1.

POJAM BANKE U NAEM PRAVU I PRAVU EU

Banka je naznaajnija finansijska organizacija koja se bavi prikupljanjem slobodnih novanih sredstava od privrede i stanovnitva i na bazi tako prikupljenih sredstava daje kredite zainteresovanim licima (fizikim i pravnim) i dr. Usluge Definicije ekonomske teorije obino odreuju banku kao preduzee koje u razliitim oblicima preuzima tu novac koji dalje pozajmljuje treim licima radi ostvarivanja dobiti na razlici kamata. Formalno pravne definicije odreuju banku kao pravno lice koje se moe osnovati samo uz saglasnost nadlenog organa preko definisanja izvedenog iz predmeta poslovanja pa do formalizovanog pristupa gde se unapred odreuju karakteristike banke. Na zakon: Banka je akcionarsko drutvo sa seditem u RS koje ima dozvolu za rad NBS i obavl ja depozitne i kreditne poslove, a moe obavljati i druge poslove. Direktiva EU 77/780/EEC odreuje banke kao finansijske institucije koje se bave kreditnim i depozitnim poslovima. Izraz public se odnosi na pribavljanje kapitala

2.VRSTE BANAKA
Osnovna podela banaka u svakom bankarskom sistemu je podela na: 1. centralne (emisione) 2. poslovne (komercijalne) Emisione banke su centralne finansijske ustanove u monetarnom sistemu jedne zemlje. Njihova uloga je da emituju novac kao i da reguliu koliinu novca u opticaju. One utvruju i vode monetarnu i kreditnu politiku, staraju se o likvidnosti poslovnih banaka i vre nadzor nad njihovim poslovanjem, a obavljaju i druge poslove utvrene zakonom. Poslovne banke se bave zakljuivanjem i izvravanjem bankarskih ugovora i drugih bankarskih poslova. S obzirom na karakter poslova kojima se bave ove banke se najee dele na: opte (univerzalne) hipotekarne zalone depozitne za kreditiranje izvoza i osiguranje izvoznih poslova Banke se mogu javiti i u organizacionoj formi bankarskog konzorcijuma, holding banke i drugim pravno doputenim organizacionim oblicima. 1

3.DELATNOST BANAKA (OPTA PRAVILA I ZABRANA POVREDE

KONKURENCIJE) Delatnosti koje obavlja banka odreene su zakonom. (Zakon o bankama) Apsolutni bankarski poslovi su poslovi koje moe obavljati samo banka, dok je drugim pravnim i fizikim licima obavljanje takvih poslova zabranjeno: primanje depozita davanje kredita izdavanje platnih kartica Relativni bankarski poslovi su oni poslovi koje mogu obavljati banke ali mogu ih obavljati i drugi subjekti; polaganje (davanje) depozita uzimanje kredita devizni, devizno-valutni i menjaki poslovi poslovi platnog prometa poslovi sa HOV (izdavanje HOV, poslovi kastodi banke) brokersko-dilerski poslovi izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) kupovina, prodaja i naplata potraivanja (faktoring, forfeting i dr.) poslovi zastupanja u osiguranju poslovi za koje je ovlaena zakonom druge poslove ija je priroda srodna ili povezana sa navedenim poslovima, a u skladu sa osnivakim aktom i statutom banke Navedene bankarske poslove banke mogu obavljati na osnovu dozvole za rad, u skladu sa registrovanom delatnou. Banka je duna da svoju delatnost obavlja tako da ne povreuje konkurenciju na tritu. Povredom konkurencije u smislu Zakona o zatiti konkurencije smatraju se akti i radnje privrednih subjekata i drugih pravnih i fizikih lica koje oni preduzimaju odnosno donose u cilju poslovanja na jedinstenom tritu Srbije, a pri tom naruavaju ravnopravnost drugih subjekata. Zakon o bankama predvia da je banci zabranjeno da: 1. zakljuuje sporazume kojima se bitno spreava, ograniava ili naruava konkurencija 2. zloupotrebljava dominantan poloaj 3. sprovodi koncentraciju kojom se bitno spreava, ograniava ili naruava konkurencija i to naroito da je sprovodi stvaranjem odnosno jaanjem dominantnog poloaja na finansijskom tritu NBS sprovodi mere u skladu sa zakonom. Moe se traiti i miljenje organizacije nadlene za zatitu konkurencije. NBS daje saglasnost na koncentraciju. Ona donosi posebne akte.

4.POSLOVNO IME I SEDITA BANKE

Banka ima svoje poslovno ime (firmu) kao vaan element njene pravne individualizacije. Poslovno ime je ime pod kojim banka posluje (Zakon o privrednim drutvi ma akcionarsko, privredno drutvo). Naziv banka je zatieni naziv koji mogu u svome imenu koristiti samo one finansijske organizacije kojima je to zakonom doputeno (lat. banca sto, klupa na kome su srednjovekovni italijanski trgovci menjai obavljali svoje menjake i druge bankarske poslove) Noviji propisi sadre odredbe kojima su definisani pojam banke i pravo korienja naziva banka. U naem pravu taj naziv mogu koristiti samo organizacije koje se po zakonu organizovane kao banke, dok je drugim finansijskim organizacijama i drugim privrednim subjektima to zabranjeno. Novim Zakonom o bankama pravo na korienje naziva nije samo pravo, ve i obaveza. Sedite banke je mesto iz kog se upravlja poslovima banke kao akcionarskog drutva. Odreuje se osnivakim aktom banke. Vae pravila kao za sedite privrednog drutva.

5.BANKE KAO SUBJEKTI BANKARSKOG PRAVA

Banke su osnovni i najvaniji subjekt bankarskog prava, ali ne i jedini. Druge finansijske organizacije se bave odreenim bankarskim poslovima. Zakonom o bankama se ne reguliu druge finansijske organizacije (ranije, Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama). U bankarskom sistemu RS one vie ne postoje. U roku od godinu dana stupanja na snagu Zakona o bankama sve dotadanje finansijske organizacije moraju da se usklade sa odredbama novog zakona, imaju obavezu da se transformiu u banku (ako ispune uslove za osnivanje banke), da se pripoje drugoj banci ili prestanu sa radom. Kriterijum kategorizacije, obavljanje odreenih bankarskih poslova je merilo za identifikaciju i svrstavanje drugih finansijskih organizacija u subjekte bankarskog prava. Uz banke i druge finansijske organizacije, u bankarstvu se javljaju i razne njihove asocijacije. Neke imaju dobitni karakter i imaju isti poloaj kao banke i druge finansijske organizacije (bankarski konzorcijumi, pulovi). Zakon o bankama RS dozvoljava da se banka organizuje kao bankarska grupa ili kao bankarski holding. Subjekti bankarskog prava i druga lica u finansijskom sektoru: drutva za osiguranje, pokrovitelji emisije HOV, drutva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerska drutva, privredna drutva koja obavljaju 3

poslove finansijskog lizinga i dr. (bankarske poslove obavljaju u vidu zanimanja odnosno registrovane delatnosti) Nedobtni tip jesu strukovna udruenja banaka. S druge strane naspram banaka i drugih finansijskih organizacija stoje klijenti. Oni su subjekti bankarskog prava u irem smislu rei.

6.NACIONALNI PRAVNI IZVORI BANKARSKOG PRAVA

I ZAKONI (najvaniji izvori bankarskog prava) Zakon o bankama (2006)regulie pravni poloaj banke. Zakon o obligacionim odnosima (1978) regulie zakljuivanje i izvravanje bankarskih poslova. Zakon o privrednim drutvima (2004) regulie osnivanje privrednih drutava. Ostali zakoni: Zakon o steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o NBS, Zakon o platnom prometu, Zakon o spreavanju pranja novca, Zakon o tritu HOV i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o preuzimanju akcionarskih drutava, Zakon o menici, Zakon o eku, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom. II PODZAKONSKI AKTI Oni reguliu organizaciono-statusna pitanja i pitanja reima obavljanja delatnosti. III BANKARSKI OBIAJI Bankarski obiaji su znaajni izvori autonomnog bankarskog prava. Obiaji mogu biti nacionalnog i meunarodnog prava. IV OPTI USLOVI POSLOVANJA Opte uslove poslovanja stvaraju banke, a jo ee udruenja banaka u jednoj zemlji. V TIPSKI I FORMULARNI UGOVORI Skoro svi ugovori su tipski i formularni, stvaraju ih same banke i njihove asocijacije. SUPSIDIJARNI IZVORI BANKARSKOG PRAVA pravila privrednog (poslovnog i graanskog) prava

7.IZVORI PRAVA U EU
Razvoj EU se odvijao u etapama. Najpre su bile osnovane Evropska ekonomska zajednica, Evropska zajednica za ugalj i elik i Evropska zajednica za atomsku energiju. Fuzija ovih zajednica je rezultirala stvaranjem Evropske zajednice, a zatim i EU. Zajednica se obavezala odredbama Rimskog ugovora da e osnovni cilj ujedinjenja biti uspostavljanje zajednike trgovine i ekonomske i monetarne unije. Jedinstvenom regulativom se na jedinstven nain preureuje postojea nacionalna bankarska regulativa u savremenu nadnacionalnu regulativu EU. Nisu stavljeni van snage niti ukinuti postojei nacionalni zakoni i drugi propisi ve se isti meusobno harmonizuju. Unutar EU stvorio se koherentan zaseban pravni sistem koji je odvojen i razliit od meunarodnog sistema prava. Direktive EU su osnovni pravni akti jedinstvene pravne regulative evropskog jedinstvenog trita. Odredbe ovih direktiva su inkorporirane u nacionalne zakone lanica EU: 1. direktiva saveta EU 77/780/EEC o usklaenosti ekonomskih, pravnih, upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i nain obavljanja bankarske i dilerskobrokerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih institucija 2. direktiva saveta EU 85/611/EWG o liberalizaciji slobodnog kretanja kapitala i usklaenosti pravnih i upravnih akata koji se odnose na oficijelne uesnike (OGAW-e) u transakcijama kapitalom i HOV, kao i oblasti zajednikih ulaganja 3. direktiva saveta EU 86/635/EWG o knjigovodstvu, zavrnom raunu i konsolidovanom bilansu banaka i drugih finansijskih institucija 4. direktiva saveta EU 89/646/EEC o usklaenosti ekonomskih, pravnih, upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i nain obavljanja bankarske i dilerskobrokerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih institucija 5. direktiva saveta EU 89/647/EEC o koeficijentu solventnosti banaka i drugih finansijskih institucija 6. direktiva saveta EU 91/308/EEC o spreavanju korienja finansijskih sistema u svrhu pranja novca 7. direktiva saveta EU 96/3/EEC o adekvatnosti kapitala za investicione i kreditne institucije 8. direktiva saveta EU 2000/12/EC koja regulie pravila poslovanja za banke 9. direktiva saveta EU 2001/24/EC o reorganizaciji i prestanku kreditnih institucija Zahvaljujui implementaciji ovih direktiva bankarska delatnost je na nacionalnom nivou ograniena samo na kreditno-depozitnu funkciju, dok bankarska delatnost na svim drugim finansijskim tritima, a pre svega na tritu novca, deviza i kapitala postala nadnacionalna i jedinstvena.

7.MEDJUNARODNI IZVORI PRAVA U najznacajnije medjunarodne izvore bankarskog prava spadaju medjunarodne konvencije (ugovori) i medjunarodni obicaji. Za poslovanje finansijskog trzista posebno su znacajne konvencije kojim su osnovane specijalizovane finansijske organizacije pri Organizaciji ujedinjenih nacija: MMF i Medjunarodna banka za obnovu i razvoj. Takodje, treba naglasiti i znacaj konvencija kojima se uredjuje oblast HOV: npr. Zenevske konvencije o trasiranoj i sopstvenoj menici, Zenevske konvencije o ceku... Konvencije medjutim nisu jedini izvori medjunarodnog prava u ovoj oblasti. Pored njih javljaju se i jednoobrazna pravila. 7.2BANKARSKA OBJEDINJAVAJUCA DIREKTIVA Prvom bankarskom direktivom je definisan pojam banke kao kreditne institucije i razgranicenje od drugih finansijskih institucija. Ona je donela i osnovne uslove za obavljanje bankarske delatnosti u okviru zemalja EU, ali odgovornost banaka se i dalje kretala u okviru nacionalnih zakonodavstava. Uvodjenjem Single European Passport-a znacilo je ujednacenje pravila za rad banaka u EU. Ova pravila su implementirana u bankarsku regulativu donosenjem Druge bankarske regulative. Medjutim, veliki broj akata doveo je do potrebe donosenja novih direktiva radi njihovog usaglasavanja. Direktivom 2000/12/EC je kodifikovano Bankarsko pravo EU. Njome je zamenjen veliki broj ranijih Direktiva i propisa radi jasnoce. Ovom Direktivom su uvedena osnovna nacela bankarskog prava EU: *zabrana diskriminacije u koriscenju slobode otvaranja radnje i slobode pruzanja usluga, bez obzira na drzavljanstvo *harmonizacijom nacionalnih propisa se ne ukidaju razlike u statusu kreditnih ustanova i njihovim ciljevima. Ona se vrsi samo u meri nuznoj da se zastite stednja i jednakost uslova konkurencije. Ovlascena kreditna ustanova moze da posluje neposrednim prekogranicnim pruzanjem usluga klijentima sirom EU ili osnivanjem svojih podruznica u svakoj clanici EU.

8.BAZELSKI KOMITET I BAZELSKI SPORAZUM I i II

Bazelski komitet za bankarski nadzor je Komitet organa kontrole nad bankama, koji su osnovali guverneri centralnih banaka Grupe 10 (G-10) zemalja 1975. godine. Obino se sastajeu Banci za meunarodna poravnanja u Bazelu (BIS), gde se nalazi njegov sekretarijat. BIS je banka u vlasnitvu centralnih banaka kojima prua usluge i njene prostorije se esto koriste za meunarodne sastanke finansijskih zvaninika. Bazelski komitet je osnovan u cilju objedinjenja bankarske regulative velikih finansijskih centara koji je nastao kao odgovor na globalizaciju bankarskih aktivnosti. 6

Ciljevi Bazelskog komiteta su: 1. promovisanje i unapreenje stabilnosti finansijskog sistema 2. sigurnost poslovanja banaka 3. minimalni standardi kapitala 4. konzistentnost supervizije (opti principi supervizije) Preporuke ovog Komiteta nisu bila u poetku pisana pravila koja bi predstavljala pravila zvanine pravne institucije, one su bile materijal koji je davao iroke smernice za politiku koju organi nadzora u svakoj zemlji mogu da koriste za utvrivanje politike kontrole koju primenjuju. Veina preporuka Bazelskog komiteta pretoena i pravno formalizovana kroz direktive EU. Neki materijali koji se donose na sednicama Bazelskog komiteta, kao to je Dogovor o kapitalu (Capital Accord) i Kljuni principi (Core Principles), sainjeni su sa oekivanjem da ih organi nadzora irom sveta dosledno primenjuju. Da bi se unapredila konzistentnost u primeni Novog Sporazuma irom sveta, Bazelski komitet za bankarski nadzor je formirao Grupu za primenu sporazuma (AIG) i Grupu za kapital (CTF). Sporazum e se dograivati i posle primene Bazela II da bi se odao korak s razvojem novih trita i napredak u praksi upravljanja kapitalom. Grupa za kapital je odgovorna za razmatranje sutinskih izmena Novog sporazuma i njegove interpretacije, a Grupa za primenu sporazuma je zaduena za razmenu informacija izmeu nacionalnih kontrolora o potekoama u praktinoj primeni Bazela II i o strategijama koje oni primenjuju da reavaju ova pitanja. Neophodna je bliska saradnja ove dve grupe.

9.OSNIVAI I OSNIVAKI KAPITAL BANKE

Banka se u naem pravu osniva samo u organizacionoj formi akcionarskog drutva. Osnivai banke mogu biti pravna i fizika lica. Pored domaih, u ulozi osnivaa se mogu javiti i strana pravna i fizika lica, uz potovanje principa uzajamnosti (reciprociteta). Prvenstveno se ceni bonitet osnivaa. Za domaa i strana pravna lica ocenjuje se profitna, finansijska i operativna stabilnost, poslovna reputacija a za fizika lica se ocenjuje imovinsko stanje i poslovna reputacija. Osnivai mogu pristupiti osnivanju samo sopstvenim novanim sredstvima to podrazumeva da se ona ne sastoje od pozajmljenih novanih sredstava. Obaveza je osnivaa da u postupku dobijanja dozvole za osnivanje banke, ukoliko doe do promene podataka koji se dostavljaju, odmah i bez odlaganja obavesti Narodnu banku i da joj odmah dostavi nove podatke. Minimalan iznos novanog dela osnivakog kapitala, poetan osnovni kapital banke kao akcionarskog drutva, ne moe biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaninom srednjem kursu na dan uplate. Nenovani deo uloga osnivaa se izraava u novcu na osnovu procene. (Zakon o privrednim drutvima) Za osnivaki kapital, kao poetni osnovni kapital banke, vai princip ouvanja vrednosti osnovnog kapitala. Osnivai banke ne mogu povlaiti sredstva uloena u osnivaki kapital banke.

10.OSNIVAKI AKT I STATUT BANKE

Osnivanje banke zapoinje donoenjem osnivakog akta banke. Donoenjem ovog akta banka jo ne nastaje kao pravno lice, ona e to postati tek upisom u registar. Banka je u postupku osnivanja i nalazi se u stanju preddrutva. Osnivakim aktom se ureuju najznaajnija pitanja za samo osnivanje, ali i za organizaciju i poslovanje banke. Zakon obavezna sadrina akta o osnivanju banke: 1. poslovno ime i sedite pravnog lica osnivaa banke, odnosno ime i prebivalite fizikog lica osnivaa banke 2. poslovno ime i sedite banke 3. iznos ukupnog osnivakog kapitala banke u novanom i nenovanom obliku, kao i udeo svakog osnivaa u tom kapitalu 4. rok do kog su osnivai banke duni da uplate novana sredstva, odnosno nenovana sredstva prenesu u osnivaki kapital banke 8

5. prava, obaveze i odgovornosti osnivaa banke 6. broj akcija banke i njihovu nominalnu vrednost kod prvog izdavanja, vrste i klase akcija koje je banka ovlaena da izda, kao i prava iz akcija svake klase 7. poslove koje banka obavlja 8. nain pokria gubitka banke 9. nain reavanja sporova izmeu osnivaa banke 10. prava osnivaa banke u sluaju statusnih promena 11. ukupni ili procenjeni iznos trokova u vezi sa osnivanjem banke Dodatni elementi ulaze u fakultativnu sadrinu akta o osnivanju. Pored akta o osnivanju banka mora imati i statut. Statut je opti akt kojim se detaljno ureuje pravni status banke, njena organizacija, upravljanje i poslovanje. Slabije je pravne snage od akta o osnivanju, statut je nakon osnivanja praktino najvaniji opti akt za rad i poslovanje banke. Statut banke obavezna sadrina: 1. organizaciju i nain poslovanja banke 2. pitanja o kojima odluuje skuptina banke 3. pitanja o kojima odluuju drugi organi banke, sastav i postupak odluivanja ovih organa, kao i mandat lanova tih organa 4. mere i odgovornost organa banke za obezbeenje likvidnosti i solventnosti banke 5. prava, obaveze i odgovornost lanova upravnog i izvrnog odbora banke i drugih lica sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima utvrenih statutom banke 6. ovlaenje za potpisivanje i zastupanje banke 7. nain vrenja unutranje kontrole i unutranje revizije banke 8. podatke i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke i nain postupanja s tim podacima i ispravama Statut moe ukljuiti i druge elemente i oni predstavljaju fakultativnu sadrinu.

11.POSTUPAK OSNIVANJA BANKE

Postupak osnivanja banke se odvija pred Narodnom bankom. Na postupak osnivanja banke primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak. Narodna banka u postupku osnivanja odluuje reenjem koje je konano. Protiv donetog reenja moe se voditi upravni spor, ali tuba protiv ovog reenja ne moe spreiti niti odloiti njegovo izvrenje. Postupak osnivanja banke se odvija u dve faze. Prva faza je podnoenje zahteva za preliminarno odobrenje i on se naziva postupak za preliminarno odobrenje za osnivanje banke. Druga faza je postupak za dobijanje dozvole za rad.

Oba postupka se vode samostalno i u svakom se donosi od strane Narodne banke posebno reenje, kojim se odobrava, odnosno odbija ili odbacuje podneti zahtev za svaku fazu postupka.

12.POSTUPAK ZA PRELIMINARNO ODOBRENJE ZA OSNIVANJE BANKE

Nakon zakljuenja ugovora o osnivanju, osnivai banke podnose Narodnoj banci zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke, uz koji prilau: 1. podatke o osnivaima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiu 2. osnivaki akt i predlog statuta banke 3. izjavu da e novani deo osnivakog kapitala uplatiti na privremeni raun kod NBS 4. izjavu da e nenovana sredstva preneti u osnivaki kapital banke 5. podatke o svim licima koja e imati uee u banci i o osnovu tog uea 6. imena predloenih lanova upravnog i izvrnog odbora banke i podatke o njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji 7. predlog programa aktivnosti banke za period od tri godine i predlog plana poslovne politike banke 8. predlog procedura za upravljanje rizicima i za unutranju kontrolu banke 9. dokaz da je nadleno regulatorno telo drave porekla odobrilo stranoj banci ili drugom stranom licu iz finansijskog sektora uee u osnivanju banke u Republici Srbiji ili dokaz da takvo odobrenje nije potrebno prema propisima te drave ako se banka osniva kao zavisno drutvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora ovog regulatornog tela 10. dokaze o ispunjenosti posebnih uslova ako je osniva banke strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole odnosno nadzornog tela drave porekla Narodna banka moe zahtevati da joj osnivai banke dostave i druge podatke i dokumente. Narodna banka je duna da u roku od 90 dana od prijema urednog zahteva, oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost za dobijanje reenja o davanju preliminarnog odobrenja za osnivanje banke. O zahtevu za dobijanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke guverner Narodne banke donosi reenje koje je konano. Ovim reenjem podneti zahtev se moe odbiti, odbaciti odnosno odobriti. Ukoliko se u navedenom postupku utvrdi da nisu ispunjeni svi zakonski uslovi potrebni za osnivanje banke, donee se reenje kojim se odbija zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke.

10

Narodna banka uvek e odbiti zahtev osnivaa ako u ovom postupku utvrdi da: 1. osnivaki akt i predloeni statut banke nisu u skladu sa zakonom i drugim propisima 2. predloeni lan upravnog ili izvrnog odbora banke nema odgovarajue kvalifikacije ili iskustvo, odnosno dobru poslovnu reputaciju 3. lice koje bi steklo uee u banci ne ispunjava uslove za to sticanje 4. predloeni program aktivnosti banke, plan poslovne politike i procedure za upravljanje rizicima i za unutranju kontrolu nisu odgovarajui 5. vlasnika i upravljaka struktura banke ne omoguava efektivnu kontrolu boniteta zakonitosti poslovanja banke ili odgovarajuu spoljnu odnosno unutranju reviziju u banci 6. struktura bankarske grupe iji bi lan postala banka nije transparentna ili ne omoguava nesmetano vrenje kontrole na konsolidovanoj osnovi ove grupe ili odgovarajuu spoljnu odnosno unutranju reviziju osnivai kojima je zahtev za preliminarno odobrenje odbijen ili odbaen ili je dato preliminarno odobrenje prestalo da vai ne mogu ponovo podneti ovaj zahtev u roku od jedne godine od dana odbacivanje ili odbijanja tog zahteva, odnosno pre stanka vaenja preliminarnog odobrenja. Kada se u postupku utvrdi da su svi zakonski uslovi za osnivanje banke ispunjeni guverner Narodne banke donosi reenje kojim se usvaja zahtev osnivaa i daje preliminarno odobrenje za osnivanje. Posle prijema obavetenja Narodna banka razmatra ponovno ispunjenost ali sada naknadno dostavljenih podataka i ukinue reenje o davanju preliminarnog odobrenja ako vie nisu ispunjeni uslovi za davanje tog odobrenja. Osnivai banke su duni da najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja reenja o davanju preliminarnog odobrenja, Narodnoj banci podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke. U sluaju da osnivai banke zahtev za izdavanje dozvole ne podnesu u roku od 60 dana, preliminarno odobrenje prestaje da vai. Postupak osnivanja banke u svojoj prvoj fazi traje relativno dugo (90+60 dana) i zahteva od osnivaa dodatno angaovanje za drugu fazu postupka, podnoenje zahteva za dobijanje dozvole za rad. Zbog toga je zakonodavac omoguio da nakon dobijanja preliminarnog odobrenja a pre upisa u registar privrednih subjekata osnivai mogu, u ime banke u osnivanju obavljati pojedine poslove. U periodu do dobijanja dozvole za rad mogu se obavljati samo poslovi koji se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad banke i za upis u registar.

11

13.DOZVOLA ZA RAD
Nakon zavretka prve faze postupka osnivanja banke i dobijanje reenja o davanju preliminarnog odobrenja, osnivai banke moraju u roku od 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja da Narodnoj banci podnesu zahtev za dobijanje dozvole za rad banke. Ujedno sa podnetim zahtevom osnivai banke su obavezni da dostave: 1. dokaz o uplati novanog dela osnivakog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovanih sredstava u osnivaki kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava 2. dokaze o tome da su obezbedili: odgovarajui poslovni prostor i nabavili i pripremili opremu za nesmetano poslovanje banke, da taj prostor ispunjava zakonom utvrene uslove to se tie tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i unapreenja ivotne sredine, kao i da taj prostor i ta oprema omogui pristup svim relevantnim podacima i informacijama potrebnim za vrenje kontrolne funkcije Narodne banke 3. dokaz o tome da su angaovali spoljnog revizora banke sa liste Narodne banke 4. podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke O zahtevu Narodna banka odluuje u roku od 30 dana od prijema urednog zahteva. Guverner Narodne banke donosi reenje o izdavanju dozvole i ono se objavljuje u Slubenom glasniku RS. Ukoliko nisu ispunjeni zakonski uslovi za dobijanje dozvole za rad, Narodna banka Srbije donosi reenje kojim moe da odbaci ili odbije zahtev za izdavanje dozvole. Osnivai, pravna i fizika lica koja nisu uspela sa zahtevom za dobijanje dozvole za rad, ne mogu ponovno podneti zahtev za preliminarno odobrenje osnivanja banke u roku od godinu dana od dana odbacivanja ili odbijanja zahteva.

14.OSNIVAKA SKUPTINA I UPIS U REGISTAR

Osnivaka skuptina banke moe se odrati tek po prijemu reenja Narodne banke o izdavanju dozvole za rad banke. Od trenutka prijema ovog reenja osnivaka skuptina banke se mora odrati najdocnije u roku od narednih 30 dana. Osnivaku skuptinu ine osnivai banke, a svoje pravo glasa na osnivakoj skuptini osvaruju srazmerno visini svog uloga. Na osnivakoj skuptini banke donosi se statut banke, bira predsednik i lanovi upravnog i izvrnog odbora banke, usvajaju programi aktivnosti banke za period od tri godine i poslovna politika banke i donosi se odluka o prvom izdavanju akcija. Odluke o ovim pitanjima se donose dvotreinskom veinom glasova osnivaa. Osnivai banke duni su da akte usvojene na osnivakoj skuptini dostave na saglasnost NBS i roku od 5 dana od dana njihovog usvajanja. Narodna banka potom odluuje o davanju saglasnosti na navedene akte i to u roku od 60 dana od njihovog prijema. Nakon dobijanja reenja od Narodne banke osnivai podnose prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata. Upisom banka stie svojstvo pravnog lica.

12

Prijavu za upis u registar osnivai su duni podneti u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti na akte usvojene na osnivakoj skuptini. Uz prijavu za upis u registar privrednih subjekata osnivai banke, odnosno lice koje su oni ovlastili, podnose: 1. dokaz o identitetu osnivaa 2. ugovor o osnivanju banke i statut 3. dokaz da osnivai banke sredstva u nenovanom obliku prenose u osnivaki kapital banke 4. procenu ovlaenog procenjivaa nenovanog uloga osnivaa 5. druge isprave u skladu sa propisima o upisu u registar privrednih subjekata Pored navedenih dokumenata prilau se i: 1. reenje o izdavanju dozvole za rad 2. saglasnost Narodne banke na Ugovor o osnivanju i statut 3. miljenje na odluku o imenovanju direktora odnosno v.d. banke koje daje Narodna banka U registar privrednih subjekata mora se upisati i svako poveanje i svako smanjenje akcionarskog kapitala i to u roku od 10 dana od nastanka promene. U svoj naziv koji u registar privrednih subjekata upisuje, banka moe da unese elemente koji detaljnije oznaavaju poslove kojima se bavi, depozitna, hipotekarna, zalona banka. Po zavretku procesa registracije nadleni organ za registraciju privrednih subjekata donosi Reenje o upisu banke u registar privrednih subjekata. Osnivai banke su duni da u roku od 5 dana od prijema reenja isto dostave Narodnoj banci.

15.O KAPITALU BANKE UOPTE

Za poslovanje banke kao depozitno-kreditne institucije, od izuzetnog znaaja je kapital s kojim ona raspolae, delom njen sopstveni a delom kapital kojim ona raspolae na osnovu ugovora sa njenim klijentima. Kapital banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala. Pored toga NBS moe da propie i druge oblike kapitala. Prema zakonu, banka je duna da odrava propisani iznos kapitala radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza poveriocima. Tokom svog poslovanja banka je duna da obezbedi da kapital banke uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaninom srednjem kursu. Nain izraunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala banke izraunava se prema metodologiji koju propisuje Narodna banka.

13

16.PRAVILA O KAPITALU PREMA MEUNARODNIM STANDARDIMA

Kapital banke se definie kroz prizmu adekvatnosti kapitala. Meunarodni standardi adekvatnosti kapitala nastali su radom Bazelskog komiteta za bankarski nadzor. Potreba uvoenja ujednaenosti nivoa kapitala banaka na meunarodnom planu proizala je iz bankarske krize 80-ih godina prolog veka. Bazelski komitet za bankarski nadzor je 1988. godine doneo akt pod nazivom Basel Capital Accord, poznat kao Bazel I. Zemlje lanice Bazelskog komiteta o bankarskom nadzoru 1988. usaglasile su metodu obezbeivanja adekvatnosti kapitala banaka. U obliavanju pravila veliku ulogu je odigrala Evropska zajednica. Basel Capital Accord je donesen kao preporuka Bazelskog komiteta, a unutar EZ standardi koji se odnose na kapital dobili su pravnu formu kroz niz Direktiva. Postoji niz pitanja na koja ni Direktive ni Bazel I nisu dali jasan odgovor. Ove nedoreenosti u donetoj regulativi mogle bi izvriti pritisak kroz zahtev banaka da se reguliu u nacionalnim zakonodavstvima. Bazel I i Evropska direktiva prihvatile su stopu od 8% za adekvatnost kapitala, kao stopu optereenja kapitala pri izloenosti rizicima. Kapital se definie kao jedinstvo dva njegova dela. Prvi deo ini osnovni kapital (akcionarski kapital koji se sastoji od stalnog kapitala akcionara i predstavljenih rezervi koje se stvaraju ili odravaju na osnovu rezervisanja zadrane zarade i drugih vikova. Drugi deo kapitala ini dodatni kapital koji se sastoji od uplaenog dela akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke, njihovih premija, rezervi za opte bankarske rizike i subordiniranih obaveza. Razvoj bankarskog poslovanja i novi zahtevi za upravljanje rizikom, zahtevali su revidiranje dotadanjeg sporazuma. U junu 1999. godine Bazelski komitet je objavio predlog za zamenu Sporazuma iz 1988. godine, pod nazivom Novi Bazelski Sporazum o kapitalu (Bazel II). Razlog za donoenje novog sporazuma bila je potreba za vie fleksibilnosti i osetljivosti za rizik. Paralelna primena starog i Novog sporazuma za procenu adekvatnosti kapitala poinje januara 2006. godine, a kompletna primena Novog Sporazuma poinje 2007. godine u zemljama lanicama, a ostale zemlje mogu i kasnije. Struktura Novog sporazuma je postavljena na tri osnovna stuba koji zajedno ine funkcionalnu celinu. Bazel II se sastoji od sledeih stubova. I stub zahtev za minimalnim kapitalom (minimum capital requirement) II stub proces pregleda kontrole (supervisory review process) III stub trina disciplina (market discipline) Stubovi jedan drugog pojaavaju i zajedno treba da doprinesu sigurnosti i zdravlju finansijskog sistema. 14

17.KAPITAL BANKE PREMA ZOB

Kapital banke prema odredbama ZOB ine osnovni i dopunski kapital, kao i drugi oblici kapitala koje propie Narodna banka. Osnovni kapital banke ine: uplaeni deo akcionarskog kapitala po osnovu obinih i prioritetnih akcija, osim prioritetno kumulativnih akcija emisiona premija po osnovu obinih i prioritetnih akcija banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija sve vrste rezervi banke koje su formirane na teret dobiti nakon njenog oporezivanja, izuzev rezervi iz dobiti za procenjene gubitke koji nastaju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki deo nerasporeene dobiti iz ranijih godina i iz tekue godine po godinjem raunu banke za koji je skuptina banke odluila da e biti rasporeen i okviru osnovnog kapitala Dopunski kapital banke ine: uplaeni deo akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke emisiona premija po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke deo revalorizovane rezerve koji se odnosi na osnovna sredstva i uee u kapitalu banke rezerva iz dobiti za opte bankarske rizike subordinirane obaveze Banka je duna da u svom poslovanju obezbedi kapital banke uvek bude u visini koja nije manje od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaninom srednjem kursu. Osnovni kapital ima dvojaku funkciju. Prva je da predstavlja sredstva za poslovanje banke, a druga da predstavlja svojevrsni garantni fond za poverioce. Banka je duna da radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti odrava na propisanom nivou. Pokazatelj adekvatnosti kapitala predstavlja odnos izmeu kapitala i rizine aktive banke. Rizina aktiva banke je zbir knjigovodstvenih vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoenih ponderima kreditnog i trinog rizika. Narodna banka moe odrediti da pokazatelj adekvatnosti kapitala banke bude vei od propisanog ako kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banke, utvrdi da su vrsta i stepen rizika kojima se banka u poslovanju izlae vei od dozvoljenih. Zabrana, odnosno ogranienja u pogledu raspodele dobiti, nastaju uvek kada banka: 1. svoju likvidnost ne odrava u skladu sa propisima NBS 15

2. zbog te raspodele ne bi mogla da odrava svoju likvidnost u skladu sa propisima NBS 3. nije otklonila slabosti i nedostatke koje joj je naloila NBS u vezi sa nepravilnim iskazivanjem poslovnih promena i drugih dogaaja, a koji mogu uticati na bilans uspeha 4. nije postupila u skladu s nalozima za otklanjanje nepravilnosti 5. NBS to odredi svojom korektivnom merom

18.POSEBNA PRAVILA O STICANJU AKCIJA BANKE

Akcionari kao lanovi banke na osnovu svojih uloga stiu odgovarajue akcije banke (pravila vezana za HOV, Zakon o privrednim drutvima). Nitav je svaki pravni posao iji je predmet davanje kredita, avansa, jemstva ili garancije banke radi direktnog ili indirektnog sticanja akcija te banke, lica koje u njoj ima uee ili podreenog drutva te banke, kao i sticanje tih akcija sredstvima obezbeenim na ovaj nain. Sva lica, domaa i strana, pravna i fizika koja ele da steknu akcije sa pravom glasa koje im donose glasaka prava poev od 5% moraju prethodno podneti zahtev za dobijanje saglasnosti za sticanje Narodne banke. Narodna banka donosi reenje o davanju saglasnosti u roku od 60 dana od dana podnoenja urednog zahteva. Pod sticaocem se smatra ne samo neposredni sticalac ve i sva lica koja su sa njim povezana imovinskim i upravljakim vezama. U postupku dobijanja saglasnosti Narodne banke ukoliko ne ispunjavaju propisanje uslove, odnosno prestanu da ispunjavaju uslove, Narodna banka e doneti reenje kojim se njihov zahtev odbija odnosno ukida doneto reenje. Kako bi se vrila kontrola sticanja akcija sa pravom glasom, banka je duna da najmanje jednom godinje, kao i na njen zahtev, obavetava Narodnu banku o identitetu svih lica koja imaju uea u banci.

19-20.STICANJE SOPSTVENIH AKCIJA

Sopstvene akcije su akcije iji je vlasnik samo akcionarsko drutvo koje ih je izdalo. One nisu posebna vrsta ili klasa akcija nego je tu re o bilo kojoj vrsti ili klasi akcija iji je imalac samo akcionarsko drutvo koje ih je izdalo. Pri ureivanju reima sopstvenih akcija moraju se potovati dva osnovna naela akcionarskog drutva i to naelo da se u drutvo mora uneti ceo upisani osnovni kapital i naelo ouvanja vrednosti osnovnog kapitala. 16

U praksi se deava da drutvo otkupljuje sopstvene akcije iz razloga odravanja sopstvenog kapitala, skoro redovno to znai da drutvo ima potekoe u poslovanju i na taj nain se blokira deo kapitala. Reim sticanja sopstvenih akcija restriktivno je utvren i u Zakonu o bankama. Banka ne moe sticati sopstvene akcije upisom. Ta zabrana naelno vai i za naknadno sticanje sopstvenih akcija na sekundarnom tritu, osim u izuzetnim sluajevima. Sopstvene akcije banka moe sticati samo sredstvima iz dobiti banke. Za sticanje sopstvenih akcija banke je duna da prethodno pribavi saglasnost Narodne banke. Banka je duna da otui sopstvene akcije u roku od jedne godine od dana njihovog sticanja, a ako to u navedenom roku ne uini, duna je da sopstvene akcije povue i poniti. To vai za sve sopstvene akcije bez obzira na nain sticanja.

21.O RIZICIMA UOPTE

Rizik je injenica ija realizacija ima direktan ili indirektan uticaj na rezultate i celokupni poloaj subjekata koji su mu izloeni. Rizik na finansijskom tritu u fokusu banke odvojen je od rizika sa kojima se banka svakodnevno u svom poslovanju suoava (kreditni rizik, rizik likvidnosti, trini rizik). Sistem rizika je postao stvarnost, odraava se banke, na cene, na celokupnu ekonomiju, a meri i iskazuje razliitim pokazateljima. Sa aspekta rizika banke svaka neizvesna injenica u bankarskom poslovanju predstavlja rizik. Rizik moemo odrediti kao verovatnou gubitaka (smanjenje dobiti) nastalu kao rezultat dejstva neizvesnih dogaaja u poslovanju banke. Specifinost delatnosti banaka zahteva da se odnos prema riziku postavi kao skup aktivnosti koje su zajednike prema svakom njegovom pojavnom obliku. To su: Procena rizika (verovatnoa da e nastati, mogua veliina) Grupisanje rizika radi njegove objektivne procene Kontrola rizika (izbegavanje rizika, zadravanje rizika) Prenos rizika Osiguranje rizika Prema Zakonu o bankama RS banke se obavezuju da identifikuju, mere i procenjuju rizike kojima su izloene u svom poslovanju i da upravljaju tim rizicima (posebna organizaciona jedinica). Akti koji definiu i odreuju navedene procedure imaju obaveznu sadinu u kojoj se nalaze: 17

1. odredbe kojima se obezbeuje funkcionalna i organizaciona odvojenost aktivnosti upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti banke 2. procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika 3. procedure za upravljanje rizicima 4. procedure kojima se obezbeuje kontrola i dosledna primena svih unutranjih procedura banke u vezi sa upravljanjem rizicima 5. procedure za redovno izvetavanje organa banke i regulatornog tela o upravljanju rizicima

22.RIZIK LIKVIDNOSTI I KREDITNI RIZIK

Odravanje likvidnosti je propisano kao zakonska obaveza banke. Smatra se da je banka nelikvidna ako nema dovoljno novanih sredstava da svoje dospele obaveze izmiri u utvrenim rokovima. Rizik likvidnosti je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava dospele obaveze. Banka je obavezna da svojom imovinom i obavezama upravlja na nain koji e omoguiti da u svakom momentu ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava svoje obaveze (solventnost) Svaka banka mora imati adekvatne sisteme za merenje, praenje i kontrolisanje rizika likvidnosti. Najznaajniji bankarski posao je kredit. Privredni subjekti i graani se velikim delom koriste kreditima u zadovoljavanju svojih potreba. U funkciji kreditiranja se nalazi novac koji je banka primila na osnovu bankarskog novanog depozita i uloga na tednju i novac koji se kod banke nalazi krae ili due vreme za potrebe platnog prometa. Angaovana kreditna sredstva podleu kreditnom riziku. Kreditni rizik se definie kao rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvrenja obaveza dunika prema ban ci. Kreditni rizik je rizik da potraivanja ne mogu biti realizovana na dan dospea po njihovoj punoj knjigovodstvenoj vrednosti. On izraava privremenu ili trajnu nemogunost dunika da u ugovorenom roku ispuni obavezu ili je u tom roku samo delimino ispuni. Kreditni rizik se najee odnosi na zajmove, ali se javlja i kod drugih kreditnih instrumenata (hartija od vrednosti). Razvijena trita pruaju savrenije metode analize rizika i posebne institucije se bave tom analizom te stvaraju i vee mogunosti zatite od rizika. Prema zakonu o bankama postoji obaveza banaka da kreditni rizik identifikuju, mere i procenjuju prema kreditnoj sposobnosti dunika i njegovoj urednosti u izvravanju 18

obaveza prema banci, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeenja potraivanja banke. Pored navedene obaveze, banka mora da obrauna i izdvoji rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilasnih stavki.

23.KAMATNI, DEVIZNI I OPERATIVNI RIZICI

Rizik kamatne stope odraava neizvesnost u pogledu prihoda banke zbog eventualnih promena kamatne stope. Promene kamatne stope direktno utiu na prihode i trokove banke, sve banke su neminovno izloene ovoj vrsti rizika. Devizni rizik je rizik od promene u imovini, prihodima i konkurentskoj poziciji banke zbog oscilacija u visini kurseva. Dejstvu ovog rizika su izloeni svi subjekti jednog drutva. Banka treba aktima da propie politike i procedure koje e omoguiti identifikovanje i upravljanje ovim rizicima. Operativni rizik je mogunost nastanka negativnog efekta na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajuih unutranjih procedura i procesa neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima kao i usled nepredvidivih eksternih dogaaja.

24.RIZICI IZLOENOSTI BANKE

Banka je duna da se pridrava pravila obuhvaenim rizikom izloenosti banke. Rizik izloenosti banke se odnosi na izloenost banke jednom licu ili na grupu povezanih lica i na lica povezana sa bankom. Povezana lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od sledeih uslova: 1. da su dva ili vie pravnih ili fizikih lica povezana tako da jedno od njih ima uee u drugom pravnom licu 2. da su dva ili vie pravnih ili fizikih lica meu kojima ne postoji odnos meusobnog uea, povezana tako da postoji mogunost da se usled pogoranja ili poboljanja finansijskog poloaja jednog lica pogora ili pobolja finansijski poloaj drugog ili drugih lica a NBS proceni da postoji i mogunost prenosa gubitka, dobiti ili kreditne sposobnosti 3. da su pravno i fiziko lice povezani tako da je fiziko lice punomonik pravnog lica 4. da su dva ili vie pravnih i fizikih lica povezana tako da je fiziko lice lan upravnog ili izvrnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica 5. da su dva ili vie pravnih ili fizikih lica povezana tako da su lanovi porodice fizikog lica lanovi upravnog ili izvrnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica 6. da su lanovi porodice fizikih lica koja su lanovi upravnog ili izvrnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlaenjima i odgovornostima jednog pravnog lica istovremeno lanovi upravnog ili

19

izvrnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlaenjima i odgovornostima drugog ili drugih pravnih lica Izloenost banke prema jednom licu je ukupan iznos potraivanja i vanbilasnih stavki koji se donosi na to lice ili grupu povezanih lica. Velikom izloenou banke smatra se kredit odnosno drugo potraivanje i garancija koji su dati jednom licu odnosno grupi povezanih lica koji je vei od 10% kapitala banke. (najvea 25%) U okviru rizika izloenosti banke pored izloenosti jednom licu ili grupi povezanih lica zakon regulie izloenost banke prema licima povezanim sa bankom. U taj krug lica spadaju: 1. lanovi bankarske grupe u kojoj je banka 2. lanovi upravnog i izrnog odbora banke, lanovi organa upravljanja i rukovoenja lana bankarske grupe u kojoj je banka, zaposleni u banci, kao i lanovi porodice tih lica 3. lica sa ueem u banci i licima koja su lanovi bankarske grupe u kojoj je banka, kao i lanovi porodice ovih lica 4. pravna lica u kojima lica iz bankarske grupe u kojoj banka odnosno lanovi organa banke imaju kontrolno uee Ukupan iznos velikih izloenosti banke zbirno ne moe biti manji od 400% niti vei od 800% kapitala banke.

25.RAZVOJ ODNOSA KLIJENT BANKA

Ubrzan privredni razvoj, jaanje subjekata koji su uestvovali u privrednom razvoju, poveao je broj klijenata i otvorio nove zadatke banke u gradnji odnosa sa klijentima. U poetku to je bio odnos koji se gradio na depozitno-kreditnoj relaciji, da bi dosegao nivo koji se temelji na potpunom poverenju klijenta u banku u pogledu njenih mogunosti da se stara o novcu klijenta koji se nalazi kod nje u depozitu. Ovi odnosi su se dalje razvijali u pravcu razvijenih i razuenih konsultantskih i bankarsko uslunih delatnosti. Na odnos banke i klijenta uicala u i kretanja i aktivnosti na finansijskom tritu uopte. Protiv pranja novca, konvencija UN poznata pod nazivom Beka konvencija prihvaena 1988. godine. Veliki znaaj za uvoenje procedura i standarda u banke kao mere u borbi protiv pojave pranja novca dao je i Bazel I. Savet evropske zajednice doneo je posebnu direktivu u cilju zatite finansijskog sistema od pojave pranja novca 1991. godine. Ovi pravni okviri za borbu protiv pranja novca kasnije i protiv finansiranja terorizma, znaili su nove odnose i nova pravila u odnosu klijent banka.

26.KLIJENT I NJEGOV ODNOS SA BANKOM

20

U odnosu klijent banka, pod klijentom se podrazumevaju sva lica koja su po osnovu razliitih usluga banke u odnosu sa bankom. Klijenti banke su mnogovrsni, druge banke ili druge finansijske organizacije, drugi privredni subjekti, privredna drutva, fizika lica i sl. Klijenti banke se mogu odrediti prema razliitim kriterijumima zavisno od vrste poslova koje sklapaju sa bankom, zavisno od svog pravnog statusa, sedita odnosno prebivalita klijenata u odnosu na sedite banke i dr. Zakon o bankama: Klijent je bilo koje lice koje koristi ili je koristilo usluge banke ili lice koje se obratilo bance radi lakeg korienja usluga i koje je banka kao takvo identifikovala. Osnovna karakteristika odnosa banke sa klijentom je da je to ugovorni odnos. On nastaje, razvija se i prestaje u skladu sa saglasnou volja koje obe strane ugovorno reguliu. Vrsta ugovornog odnosa odreuje ovaj odnos. Zbog raznovrsnosti usluga koje banka nudi i velikog broja klijenata, ovaj odnos se gradi na osnovu unapred utvrenih pravila za svaki od eventualnih ugovornih odnosa koji bi mogao nastati. Opti uslovi poslovanja su izraz naela slobode ugovaranja, a radi ujednaavanja i standardizovanja sopstvenog poslovanja veoma su znaajni. Tipski i formularni ugovori ubrzavaju poslovanje. Klijenti imaju izbor prihvatanja uslova (bazirani preteno na interesu banke). Pored ugovornih obaveza koja banka mora ispuniti, zakonom su utvrene druge obaveze prema klijentu: zatita klijenata obaveza objavljivanja optih uslova poslovanja jedinstven nain obrauna i objavljivanja trokova obavetavanje klijenata

27.ZATITA KLIJENTA
Zatita klijenta prema Zakonu o bankama RS ureena je sa dva aspekta. Prvi se odnosi na pravo klijenta banke da pristupa svim podacima na koje ima pravo povodom zakljuenog ugovora sa bankom i u skladu sa optim pravilima poslovanja banke. Svoje pravo ostvaruje putem zahteva za pristup dokumentima i banka je duna da takav zahtev usvoji i klijentu obezbedi pristup. Drugi aspekt je ureen tako da banka slobodno odluuje o izboru klijenta, odnosno sa kojim klijentom e zakljuiti ugovor. Svojim pravom izbora banka titi svoje poslovanje i ve postojee klijente. Narodna banka je ovlaena da propie blie uslove i nain ostvarivanja procedure utvrivanja prihvatljivosti klijenata. Guverner

21

Narodne banke je doneo Odluku o minimalnoj sadrini procedure Upoznaj svog klijenta. Odluka je doneta radi otklanjanja rizika koji moe nastati kao posledica neusklaenosti poslovanja banke sa propisima kojima se ureuju spreavanje pranja novca i spreavanje finansiranja terorizma.

28.BANKARSKA TAJNA, RAZVOJ I PRIRODA

Banka je duna da se u svom poslovanju pridrava pravila o bankarskoj tajni. Bankarska tajna je nastala kad i banka. Sve do prve polovine prolog veka, bankarska tajna se smatrala moralnom, ne zakonskom obavezom banke. Bankarski obiaji postavili su pravila postupanja banke prema podacima koje dobija od klijenta. Razvoj i modernizacija finansijskog trita dovelo je do novog poimanja bankarske tajne. Tome je doprinelo nekoliko argumenata. Prvo komercijalizacije podataka koji smatrani bankarskom tajnom. Podaci o visini depozita, broju klijenata, visini kreditne zaduenosti imaju svoju ekonomsku trinu vrednost. S druge strane osnov za uspostavljanje pravila bankarske tajne su interesi pojedinaca, pravo na zatitu pojedinaca i njihove linosti. Zatita podataka klijenata ima temelj u pravu pojedinca na nezavisnost i integritet sopstvene linosti. S tree strane veoma je vano naglasiti znaaj javnog interesa. On se kree izmeu zahteva trita i slobodnog protoka informacija kojima se ono koristi i interesa pojedinca da podaci o njegovom finansijskom stanju i poslovanju ostanu van dometa drugih. Integritet trita se naruava, manipulacijom i zloupotrebom bankarske tajne od strane nesavesnih pojedinaca. Meunarodne institucije su prepoznale potrebu regulisanja pravila koja se odnose na tajnost podataka. Meunarodni instrumenti nalaze odgovor u zakonodavstvima u kojima je bankarska tajna regulisana nacionalnim pravima. Drave su u obavezi da u svojoj legislativi obezbede podreenost pravila bankarske tajne u nekim sluajevima (ukoliko je to u interesu zajednice, u cilju prevencije tetnih finansijskih delovanja).

29.BANKARSKA TAJNA I OSLOBOENJE OD OBAVEZA NJENOG

UVANJA

Banka mora objaviti koje podatke i dokumente smatra bankarskom tajnom i odgovorna je za postupanje podacima koje je na taj nain zatitila. Banka mora regulisati bankarsku tajnu u okviru koji je utvren nacionalnim pravom ili u sluaju da nema posebnih odredaba regulisanje se vri posebnim aktom banke koji mora potovati principe koje se na meunarodnom nivou uvedeni kao obaveza. Osloboenje banke od uvanja bankarske tajne odnosno mogunost da otkrije podatke koji se smatraju bankarskom tajnom moe nastati: 1. u sluaju kad je na to zakon obavezuje 22

2. u sluaju kada je ustanovljena obaveza saoptavanja podataka javnosti 3. u sluaju kada je u interesu banke da se neki tajni podaci saopte 4. uz odobrenje klijenta U ovim sluajevima, banka je u obavezi da podatke saopti i ne od govara za povredu pravila o bankarskoj tajni.

30.BANKARSKA TAJNA PREMA ZAKONU O BANKAMA SRBIJE

Ranijim Zakonom o bankama, bankarska tajna nije bila celovito ureena ve samo u vidu tajnosti depozita i tajnosti rauna. Novijim zakonom o bankama, bankarska tajna je uvedena kao obaveza u poslovanju banke. Bankarska tajna se definie kao poslovna tajna i utvruje se polje njene primene na: 1. podatke koji su poznati banci a odnose se na line podatke, finansijsko stanje i transakcije, kao i na vlasnitvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke 2. podatke o stanju i prometu na individualnim depozitnim raunima 3. drugi podaci do kojih banka doe u poslovanju s klijentima obaveza uvanja bankarske tajne se odnosi kako na samu banku, tako i na njene zaposlene, i na sva lica koja uestvuju u korporativnom upravljanju bankom, lanovi njenih organa, akcionari i druga lica koja zbog prirode posla koji obavljaju imaju pristup podacima koji se smatraju bankarskom tajnom. Ne mogu ih saoptavati treim licima niti ih koristiti protivno interesu banke i njenih klijenata, niti mogu treim licima obezbediti pristup tim podacima. Obaveza uvanja bankarske tajne ne prestaje ni posle prestanka statusa na osnovu koga su ostvarili pristup podacima. Banka moe podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom saoptiti treim licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta. Banka moe biti osoboena obaveze uvanja bankarske tajne u odreenim sluajevima. Bankarskom tajnom se ne smatra: 1. javni podaci i podaci koji su zainteresovanim licima sa opravdanim interesom dostupni iz drugih izvora 2. konsolidovani podaci na osnovu kojih se ne otkriva identitet pojedinanog klijenta 3. podaci o akcionarima banke i visini njihovog uea u akcionarskom kapitalu banke, kao i podaci o drugim licima sa ueem u banci i podaci o tom ueu, bez obzira na to da li su oni klijenti banke 4. podaci koji se odnose na urednost ispunjavanja obaveza klijenta prema banci

31.BANKARSKI GODINJI IZVETAJI I REVIZIJA (ZAJEDNIKI PRINCIPI

U REVIZIJI BANAKA)

23

Postojei rizici meunarodnog okruenja u radu banaka te povezanost sa drugim finansijskim institucijama kao i potencijalna opasnost od kolapsa sistema uslovili su poseban odnos prema kontroli rada i poslovanja banaka. Banke su obavezane da o svom poslovanju vode uobiajene finansijske izvetaje i posebne evidencije (izvetaje o visini kapitala, likvidnosti, deviznih i drugih rizika, bilanse). Obavezane su da za svoje izvetaje, na kraju svake poslovne godine obezbede reviziju. Zbog ujednaavanja naina kontrole i lakeg razumevanja finansijskih izvetaja banaka, Bazelski komitet je obezbedio smernice i ustanovio standarde koje nadzorne supervizorske vlasti u svakoj zemlji mogu dosledno primenjivati u svojoj praksi. Uspostavljanjem principa bankarske kontrole, stvorio se standard za valjano, razborito upravljanje i kontrolu banaka. Oni stvaraju uslove za postizanje objektivnosti i mogunosti za poreenje bankarskih sistema u zemljama koje usvoje ove principe. lanovi Bazelskog komiteta pojedinano srauju u procenama bankarskih sistema ali procenama uglavnom rukovode MMF i Svetska banka. Evropska zajednica je radi dosledne primene Bazela II donela Direktivu o kontroli na konsolidovanoj osnovi. Zakonom o bankama Srbije su u skladu sa navedenim principima uvedene obaveze voenja finansijske evidencije i izvetavanje Narodne banke. 32.FINANSIJSKI IZVETAJI I IZVETAVANJA NARODNE BANKE I REVIZIJA Zakonska obaveza banka je vodi poslovne knjige i raunovodstvenu evidenciju. Podaci koje sadre godinji finansijski izvetaji moraju biti istiniti i da objektivno odraavaju poslovanje banke i njeno finansijsko stanje. Izvetaji moraju biti pripremljeni u obliku i po sadraju koji propisuju pravila o raunovodstvu i reviziji a u skladu sa svim podzakonskim aktima koje donosi Narodna banka. Banka ima zakonsku obavezu da pripremi i podnese izvetaje Narodnoj banci. Ovi izvetaji imaju propisanu sadrinu i podaci koji su u njima odnose se na upravljanje bankom, poslovanje organizacionih struktura, planirane poslovne aktivnosti, likvidnost, solventnost i profitabilnost banke i njenih podreenih drutava. Revizija u bankama se vri u dva nivoa. Prvi nivo je interna revizija, a drugi nivo je revizija od strane spoljnjeg revizora. Zakon navodi sluajeve u kojima se zahteva posebna revizija. Interna revizija se organizuje kao posebna organizaciona jedinica u okviru banke. Osnovni zadaci interne revizije su : 24

1. ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema unutranjih kontrola banke i funkcije kontrole usklaenosti poslovanja banke 2. obezbedi da se rizici na odgovarajui nain identifikuju i kontroliu 3. utvruje slabosti u poslovanju banke i njenih zaposlenih kao i sluajeve neizvrenja obaveza i prekoraenja ovlaenja i priprema predloga za otklanjanje tih slabosti, kao i preporuke za njihovo spreavanje 4. odrava sastanke sa upravnim odborom banke, kao i odborom za praenje poslovanja banke 5. redovno priprema izvetaje o aktivnostima unutranje revizije i dostavlja ih upravnom odboru banke kao i odboru za praenje poslovanja banke

Osnovni principi na kojima se zasniva interna kontrola: 1. princip trajnosti svaka banka treba da ima trajnu funkciju interne revizije, kontinuirano srazmerno veliini banke i prirodi njenih delatnosti 2. princip nezavisnosti mora biti nezavisna od aktivnosti koje se ispituju i nezavisna u odnosu na svakodnevni proces interne kontrole, da sprovodi svoje zadatke sa objektivnou i nepristrasnou 3. princip nepristrasnosti objektivno i nepristrasno, bez predrasuda i bez uplitanja sa strane 4. princip profesionalne kompetencije strunost i znanje u skladu sa zadacima revizije, bar jedan zaposlen o ovoj organizacionoj jedinici mora da ima zvanja koja su utvrena zakonom Oni imaju pravo da bez ogranienja vre nadzor nad poslovanjem banke i da uestvuju na sednicama upravnog odbora i njenih odbora. Organizaciona jedinica interne revizije izvetaje o svom radu podnosi odboru za praenje poslovanja banke upravnom odboru banke , a izvetaje o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutranjoj kontroli.

33.SPOLJNA I POSEBNA REVIZIJA

Spoljna revizija je kontrola poslovanja banke od strane revizora koji je u posebnom postupku imenovan. Banke su obavezne da za reviziju svojih finansijskih izvetaja angauju spoljnog revizora. Izbor i imenovanje spoljnog revizora odnosno preduzea za reviziju vri se izborom sa liste revizora koju objavljuje Narodna banka. Posle izbora spoljnog revizora sa navedene liste, banke na sednici nadlenog organa donose reenje kojim imenuju spoljnog revizora i o tome roku od 15 dana od dana imenovanja obavetavaju Narodnu banku.

25

Lice koje rukovodi revizijom banke i potpisuje izvetaj spoljnog revizora mora imati najvie profesionalno zvanje u oblasti revizije i tri godine iskustva u obavljanju poslova revizije i mora biti nezavisno od banke. Spoljni revizor ne moe biti lice iji je prihod od revizije te banke u prethodnoj godini bio vei od polovine njegovih ukupnih prihoda. Za revizora ne moe biti im enovano lice koje je obavilo tri revizije finansijskih izvetaja kod te banke, niti lice koje predloeno za spoljnjeg revizora ve vri konsultantske usluge za tu banku. Revizija na konsolidovanoj osnovi je obavezna za bankarsku grupu. Spoljni revizor daje upravnom i izvrnom odboru banke kao i Narodnoj banci, miljenje o efikasnosti funkcionisanja unutranje revizije, sistemu upravljanja rizicima i sistemu unutranjih kontrola. Kod statusnih promena, spajanja, podele i pripajanja banke postoji obaveza spoljnje revizije i podnoenja izvetaja Narodnoj banci. Banka ima obavezu da Narodnoj banci dostavi pojedinane finansijske izvetaje sa izvetajem spoljnog revizora za prethodnu godinu u roku od 120 dana od zavretka poslovne godine. Ako Narodna banka utvrdi da revizija nije izvrena u skladu sa zakonom nee prihvatiti izvetaj i zahtevae da drugi spoljni revizor ponovo izvri reviziju o troku banke. Narodna banka moe da zahteva posebnu reviziju banke i lana bankarske grupe ako su njihovi izvetaji netani ili su zakljuili transakcije koje su po banku mogle imati ili su imale znatnu tetu. Trokove posebne revizije snosi banka.

38.ODBORI BANKE
Banka je duna da obrazuje i tri obavezna odbora. To su: odbor za praenje poslovanja banke (odbor za reviziju) kreditni odbor odbor za upravljanje aktivom i pasivom Odbor za praenje poslovanja banke ine najmanje tri lana od kojih su najmanje dva lanovi upravnog odbora koji imaju odgovarajue iskustvo iz oblasti finansija. Najmanje jedan lan odbora za praenje poslovanja banke mora biti lice nezavisno od banke. Odbor za praenje poslovanja banke pomae upravnom odboru banke u nadzoru nad radom izvrnog odbora banke i zaposlenih u banci.

26

Odbor za praenje poslovanja banke duan je da: 1. analizira godinje izvetaje i druge finansijske izvetaje koji se upravnom odboru banke podnose na razmatranje i usvajanje 2. analizira i usvaja predloge politika i procedura banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutranjih kontrola koje se upravnom odboru banke podnose na razmatranje i usvajanje 3. analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovoenje usvojenih politika i procedura za upravljanje rizicima i sprovoenje sistema unutranjih kontrola 4. najmanje jednom meseno izvetava upravni odbor o svojim aktivnostima i utvrenim nepravilnostima, kao i da predlae nain na koji e se otkloniti te nepravilnosti, odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i sprovoenje sistema unutranjih kontrola 5. na predlog upravnog ili izvrnog odbora banke ili spoljnog revizora banke razmatra ulaganja i aktivnosti banke 6. upravnom odboru i skuptini banke predlae spoljnog revizora banke 7. razmatra sa spoljnim revizorom banke godinje revizije finansijskih izvetaja banke 8. predlae upravnom odboru banke da se odreena pitanja u vezi sa spoljnom i unutranjom revizijom uvrste u dnevni red sednice skuptine 9. donosi poslovnik o svom radu Kad utvrdi druge nepravilnosti u poslovanju banke odbor za praenje poslovanja banke obavezno predlae upravnom odboru banke da otkloni uoene nepravilnosti, kao i da zakae vanredno zasedanje skuptine banke u sluaju da ustanovljene nepravilnosti mogu imati tee posledice na poslovanje banke. lanovi odbora za praenje poslovanja sastaju se najmanje jednom meseno, a najmanje jednom u tri meseca se sastaju u seditu banke. Novim Zakonom o bankama, kreditni odbor postaje obavezan organ. Kreditni organ odluuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrenim aktima banke. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloenost banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraivanja i vanbilansnih stavki, predlae mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, a obavlja i druge poslove utvrene aktima banke.

39.UNUTRANJA KONTROLA
Radi kontinuiranog praenja i merenja rizika koji bi negativno mogli uticati na ostvarivanje poslovnih ciljeva banke i stvaranja uslova za objektivno i nezavisno vrenje zadataka unutranje revizije, banka organizuje unutranju kontrolu. Princip poslovnosti i urednog poslovanja zahtevaju posebnu odgovornost organa upravljanja bankom u ovom segmentu.

27

Odgovornost za vrenje unutranje kontrole nad poslovanjem banke imaju lanovi upravnog i izvrnog odbora. Poslovni unutranje kontrole se organizuju kroz dve zasebne jedinice: organizaciona jedinica kontrole usklaenosti poslovanja banke i organizaciona jedinica unutranje revizije. Rukovodioce obe ove organizacione jedinice imenuje i razreava upravni odbor. Organizaciona jedinica za kontrolu usklaenosti rizika, odnosno njen rukovodilac odgovoran je za identifikaciju i praenje rizika usklaenosti poslovanja banke i za upravljanje tim rizikom, koji posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela i finansijskih gubitaka, kao i reputacioni rizik, Organizaciona jedinica u ijem je delokrugu unutranja kontrola ima zadatak da upravnom odboru banke prua nezavisno i objektivno miljenje o pitanjima koja su predmet revizije, da obavlja savetodavnu aktivnost usmerenu na unapreenje postojeeg sistema unutranjih kontrola i poslovanja banke i da upravnom odboru banke prua pomo u ostvarivanju njegovih ciljeva. Obe navedene organizacione jedinice obavezne su da podnesu godinji izvetaj.

41.KONTROLA UEA (STICANJE VLASNITVA)

Sticanje akcija banke sa pravom upravljanja nalazi se pod kontrolom Narodne banke. Sva zainteresovana lica koja ele stei vlasnitvo u banci od 5% pa navie, moraju prethodno podneti zahtev Narodnoj banci za dobijanje saglasnosti. O zahtevu Narodna banka odluuje u roku od 60 dana od dana podnoenja zahteva. Narodna banka e uvek odbiti zahtev za davanje saglasnosti za sticanje vlasnitva ako finansijsko stanje, lica i njegova poslovna reputacija nisu odgovarajui, odnosno ukoliko ne ispunjava uslove koje Narodna banka propisuje za davanje saglasnosti. Obaveza podnosioca zahteva za davanje saglasnosti za sticanje vlasnitva je da obavesti NBS o sticanju vlasnitva za koje je data ova saglasnost u roku od 15 dana od dana tog sticanja. Ukoliko lice bez prethodne saglasnosti NBS stekne direktno ili indirektno vlasnitvo u banci preko 5%, NBS naloie tom licu da otui vlasnitvo, odnosno zabranie mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasaka prava u banci i utie na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke. Ukoliko se vlasnitvo ne otui na nain i u roku koji je utvrdila Narodna banka, pravni posao na osnovu koga je steeno to vlasnitvo nitav je. Ako narodna banka donese reenje kojim ukida datu saglasnost, zabranie licu kome je ukinuta saglasnost za sticanje vlasnitva da posredno ili neposredno ostvaruje glasaka

28

prava u banci i da utie na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke, a moe mu naloiti i da otui to vlasnitvo ili se ponitavaju. Lice moe i bez saglasnosti NBS stei vlasnitvo vee od 5% na osnovu nasleivanja, pravnim sledbenitvom ili drugim sticanjem nezavisnim od volje sticaoca. Lice koje je na taj nain steklo vlasnitvo ne moe vriti nikakav uticaj na upravljanje bankom u kojoj je steklo vlasnitvo ili na poslovnu politiku te banke, niti moe ostvarivati glasaka prava po osnovu tog vlasnitva dok ne dobije saglasnost NBS na to sticanje. U roku od 30 dana od dana sticanja treba da podnesu zahtev za to sticanje. Ukoliko narodna banka odbije saglasnost za sticanje vlasnitva, licu e biti naloeno da otui vlasnitvo. Ako to ne uini, banka je duna da poniti akcije na teret svog akcionarskog kapitala. Banka je duna najmanje jednom godinje, ili na zahtev Narodne banke obavesti o identitetu svih lica koja imaju uee u banci.

42.KONTROLA BONITETA I ZAKONITOSTI POSLOVANJA BANKE

Nbs vri kontrolu boniteta i poslovanja banke posredno i neposredno. Posredna kontrola se vri kontrolom izvetaja i druge dokumentacije koju je banka obavezna da dostavlja Narodnoj banci, kao i drugih podataka o poslovanju banke kojima Narodna banka raspolae. Neposredna kontrola se vri od strane zaposlenih u Narodnoj banci neposrednim uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke. Banka je duna da ovlaenim licima NBS omogui da kontrolu njenog poslovanja izvre u seditu banke i svim njenim organizacionim delovima. Ovlaena lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumentaciju, u pisanoj i elektronskoj formi, kao i da im se radi vrenja kontrole raunarskih programa, omogui pristup sistemu baze podataka koji banka koristi. Banka je duna da imenuje svog predstavnika koji e ovlaenim licima pruiti svuneophodnu pomo da nesmetano vre kontrolu. Po izvrenoj kontroli, ovlaena lica sainjavaju zapisnik, koji se dostavlja banci te na njega moe dati primedbe u roku od 15 dana od dana kad joj je zapisnik dostavljen. Kada se proverom navoda iznetih u primedbama banke na zapisnik o kontroli utvrdi injenino stanje bitno razliito od onog navedenog u zapisniku, sainjava se dopuna zapisnika o kontroli.

29

NBS donee zakljuak o obustavi postupka kontrole ako u zapisniku o kontroli nisu utvrene nepravilnosti ili su utvrene manje znaajne nepravilnosti, ili ako banka u propisanom roku ospori sve nalaze iz zapisnika o kontroli odnosno dopune tog zapisnika ili deo tih nalaza. 43.MERE ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI I NEZAKONITOSTI

Narodna banka nadzire zakonitost poslovanja banka i ukoliko neposrednom kontrolom utvrdi da je banka postupala suprotno odredbama zakona, opisima Narodne banke i drugim propisima kao i standardima opreznog bankarskog poslovanja, odnosno na drugi nain koji ugroava njen bonitet, Narodna banka e prema toj banci preduzeti jednu od sledeih mera: 1. uputiti pismenu opomenu 2. uputiti nalogodavno pismo 3. izrei naloge i mere za otklanjanje utvrenih nepravilnosti 4. uvesti prinudnu upravu 5. oduzeti joj dozvolu za rad o sprovoenju navedenih mera donosi reenje (diskreciona ocena). NBS nezavisno od preduzete mere moe izrei novanu kaznu. Pored preduzimanja mere za otklanjanja nepravilnosti i nezakonitosti u radu, narodna banka donosi posebne korektivne mere za sluaj da je kapital banke nii od propisanog. Ako je banka potkapitalizovana, bez odlaganja obavetava Narodnu banku sa obrazloenjem i razlozima zbog kojih je banka potkapitalizovana. Potkapitalizovana banka od momenta saznanja da je potkapitalizovana ne moe: 1. zapoeti novu vrstu posla bez saglasnosti NBS 2. poveati rizinu aktivu bez saglasnosti NBS 3. isplaivati dividende ili vriti raspodelu kapitala u bilo kom obliku znatno potkapitalizovana banka je banka iji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za treinu ili vie nii od propisanog. Znatno potkapitalizovana banka od momenta saznanja da je znatno podkapitalizovana ne moe obavljati sledee aktivnosti: 1. primati nove depozite 2. plaati na depozite kamatne stope koje su iznad prosenih trinih 3. poveavati plate ili druge vidove naknada za rad ili isplaivati bonuse lanovima upravnog i izvrnog odbora 4. bez saglasnosti NBS zakljuivati pravne poslove s povezanim licima, odnosno preduzimati pravne radnje u korist povezanih lica ili lica povezanih sa tim licima

47-48.PRESTANAK RADA BANKE

30

Banka prestaje sa radom u sluaju da joj Narodna banka oduzme dozvolu za rad ili kada odluku o dobrovoljnom prestanku rada. Narodna banka u zakonom odreenim uslovima je ovlaena da banci oduzme dozvolu za rad. Dozvolu za rad oduzima svojim reenjem guverner narodne banke. Narodna banka e oduzeti dozvolu za rad kada: 1. utvrdi da je banka kritino potkapitalizovana 2. banka NBS ne omogui da izvri kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja 3. banka 6 meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita, osim ako joj je to naloeno korektivnom merom NBS kad NBS oduzme banci dozvolu za rad odmah donosi reenje o ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka, odnosno reenje o likvidaciji banke u skladu sa zakonom kojim se ureuju steaj i likvidacija banaka. Reenje o ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka nad bankom donosi se samo kada su obaveze te banke vee od njene imovine. Na osnovu odluke skuptine banke o prestanku rada banke, banka podnosi zahtev Narodnoj banci za davanje saglasnosti na sprovoenje postupka dobrovoljne likvidacije po odredbama zakona kojim se ureuje steaj i likvidacija banaka.

II DEO BANKARSKI POSLOVI

1. Pojam ugovora o novanom depozitu
Ugovor o novanom depozitu je,prema zakonu,ugovor kojim se banka obavezuje da primi a deponent da poloi odreeni novani iznos.Depozitni poslovi su najstariji bankarski poslovi.Banke preko njih skupljaju slobodna novana sredstva od privrednih subjekata,graana I na taj nain stvaraju podlogu za poduzimanje drugih poslova,naroito kreditnih.U bankarske novane depozite se ubrajaju ugovor o novanom depozitu i ugovor o ulogu na tednju.Za ugovor o novanom depozitu je bitno da deponent poloi kod banke odreeni novani iznos.Polaganje novca se sastoji u polaganju novanog iznosa banci uz istovremeni prenos prava raspolaganja novcem da deponenta na banku.Ovim ugovorom se ne prenosi samo dravina ve I svojina na novcu koji je predmet ugovora.Prenosom prava raspolaganja deponent gubi svojinu u novcu a stie potraivanje prema banci na isti novani iznos uvean za kamatu.Predmet depozita pa ovom ugovoru je novac,I moe biti gotov novac ili iralni novac.Uplatu novca vri deponent ili drugo lice u skladu sa ugovorom.Osnovna svrha ugovora je da omogui banci da privremeno raspolae slobodnim novanim sredstvima svojih klijenata.To je naroito izraeno kod oroenih 31

novanih depozita I depozita sa namenom,dok se kod nenamenskih depozita po vienju banka moe raspolagati novcem ali mora uvek vratiti celokupnu deponovanu sumu.

2. Pravna priroda ugovora o novanom depozitu

Postoje razlicita miljenja o pravnoj prirodi.Po jednom sutina ovog ugovora je zajam odnosno kredit koji deponent daje banci.U prilog ovom stavu se istie da deponent prenosi a banka stie pravo raspolaganja odnosno pravo svojine na deponovanom novcu.Kod klasinog depozita u vidu graanskopravnog ugovora o ostavi do takvog prenosa svojine ne dolazi.Ostavoprimac je duan da deponovanu stvar uva I pod ugovorenim uslovima vrati,bez mogunosti da se njome koristi.Po drugom shvatanju ugovor o novanom depozitu je ugovor depozitnog karaktera.Ovde se radi o nepravom iregularnom depozitu gde ostavoprimac moe da koristi deponovane stvari bez ikakve tete po interse deponenta.Ovakva shvatanja govore o tome da ugovor o novanom depozitu pokazuje brojne specifinosti koje dovode u sumnju mogunost njegovog svoenja na modalitet ugovora o zajmu odnosno ugovora o ostavi.Kod ugovora o novanom depozitu ne postoji volja deponenta da odobri kredit kredit odnosno zajam banci,ve da dri novac na sigurnom mestu u banci.

3. Vrste ugovora o bankarskom novanom depozitu

S obzirom na vremensku dimenziju u raspolaganju deponovanim novcem mogu se razlikovati depoziti po vienju i oroeni depoziti.Kod depozita po vienju deponent moe u svakom trenutku raspolagati svim deponovanim sredstvima .Zbog toga sredstva depozita po vienju banka mora koristiti na taj nain da u svakom trenutku moe ispuniti zahteve deponenta.Kod oroenih depozita banka ima pravo da u roku koji je odreen ugvorom raspolae deponovanim novcem.Tek po proteku roka deponent moe zahtevati isplatu ili pravo na raspolaganjem novcem.Sredstva dobijena po oroenom depozitu su povoljnija za banku jer omoguuju nesmetano korienje pri davanju kredita i u drugim aktivnostima banke.Zbog toga mnogo vei znaaj imaju oroeni depoziti.Ugovori se mogu podeliti na ugovore sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka.Kod ugovora sa otkaznim rokom deponent moe raspolagati deponovanim sredstvima tek po protoku otkaznog roka,a do tada sa novcem raspolae banka.Ugovaranje otkaznog roka je moguce kod depozita po vienju i kod oroenih depozita.Kod ugovora o novanom depozitu bez otkaznog roka deponent moe raspolagati novcem u svakom trenutku kod depozita po vienju ili u svako trenutku po isteku vremena oroenja kod oroenih depozita.Mogu biti namenski i nenamenski.Kod namenskih ugovora banka novac koristi samo za ugovorom odreenju nameru,dok kod nenamenskih banka moe koristiti deponovani novac u bilo koje svrhe.

4. Zakljuenje i forma ugovora o bankarskom novanom depozitu

U naem pravu ugovor se smatra zakljuenim kada se banka obavee da primi a deponent da poloi odreeni novani novani iznos.Moe se zakljuiti da se radi o 32

konsesualnom ugovoru.Za njegov nastanak nije potrebno ispunjenje nikakve forme,nastaje saglasnou volja deponenta i banke o sadrini ugovora.Iako neformalan ugovor se zakljuuje u pismenoj fomi po unapred pripremljenim formularima.Takoe je uobiajeno da banka izda deponentu odreenu pismenu ispravu o zakljuenom ugovoru.Ugovor o novanom depozitu nije realan ugovor,za nastajanje ugovora je dovoljna saglasnost volja,nije neophodno polaganje odreenog novanog iznosa.

5. Obaveze banke iz ugovora o bankarskom novanom depozitu

Osnovne obaveze banke su: a) Obaveze vraanja novanog iznosa Baka je duna da po uslovima koji su predvieni ugovorom da deponentu na njegov zahtev vrati isti novani iznos koji je po osnovu ugovora primio.Kod ugovora sa oroenim depozitom i ugovora sa otkaznim rokom banka je duna da svoju obavezu izvri po isteku roka na koji je oroen odnosno po isteku otkaznog roka,dok u drugim sluajevima banka je duna da svoju obavezu izvri na prvi zahtev deponenta. b) Obaveza otvaranja i voenja rauna novanog depozita U naem pravu se smatra redovnom obavezom.U korist i na teret tog rauna banka je duna da upisuje sva potraivanja i dugovanja koja proizilaze iz poslova koje banka ima sa deponentom i iz poslova koje deponent ima sa treim licem. Upisivanjem potraivanja i dugovanja u korist i na teret rauna novanog depozita nastalih iz poslovanja banke i deponenta je jednostavno jer se radi o meusobnim odnosima tih subjekata po istom ili po razliitim poslovima.Ako se radi o potraivanjima i dugovanjima koja su nastala u poslovanju deponenta sa treim licem banka ima obavezu upisa potraivanja i dugovanja u korist i na teret rauna novanog depozita ali ona to ini za raun svog deponenta.Raun novanog depozita moe biti sa optom i sa posabnom namenom, to zavisi od karaktera ugovora o bankarskom novanom depozitu.Pravi se razlika izmeu tekueg rauna i rauna preko kog deponent posluje, ugovorom o navanom depozitu banka plaa kamatu za deponovana sredstva dok se kod ugovora o tekuem raunu to ne deava. c) Obaveza izvravanja deponentovih naloga- Banka je duna da izvrava sve deponentove naloge na koje se ugovorom obavezala.Najvaniji su pri tom nalozi deponenta koji se tiu raspolaganjem sredstvima na raunu novanog depozita.Po osnovu naloga deponenta banka vri isplate sa ovog rauna u granicama raspoloivih sredstava, ali takoe banka moe da dobije naloge za plaanje sa rauna to bi dovelo raun u pasivu.U tom sluaju,ako ugovorom nije drugaije predvieno,banka nije duna da takav nalog izvri odnosno ona je duna da ga izvri samo do iznosa raspoloivih sredstava na raunu.Suprotna pretpostavka bi izjednaila raun novanog depozita sa tekuim.U naem pravu zakonom je ureeno mesto plaanja po osnovu rauna novanog depozita.Ako ugovorne strane nisu drugaije odredile nalozi za uplatu i isplatu sa rauna depozita se moraju uputiti u sedite banke kod koje je raun otvoren. 33

d) Obaveza obavetavanja- To znai da banka mora izvestiti deponenta o svakoj uplati na raun i svakoj isplati sa njega, bez obzira o kakvim se uplatama/isplatama radilo.Banka je duna da na kraju svake godine dostavi deponentu izvetaj o stanju rauna. e) Obaveza plaanja kamate- Kako se ugovor o bankarskom novanom depozitu javlja kao privredni posao banina je obaveza da plaa naknadu za korienje tueg novca tj. Naknadu za prenos prava raspolaganja tim novcem za odreeni vremenski period.Banka je po zakonskoj pretpostavci duna da plati deponentu kamatu na deponovana sredstva.Visina kamate je predviena ugovorom,a ugovorom moe biti predvieno i banino osloboenje ove obaveze.

6. Prava banke iz ugovora o bankarskom novanom depozitu

Banka ima: a) Pravo raspolaganja deponovanim novcem- Osnovno pravo banke i zbog toga ona zakljuuje ugovor o novanom depozitu.Ovom pravu banke odgovara obaveza deponenta da na osnovu zakljuenog ugovora stavi banci na raspolaganje odreeni novani iznos.Pri ostvarenju prava raspolaganja deponovanim novcem banka je ograniena u pogledu roka u kome moe raspolagati novcem i namene u koju ga moe koristiti. b) Pravo na pokrie i kamatu za sluaj negativnog salda na raunu- Ako se na osnovu izvravanja deponentovih naloga na raunu iskae negativan saldo banka ima pravo da od deponenta zahteva pokrie. Za iznos prekoraen po raunu banka ima pravo na zakonsku ili ugovornu kamatu.

7. Pluralitet rauna novanog depozita

Sa istom bankom deponent moe zakljuiti vie ugovora o bankarskom novanom depozitu i na osnovu njih moe da otvori vie rauna. Otvaranje vie rauna je mogue i na osnovu ugovora. Bez obzira na broj zakljuenih ugovora svaki raun novanog depozita je samostalan tj. pravno nezavisan od drugog. To znai da po jednom raunu moe postojati negativan saldo a da je na drugim saldo pozitivan.Uslovi korienja sredstava na svako raunu mogu biti razliiti, zavisno od odredaba ugovora. Samostalnost svakog rauna ne iskljuuje mogunost kompenzacije potraivanja izmeu banaka i deponenta po razliitim raunima pod uslovom da su potraivanja i protivpotraivanja konpenzibilna i da mogunost kompenzacije nije iskljuena ugovorom.

31. Pojam i znaaj ugovora o kreditu

Kredit je, uz plaanja, najstariji i najznaajniji bankarski posao.Mnogobrojne definicije kredita i ugovora o kreditu smatraju se nezadovaljavajuim. Uopteno se moe rei da se ugovorom o bankarskom kreditu jedna strana (kreditor) obavezuje da e drugoj strani (debitor, dunik) staviti na raspolaganje odreenu sumu novca ili da e za nju 34

preuzeti odgovornost prema treem licu, dok se duga strana obavezuje da e dobijenu sumu koristiti u skladu sa ugovorom i da e po proteku odreenog vremena vratiti s kamatom, a u sluaju preuzimanja odgovornosti prema traem licu, da e platiti proviziju. U Zakonu o obligacionim odnosima, ugovor o kreditu se odreujekao ugovor kojim se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odreeni iznos novanih sredstava, na odreeno ili neodreeno vreme, za neku ili bez utvrene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaa kamatu i dobijen novac vrati u vreme i na nain kako je utvreno ugovorom.Ova definicija odnosi se samo na naovane kredite, dok krediti odgovornosti, kod kojih banka ne ustupa korisniku svoja novana sredstva, ve mu daje na raspolaganje svoju odgovornost, svoj kredibilitet, ime olakava dolazak do gotovog novca ili omoguuje ispunjenje novane obaveze prema treim licima bez upotrebe gotovog novca, nije ovom definicijom obuhvaena.

32. Vrste kredita

Mogu biti novani krediti i krediti odgovornosti. S obzirom na namenu krediti se dele na namenske i nenamenske. Kod namenskih korisnik upotrebljava kredit samo za ugovorom utvrenu namenu (investicioni krediti, potroaki krediti i td.). Nenamenski krediti se koriste u bilo koju svrhu, to zavisi od potrebe korisnika. Prema vremenskom kriterijumu mogue je razlikovati kredite na odreeno i na neodreeno vreme. Krediti na neodreeno vreme se retko javljaju, i to obino u formi revolving kredita. Zavisno od duine vremena nakon koga se kredit vraa razlikuju se kratkoroni (do jedne godine), srednjoroni (do pet godina) i dugoroni (preko pet godina) krediti. Mogu biti gotovinski i bezgotovinski krediti.Kod gotovinskih, korisniku se isplauje kreditna suma u gotovom novcu, dok se kod bezgotovinskih vri prenos kreditne sume na raun korisnika.Postoje razliita sredstva obezbeenja u pogledu vraanja kredita i ona mogu biti realna i lina. Kredit se moe obezbediti zalonim pravom na pokretnim stvarima, na HOV (kredit u zalogu) ili nepokretnostima (hipotekarni kredit). Obaveza korisnika kredita se pojaava obavezom jemca ili avaliste po menici (avalni kredit) garanta (kredit uz bankarsku garanciju) i sl.

33. Pravna priroda ugovora o kreditu

Pravna priroda ugovora o kreditu je u prirodi sporna. U stranoj literaturi sreu se shvatanja po kojima je ugovor o kreditu po svojoj pravnoj prirodi zajam.Ova shvatanja su danas dobrim delom naputena.Ugovor o kreditu se istorijski posmatrano razvio iz ugovora o zajmu,ali danas predstavlja samostalan,imenovan ugovor koji se po svojim karakteristikama razlikuje od ugovora iz koga je nastao.Razlikuje se po subjektima,jer se kod ugovora o zajmu kao ugovorne strane javljaju pravna i fizika lica,dok se kod ugovora o kreditu javljaju banka, kao specijalizovana finansijska organizacija, i njen klijent. U vezi sa pravnom prirodom ugovora o kreditu, posebno je sporno pitanje da li ugovor nastaje ve u trenutku postizanja saglasnosti volja ugovornih strana (konsesualna teorija) ili tek u trenutku predaje novca korisniku kredita (realna teorija). U naem pravu je prihvaena konsesualna teorija. Prema drugim miljnjima ugovor o kreditu je poseban specifian ugovor koji se ne moe svesti ni na jedan drugi imenovani ugovor, dok trei 35

smatraju da pravnu prirodu ugovora o kreditu nije mogue utvrditi, ve se mogu uoiti pravne prirode pojedinih vrsta ugovora o kreditu.

34. Zakljuenje i forma ugovora o kreditu

Za zakljuenje ugovora o kreditu u naem oravu se zahteva pismena forma, to je i razumljivo s obzirom na sloenost pravnih odnosa koji se javljaju. Ugovor nije realan, odnosno za njegov nastanak nije neophodan prenos novca na korisnika kredita. Po osnovu zakljuenog ugovora, korisnik ima pravo samo da zahteva, a banka obavezu da izvri prenos kreditne sume. Pismena forma moe biti zadovoljena na nekoliko naina, ali se najee ugovor o kreditu zakljuuje na osnovu unapred pripremljenih formulara ugovora, uz primenu optih uslova poslovanja banke.Po zakonu o obligacionim odnosima bitni elementi ugovora o kreditu se: 1) Iznos kredita izraava se u dinarima ili u stranoj valuti, kada je to u skladu sa deviznim propisima 2) Uslovi davanja kredita predstavljaju okolnosti pod kojima se kredit daje kao to su rok, nain prenosa kreditnog iznosa, da li kredit ima revolving karakter ili ne i td.; 3) Uslovi korienja kredita posebno ih je vano precizirati kod namenskih kredita, ali i kod ne namenskih kredita je vano utvrditi kada i na koji nain korisnik moe upotrebiti odobrena kreditna sredstva; 4) Uslovi vraanja kredita banka je posebno zainteresovana da se utvrde uslovi vraanja, kao to su rokovi vraanja, pitanje da li se vraa u celini ili u ratama, visina kamate i sl. Ugovor o kreditu moe sadrati i druge elemente koji su znaajni za ugovorne strane, s obzirom na vrstu kredita koji je odabran.

35. Obaveze banke iz ugovora o kreditu

Banka ima sledee obaveze: a) Obaveze stavljanja na raspolaganje kreditnog iznosa osnovna obaveza banke koja nastaje ve u trenutku zakljuenja ugovora, ali se uslovi njene realizacije utvruju ugovorom. Stavljanje na raspolaganje kreditnog iznosa moe se izvriti isplatom, prenosom na raun korisnika, davanjem eka ili kreditnog pisma korisniku, plaanjem za raun korisnika treim licima i td. Prenosom novane sume odobrenog kredita na korisnika na njega prelazi i pravo raspolaganja novca. b) Obaveza izvravanja drugih radnji kreditnog karaktera javlja se kod pojedinih vrsta, a posebno kod kredita odgovornosti. Osnovna obaveza banke ne mora da se izrazi u davanju odreene novane sume, ve moe biti izraena u obavezi akceptiranja, avaliranja, eskontovanja HOV i dr. Ovakve obaveze i kad su osnovne i kad su sporedne, moraju biti precizirane ugovorom.

36. Prava banke iz ugovora o kreditu

36

Prava banke po osnovu ugovora o kreditu su : a) Prava na povraaj kreditnog iznosa osnovne obaveze gde se ugovorom utvruju rokovi i nain izvravanja ove obaveze od strane korisnika. b) Pravo na kamatu pretpostavlja se i kad nije ugovoreno, poto se radi o bankarskom poslu, koji se obavlja profesionalno, u vidu delatnosti. Kamata je cena upotrebe kredita, koja u sebi sadri naknadu za uslugu, trokove i naknadu za rizik posla. Visina kamate se izraava kroz kamatnu stopu, a visina kamatne stope se utvruje ugovorom u skladu sa zakonom i drugim propisima. c) Pravo na sredstva obezbeenja banka ima kad je takvo sredstvo ugovoreno i tada banka ima pravo da izvrenje svojih obavza uslovi dobijanjem dogovorenog sredstva obezbeenja (zaloga, garancija, menica, hipoteka i td.) d) Pravo kontrole upotrebe kredita banka ima kod namenskih kredita i ako korisnik dobijena sredstva koristi protivno ugovoru, baka moe raskinuti ugovor na tetu korisnika.

37. Prestanak ugovora o kreditu

Moe prestati na razliite naine, prestaje redovno vraanjem kredita u skladu sa ugovorom, ali moe prestati i na druge uobiajene naine. Pored uobiajenih naina, za ugovor o kreditu su karakteristina dva naina prestanka i to: otkazom davaoca kredita i odustankom korisnika kredita. Banka moe otkazati ugovor o kreditu pre isteka ugovorenog roka, ako je kredit koriten u suprotnosti sa njegovom namenom. Pravo banci se priznaje zbog toga to je korisnik kredita izigrao banino poverenje i izvrio povredu ugovora. Banka ne daje nikakav otkazni rok. A korisnik je obavezan da odmah vrati ceo iznos kredita. U naem pravu banka moe otkazati ugovor o kreditu pre isteka ugovorenog roka u sluaju insolventnosti korisnika, ak i kad ona nije utvrena sudskom odlukom, kao i u sluaju prestanka pravnog lica, ili smrti korisnika, ako bi u toj situaciji davalac kredita doao u nepovoljan poloaj. Ovo pravilo slui ua zatitu interesa banke, ali je krienje prava na otkaz ugovora od strane banke uslovljeno injenicom da okolnosti koje su nastupile dovode banu u nepovoljan poloaj. U naem pravu je predvieno i pravo korisnika da u odreenim situacijama odustane od ugovora. Korisnik moe uvek odustati od ugovora, a ko jo nije poeo sa korienjem kredita, korisnik moe vratiti kredit i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan da unapred obavesti banku. U oba prethodna sluaja korisnik je duan da banci nadoknadi tetu, ako je zbog odustanka od ugovora, odnosno vraanja kredita pre vremena, teta nastupila. U sluaju vraanja kredita pre ugovorenog roka, banka ne moe da rauna kamatu za vreme od dana vraanja kredita do dana kada je po ugovoru kradit trebalo da bude vraen.

39. AKCEPNI KREDIT

Ugovorom o akceptnom kreditu banka se obavezuje da e akceptirati menicu koju klijent bude izdao i na nju vukao,ime kao akceptant,prihvata da menicu isplati o njenoj dospelosti.

37

Akceptni kredit je tipian kredit odgovornosti,dakle kredit za koji banka ne ustupa klijentu svoja novana sredstva,ve mu stavlja na raspolaganje svoju odgovornost,kredibilitet ime mu olakava da doe do gotovog novca ili mu omoguava da ispuni novane obaveze bez upotrebe novca.Kad doe do naplate menice,banka ne angauje svoja novana sredstva,ve isplauje od sredstava svog klijenta. Akceptni kredit se koristi umesto novanih kredita za pokrivanje srednjoronih potreba za novanim sredstvima.Smatra se da upotreba ovog kredita ima smisla samo ako se potreba za novanim sredstvima javlja na period od najmanje tri meseca. Najee se akceptnim kreditom zadovoljavaju potrebe privrede za obrtnim sredstvima(obino za kupovinu vee koliine sirovina i repromaterijala),posebno za privredne grane sa sezonskim karakteristikama.Treba rei da banke odobravaju akceptne kredite relativno retko,po pravilu samo klijentima u koje na osnovu viegodinje poslovne saradnje,imaju puno poverenje.

59.POJAM I PRIVREDNA FUNKCIJA AKREDITIVA

Akreditivom koji nastaje prihvatanjem zahteva nalogodavca za njegovo otvaranje,banka se obavezuje da e korisniku akreditiva isplatiti odreenu novanu svotu,ako do odreenog vremena budu ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva. Obino se smatra da se plaanjem putem dokumentarnog akreditiva najbolje tite interesi obeju ugovornih strana kog prodaje.Pri realizaciji posla prodaje prodavac je siguran da robu nee uzalud isporuiti,ve da e ona svakako biti preuzeta od strane kupca.S druge strane,kupac je siguran da preuzimanjem dokumenata onemoguavaeventualno drugaije disponiranje robom od strane prodavca,od onog koje je ugovoreno.Ipak i dokumentarni akreditiv ima slabe strane.Kupac kog akreditiva nema mogunosti da prethodno utvrdi urednost isporuke jer i ovde do robe dolazi tek po preuzimanju robnih dokumenata uz istovremeno plaanje. Veliku ulogu imaju i meunarodni dokumentarni akreditivi.Pod meunarodnim dokumentarnim akreditivom u smislu lana 2 Jednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive Meunarodne trgovinske komore u Parizu,trba razumeti svako utanaenje,bez obzira na naziv i opis,po kome neka banka na zahtev i u skladu sa instrukcijama nekog komitenta ili za svoj sopstveni raun treba da izvri plaanje nekom treem licu ili po njegovom nalogu ili treba da plati ili akceptira menicu vuenu od korisnika ili ovlauje neku drugu banku da izvri takvo plaanje ili da akceptira i da plati takvu menicu ili ovlauje drugu banku da negocira uz podnoenje oreenih dokumenata,pod uslovom da su u skladu sa odredbama i uslova akreditiva.Kada su,meutim,prilike na meunarodnom tritu nesigurnije,naplaivanja novanih potraivanja neizvesnija i rizinija,izvoznici po pravilu,pribegavaju dokumentarnom akreditivu,budui da sigurnost naplate tada izbija u prvi plan,bez obzira na dodatni postupak i trokove. 60.UESNICI U POSLU DOKUMENTARNOG AKREDITIVA I PRAVNI ODNOSI IZMEU NJIH U poslu dokumentarnog akreditiva uestvuju najmanje tri lica: -nalogodavac za otvaranje akreditiva, 38

-akreditivna banka, -korisnik akreditiva, ali se u meunarodnoj poslovnoj praksi po pravilu sreu i druge banke,najee u zemlji korisnika akreditiva. Nalogodavac(po pravilu kupac) je lice koje izdaje svojoj banci nalog za otvaranje akreditiva u korist njegovog poverioca(po pravilu prodavca) koji se time javlja kao korisnik akreditiva.Banka koja prihvata nalog i otvara akreditiv je akreditivna banka,s tim da se u najjednostavnijem akreditivnom poslu,moe javiti u ulozi isplatne banke.Uz akreditivnu banku mogu se angaovati za izvrenje akreditiva i druge,njoj korespodentne banke.Ove banke se najee javljaju u ulozi avizirajue,notificirajue ili konfirmirajue banke. -Avizirajua banka je posrednika banka koja po nalogu akreditivne banke obavetava korisnika da je za njega otvoren akreditiv,ali sama ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu isplate akreditivne sume.. -Konfirmirajua(potvrujua)banka preuzima po nalogu akreditivne banke obavezu prema korisniku da e mu po prezentaciji dokumenata isplatiti akreditivnu sumu. Dokumentarni akreditiv je sloen bankarski posao,koji ini vie meusobno nezavisnih pravnih odnosa izmeu pomenutih uesnika u ovom poslu: a)odnos nalogodavca i akreditivne banke b)odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva c)odnos korespodentnih banaka i korisnika d)pravni odnoso izmeu banaka e)odnos izmeu nalogodavca i korisnika akreditiva 61. ODNOS NALOGODAVCA I AKREDITIVNE BANKE Odnos nalogodavca i akreditivne banke je odnos ugovorenog karaktera koji nastaje baninim prihvatom naloga komitenta za otvaranje akreditiva.Na ovaj nain nastao ugovor se naziva ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva. Nalog za otvaranje akreditiva izdaje kupac(odnosno drugi dunik po novanoj obavezi) i upuuje ga svojoj poslovnoj banci s kojom ima po pravilu trajnu poslovnu saradnju.Nalog ima karakter ponude za zakljuenje ugovora.Kada banka prihvati nalog,pna je time zakljuila sa svojim klijentom ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva.Nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci. Ugovorom se nalogodavac obavezuje da za izvrenu uslugu banci plati proviziju i nadoknadi joj trokove,a banka se obavezuje da e saglasno dobijenom nalogu,ili preko korespodentne banke,korisnika akreditiva obavestiti o ptvaranju akreditiva i platiti mu akreditivnu sumu,po prijemu dokumenata i njegovog ispitivanja u skladu sa nalogom. 62.ODNOS AKREDITIVNE BANKE I KORISNIKA AKREDITIVA Izvravajui svoju osnovnu obavezu iz ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva,akreditivna banka obavetava korisnika akreditiva da je u njegovu korist otvorila akreditiv,naznaavajui sve njegove elemente kao i uslove za realizaciju. Od trenutka prijema obavetenja o otvaranju akreditiva,izmeu korisnika akreditiva i akreditivne banke nastaje neposredan i samostalan odnos. Od trenutka prijema obavetenja od strane korisnika akreditivna banka preuzima pravnu obavezu,a korisnik stie pravno ovlatenje,da od banke zahteva isplatu garantne sume,na 39

nain i pod uslovima kako je utvreno u obavetenju.Obaveza banke prema korisniku odreena je iskljuivo sadrajem obavetenja. Korisnik moe zahtevati isplatu akreditvne sume prema uslovima iz obavetenja i prinudnim putem,a da se prethodno nije sa zahtevom obratio nalogodavcu.S druge strane,obaveza banke je uslovna,to znai da korisnik pri realizaciji svog prava na naplatu akreditivne sume mora podneti banci sva predviena dokumenta i ispuniti i druge uslove predviene obavetenjem o otvaranju akreditiva. 63. ODNOS KORESPODENTNIH BANAKA I KORISNIKA Ako se korespodentna banka javlja u ulozi konfirmirajue (potvrujue) banke tada se za njen odnos prema korisniku akreditiva mogu,mutatis mutandis primeniti pravila koja vae za odnos akreditivne banke i korisnika.Davanjem obavetenja korisniku o tome da je akreditiv otvoren i od nje potvren,konfirmirajua banka preuzima novu,samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku. Kada se, meutim,korespodentna banka javlja u ulozi avizirajue banke tada ne nastaje poseban,samostalan odnos izmeu nje i korisnika.Avizirajua banka,istupajui kao punomonik akreditivne banke samo upuuje obavetenje korisniku o tome da je akreditivna banka otvorila akreditiv u njegovu korist.Korisnik svoj zahtev moe ostvariti samo prema akreditivnoj banci.ak i kada se avizirajua banka javlja u ulozi isplatne banke,ona to ne ini po sopstvenoj obavezi prema korisniku,ve u izvravanju obaveze preme akreiditvnoj banci kao svom nalogodavcu. 64. PRAVNI ODNOSI IZMEU BANAKA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVA Po svom pravnom karakteru ti odnosi predstavljuju posebne vrste ugovora o nalogu,ija sadrina se ureuje na osnovu uloge koju u celom akreditivnom poslu korespodentna banka treba da odigra. Ako se ona javljau ulozi avizirajue banke,tada e se prihvatanjem naloga akreditivne banke,obavezati na pruanje usliga u pogledu obavetavanja korisnika i eventualno isplate akreditivne sume korisniku,odnosno na pruanje drugih usluga.U odnosu prema korisniku,avizirajua banka se javlja kao zastupnik akreditivne banke. Ako se pak korespodentna banka javlja u ulozi konfirmirajue banke,tada se prihvatanjem naloga akreditivne banke,obavezuje ne samo da e korisniku poslati obavetenje o otvaranju akreidtiva,ve da e i potvrdom akreditiva,prema korisniku preuzeti samostalnu i neposrednu obavezu isplate akreditivne sume.U odnosu prema korisniku konfirmirajua banka deluje kao komisionar,u svoje ime,a za raun akreditivne banke. Korespodentne banke kada se javljaju u ulozi isplatne banke dobijaju po svojoj prirodi id skreditivne banke novano pokrie. 65. ODNOS IZMEU NALOGODAVCA I KORISNIKA AKREDITIVA Ovaj odnos se zasniva na osnovnom poslu i nije akreditivne prirode.Ugovorom o prodaji se u tzv.akreditivnoj klauzuli ili finansijskoj klauzuli predvia da e se za primljenu robu ili izvrenu uslugu platiti u formi dokumentarnog akreditiva.Kupac preuzima obavezu da e kod naznaene odnosno odgovarajue banke otvoriti akreditiv prema uslovima navedenim u akreditivnoj klauzuli osnovnog ugovora.Ako on to ne uini,ili po 40

otvaranju akreditiva ne doe do isplate akreditivne sume krivicom nalogodavca i angaovanjem banaka,bie odgovoran za neizvrenje svoje ugovorne obaveze,tj.plaanje cene robe odnosno usluge. 66.VRSTE DOKUMENTARNOG AKREDITIVA Dokumantarni akreditiv moe biti opoziv i neopoziv. Za opoziv akreditiv je karakteristino da ne vezuje banku prema korisniku,pa ga ona moe u svakom trenutku izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavcu ili po sopstvenoj inicijativi,ako je to u interesu nalogodavca. Neopoziv dokumentarni akreditiv sadri samostalnu i neposednu obavezu banke prema korisniku.Ova obaveza se ne moe opozvati niti na drugi nain unititi ili izmeniti,osim sporazumom svih zainteresovanih strana. -Neopozivi dokumentarni akreditivi se mogu javiti i u formi notificiranih(aviziranih) i konfirmiranih(potvrenih) akreditiva. -Dokumentarni akreditivi mogu biti prenosivi i neorenosivi. Akreditiv prema Zakonu o obligacionim odnosima se moe preneti na bazi izriitih uputstava,samo banka koja ga otvara i to samo jedanput,ukoliko nije suprotno ugovoreno. U SAD-u se javljaju stand by akreditivi koji se ne realizuju redovno ve samo u sluaju da se cena iz osnovnog posla ne plati na ugovoreni nain. 67. OBAVEZA BANKE DA OBAVESTI KORISNIKA O OTVARANJU AKREDITIVA Na osnovu ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva banka preuzima obavezu da e otvoriti dokumentarni akreditiv u korisr korisnika i da e ga o tome obavestiti.Kako da trenutka notifikacije tj.slanja obavetenja korisniku o otvaranju akreditiva,akreditivna banka nije u pravnom odnosu sa korisnikom,to je ona za izvravanje obaveze otvaranje akreditiva i obavetavanja korisnika o tome odgovorna samo nalogodavcu,ali ne i korisniku. Za tetu koja je nastala zbog netanog obavetavanja korisnika o sadrini otvorenog akreditiva,banka e biti odgovorna korisniku i nalogodavcu. 68. OBAVEZA ISPITIVANJA PREZENTIRANIH DOKUMENATA I ISPUNJENOSTI DRUGIH USLOVA IZ AKREDITIVA Ovu obavezu prema nalogodavcu banka preuzima trenutkom zakljuenja ugovora o otvaranju akreditiva,a prema korisniku u trenutku slanja obavetenja o njegovom otvaranju.Prilikom ispitivanja dokumenata banka deluje po naelu akreditivne strogosti,tj.ispituje ih strogo u granicama primljenog naloga,s ciljem da utvrdi da li su podneta dokumenta po izgledu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.Usklaenost dokumenata po svom izgledu sa odredbama i uslovima akreditivna banka e utvrditi korienjem pravila meunarodne standardne bankarske prakse. Banka eli da ima posla samo sa onim injenicama koje se nalaze u njenom vidokrugu(tzv.bankarski horizont).Banina obaveza ispitivanja dokumenata se svodi na ispitivanje formalne saglasnosti podnetih dokumenata sa uslovima akreditiva.Da li su dokumenta formalno u skladu sa akreditivnim uslovima ili nisu,sudie se po njihovom spoljanjem izgledu. 41

Banka e u sluaju njihovog prihvatanja biti osloboena odgovornosti za formu,potpunost,tanost,autentinost,falsifikat ili pravni znaaj kod dokumenta. Ako su dokumenta naizgled uredna tj.razumnom panjom finansijskog strunjaka se ne moe utvrditi njihova neusklaenost sa uslovima i odredbama akreditiva,banka ne moe biti odgovorna zbog njihovog prihvatanja. Banka ispituje da li su podneta dokumenta adekvatna,meusobno usaglaena,potpuna i uredna. Svi dokumenti koji se koriste pri realizaciji meunarodnog dokumentarnog akreditiva mogu se grupisati u etiri osnovne grupe: 1.transportna dokumenta 2.dokumenta iz osiguranja 3.trgovake fakture 4.ostala dokumenta predviena akreditivom(skladinica,certifikat kontrolne organizacije,uverenje o poreklu robe itd.) Banka je duna jo da ispita ispunjenost drugih uslova,npr.da li se radi o neopozivom ili opozivom akreditivu,da utvrdi da li su dokumenta podneta u roku vaenja akreditiva i sl. 69. OBAVEZA BANKE NA PLAANJE,AKCEPTIRANJA ILI NEGOCIRANJA UZ PREUZIMANJE DOKUMENATA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVA Kada nakon ispitivanja utvrdi da podneta dokumenta po izgledu odgovaraju odredbama i uslovima akreditiva,kao i kada utvrdi da su ispunjeni svi drugi uslovi za izvravanje njene obaveze,banka e zavosno od okolnosti konkretnog akreditiva biti duna da: -odmah plati akreditivni iznos-ako je akreditivom tako predvieno; -ili da plati u odreenom roku-ako je akreditivom predvieno odgoeno plaanje; -ili da akceptira menicu izdatu od korisnika i vuenu na nju,nalogodavca ili nekog drugog trasata,s tim da menicu isplauje o dospelosti-ako se radi o akceptivnom akreditivu; -ili da izvri negociranje,tj.da plati bez prava na regres preme trasantu ili savesnom imaocu,menicu po vienju ili na rok,vuenu od korisnika na nalogodavca ili nekog drugog trasata-ako se radi o negocijacionom akreditivu. Kada akreditivna banka smatra da podneta dokumenta nisu po izgledu u slkadu sa odredbama i uslovima akreditiva,mora da odlui asmo na osnovu dokumenta,da li e preuzeti takva dokumenta ili e ih odbiti,uz stavljanje prigovora da nisu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.Ako akreditivanbakna odlui da takva dokumenta odbije,u obavetenju mora naznaiti zbog kojih odstupanja je odbila da primi dokumenta. Banka koja u odnosu sa korisnikom,moe odluiti da honorie i dokumenta koja nisu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.Pri tome mogu nastati dve situacije:Banka moe traiti od svog nalogodavca odobrenje za odstupanje od uslova i odredaba akreditiva.Kada,meutim odobrenje za odstupanje nije dobijeno,ili nije ni traeno,tada honorisanje dokumenata ide na rizik banke koja ih je primila.Bnka koja je odstupila od uslova i odredaba akreditiva pri honorisanju dokumenata izlae se riziku da nalogodavac ne prihvati odstupanje,da odbijr davanje pokria,ili da zahteva povraaj pokria,ako ga je ranije dao.

42

70.OBAVEZA BANKE NA PREDAJU HONORISANIH DOKUMENATA I OBAVEZA IZVRAVANJA NALOGA I INSTRUKCIJA NALOGODAVCA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVA Nakon honorisanja,banka je duna da preda dokumenta svome nalogodavcu.Kada je akreditivna banka istovremeno i isplatna,predaje dokumenta odmah nalogodavcu po akreditivu.Ako je dokumenta honorisala korespodentna banka,duna je da ih preda akreditivnoj banci,a ova nalogodavcu. Akreditivna banka je duna da se pridrava naloga i uputstava nalogodavca,ikljuujui i npr.ona koja nisu u saglasnosti sa funkcijom dokumentarnog akreditiva,ako ih je prihvatio prilikom zakljuenja ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditva. Banke ne preuzimaju nikakvu obavezu ili odgovornost za posledice zakanjenja ili gubitka prilikom prenoenjabilo kakvih saoptenja,pisama ili dokumenata,kao ni za greke izopaenja pri prenosu ili prevoenju,pa zadravaju za sebe pravo da uslove akreditiva prenesu bez prevoenja.Bnke se oslobaaju od odgovornosti za posledice koje mogu nastati zbog prekida njihovog rada izazvanog viom silom,politikim rizicima ili drugim uzrocima van njihive kontrole. 71. POJAM BANKARSKE GARANCIJE Bankarskom garancijom banka se obavezuje da korisniku garancije isplati odreenu sumu novca ukoliko banin kljient ne izmiri svoje ugovorne obaveze. Funkcija bankarske garancije je pokrivanje razliitih rizika kada se odreeni posao ne razvija normalno. Bankarskim garancijama se ostvaruje vii stepen sigurnosti poverilaca,to znaajno utie na stabilizaciju odnosa na meunarodnom tritu,jer se smatra da banke ,kao oprezni i struni privrednici,nee preuzimati obaveze za koje ne postoje maksimalni uslovi pokria protiv svih rizika. Bankarska garancija ne angauje materijalna sredstva,niti ograniava njihov promet zato je ona pogodnije sredstvo od stvarnih obezbeenja. 72.PRAVNI ODNOSI KOJI SE JAVLJAJU U POSLU BANKARSKE GARANCIJE Bankarsku garanciju je najispravnije posmatrati kao sloen posao u okviru kojeg postoji nekoliko pravnih odnosa.Ti osnovni odnosi su: a)odnos nalogodavca i banke garanta b)odnos banke i korisnika garancije c)odnos nalogodavca za izdavanje garancije i njenog korisnika a)Odnos izmeu nalogodavca za davanje garancije i banke garanta se zasniva baninim prihvatanjem nalogodavevog naloga za davanje garancije.Nalogodavac je dunik iz osnovnog posla,ija se inidba eli pojaati garantom obavezom banke.Banka se obavezuje da u skladu sa prihvaenim nalogom da garanciju korisniku kao i da na njegov poziv izvri isplatu garantne sume, u sluaju nastupanja garancijom predvienih okolnosti.Nalogodavac se obavezuje da za izvrenu uslugu isplati banci odreenu naknadu u vidu njene provizije.

43

b)Odnos izmeu banke garanta i korisnika garancije nastaje prihvatanjem garantne obaveze banke od strane korisnika i po svom karakteru je jednostrano obavezan i za razliku od bankarskog jemstva,neakcesoran,tj.potuuno pravno samostalan u odnosu na osnovni posao.Banka se obavezuje da pod garancijom predvienim uslovima isplati odgovarajuu sumu novca korisniku,bez intervencije suda.Obaveza banke je uvek izraena u novcu.Kada nastupe uslovi korisnik moe realizovati garanciju unutar roka njenog vaenja.Kada se ispune uslovi korisnik moe garanciju realizovait uglavnom na dva naina: -dobrovoljnom isplatom garantne sume od strane banke garanta -prinudnom naplatom preko suda c)Odnos nalogodavca i korisnika po garanciji ne predstavlja odnos garantne prirode.Nalogodavac i korisnik su ugovorne strane iz osnovnog posla,pri emu je nalogodavac dunik,a korisnik poverilac za odreenu inidbu. 73.VRSTE BANKARSKIH GARANCIJA 1.Bankarska garancija za vraanje avansa se najee javlja kod ugovora o isporuci opreme na kredit.Banka dunika se obavezuje da e korisniku bankarske garancije isplatiti ukupan iznos datog avansa,ako dunik ne ispuni,odnosno neuredno ispuni obavezu i ne vrati primljeni avans. 2.Licitaciona bankarska garancija banka garan obavezuje se da e investitoru platiti odreeni novani iznos u sluaju da uesnik u licitaciji izmeni ili opozove svoju ponudu za vreme trajanja licitacije ili odbije da zakljui ugovor,saglasno ponudi koju je na licitaciji stavio i koju je investitor prihvatio. 3.Bankarska garancija za dobro izvrenje posla banka se obavezuje da e na zahtev korisnika i pod predvienim uslovima isplatiti odreenu sumu novca u sluaju da njen klijent ne ispuni ili neuredno ispuni svoje obaveze iz ugovora o prodaji ili iz ugovora o nekoj privrednoj usluzi. 4.Ostale vrste bankarskih garancija -Konosmanska bankarska garancija omoguuje brodaru predavanje robe primaocu i kada ovaj u tom trenutku nije u posedu svojih potrebnih dokumenata. -Indirektne bankarske garancije -Potvrene bankarske garancije -Kontra-garancije -Bankarske supergarancije Drugi kriterijum podele: Sve garancije delimo na apstraktne i kauzalne. Razlikujemo pokrivene i nepokrivene. U meunarodnom prometu mogu se podeliti na nostro i loro garancije. 74.BANKARSKO JEMSTVO I DRUGI INSTRUMENTI OBEZBEENJA PLAANJA Od personalnih sredstava obezbeenja veu vanost imaju bankarska i menina jemstva,solidarnost dunika,ugovorna kazna i penali. Banakrskim jemstvom se uglavnom zadovoljavaju iste privredne potrebe kao i bankarskom garancijom,budui da se kod ovog oblika obezbeenja banka obavezuje da 44

plati odreenu sumu novca poveriocu za sluaj da dunik svoju obavezu ne ispuni.Bankarsko jemstvo moe da pokrije samo rizik platene sposobnosti dunika,pa je znatno slabije sredstvo obezbeenja od bankarskr garancije.Bankarsko jemstvo se javlja kao pogodno sredstvo obezbeenja samo u sluajevima kada je bitno ouvanje kauzalnosti i pravne vezanosti sredstava obezbeenja sa osnovnim poslom. Pored personalnih,u bankarskim ugovorima se koriste realna sredstva obezbeenja,kao to su zaloga pokretnih stvari i hartija od vrednosti,hipoteka,pravo pridraja,gotovinski depo i druga.

45