FINANSIJSKA TRITA I INSTRUMENTI

Najvaniji elementi finansijskog sistema su:

1) Finansijska trita;
2) finansijske institucije, i
3) finansijski instrumenti.
Efikasan finansijski sistem omoguava funkcionisanje privrednih subjekata i razvoj
ukupne privrede i drutva, uz ouvanje finansijske stabilnosti, prevashodno stabilne i niske stope
rasta opteg nivoa cena.
Kljune uloge finansijskog sistema:
Funkcije tednje;
likvidnosna funkcija;
kreditna funkcija;
funkicija plaanja;
funkcija zatite od rizika;
makroekonomska funkcija;
obezeenje informacija, i
kreiranje novca.
Pojam i oblici finansijskog trita
Finansijsko trite je mesto gde se finansijski instrumenti kupuju i prodaju, neposredno ili
preko posrednika.
Na finansijskom tritu se kreiraju finansijski instrumenti i okupljaju finansijski
posrednici.
Finansijska trita funkcioniu u dva osnovna oblika uem i irem.
Oblici finansijskog trita
Ui oblik finansijskog trita ima odreeno mesto, vreme, organizaciju i nain na koji
funkcionie.
Berze predstavljaju ui oblik finansijskog trita na kome se obavlja berzanski promet.
iri oblik finansijskog trita obuhvata sva mesta van berze gde se sueljava ponuda i
tranja finansijskih instrumenata i vre finansijske transakcije, tj. vanberzanski promet.

Finansijski instrumenti
Hartije od vrednosti;
depoziti;
potraivanja;
finansijska prava;
iralni novac, i
devize i devizni kursevi.
Hartije od vrednosti
Hartije od vrednosti mogu biti:
Vlasnike (akcije), i
dunike (obveznice, zapisi i dr).

*Dunike hartije prema dospeu mogu biti kratkorone i dugorone.

Prema emitentima (izdavaocima) dunike hartije od vrednosti (HOV) dele se na:
Dravne i
korporativne.
Podela na domae i inostrane HOV vre se prema mestu njihovog emitovanja.

Uesnici na finansijskim tritima

Emitenti (drava i privredni subjekti);
investitori (individualni i institucionalni);
berzanski posrednici (brokeri, dileri, ovlaene banke);
ostali posrednici (banke i dr.);
hederi, i
pekulanti.

Podela finansijskih trita

Prema lokaciji mogu biti: lokalna, nacionalna i internacinalna finansijska trita.
Prema vrsti finansijskih instrumenata: trita akcija i trita obveznica, odnosno
dunikih instrumenata.
Primarna i sekundarna trita razlikuju se po redosledu prodaje emitivnih HOV prva
(primarne) i ostale sekundarne.
Osnovna finansijska trita
trite kapitala
devizno trite
trite novca
Berzanska i vanberzanska trita
Trgovina finansijskim instrumentima na posebno odreenom i organizovanom mestu
odlikuje berzansko trite.
Vanberzanska trita nisu ograniena posebno odreenim mestima i organizacijom.
Vanberzansko trgovanje je, kao i berzansko, regulisano i ureeno.
PRINOS: od akcija dividende
od obveznica kamata
od opcija premije
od deviza kursna razlika
Prinos i rizik na finansijskim tritima
Prinos (return) je primarni cilj investiranja na finansijskom tritu.
Prinos od akcija je dividenda, od obveznica i drugih dunikih HOV je kamata, od opcija
je premija, od deviza je kursna razlika, itd.
Dividenda od akcija nije poznata unapred, za razliku od unapred ugovorenih prinosa (npr.
kamatna stopa na obveznice).
Rizik (risk) je verovatnoa gubitka zbog neizvesnih oscilacija cena finansijskih
instrumenata.

Vrste rizika:
Trini ili sistemski (pad trita, pad cena);
sektorski rizik (malo manje opasniji od 1);
kompanijski ili nesistemski (rizik da ostanemo bez uloenog kapitala);
rizik zemlje (zbog ovog rizika se imaju skupi krediti), i
rizik inflacije (izraava se u novcu, obezbeuje tednju u nacionalnoj valuti).
Merenje prinosa
Prinos investitora u HOV sastoji se od:
Prihoda iz HOV (dividende, kamate), i
kapitalnog dobitka ili gubitka.
Stopa prihoda je rezultat odnosa prihoda i investiranog iznosa.
Kapitalni dobitak ili gubitak je razlika izmeu trine i nabavne cene HOV.
Stopa prinosa iskazuje obe komponente.
Merenje rizika
Najee mere rizika su:
Standardna devijacija pokazuje stepen oscilacija trine cene i prinosa od HoV;
varijansa prosek sume kvadrata odstupanja od aritmetike sredine, i
beta koeficijent mera poreenja rizika odreene HoV sa prosenim trinim rizikom.
Efikasnost finansijskih trita
Efikasnost finansijskih trita je imperativ funkcionisanja finansijskog i privrednog sistema u
celini.
Razvrstavanje efikasnosti:
1) Alokativna efikasnost;
2) operativna efikasnost i
3) cenovna ili informaciona efikasnost (slaba, polu jaka i jaka).
Grupe finansijskih instrumenata
Finansijski instrumenti se mogu podeliti na tri velike grupe:
Hartije od vrednosti instrumente duga;
hartije od vrednosti akcijskog kapitala, i
finansijske derivate.
Karakteristike hartija od vrednosti
HOV predstavljaju strogo formalne dokumente, materijalizovane (pisani zapis) ili
dematerijalizovane (elektronski).
Sadre odreena imovinska i lina prava.
Korienje prava iz HOV delegirano je njihovim vlasnicima, i dr.
HOV su oblik finansijske aktive njhovih vlasnika investitora.
HoV su oblik finansijske aktive.
Dunike hartije od vrednosti
Emitent dunike HoV unapred se obavezuje da njenom imaocu isplati glavnicu i kamatu
u odreenom vremenskom roku.

Otuda su dunike HoV izraz kreditnog, odnosno duniko-poverilakog odnosa.

Najee dunike HoV su: obveznice, blagajniki i komercijalni zapisi.
Podele dunikih HoV:
Prema emitentu: 1)dravne i 2)korporativne, ukljuujui bankarske;
po dospeu: 1)kratkorone (do 1 godine), 2)srednjerone (do 5 godina) i 3) dugorone (preko
5 godina);
prema poreklu: 1) domae i 2) inostrane, i
prema obezbeenju: 1) obezbeene i 2) neobezbeene dunike HoV.
Dugorone dunike HOV:
Dravne obveznice;
municipalne obveznice;
hipotekarne HoV, i
korporativne obveznice.
Vlasnike HOV akcije
Osnovne vrste akcionarskih drutava:
Zatvorena ili privatna, i
otvorena ili javna.
Karakteristike akcija:
Pruaju vlasnika prava uee u upravljanju, nadzor i prinos;
nisu vremenski ograniene;
dividenda je nepoznata unapred, i
prava akcionara u sluaju steaja i likvidacije su rezidualna.
Vrednost akcija:
Nominalna vrednost;
knjigovodstvena vrednost;
trina vrednost, i
neto vrednost (imovina minus obaveze).
Kapitalizacija broj akcija puta njihova poslednja (aktuelna) trina cena.
Izraunavanje realne vrednosti obinih akcija
Metode izraunavanja realne vrednosti obinih akcija:
Analiza novanog toka (cash flow analysis);
metod diskontovanja dividendi (discount dividend method);
analiza dobiti (EPS) i razvojnih mogunosti (P/E), i
analiza prihoda.
Karakteristike domaeg finansijskog trita
Trite novca i devizno trite u Srbiji funkcioniu kao meubankarska trita.
Trgovanje HoV obavlja se berzanski i vanberzanski.
NBS organizuje vanberzansko trgovanje sopstvenim i dravnim HoV.
Beogradska berza je jedino trite vlasnikih i dunikih HoV u Srbiji.
Specifinosti akcija i akcionarskih drutava u Srbiji

Akcionarska drutva u Srbiji nastala su kao nain privatizacije drutvenih i dravnih

preduzea, a ne u cilju prikupljanja kapitala.
Akcije su emitovane na osnovu proste podele procenjenog kapitala preduzea.
Akcionari (preteno radnici i penzioneri istih preduzea) dobijali su akcije besplatno do
zakonom odreenog iznosa, a preko toga su mogli su ih kupiti na viegodinju otplatu. Manji deo
akcija (10 30%) pripadali su penzijskom fondu i fondu za zapoljavanje.
Finansijski derivati kao finansijski instrumenti
Finansijski derivati su izvedene hartije od vrednosti, nastale kao finansijske inovacije.
Vrednost derivata izvodi se iz osnovne HoV i relevantnih varijabli (kamatne stope, devizni
kursevi, trini indeksi). Najznaajnije izvedene HoV (derivati) su:
Forvordi i fjuersi,
opcije.
Forvord (forward)
Forvordi su terminski ugovori o kupoprodaji odreene aktive/robe ija e se isporuka i
plaanje izvriti u budunosti.
Ugovoreni rok isporuke i plaanja forvorda uvek je fiksan.
Isporuka robe pouzeem ima sva obeleja forvorda, mada se tako ne naziva u praksi.
Karakteristike forvorda
Forvord je jednokratan ugovor o kupoprodaji aktive/HoV koji nije standardizovan i nije
predmet trgovanja na berzi.
Forvord ugovori posebno su razvijeni na deviznim tritima (kupoprodaja ugovorenog
iznosa valute po fiksnom kursu u budunosti).
Forvordi su prethodili fjuersima.
Fjuersi (futures)
Fjuersi su potpuno standardizovani ugovori o kupoprodaji odreene aktive po utvrenoj
ceni na dan zakljuivanja transakcije, a sa isporukom odreenog dana u budunosti.
Standardizovani su svi uslovi ugovora vrsta aktive, period i mesto isporuke, nain
plaanja, obezbeenje, itd., to omoguava berzansku trgovinu fjuersima (finansijskim
fjuersima na sekundarnim finansijskim tritima).
Karakteristike fjuersa
Standardizovane koliine, period isporuke, kvalitet, mesto isporuke i nain plaanja.
Depersonalizacija, jer nema linog susretanja kupca i prodavca.
Obezbeenje fjuersa (plaanja i isporuke) polaganjem odreenog depozita (margina 515%) u posebnu klirinku kuu.
Fjuers ugovori ne rezultiraju obaveznom fizikom isporukom aktive, ve se izvravaju
isplatom razlike u ceni.

Razlike forvorda i fjuersa:

Standardizacija fjuersi su potpuno standardizovani ugovori, a forvordi nisu;
llikvidnost fjuersi su likvidni (utrivi), a forvordi nisu;

plaanje i sravnjivanje obaveza forvordi se isplauju o roku u celosti, a fjuersi preko

klirinke kue prebijanjem obaveza, i
Sigurnost znatno je vea kod fjuersa (klirinka kua garantuje isporuku i plaanje).
Podela fjuersa
Opta podela:
1) Robni, i
2) finansijski fjuersi.
Finansijski fjuersi:
1) Devizni (valutni);
2) kamatni (fjuersi na kamatne stope);
3) fjuersi na HoV, i
4) fjuersi na trine indekse.

Opcije
Opcija je ugovor koji prua pravo, ali ne i obavezu imaocu da kupi ili proda odreenu
aktivu po ugovorenoj ceni (cena realizacije opcije) u dogovorenom vremenskom periodu.
Spada u pekulativne poslove, jer se koristi iskljuivo po volji kupca, zavisno od njene
isplativosti, odnosno u sluaju raskoraka ugovorene i trine cene.
Obaveza prodavca proizilazi iz naplaene premije (cena opcije), koju plaa kupac opcije.
Podela opcija
Robne opcije (opcije na poljoprivredne proizvode, na ostale berzanske robe, itd).
Finansijske opcije:
Opcije na HoV;
devizne opcije;
opcije na kamatnu stopu, i
opcije na berzanske indekse.
Opcije prema prirodi prava
Prema prirodi prava postoje:
1) Kupovne (kol call) opcije, i
2) prodajne (put put) opcije.
Prodavac opcije naplauje premiju uz obavezu da postupi po nalogu kupca u utvrenom
periodu vremena.
Opcije su instrument hedinga (smanjivanja rizika) od oscilacija trinih cena aktive.
Opcije kao instrument hedinga (smanjivanje rizika)
Opcije omoguavaju zatitu od:
1) rizika promene cena HoV;
2) rizika promene deviznog kursa;
3) rizika promene kamatnih stopa;
4) rizika promene nivoa trinih ineksa, i
5) rizika promene cena pojedinih roba.

Trite novca
Trite novca omoguava sueljavanje ponude i tranje kratkoronih finansijskih
instrumenata (sa dospeem do godinu dana).
Instrumenti trita novca su kratkorone dunike HoV i iralni novac.
Uesnici na tritu novca su:
(1) Centralna banka;
(2) poslovne banke, i
(3) ostali finansijski posrednici.
Trite kapitala
Trite kapitala se moe podeliti na:
Trite dugoronih dunikih HoV;
trite akcija, i
hipotekarno trite.
Trite kapitala takoe moe biti berzansko i vanberzansko.
Beogradska berza je jedino organizovano trite kapitala u Srbiji.
Devizno trite
Devizno trite omoguava sueljavanje ponude i tranje deviza, odnosno svih
potraivanja od inostranstva.
Devizno trite po pravilu je meubankarsko.
Devizno trite formira kupovni i prodajni kurs
Mara predstavlja razliku izmeu kupovnog i prodajnog kursa.
Primarna trita
Inicijalno uvoenje i prva prodaja novoemitovanih finansijskih instrumenata vri se na
primarnom tritu.
Alternativni naini emitovanja akcija:
Javna ponuda;
ponuda prava, i
privatni plasman.
Uloga investicionih banaka
(1) Iniciranje postupka emisije;
(2) distribucija;
(3) pokroviteljstvo, i
(4) savetovanje.
Sekundarno trite
Sekundarna trita omoguavaju promet ve emitovanih (primarno prodatih) finansijskih
instrumenata.
Sekundarno trite obezbeuje likvidnost investitora i kontrolu akcionarskih drutava
preko cena akcija, koje se formiraju sueljavanjem ponude i tranje.
Trite je efikasnije ukoliko cene finansijskih instrumenata bre reaguju na sve nove
informacije.

Osnovni tipovi trita HoV

Razlikuju se dva osnovna tipa trita HoV:
1. Trite zasnovano na nalozima
1.1. Kontinuirano, i
1.2. povremene aukcije.
2. kotacijsko trite
Aukcijsko trite ima prednost u odnosu na kotacijsko, zbog efikasnijeg naina otkrivanja
cene, omoguavajui interakciju svih naloga.
Nijedan fond nema status pravnog lica
Bez potronje nema proizvodnje; bitna je aktivnost.

JAVNE FINANSIJE
Javne finansije izuavaju odnose u dravnim finansijama i njihov uticaj na ekonomsku i
socijalnu strukturu drave.
Krajem XIX i poetkom XX veka poinje da se koristi izraz dravne finansije, dok se
naziv javne finansije prvi put koristi u Engleskoj 1903. godine.
Javne finansije oznaavaju finansijsku aktivnost drave u procesu prikupljanja i troenja
finansijskih sredstava, u cilju zadovoljavanja javnih potreba i dravnih intervencija u privredi.
Institucije javnih finansija:
Javni rashodi (ukupni rashodi drzave - tendencijski rastu),
javni prihodi (fiskalni izvori za finansiranje javnih rashoda),
javni zajam (avans buduih javnih prihoda),
finansijski aranman (finansiranje u dravama sa federalnim ureenjem), i
dravni budet (finansijski akt drave koji omoguava dravno finansiranje).
Fiskalnu politiku vodi Vlada.
Javni rashodi
Prema savremenoj definiciji javni rashodi su racionalno troenje javnih prihoda.
Osnovne grupe javnih rashoda:
Opte potrebe (dravne organizacije i organi vojska, policija, dravna uprava),
zajednike potrebe (socijalno osiguranje, penziono osiguranje, zdravstveno osiguranje),
i
podsticaji razvoja (dravne intervencije u privredi).
Primarna pozicija javnih rashoda
Prvo se utvruju javni rashodi, jer oni ine sistem svih obaveza drave, ije je pokrie
uslov obezbeivanja javnih funkcija drave.
Nivo javnih rashoda mora se porediti sa fiskalnim mogunostima (kapacitetom) njihovog
finansiranja.
Fiskalni kapacitet je zbir svih poreza, taksi, naknada i doprinosa koje propisuje drava.
Uravnoteavanje javnih rashoda i javnih prihoda
Javni rashodi i javni prihodi uravnoteavaju se u procesu pripreme, izrade i donoenja
budeta.
Naelo budetske ravnotee nalae punu pokrivenost ukupnih javnih rashoda javnim
prihodima.
Ukoliko javni rashodi nadmauju fiskalni kapacitet neophodno je iznai nove izvore
javnih prihoda ili smanjivati javne rashode
Javni prihodi
Fiskalni prihodi
Porezi;
takse;
naknade;
doprinosi, i

 carine.
Nefiskalni prihodi.
Porezi
Porezi su najznaajniji instrument javnih prihoda, koji se od poreskih obveznika
obezbeuje dravnom prinudom.
Prihodi od poreza namenjeni su pokriu javnih rashoda (dravnih potreba).
Visina poreza odreuje se prema poreskoj snazi poreskog obveznika.
Porez predstavlja instrument preraspodele nacionalnog dohotka;
Granica oporezivanja
Granica oporezivanja je nivo poreza koji (kroz javne rashode) najvie doprinosi rastu
nacionalnog dohotka.
Ukoliko poresko optereenje dovede do smanjenja nacionalnog dohotka, znai da nije
usklaeno sa javnim i privatnim interesima.
Smanjenje nacionalnog dohotka je indikator da su porezi premaili dozvoljenu granicu;
Takse
Takse su javni prihodi koji predstavljaju naknadu dravi za uinjene usluge dravnih
organa i organizacija.
Takse se plaaju za usluge administrativnih, sudskih, carinskih i drugih organa.
Takse slue podmirivanju trokova ili dela trokova uzrokovanih pruanjem usluga
dravnih organa zainteresovanim stranama.
Takse u Republici Srbiji
Administrativne takse;
sudske takse;
boravine takse, i
komunalne takse.
Visina, olakice, tokovi i nain plaanja lokalne komunalne takse odreuje se aktom o
uvoenju takse;
Naknade
Naknada kao javni prihod u Srbiji plaa se za korienje dobara od opteg interesa (na pr.
naknade za korienje voda, uma, puteva, poljoprivrednog zemljita, rudnog bogatstva).
Naknade se ubrajaju u fiskalne prihode zbog obaveze (prinude) plaanja, mada su
parafiskalni (vanbudetski) prihod.
Naknade mogu biti republike i lokalne.
Odreivanje naknada
Naknada je cena korienja dobra od opteg interesa, koju plaa korisnik.
Visinu naknade administrativno odreuje nadleni organ dravne uprave ili lokalne
samouprave, zavisno od vrste naknada.
Naknada za korienje odreenog dobra se razvrstava prema oblicima korienja (na pr.
korienje voda za navodnjavanje, za odvodnjavanje, za zatitu, za korienje);

Doprinosi
Doprinosi su obavezna plaanja u cilju ostvarivanja ekonomskih koristi obveznika.
Vrste doprinosa:
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje,
doprinos za zdravstveno osiguranje, i
doprinos za osiguranje u sluaju nezaposlenosti.
Obveznici doprinosa: (1) osiguranici, (2) poslodavci i (3) drugi obveznici.
Osnovni principi socijalnog osiguranja
Obavezno penzijsko i invalidsko (1), zdravstveno (2) i osiguranje za sluaj
nezaposlenosti ine sistem socijalnog osiguranja.
Principi: 1) Obaveznost;
2) dovoljnost i elastinost;
3) zakonitost i odreenost;
4) proporcionalnost (solidarnost), i
5) namensko korienje doprinosa.
Carine
Carine su fiskalni javni prihod, jer se temelje na fiskalnom autoritetu drave.
Vidovi carina: uvozne;
izvozne, i
tranzitne carine.
Carine se mogu podeliti na:
finansijske (prihodne), i
ekonomske (zatitne).
Osnovni carinski termini
Carinski obveznik je fiziko ili pravno lice vlasnik robe koja se carini.
Carinska osnovica je vrednost robe na osnovu koje se vri obraun carine.
Carinska stopa je sastavni deo carinske tarife i obino se izraava u procentima.
Carinska tarifa je sistematizovan pregled roba na koje se plaa carina i odgovarajuih
carinskih stopa.
Carinska povlastica je posebna vrsta olakica kod plaanja carina.
Nefiskalni prihodi
Nefiskalni prihodi su dravni prihodi ostvareni bez prinude u procesu funkcionisanja
drave ili njenim zaduivanjem.
Vrste nefiskalnih prihoda:
Prihodi od prodaje dravne imovine;
prihodi od izdavanja dravne imovine;
prihodi od dravnih monopola;
prihodi od dravnih (javnih) preduzea, i
javni zajmovi.
Poreska terminologija
Poreski obveznik je fiziko i pravno lice koje je duno da plati porez po vaeim
propisima.

Poreska osnovica je vrednosni iskaz poreskog objekta namenjen (zajedno sa poreskom

stopom) obraunu poreza.
Poreska stopa je iznos poreza koji se plaa na poresku jedinicu.
Poreska tarifa je sistematizovan pregled poreskih objekata i poreskih stopa.
Poreska oslobaanja su potpuna ili delimina, a poreske olakice odreene pogodnosti
za poreskog obveznika.

Poreski oblici u Srbiji:

Porez na dobit preduzea;
porez na dohodak graana;
porez na imovinu;
akcize;
porez na dodatu vrednost, i
porez na upotrebu, noenje i dranje dobara.

Obveznici poreza na dobit preduzea

Drutva kapitala: 1) akcionarsko drutvo i 2) drutvo sa ogranienom odgovornou;
drutva lica: 1) ortako drutvo i 2) komanditno drutvo, i
ostala preduzea: javna preduzea.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Obuhvat poreza na dohodak graana

Zarade;
prihodi od poljoprivrede i umarstva;
prihodi od samostalne delatnosti;
prihodi od autorskih prava i prava industrijske svojine;
prihodi od kapitala;
prihodi od nepokretnosti;
kapitalni dobici, i
ostali prihodi.
Osnovni oblici poreza na imovinu:
1) Porez na imovinu;
2) porez na naslee i poklon, i
3) porez na prenos apsolutnih prava.
Predmet oporezivanja akcizama
1) Derivati nafte;
2) duvanske preraevine;
3) alkoholna pia;
4) odredjeni uvozni proizvodi, i
5) kafa.