SEMINARSKI RAD

PREDMET:

TEMA: GRAŠAK

1
Sadržaj :

1.UVOD ………………………………………………………………………………………………………………….3
2.GRAŠAK – Pisum sativum ........................................................................................................................... 2
2.1.Morfologija graška............................................................................................................................... 3
2.2.BIOLOŠKE OSOBINE GRAŠKA ............................................................................................................... 4
2.2.1.Zahtevi graška za temperaturom ................................................................................................. 4
2.2.2.Zahtevi graška prema svetlosti ..................................................................................................... 4
2.2.3.Zahtevi graška prema vodi ........................................................................................................... 4
2.2.4.Zahtevi graška prema zemljištu .................................................................................................... 4
2.3.Sorte .................................................................................................................................................... 4
2.4.TEHNOLOGIJA GAJENJA ....................................................................................................................... 5
2.4.1. Plodored ...................................................................................................................................... 5
2.4.2.Priprema zemljišta ........................................................................................................................ 5
2.4.3.Setva ............................................................................................................................................. 6
2.4.4. Mere nege ................................................................................................................................... 7
2.4.5.Đubrenje ....................................................................................................................................... 8
2.4.6. Žetva ............................................................................................................................................ 8
2.4.7.Berba ............................................................................................................................................ 8
ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………………………………………………………………………..12

LITERATURA : ............................................................................................................................................... 10

2
Rezime

Sve mahunarke se mogu koristiti u ishrani ljudi kao zeleno, mlado ili suvo, zrelo zrno, a većina i
kao mlada mahuna. Šta se koristi u ishrani zavisi od sorte i retke su sorte kod kojih može da se
koristi sve.

Grašak se u ishrani koristi najčešće kao mlado zrno, a ređe kao mlada mahuna (šećerac) ili zrelo
zrno. Grašak sadrži veliku količinu šećera, belančevina i vitamina.Grašak i boranija se gaje na
velikim površinama i predstavljaju osnov prerađivačke industrije. Grašak i boranija su vrste
kratke vegetacije te posle njih se može gajiti drugi usev postrno, a i sami se mogu gajiti kao drugi
usev. Kod grašaka i boranije se na korenu nalaze kvržice azotofiksatora. Nakon žetve ostaje
značajna količina žetvenih. Ostataka koje se zaoravaju, zato ove dve povrtarske vrste zauzimaju
posebno mesto u plodoredu.

Grašak čini osnov konzervne industrije učestvujući sa oko 30 % od ukupno konzerviranog

povrća.

Ključne reči : grašak, Pisum sativum,

3
 1. UVOD
Čovek za svoj opstanak mora, u prvom redu, biti zahvalan gajenim biljnim vrstama. Poznato je
da samo zelene biljke imaju sposobnost da iskorišćavaju svetlosnu energiju sunca i da iz
neorganskih materija stvaraju organske materije. Novostvorena organska materija predstavlja
osnovni izvor hrane i energije za ljude, životinje i mikroorganizme.Svake godine ove biljke
proizvedu preko pet milijardi tona organskih materija, a najveći procenat ostvaruju ratarsko-
povrtarske. Pored biljaka koje daju proizvode sa visokim procentom skroba jer se još uvek za tu
svrhu najviše koriste imamo i one koje daju kvalitetne biljne belančevine neophodne u ljudskoj
ishrani. Biljno ulje je sve više u upotrebi, a skoro da nema ljudskog obroka u kome se ne koristi
šećer. Povrtarske biljke zahvaljujući velikoj botaničkoj raznovrsnosti i različitim uslovima
gajenja, zadovoljavaju brojne potrebe u ishrani čoveka. One sadrže neophodne vitamine, korisne
kiseline i pristupačne mineralne materije, dragocene za pravilan metabolizam ljudskog
organizma.napređenjem osnovne, njivske proizvodnje unapređuje se i stočarska, a time i
proizvodnja ljudske hrane u celini.

U našoj zemlji postoje dobri klimatski uslovi, razrađena tehnološka rešenja, visokoprinosne sorte
i hibridi, pa bi mogli uz dobro postavljene ekonomske odnose u reprodukcionom lancu
proizvodnje, u potpunosti obzbediti poljoprivrednim proizvodima ne samo naše tržište, već
postati i značajan izvoznik.

1
 2. GRAŠAK – Pisum sativum
Grašak proističe iz hemijskog sastava njegovog semena. Ono sadrži 20-35% belančevina. Pored
ovaga sadrži 40-50% skroba, 4-10% šećera, 4-7% pentozana, 3-7% celuloze, 0,6-2,0% ulja i 2,5-
4,0% mineralnih materija. Prema tome, u celini hranljiva vrednost semena graska je velika. U
ishrani čoveka ono se koristi prvenstveno kao varivo. Koristi si ili celo seme ili se skida
semenjača pa se koriste samo kotiledoni. Za spravljenje raznih jela koristi se i brašno (graška).
Ono se koristi i u proizvodnji hleba kao dodatak baršnu žita (do 15%). Inače u ishrani čoveka
veliki značaj ima nedozrelo seme graška koje se koristi kao povrće, u početku voštane zrelosti.
Ono predstavlja značajnu sirovinu za konzervnu industriju. Pored izrade konzervi ono se
konzerviše hlađenjem i sušenjem. Otuda ima veliju primenu u ishrani van sezone. U nekih formi
graška (šećerac) zelena mahuna se koristi kao povrće u ishrani, bilo dirktno bilo konzervisana.
kada se gaji za proizvodnju zelenog zrna. Inače u ovoj proizvodnji on znatno ranije stasava pa se
posle njega uspešno mogu gajiti naknadni i postrni usevi. Pored primene u ishrani čoveka ljudski
grašak (pored stočnog) se koristi u ishrani domćih životinja. Njegovo zrno, odnosno prekrupa ili
brašno predstavlja kvalitetnu koncentrovanu stočnu hranu. Zelena masa ljudskog graška ima
dosta visok sadržaj belančevina (oko12%) pa predstavlja dobru zelenu stočnu hranu i veoma
dobru sirovinu za sparljanje silaže. Slama ljudskog graška sadrži oko 8% belančevina i oko 34%
bezazotnih ekstraktivnih materija pa je i ona dosta dobra kabasta stočna hrana naročito za
preživare. Grašak ima veliki agrotehnički značaj. Kao i ostale zrnene mahunjače obogaćuje
zemljište azotom i povoljno utiče na njegove gizičke osobine. Podjednak značaj u ovom pogledu
on ima i Energetska i nutritivna vrijednost svežeg graška u 100 g Hranljive tvari Jedinica mere
Količina Energetska vrednost kcal/kJ 81/331 Ukupno belančevina g 5.42 Ukupno ugljeno hidrata
g 14.46 Ukupno masti g 5.10 Dijetalna vlakna g 0.40 Holesterol mg 0.00 Voda g 78.86
Aminokiselina tiptofan g 0.04 Aminokiselina treonin g 0.20 Aminokiselina izoleucin g 0.20
Aminokiselina leucin g 0.32 Aminokiselina lizin g 0.32 Aminokiselina tirozin g 0.11
Aminokiselina valin g 0.23 Aminokiselina arginin g 0.43 Monosaharidi g 0.51 Disaharidi g 5.16
Polisaharidi g 0.00 Zasićene masne kiseline g 0.07 Mononezasićene masne kiseline g 0.04
Polinezasićene masne kiseline g 0.19 Tiamin mg 0.27 Riboflavin mg 0.13 Niacin mg 2.09
Vitamin A IU 765.00 Vitamin B6 mg 0.17 Vitamin B12 mcg 0.00 Vitamin C mg 40.00 Vitamin

2
D IU 0.00 Vitamin E IU 0.13 Vitamin K mcg 24.80 Kalcij (Sa) mg 25.00 Bakar (Bu) mg 0.18
Željezo (Fe) mg 1.47 Magnezijum (Mg) mg 33.00 Fosfor (P) mg 108.00 Kalijum (K) mg 244.00
Natrijum (Na) mg 5.00 Cink (Zn) mg 1.24

Kao pradomovina graška smatra se Indija i Avganistan. U Evropu je donet početkom srednjeg
veka.Glavni svetski proizvođači su Kina, zemlje bivšeg SSSR-a i SAD. U Evropi se najviše gaji
u Italiji, Poljskoj i Nemačkoj. Kod nas se najviše gaji u Vojvodini sa prosečnim prinosom suvog
zrna 2,566 t/ha.Grašak se gaji kao ratarska i kao povrtarska kultuta. Služi za ishranu ljudi kao
suvo i sirovo zrno. Grašak ima prijatan ukus i visoku hranljivu vrednost. Zrelo zrno sadrži : 18,3-
28,4 % belančevina, 0,6-5,5% ulja, 2,2-10% celuloze,1,8,3,3% pepela. Zeleno zrno : 6,3%
belančevina, 0,5% ulja, skroba 12%, 1,9 celuloze, 0,8% pepela. Slama graška je vrlo dobra hrana
za stoku, posebno za ovce. Zeleno zrno se koristi u konzervnoj industriji.

2.1.Morfologija graška
Koren je vretenast dostiže dubinu i do 120 cm, sa bočnom grananjem, dostiže dubinu 80 cm u
prečniku. Jake je usisne moći i formira kvržice nakon 20 dana od nicanja. Stablo je tanko,
razgranato, šuplje, a na preseku uglasto. Visina stabla se kreće od 30 cm do 2m. Sorte se kao kod
pasulja dele na niske i visoke. Pritkaši se gaje uz oslonac. List je paran perasto raspoređen. Na
vrhu se nalazi rašljika kojom se veže za oslonac. List je prekriven pepeljkom.Cvet je leptiraste
građe. Razvija se u pazuhu lista pojedinačan ili u grupama 2-3. Cvetanje traje tri nedelje , a cvet
je bele boje. Istim tempom javlja se i sazrevanje. Oplodnja je autogamna.

Plod je mahuna. Prema obliku mahune grašak se deli na krunce i šećerce. Krunci sa unutrašmje
strane mahune imaju čvrstu pokožicu tzv. pergamentni sloj, dok ga šećerci nemaju pa se može
koristiti cela mahuna. Mahuna sadrži 2-6 semenki.Zrno je zelene ili žutozelene boje popovršini
smežurano ili glatko (ređe). Semenjača je čvrsta. Zadržava dugo klijavost 3-6 godina. Apsolutna
masa je 150-500 g, a hektolitarska 75-80 kg. Dužina vegetacije kreće se od 60 do 120 dana.

3
2.2.BIOLOŠKE OSOBINE GRAŠKA
2.2.1.Zahtevi graška za temperaturom
Grašak najbolje uspeva na u umereno vlažnom i prohladnom podneblju. Klija na temperaturi 1-2
˚C (sorte sa glatkim zrnom), 8˚C (sorte sa smežuranim zrnom). Optimalna temperatura do
cvetanja je 15 ˚C, a za vreme cvetanja 15-20 ˚C. Dobro podnosi nisku temperaturu, mlade biljke
izdržavaju prolećne mrazeve od -4 do -5˚C. U kasnijim fazama biljke postaju osetljivije na niske
temperature.Visoke temperature deluju na biljke štetno naročito u vreme cvetanja.

2.2.2.Zahtevi graška prema svetlosti

Grašak ima velike zahteve prema svetlosti. Većina sorata su biljke dugog dana ili neutralne.U
prolećnoj setvi generativna faza protiče u uslovima dugog dana.U predzimskoj setvi grašak cveta
pri kraćem danu zato treba birati sorte neutralne na dužinu dana.

2.2.3.Zahtevi graška prema vodi

Grašak je biljka umereno vlažne klime osetljiv na oscilacije vlažnosti zemljišta i vazduha.
Kritičan period je nicanje i od cvetanja do tehnološke zrelosti. U tom periodu treba obezbediti
oko 135 mm. Optimalna vlažnost zemljišta je 70 % od pvk i 80 % rvv.

2.2.4.Zahtevi graška prema zemljištu

Za ranu proizvodnju pogodnija su lakša zemljišta jer se brže zagrevaju , dok za kasniju
proizvodnju bolja su teža zemljišta umerene vlažnosti. Dobro uspeva na zemljištima pH 6 do ph
8. Treba ga gajiti na terenima sa većom nasmorskom visinom.

2.3.Sorte
Po dužini vegetacije dele se na:

 Rane - dužina vegetacije 60-80 dana,

 Srednje rane - 80-100 dana,
 Kasne - preko 100 dana.

Prema nameni dele se za proizvodnju : 1.zelenog zrna 2.zrelog zrna

4
Za proizvodnju zelenog zrna:

1. Kosmaj – najranija domaća sorta za mehanizovanu berbu. Mahuna je dobro ispunjena,

otporna sorta, daje prinos od 7 t/ha zelenog zrna.
2. . Palanački D67 daje zrno izuzetno dobrog kvaliteta. Po prinosu slična predhodnoj.
3. Zelena dolina je srednjekasna sorta sa najboljim kvalitetom zrna, daje prinos od 7-8 t/ha.
4. Palanački G65 ima srednje krupno zrno, veoma kvalitetno i daje prinos od 8 t/ha,
5. NS Kasni 915 ima smežurano zrno dobrog kvaliteta. Dosta je visoka sorta, takođe
visokog prinosa.

2.4.TEHNOLOGIJA GAJENJA
2.4.1. Plodored
Ne gajiti ga u monokulturi jer je podložan zemljišnim patogenima i štetočinama, gajiti ga na istim
parcelama nakon 4 godine. Naj pogodniji pred usevi su plodovo povrće, lukovičasto i korenasto
povrće, a grašak kao predhodni usev odličan je za kupusnjače i kornišone.

2.4.2.Priprema zemljišta
Priprema zemljišta počinje s jeseni dubokim oranjem koje izvodimo na dubini od 30-ak cm.
Predsetvenom pripremom zatvaramo zimske brazde, uništavamo korovsku vegetaciju i vršimo
ravnanje zemljišta. Predsetvena obrada izvodi se najčešće roto frezama i ređe drljačama ili
grabuljama. Usev graška voli dobro osunčane, blago nagnute terene jer gajen u senci i na
terenima koji zadžavaju vodu znatno utiče na pojavu patogena koje će uticati i na sam prinos.
Obrada zemljišta

Za setvu ozimog graška, obradu treba izvršiti tokom leta, a za jari, tokom jeseni. Priprema
zemljišta za setvu sastoji se od tanjiranja i drljanja radi usitnjavanja i ravnanja površine, a to se
obavlja setvospremačom. Kultiviranje zemljišta se vrši pred setvu na najviše 8 – 10 cm dubine.

5
Slika br.1 Priprema zemljišta

2.4.3.Setva
Grašak se seje rano u proleće. Optimalni rok je od 5-20 marta. Međutim, grašak se može sejati i u
jesen s obzirom da mlade biljčice, kod nekih sorti graška, izdržavaju golomrazice i do -15°C.
Setvu treba obavljati od 25. februara do 1. aprila, ako je moguće. Aprilska setva za naše područje
nije dobra, jer setva posle 10. aprila znatno smanjuje prinos. Setva se obavlja uskoredo, na
rastojanju između redova 12-20 cm, u redu 3-5 cm, na dubinu do 5 cm. U zavisnosti od sorte i
bujnosti biljaka treba obezbediti 100-140 biljaka/m2.

6
Slika br.2 Setva konzumnog graška

2.4.4. Mere nege

Obuhvata zaštita od korova, bolesti i štetočina i u uslovima sa lošim rasporedom i količinom
padavina, sa dva, tri navodnjavanja značajno povećavamo prinos. Navodnjavanja izvoditi u fazi
cvetanja, oplodnje i formiranja mahuna, sa zalivnom normom 30-40 mm.

Slika br.3 Navodnjavanje

7
2.4.5.Đubrenje
Grašak ne treba đubriti stajnjakom, a osetljiv je na nedostatak fosfora i kalijuma potrebe za
hranivima iznose 30-40 kg N, 60-80 kg P i 80-120 kg K čistih hraniva, u baštenskim uslovima
40-60 g NPK đubriva formulacije (3x15, 3x16 ili 3x20) i još nekih sličnih formulacija različitih
proizvođača. Mineralna hrniva treba uneti prilikom osnovne obrade, a prihrana azotnim
đubrivima se ne preporučuje.

2.4.6. Žetva

Žetva se obavlja kada je većina mahuna u zrelom stanju. Najbolje je žeti jednofazno kombajnima.
Ne sme se dozvoliti da usev prezre, jer tada mahuna puca i dolazi do gubitka zrna.

2.4.7.Berba
Za svežu potrošnju grašak se bere ručno u tehnološkoj zrelosti s obzirom da mahune postepeno
sazrevaju. Obično se obave 2-3 berbe. Ubrane mahune se krune i zrno zamrzava, jer se proces
zrenja nastavlja i šećer brzo prelazi u skrob, usled čega se pogoršava kvalitet zrna. Prinosi graška
u bašti se kreću od 0,5-1,0 kg/m2.

Slika br.4 Berba graška

8
Zaključak

Grašak šećerac vrlo je prijatnog ukusa i predstavlja dezertnu namirnicu. Mahuna graška šećerca
nema pergamentnog sloja, koji se kod drugih mahuna nalazi s unutrašnje strane i čini je tvrdom.
Zbog toga se za konzumaciju koriste cele mahune, kao i kod pasulja mahunara i to dok se zrno
još nije u potpunosti razvilo.

Ispostavlja se da je konzervirani grašak, koji volimo da dodamo različitim salatama, takođe

koristan za lepotu žena. Sadrži antioksidante koji pročišćavaju telo na ćelijskom nivou.
Zahvaljujući tome, ljudi koji redovno jedu ovaj proizvod imaju manje problema sa kožom,
kosom i noktima.

9
LITERATURA :
 http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/394-Boranija.php
 https://www.agroklub.rs/sortna-lista/povrce/grasak-176/
 http://www.zdravasrbija.com/
 http://wiki.poljoinfo.com/
 Stupar V. , prezentacija iz predmeta ,,Ratarstvo sa semenarstvom’’, Požarevac 2018.
 Profesor Dr. Žarko M. Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, prezentacija 2002.

10