Indikatori-Radne-I-Zivotne-Sredine - Milica Totic, 12096 Konacna Verzija

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Индикатори квалитета радне и животне средине
ТЕМА: Квалитет ваздуха 5, квалитет ваздуха 6 и енергија 10
Ментор: Студент:
др Драган Спасић, ред.проф. Милица Тотић 12096
Ниш, 2015
Садржај
Увод.................................................................................................................................................4
1 Индикатори квалитета заштите животне средине....................................................................5
1.1 Појам индикатора животне средине...................................................................................5
1.2 Класификација индикатора животне средине....................................................................5
2 Методологија израде индикатора заштите животне средине...............................................10
2.1 Методологија израде националне листе индикатора Републике Хрватске..................11
3 Примери индикатора заштите животне средине....................................................................14
3.1 Квалитет ваздуха 5..............................................................................................................15
3.1.1 Дефиниција показатеља и везани показатељи..........................................................20
3.1.2 Правна покривеност.....................................................................................................20
3.1.3 Позиција и степен приоритета....................................................................................21
3.1.4 Метода израчунавања података..................................................................................21
3.1.5 Начин приказа..............................................................................................................21
3.1.6 Извори и потенцијални извори података...................................................................22
3.1.7 Периодичност прикупљања података........................................................................22
3.1.8 Сет података.................................................................................................................22
3.1.9 Обавезе извештавања...................................................................................................23
3.1.10 Доступност података.................................................................................................24
3.2 Квалитет ваздуха 6..............................................................................................................24
3.2.4 Начин приказа..............................................................................................................29
3.2.7 Сет података.................................................................................................................29
3.2.8 Доступност података...................................................................................................30
3.3 Енергија 10..........................................................................................................................31
3.3.4 Начин приказа..............................................................................................................39
3.3.7 Сет података.................................................................................................................40
3.3.9 Доступност података..............................................................................................43
4 Примери индикатора.............................................................................................................44
Закључак........................................................................................................................................68
Литература....................................................................................................................................69
Увод
Индикатор или показатељ је реч латинског порекла и представља показивач или

кратки садржај, односно средство које показује извесно стање или промену у извесном
стању.
Национални индикатори представљају оне индикаторе који се примењују на нивоу

једне земље и имају општи и обавезујући оквир, услед потребе и обавезе агрегирања и
упоредивости индикатора на националном нивоу.
Да би се сагледала проблематикакоја се односи на методологију израде

националних листа индикатора, као и да би се добио увид у промену на конкретним
примерима предметни рад систематизован је у четири тематске целине.
У првом делу рада, Индикатори квалитета животне средине дати су основни

појмови о индикаторима и класификација индикатора животне средине.
У другом делу рада ( Методологија израде индикатора животне средине) дат је

поступак израде методологија индикатора живонте средине у Републици Србији.
У трећем делу рада дати су примери индикатора заштите животне средине у

Републици Србији :квалитет ваздуха 5, квалитет ваздуха 6 и енергија 10- Е 10.
У четвртом делу рада дати су статистички подаци о квалитету ваздуха и енергији у

Републици Србији.
Овако концепиран рад омогућиће добијање реалне слике о методологијама израде

националних индикатора заштите животне средине који могу да се примене у Републици
Србији.
1 Индикатори квалитета заштите животне средине
У жиивотној средини се јављају многи процеси и разноврсне динамичне и
комлексне појаве. Сходно томе изложени смо великој количини информацијакоје нам
донесе, и из тог разлога је потребно ограничити количину информација на адекватан број
објективних показатеља (индикатора) на основу којих се организују планске акције за
доношење и спровођење одлука у циљу заштите животне средине. Показатељ је управо
ефикасан облик приказа инфрмација нужних за праћење стања околине, као и сагледавање
прошлих и предвиђања будућих догађаја.
1.1 Појам индикатора животне средине

Индикатор или показатељ животне средине представља једну величину која се
користи за систематско идентификовање, оцењивање, праћења стања, развоја и слова
животне средине. Индикатор се може дефинисати и као начин свођења велике количине
података на најједноставнији облик, при чему се задржава суштинско значење питања које
се на почетку поставња пред податке.
Основна функција показатља је пренос информација о појавама које се сматрају

типичним или су од кључног значаја за квалитет животне средине. Показатељи квалитета
животне средине доприносе размени информација о аспектима који се сматрају типичним
или суштинским за сложене мешусобне информације о аспектима који се сматрају
типичном или суштинским за сложене међуодносе природних врста и абиотских
компонената система животне средине.
Сходно томе, индикатори заштите животне средине представљају средство за

изражавање извесне промене вредности у садашњости или у прошлости.
1.2 Класификација индикатора животне средине

У свету се примењују различити приступи класификација индикатора животне
средине. Из тог разлога неопходно је да се у оквиру рада изнесу најприхватљивији
приступи класификација индикатпра животне средине.
5
У оквиру категорије покретачкe снагe(driving force) постоји сет индикатора који
обухвата антропогене активности које имају утицај на животну средину (потрошња
финалне енергије посекторима, потрошња укупне примарне енергије поенергентима,
путнички саобраћај, робнитранспорт), док директну последицу по животну средину чини
притисак, који се огледа у загађивању озонског омотача или на пример, коришћења
система за водоснабдевање и сл. Европска агенција за животну средину (ЕЕА) чини основу
и темељ на коме базира методологија Индикатора животвотне средине у Србији која се
заснива на односу између људских активности и животне средине. Поред тога, стање
глобалне европске температуре, квалитета вода на купалиштима и насељеним подручјима
и слично, описано је индикаторима стања. Све то у целокупном процесу може
представљати последицу притиска који се врши на животну средину, што представља
утицај последице на животну средину. На крају се могу поменути тзв.одговори који
представљају мере и инструменте који су у припреми или на снази који се баве одређеном
проблематиком (законски акти и др.) .
Слика 1.Сет индикатора [6]
6
Најпотпунији сет индикатора животне средине дат је од стране Уједињених нација, и
он обухвата:
 Атмосферу,
 Земљиште,
 Воде,
 Реке и језера и
 Биодиверзитет.
Основни сет индикатора којима се ова подручја покривају, подељени су даље на

индикаторе:
 Узрока,
 Стања и
 Одговора.
У Републици Србији одређена су 20 индикатора животне средине за следеће области:

пољопривреда, енергија, транспорт, вода, земљиште, промена климе, биодиверзитет,
квалитет ваздуха и озонски омотач.
Атмосферу карактеришу:
 Климатске промене,
 Уништавање озонског слоја и
 Квалитет ваздуха.
Индикатор климатских промена је емисија гасова стаклене баште. Индикатор узрока

уништавања озонског омотача је потрошња материјала које уништавају озонски
слој.Индикатор квалитета ваздуха је амбијентална концентрација загађујућих материја у
ваздуху у урбаним срединама.
Земљиште одликује:
 Пољопривреда,
7
 Настајање пустиња,
 Шуме и
 Урбанизација.
Индикатор стања пољопривреде јесу оранице и земљиштакоја су под сталним

усевима, док су индикатори узрока коришћење пестицида у пољопривреди. Шуме
карактерише индикатор узрока, а то је интензитет сече шума. Индикатор стања
урбанизације је површина урбанизованих и неурбанизованих подручја и проценат
бесправног изграђених објеката.
Слика 2.Биљне културе и њихов значај и земљиште[7]
Река и језера одликују:
 Површинске воде и
 Рибарство.
Индикатор стања површинских вода представља концентрација азота и фосфора у

површинским водама. Рибарство карактерише индикатор узрока, а то је годишњи излов
рибљих врста.
8
Слика 3.Део Златарског језера[4]
Воде одликује:
 Количина воде и
 Квалитет вода.
Индикатор узрока количина вода јесте количина искоришћених површинских и

подземних вода, док су индикатори стања квалитета вода БПК у водама и концентрација
фекалних колиформних бактерија у слатким водама.
Биодиверзитет караткеришу:
 Екосистеми и
 Врсте фауне и флоре.
Индикатор стања екосистема је површина подручја одабраних кључних екосистема, а

индикатор одговора је проценат заштићених површина у односу на укупну. Врсте флоре и
фауне карактерише индикатор стања, а то је разноврсност одабраних кључних врста
флоре и фауне.
9
Слика 4.Очување флоре и фауне[8]
2 Методологија израде индикатора заштите животне средине
Методологија израде индикатора животне средине садржи:
1. Општи опис индикатора и

2. Индикатора тематских целина разврстане на тематска подручја.
10
2.1 Методологија израде националне листе индикатора
Републике Хрватске
Методологија израде националне листе индикатора Републике Хрватске одухвата:
o Назив показатеља,
o Дефиницију показатеља,
o Правну покривеност,
o Позицију показатеља,
o Степен доступности података потребних за израду показатеља,
o Изворе и потенцијалне изворе показатеља,
o Сет података,
o Периодичност прикупљања података,
o Начин приказа података,
o Обавезе извештавања и
o Доступност података.
Уз сам назив, сваком показатељу додељен је код и редни број. Код- ознака додљена
тематском подподручју у складу са Уредбом о ИСЗО (НН 68/08) Прилог 1., према
почетним словима назива подподручја. Редни број - број додељен према растућем
редоследу показатеља унутар истог подподручја.
Дефиниција показатеља- даје сажету информацију о томе шта се показатељем

прати/приказује као и информацију о сврси и циљу праћења стања околине специфичног
подподручја наведеним показатељем.
Подпоказатељ - је показатељ који се дефинише као темељни део израде основног

показатеља у смислу података/информација потребних за његову коначну израду и/или
специфичног приказа основног показатеља. Везани показатељ- је показатељ односно
подпоказатељ истог или других тематских подручја који дели исте или изведене податке
и/или информације.
11
Правна покривеност дефинише обавезе мерења, прикупљања и доставе података -
извештава на следећим разинама:
а) Прописи РХ:
б) ЕУ и међународни прописи.
Позиција показатеља у ДПСИР саставу:
Покретач (Д), Притисак (П), Стање (С), Утицај (И), Одговори друштва (Р).
Степен доступнпсти података потребних за израду показатеља утврђује статус

успоставе тока и доступности података потребних за коначну израду показатеља и по
потреби подпоказатеља у одређеном временском интервалу. Темељем утврђеног статуса
дефинише се ступањ успоставе тока података потребних за коначну израду показатеља на
следећи начин:
Успостављен (У) – ток података је успостављен - подаци су доступни;
Краткорочно доступан (К) – предвиђа се да ће се ток података успоставити у року од 1 – 2

године (предвиђа се да ће подаци бити доступни у року од 1 до 2 године).
Када су у питању извори и потенцијални извори, постоји хијерархија која шемом

даје попис извора података - институција на начин да уз ознаку извора (А и Б) обавезно
наведе назив институције, док у загради стоји назив базе, регистра, очевидника и сл.
Тачније, даје се попис институција које су препознате као:
А- постојећи извор података, односно институције за које је законски прописано

прикупљање података;
Б- потенцијални (претпостављени, очекивани) озвори података потребни за

израчунавање индикатора.
Уколико су за израду показатеља нужни различити подаци (податак врсте1, податак

врсте2 …), а који се прикупљају у различитим институцијама, тада је потребно означити
такве (примарне) изворе података на начин да им се придруже следеће ознаке: А1, А2 и сл.
12
А1аи А1б су институције које врше прикупљање података и осигуравају квалитету
података у складу са законским прописом, па такве податке достављају примарном извору
података (А1, А2 …). У хијерархијској шеми такве је изворе потребно навести испод оног
извора података (А1, А2…) којем такве институције (А1а, А1б …) достављају податке, како
би се осигурало праћење тока података. Изворе података А 1а и А1б потребно је дефинирати
и приказати у хијерархијској шеми искључиво за случај када је извор податакаХАОП.
Сет података :
Потребно је навести податке нужне за израчунавање показатеља (ознака 1.,2.,3…).

Такође је потребно дефинисати начин приказа податка (описно, нумерички, табеларно,
графиконом, картографски), мерну јединицу у којој се податак прикупља, као и навести
јединствени референтни извор података потребан за израчунавање показатеља користећи
се ознакама извора података (А1, А2…), односно потенцијалног извора (Б1, Б2…) података.
Периодичност прикупљања података представља временски период у оквиру

којег се прикупљају подаци потребни за израчунавање (обраду) и коначну израду
показатеља.
Начин приказа података:
Дефинише приказ индикатора на 5 начина:
а)описно,
б)нумерички,
ц)табеларно,
д)графиконом и
е)картографски.
Уз наведени приказ података потребно је навести мерне јединице којима се коначни
израчунати подаци показатеља изражавају. Ниже је потребно описно навести величине
13
које су стављене у однос приликом приказа (графиконом, табелом) а по потреби и друге
податке и информације које су потребне за опис начина приказа података показатеља.
Обавезе извештавањадефинишу обавезе Републике, односно њених институција

за доставу података/индикатора и извештавање, у националним и међународним оквирима,
а према националним прописима, прописима ЕУ и међународним прописима.
Оно што је важно код обавезе извештавања је да је потребно је навести име

извештаја којим се спроводи извештавање, затим пропис којим се дефинише израда
извештаја уз навођење броја НН, НН-МУ, Директива бр. / Година те формат извештаја
(нпр. КСМЛ шема) те уз пожељни формат навести и адресу интернет странице на којој је
доступан дефинисани формат извештаја (нпр. Интернет страница на којој је доступан
КСМЛ формат извештаја, назив алата којим се генерише извештај или сл.).У случају
постојања више доступних формата извештаја потребно је навести искључиво онај формат
који је одабран као погоднији за информатичко генерисање извештаја. Уколико формат
извештаја није дефинисан потребно је навести нпр. Следеће. Формат извештаја није
дефинисан те се у овом тренутку проводи израда извештаја у складу са следећој
договорној структури извештаја: навести структуру и садржај извештаја. У овом је случају
у наставку потребно навести институцију, Одељење / Одсек ХАОП који је такав формат
израдио и који према том формату врши извештавање.
Доступност податакаутврђује доступност (потпуну и делимичну) односно

недоступност података уз појашњење утврђеног статуса. Уз статус доступности података
наведени су називи докумената ( извештаји, очевидници, монографије, зборници и др),
база, пописа и пројеката у склопу којих се наведени подаци прикупљају и назив надлежне
институције.
3 Примери индикатора заштите животне средине
У оквиру овог дела рада, у циљу добијања ближе слике, даће се приказ следећих
индикатора који су детаљно разрађени и то:
14
1) Квалитет ваздуха 5,
2) Квалитет ваздуха 6 и
3) Енергија 10.
3.1 Квалитет ваздуха 5

У националној листи индикатора заштите животне средине Републике Хрватске
квалитет ваздуха 5 је дефинисан кроз 1. тематско подручје квалитет ваздуха.
Табела 1. Квалитет ваздуха 5
Назив показатеља КЗ 5 Проценат урбаног становништва који је изложен концентрацијама

загађујућих супстанци (SO2, O3, PM10, NO2) које су веће од
граничних/циљних вредности
Овај показатељ приказује колики је проценат градског становништва изложен

загађењем из ваздуха односно граничним вредностима сумпоровог диоксида,
лебдећих честица (PM10), азотних оксида те циљним вредностима приземног
озона. Изложеност високим концентрацијама сумпоровог диоксида, лебдећим
честицама (PM10), азотним оксидима и приземном озону за период од неколико
дана може имати штетне последице за здравље, посебно на појаву смањења
Дефиниција плућне функције.
показатеља Везани показатељи:
КЗ 1 Квалитет ваздуха у урбаним подручјима; концентрацијама загађујућих
материја SO 2
материја NO2
материја О3
материја PM10и PM2,5
а) Прописи у Републици Хрватској :
- Закон о заштити ваздуха (НН 130/11, 47/14)
15
- Уредба о нивоима загађујућих материја у ваздуху (НН 117/12)
- Уредба о одређивању зона и агломерација према нивоима загађености ваздуха
на територији Републике Хрватске (НН 1/14)
- Правилник о праћењу квалитета ваздуха (НН 3/13)
- Правилник о узајамној размени информација и извјештавању о квалитету
ваздуха (НН 57/13)
Правна
покривеност б) ЕУ и међународни прописи:
Директива 2008/50 / ЕЗ Европског парламента и Већа од 21. маја 2008. о
квалитету околног ваздуха и чистијем ваздуху за Европу
(СЛ Л 152, 11.06.2008.)
Проведбена Одлука Комисије 2011/850 / ЕУ од 12. децембра 2011. о утврђивању
правила за Директиве 2004/107 / ЕЗ и 2008. / 50 / ЕЗ Европског парламента и
Савета у погледу узајамне размене информација и извештавање о квалитету
ваздуха (СЛ Л 335, 17.12.2011.) (Тзв. IPR-Implementing Provision Reporting)
Позиција С - Овај индикатор има позицију С што означава стање.
показатеља
Степен успоставе
тока података К - Према степену приоритета овај индикатор је сврстан у краткорочно
потребних за доступне, због тога што овај индикатор треба успоставити у року од две године
израду од дана усвајања.
Извор (А) и А1) СХОП - Информациони систем заштите ваздуха (База података "Квалитет
потенцијални ваздуха у Републици Хрватској")
извор (Б) А1а) власник / корисник државне мреже (МЗОИП / ДХМЗ)
података А 2а) власник / корисник станица локалне мреже (Управни одељење жупаније,
Града Загреба и града надлежног за послове заштите животне средине / правне
особе које имају дозволу или сагласност за обављање послова праћења
квалитета ваздуха)
А3А) власник / корисник станица посебне намене које су део локалне мреже
(загађивачи / Управни одељење жупаније, Града Загреба и града надлежног за
послове заштите животне средине / правне особе)
16
Сет података 1. Назив податка: највиша дневна осмочасовна средња вредност
концентрација О3 (120 µg/m3је највиша дневна осмочасовна вредност која не
сме бити прекорачен више од 25 пута током године) и број градских становника
који живе на подручју где је бар једна мерна станица.
Начин приказа податка: нумерички и табеларно
Мерна јединица (изражава се у): µg/m3и %
Извор(и) податка: А1, А1а, А2а, А3а
2. Назив податка: средња дневна вредност концентрација SO 2(125 µg/m3је

ниво дневне граничне вредности која не сме бити прекорачена више од 3 дана
годишње) и број градског становништва који живи на подручју где је најмање
једна мерна станица.
Извор(и) податка: А 1, А1а, А2а, А3а
3. Назив податка: средње годишње вредности концентрација NO2(40

µg/m3је ниво годишње граничне вредности) и број градског становништва који
живи на подручју где је најмање једна мерна станица.
4. Назив податка: средње годишње вредности концентрација PM10(50

µg/m3је дневна гранична вредност која не сме бити прекорачена више од 35
дана у току године) и број градских становника који живе на подручју где је
најмање једна мерна станица.
Периодичност
прикупљања Годишње
17
података
Показатељем се изражава удео градског становништва који је потенцијално
изложен концентрацијама загађујућих супстанци (SO 2, О3,PM10 , NO2) које су
веће од граничних/циљних вредности.
Градским (урбаним) становништвом се сматра укупан број људи који живе на
Метода подручју где је најмање једна мерна станица. (Приближно 20% националног
израчунавања становништвс би требало бити покривено, укључени сви веилкиглавни градови,
података по могућности и регионални главни градови, градови са 250 000 становника и са
више од 50 000 становника, одабрани градови би требало бити географски
распршени унутар државе)
Показатељ се израђује на основу измерених часовних и/или 24-часовних
концентрација на градским и приградским/позадинским станицама (урбан и
суб-урбанbackground) и на основу укупног броја становника који живе у
градовима са барем једном мерном станицом.
Одређује се:
- проценат градског становништва у подручјима где
је прекорачена средња годишња вредност NO2од 40 µg/m3
- проценат градског становништва у подручјима где је прекорачена
средња годишња вредност SO 2 од 125 µg/m3 више од три дана годишње
- проценат градског становништва у подручјима где је прекорачена
средња годишња вредност концентрација PM10 од 50 µg/m3више од 35
дана годишње
- проценат градског становништва у подручјима где је број дана
појављивања највећих дневних осмосатних средњих вредности
концентрација О3 од 120 µg/m3био више од 25 пута током године
Показатељ се приказује нумерички и табеларно
Начин приказа
података - исказаним процентом градског становништва у подручјима где
израђњеног јепрекорачена средња годишња вредност NO2од 40 µg/m3
података - исказаним процентом градског становништва у подручјима где је
прекорачена средња годишња вредност SO 2од 125 µg/m3више од три
дана годишње
18
- исказаним процентом градског становништва у подручјима где је
прекорачена средња годишња вредност концентрација PM10 од 50
µg/m3више од 35 дана годишње
- исказаним процентом градског становништва у подручјима где је број
дана појављивања највећих дневних осмосатних средњих вредности
концентрација О3 од 120 µg/m3био више од 25 пута током године
а) Обвеза извештавања на РХ нивоу:
Назив извештаја: Годишњи извештај о праћењу квалитета ваздуха на подручју
РХ
Обавезе Извештај дефинисан у складу са: Законом о заштити ваздуха (НН 130/11, 47/14),
извештавања Правилнику о праћењу квалитете ваздуху (НН 3/13) и Правилнику о узајамној
размени информација и извештавању о квалитету ваздуха (НН 57/13);
б) Обвеза извештавања на нивоу ЕУ и међународном нивоу:

Извештавање према Првобитној Одлуци 2011/850/ЕУ
Делимична доступност података - део података је недоступан или делимично
Доступност доступан (недовољан број успостављених мерних места или недовољан обухват
података података)
- Информациони систем заштите ваздуха - ИСЗЗ (База података "Квалитет
ваздуха у Републици Хрватској"):
Доступне су сатне и дневне концентрације мерења NO2, SO 2,PM10, О3
- База докумената одрживог развоја и заштите животне средине (ХАОП)

- Годишњи извештај о праћењу квалитета ваздуха на подручју РХ
-Подаци Државног завода за статистику о броју људи у градовима
Подаци се користе само ако је временски обухват података већи од 75% што је
више од 274 ваљаних дневних вредности годишње, односно 6570 ваљаних
часовних вредности годишње
19
3.1.1 Дефиниција показатеља и везани показатељи
Показатељи прате тренд средњих годишњих концентрација SO2, учесталост

прекорачења концентрација SO2који су већи од 350µg/m3 , као и учесталост прекорачења
24- часовних концентрација SO2већих од 125µg/m3.SO2је директно отрован за људе,па
самим тим превенствено делује на респираторне органе човека. SO 2 утиче индиректно на
људско здравље у облику сумпорне киселине и у великој мери доприноси стварању
честица у атмосфери. Везани показатељ је КЗ 5 .Овај показатељ показује колики је
проценат градског становништва изложен онечишћењима из ваздуха односно граничним
вредностима сумпор диоксида, азотних оксида те циљним вредностима приземног озона.
3.1.2 Правна покривеност

Правна покривеност индикатора квалитета ваздуха 5 чине:
 Прописи у Републици Хрватској, и

 Међународни прописи Европске Уније.
а) Прописи у Републици Хрватској :

- Уредба о нивоима загађујућих материја у ваздуху (НН 117/12)
- Уредба о одређивању зона и агломерација према нивоима загађености ваздуха на
територији Републике Хрватске (НН 1/14)
- Правилник о праћењу квалитета ваздуха (НН 3/13)
- Правилник о узајамној размени информација и извјештавању о квалитету ваздуха
(НН 57/13)
б) ЕУ и међународни прописи:
Директива 2008/50 / ЕЗ Европског парламента и Већа од 21. маја 2008. о квалитету

околног ваздуха и чистијем ваздуху за Европу(СЛ Л 152, 11.06.2008.)
Проведбена Одлука Комисије 2011/850 / ЕУ од 12. децембра 2011. о утврђивању
правила за Директиве 2004/107 / ЕЗ и 2008. / 50 / ЕЗ Европског парламента и Савета у
погледу узајамне размене информација и извештавање о квалитету ваздуха (СЛ Л 335,
17.12.2011.) (Тзв. IPR-Implementing Provision Reporting)
20
3.1.3 Позиција и степен приоритета
Овај индикатор има позицију С – стање. Према степену приоритета овај индикатор
је сврстан у краткорочно доступне (К), због тога што овај индикатор треба успоставити у
року од две године од дана усвајања.
3.1.4 Метода израчунавања података

Показатељем се изражава удео градског становништва који је потенцијално
изложен концентрацијама загађујућих супстанци (SO 2, О3,PM10 , NO2) које су веће од
граничних/циљних вредности.
Методом израчунавања података одређује се:
- проценат градског становништва у подручјима где је

прекорачена средња годишња вредност NO2од 40 µg/m3
- проценат градског становништва у подручјима где је прекорачена средња годишња
вредност SO 2 од 125 µg/m3 више од три дана годишње
- проценат градског становништва у подручјима где је прекорачена средња годишња
вредност концентрација PM10 од 50 µg/m3више од 35 дана годишње
проценат градског становништва у подручјима где је број дана појављивања
највећих дневних осмосатних средњих вредности концентрација О3 од 120 µg/m3био
више од 25 пута током године
3.1.5 Начин приказа

Показатељ се приказује нумерички и табеларно:
 исказаним процентом градског становништва у подручјима где је прекорачена

средња годишња вредност NO2од 40 µg/m3
средња годишња вредност SO 2 од 125 µg/m3 више од три дана годишње
средња годишња вредност концентрација PM10 од 50 µg/m3 више од 35 дана
годишње
 исказаним процентом градског становништва у подручјима где је број дана
појављивања највећих дневних осмосатних средњих вредности
21
3.1.6 Извори и потенцијални извори података
Извори и потенцијални извори података су:
 Државни завод за статистику,

 Квалитет ваздуха у Хрватској и
 Државни хидрометеролошки завод.
У оквиру овог индикатора присутни су:
А1) СХОП - Информациони систем заштите ваздуха (База података "Квалитет ваздуха у
Републици Хрватској")
А1а) власник / корисник државне мреже (МЗОИП / ДХМЗ)
А ) власник / корисник станица локалне мреже (Управни одељење жупаније, Града

2а
Загреба и града надлежног за послове заштите животне средине / правне особе које имају
дозволу или сагласност за обављање послова праћења квалитета ваздуха)
А3А) власник / корисник станица посебне намене које су део локалне мреже (загађивачи
/ Управни одељење жупаније, Града Загреба и града надлежног за послове заштите
животне средине / правне особе).
3.1.7 Периодичност прикупљања података

Овај индикатор се израчунава једном у годину дана.
3.1.8 Сет података

Сет података за овај индикатор чине:
1. Назив податка: највиша дневна осмочасовна средња вредност концентрација О 3(120

µg/m3 је највиша дневна осмочасовна вредност која не сме бити прекорачен више од
25 пута током године) и број градских становника који живе на подручју где је бар
једна мерна станица.
Начин приказа податка: нумерички и табеларно.
Мерна јединица (изражава се у): µg/m3 и %
22
2. Назив податка: средња дневна вредност концентрација SO 2 (125 µg/m3 је ниво
дневне граничне вредности која не сме бити прекорачена више од 3 дана годишње)
и број градског становништва који живи на подручју где је најмање једна мерна
станица.
Извор(и) податка: А 1, А1а, А2а, А3а
3. Назив податка: средње годишње вредности концентрација NO2 (40 µg/m3је ниво
годишње граничне вредности) и број градског становништва који живи на подручју
где је најмање једна мерна станица.
Мерна јединица (изражава се у): µg/m3и%
4. Назив податка: средње годишње вредности концентрација PM10 (50 µg/m3 је дневна
гранична вредност која не сме бити прекорачена више од 35 дана у току године) и
број градских становника који живе на подручју где је најмање једна мерна станица.
3.1.9 Обавезе извештавања

 Обавезе извештавања на нивоу Републике Хрватске:
Назив извештаја: Годишњи извештај о праћењу квалитета ваздуха на подручју РХ
Извештај дефинисан у складу са: Законом о заштити ваздуха (НН 130/11, 47/14),
Правилнику о праћењу квалитете ваздуху (НН 3/13) и Правилнику о узајамној размени
информација и извештавању о квалитету ваздуха (НН 57/13);
 Обвеза извештавања на нивоу ЕУ и међународном нивоу:

Извештавање према Првобитној Одлуци 2011/850/ЕУ
23
3.1.10 Доступност података
доступан (недовољан број успостављених мерних места или недовољан обухват података).
3.2 Квалитет ваздуха 6

квалитет ваздуха 6 дефинисан је кроз прво тематско подручје под називом ,,квалитет
ваздуха“
Табела 2. Квалитет ваздуха 6
Назив показатеља КЗ 6 Квалитета ваздуха у руралним подручјима; за загађујуће

супстанцеSO2, NOx, AOT40
Показатељем се упоређују средње годишње вредности концентрација SO2 и NOx
те средња вредност концентрација SO2 у зимском периоду са прописаним
критичним нивоима с обзиром на заштиту вегетације.
АОТ40 је параметар којим се одређује приземни озон у односу на заштиту
вегетације.
SO2и NOx узрокују еутрофикацију и закисељавање, а приземни озон штетно
Дефиниција делује на биљке већ при концентрацијама незнатно вишим од тренутних
показатеља позадинских нивоа.
- Уредба онивоима загађујућих материја у ваздуху(НН 117/12)
- Уредба о одређивању зона и агломерација према нивоима загађености ваздуха
на територију Републике Хрватске (НН 1/14)
- Правилник о праћењу квалитете ваздуха (НН 3/13)
- Правилник о узајамној размени информација и извештавању о квалитету
ваздуха (НН 57/13)
Правна
покривеност б) ЕУ и међународни прописи:
Директива 2008/50/ЕЗ Европског парламента и Већа од 21. маја 2008. оквалитету
околног ваздуха и чистијем ваздуху за Европу (СЛ Л 152, 11.06.2008.)
Имплементациона Одлука Комисије 2011/850/ЕУ од 12. децембра 2011. о
24
утврђивању правила за Директиве 2004/107/ЕЗ и 2008/50/ЕЗ Европског
парламента и Већа у погледу узајамне размене информација и извештавања о
квалитету ваздуха (СЛ Л 335,
17.12.2011.) (тзв. IPR-Implementing Provision Reporting)
Позиција С - Овај индикатор има позицију С што означава стање.

Извор (А) и А 1) ХАОП – Информациони систем заштите ваздуха (База података “Квалитета
потенцијални ваздуха у РХ“)
извор (Б) А 1а) власник/корисник државне мреже (МЗОИП/ДХМЗ)
података
Сет података 1.Назив податка: средње годишње вредности концентрација SO2и NOx
Мерна јединица (изражава се у): µg/m3
Извор(и) податка: А1, А1а
2.Назив податка: АОТ40: збир разлика између једночасовних концентрација

виших од 80 µg/m3(=40 ппб) и 80 µg/m3током одређеног периода, узимајући у
обзир само једносатне вредности измерене сваког дана између 8:00 и 20:00 сати
по средњеевропском времену
Извор(и) податка:А1, А1а

података
25
Метода израчуна Показатељ се израђује на основу измерених часовних концентрација на
података позадинским (рурал/background) постајама државне мреже за трајно праћење
квалитета ваздуха.
Одређује се:
- поређењем средње годишње вредности са прописаном граничном
вредности од 20 µg/m3за SO2
- поређењем средње вредности за зимски период у трајању од 1. октобра
до 31. марта са прописаном граничном вредности од 20 µg/m3за SO2
- поређењем средње годишње вредности са прописаном граничном
вредности од 30 µg/m3за NOx
- поређењем АОТ40 у периоду маја-јул са циљном вредности за заштиту
вегетације од 18000 µг/м3.х распоређено на пет година (ако се
петогодишње средње вредности не могу одредити на темељу потпуне и
узастопне серије годишњих података, минимални подаци потребни за
проверу усклађености с циљном вредности су ваљани подаци за три
године).
- поређењем АОТ40 са дугорочним циљем за заштиту вегетације од 6000
µg/m3.h у периоду за мај-јули.
Начин приказа Показатељ се приказује нумерички и табеларно
података - исказаном средњом годишњом вредности која се упоређује са
израђњеног прописаном граничном вредности од 20 µg/m3за SO2
података - исказаном средњом вредности за зимски период у трајању од 1. октобра
до 31. марта која се упоређује са прописаном граничном вредности од 20
µg/m3за SO2
- исказаном средњом годишњом вредности која се упоређује са
прописаном граничном вредности од 20 µg/m3за NOx
- исказивањем АОТ40 који се упоређује са циљном вредности за заштиту
вегетације од 18000 µg/m3.h (просек 5 година/минимално 3 године)
- исказивањем АОТ40 који се упоређује са дугорочним циљем за заштиту
вегетације од 6000 µg/m3.h
26
а) Обвеза извештавања на нивоу РХ:
Назив извештаја: Годишње извештај о праћењу квалитете ваздуха на подручју
РХ
Обавезе Извештај дефинисан у складу са: Законом о заштити ваздуха (НН 130/11, 47/14),
извештавања Правилнику о праћењу квалитете ваздуха (НН 3/13) и Правилнику о узајамној
размени информација и извештавању о квалитету ваздуха (НН 57/13);
б) Обвеза извештавања на нивоу ЕУ и међународном нивоу:

Извештавање према Имплементационој Одлуци 2011/850/ЕУ
Делимична доступност података – део података је недоступан или делимично
Доступност доступан (недовољан број успостављених мерних места или недовољан обухват
података података).
- Информациони систем заштите ваздуха – ИСЗЗ (База података
„Квалитета ваздуха у Републици Хрватској“):
Доступне су часовне концентрације за АОТ40 од 01.06.2013., а за
SO2 и NOx још не постоје.
више од 274 ваљаних дневних вредности годишње, односно 6570 ваљаних
сатних вредности годишње.
Показатељем се упоређују средње годишње вредности концентрација SО 2 и NОx те

средња вредност концентрација SО2 у зимском периоду са прописаним критичним
нивоима с обзиром на заштиту вегетације.
 АОТ40 је параметар којим се одређује приземни озон у односу на заштиту

вегетације.
 О2 и NОx узрокују еутрофикацију и закисељавање, а приземни озон штетно делује
на биљке већ при концентрацијама незнатно вишим од тренутних позадинских ниво
27
 Прописи у Републици Хрватској и

 Међународни прописи Европске Уније.
а) Прописи у Републици Хрватској:
- Закон о заштити ваздуха (НН 130/11, 47/14);

- Уредба о нивоима загађујућих материја у ваздуху (НН 117/12);
- Уредба о одређивању зона и агломерација према нивоима загађености ваздуха на
територији Републике Хрватске (НН 1/14);
- Правилник о праћењу квалитета ваздуха (НН 3/13);
- Правилник о узајамној размени информација и извјештавању о квалитету ваздуха
(НН 57/13).
- Директива 2008/50 / ЕЦ Европског парламента и Вијећа од 21. маја 2008. о

квалитету околног ваздуха и чистијем ваздуху за Европ (СЛ Л 152, 11.06.2008.);
- Проведбена Одлука Комисије 2011/850 / ЕУ од 12. децембра 2011. о утврђивању
правила за Директиве 2004/107 / ЕЗ и 2008. / 50 / ЕЗ Европског парламента и Савета
у погледу узајамне размене информација и извештавање о квалитету ваздуха.
Овај индикатор има позицију С – стање. Према степену приоритета овај индикатор је
сврстан у краткорочно доступне (К), због тога што овај индикатор треба успоставити у
року од две године од дана усвајања.
Показатељ се приказује нумерички и табеларно.
28
 Државни завод за статистику;

 Квалитет ваздуха у Хрватској и
 Државни хидрометеролошки завод.
У овом индикатору присутни су:
 А1) СХОП - Информациони систем заштите ваздуха (База података "Квалитет

ваздуха у РХ")
 А 1а) власник / корисник државне мреже (МЗОИП / ДХМЗ)
1. Назив податка: средње годишње вредности концентрација SО2 и NОx
Извор (и) податка: А1, А1а
2. Назив податка: АОТ40: збир разлика између једночасовних концентрација виших

од 80 µg/m3 (= 40 ppb) и 80 µg/m3 током одређеног периода, узимајући у обзир само
једночасовне вредности измерене свакога дана између 08:00 и 20:00 сати по
средњеевропском времену

29
Извор (и) податка: А1, А1а
a) Обавеза извештавања на РХ нивоу:
Назив извештаја: Годишњи извештај о праћењу квалитета ваздуха на подручју РХ
Извештај дефинисано у складу са: Законом о заштити ваздуха (НН 130/11, 47/14),
Правилнику о праћењу квалитета ваздуха (НН 3/13) и Правилнику о узајамној размени
информација и извјештавању о квалитету ваздуха (НН 57/13);
б) Обавеза извештавања на ЕУ и међународном нивоу: Извјештавање према Проведбеној

Одлуци 2011/850 / ЕУ

доступан (недовољан број успостављених мерних места или недовољан обухват података).
- Информациони систем заштите ваздуха - ИСЗЗ (База података "Квалитет ваздуха у

Републици Хрватској"):
Доступне су сатне концентрације за АОТ40 од 2013/06/01., А заСО2 и НОКС још не

постоје.
више од 274 ваљаних дневних вредности годишње, односно 6570 ваљаних часовних
вредности годишње.
3.3 Енергија 10

енергија 10 је дефинисан кроз тематско подручје број 8 - енергетика.
30
Табела 3. Енергија 10
Назив показатеља Е 10 Емисије загађујућих материја у ваздуху (CO 2, NOx, SO2 и PMx)
Показатељем се прати удео емисија загађујућих материја (CO2, NOx, SO2 и
честице PMx) које настају у енергетском сектору у производњи енергије и
енергената, а емитују се у ваздух, у односу на укупне емисије ових гасова у који
су укључене и емисије из неенергетских сектора (индустријски процеси,
пољопривреда и др.) настале (произведене) на територији Републике Хрватске.
Подпоказатељи:
Дефиниција 10.1 Емисије CO2, NOx, SO2иPMxиз непосредне потрошње енергије и
показатеља енергетских трансформација, по врсти горива и укупно (количина, индекс)
10.2 Емисије CO2, NOx, SO2 i PMx и пмк из непосредне потрошње енергије по
секторима (количина, индекс)
10.3 Емисије CO2, NOx, SO2 i PMx и пмк из производње електричне енергије и
топлоте у термоелектранама
10.4 Интензивност емисија енергетског сектора (еко-ефикасност).
- Уредба о праћењу емисија штетних гасова, политике и мера за њихово
смањење у Републици Хрватској (НН 87/12)
- Правилник о регистру онечишћавања околине (НН 35/08)

- Закон о потврђивању Конвенције о далекосежном прекограничном загађењу
Правна ваздуха (Генева, 1979), (НН-МУ 12/93)
покривеност - Закон о потврђивању Оквирне конвенције Уједињених нација о промени
климе (НН-МУ 2/96)
-Закон о потврђивању Киотског Протокола уз Оквирну конвенцијуУједињених
нација о промени климе (НН-МУ 5/07)
Одлука бр. 406/2009 / ЕЗ Европског парламента и Савета с циљем држава
чланица да смањење своје емисије гасова како би испуниле обавезе Заједнице за
смањење емисија гасова до 2020. (СЛ Л 140, 5. 6. 2009.)
Одлука бр. 280/2004 / ЕЗ Европског парламента и Савета о механизму за
31
праћење емисија штетних гасова у Заједници и за спровођење Киотског
протокола (СЛ Л 49, 2004/02/19.)- Директива 2008/50 / ЕЦ Европског
парламента и Већа од 21.маја 2008. о квалитету околног ваздуха и чистијем
ваздуху за Европу (СЛ Л 152, 11.06.2008.)
- Закон о потврђивању Конвенције о далекосежном прекограничном загађењу
ваздуха (НН-МУ 12/93)
- Закон о потврђивању Протокола о даљем смањењу емисија сумпора
Конвенције о далекосежном прекограничном загађењу ваздуха из 1979. године
(НН-МУ 17/98, исправак 3/99)
- Закон о потврђивању Протокола о надзору емисија азотних оксида или
њихових прекограничних струјања уз Конвенцију о далекосежном
прекограничном загађењу ваздуха из 1979. године (НН-МУ 10/07)
- Закон о потврђивању Протокола о сузбијању закисељавања, еутрофикације и
приземног озона уз Конвенцију о прекограничном загађењу ваздуха на великим
удаљеностима из 1979. (НН-МУ4/08).
Позиција П - Овај индикатор има позицију П – притисак.
Извор (А) и А1) СХОП
потенцијални А2) Овлаштеник за емисије
извор (Б) А3) ЕИХП
података А4) ДЗС
Сет података 1. Назив податка: Емисије CO2 из сектора непосредне потрошње енергије
по врсти горива (нафта и нафтни деривати, природни гас, електрична
енергија, топлотна енергија, крута фосилна горива)
Начин приказа података: нумерички и табеларно.
Мерна јединица (изражава се у): kt CO2 годишње
Извор (и) податка: А1, А2, А3
32
2. Назив податка: Емисије CO2 из сектора непосредне потрошње енергије
по секторима (Индустрија, Транспорт, Домаћинства, Услужни сектор)
Начин приказа података: нумерички и табеларно
Мерна јединица (изражава се у): ktCO2 годишње
3. Назив податка: Емисије CO2из сектора енергетских трансформација
(Електране, термоелектране, рафинерије)
Мерна јединица (изражава се у):ktCO2 годишње
4. Назив податка: Емисије CO2 из сектора непосредне потрошње енергије

Мерна јединица (изражава се у): ktSO2годишње
Извор (и) податка: А1, А2, А3, А4
5. Назив податка: Емисије SO2 из сектора непосредне потрошње енергије

Мерна јединица (изражава се у): ktSO2 годишње
6. Назив податка: Емисије SO2из сектора енергетских трансформација
Мерна јединица (изражава се у):ktSO2годишње
Извор (и) податка:A1, A2, A3
7. Назив податка: Емисије NOx из сектора непосредне потрошње енергије
33
Мерна јединица (изражава се у): кт NOx годишње
8. Назив податка: Емисије NOx из сектора непосредне потрошње енергије

Мерна јединица (изражава се у):ktNOxгодишње
9. Назив податка: Емисије NOxиз сектора енергетских трансформација
Мерна јединица (изражава се у): ktNOxгодишње
10. Назив податка: Емисије PMx из сектора непосредне потрошње

енергије по врсти горива (нафта и нафтни деривати, природни гас,
електрична енергија, топлотна енергија, крута фосилна горива)
Мерна јединица (изражава се у): ktPMx годишње
Извор (и) податка:A1, A2, A311.
11.Назив податка: Емисије PMx из сектора непосредне потрошње

енергије по секторима (Индустрија, Транспорт, Домаћинства, Услужни
сектор)
Мерна јединица (изражава се у):ktPMx годишње
Извор (и) податка: A1, A2, A3
34
12. Назив податка: Емисије PMx из сектора енергетских трансформација
Мерна јединица (изражава се у): ktPMx годишње
13. Назив податка: Интензивност емисија CO2 из енергетског сектора
(Однос емисија CO2 и бруто друштвене вредности)
Начин приказа података: нумерички и табеларно као трендови емисија

CO2 у односу на бруто друштвену вредност и производњу електричне
енергије
Мерна јединица (изражава се у): -
Извор (и) податка:A1, A2, A3, A4

14. Назив податка: Интензивност емисија SO2 из енергетског сектора
(Однос емисија SO2и бруто друштвене вредности)

SO2у односу на бруто друштвену вредност и производњу електричне
енергије

15. Назив податка: Интензивност емисија NOxиз енергетског сектора
(Однос емисија NOxи бруто друштвене вредности)

НОк у односу на бруто друштвену вредност и производњу електричне
енергије
16. Назив податка: Интензивност емисија PMxиз енергетског сектора
35
(Однос емисија пмк и бруто друштвене вредности)

пмк у односу на бруто друштвену вредност и производњу електричне
енергије
података
Метода израчуна Подаци се преузимају из енергетског биланса RH за одговарајућу посматрану
података годину, која је израђена из ЕУРОСТАТ методи. Подаци 1-12 се израђују према
ИПЦЦ, ЕМЕП / ЦОРИНАИР методологији израчунавања емисија CO2, SO2,
NOxiPMx а подаци под 13, 14, 03:16 израђују се према ЕМЕП / ЦОРИНАИР
методологији израчунавања емисијаCO2, SO2, NOx и PMx.

Начин приказа
података Показатељ се приказује нумерички, табеларно и графички.
израђњеног
података
а) Обавезе извештавања на РХ нивоу ХАОП према Оквирној конвенцији УН-а о
промени климе и Киотском протоколу уз Оквирну конвенцију Уједињених
нација о промени климе израђује Национални извештај о инвентару емисија.
Обавезе б) Обавезе извештавања на ЕУ и међународном нивоу: ХАОП према Оквирној
извештавања конвенцији УН-а о промени климе и Киотском протоколу уз Оквирну
конвенцију Уједињених нација о промени климе израђено Национални извештај
о инвентару емисија шаље у МЗОИП које у складу са захтевима Оквирне
конвенцији УН-а о промени климе и Киотског протокола уз Оквирну
конвенцију Уједињених нација о промени климе исто извештај шаље у
УНФЦЦЦ.
Подаци су потпуно доступни у бази података ЦРФ Репортер (СХОП),
Доступност Националног извештају о инвентару емисија (ХАОП), Статистичком летопису
података (ДЗС), Националној енергетском билансу "Енергија у Хрватској" - годишњи
36
енергетски преглед (ЕИХП).
Показатељем се прати удео емисија загађујућих материја (CO2, NOx, SO2

ичестицеPMx)које настају у енергетском сектору у производњи енергије и енергената, а
емитују се у ваздух, у односу на укупне емисије ових гасова у који су укључене и емисије
из неенергетских сектора (индустријски процеси, пољопривреда и др.)
Подпоказатељи:
o 10.1 Емисије CO2, NOx, SO2 и PMxиз непосредне потрошње енергије и енергетских
трансформација, по врсти горива и укупно (количина, индекс);
o 10.2 Емисије CO2, NOx, SO2iPMxи пмк из непосредне потрошње енергије по
секторима (количина, индекс);
o 10.3 Емисије CO2, NOx, SO2iPMxи пмк из производње електричне енергије и топлоте у
термоелектранама;
o 10.4 Интензивност емисија енергетског сектора (еко-ефикасност).
 Прописи у Републици Хрватској и

 Међународни прописи Европске Уније.
Прописи РХ:
o Закон о заштити ваздуха (НН 130/13, 47/14),

o Уредба о праћењу емисија штетних гасова, политике и мера за њихово смањење у
Републици Хрватској (НН 87/12) и
o Правилник о регистру онечишћавања околине (НН 35/08).
o Европска Унија и међународни прописи:
37
o Закон о потврђивању Конвенције о далекосежном прекограничном загађењу
ваздуха,
o Закон о потврђивању Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе,
o Закон о потврђивању Киотског Протокола уз Оквирну конвенцијуУједињених
нација о промени климе,
o Одлука Европског парламента и Савета с циљем држава чланица да смање своје
емисије гасова како би испуниле обавезе Заједнице за смањење емисија гасова до
2020. Године,
o Одлука Европског парламента и Савета о механизму за праћење емисија штетних
гасова у Заједници,
o Закон о потврђивању Конвенције о далекосежном прекограничном загађењу
ваздуха,
o -Закон о потврђивању Протокола о даљем смањењу емисија сумпора Конвенције о
далекосежном прекограничном загађењу ваздуха,
o Закон о потврђивању Протокола о надзору емисија азотних оксида или њихових
прекограничних струјања уз Конвенцију о далекосежном прекограничном загађењу
ваздуха и
o Закон о потврђивању Протокола о сузбијању закисељавања, еутрофикације и
приземног озона уз Конвенцију о прекограничном загађењу ваздуха на великим
удаљеностима.
Овај индикатор има позицију П – притисак. Према степену приоритета овај

индикатор је сврстан у краткорочно доступне (К), због тога што овај индикатор треба
успоставити у року од две године од дана усвајања.

Показатељ се приказује графички и табеларно.

38
 Државни завод за статистику,
 Квалитет ваздуха у Хрватској и
 Државни хидрометеролошки завод.
У овом индикатору присутни су:
• А1) СХОП,
• А2) Овлаштеник за емисије,
• А3) ЕИХП и
• А4) ДЗС.
1. Назив податка: Емисије CO2 из сектори непосредне потрошње енергије по врсти

горива (нафта и нафтни деривати, природни гас, електрична енергија, топлотна
енергија, крута фосилна горива)
Начин приказа података: нумерички и табеларно.
2. Назив податка: Емисије CO2 из сектора непосредне потрошње енергије по

секторима (Индустрија, Транспорт, Домаћинства, Услужни сектор)
3. Назив податка: Емисије CO2 из сектора енергетских трансформација
39
Мерна јединица (изражава се у):ktCO2 годишње
4. Назив податка: Емисије CO2 из сектора непосредне потрошње енергије по врсти

Мерна јединица (изражава се у): kt SO2 годишње
Извор (и) податка: А1, А2, А3, А4
5. Назив податка: Емисије SO2 из сектора непосредне потрошње енергије по

Мерна јединица (изражава се у): kt SO2 годишње
6. Назив податка: Емисије SO2из сектора енергетских трансформација
Мерна јединица (изражава се у): kt SO2годишње
7. Назив податка: Емисије NOx из сектора непосредне потрошње енергије по врсти

Мерна јединица (изражава се у): кт NOx годишње
8. Назив податка: Емисије NOx из сектора непосредне потрошње енергије по

40
Мерна јединица (изражава се у): kt NOx годишње
9. Назив податка: Емисије NOxиз сектора енергетских трансформација
Мерна јединица (изражава се у): kt NOxгодишње
10. Назив податка: Емисије PMx из сектора непосредне потрошње енергије по врсти
Мерна јединица (изражава се у): kt PMx годишње
Извор (и) податка:A1, A2, A311.
11.Назив податка: Емисије PMx из сектора непосредне потрошње енергије по

Извор (и) податка: A1, A2, A3
12. Назив податка: Емисије PMx из сектора енергетских трансформација
13. Назив податка: Интензивност емисија CO2 из енергетског сектора
(Однос емисија CO2 и бруто друштвене вредности)
41
Начин приказа података: нумерички и табеларно као трендови емисија CO2 у
односу на бруто друштвену вредност и производњу електричне енергије
14. Назив податка: Интензивност емисија SO2 из енергетског сектора
(Однос емисија SO2и бруто друштвене вредности)
Начин приказа података: нумерички и табеларно као трендови емисија SO2у односу
на бруто друштвену вредност и производњу електричне енергије
15. Назив податка: Интензивност емисија NOxиз енергетског сектора
(Однос емисија NOxи бруто друштвене вредности)
Начин приказа података: нумерички и табеларно као трендови емисија НОк у

16. Назив податка: Интензивност емисија PMx из енергетског сектора
(Однос емисија пмк и бруто друштвене вредности)
Начин приказа података: нумерички и табеларно као трендови емисија пмк у

42
Обавезе извештавања на РХ нивоу ХАОП према Оквирној конвенцији УН-а о
промени климе и Киотском протоколу уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о
промени климе израђује Национални извештај о инвентару емисија.
Обавезе извештавања на ЕУ и међународном нивоу: ХАОП према Оквирној

конвенцији УН-а о промени климе и Киотском протоколу уз Оквирну конвенцију
Уједињених нација о промени климе израђено Национални извештај о инвентару емисија
шаље у МЗОИП које у складу са захтевима Оквирне конвенцији УН-а о промени климе и
Киотског протокола уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе исто
извештај шаље у УНФЦЦЦ.
Подаци су потпуно доступни у бази података ЦРФ Репортер, Националног

извештају о инвентару емисија, Статистичком летопису, Националној енергетском билансу
"Енергија у Хрватској" - годишњи енергетски преглед.
4 Примери индикатора
Тaбела 4. Средње годишње концентрације SO2 у Републици Србији(µg/m3 )
Средња вредност у
Година Li Bi
µg/m3
2010 798 / 100
2011 926.9 116.15 116.15
2012 921.1 99.37 115.42
2013 826 89.68 103.51
2014 443,3 53.67 55.55
У табели 4. дати су бројчани прикази средње годишње концетрације SO2 у

Републици Србији у периоду од 2010. до 2014. Године.
43
Nt 798
Ланчани индекс: Lit= ∗100 Вi 10= ∗100=¿100%
Nt−1 798
926,9 926,9
Li 11= ∗100=116,15 % Вi 11= ∗100=¿116,15%
798 798
921,1 921,1
Li 12= ∗100=99,37 % Вi 12= ∗100=115,42 %
926,9 798
826 826
Li 13= ∗100=89,68 % Вi 13= ∗100=¿103,51%
921,1 798
443,3 443,3
Li 14= ∗100=53,67 % Вi 14= ∗100=¿55,55%
826 798
Nt
Базни индекс: Вit= ∗100
Nb
120
100
80
60
Column1
40
20
0
2010
2011
2012
2013
2014
График 1. График ланчаног индекса за годишњу концентрацију SO2 у Републици Србији
На графику 1. Налази се приказ ланчаног индекса за годишњу концетрацију SO2 у

Републици Србији у периоду од 2010. до 2014. године, на основу података из претходне
табеле.
44
120
100
80
60 Column1
40
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
График 2. График базног индекса за годишњу концентрацију SO2у Републици Србији
На графику 2. Налази се приказ базног индекса за годишњу концетрацију SO2 у

табеле.
Табела 5. Средње годишње концентрације PM10 у Републици Србији(µg/m3 )
Година Li Bi
µg/m3
2010 806 / 100
2011 722.9 89.69 89.69
2012 463.7 64.14 57.53
2013 930 200.56 115.38
2014 306.6 32.97 38.04
У табели 5. дати су бројчани прикази средње годишње концетрације PM10 у

Републици Србији у периоду од 2010. До 2014. Године.
Nt 722,9
Ланчани индекс: Lit= ∗100 Li 11= ∗100=89,69 %
Nt−1 806
45
463,7 722,9
Li 12= ∗100=57,53 % Вi 11= ∗100=¿89,69%
722,9 806
930 463,7
Li 13= ∗100=115,38 % Вi 12= ∗100=57,53 %
463,7 806
306,6 930
Li 14= ∗100=38,04 % Вi 13= ∗100=¿115,38%
930 806
Nt 306,6
Базни индекс: Вit= ∗100 Вi 14= ∗100=¿ 38,04%
Nb 806
806
Вi 10= ∗100=¿100%
806
250
200
150
100
50
0
2010 2011 2012 2013 2014
Column1
График 3. График ланчаног индекса за годишњу концентрацију PM10 у Републици Србији
46
На графику 3. Налази се приказ ланчаног индекса за годишњу концетрацију PM10 у
табеле.
140
120
100
80
Column1
60
40
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
График 4. График баѕног индекса за годишњу концентрацију PM10 у Републици Србији
На графику 4. Налази се приказ базног индекса за годишњу концетрацију PM10 у

табеле.
Тaбела 6. Средње годишње концентрације O3 у Републици Србији (µg/m3 )
Година Li Bi
µg/m3
2010 737 / 100
2011 884.7 120.04 120.04
2012 783.3 88.54 24.87
2013 1066 136.09 144.64
2014 381 35.74 54.69
У табели 6. дати су бројчани прикази средње годишње концетрације О3 у

Републици Србији у периоду од 2010. до 2014. Године.
47
Nt Nt
Ланчани индекс: Lit= ∗100 Базни индекс: Вit= ∗100
Nt−1 Nb
884,7 737
Li 11= ∗100=120,04 % Вi 10= ∗100=¿100%
737 737
783,3 884,7
Li 12= ∗100=88,54 % Вi 11= ∗100=¿120,04%
884,7 737
1066 783,3
Li 13= ∗100=136,09 % Вi 12= ∗100=24,87 %
783,3 737
381 1066
Li 14= ∗100=35,74 % Вi 13= ∗100=¿144,64%
1066 737
381
Вi 14= ∗100=¿ 54,69%
737
48
140
120
100
80
Series 1
60
40
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
График 5. График ланчаног индекса за годишњу концентрацију О3у Републици Србији
На графику 5. Налази се приказ ланчаног индекса за годишњу концетрацију О3 у

Републици Србији у периоду од 2010. до 2014. Године, на основу података из претходне
табеле.
160
140
120
100
80
Series 1
60
40
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
График 6. График баѕног индекса за годишњу концентрацију О3 у Републици Србији
49
На графику 6. Налази се приказ базног индекса за годишњу концетрацију О3 у
табеле.
Тaбела 7. Средње годишње концентрације NO2 у Републици Србији (µg/m3 )
Година Li Bi
µg/m3
2010 734 / 100
2011 883.8 120.41 120.41
2012 780.1 88.27 106.28
2013 804.2 103.09 109.56
2014 378 47.00 51.50
У табели 7. дати су бројчани прикази средње годишње концетрације NO2 у

Републици Србији у периоду од 2010. до 2014. године.
Nt 734
Ланчани индекс: Lit= ∗100 Вi 10= ∗100=¿100%
Nt−1 734
883,8 883,8
Li 11= ∗100=120,41 % Вi 11= ∗100=¿120,04%
734 734
780,1 780,1
Li 12= ∗100=88,27 % Вi 12= ∗100=106,28 %
883,8 734
804,2 804,2
Li 13= ∗100=103,09 % Вi 13= ∗100=¿109,56%
780,1 734
378 378
Li 14= ∗100=47,00 % Вi 14= ∗100=¿51,50%
804,2 734
Nt
Базни индекс: Вit = ∗100
Nb
50
140
120
100
80
60
40
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
График 7. График ланчаног индекса за годишњу концентрацију NO2 у Републици Србији
На графику 7. Налази се приказ ланчаног индекса за годишњу концетрацију NO2 у

табеле.
140
120
100
80
Series 1
60
40
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
График 8. Графикбаѕног индекса за годишњу концентрацију NO2 у Републици Србији
51
На графику 8. Налази се приказ базног индекса за годишњу концетрацију NO2 у
табеле.
Слика 5. Проценат дана током године са дневним концентрација SO2, NO2, O3 и PM10> ГВ у
агломерацијама у Нишу у периоду 2010 – 2014. године[2]
На горе приказаној слици, налази се сликовити приказ концетрације SO2, NO2, O3 и

PM10> ГВ у агломерацијама када је у питању град Ниш, за период од 2010-2014.године.
52
Слика 6. Категорије квалитета ваздуха за 2011. Годину, за CO, SO2, O3, NO2i PM10[[8]
53
Слика 7. Категорије квалитета ваздуха за 2012. Годину, за CO, SO2, O3, NO2i PM10[2]
Слика 8. Категорије квалитета ваздуха 2013. Године CO, SO2, O3, NO2i PM10 [9]
54
Слика 9. Категорије квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама 2014. Године [10]
На сликама 6,7,8 и 9 је графички приказана оцена квалитета ваздуха, по зонама и

агломерацијама, за 2011., 2012., 2013., и 2014. Годину. Круговима су означене оцене које
имају најмање 90% валидних сатних вредности, а троугловима су означене оне на којима
није сакупљено најмање 90% валидних сатних вредности. На сликама су приказане
категорије квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама када су у питанју CO, SO2, O3,
NO2i PM10. Током 2014. године 68,8 % становништва Републике Србије имало је чист или
незнатно загађен ваздух.
55
Табела 8. Критеријуми за оцењивање квалитета ваздуха на основу дневних вредности
концентрација загађујућих материја; прекорачења су садржана у класама "загађен" и "јако
загађен, за 2012.годину[2]
ОДЛИЧАН ДОБАР ПРИХВАТЉИВ ЗАГАЂЕН ЈАКО

ЗАГАЂЕН
CO 0- 2500 2501-3500 3501-5000 5001-10000 >10000
SO2 0-50.0 0 50.1 - 75.1 - 125.0 125.1 >187.5
75.0 -187.5
O3 0 - 60.0 60.1 - 85.0 85.1 - 120.0 120.1 - >180
180.0
NO2 0 - 42.5 42.6 - 60.0 60.1 - 85.0 85.1 - 125.0 >125
PM10 0-25.0 25.1-35.0 35.1-50.0 50.1-75.0 >75
Табела 9. Учесталост, изражена у % , класа квалитета ваздуха, у агломерацијама, Београд, Нови Сад, Ниш
и Бор на основу дневних вредности концентрација загађујућих материја током 2012.године; Прекорачења
су садржана у класама “загађен” и” јако загађен“ [2]
Табела 10. Критеријуми за оцењивање квалитета ваздуха на основу дневних вредности концентрација
загађујућих материја за 2011.годину. [8]
56
Табела 11. Критеријуми за оцењивање квалитета ваздуха на основу дневних вредности концентрација
загађујућих материја[8]
Табела 12. . Проценат становништва Републике Србије изложен различитом степену загађења у
зависности од оцене квалитета ваздуха[9]
Слика 10. Учесталост прекорачења граничних вредности дневних концентрација SO2, NO2, PM10, O3 и СО
у Београду[9]
57
Слика 11. Емисија азотних оксида по секторима у периоду 1990-2013[9]
Слика 12. Емисија сумпор оксида по секторима у периоду 1990-2013[9]
58
Слика 13. Емисије суспендованих чеестица по секторима у периоду 1990 – 2013. [9]
Слика 14. Емисије прекурсора озона (Gg/год)[2]
59
Табела 13. Укупна емисија полутнта SO2 из посматраних тачкастих иѕвора [Gg]
Година Укупна емисија SO2 Ланчани индекс Базни индекс
2011 408,8 / 100
2012 376,95 92,21 92,21
2013 381,45 101,19 93,34
2014 326,56 85,61 79,88
Најзначајније емитоване количине оксида сумпора потичу из термоенергетских

постројења, постројења за производњу и прераду метала, рафинерија, хемијске и цементне
индустрије.
Nt Nt
Nt−1 Nb
376,95 408,8
Li 12= ∗100=92,21 % Вi 11= ∗100=¿ 100%
408,8 408,8
381,45 376,95
Li 13= ∗100=101,19 % Вi 12= ∗100=¿ 92,21%
376,95 408,8
326,56 381,45
Li 14= ∗100=85,61 % Вi 13= ∗100=93,34 %
381,45 408,8
326,56
Вi 14= ∗100=¿79,88%
408,8
60
120
100
80
60
40
20
0
2011 2012 2013 2014
График 9. График ланчаног индекса укупне емисије SO2 из посматраних тачкастих извора у Републици
Србији
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2011 2012 2013 2014
График 10. График базног индекса укупне емисије SO2 из посматраних тачкастих извора у Републици
Србији
61
Табела 14. Укупна емисија NO2 из посматраних тачкастих иѕвора [Gg]
Година Укупна емисија NO2 Ланчани индекс Базни индекс
2011 67.7 / 100
2012 53.41 78.89 78.89
2013 59.30 111.03 87.59
2014 48.36 81.55 71.43
Највеће емитоване количине овог полутанта потичу из термоенергетских

постројења, хемијске и минералне индустрије, постројења за производњу и прераду
метала.
Nt Nt
Nt−1 Nb
53.41 67.7
Li 12= ∗100=78.89 % Вi 11= ∗100=¿100%
67.7 67.7
59.30 53.41
Li 13= ∗100=111.03 % Вi 12= ∗100=¿ 78.89%
53.41 67.7
48.36 59.30
Li 14= ∗100=81.55 % Вi 13= ∗100=87.59 %
59.30 67.7
48.36
Вi 14= ∗100=¿71.43%
67.7
62
120
100
80
60
40
20
0
2011 2012 2013 2014
График 11. График ланчаног индекса укупне емисије NO2 из посматраних тачкастих извора у Републици
Србији
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2011 2012 2013 2014
63
График 12. График базног индекса укупне емисије NO2 из посматраних тачкастих извора у Републици
Србији
Табела 15. Укупна емисија прашкастих материја из посматраних тачкастих иѕвора [Gg]
Укупна емисија
Година Ланчани индекс Базни индекс
прашкастих материја
2011 24,87 / 100
2012 24,52 98,59 98,59

2013 16,97 69,21 68,23
2014 10,32 60,81 41,49
Најзначајнији тачкасти извори прашкастих материја у Републици Србији јесу

термоенергетска постројења, постројења за производњу и прераду метала, фарме за гајење
живине и свиња, као и минерална индустрија.
Nt Nt
Nt−1 Nb
24,52 24,87
Li 12= ∗100=98,59 % Вi 11= ∗100=¿100%
24,87 24,87
16,97 24,52
Li 13= ∗100=69,21 % Вi 12= ∗100=¿98,59%
24,52 24,87
10,32 16,97
Li 14= ∗100=60,81% Вi 13= ∗100=68,23 %
16,97 24,87
10,32
Вi 14= ∗100=41,49%
24,87
64
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2011 2012 2013 2014
График 13. График ланчаног индекса емисије прашкастих материја из посматраних тачкастих извора у
Републици Србији
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2011 2012 2013 2014
65
График 14. График базног индекса емисије прашкастих материја из посматраних тачкастих извора у
Републици Србији
66
Табела 16. Средња годишња концентрација SO2 емитоване из четири термоелектрана (ТЕ
Колубара, ТЕ Морава, ТЕ Костолац А, ТЕ Костолац Б)
Средња годишња
Година концентрација SO2 Li Bi
у µg/m3
2011 408.8 / 100

2012 129.5 31.68 31.68
2013 170 131.27 41.58
2014 93 54.7 22.7
Nt Nt
Ланчани индекс: L it= ∗100 Базни индекс: Bit= ∗100
Nt −1 Nb
129.5 408.8
Li 12= ∗100=31.68 % Bi 11= ∗100=¿ 100%
408.8 408.8
170 129.5
Li 13= ∗100=131.27 % Bi 12= ∗100=¿31.68%
129.5 408.8
93 170
Li 14= ∗100=54.7 % Bi 13= ∗100=41.58 %
170 408.8
93
Bi 14= ∗100=¿22.7%
408.8
67
140
120
100
80
Li
Series 3
60
40
20
0
2011 2012 2013 2014
График 15. Ланчани и базни индекс средње годишње концентрације SO2 емитоване из четири
термоелектрана (ТЕ Колубара, ТЕ Морава, ТЕ Костолац А, ТЕ Костолац Б)
Година концентрација NOx Li Bi
у µg/m3
2011 67.7 / 100
2012 16.25 24 24
2013 45.5 280 67.2
2014 5.2 11.42 7.68
Nt Nt
Ланчани ндекс: Lit= ∗100 Базни индекс: Bit= ∗100
Nt−1 Nb
16.25 67.7
Li 12= ∗100=24 % Bi 11= ∗100=¿100%
16.25 67.7
45.5 16.25
Li 13= ∗100=280 % Bi 12= ∗100=¿ 24%
16.25 67.7
5.2 45.5
Li 14= ∗100=11.42 % Bi 13= ∗100=67.2 %
45.5 67.7
5.2
Bi 14= ∗100=¿ 7.68%
67.7
68
400
350
300
250
200
150
100
50
7.68
11.42
0
2011 2012 2013 2014
График 16. Ланчани и базни индекс средње годишње концентрације NOx емитоване из четири
Година концентрација PM10 Li Bi
у µg/m3
2011 27.87 / 100
2012 15.35 61.72 61.27
2013 9.15 59.61 36.79
2014 3.45 37.7 13.87
Nt 3.45
Ланчани индекс: Lit= ∗100 Li 14= ∗100=37.7 %
Nt−1 9.15
15.35
Li 12= ∗100=61.72 % Nt
27.87 Базни индекс: Bit= ∗100
Nb
9.15
Li 13= ∗100=59.61 %
15.35 27.87
Bi 11= ∗100=¿100%
27.87
69
15.35 3.45
Bi 12= ∗100=¿61.72% Bi 14= ∗100=¿ 13.87%
27.87 27.87
9.15
Bi 13= ∗100=36.79 %
27.87
2014
2013
Series 3
Li
2012
2011
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
График 17. Ланчани и базни индекс средње годишње концентрације SO2 емитоване из четири
70
Закључак
У овом раду описан је квалитет ваздуха 5, квалитет ваздуха 6 и енергија 10.

Методологија рада садржи: назив показатеља; дефиницију показатеља; правну
покривеност; позицију показатеља; степен доступности података потребних за израду
показатеља; изворе и потенцијалне изворе показатеља; сет података; периодичност
прикупљања података; начин приказа података; обавезе извештавања и доступност
података.Графички прилози попут табела, графикона и слика помажу бољем разумевању
квалитета поменутих ваздухова. Такође суприказане су просечне годишње концентрација
SO2, PM10, O3 и NO2.
Литература
1. Спасић Д., Индикатори квалитета радне и животне средине, ФАКУЛТЕТ

ЗАШТИТЕ НА РАДУ , Ниш, 2010.
2. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/88/51/Statisticki_godisnja
k_Srbije_2014.pdf
3. http://www.azo.hr/NacionalnaListaPokazateljaNLP?dm=2
4. http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.p
df
5. http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_2011.pdf
6. https://www.google.rs/search?
q=pressure+drives+responses+impact&espv=2&biw=1366&bih=623&source=lnms&tb
m=isch&sa=X&ved=0ahUKEwj_47r_sPzJAhVEiiwKHciBDeUQ_AUIBigB&dpr=1
7. http://zivotnasredinabynatasa.blogspot.rs/2015/10/sastav-osobine-i-znacaj-zemljista.html
8. http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj2010.pdf

Indikatori-Radne-I-Zivotne-Sredine - Milica Totic, 12096 Konacna Verzija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Indikatori-Radne-I-Zivotne-Sredine - Milica Totic, 12096 Konacna Verzija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ

ТЕМА: Квалитет ваздуха 5, квалитет ваздуха 6 и енергија 10

др Драган Спасић, ред.проф. Милица Тотић 12096

Индикатор или показатељ је реч латинског порекла и представља показивач или

Национални индикатори представљају оне индикаторе који се примењују на нивоу

Да би се сагледала проблематикакоја се односи на методологију израде

У првом делу рада, Индикатори квалитета животне средине дати су основни

У другом делу рада ( Методологија израде индикатора животне средине) дат је

У трећем делу рада дати су примери индикатора заштите животне средине у

У четвртом делу рада дати су статистички подаци о квалитету ваздуха и енергији у

Овако концепиран рад омогућиће добијање реалне слике о методологијама израде

1.1 Појам индикатора животне средине

Основна функција показатља је пренос информација о појавама које се сматрају

Сходно томе, индикатори заштите животне средине представљају средство за

1.2 Класификација индикатора животне средине

Слика 1.Сет индикатора [6]

Основни сет индикатора којима се ова подручја покривају, подељени су даље на

У Републици Србији одређена су 20 индикатора животне средине за следеће области:

Индикатор климатских промена је емисија гасова стаклене баште. Индикатор узрока

Индикатор стања пољопривреде јесу оранице и земљиштакоја су под сталним

Слика 2.Биљне културе и њихов значај и земљиште[7]

Река и језера одликују:

Индикатор стања површинских вода представља концентрација азота и фосфора у

Индикатор узрока количина вода јесте количина искоришћених површинских и

Индикатор стања екосистема је површина подручја одабраних кључних екосистема, а

2 Методологија израде индикатора заштите животне средине

Методологија израде индикатора животне средине садржи:

1. Општи опис индикатора и

Методологија израде националне листе индикатора Републике Хрватске одухвата:

Дефиниција показатеља- даје сажету информацију о томе шта се показатељем

Подпоказатељ - је показатељ који се дефинише као темељни део израде основног

Позиција показатеља у ДПСИР саставу:

Степен доступнпсти података потребних за израду показатеља утврђује статус

Успостављен (У) – ток података је успостављен - подаци су доступни;

Краткорочно доступан (К) – предвиђа се да ће се ток података успоставити у року од 1 – 2

Када су у питању извори и потенцијални извори, постоји хијерархија која шемом

А- постојећи извор података, односно институције за које је законски прописано

Б- потенцијални (претпостављени, очекивани) озвори података потребни за

Уколико су за израду показатеља нужни различити подаци (податак врсте1, податак

Потребно је навести податке нужне за израчунавање показатеља (ознака 1.,2.,3…).

Периодичност прикупљања података представља временски период у оквиру

Начин приказа података:

Дефинише приказ индикатора на 5 начина:

Обавезе извештавањадефинишу обавезе Републике, односно њених институција

Оно што је важно код обавезе извештавања је да је потребно је навести име

Доступност податакаутврђује доступност (потпуну и делимичну) односно

3 Примери индикатора заштите животне средине

3.1 Квалитет ваздуха 5

Табела 1. Квалитет ваздуха 5

Назив показатеља КЗ 5 Проценат урбаног становништва који је изложен концентрацијама

Овај показатељ приказује колики је проценат градског становништва изложен

2. Назив податка: средња дневна вредност концентрација SO 2(125 µg/m3је

3. Назив податка: средње годишње вредности концентрација NO2(40

4. Назив податка: средње годишње вредности концентрација PM10(50

б) Обвеза извештавања на нивоу ЕУ и међународном нивоу:

- База докумената одрживог развоја и заштите животне средине (ХАОП)

Показатељи прате тренд средњих годишњих концентрација SO2, учесталост

3.1.2 Правна покривеност

 Прописи у Републици Хрватској, и

а) Прописи у Републици Хрватској :

- Закон о заштити ваздуха (НН 130/11, 47/14)

Директива 2008/50 / ЕЗ Европског парламента и Већа од 21. маја 2008. о квалитету