Medjunarodno privatno pravo

3.Izvori medjunarodnog priv prava I njihova hijerarhija.

A) ustav kao izvor mppa
Ustav je osnovni izvor svake grane prava. Odredjene odredbe ustava uticu na neposredan nacin na
pitanja mppa. Takva pravila su malobrojna. Prvo to je odredba 97 Ustava Srbije kojom se uspostavlja
nadleznost republike u oblasti ``sistema prelaska granice I kontrole prometa robe, usluga I putnickog
saobracaja preko granice, polozaj stranaca I stranih pravnih lica., jos se nadovezuju I odredbe: *stranci u Srbiji, uzivaju sva prava zajemcena Ustavom I zakonima,osim prava koja su samo za
drzavljane republike srbije.
*clanom 85 se predvidja strana lica mogu steci svojinu na
nepokretnostima, pravo na koncesiju ili dr prava u skladu sa zakonom ili medjunarodnim ugovorom.
*clanom 84 se stranim licima na nasem trzistu garantuje jednak tretman onome koji imaju domaca
lica.
I kad ne pruzaju neposredno medjunarodno privatnopravna resenja, ustavna nacela I norme mogu
posredno da opredele stavove koji se zauzimaju u pozitivnim propisima. Nema nikakve sumnje da se
ne bi mogle donositi kolizione norme koje izrazavaju diskriminaciju prema odredjenim rasama,
narodima, veroispovestima ili bracnom statusu. Ustav je posredan izvor mppa I time sto je sadrzina
pojedinih institute mppa opredeljena sadrzajem ustavnih normi.
B)Zakoni I podzakonski akti kao izvori mppa
Pored ZMPPa I neki drugi zakoni I podzakonski akti ostali su izvor mppa. ZMPP je dopuni vec
postojece zakone. Medjunarodno privatnopravne norme, osim ZMPP, koji se nalaze u razlicitim
pozitivnim propisima, nisu razvrstane prema grupi I logici I sistematici mppa, vec samo dopunjuju
materijalne norme iz odgovarajuce oblasti. Iz ovog razloga nije moguce nije moguce izvrsiti sasvim
doslednu klasifikaciju nasih pozitivnih zakona I podzakonskih akata prema medjunarodno
privatnopravnim merilima,
ba) Najvazniji pozitivni propisi koji su izvor normi o odredjivanju merodavnog prava: *zak o menici,
zak o ceku, zak o pomorskoj I unutrasnjoj plovidbi,
bb) Najvazniji propisis koji su izvor normi o pravima stranaca da stupaju u gradjanskopravne,
porodicnopravne, radnopravne,privrednopravne odnose u Srbiji: * Zak o autorskim I srodnim
pravima, zak o patentima, zak o kretanju I boravku stranaca, zak o drzavljansvu rep Srbije
bc) Najvazniji propisi koji su izvor normi o gradansko procesnim odnosima sa elementima
inostranosti: *zak o parnicnom postupku, zako o stecajnom postupku, zak o izvrsnom postupku.
bd) Najvazniji propisi koji su izvor normi o pravima domacih drzavljana da stupaju u
gradjanskopravne,potodicnopravne, radnopravne, odnosno privrednopravne odnose sa elementom
inostranosti: *zak o zastiti gradjana, zak o privrednim drustvima, zak o spoljnotrgovinskom
poslovanju.
B) Medjunarodni ugovori kao izvor mppa
Bilateralne I multilateralne konvencije predstavljaju znacajan izvor mppa. Opsteprihvacena pravila
medjunarodnog prava I potvrdjeni medjunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka
Republike \Srbije I neposredno se primenjuju. Svi oni moraju biti u skladu sa zakonom.
Ca) Multilateralne :
Cb) Bilateralne
*Zakljucivanje bilateralernih konvencija kojima se uredjuju pitanja od interesa za
odnose izmedju dve drzave predstavljaju rasprostranjenju praksu u medjunarodnim odnosima. Pitanja

koja su uredjivana ovakvim ugovorima odnose se na uzajamno priznanje I izvrsenje sudskih i

arbitraznih odluka,pravnu pomoc, odjedjivanje merodavnog prava u statusnim I porodicnim odnosima
i,javne sprave,cautio judicatum solvi,besplatnu sudsku pomoc I jos neka pitanja.
Konzularne konvencije *konzularni ugovor s Austrijom is 1960. god. Konzularna konvencija sa
Irakom iz 1980. god.konzularna konvencija sa Velikom Britanijom.
Ugovori o pravnoj pomoci u krivicnim I gradjanskim stvarima sa Alzirom iz 1982.god.; ugovor o
uzajamnom pravnom saobracaju sa Austrijom iz 1954.god.
Posebni ugovori koji regulisu pitanja priznanja I izvrsenja sudskih i/ili arbitraznih odluka koje je
zakljucil Jugoslavija: Sporazum o izvrsenju presuda sa Italijom 1922, Ugovor o trgovini I plovidbi sa
Albanijom 1926.
Posebni sporazumi o reciprocnom saznanju diplomatsko-konzularne forme braka koje je zakljucila
Jugoslavija: sporazum o reciprocnom priznanju diplomatsko-konzularne forme zakljucenja braka sa
Indijom iz 1956, sa Norveskom 1957.
Mogucnost pojavljivanja sukoba razliciih izvora mppa vezuje se za dve osnovne situacije: sukob
izmedju medjunarodnih ugovora I unutrasnjih izvora,I sukob izmedju razlicitih unutrasnjih izvora
mppa koji regulisu isto pitanje. Stupanje na snagu moze da bude posebno komplikovano kad su
posredi multilateralni ugovori, ne samo zbog toga sto je potrebna njhova ratifikacija vec I zbog
cinjenice da drzave mogu postati clanice neke konvencije na razlicite nacine I u razlicito vreme (npr
pristupanjem) a I u pogledu razlictog kruga drugih drzava clanica. Ovo pitanje komplikuje I
mogucnost stavljanja rezervi. U hijerarhiji izvora prava u nas, nakon Ustava za primenu dolaze u
obzir potvrdjeni medjunarodni ugovori, a zatim I domaci zakoni. Sudovi su duzni da medjunarodne
ugovore I opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava primenjuju neposredno. Eventualnu kontrolu
uskladjenosti potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa Ustavom I uskladjenosti izvora unutrasnjeg
prava sa medjunarodnim ugovorima vrsi Ustavni sud. U slucaju sukoba dvostranog I visestranog
ugovora, prevagu dobija dvostrani , posto se u odnosu na visestrani pojavljuje kao specijalni zakon, a
ako su u sukobu ugovori istog ranga, primenjuje se pravilo lex posterior derogat legi priori. U vezi sa
odredjivanjem hijerarhije izmedju samih medjunarodnih ugovora, doktrina predlaze, osim navedenih
klasinih pravila I princip maksimalne efikasnosti ili princip najpovoljnijeg prava. Dakle, u slucaju
sukoba medj.ugovora I zakona, primat pripada medjunarodnom ugovoru. Pri trazenju resenja jednog
medjuarodno-privatnopravnog problema treba prvo pogledati ima li solucije u bilateralnoj konvenciji
4. Pojam, struktura I vrste kolizionih normi
Osnovni je zadatak kolizionih normi da rese dilemu sa kojom su suoceni arbitri u Austriji, odnosno
sudovi u Srbiji I Francukoj, tj da utvrde koje ce pravo biti merodavno. Ovu dilemu kolizione norme
resavaju na taj nacin sto medju brojnim kontaktima koje pravni odnosima sa pojedinim zemljama
izaberu jedan kao najrelativniji, odlucujuci I na taj nacin upute postupajuci organ na merodavno
pravo. Taj izbor cini zakonodavac. On ne polazi od jednog konkretnog pojedinacnog pravnog odnosa,
vec od jedne kategorije pravnih odnosa I pravnih pitanja. Medju svim tim zamislivim kontaktima
zakonodavac ce se opredeliti za jedan koji smatra najjacom vezom, koji smatra podobnim da bude
kriterijum za utvrdjivanje merodavnog prava. Kojim obzirima zakonodavac treba da se rukovodi da bi
dosao do opredeljenja, koja merila treba da koristi da bi utvrdio koji od zamislivih nacina vezivanja
presudan, a koja su vezivanja zanemarljiva jeste stvarzakonodavne, odnosno pravne politike u
svakoj drzavi. Sediste pravnog odnosa se identifikuje putem elemenata koji se smatra
najkarakteristicnijim za prirodu odredjenog odnosa I koji je podoban za lokalizaciju odnosa. Smatra
se da zakonodavac prilikom propisivanja kolizionih normi opredeljuje za merodavnost onog prava
koje je u najtesnjoj vezi sa cinjenicnim skupom. Austrijski zakon o mpp iz 1978 navodi ovaj princip:
1.cinjenicni odnosi s medjunarodnim obelezjem, u materiji privatnog prava regulisu se prema
pravnom poretku sa kojim je najtesnja veza. 2.posebna pravila o odredjivanju merodavnog pravakolizione norme- sadrzina u ovom zakonu, treba smatrati izrazom tog principa.
Zakonodavac svake pojedine drzave na osnovu merila pravne politike koja odgovara njegovim

stavovima I interesima, donosi odluku o tome koje je vezivanje tezisno za jedan cinjenicni skup, za
jednu kategoriju I time postavlja kolizionu normu.
STRUKTURA KOLIZIONIH NORMI
U klasicnoj cetvoroclanoj strukturipravne norme (predpostavka dispozicije, dispozicija, predpostavka
sankcije, sancija) uslov za nastupanje sankcije je ispunjenost predpostavke za primenu. Tj
nepostovanje obaveznog pravila ponasanja je predpostavka sankcije.
Norme koje vrse izbor merodavnog prava kolizione norme predstavljaju posredan, tj indirektan
nacin regulisanja odnosa u kojima se gornji sastavni elementi manifestuju na drugaciji .Kolizone
norme imaju dva osnovna elementa: a)pravna kategorija pod koju se pododi konkretno pravno pitanje
b) sadrze tacku vezivanja ,izdvajanje jedne odlucujuce veze koja ce u konkretnom slucaju dovesti do
merodavnog prava.
Za oblik pravnog posla merodavno je pravo drzave u kojoj je pravni posao preuzet ,pravna kategorija
je oblik pravnog posla , a tacka vezivanja je mesto zakljucenja posla.
Poto koliziona norma predstavlja posredan nain regulisanja odnosa sa elementom inostranosti , ona
kao posledicu ne odredjuje obavezno pravilo posaanja u pogledu toga da li je vajcarac poslovno
sposoban ili nije,odnosno da li je umeni ugovor o kupoprodaji punovaan ili nije ,ve kao posledicu
propisuje primenu vajcarskog , odnosno srpskog prava , koja su pozvana da daju konkretan odgovor
na pravne probleme u pitanju .
A)PRAVNA KATEGORIJA
moe da bude jedan pravni institut , jedan tip pravnog odnossa ili jedno pravno pitanje u vezi sa
nekim pravim odnosom ili institutom . U naelu ,pravne kategorije koje se spominju u kolizionim
normam jedne zemlje trebalo bi da pokriju sva mogua konkretna pravna pitanja povodom kojih se
trai merodavno pravo moe podvesti pod pravnu kategoriju neke kolizione norme .
Pravne kategorije koje ine element kolizionih normi veoma su razliite . Kao pravna kategorija
kolizione norme moe da bude izdvojen ceo pravni institut ili ak grana prava a mogu da se koriste i
znatno ue kategorije . Postoje posebne kolizione normeza kupoprodajne ugovore i druge pojedine
ugovore ili za odredjena pitanja u vezi sa pojedinim ugovorima (forma, prava i obaveze ,
zastarelost ). Zamislivo je izdboje jo ue kategorije,kao sto bi bio rok isporuke , mesto isporuke...
B)TAKA VEZIVANJA
Je onaj element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione norme: u njoj se takom
vezivanja izdvaja jedan od moguih oblika vezivanja da bi postao opredeljujuci. Taka vezivanja
neposredno odreuje pravo koje drave treba da se primeni kao merodavno, ali sama koliziona norma
samoposredno regulise konkretan odnos,problem.
Postoje take vezivanja koje su u uporednom pravu postale tipine za pojedine pravne domene.
Za statusne i porodine odnose :
-lex nationalis ( ili lex patriae ) zakon dravljanstva ,
-lex domicilii zakon domicila .
Za stvarnopravne odnose najtipinija taka vezivanja je :
-lex rei sitae zakon mesta nalaenja stvari
Za ugovorne odnose najire se koriste :
-lex loci contratus zakon mesta zakljuenja ugovora ,
-lex loci solutionis zakon mesta izvrenja.
-lex loci venditoris zakon mesta prodavca
- princip najtenije povezanosti( princip najblie veze ) ,
- lex voluntatis ( autonomja volje)
Za gradjansko pravne delikte najee se koristi :
- locus regrit actum mesto vlada inom
Uraznim situacjama se esto koristi kao taka vezivanja :
-lex fori zakon suda ,foruma
Striktno uzevi,take vezivanja zapravo nisu vezivanja dravljanstva ,zakon domicila , zakon mesta
nalaenja stvari ve dravljanstvo , domicil , mesto nalaenja stvari...

Tanje vezivanja su oni elementi u kojima zakonodavac vidi odluujuu vezu i koji nas vode do
jednog zakona tj.prava . Govori se o zakona dravljanstva , zakon mesta zakljuenja ugovora itd.zato
to su to predvodi latinskih sintagmi koje su opte usvojene u svetu.
Vrste kolizionih normi
Posotji vie podela kolizionih normi , a najvanija je ona na jednostrane i viestrane . Imajui u vidu
strukturu kolizionih normi , ali i strukturu optih izvora mpp-a naveemo i podelu na samostalne i
nesamostalne kolizione norme.
a) Jednostrane i viestrane kolizione norme
Jednostrane su one kolizione norme koje u svakom sluaju dovode do primene jednog istog i to
domaeg prava . Da bi se navedena koliziona norma pretvorila u jednostranu , ona treba da glasi : Za
stvarna prava na nekretninama primenie se srpsko pravo. Takva jednostrana koliziona norma je
veoma teko zamisliva , jer bi dovela do potpune izolacije domaeg pravnog sisitema . U koliko bi
meutim glasila : Za stvarna prava na nekretninama koja se nalaze u Srbiji ,primenie se pravo Srbije,
norma ostaje jednostrana , poto propisuje primenu srpskog prava ali u razumnim granicama. Putevi
meunarodne saradnje nisu zatvoreni, ali nisu ni definisani , poto takva norma ne daje odgovor na
pitanje koje e se pravo primeniti u sluajevima kada se nekretnine ne nalaze u Srbiji.
Jednostrane kolizine norme se ili protive principima meunarodne saradnje ili proputaju da razrade
principe te saradnje . Osnovna karakteristika viestranih kolizionih formi je da su one apstraktne, te
zavisno od okolnosti konkretnog sluaja ukazuju na pravo bilo koje drave sveta. Koliziona norma :
za stvarna prava na nekretninama primenie se zakon mesta nalaenja stvari,odvee nas do domaeg
prava ,ako se nekretnina nalazi na teritoriji drave iji sud utvrdjuje merodavno pravo( ukoliko je to
Srbija do prava Srbije ) , do francuskog prava,ukoloko se nekretnina nalazi u Francuskoj...
Viestrane kolizione forme su bolji i celishodniji instrument za odredjivanje merodavnog prava.
b) Samostalne i nesamostalne kolizione norme
Samostalne su kolizione norme koje ukazuju na merodavno pravo . pri tom nije od znaaja kakve
take vezivanja konkretna norma sadri , ve je bitno to da primenom na konkretne okolnost sluaja
norma dovodi do konkretnog merodavnog prava .
Nesamostalne su kolizione norme ija formulacija nije dovoljna da se pomou njih odredi merodavno
pravo . One dopunjuju samostalne kolizione norme tako to sadre objanjenja , uputstva koje utiu
na utvrivanje merodavnog prava . Ove norme se odnose na opti deo mpp-a i izraavaju stav
zakonodavca o optim intitutima mpp-a . U skladu s tim ove norme se nalaze po pravilu u optem delu
zakona u mpp-u , dok se samostalne kolizione norme nalaze u posebnu delu.

5.* Podela prema irini ovlaenja foruma

Prema tome kakva ovlaenja , odnosno kakvo uputstvo daju organu ,koji primenjuje kolizionu
normu, take vezivanja delimo na NEPOSREDNO VEZUJUE I OKVIRNE.
Neposredno vezujue su one take vezivanja kojima je zakonodavac sam izvrio vrednovanje
moguih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima i izabrao je jednu vezu
koja e nas neposredno vezati sa merodavnim pravom. Ovakve take vezivanja se u teoriji nazivaju
''hard and fast'' ( rules ) vrste i brze- jer formu ne ostavljaju nikakvu mogunost za procenu toga da
li je pravo na koje kazuju kao na merodavno zista u najblioj vezi sa odnosom koji je izraen kroz
pravnu kategoriju.
Takve su gotovo sve take vezivanja , koje smo do sada pominjali izuzev principa najtenje
povezanosti . Okvirne su one take vezivanja kod kojih je ovo vrednovanje bitnim delom preputeno
sudiji . Zakonodavac samo postavlja odreene okvire i smernice, ali ne utvruje direktno relevantnu
veezu. Takva je taka vezivanja''princip najtnje povezanosti'' , koji daje samo okvirno uputstvo sudiji
da kao merodavno pravo izabeze ono pravo koje je najtenje povezano sa datim odnosom.
Te su take novijeg datuma. Ove take vezivanja predstvljaju reakciju na apstraktno i neutralno
svojstvo kolizionih normi koje su posredan nain regulisanja odnosa sa elementom inostranosti.
Pravo odredjeno na osnovu ovog zakona izuzetno se nee primeniti ukoliko je s obzirom na sve
okolnosti oigledno da spor ima vrlo slabu vezu sa tim pravom i da se nalazi u mnogo tenjem odnosu
sa nekim drugim pravom. Navedeni lan predstvlja tzv . generalnu klauzulu izuzetka. Nju
zakonodavac koristi kako bi postupajuem organu omoguio da izbegne situaciju u kojoj primena bilo

kog kolizionog pravila sadranog u zakonu vodi ishodu koji ne odrava elju zakonodavca da bude
primenjeno pravo najblie veze. Osim generalne zakonodavac moe primeniti i posebu klauzulu
izuzetka . Njome se koriguje neeljeno dejstvo fiksne take vezivanja.

6. Podele na proste i konpleksne take vezivanja

Proste take vezivanja su one koje nas vode do jednog merodavnog prava , sledei bilo striktna ,bilo
okvirna zakonodavna uputstva .
Kompleksne su one take vezivanja unutar iste kolizione norme- koje nas vode do vie merodavnih
prava . Ako kolizona norma glasi : za materijalne uslove zakljuenja braka merodavno je pravo
dravljanstva buduih branih partnera i lex fori ,ona nas moe dovesti i do tri prava ( ako verenik i
verenica imaju razliito dravljanstvo i ako brak zakljuuju u nekoj treoj dravi) . U ovom sluaju
dolazi do kumulativne primene vie prava. Da bi se brak mogao zakljuiti potrebno je udovoljiti
zahtevima koje postavljaju jedno ,drugo i tree pravo .
Ova taka vezivanja moe da bude postavljena alternativno i supsidiarno . Ako koliziona norma glasi :
u pogledu forme ugovora merodavno je pravo mesta zakljuenja , bilo pravo koje je merodavno za
ssadraj ugovora , taka vezivanja je komplesna ,jer za istu pravnu kategoriju propisuje mogunost
primene prava dve razliite drave,ali i alternativno zato to e se primeniti pravo samo jedne od tih
drava .
Testament je punovaan u pogledu oblika ako je punovaan po jednom od sledeih prava :
1)po pravu mesta gde je testament sastavljen ;
2) po pravu drave iji dravljanin bio zavetalac bilo u vreme raspolaganja testamentom,bilo u vreme
smrti
3) po pravu zavetaoevog prebivalita bilo u vreme raspolaganja testamentom,bilo u vreme smrti .
4) po pravu zavetaoevog boravita u vreme rapolaganja , bilo u vreme smrti
5) po pravu RS ;
6) za nepokertnost i po pravu mesta gde se nepokretnost nalazi
Ovaj tip taaka vezivanja sadri i koliziona forma kao to je ova : za meninu sposobnost merodavno
pravo je pravo dravljanstva meninog drunika, a ako on po tom pravu ne bi bio sposoban ,
primenie se pravo drave u kojoj je menina obaveza preuzeta. Zajednika karakteristika ovih
alternativnih taaka vezivanja jeste da im je cilj priznanje punovanosti pravog posla, odravanje na
snazi pravnog odnosa uvaavanje ili ak favorizovanje odreenih interesa . Da bi se postigao cilj,sud
mora da ispita sadrinu potencijalno merodavnih prava i primeni onu koji dovodi do odreenog
rezultata. Alternativa ne znai slobodu izbora za organ koji primenjuje koliziona norma. Postoje
razlozi za prelaz sa jedne veze na drugu ,koja sugerie zakonodavac. Drui tip kompleksnih taaka
vezivanja ine one koje su postavljenje supsidiarno. Takve take vezivanja sadre sledee kolizione
norme : za dejstva braka merodavno je pravo zajednikog dravljanstva branih partnera. Ukoliko
brani partneri imaju razliito dravljanstvo primenjuje se pravo nohovog zajednikog prebivalita.
Ukoliko oni nemaju zajednino prebivalite , primenju je se pravo njihovog poslednjeg zajednikog
prebivalita. Ukoliko oni nisu nikad nisu ni imali zajedniko prebivalite, merodavno e biti ravo
drave suda . U ovom tipu sloenih taaka vezivanja,zakonodavac pibegava supsidiarnom nabrajanju
ne zbog toga da bi se dolo do odreenog rezulata ve da bi se uopte dolo do rezultata tj, do
merodavnog prava .
7. Podela na stalne i promenljive tacke vezivanja
Cinjenice na kojima se temelje tacke vezivanja i koje su priznate kao relevantna veza koja nas spaja sa
merodavnim pravom, mogu biti stalne i promenljive. Pa razlikujemo stalne i promenljive tacke
vezivanja. Stalne su one tacke vezivanja koje su vremenski i prostorno fiksirane. To su pre svega one
tacke vezivanja cija je cinjenicna podloga jedan dogadaj, npr zakljucenje ugovora. Moze biti sporno
sta se moze razumeti pod mestom zakljucenja ugovora ako se ugovor sklapa medju odsutnim licima,
jer je moguce izvuci razlicite zakljucke iz iste cinjenice ali pritom se sama cinjenica ne menja ona je
stalna. Rec je o istom dogadaju koji se odigrao i dobio nepromenljive vremenske koordinate.
Promenljive su one tacke vezivanja koje nisu jednom zasvagda u jednom konkretnom slucaju
konacno fiksirane ni vremenski ni prostorno. One se zasnivaju na cinjenicama koje se mogu menjati a
pri tom mogu da ukazuju na razna prava kao na merodavno pravo. Takav je slucaj sa rex lei sitae ako

je u pitanju pokretna stvar. Ova tacka vezivanja se oslanja na cinjenicu nalazenja stvari na jednom
mestu a od zasnivanja pravnog odnosa pa do njegovog raspravljanja, posmatrana stvar moze da menja
svoje mesto nalazenja. Ako su ta mesta nalazenja stvari u razlicitim drzavama nataje tzv mobilni
skuob zakona. Medju karakteristicne varijabilne tacke vezivanja spadaju i drzavljanstvo , domicil i
sediste pravnog lica, jer se ove tacke vezivanja zasnivaju na cinjenicama koje se menjaju. Od
momenta zasnivanja pravnog odnosa pa do spora ili samo u toku trajanjanekog pravnog odnosa, jedno
lice moze da promeni vise domicila, pa i drzavljanstvo. Ovaj problem nekad resava sam zakonodavac
na taj nacin sto precizira i vremenski momenat u kome treba gledati jednu tacku vezivanja. To je npr
slucaj u kolizionoj normi: Za zakonsko nasledjivanje merodavno je pravo drzavljanstva ostavioca u
momentu smrti. Drzavljanstvo samo po sebi je tacka vezivanja ali ako se precizira da je rec o
drzavljanstvu u momentu smrti cinjenica postaje vremenski fiksirana, te tacka vezivanja postaje stalna
, nepromenljiva.
8.Primena stranog prava
Kolizioni nacin resavanja odnosa sa elementima instranosti predpostavlja odredjena odstupanja od
postulata apsolutnog teritorijalnog suvereniteta i on unosi elemente saradnje u polje meritornog
odlucivanja. Kada je rec o primen stranog prava, misli se a primenu stranog materijalnog prava. Npr
ako Poljak i Norvezanka zele da zakljuce brak pred nasim maticarem, nas maticar ce primeniti poljsko
i norvesko pravo u pogledu materijalnih uslova za zakljucenje braka jer tako nalaze koliziona norma
iz ZMPPa. Strano procesno pravo domaci organi u nacelu ne primenjuju. Ali izuzetak je moguc npr
kada domaci sud pruzajuci pravnu pomoc stranom sudu izvede neki dokaz prema stranoj proceduri a
ta strana procedura nije protiva domacem javnom poretku. Drugi izuzetak se moze identifikovati u
postupanju domacih arbitraza pred njima sr procedura moze sprovoditi po stranim procesnim
odredbama, ukoliko to stranke naloze arbitrima i u meri u kojoj je to u skladu sa domacim javnim
poretkom. Postoje i neki slucajevi u kojima domaci organ uzima u obzir i strano pravo,a da se to ne bi
moglo nazvati primenom stranih normi. Rec je o slucajevima u kojima je poznavanje stava je
poznavanje stava stranog prava preduslov za primenu odredjenih domacih normi pre svega normi o
gradanskim pravima stranaca i o sukobu jurisdikcija. Npr kada je strancu neko gradjansko ili
porodicno pravo kod nas dostupno pod uslvima zakonskog reciprociteta, te je potrebno utvrditi
sadrzinu stranog prava da bi se ustanovilo postoji li reciprociet.
Problemi koji se vezuju za polozaj stranog prava pred domacim sudom sudom javljaju se uglavnom u
situaciji kada domaci sud primenjuje strano (materijalno) pravo.
Primena stranog prava koju vrse domaci organi spada medju najznaccajnija dostinuca medjunarodne
pravne saradnje. Mogucnost primene stranog prava je u odredjenim slucajevima preduslov stabilnosti
odnosa sa elementima inostranosti. Svrsishodnosti i opavdanosti nacelne mogucnosti da domaci
organi primenjuju i strano materijalno pravo danas se prakticno vise ne prigovara.
Sporan moze biti dijapazon konkretnih slucajeva u kojima je opravdano primeniti strano materijalno
pravo. Pokusaji pravnog uoblicenja i objasnjenja pojave primene stranog prava krecu se izmedju dva
antipoda: na jednom polu je stav po kome je strano pravo upodobljeno cinjenicma, a na drugom stav
da je upodobljeno domacem pravu. Tretman stranog prava priblizan je tretmanu cinjenica u
anglosaksonskim pravima. Teorija stecenih prava da bi se utvrdila i postovala prava stecena u
inostranstu, neophodno je uzeti u obzir inostrano pravo po kome su stecena. Prema teoriji lokalnog
prava primenjujuci strano pravo domaci organi yapravo ne vrse priznanje subjektivnog prava stecenog
u inostranstvu, na bazi stranog prava.subjektivna prava koja priznaju domaci organi kreiralo je
domace pravo. Strano pravo se i na jednoj i na drugoj podlozi tretira kao cinjenica.
Praktican tretman stranog prava je prvo oformljen pod uticajem teorije stecenih prava kolizione
norme su imperativne prirode , te njihova primena ne zavisi od inicijative stanaka , bez obzira na to da
li tacka vezivanja ukazuje na domace ili na strano pravo. Tuzilac je bio obavezan da se jasno pozove
na strano pravo koje bi bilo merodavno prema kolizionim normama foruma,i da dokaze sadrinu tog
stranog prava. Ako propusti bilo jedno ili drugo, tuzba ce biti odbijena.
U savremenoj misli i praksi manje se napora ulaze da se fenomen primene stranog prava objasni u
okvirima jedne ili druge opste koncepcije mppa. Umesto toga, izradjuju se stavoi po pitanjima koja
su prakticno relevantna, kao sto su pitanja: koje su posledice ako se nijedna stranka ne pozove na
stvarno pravo; kakva su ovlascenja i kakve su obaveze suda i sl.. najnovija pozitivnopravna resenja,

kao i stavovi zauzeti u doktrini, pokazuju sasvim jasno priblizavanje konceptu da se strano pravo
pravo.
Jedna od osnovnih postavki savremenog mppa:u slucajevima kada jedan pravni odnos ima relevantne
veze sa vise suvereniteta, potrebno je odrediti merodavno pravo. To ce uciniti domaci sud na osnovu
merila koje suvereno postavlja domaci zakonodavac, dakle, polazeci od kolizionih normi lege fori.
Domaci organi primenjuju strano pravo mnogo redje nego sto bi to sledilo iz pravila domacih
kolizionih normi. Prvi glavni izvor nesigurnog polozaja stranog prava lezi u nespremnosti sudova da
kolizione norme foruma koje ukazuju na strano pravo tretiraju u pravnom smislu reci kao imperativne
norme i da ih primenjuju po sluzbenoj duznosti. Vidimo i u praksi nasih sudova da se dosta cesto
jednostavno predvidja da u sporu postoji i kolizioni problem, te se bez ikakve medjunarodnoprivatne
argumentacije primenjuje domace materijalno pravo, sem ukoliko same stranke kao sporno pitanje
nisu iznele problemodredjivanja merodavnog prava. Drugi kljucni razlog tice se utvrdjivanja stranog
prava.
U vecini zemalja, utvrdjivanje stranog prava nije apsolutna obaveza: u slucaju da se jave prekomerne
teskoce, sud moze da odustane od utvrdjivanja sadrzine stranog prava, te je ovlascen da pribegne
alternativnom resenju. Danas je vladajuce stanoviste da je neophodno postaviti neko alternativno
resenje za slucaj da se sadrzina stranog prava ne moze utvrditi. Jedna solucija je da umesto
nesaznatljivog stranog prava treba primeniti neko srodno pravo.
Jedan od osnovnih ciljeva medjunarodnog prava pa i mppa jeste da postane istinski medjunarodno sto
danas znaci prostiranje na ceo svet, a ne samo na nekoliko drzava sa evropskim modelima kulture.
Princip suverene jednakosti iziskuje jednako tretiranje prava svih drzava; a bez cvrstog stava o tome
da se merodavno strano pravo ima utvrditi cak i ako to predpostavlja savladjivanje ozbiljnih teskoca,
verovatno ce se javljatifakticka diskriminacija prema pravima.
Ako se strano pravo dosledno koncipira kao cinjenica, autmtski se dobija resenje u pogledu nacina
saznavanja stranog prava. Resnje je u tome sto se problem prevaljuje na stranke. Pred engleskim
sudovima vazi predpostavka da je sadrzina stranog prava jednaka sadrzini domaceg. Ova
predpostavka je oboriva, i teret dokazivanja lezi na stranci koja tvrdi da je sadrzina prava drugacija od
engleskog. Ona to cini pozivanjem svog ekspera vestaka, osim ako se obe strane ne sloze da
istrazivanje sadrzaja prepuste sudu. Cesto se desava da i druga stranka angazuje svog vestaka koji
razlicito svedoci o sadrzini stranog prava. Svedoci ne moraju biti pravnici. Alo stranka koja se poziva
na odredjenu normustranog prava ne uspe da dokaze sadrzinu te norme ostaje na snazi predpostavka
da je strano pravo jednako domacem,i engl sud ce primeniti sopstveno materijalno pravo.
Danas se prakticno nije nigde zadrzala ortodksna koncepcija da je saznanje stranog prava iskljucivo
stvar stranaka, a u vecini zemalja vazi stav da sudovi treba da saznaju strano pravo po sluzbenoj
duznosti. Pored obracanja strankama, sud se moze obratiti i drzavnim organima , nadleznim za
pravosudje , a negde ministarstvu za inostrane poslove. Od velikog je znacaja i pomoc koju sudovima
pruzaju i naucne ustanove. Bilateralne konvencije predvidjaju sve cesce medjusobno obavestenje o
pravnim propisima tzv konvencije o pravnoj pomoci.
U nasoj teoriji strano pravo se veoma dosledno tretira kao pravo. Sudska praksa takodje stoji na
stanovistu da se stvarno pravo saznaje i primenjuje ex officio. Po slovu zakona kod nas vazi maxima
iura novit curia i za strano pravo u smislu da su sudovi odn drugi organi primene ti koji su obavezni
da ga saznaju i primene. Ipak, nadlezni organ moze zatraziti obavestenje o stanju prava od
ministarstva pravde, obavestenje koje nije obavezujuce, vec je informativno indiciono. Stranke, sa
svoje strane, mogu u postupku podneti sudu javnu isprvu o sadrzini stranog prava. Ta isprava ima
tretman kakav imaju i druge javne isprave i ona sadrzi tri oborive predpostavke: autenticnost, istinitost
sadrzaja i osnovanosti stava o sadrzaju stranog prava koji bi se gradio na njoj. Srbija je clanica
evropske konvencije o informisanju o stranom pravu, tako da bi nasi organi mogli da iskoriste i ovaj
nacin za informisanje o sadrzini stranog prava. Medjutim prema trenutno raspolozivim podatcima
Srbija pri savetu Evrope jos nije registrovala centralni organ koji ce primati i otpravljati zahteve za
obavestenje. Zbog teetmana stranog prava kao prava, a ne kao cinjenice, moguca su sledeca pravna
sredstva protiv odluke suda u kojoj je po misljenju stranke, doslo do pogresne primene stranog prava:
zalba, zalba sa alternativnim predlogom za direktno revizijsko odlucivanje (direkta revizija) , revizija ,
zahtev za zastitu zakonitosti.

10.Predhodno pitanje
Postavljanje problema - Put od pokretanja sudskog postupka do donosenja meritorne odluke dug je i
moze zahtevati puno misaonih operacija. Jedna od njih nataje ukoliko je za resavanje po tuzbenom
zahtevu u jednoj pravnoj stvari tzv glavno pitanje, potrebno prethodno resiti da li postoji neko drugo
pravo ili pravni odnos (tzv prethodno pitanje) od cijeg resenja zavisi odgovor na glavno pitanje
postavljeno sudu, a ono predstavlja samostalnu pravnu celinu.
Zadatak suda zemlje X, posto konstatuje postojanje stranog elementa, jeste da odredi strano
merodavno materijalno pravo za oba pitanja. Kao logicno prvo pitanje , s aspekta mppa, pojavice se
glavno pitanje, zahtev za izdrzavanje. Pravilo je mppa da se merodavno materijalno pravo za glavno
pitanje odredjuje polazeci odkolizione norme domaceg pravnog sistema, sto je povezivanje lex fori.
Kako ovaj problem predstavlja samostalnu pravnu celinu,i za njega se mora odrediti merodavno
pravo. Delima koji su prvi postavili Melhior i Venglerglasi: da li ce su odrediti i merodavno pravo i za
ovo prethodno pitanje, polazeci od sopstvenih kolizionih normi, kao sto je ucinio za glavno pitanje ili
ce ga odrediti polazeci od kolizionih normi kao sto je ucinio za glavno pitanje, ili ce ga odrediti
polazeci od kolizionih normi zemlje cije je materijalno pravo merodavno za glavno pitanje, dakle
polazeci od koliionih normi lex cause za glavno pitanje.
Drugim recima, s aspekta mppa,prethodno pitanje se moze definisati kao pravni odnos iz dispozitiva
aterijalno pravne norme prava merodavnog za glavno pitanje.
Uslovi postavljanja prethodnog pitanja s aspekta mppa , prethodno pitanje se postavlja ako su
ispunjena sledeca tri uslova. 1) Za glavno pitanje, a na osnovu domace kolizione norme, mora biti
merodavno strano materjalno pravo. Logika uvodjenja ovog uslova u spisak je jednostavna: ukoliko
strano pravo nije merodavno za glavno pitanje merodavno je domace, sto znaci da je lex causa = lex
fori. Kada je tovec tako, nema ni dileme za koje se povezivanje prethodnog pitanja opredeliti, jer je
moguce samo jedno, lex fori.
2) Drugi uslov sadrzi u sebi tri poduslova: 1prethodno pitanje mora
da u svom cinjenicnom stanju sadrzi strani element, 2ono mora biti samostalna pravna celina,
podobna da se pojavi i kao glavno pitanje ili i u drugom kontekstu kao prethodno, 3za to pitanje mora
da postoji posebna koliziona norma. 3) Treci uslov jeste da materijalnopravni rezultat do kojeg vodi
povezivanje sa osloncem na lex fori treba da bude razlicit od materijalnog rezultata do kojeg se dolazi
ako se kao tacka vezivanja usvoje lex cause.
Resavanje preblema u teoriji i praksi - 1. Jedan od autora se zalaze za tzv zavisno povezivanje :
merodvno materjalno pravo za prehodno pitanje odredjuje se primenom kolizione norme praava koje
se ima primeniti na glavno pitanje povezivanje lexcausae. Osnovni argument za ovakav nacin
povezivanja, po njima lezi u potrebi za medjunarodnom harmonizacijom resenja. Pod ovim se
podrazumeva potreba da sudovi svih zemalja, u sporovima u kojima se postavljaju identicna pitanja,
donesu odluke identicne sadrzine. Kako se to postize? Prethodno pitanje koje se pojavilo pred sudom
jedne zemlje moze se pojavii, posle izvesnog vremena, i kao glavno pitanje pred sudom druge zemlje,
jer ono da bi bilo prethodno, mora biti podobno za samostalno pojavljivanje i povezivanje. 2.po
drugim autorima formula povezivanja koje se, naziva nezavisno glasi: sudeci o predhodnom pitanju s
aspekta mppa, na isti nacin kao da mi je ono glavno. Ovo znaci primenu kolizionih normi lex fori, jer
treba predpostaviti internu harmonizaciju resenja mwdjunarodnoj. Ako bi se jedno te isto pravno
pitanje jednom povezivalo domacom kolizionom normom (kada je glavno), a drugi put stranom(kada
je prejudicijalno), moze doci do paradoksalnih rezultata: pred sudom jedn te iste zemlje jedan te isti
brak moze biti nistav kao glavno pitanje, a punovazan kao predhodno i obrnuto. Cena interne
harmonizacije je vaznija od cene medjunarodne.
3. Po trecima tesko je unapred se opredeliti i za
jedno i za drugo resenje kao nacelno. Stoga treba svakom konkretnom slucaju vagati interese, te se in
concerto opredeljivati za nacelo medjunarodne ili unutrasnje hamonije.
Opredeljenje autora - unutrasnja i medjunarodna harmonizacija se daju pomiriti ukoliko se, u svim
onim slucajevima u kojima odluka o prethodnom pitanju ulazi u dispozitiv sudske odluke(zbog toga
sto je prekinuta incidentalnom tuzbom ili prejudicijalnom tuzbom) i time se obuhvata pravnom
snagom, prethodno pitanje povezuje zavisno, tj lex causae. Isto vazi i ukoliko sticanje ili prestanak
drzavljanstva zavise od postojanja nekog statusnog odnosa(brak, usvojenje), bez obzira na to ulazi li
taj odnos u dispozitiv odluke o glavnoj svari. S druge strane lex fori se povezuje kada sud po
sopstvenoj inicijativi razmatra prethodno pitanje, ili kada nisu ispunjeni preduslovi o nadleznosti
neophodni za incidentalne zahteve stranaka (tuzba i protivtuzba) posto odluka o predhodnom pitanju

tada nije obuhvacena pravnom snagom. Isto vazi i ukoliko sud odluci da prekine postupak i saceka
odluku drugog organa o predhodnom pitanju kao o glavnom, a posebno kada je prethodno pitanje
punovaznost braka ili ocinstvo, potonje zbog stava sudske prakse domace, da se o njima ne moze
prejudicijelnov raspravljati.