FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

Univerzitet “Union – Nikola Tesla” u Beogradu

Seminarski rad iz nastavnog predmeta: Građansko i stvarno

pravo
Tema: Zastarelost

Profesor: Student:
Dr Balša Kašćelan Drgana Stanišić

Oktobar 2019
Zastarelost Dragana
Stanišić

Sadržaj:

Uvod..............................................................................................................................3
Odnos pojma prekluzije i pojma zastarelosti..............................................................................4
Obligaciono pravo.......................................................................................................................5
Pojam zastarelosti ......................................................................................................................6
Zastarelost krivičnog gonjenja ...................................................................................................7
Rok zastarelosti ..........................................................................................................................8
Obustava zastarelosti .................................................................................................................9
Obustava zastarelosti krivičnog gonjenja ................................................................................10
Apsolutna zastarelost kriv.gonjenja .........................................................................................11
Zastarelost izvršenja kriv.sankcije ...........................................................................................11
Zastarelost izvršenja kazne ......................................................................................................12
Zastarelost izvršenja mera bezbednosti ...................................................................................13
Zastarelost izvršenja maloletničkog zatvora ............................................................................14
Zastarelost izvršenja mere oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivičnim delom ........14
Zastarelost prava na naplatu poreza..........................................................................................15
Potrebno vreme za zastarelost prema vrstama potraživanja.....................................................15
Zastarelost pretraživanja koja su utvrđena pred sudom ili drugim nadležnim ogranima.........16
Zastarelost zarade......................................................................................................................16
Zastarelost menice.....................................................................................................................16
Obustava i prekid zastarelosti izvršenja krivične sankcije .......................................................17
Zastarelost izvršenja sporednih kazni ......................................................................................18
Apsolutna zastarelost izvršenja kazne ......................................................................................18
Nezastarelost krivičnog gonjenja i izvršenja kazne .................................................................19
Zaključak..................................................................................................................................20

Literatura ..................................................................................................................................21

2
Zastarelost Dragana
Stanišić

UVOD
Zastarelost je pravna činjenica koja dovodi do gašenja krivičnih sankcija usled proteka
određenog vremena,što za posledicu ima gubitak prava države ili na krivično gonjenje ili na
izvršenje izrečene krivične sankcije.Zastarelost se daje u javnom interesu i njen značaj je
višestruk.Prvo,kažnjavanje učinioca dela posle proteka jednog relativno dužeg vremena nema
nikakve svrhe a dobro vladanje učinioca za to vreme je pokazatelj da je se on
popravio.Zastarelošću učinilac se oslobađa stalnog straha od gonjenja i kažanjavanja koji ga
onemogućavaju da se potpuno uključi u društveni život.Drugo,protekom dužeg vremena pada
u zaborav izvršeno krivično delo,tako da se izricanjem i izvršavanjem kazne ne može uticati
pozitivno na mase.Sa stanovišta generalne prevencije primena kazne u ovakvom slučaju je
nekorisna.Šta više,nisu retki slučajevi da je učinilac,u međuvremenu,postao koristan član
društva u kome je našao svoje mesto,pa bi eventualna primena krivične sankcije mogla da ima
samo štetno dejstvo.Treće,protekom vremena nastaju teškoće oko utvrđivanja objektivnih i
subjektivnih okolnosti dela,te bi izricanje kazne u takvom slučaju bilo nesolidno.I
najzad,ustanovom zastarelosti vrši se pritisak na kaznene organe da budu ažurni i efikasni u
otkrivanju i kažnjavanju učinilaca krivičnih dela.Ona nastupa protekom određenog vremena
od izvršenja krivičnog dela,ili od pravosnažnosti presude kojom je izrečena krivična
sankcija.Zastarelost nalaže državi da preko svojih organa preduzme krivično gonjenje ili da
izvrši izrečenu sankciju.

Nakon proteka određenog vremena,čija dužina zavisi od težine krivičnog dela tj.težine
izrečene krivične sankcije,država gubi svoje pravo na kažnjavanje.I sama potreba za
kažnjavanjem i ostvarivanjem svrhe kazne,pa i ostvarivanjem zaštitne funkcije kao osnovne
funkcije krivičnog dela,slabi protekom vremena.Protekom vremena,okolnosti pod kojima je
učinjeno krivično delo,odnosno dokazi,gube svoju vrednost:Eventualni svedoci zaboravljaju
da je krivično delo učinjeno,vreme,mesto,sredstvo izvršenja krivičnog dela,itd.

Postoje dve vrste zastarelosti krivičnog prava:zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost

izvršenja krivičnih sankcija.Zastarelost u našem krivičnom pravu je opšta tj.neograničena i
kod nje je suvišno o kojem se krivičnom delu,učiniocu ili sankciji radi.Krivično gonjenje i
izvršenje kazne ne zastareva za krivična dela genocida i ratnih zločina,kao ni za krivična dela
za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi.

„Zastarelost predstavlja osnov po kome država gubi pravo na primenu krivične sankcije usled
proteka određenog vremena“.1

___________________________

1)Op.cit. str.578
* Dr.Bora Čejović,Krivično pravo-opšti deo,Beograd 1999

3
Zastarelost Dragana
Stanišić

ODNOS POJMA PREKLUZIJE I POJMA ZASTARELOSTI

Prekluzija, lat. precludo (zatvoriti) je poseban institut građanskog prava koji se slično kao i
institut zastarelosti zasniva na činjenici nevršenja prava u određenom roku.Međutim razlike
između ova dva instituta postoje u sledećem:

 Zastarelost se odnosi na tražbena (obligaciona prava), a prekluzija na preobražajna

prava (pravne moći).
 Po proteku roka zatarelosti titular subjektivnog prava koji nije vršio svoje pravo gubi
mogućnost da putem suda zahteva prinudno ostvarenje prava,zastarelošću pravo ne
prestaje da egzistira, već ono postoji i dalje, ali kao prirodna obligacija , samo što
postaje neutuživo.Kod prekluzije se pravo konačno gubi i u celini.

 Kao posledica prethodne razlike, prekludirani dužnik koji je svoju obavezu ispunio po
proteku prekluzivnog roka može da zahteva povraćaj datog na ime obaveze ispunjenja,
dok kod zastarelosti dužnik nema pravao na povraćaj , čak i u slučaju da je bio u zabludi u
pogledu ispunjenja zastarele obaveze.

 Prekluzivni rok teče neprekidno, a kod zastarelosti postoji mogućnost zastoja i

prekida.

 Na prekluzivne rokove sud pazi ex officio (po službenoj dužnosti), a na rokove

zastarelosti smo po prigovoru tuženog( kada se dužnik na zastarelost pozove isticanjem
prigovora zatarelosti).

 Prekluzivni rokovi mogu biti subjektivni ( koji teku od dana saznanja za neku
činjenicu ili okolnost) i objektivni (koji teku od nastanka nekog pravno relevantnog
događaja bez obzira kada je zainteresovano lice saznalo za za događaj).

U pravnoj teoriji i praksi su sporni kriterijumi razdvajanja prekluzivnih rokova od rokova

zasarelosti .U Zakonu o obligacionim odnosima se posebno ne definišu prekluzivni rokovi
nego se u okviru poglavlja o rokovima zastarelosti navodi u kojim slučajevima se ne
primenjju pravila o zastarelosti.To su slučajevi kada su zakonom utvrđeni rokovi u kojima
treba da se podigne tužba ili da se izvrši neka radnja pod pretnjom gubitka prava. Zakonske
norme koje se odnose na prekluziju obično sadrže izraze “pravo se gasi nakon isteka roka”,
“inače se gubi pravo”, ili “pod pretnjom gubitka prava”.

4
Zastarelost Dragana
Stanišić

OBLIGACIONO PRAVO
Kao sto je predhodno i navedeno,zastarelost predstavlja jednu vrstu obligacionog prava.
Obligaciono pravo je grana u opštem sistemu pozitivnog prava, i čini ga skup pravnih
normi kojima se regulišu obligacioni odnosi. Ono predstavlja jedan deo građanskog prava koji
je posvećen pravnom regulisanju prometa vrednosti, za razliku od drugih delova građanskog
prava, koji se bave pravnim regulisanjem stečenih vrednosti. Najvećim delom norme
obligacionog prava posvećene su regulisanju ekvivalentne razmene, ali one regulišu i prenos
određene vrednosti bez ikakve naknade (npr. poklon).

Obligaciono pravo se od stvarnog prava razlikuje po čitavom nizu pravnih karakteristika. Po

subjektima, koji su uvek određena lica, po svom relativnom karakteru, po predmetu, jer je kod
stvarnog prava predmet stvar, a kod obligacionog davanje, činjenje i trpljenje, po dejstvima
zastarelosti i sl.

Obligacino pravo se od naslednog, koje je takođe deo građanskog prava, razlikuje jer se
nasledno pravo bavi pravnim regulisanjem imovinsko pravnih odnosa za slučaj smrti jednog
lica (poslovi mortis causa) dok obligaciono pravo reguliše poslove za života lica (inter vivos).

Obligaciono pravo sa svojom osobinom da reguliše promet robe i usluga ne razdvaja se

od trgovačkog (privrednog) prava. Ali zbog specifičnosti poslova koje uglavnom proizilaze iz
posebnog statutsa njihovih subjekata, postoji niz pravila koja važe samo za privredno, a ne i
za obligaciono pravo. Ta razlika ne utiče na potpuno razdvajanje materije u smislu posebnih
zakonika, mada je u nekim pravnim sistemima i to slučaj.Obligaciono pravo spada u red
najstarijih pravnih disciplina. Kroz preuzete principe rimskog prava stvara se široka osnova na
kojoj će početkom 19. veka i kasnije biti postavljene tzv. moderne kodifikacije građanskog
prava. Obligaciono pravo sa svojim institutima i pravilima istovremeno je i stabilno i
promenljivo.
Stabilnost se ogleda u vremenskoj postojanosti čitavog niza pravila koja dolaze još iz rimskog
prava (način postanka i prestanka obligacije, izvršenja ugovora, naknada štete), dok se
promenljivost vidi u činjenici mnogih principa i pravila koja starom pravu nisu bila poznata ili
su bila u početnom obliku.

5
Zastarelost Dragana
Stanišić

POJAM ZASTARELOSTI
Zastarelost je ustanova javnopravnog karaktrera. U prilog njenog postojanja ističe se niz
argumenata koji su i materijalne i formalne tj.procesualne prirode. Ako bi do primene sankcije
došlo pod takvim okolnostima princip zakonitosti bi bio pod znakom pitanja.

Isključena je svaka mogućnost pravnog utvrđivanja postojanja dela kao osnove za bilo koju
sankciju. Isključena je i mogućnost primene mere oduzimanja imovinske koristi. Sud i javni
tužilac moraju po službenoj dužnosti paziti na zastarevanje krivičnog gonjenja. Mogućnost
gubljenja prava na primenu krivične sankcije usled proteka određenog roka, treba da bude
upozorenje nadležnim državnim organima da svoje dužnosti izvršavaju blagovremeno.
Maksimalni rok je 25 godina,i to za dela za koja se po zakonu može izreći zatvor čak do 20
godina. Minimalni rok je dve godine,i to za dela za koja se po zakonu može izreći zatvor u
trajanju do jedne godine ili novčana kazna. Rok se određuje prema kazni propisanoj za
određeno delo.Pri tom se ne uzimaju u obzir okolnosti na osnovu kojih bi sud mogao izreći
strožu kaznu od propisane ili je ublažiti. Ako je delo ostalo u pokušaju,merodavna je kazna
predviđena za dovršeno delo.U slučaju sticaja,zastarivanje se računa posebno za svako
učinjeno delo.Kod kvalifikovanih ili privilegovanih krivičnih dela,rok se utvrđuje prema
kazni koja je određena za jedno odnosno drugo krivično delo,ako su ta dela kao takva
ostvarena.Ako je propisano više kazni,rok se računa prema najteže propisanoj
kazni.Zastarelost se,na neki način,pojavaljuje i kao sankcija protiv države,odnosno njenih
organa,što nisu blagovremeno i efikasno vršili svoju dužnost.

Protiv zastarelosti se ističu i određeni prigovori. Na primer, protivnici uvođenja zastarelosti u

krivično pravo kažu da gašenje krivične sankcije nije u skladu sa osećanjima žrtve i njenih
srodnika koji ističe kao osnova za opravdanje ovog instituta,samo su pretpostavke koje nisu
verifikovane i,naročito,da u svakom konkretnom slučaju ne moraju stajati oni razlozi koji
inače opravdavaju zastarelost,tako da automatsko nastupanje zastarelosti predstavlja opasnost
za interese pravde i pravnog proteka.1

Zastarevanje krivičnog dela počinje od dana kad je krivično delo učinjeno. To bi značilo da
zastarevanje počinje od dana kad je radnja izvršena,bez obzira na to kad su nastupile
posledice. Kod trajnih krivičnih dela zastarevanje se računa od dana prestanka protivpravnog
stanja.Kod krivičnih dela stanja,od dana ostvarenja protivpravnog stanja. Kod višekratnih
krivičnih dela,od dana preduzimanja poslednje radnje. Kod produženog krivičnog dela,kod
preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u njegov sastav. Kod krivičnih dela sa uslovima
inkriminacije, rok počinje od dana nastupanja okolnosti koje su uslov kažnjivosti. Kod pravih
krivičnih dela nečinjenja, zastarelost počinje u vreme kad je počinitelj imao obavezu da izvrši
određeno činjenje.
1
B.Petrović i D.Jovašević,Krivično kazneno pravo BIH,Sarajevo 2005

6
Zastarelost Dragana
Stanišić

ZASTARELOST KRIVIČNOG GONJENJA

Zastarelost krivičnog gonjenja predstavlja osnov po kome država gubi pravo na krivično
gonjenje učinioca krivičnog dela usled proteka određenog vremena.

Zastarelost krivičnog gonjenja praktično označava nemogućnost pokretanja krivičnog

postupka prema učiniocu krivičnog dela odnosno nemogućnost izricanja krivične sankcije.
Protek vremena koji treba da prođe da bi nastupila ova zastarelost,naziva se rok zastarelosti.

Ukoliko je za krivično delo propisano više kazni, rok zastarelosti određuje po najtežoj
propisanoj kazni. Na primer, za krivično delo odavanja vojne tajne, propisana je kazna
zatvora od tri meseca do pet godina. Dakle,za ovo krivično delo rok zastarelosti krivičnog
gonjenja iznosi pet godina.Isto tako,ako su kazne za jedno krivično delo propisane
alternativno, rok zastarelosti se određuje prema težoj od propisanih kazni. Na primer, za
krivično delo proizvodnje i rasturanja pornografskih spisa,predviđena je novčana kazba ili
kazna zatvora od jedne godine. Prema tome,rok zastarelosti krivičnog gonjenja se određuje
prema težoj kazni,a to je kazna zatvora pa će iznositi dve godine.

Ako je za jedno krivično delo propisano više kazni kumulativno,rok zastarelosti će se odrediti
prema glavnoj kazni. Na primer, kod krivičnog dela obmanjivanja kupca, predviđena je kazna
zatvora do tri godine i novčana kazna.Pošto je ovde kazna zatvora(do tri godine)glavna
kazna,to se zastarelost krivičnog gonjenja određuje prema njoj. Rok zastarelosti će ovde
iznositi tri godine.

Ukoliko je u pitanju pokušaj krivičnog dela za koji se kažnjava,rok zastarelosti se određuje

prema kazni koja je propisana za to svršeno krivično delo. Kod sticaja krivičnih dela,rok
zastarelosti krivičnog gonjenja se određuje posebno,odnosno samostalno,za svako krivično
delo koje ulazi u sastav sticaja, bilo je da se rad o idealnom,bilo o ralnom sticaju.

Protek određenog vremena od izvršenja krivičnog dela,odnosno roka zastarelosti ima za

posledicu nemogućnost krivičnog gonjenja. U članu 103.propisani su rokovi za zastarelost
krivičnog gonjenja.Kriterijum za određivanje dužine ovih rokova jeste propisana kazna za
učinjeno krivično delo. Ako je za krivično delo propisano više kazni,rok zastarelosti određuje
se po najtežoj propisanoj kazni. Odredbe o zastarelosti krivičnog gonjenja su opšteg karaktera
što znači da se primenjuju u odnosu na sva krivična dela,osim u odnosu na ona kod kojih je
zastarekost izričito isključena. Kod krivičnih dela nečinjenja rok zastarelosti krivičnog
gonjenja počinje se računati od prestanka dužnosti na činjenje. Kada se radi o krivičnim
delima izvršenim u sticaju,rok zastarelosti krivičnog gonjenja računa se posebno za svako
pojedino krivično delo.2

2
*Dr.Ljubiša Lazarević,Komentar KZ RS,Beograd 2006

7
Zastarelost Dragana
Stanišić

ROK ZASTARELOSTI
Rok zastarelosti počinje da teče od dana kada je krivično delo učinjeno tj.od momenta kada je
ostvarena radnja izvršena činjenjem ili nečinjenjem. Kod produženog i kolektivnog krivičnog
dela rok zastarelosti počinje da teče od dana kada je izvršena poslednja radnja koja ulazi u
sastav produženog, odnosno kolektivnog krivičnog dela. Kod trajnog krivičnog dela
zastarelost počinje da teče od trenutka kada je prestalo protivpravno stanje. Rok zastarelosti
za pokušano krivično delo određuje se prema roku zastarelosti za svršeno krivično delo. Rok
zastarelosti za saučesnike isti je kao i za izvršioca dela.

Zastarelost krivičnog gonjenja sastoji se u tome što se posle isteka određenog vremena od
izvršenja krivičnog dela ne može preduzeti krivično gonjenje njegovog učinioca, odnosno ne
može se izreći kazna učiniocu za to delo. Ovo vreme koje treba da prođe da bi nastupila
zastarelost naziva se rok zastarelosti. Rok zastarelosti različit je za pojedina krivična dela i
zavisi od vrste i visine kazne koja je propisana za pojedina krivična dela.

U članu 95.Osnovni krivični zakon predviđa da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad
protekne:

1. Dvadeset i pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći
kazna zatvora od četrdeset godina;
2. Petnaest godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna
zatvora preko deset godina;
3. Deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna
zatvora preko pet godina;
4. Pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora
preko tri godine.
5. Tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se može po zakonu izreći kazna zatvora
preko jedne godine;
6. Dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna
zatvora do jedne godine ili novčana kazna.

1.U ovom članu regulisan je jedan oblik zastarelosti-zastarelost krivičnog gonjenja i rokovi za
njegovo nastupanje. Njegovo pravno dejstvo je da se protekom navedenih rokova protiv
učinioca krivičnog dela ne može pokrenuti krivični postupak odnosno da se on ne može
nastaviti. Ako krivični postupak nije pokrenut,nastupanjem zastarelosti krivičnog gonjenja
prestaje pravo nadležnog organa da postupak pokrene. Ako je zastarelost nastupila u toku
krivičnog postupka, sud donosi odluku kojom se postupak prekida(obustavlja).3

3
*Dr.Ljubiša Lazarević,Komentar KZ RS,Beograd 2006
*dr.M.Jović i dr. Lj.Jovanović,Krivično pravo-opšti deo,Beograd 2004

8
Zastarelost Dragana
Stanišić

OBUSTAVA ZASTARELOSTI
Obustava zastarelosti postoji kada usled izvesnih okolnosti gonjenje ne može biti započeto ili
ako je započeto ne može biti produženo. Za vreme dok dejstvuju te okolnosti rok zastarelosti
ne teče. Taj zastoj toka zastarelosti naziva se obustavom zastarelosti.Kada te okolnosti
nestanu rok se nastavlja.

U teoriji krivičnog prava poznate su dve vrste smetnji koje dovode do obustave roka
zastarelosti i to faktičke i pravne smetnje. Faktičke smetnje su okolnosti stvarne
prirode.Pravne smetnje su okolnosti pravne prirode. Osnovni krivični zakon priznaje samo
pravne smetnje kao uzroke obustave zastarelosti. Takva je,na primer, smetnja duševno
oboljenje učinioca krivičnog dela. Pravna smetnja je imunitet poslanika skupštine Državne
zajednice SCG i republičkih skupština,odnosno odbornika opštinskih ih gradskih skupština.
Pravna smetnja za krivično gonjenje je i potreba da se prethodno reši pitanje ekstradicije.

Ako je u izvršenju krivičnog dela učestvovalo više lica obustava zastarevanja ima dejstvo
samo prema onom izvršiocu ili saučesniku na koga se odnosi smetnja za krivično gonjenje
dok u odnosu na ostale zastarelost i dalje teče.

Obustavom zastarevanja krivičnog gonjenja rok zastarelosti se povećava za onoliko vremena

za koliko je trajala obustava. To može da ima za posledicu znatno produženje ovog roka pa
čak i mogućnost da neko učini delo koje ne može uopšte da zastari. Prekid zastarelosti se
sastoji u tome što se usled postojanja zakonom predviđenih okolnosti rok zastarelosti prekida
tako da se prestankom tih okolnosti ne nastavlja, već počinje da teče iznova. Osnovni krivični
zakon predviđa dva razloga za prekid zastarelosti:

 Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog državnog organa koja

se preduzima radi gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela.Procesne radnje
su one delatnosti koje preduzimaju ovlašćeni organi ili lica u cilju pokretanja,trajanja
ili okončanja krivičnog postupka.
 Zastarelost se prekida kada učinilac u vreme roka zastarelosti izvrši isto tako teško ili
teže krivično delo.Ako je u krivičnom delu učestvovalo više lica,prekid zastarelosti
postojaće samo u odnosu na ono lice protiv kojeg je preduzeta zakonska radnja
nadležnog organa tj.koje je u vreme roka zastarelosti izvršilo novo isto tako teško ili
teže krivično delo.

_________________________________

*Dr.M.Jović i dr.Lj.Jovanović,Krivično pravo-opšti deo,2004

9
Zastarelost Dragana
Stanišić

OBUSTAVA ZASTARELOSTI KRIVIČNOG GONJENJA

U vezi sa zastarelošću,mogu da nastanu dva slučaja koji su veoma značajni za tok zastarelosti
krivičnog gonjenja.Reč je o obustavi krivičnog gonjenja i o prekidu krivičnog gonjenja.

OBUSTAVA zastarelosti nastaje onda kada zastarelost krivičnog gonjenja ne teče za vreme
za koje se po zakonu gonjenje ne može preduzeti. Obustava zastarelosti traje sve dok traje
smetnja koja je dovela do njenog nastupanja. Kada ta smetnja prođe zastarelost nastavlja da
teče.Međutim,u ovakvom slučaju,rok zastarelosti se produžava za vreme za koje je trejala
smetnja koja je dovela do obustave zastarelosti. Na primer,ako je kod učinioca krivičnog dela
izbegavanja vojne službe onesposobljenjem ili obmanom kod koga je počeo da teče rok
zastarelosti nastupila neka smetnja koja je dovela do obustave roka zastarelosti u trenutku
kada je već bilo proteklo dve godine zastarelosti,pa je ta smetnja(duševno oboljenje učinioca)
trajala godinu dana,zastarelost se produžava za godinu dana jer je toliko trajala smetnja koja
je dovela do obustave zastarelosti. U ovakvom slučaju zastarelost krivičnog gonjenja neće
nastupiti u trenutku kada je prošlo pet godina od vremena izvršenja krivičnog dela,nego u
trenutku kada je prošlo šest godina od vremena kada je učinjeno krivično delo.Jer,zastarelost
se produžava za jednu godinu,koliko je bila obustavljena,zbog nastupanja oobustave
zastarelosti krivičnog gonjenja.

Posebno treba napomenuti da obustava zastarelosti krivičnog gonjenja nastupa samo u

odnosu na lice kod koga nastupi neka pravna smetnja koja dovodi do obustave. Tako na
primer,ako više lica učine krivično delo zajedničkom delatnošću,obustava zastarelosti može
da nastupi samo prema nekom od njih.

PREKID zastarelosti postoji onda kada,na osnovu okolnosti predviđenih u zakonu,zastarelost

krivičnog gonjenja prestaje da teče,s tim što se proteklo vreme zastarelosti ne računa u novi
tok zastarelosti. Kada dođe do prekida zastarelosti krivičnog gonjenja,zastarelost krivičnog
gonjenja počinje da teče ponovo. Na primer,ako bi nadležni državni organ preduzeo izvesne
procesne radnje radi gonjenja učinioca krivičnog dela, pa zatim odustao od
gonjenja,zastarelost krivičnog gonjenja za učinjeno krivično delo bi počela da teče iz
početka,od trenutka kada je nadležni državni organ odustao od krivičnog gonjenja. Prema
tome,prekid zastarelosti ima jače dejstvo na zastarelost krivičnog gonjenja od obustave
zastarelosti. Inače,isto kao i kod obustave,i ovde do prekida zastarelosti dolazi samo u odnosu
na lice kod koga se nađe neki osnov koji dovodi do prekida zastarelosti.4

4
dr.Bora Čejović,Krivično pravo-opšti deo,Beograd 1999

10
Zastarelost Dragana
Stanišić

APSOLUTNA ZASTARELOST KRIVIČNOG GONJENJA

Apsolutna zastarelost znači nemogućnost krivičnog gonjenja kada protekne određeno vreme
posle učinjenja krivičnog dela bez obzira na obustave i prekide zastarelosti. Apsolutna
zastarelost nastupa kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za
zastarelost krivičnog gonjenja.

Usled obustave ili prekida zastarelosti,često nastaju situacije koje dovode učinioce krivičnih
dela u neizvesnost u pogledu stvarnog trajanja roka zastarelosti krivičnog gonjenja. Da bi se
to izbeglo,odnosno da bi se dosledno sprovelo poštovanje o pravnoj sigurnosti građana,u
krivično pravo,odnosno zakonodavstvo,uvedena je ustanova apsolutne zastarelosti. Prema
izričitoj odredbi Krivičnog zakona SRJ, zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom
slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost
krivičnog gonjenja. Dakle, kad prođe vreme koje je dva puta duže od onog koje je za
nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja predviđeno za učinjeno krivično delo,nastupa
zastarelost krivičnog gonjenja. U tom slučaju,država definitivno gubi pravo na krivično
gonjenje protiv učinioca tog krivičnog dela,bez obzira da li je i koliko puta dolazilo do
obustave,odnosno prekida zastarelosti.

I obustava i prekid zastarelosti mogu da se ponavljaju tako da mogu dovesti do toga da

zastarelost gonjenja ne nastupi. Zato je uvedena apsolutna zastarelost.

ZASTARELOST IZVRŠENJA KRIVIČNE SANKCIJE

Zastarelost izvršenja krivične sankcije predstavlja osnov po kome država gubi pravo na
izvršenje izrečene sankcije usled proteka određenog vremena. Zastarelost izvršenja krivične
sankcije koja je izrečena učiniocu krivičnog dela,kada istekne određeno vreme koje se naziva
rok zastarelosti. Ovaj rok počinje da teče od trenutka kada je doneta pravosnažna sudska
odluka kojom je učiniocu krivičnog dela izrečena krivična sankcija koja,iz bilo kog razloga,
nije izvršena.

Izuzetak od ovog pravila postoji u dva slučaja:kod opozivanja zslovne osude i kada se radi o
bekstvu sa izdržavanja kazne lica osuđenog na kaznu zatvora.

1) Kada se radi o opozivanju uslovne osude,rok zastarelosti izvršenja opozvane osude

počinje da teče tek od trenutka kada je doneta pravosnažna odluka o njenom opozivu.
2) Kod bekstva osudjenog lica iz zatvora,zastarelost izvršenja kazne zatvora počinje da
teče od trenutka kada je osuđeno lice pobeglo iz zatvora.

Rok zastarelosti izvršenja izrečene krivične sankcije može biti vrlo različit, što zavisi od vrste
krivične sankcije o čijoj se zastarelosti izvršenja radi.

11
Zastarelost Dragana
Stanišić

ZASTARELOST IZVRŠENJA KAZNE

Zastarelost izvršenja kazne znači da se posle proteka određenog vremena od dana
pravosnažnosti presude izrečena kazna ne može se izvršiti. Za nastupanje ove zastarelosti
potrebno je da je sud izrekao kaznu ali da se usled nastupanja određenih okolnosti nije
pristupilo izvršenju ili da je izvršenje usled tih okolnosti prekinuto. Rok zastarelosti izvršenja
kazne se računa prema vrsti i visini kazne koja je izrečena pravosnažnom presudom.

Prema izričitoj zakonskoj odredbi,izrečena kazna se ne može izvršiti kad protekne:

1) Dvadeset pet godina od osude na smrtnu kaznu ili od osude na zatvor u trajanju od
dvadeset godina;
2) Petnaest godina od osude na zatvor preko deset godina;
3) Deset godina od osude na zatvor preko pet godina;
4) Pet godina od osude na zatvor preko tri godine;
5) Tri godine od osude na zatvor preko jedne godine;
6) Dve godine od osude na zatvor do jedne godine ili na novčanu kaznu.

Zastarelost izvršenja sporednih kazni posebno je regulisana.Izvršenje novčane kazne (kao

sporedne kazne) zastareva kada protekne dve godine od pravosnažnosti presude kojom je ta
kazna izrečena.U pogledu zastarelosti kazne konfiskacije imovine OKZ ništa ne govori.

Zastarelost izvršenja kazne počinje da teče od dana pravosnažnosti presude.Izuzetak od ovog

pravila postoji u dva slučaja:u slučaju opozivanja uslovne osude i u slučaju bekstva osuđenog
lica.

Kod opozivanja uslovne osude rok zastarelosti počinje da teče od dana kada je odluka o
opozivanju postala pravosnažna,a kod bekstva osuđenog lica sa izdržavanja kazne od dana
kada je osuđeno lice pobeglo. 5

Zastarelost izvršenja kazne izrečene pravnom licu nastupa kada od dana pravosnažnosti
presude kojom je kazna izrečena protekne:

 Tri godine ako je izrečena novčana kazna i

 Pet godina ako su izrečena kazna oduzimanja imovine i kazna prestanka pravnog lica.

ZASTARELOST IZVRŠENJA MERA BEZBEDNOSTI

5
B.Petrović i D.Jovašević,Krivično kazneno pravo BIH,Sarajevo 2005
dr.M.Jović i dr.Lj.Jovanović,Krivično pravo-opšti deo,Beograd 2004

12
Zastarelost Dragana
Stanišić

Osnovni krivični zakon predviđa posebne odredbe o zastarelosti izvršenja izrečenih mera
bezbednosti zbog njihovih specifičnosti.Zastarelost izvršenja je različita s obzirom na vrstu i
karakter mere bezbednosti.Tako kod mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i
čuvanja u zdravstvenoj ustanovi,obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi i oduzimanja
predmeta,zastarelost nastupa posle proteka pet godina od pravosnažnosti odluke kojom su
izrečene. Zastarelost mera bezbednosti zabrane vršenja poziva,delatnosti ili dužnosti,zabrana
upravljanja motornim vozilom nastaje kad istekne vreme za koje su izrečeni.Mere
bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana,po mišljenju mnogih zastareva
zajedno sa zastarelošću izrečene kazne.

Prema izričitoj odredbi Krivičnog zakona SRJ,u pogledu roka zastarelosti izvršenja mera
bezbednosti,mogu se razlikovati tri situacije.

1) Zastarelost izvršenja mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u

zdravstvenoj ustanovi ,obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi i oduzimanja
predmeta,nastaje kad protekne pet godina od dana pravosnažnosti odluke kojom su te
mere izrečene.
2) Zastarelost izvršenja mera bezbednosti zabrane vršenja poziva,delatnosti ili
dužnosti,zabrane javnog istupanja i zabrane upravljanja motornim vozilom,nastaje kad
protekne vreme za koje su te mere izrečene.
3) U pogledu zastarelosti mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana
i proterivanja stranaca iz zemlje,Krivični zakon SRJ ne sadrži izričite odredbe o
zastarelosti njihovog izvršenja.

U pogledu zastarelosti mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana,u teoriji

krivičnog prava se smatra da zastarelost njenog izvršenja nastupa sa samim nastupanjem
zastarelosti izvršenja kazne uz koju je izrečena,s obzirom da se ova mera bezbednosti uvek
izriče uz kaznu.Što se tiče mere bezbednosti proterivanja stranaca iz zemlje,treba razlikovati
dva slučaja:

-kada je ova mera bezbednosti izrečena na određeno vreme,njeno izvršenje zastareva

protekom vremena na koje je izrečena;

-kada je ova mera izrečena trajno,odnosno zauvek,njeno izvršenje ne može zastareti. 6

ZASTARELOST IZVRŠENJA MALOLETNIČKOG ZATVORA

6
J.Tahović,Krivično pravo-opšti deo,str.376,dr.M.Radovanović,str.410
M.Radovanović,op.cit.str.331
dr.Bora Čejović,Krivično pravo-opšti deo,Beograd

13
Zastarelost Dragana
Stanišić

Prema izričitoj zakonskoj odredbi,kazna maloletničkog zatvora ne može se izvršiti,ako je

proteklo:

-deset godina od osude na maloletnički zatvor preko pet godina;

-pet godina od osude na maloletnički zatvor preko tri godine;

-tri godine od osude na maloletnički zatvor do tri godine.

ZASTARELOST IZVRŠENJA MERE ODUZIMANJA

IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE KRIVIČNIM DELOM
U pogledu zastarelosti izvršenja ove mere,Krivični zakon SRJ ne sadrži nikakve odredbe.Dok
je ova mera predstavljala meru bezbednosti,rok zastarelosti njenog izvršenja bio je isti kao
kod mere bezbednosti oduzimanja predmeta pet godina od dana pravosnažnosti odluke kojom
je ta mera izrečena.

Što se tiče zastarelosti izvršenja ove mere u pozitivnom jugoslovenskom krivičnom

zakonodavstvu,smatra se da ovde,imajući u vidu njenu prirodu,važe opšte imovinsko pravne
odredbe o zastarelosti potraživanja utvrđenih sudskim odlukama.Prema zakonu o zastarelosti
potraživanja,taj rok iznosi deset godina.

U pogledu zastarelosti izvršenja ove imovinske mere zakon ništa ne govori pa se imajući u
vidu pravna shvatanja imovinskog prava uzima da ovo potraživanje zastareva u granicama
opšteg roka zastarelosti svih obligacionih potraživanja utvrđenih sudskom odlukom,a to je rok
od deset godina od dana kada je utvrđena imovinska obaveza.7

ZASTARELOST PRAVA NA NAPLATU POREZA

7
M.Radovanović,op.cit.str.331
dr.Bora Čejović,Krivično pravo-opšti deo,Beograd 1999

14
Zastarelost Dragana
Stanišić

Pravo Poreske uprave na utvrnivanje poreza i sporednih poreskih davanja, pokretanje

prekršajnog postupka, kao i pravo poreskog obveznika na povraćaj poreza i sporednih
poreskih davanja, zastareva za tri godine od dana kada je zastarelost počela da teče.
Pravo Poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina
od dana kada je zastarelost počela da teče.
Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa zakonom, kao i u slučaju
izbegavanja plaćanja poreza, pravo na utvrnivanje poreza i sporednih poreskih davanja i
pokretanje prekršajnog postupka zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da
teče.
Zastarelost prava na utvrnivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog
dana naredne godine u kojoj treba utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.
Zastarelost prava na pokretanje prekršajnog postupka počinje da teče od prvog dana naredne
godine u kojoj je učinjen prekršaj.
Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog
dana naredne godine od godine u kojioj je utvrnen porez, odnosno sporedno poresko davanje
Zastarelost prava na povračaj poreza i sporednih davanja počinje da teče od prvog dana
naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povračaj.
Odredbe st. 1-7 ovog člana ne primenjuju se na doprinose za penzijsko i invalidsko
osiguranje.

POTREBNO VREME ZA ZASTARELOST PREMA VRSTAMA

POTRAZIVANJA
Za pojedine vrste potrazivanja i obaveza propisani su razliciti rokovi zastarelosti.Potrazivanja
zastaruju za deset godina,ako zakonom nije odredjen neki drugi rok zastarelosti.

Potrazivanja povremenih davanja koja dospevaju godisnje ili u kracim odredjenim razmacima
vremena,pa bilo da se radi o sporednim privremenim potrazivanjima,kao sto je kamata,bilo da
se radi o takvim povremenim potrazivanjima u kpojima se iscrpljuje samo pravo,kao sto je
potrazivanje izdrzavanja,zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.

Medjunarodna potrazivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga,zastarevaju

takodje za tri godine. Zastarevanje tece odvojeno za svaku isporuku robe ili uslugu.
Potrazivanje naknade prouzrokovane stete zastareva za tri godine od kada je ostecenikdoznao
za stetu i za lice koje je stetu ucinilo. Potrazivanje naknade stete nastale povredom ugovorne
obaveze zastareva za vreme odredjeno za zastarelost te obaveze. Kada je steta prouzrokovana
krivicnim delom,a za krivicno gonjenje je predvidjen duzi rok zastarelosti, zahtev za naknadu
stete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odredjeno za zastarelost krivicnog
gonjenja. Prekid zastarivanja krivicnog gonjenja povlaci za sobom i prekid zastarivanja
zahteva za naknadu stete. Isto vazi i za zastoj zastarivanja.

15
Zastarelost Dragana
Stanišić

ZASTARELOST POTRAZIVANJA KOJA SU UTVRDJENA PRED

SUDOM ILI DRUGIM NADLEZNIM ORGANIMA
Sva potrazivanja koja su utvrdjena pravosnaznom sudskom odlukom ili odlukom drugog
nadleznog organa,ili poravnjavanjem pred sudom ili drugim nadleznim organom,zastaravaju
za deset godina, pa i ona za koja zakon predvidja kraci rok zastarelosti.

Potrazivanja ugovaraca osiguranja,odnosno treceg lica iz ugovora o osiguranju zivota

zastaravaju za pet godina,racunajuci od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj
je potrazivanje nastalo. Ako zainteresovano lice dokaze da do dana odredjenog u predhodnom
stavu nije znalo da se osigurani slucaj dogodio,zastarevanje pocinje od dana kada je za to
saznalo.

Potrazivanja osiguravaca iz ugovora o osiguranju za tri godine.Kad u slucaju osiguranja od

odgovornosti treceg,osteceno lice zahteva nadoknadu od osiguranika, ili je dobije od
njega,zastarivanje osiguranikovog zahteva pocinje od dana kada je osteceno lice trazilo
sudskim putem naknadu od osiguranika.

ZASTARELOST ZARADE
U vezi sa utvrdjivanjem zastarelosti zarade,naknade zarada i razlike zarada,treba voditi racuna
o tome da li je rec o zaradama koje su dospele za isplatu do stupanja na snagu Zakona o radu,
odnosno 21.12.2001.godine, ili se radi o zaradama koje su dospele za isplatu posle tog
datuma.Zastarelost zarada i razlika zarada koje su dospele za isplatu do 21.12.2001.
godine,utvrdjuje se primenom opstih pravila zastarelosti iz Zakona o obligacionim odnosima,s
obzirom na to da ranije vazeci Zakon o radnim odnosima nije imao uredjeno pitanje
zastarelosti.

Prema Vrhovnom sudu Srbije i na osnovu sudske prakse,zarada zaposlenih su povremena

potrazivanja zaposleni koja zastaravaju u roku od tri godine od dana dospelosti. Zarada se
utvrdjuje jednom mesecno,sto znaci da se dospelost zarade utvrdjuje istekomposlednjeg dana
u mesecu u odosu na predhodni mesec za koji se zarada obracunava.

ZASTARELOST MENICE
Rokovi zastarelosti menice,odstupaju od opstih rokova zastarelosti,jer su oni predvidjeni
Zakonom o menici. Tako da se u clanu 78. Ovog Zakona predvidja,da svi menicno pravni
zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, racunajuci od dospelosti menice. Menicno
pravni zahtevi imaoca menice,protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za sest
meseci,racunajuci od dana blagovremeno podnetog protesta, a kada se u menici nalazi kalauza
’’bez troskova’’,onda racunajuci od dana dospelosti.

Tok zastarelosti se prekida sa podnosenjem tuzbe sudu.Takodje se,sa tuzbom

izjednacava:prijava menicnog potrazivanja u stecaju,pozivanje na zastitu, izvestaj kojim
tuzeni obavestava svog predhodnika da je protiv njega podneta tuzba,predlog za izvrsavanje
koje ucini preduzece i izvestaj koji preduzece salje regresnim duznicima.

16
Zastarelost Dragana
Stanišić

Prekinuta zastarelost pocinje da tece u sledecim slucajevima:

1.U slucaju podnosenja tuzbe i kod ostvarivanja zahteva u toku parnice od dana poslednje
parnicne radnje,kad se ni u jednom ni u drugom slucaju parnica ne nastavlja;

2.U slucaju prijave u stecaju od dana zavrsetka stecajnog postupka,a kada se u stecaju ospori
prijavljena trazbina od dana osporenja;

3.U slucaju pozivanja u zastitu i izvestavanja o podnetoj tuzbi od dana kada se parnica
pravosnazno okonca.

Prema clanu 81. Zakona o menici,moze doci i do zastoja zastarelosti,u slucajevima kada
poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zasarelosti,usled prestanka rada suda ili
usled vojne sluzbe u ratu ili zbog vise sile,bude sprecen u ostvarivanju svojih menicnih
prava,kao i dok traje stecaj nad poveciocevom imovinom.U takvim slucajevima zastarelost ne
tece,dok traje takva sprecenost.Kada prestanu prepreke koje su dovele do zastoja toka
zastarelosti,zastarelost se ne moze zavrsiti pre 30. Dana ,ukoliko bi njen rok isticao pre toga
vremena.

OBUSTAVA I PREKID ZASTARELOSTI IZVRŠENJA KRIVIČNE

SANKCIJE
Slično zastarelosti krivičnog gonjenja,i kod zastarelosti izvršenja krivične sankcije može da
dođe do obustave,odnosno prekida zastarelosti.

1) Obustava zastarelosti izvršenja krivične sankcije može biti različita,s obzirom na vrstu
krivične sankcije o čijoj se zastarelosti radi.Krivični zakon SRJ govori samo o
obustavi i prekidu zastarelosti izvršenja kazne.Međutim,prema njegovoj izričitoj
odredbi,odredbe kojima se reguliše obustava i prekid zastarelosti izvršenja mera
bezbednosti.

Obustava zastarelosti izvršenja kazne može da nastupi usled izvesnih okolnosti zbog kojih ne
može da dođe do početka izvršenja izrečene kazne ili do nastavljanja već započetog izvršenja
kazne.U takvim slučajevima,rok zastarelosti izvršenja kazne se obustavlja,odnosno ne teče i
nastavlja sa svojim tokom tek pošto prođu okolnosti zbog kojih je došlo do njegove
obustave.Te okolnosti mogu da budu stvarne i pravne prirode.

Stvarne okolnosti usled kojih dolazi do obustave zastarelosti izvršenja kazne,mogu da budu
različite.Na primer,bekstvo osuđenog lica u inostranstvo,sakrivanje,odnosno promena adrese
itd.

Krivični zakon SRJ poznaje samo pravne smetnje koje mogu dovesti do obustave
zastarelosti.Naime,prema njegovoj izričitoj odredbi,zastarelost ne teče za vreme za koje se po
zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti.Tako,na primer,smrtna kazna se ne može izvršiti
nad licem koje je teško bolesno ili duševno bolesno,dok ta bolest traje,kao ni nad ženom za

17
Zastarelost Dragana
Stanišić

vreme trajanja trudnoće i godinu dana po porođaju.Isto tako,smrtna kazna se ne može izvršiti
pre nego što se prethodno utvrdi da nije ukinuta ili zamenjena aktom amnestije ili aktom
pomilovanja.

2) Do prekida zastarelosti izvršenja kazne može da dođe usled preduzimanja bilo koje
radnje nadležnog organa radi izvršenja kazne.Po odredbama zakonodavstva o
izvršenju krivičnih sankcija,za izvršenje kazne je nadležan opštinski sud.Prema
tome,do prekida zastarelosti izvršenja kazne dolazi preduzimanjem bilo koje radnje
koja je upravljena na izvršenje izrečene kazne,od strane opštinskog suda.Radnje koje
preduzima opštinski sud zavise od prirode kazne koju treba izvršiti.Na primer,ako je u
pitanju kazna zatvora,poziv osuđenome da se u određeno vreme javi na izdržavanje
izrečene kazne,ako je u pitanju novčana kazna,opomena osuđenom licu da plati tu
kaznu,itd.

Kao i kod prekida zastarelosti krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja izrečene kazne se
prekida i sa svakim prekidom počinje ponovo da teče.

ZASTARELOST IZVRŠENJA SPOREDNIH KAZNI

Kod zastarelosti izvršenja sporednih kazni,Krivični zakon SRJ razlikuje dva
slučaja:zastarelost izvršenja kazne konfiskacije imovine i zastarelost izvršenja novčane kazne.

1) Zastarelost izvršenja konfiskacije imovine nastaje kad protekne deset godina

od dana prevosnažnosti presude kojom je ta kazna izrečena.
2) Zastarelost izvršenja novčane kazne,kao sporedne kazne,nastaje kad protekne
dve godine od dana pravosnažnosti presude kojom je ta kazna izrečena.

APSOLUTNA ZASTARELOST IZVRŠENJA KAZNI I MERA

BEZBEDNOSTI
Svi zakoni izričito određuju da protekom dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži
za nastupanje zastarelosti izvršenja kazne ili mera bezbednosti,nastupa apsolutna zastarelost
njihovog izvršenja što znači da se izrečene krivične sankcije ne mogu ni u kom slučaju
izvršiti.

Slično apsolutnoj zastarelosti krivičnog gonjenja i u pogledu zastarelosti izvršenja kazne u

Krivičnom zakonu SRJ je predviđena odredba po kojoj zastarelost izvršenja kazne nastaje u
svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za
zastarelost izvršenja kazne.Dakle,i ovde se radi o apsolutnoj zastarelosti.

18
Zastarelost Dragana
Stanišić

NEZASTARELOST KRIVIČNOG GONJENJA I IZVRŠENJA

KAZNE
Zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja kazne jesu opšti instituti krivičnog prava.

Odredbe o zastarelosti o kojima je do sada bilo reči su opšte prirode i primenjuju se na sva
krivična dela.Od tog pravila,međutim,izdvaja se jedan izuzetak.Radi se o krivičnim delima
genocida i ratnih zločina.Naime,po izričitoj odredbi Krivičnog zakona SRJ,krivično gonjenje i
izvršenje kazne ne zastareva za krivična dela predviđena u članu 141.do 145.ovog zakona,kao
ni za krivična dela za koja po međunarodnim ugovorima ova zastarelost ne može da nastupi
(član 100).

Svi razlozi koji idu u prilog usvajanju zastarelosti kao opšteg instituta krivičnog prava,gube
svoju vrednost kada se radi o krivičnim delima genocida i ratnih zločina.Zverstva koja su u II
svetskom ratu vršena nad nedužnim stanovništvom i nad ranjenicima,bolesnicima i
zarobljenicima oružanih snaga,predstavljaju večitu opomenu civilizovanom čovečanstvu da to
nikad ne zaboravi.

I to ne samo zbog toga da bi se takvi zločini zasluženo kaznili,nego zbog toga da se oni više
nikad ne ponove.Nažalost,svakodnevni događaji u svetu,uveravaju u sasvim suprotno.S tog
razloga,opravdana je ovakva odredba koja je našla svoje mesto u Krivičnom zakonu SRJ.

Iako se ona zasniva na Konvenciji o neprimenjivanju zakonske zastarelosti za ratne zločine i

zločine protiv čovečnosti,koja je doneta 1968.godine,a usvojena od strane SRJ
1970.godine,mora se reći da je ona u jugoslovensko krivično zakonodavstvo uneta još
1965.godine.

Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela predviđena u čl.370.do

375.ovog zakonika,kao ni za krivična dela za koja po ratifikovanim međunarodnim
ugovorima zastarelost može da nastupi. 8

Zaključak

8
dr.Zoran Stojanović,Komentar KZ,Beograd 2006,op.cit.str.302
dr.Bora Čejović,Krivično pravo-opšti deo,Beograd 199
dr.M.Jović i dr.Lj.Jovanović,Krivično pravo-opšti deo,Beograd 2004

19
Zastarelost Dragana
Stanišić

Zastarelost ukida utuživost tražbine. Njome ne nestaje obaveza dužnika da dug ispuni, već
mogućnost da poverilac ispunjenje izdejstvuje sudskim putem, što je u praksi slično gašenju
obaveze. Međutim, poverilac se može koristiti zastarelim potraživanjem na neki drugi način.
Na primer, može njime prebiti dužnikovo potraživanje ukoliko još nije bilo zastarelo u času
kad su se stekli uslovi za prebijanje. Osim toga, poverilac zastarelog potraživanja nadoknade
štete može posle zastarelosti zahtevati od odgovornog lica da mu ustupi ono što je dobio usled
štetne radnje po pravilima o neosnovanom obogaćenju. Najzad, poverilac zastrelog
potraživanja koje je osigurano zalogom ili hipotekom može se i namiriti iz opterećene stvari,
ako je drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnu knjigu.

20
Zastarelost Dragana
Stanišić

LITERATURA:

1. Dr.Bora Čejović,Krivično pravo-opšti deo,Beograd 1999

2. Dr.Ljubiša Lazarević,Komentar KZ RS,Beograd 2006
3. Dr.Zoran Stojanović,Komentar KZ,Beograd 2006
4. B.Petrović i D.Jovašević,Krivično kazneno pravo BIH, Sarajevo 2005
5. Dr.M.Jović i dr.Lj.Jovanović,Krivično pravo-opšti deo, Beograd 2004
6. http://sr.wikipedia.org/sr-el/Zastarelost

21