja

Povezanost produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti proizilazi iz

medjusobne povezanosti elemenata i faktora rezultata i ulaganja, iji je odnos
osnova i sadraj svakog od ovih principa. Npr. svaka promena fizikog obima
ostvarenih rezultata direktno uslovljava i promene vrednosti tih rezultata,
izraenih u ukupnom prihodu i dobiti. Promena fizikog obima ostvarenih

-4-
rezultata proistie iz promena na strani ulaganja sva tri elementa proizvodnje:
sredstava za rad, predmeta rada i radne snage. Ovi elementi direktno deluju
na produktivnost, ekonominost i rentabilnost. Merenjem i praenjem
produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti poslovanja u razliitim
vremenskim periodima, mogua su istosmerna, ali i divergentna kretanja ovih
pokazatelja. Ako npr. u jednom razdoblju dodje do smanjenja utroaka rada
po jedinici proizvoda, ali i poveanja utroaka predmeta rada i sredstava za
rad tada imamo sluaj poveanja produktivnosti rada i smanjenja
ekonominosti u istom periodu. Vea produktivnost moe usloviti i veu
ekonominost u sluaju kada smanjenje koliine rada po jedinici proizvoda ne
dovodi do poveanja utroaka ostalih elemenata proizvodnje koji deluju na
ekonominost. Poveanje ekonominosti i smanjenje produktivnosti mogue
je u sluajevima kada se smanjivanjem utroaka sredstava (npr.
modernizacijom) i predmeta rada, istovremeno nastaje poveanje vremena
potrebnog za izradu proizvoda. Uslov za ovo je da se ne poveavaju cene
utroaka sredstava, predmeta za rad i cene rada. Vei stepen zavisnosti
prisutan je izmedju ekonominosti i rentabilnosti, pa je stoga izraena
tendencija da se dinamika ova dva pokazatelja kree u istom pravcu. Kada je
poslovni rezultat pozitivan i ekonominost i rentabilnost su pozitivni i obrnuto.
Uz istu vrednost uloenih sredstava, sa rastom ekonominosti raste i
rentabilnost. Ekonominost i rentabilnost mogu imati i razliito kretanje. Posle
znaajnijih investicionih ulaganja, vrednost angaovanih sredstava moe
relativno vie da poraste nego poslovni rezultat izraen u dobiti. Tada imamo
sluaj da ekonominost poraste, a rentabilnost opada. Izmedju produktivnosti
i rentabilnosti su takodje mogua jednosmerna, ali i divergentna kretanja.
Porast produktivnosti kroz manju koliinu rada po jedinici proizvoda,
uslovljava i veu rentabilnost. Medjutim, ako dodje do promena cena na
tritu ovo kretanje moe biti u razliitim smerovima, u zavisnosti od stepena
porasta cena finalnih proizvoda i cena elemenata proizvodnje.

1.5. EKONOMINOST POSLOVANJA

Ekonominost je ekonomski princip poslovanja koji ima za cilj

ostvarenje odreene proizvodnje, prometa ili usluga uz to manje
trokove. Ukoliko se ovo doslednije sprovodi utoliko je potpuniji poslovni
uspeh u reprodukciji. Ekonominost se moe i kvantitativno izraziti. U tom
smislu ekonominost je odnos izmeu proizvodnje i troenja izvrenih za
ostvarenje te proizvodnje.
Ekonominost se moe meriti naturalno i vrednosno. Naturalno
iskazivanje ekonominosti je odnos izmeu koliine proizvoda (Q) i utroenih
elemenata proizvodnje - materijala (M), sredstva za rad (S) i rada (R).

Na primer:
1) Q:M, 2) Q:S; 3) Q:R

Vrednosno iskazana ekonominost je odnos izmeu proizvedene

vrednosti (iskazane kao ukupan prihod- Up) i trokova (utroenih
vrednosti u proizvodnji -T) tj. Up:T. Dakle, opti obrazac ekonominosti
izraava odnos izmeu ostvarenih uinaka i za njih utroenih elemenata.

-5-
 Kod naturalnog merenja ekonominosti uinci i utroci elemenata
proizvodnje iskazuje se koliinski (u kgr. tonama, metrima, litrima i dr.). Takvo
merenje ekonominosti nije mogue u celosti sprovesti zbog toga to utroci
predmeta rada, sredstva za rad i ljudskih resursa nisu merljive veliine (to su
heterogeni elementi). Ovim putem ekonominost je mogue meriti samo
parcijalno. Drugi problem odnosi se na brojilac u kome se vri izraavanje
koliine uinka u fizikim jedinicama mere. Ako preduzee proizvodi jednu
vrstu proizvoda (ili vie proizvoda koji se mere istom jedinicom mere uz isti
normativ) nema potekoa. Ukoliko preduzee proizvodi heterogene uinke,
pojavljuje se problem izraavanja takve proizvodnje, jer se proizvedene
koliine raznovrsnih proizvoda ne mogu sabrati. Za prelivanje raznovrsnih
koliina heterogenih proizvoda u zajedniki pokazatelj koriste se razliite
metode:
naturalno uslovna metoda, kod koje je baza za obraun radno
vreme pomou kojeg se sve vrste uinaka izraavaju u jednom
uslovnom proizvodu (upotrebljava se kod proizvodnje srodnih
proizvoda),
radna metoda, kojom se koliina uinka izraava norma-satima,
vrednosna metoda merenje ekonominosti, kojom se izraava
globalna ekonominost,
trend rasta ekonominosti se meri stavljanjem u odnos nivoa
ekonominosti u tekuem periodu sa novom ekonominosti u
prethodnom periodu, tj.

Ie =E1 : Eo x 100, gde je

Ie - indeks ekonominosti, E1- ekonominost tekueg perioda, Eo-
ekonominot predhodnog perioda.
Kod vrednosnog izraunavanja ekonominosti prisutne su razliite
cene, tj. tekue prodajne, nabavne i planske. Pri izraunavanju ekonominosti
na osnovu tekuih cena, tj. onih cena po kojima se prodaje roba odnosno
nabavljaju elementi proizvodnje do promene nivoa ekonominosti, moe doi
menjanjem koliine uinka i koliine utroenih elemenata, ili menjanjem
njihovih cena. Ovakvo izraavanje ekonominosti esto moe biti nerealno
ukoliko je dolo do promene u cenama. To moe da utie na nivo
ekonominosti i bez njenog realnog poveanja. Obraun je realnije vriti po
stalnim planskim cenama i za ukupan prihod i za utroene elemente.
Tano izraunavanje ekonominosti i trenda rasta ima veliki znaaj za
voenje poslovne politike preduzea. U tom smislu analize ekonominosti
imaju veliki znaaj.

EKONOMINOST je parcijalni pokazatelj efikasnosti preduzea.

Izraava se kao odnos izmeu proizvodene i utroene vrednosti, a u praksi
kao odnos izmeu ukupnog prihoda i trokova.

1.5.1. Faktori ekonominosti

Faktori koji deluju na veliinu ekonominosti su raznovrsni. Oni su

razliiti u pojedinim preduzeima. U osnovi oni se odnose na: smanjenje

-6-
utroka predmeta rada, smanjenje trokova sredstava za rad i smanjenje
trokova rada.
Pored uticaja na utroke rada karakteristike sredstava za rad utiu na
utroke materijala i samih sredstava za rad. Na troenje materijala
karakteristike materijala utiu preko sopstvenog kvaliteta i preko uticaja
jednog na troenje drugog materijala.
Prirodni i tehniki uslovi rada utiu i na troenje materijala (klimatski
uslovi, temperatura, vlanost, svetlo, buka i dr).
Organizaciono uslovljeni faktori ekonominosti su u domenu
preduzea. Na njih preduzee moe delovati na razne naine. Osnovni
organizaciono uslovljeni faktori utroka i trokova materijala su: konstrukcione
greke, greke u izboru materijala, greke u izboru sredstava za rad, kvarovi
u proizvodnji, rastur i dr. Pitanja nabavnih cena sredstava za proizvodnju, i
korienja kapaciteta su takoe u znaajnoj meri u domenu organizacionih
inilaca ekonominosti.

1.6. RENTABILNOST POSLOVANJA

Rentabilnost je ekonomski princip poslovanja koji izraava konani

poslovni uspeh preduzea. Rentabilnost ima za cilj da sa manjom
koliinom angaovanih sredstava ostvari vei rezultat. Poslovni rezultat
se izraava preko ostvarenog prihoda i dobiti. Posmatrano kvantitativno,
ukupna ekonomija predstavlja se odnosom izmeu rezultata reprodukcije i
ulaganja za njihovo ostvarivanje. Ukupna ekonomija (poslovni uspeh) formira
se u proizvodnji i prometu. Poveanje rentabilnosti omoguava ostvrivanje
principa proirene reprodukcije, to je jedini uslov za poveanje materijalne
osnove rada i standarda. Nerentabilno poslovanje (poslovanje sa gubitkom)
ne obezbeuje ni prostu reprodukciju sredstava. To praktino znai da preti
opasnost od prinudne likvidacije ukoliko se brzo ne usmere na savremeniju
proizvodnu orijentaciju i snienje trokova poslovanja. Stabilna i trajna osnova
rentabilnosti poslovanja je u poveanju produktivnosti rada i ukupne
ekonominosti poslovanja.
Rentabilnost preduzea meri se odnosom ukupnog prihoda ili
dobiti prema proseno angaovanim sredstvima. Obrasci za merenje
rentabilnosti su sledei:
R = Up / As 100 R = D / As 100

pri emu je: Up = ukupan prihod, D dobit, As= proseno angaovana

sredstva.

Rentabilnost pokazuje koliko je ostvareno ukupnog prihoda, ili

dobiti po jednom dinaru angaovanih sredstava. Porast rentabilnosti moe
biti prouzrokovan i odreenim iniocima koji ne predstavljaju zasluge
preduzea. Naime, to moe biti rezultat okolnosti na tritu, porasta cena i dr.
Pod pojmom angaovanja sredstava podrazumeva se sadanja
vrednost osnovnih sredstava za koje se obraunava amortizacija i
koliina raspoloivih obrtnih sredstava u toku godine. Pojam
angaovanja sredstava je iri od pojma njihovog troenja. Visina prosenih

-7-
angaovanih sredstava zavisi od vie faktora. to je suma angaovanja
sredstava manja to je povoljnije sa stanovita optereanja (kamate i dr.).
Mogunost poveanja rentabilnosti su mnogobrojne. To su sve one
mere koje utiu na produktivnost i ekonominost poslovanja, odnosno koje
doprinose poveanju ukupnog prihoda i smanjenju angaovanja sredstava.
Na dobit kao osnovni motiv privreivanja utiu materijalni trokovi reproukcije
i prodajne cene proizvoda. Ukoliko su materijalni i trokovi manji dobit je vea.
Ukoliko su prodajne cene proizvoda i usluga vee, to e se pozitivno odraziti
na rast dobiti bie vea. Na veliinu angaovanih sredstava bitno utie
brzina obrta obrtnih sredstava i stepen korienje kapaciteta. Na brzinu
obrta obrtnih sredstava i njihovo smanjenje bitno utie duina vremena
njihovog zadravanja u pojedinim fazama ciklusa, odnosno u pripremi,
proizvodnji i prometu. Na nedovoljno korienje kapaciteta, mogu uticati razni
faktori, kao to su neadekvatna poslovna orijentacija, pogrean izbor
sredstava, neusklaenost kapaciteta i dr. Na poveanje rentabilnosti dalje,
bitno utiu:
poveanje koeficijenata obrta obrtnih sredstava,
vii nivo organizacije rada,
povoljnije cene sirovina, materijala i usluga,
povoljnije prodajne cene.

RENTABILNOST - parcijalni pokazatelj efikasnosti preduzea.

Najoptije se izraava kao odnos izmeu dobitka i prosene sume
angaovanih sredstava. Parcijalna rentabilnost se moe izraziti kao odnos
izmeu ekonomsko relevantnih delova dobitka (npr. bruto dobitak, dobitak pre
oporezivanja, neto dobitak i sl.) i dela angaovanih sredstava (sopstvenih ili
pozajmljenih, osnovnih ili obrtnih, poslovnih ili ukupnih i sl.).

RENTABILNOST I GODINJI RAUNI - rentabilnost preduzea je

njegova sposobnost da stalno uveava vlasniki kapital; ona se postie
maksimalizacijom dobitka u dugom roku i njegovog odnosa prema imovini i
kapitalu koje preduzee u tu svrhu koristi; upravljanje rentabilnou zahteva
merenje ostvarenja na periodinoj osnovi, i to putem stope prinosa na
imovinu, stope prinosa na kapital, ekonomskom dodatom vrednou i
novanim prinosom na uloeni kapital; njihovo merenje je u potpunosti ili u
znaajnoj meri zasnvano na finansijsko-raunovodstvenim izvetajima, a
pogotovo na celovitom raunovodstvu koje ukljuuje i upravljako
raunovodstvo s njegovom kategorijalnom slobodom i informacionom
prilagodljivou.

RENTABILNOST PREDUZEA - RAUNOVODSTVENI ASPEKT

izraava konani, saldirani izraz, izraz definitivnog finansijskog rezultata koji
indicira sveukupni uspeh preduzea. On je odluujue merilo efikasnosti
korienja poslovnih sredstava, merilo uspeha privreivake aktivnosti i
poslovnosti preduzea. Rentabilnost je indikator i egzistencije, ali i rasta

-8-
preduzea. U naoj literaturi ona se izraava u odnosom dobitka i
angaovanih poslovnih sredstava ili po drugom konceptu odnosom dobitka i
trokova poslovanja, pri emu vreme angaovanja sredstava nije bitna
odrednica poslovnog rezultata. Rentabilnost moe da se posmatra i kroz
pojedine oblike rezultata i angaovanih sredstava.

LITERATURA:

1. Kukolea dr Stevan, Ekonomika preduzea, Informator, Zagreb,

1966.
2. Kukolea dr Stevan, Osnovi ekonomike i organizacije preduzea,
Informator, Zagreb, 1966.
3. Nikoli dr Radmilo, Ekonomika preduzea, Grafomag, Beograd,
1999.
4. Petrovi dr aslav i Randjelovi mr Novica, Uvod u ekonomiju,
Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju, Ni,
2008.
5. Randjelovi mr Novica, Marketing informacioni sistem i
samoupravno planiranje u OUR, Ekonomika, Ni, 1981.
6. Stavri dr Boidar, Anelkovi dr Radisav, Ekonomika preduzea,
Ekonomski fakultet, Pritina, 2001.g.
7. Randjelovi mr Novica i Janojli mr Miroslav, Ekonomika
saobraaja, Visoka kola strukovnih studija za menadment u
saobraaju, Ni, 2009.
8. dr M. Perovi, S. Kisi: Ekonomika preduzea

-9-