KRIVINE SANKCIJE Krivine sankcije su zakonom predviene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema uiniocu

protivpravnog dela koje je u zakonu predvidjeno kao krivino delo na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivinog postupka. Elementi (osnovna obeleja) krivinih sankcija su: 1. cilj krivinih sankcija je suzbijanje kriminaliteta 2. one su po svojoj prirodi represivne mere 3. primenjuju se prema uiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvieno kao krivino delo 4. moraju biti predviene zakonom 5. primenjuje ih , tj.izrie sud 6. izriu se u krivinom postupku. Represivnost kriv.sankcija se ogleda u tome sto one predstavljaju odredjeno zlo ili pretnju zlom prema uciniocu kriv.dela. Krivicne sankcije teze prevenciji kroz represivnost. VRSTE KRIVINIH SANKCIJA Sistem krivinih sankcija kod nas sadri etiri vrste krivinih sankcija, a to su: 1. 2. 3. 4. kazne mere upozorenja mere bezbednosti vaspitne mere

Opsta svrha propisavanja kriv.sankcija se ogleda da se putem generalne i specijalne prevencije suzbiju dela kojima se povredjuju ili ugrozavaju vrednosti zasticene krivicnim zakonodavstvom. Prve 3 propisuje KZ, a poslednju, vaspitne mere ZOMUKD. Pored navedenih, KZ poznaje i neke mere koje imaju izvesne slicnosti sa kriv.sankcijama, ali nisu obuhvacene sistemom kriv.sankcija. Npr.pravne posledice ne izrice sud u krivicnom postupku, one nastupaju po sili zakona kod osude za odredjena kriv.dela ili odredjene kazne. Postoji i mera oduzimanja imovinske koristi koja takodje nije krivicna sankcija, jer ona ne predstavlja represivnju meru prema ucioniocu (jer on mora samo da vrati ono sto je pribavio krivicnim delom). KAZNA Kazna je zakonom predviena represivna mera koja se u cilju suzbijanja krim inaliteta primenjuje prema uiniocu krivinog dela na osnovu odluke suda nakon sprovedenog krivinog postupka.

Razlika kazne u odnosu na krivine sankcije je u tome to se za primenu kazne trai da je uinjeno krivino delo. Najvaznija razlika izmedju krivicnih sankcija i kazne je sto se za primenu kazne zahteva pretpostavka daje ucinjeno krivicno delo. lan 2 KZ sadri naelo krivice koje zahteva postojanje krivice kao neophodan uslov za primenu kazne nulla poena sine culpa. Dakle, da bi se primenila kazna mora postojati krivica. Kazna se bez krivice u savremenom pravu ne moe zamisliti jer oznaava negaciju krivinog prava i kri njegova osnovna naela. Opsta svrha primene kazne se ne ogleda u goloj represivnosti, odn.primene zla uciniocu kriv.dela, vec ona sadrzi i odredjeni socijalno-eticki prekor koje drustvo upucuje uciniocu.

OPRAVDANJE I SVRHA KAZNE U pogledu svrhe kanjavanja formirane su 3 teorije: apsolutna, relativna i meovita. Apsolutna podrazumeva da je svrha kazne vraanje zla za uinjeno zlo, tj.sama je sebi cilj. Kazna je retribucija odmazda za uinjeno krivino delo. Ova teorija zasnovana je na idejama Kanta i Hegela. Prema Kantu, smrtnu kaznu treba izvriti i u odnosu na poslednjeg lana drutva koji se nalazi u zatvoru, po cenu nestajanja jednog drutva. Hegel se zalagao na kaznu kao negaciju negacije prava. Danas apsolutna teorija je deo prolosti. Relativna teorija svrhu kazne vidi u suzbijanju vrenja krivinih dela, odnosno kao prevenciiju (Generalnu i specijalnu). Generalna deluje na potencijalne uinioce, a specijalna na uinioca koji je ve uinio krivino delo. Ova teorija je zastupljena kod nas. Meovita teorija smatra da je svrha i jedno i drugo, i prevencija i retribucija. KZ za razliku od veine stranih krivinih zakonika izriito odreuje svrhu kanjavanja kao specijalnu i generalnu prevenciju. U okviru te opte svrhe, svrha kanjavanja je: 1. spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne vri krivina dela 2. uticanje na druge da ne ine krivina dela 3. izraavanje drutvene osude za krivino delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona (pozitivna generalna prevencija)

VRSTE KAZNI Na sistem kazni sadri 4 kazne: 1. zatvor 2. novana kazna 3. rad u javnom interesu

4. oduzimanje vozake dozvole. U glavne spadaju zatvor i rad u javnom interesu. Glavna je u svakom sluaju zatvor, dok se novana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole mogu izrei i kao glavne i kao sporedne. Glavna kazna se izrie samostalno, s tim to se samo jedna kazna moe izrei kao glavna.

KAZNA ZATVORA Kazna lisenja slobode i pored svih nastojanja da se umesto nje uvedu alternativne kazne, predstavlja najvazniju kaznu. Razlog za to je sto ona ima generalno preventivno dejstvo i sto neke druge kriv.sankcije ne bi mogle postojati bez nje. Kako je lina sloboda oveka na visokom mestu na vrednosnoj skali, svim lanovima drutva je priznato pravo na slobodu, tako je kazna zatvorom odnosno li enjem slobode najrigoroznija danas. Nae krivino zakonodavstvo odreuje opti minimum i maksimum kazne zatvora. Opti minimun i opti maksimum se ne primenjuju neposredno. Na zakonodavac je odredio da zatvor ne moe biti krai od 30 dana ni dui od 20 godina. Meutim, izuzetak kod naeg KZ je to da se za najtea krivina dela ili najtee oblike krivinih dela propie i kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina. Ova kazna se moe propisati samo uz kaznu zatvora do 20 godina. Ona se ne moe izrei licu koje u vreme izvrenja krivinog dela nije navrilo 21 godinu ivota . Ova kazna je uvedena kao zamena za smrtnu kaznu zato se ne moe odmeravati i izricati kazna u rasponu izmeu 20 i 30 godina. Ona se ne moe odmeravati i izricati u mesecima, ve samo na pune godine.

USLOVNI OTPUST Sutina uslovnog otpusta je u tome da se deo kazne ne izvrava, tj.da do izvenja preostalog dela kazne dolazi samo izuzetno, tj.u sluaju opoziva uslovnog otpusta, a ako do njega ne dodje kazna se gasi. Za vreme uslovnog otpusta kazna postoji samo kao pravna mogunost. KZ regulie institut uslovnog otpusta, tj.predvia opte uslove za uslovni otpust. Propisuje se koji je deo kazne zatvora potrebno da je uinilac izdrao, kao i uslov da za vreme trajanja uslovnog otpusta osueni ne izvri novo krivino delo.

Osueni koji je izdrao dve treine kazne zatvora sud moe otpustiti sa izdravanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izreena kazna ne uini novo krivino delo. Osim da je izdrao 2/3 izreene kazne, potrebno je da se osudjeni u toku izdravanja kazne tako popravio da se sa osnovom moe oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka vremena za koje je izreena kazna nee vriti krivina dela. Uslovi otputanja (kumulativni): 1. da je izdrao najmanje 2/3 kazne 2. da se za vreme izdravanja kazne tako popravio da se sa osnovom moe oekivati da vie nee vriti krivina dela. Opozivanje uslovnog otpusta je takoe regulisano u KZ, tako to je predvieno obavezno opozivanje uslovnog otpusta ako osueni za vreme dok je na uslovnom otpustu uini krivino delo za koje je izreena kazna zatvora preko 6 meseci, i fakultativno, kada je izreena kazna zatvora do 1 godine (trenutno je 6 meseci, ali e se novim izmenama i dopunama vratiti na godinu dana). Mogunost opoziva postoji i u sluaju kada osueni koji je na uslovnom otpustu ne ispuni neku od obaveza koja mu je sud odredio. O uslovnom otpustu , kao i njegovom opozivanju, odluuje sud.

POJAM I SISTEMI NOVCANE KAZNE Novcana kazna je jedna od najstarijih krivicnih sankcija, i jedna od najcesce primenjivanih. Ona je postojala kao kompenzacija ostecenom ili njegovoj porodici u vidu odredjene novcane sume kako bi se sprecila krvna osveta. Danas, ona se sastoji u placanju odredjenog novcanog iznosa u korist drzave, a narocito je pogodna za laksa krivicna dela, ali se moze primenjivati i na podrucju tzv.srednjeg kriminaliteta. Pored starog sistema koji podrazumeva propisivanje novcane kazne u odredjenom iznosu, pojavio se i sistem koji se naziva sistem dani novcane kazne ili sistem dnevnih globa. Ono sto je kljucno u tom sistemu i sto predstavlja njegovu osnovnu prednost jeste to da se vrednost jednog dana utvrdjuje iskljucivo prema imovinskom stanju ucinioca cime se u znatnoj vecoj meri nego kod sistema fiksnih iznosa postize to da novcana kazna jednako pogadja siromasne I bogate ucinioce krivicnih dela. Do vrednosti jednog dana se dolazi tako sto se utvrde mesecni ili godisnji prihodi ucinioca, zatim se od toga oduzmu redovni troskovi koje ima, tj.utvrdjuje se u stvari koliko moze da ustedi, pa se ta usteda deli sa brojem dana u mesecu, odnosno godini

NOVCANA KAZNA U NASEM KRIVICNOM PRAVU KZ predvidja oba sistema novcane kazne tako sto novi sistem, koji naziva novcanom kaznom u dnevnim iznosima postavlja kao primaran, a stari sistem (novcana kazna u odredjenom iznosu) postavlja kao supsidijeran. Novcana kazna u dnevnim iznosima- Odmerava se tako sto se prvo utvrdjuje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa. Broj dnevnih iznosa za ucinjeno krivicno delo odmerava se na isti nacin kao I kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima, s tim sto taj broj ne moze biti manji od 10, niti veci od 360 dnevnih iznosa (dana). Visina dnevnog iznosa se izracunava i utvrdjuje tako sto se od prihoda ucinioca krivicnog dela u prethodnoj godini oduzmu nuzni rashodi koje je imao, pa se ta razlika podeli sa brojem dana u godini. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne moze biti manja od 500 dinara, niti veca od 50 000 dinara. Do iznosa odmerene novcane kazne dolazi se jednostavnim mnozenjem broja dnevnih iznosa (dana) sa vrednoscu jednog dnevnog iznosa. Novcana kazna u odredjenom iznosu- Propisan je opsti minimum i maksimum novcane kazne. Opsti minimum iznosi 10 000 dinara, a opsti maksimum million dinara, s tim sto je propisan znatno visi opsti maksimum kod krivicnih dela izvrsenih iz koristoljublja. KZ regulise pitanja izvrsenja novcane kazne i odnose se na oba sistema. U pogledu roka placanja novcane kazne propisano je da se on odredjuje u presudi i da ne moze biti kraci od 15 dana ni duzi od 3 meseca, a da sud u opravdanim slucajevima moze dozvoliti da osudjeni isplati novcanu kaznu i u otplatama, a rok otplate ne sme biti duzi od 1god. Ako osudjeni ne plati novcanu kaznu u odredjenom roku, dolazi do njenog pretvaranja u zatvor. Radi se o tzv.supletornom zatvoru, za koji ne vazi vecina odredaba o kazni zatvora. Supletorni zatvor moze trajati najduze 6 meseci, a ako je izrecena novcana kazna u iznosu vecem od 700 000 dinara, on ne moze biti duzi od jedne godine. Umesto supletornim zatvorom, neplacena novcana kazna se moze zameniti kaznom rada u javnom interesu. U tom slucaju, za svakih zapocetih 1 000 dinara novcane kazne odredjuje se 8 casova rada u javnom interesu. U slucaju da osudjeni isplati deo novcane kazne, ostatak se srazmerno pretvara u zatvor. U slucaju da osudjeni isplati ostatak nocane kazne, izvrsenje supletornog zatvora ce se obustaviti. Izricito je propisano da se posle smrti osudjenog novcana kazna nece izvrsiti.

RAD U JAVNOM INTERESU - Pozitivne strane: osudjeno lice ne gubi svoje drustvene kontakte, moze nastaviti obavljanje svoje profesije, znatno su manji troskovi njenog izvrsenja, gradjani sa kojima je osudjeni u kontaktu mogu imati na njega pozitivan uticaj - Negativne strane: nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskih organizacija, nedostatak onih koji bi nadgledali izvrsenje ove sankcije, osudjeni dolaze u neposredan kontakt sa licima koja su vrlo ranjiva (bolesna, stara lica) Kazna rada u javnom interesu se moze izreci za krivicna dela za koja je propisan zatvor do 3 godine ili novcana kazna. KZ postavlja 3 uslova: rad u javnom interesu mora biti rad koji je koristan za drustvo, kojim se ne vredja ljudsko dostojanstvo i koji se ne vrsi u cilju sticanja dobiti

KZ propisuje minimum i maksimum ove kazne. Rad u javnom interesu ne moze biti kraci od 60 casova, niti duzi od 360 casova. Vremenski period u kome ce se obaviti odmereni broj sati rada u javnom interesu jeste od jednog do 6 meseci i traje 60 casova u toku jednog meseca. Prilikom izricanja ove kazne sud imajuci u vidu svrhu kaznjavanja, uzima u obzir vrstu ucinjenog krivicnog dela, licnost ucinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu,odn.pristanak ucinioca. U slucaju da osudjeni na kaznu rada u javnom interesu ne obavi casove rada koji su mu odredjeni, dolazi do zamene kaznom zatvora tako sto ce se za svakih zapocetih 8 casova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora. Rad u javnom interesu, osim sto je predvidjen kao glavna kazna, predstavlja i jednu vaznu mogucnost zamene neplacene novcane kazne. ODUZIMANJE VOZACKE DOZVOLE KZ je uveo novu kaznu oduzimanja vozacke dozvole kome se pogadja vazno dobro ucinioca krivicnog dela, a to je sloboda kretanja. Ta sloboda se se samo delimicno ogranicava jer lice kome je izrecena ova kazna moze koristiti druge vrste prevoza, odnosno njegovim vozilom moze upravljati neko drugo lice. Ova kazna ima generalno preventivne ciljeve i retributivni karakter. Uslov za izricanje oduzimanja vozacke dozvole jeste da je u vezi sa izvrsenjem ili pripremanjem krivicnog dela koje je osnov za izricanje ove kazne korisceno motorno vozilo. Potrebno je da je ucinilac koristio motorno vozilo za pripremanje ili izvrsenje krivicnog dela.

Kazna oduzimanja vozacke dozvole moze biti izrecena kao glavna kazna, a moze biti i sporedna kazna uz kaznu zatvora ili novcanu kaznu. Kao glavna kazna se moze izreci samo za krivicna dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine ili novcana kazna. Kazna oduzimanja vozacke dozvole moze trajati od jedne do tri godine racunajuci od dana pravoznazne presude. Ova kazna se moze izreci i licu koje nema polozen vozacki ispit. Takvo lice moze koristiti motorno vozilo za pripremanje ili izvrsenje krivicnog dela, a u tom slucaju mu se zabranjuje izdavanje vozacke dozvole ako polozi vozacki ispit. Ako osudjeni na kaznu oduzimanja vozacke dozvole upravlja motornim vozilom za vreme dok ona traje, sud ce kaznu oduzimanja vozacke dozvole zameniti kaznom zatvora, tako sto ce za jednu godinu oduzimanja dozvole odrediti jedan mesec zatvora.

POJAM I VRSTE ODMERAVANJA KAZNE Odmeravanje kazne moze biti zakonsko i sudsko, s tim sto samo sudsko predstavlja odmeravanje kazne u pravom smislu reci. Individualizacija kazne se moze shvatiti u sirem i u uzem smislu. U sirem smislu predstavlja ukupan proces koji se odvija pocev od izbora kazne pa do njenog izricanja, sto znaci da ona obuhvata i odmeravanje kazne. U uzem smislu, individualizacija je jedan od principa na osnovu kojeg se vrsi odmeravanje kazne, a koji pre svega podrazumeva upoznavanje licnosti ucinioca. Odmeravanje kazne moze biti u okviru kazne propisane za odredjeno krivicno delo, zatim odmeravanje blaze od propisane kazne (ublazavanje kazne) i odmeravanje teze od propisane kazne (poostravanje kazne). U oblast odmeravanja kazne spade i oslobodjenje od kazne, a posebni nacini odmeravanja kazne postoje u slucaju odmeravanja kazne za krivicna dela ucinjena u sticaju i odmeravanja kazne osudjenom licu. Osnovni kriterijumi za redovno odmeravanje kazne su: Propisana kazna- Prilikom odmeravanja kazne sud mora voditi racuna o propisanoj kazni za ucinjeno krivicno delo. Kod kazne zatvora, ukoliko nema propisan posebni minimum ili posebni maksimum, propisivace se u rasponu opsteg minimuma I maksimuma (kod nekih kriv.dela moze se desiti da ima propisan posebni minimum, a nema propisanog posebnog maksimuma, I tada ce se koristiti opsti maksimum, I obrnuto). Kod novcane kazne, KZ vrsi propisivanje u okviru kaznenih raspona kojisu propisani odredbama opsteg dela o novcanoj kazni. Svrha kaznjavanja- Prilikom odmeravanja kazne sud mora voditi racuna o tome da je u konkretnom slucaju potrebno postici svrhu kaznjavanja.

 Olaksavajuce i otezavajuce okolnosti- Sluze tome da se u okviru propisane kazne, a vodeci racuna o svrsi kazne, dodje do tacno odredjene kazne, tj.te okolnosti predstavljaju neposredan osnov za odmeravanje kazn

UBLAZAVANJE KAZNE Institut ublazavanja kazne, odnosno nacin odmeravanja kazne omogucava sudu da pod odredjenim uslovima moze izreci kaznu koja je blaza od propisane za krivicno delo za koje se odmerava kazna. Postoje dve vrste ublazavanja kazne: zakonsko i sudsko. U prvom slucaju sud je vise vezan zakonom, dok u drugom slucaju ublazavanje kazne u mnogo vecoj meri zavisi od procene suda. Zakonski osnovi za ublazavanje kazne propisani su kako u opstem delu, tako i u posebnom delu kod odredjenih krivicnih dela. U opstem delu propisano je vise osnova za ublazavanje kazne i svi su fakultativnog karaktera. To su: Prekoracenje granica nuzne odbrane Prekoracenje granica krajnje nuzde Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nuzde Kompulzivna sila i pretnja Bitno smanjena uracunljivost Otklonjiva pravna zabluda Pokusaj Pomaganje Odsustvo licnog svojstva kod podstrekaca ili pomagaca Za sudsko ublazavanje kazne potrebna su dva uslova: Da postoje dve ili vise narocito olaksavajuce okolnosti Da sud oceni da se i sa ublazenom kaznom u konkretnom slucaju moze postici svrha kaznjavanja Prema ZID KZ propisani su I slucajevi kod kojih nije moguce izvrsiti ublazavanje kazne (npr.ne moze se ublaziti kazna uciniocu koji je vec ranije osudjivan za isto kriv.delo).

OSLOBODJENJE OD KAZNE Oslobodjenje od kazne podrazumeva da ucinilac krivicnog dela ne mora uvek da bude i kaznjen bilo iz odredjenih kriminalno-politickih razloga, bilo zato sto su ciljevi kazne i inace vec postignuti.

Sud moze ucinioca oslovoditi od kazne samo u onim slucajevima koji su izricito predvidjeni u krivicnom zakonu i svi su oni fakultativni osnovi za oslobodjenje od kazne: 1. prekoracenje granice nuzne odbrane usled jake razdrazenosti ili prepasti izazvane napadom 2. prekoracenje krajnje nuzde ucinjeno pod osobito olaksavajucim okolnostima 3. nepodoban pokusaj 4. dobrovoljni odustanak 5. dobrovoljno sprecavanje izvrsenja krivicnog dela. Oslobadjanjem od kazne se ne dira u postojanje krivicnog dela. Krivicno delo sa svim svojim elementima postoji. To je bitna razlika u odnosu na situaciju gde ne moze doci do kaznjavanja jer postoji neki od osnova za iskljucenje krivicnog dela (protivpravnost, krivica). To znaci, da se oslovadja od kazne onaj ucinilac krivicnog dela koji se u nacelu moze kazniti. U slucaju oslobodjenja od kazne, donosi se oslobadjajuca presuda kojom se ucinilac proglasava odgovornim za ucinjeno krivicno delo, ali se oslobadja od kazne. Kazna se upisuje u kaznenu evidenciju, a brise iz nje nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osudjeni u roku od jedne godine od dana pravosnaznosti sudske odluke ne ucini novo krivicno delo. Sud moze osloboditi od kazne ucinioca krivicnog dela ucinjenog iz nehata, onda kad posledice dela tako tesko pogadjaju ucinioca da izricanje kazne u takvom slucaju ocigledno ne bi odgovaralo svrsi kaznjavanja. Za primenu ovog osnova, pored toga da je krivicno delo iz nehata, treba da budu ostvarena jos 2 uslova: 1. 2. Da posledice dela tesko pogadjaju ucinioca Da zbog toga izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kaznjavanja.

Kao osnove za osobadjanje od kazne, KZ predvidja i: Poravnanje ucinioca i ostecenog-Ukoliko ucinilac ispuni sve obaveze iz sporazuma koji je postigao sa ostecenim, moze se osloboditi od kazne. Ovaj osnov za oslobadjanje od kazne moze se primeniti samo kod KD kod kojih je propisana kazna do 3 god. Ili novcana kazna Stvarno kajanje- Zahteva ispunjenje sledecih uslova: 1. Da ucinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi stetu prouzrokovanu krivicnim delom 2. Da to ucini pre nego sto je saznao da je otkriven 3. Da se radi o krivicnom delu za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina

POVRAT

Povrat predstavlja fakultativnu otezavajucu okolnost. Postoji onda kada ucinilac koji je ranije osudjivan ponovo ucini krivicno delo. Rec je o vec osudjivanom licu koje posle osude ponovo ucini krivicno delo. Za razliku od realnog sticaja gde se takodje radi o tome da je jedno lice ucinilo 2 ili vise KD (ali mu se za njih istovremeno sudi), kod povrata se radi o tome da vec osudjivano lice ponovo cini krivicno delo, kod koga primena sankcije ne deluje preventivno i on ponovo vrsi krivicno delo. Za postojanje povrata, ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da je ucinilac najmanje jedanput ranije osudjivan. Predstavlja otezavajucu okolnost- uzima se u obzir sledece :da li je delo iste vrste kao i ranije ucinjeno, da li su ucinjena iz istih pobuda, okolnosti pod kojima su dela ucinjena i koliko je vremena proteklo od ranije osude. KZ danas ne poznaje povrat kao osnov za poostravanje kazne (ranije postojalo poostravanje kazne za visestruki povrat).

ODMERAVANJE KAZNE ZA KRIVICNO DELO STICAJA Postoje dva resenja za odmeravanje kazne za krivicna dela u sticaju. 1) Do jedinstvene kazne se dolazi tako sto se predhodno utvrdi posbna kazna za svako pojedino delo u sticaju, pa se onda na osnovu tih pojedinacnih kazni dolazi do jedinstvene kazne. To podrazumeva primenu sledecih principa: o Apsorpcija najteza kazna apsorbuje ostale kazne. o Asperacija najteza pojedinacna kazna povisava se ali tako da ne dostigne zbir svih pojedinacnih kazni o Kumulacija jednostavno sabiranje svih pojedinacnih kazni 2) Jedinstvena kazna se odmerava bez predhodnog utvrdjivanja posebnih kazni za pojedina krivicna dela. Kod nas, KZ prihvata prvo resenje kada se radi o punoletnim uciniocima, i to: Princip apsorpcije primenjuje se onda kada je za jedno delo u sticaju utvrdjena kazna zatvora od 30-40 godina, u kom slucaju ona apsorbuje druge kazne, kao i kod krivicnih dela u sticaju za koje je predvidjena kazna zatvora od 20god.

Nuzna apsorpcija u slucaju da je za jedno krivicno delo utvrdjena kazna zatvora u trajanju od 30 dana, a za drugo u trajanju od 6 meseci, jer se kazna zatvora od 6 meseci ne moze izricati na dane. Princip asperacije primenjuje se onda kada su za pojedina dela u sticaju utvrdjene kazne zatvora. Ako je za vise dela izreceno vise kazni zatvora, sud ce izreci jedinstvenu kaznu koja mora biti veca od svake pojedino utvrdjene kazne, ali ne sme dostignuti zbir utvrdjenih kazni. Opsti max je 20 godina, i ne moze se preci asperacijom. Ali ipak postoji jedno ogranicenje koje se sastoji u tome ako su za sva krivicna dela u sticaju propisane kazne do 3 god zatvora, jedinstvena kazna ne moze preci 10 godina zatvora. Princip kumulacije primenjuje se onda kada je sud za krivicna dela u sticaju utvrdio samo novcane kazne. Tada se izrice jedinstvena kazna koja odgovara zbiru pojedinacnih novcanih kazni, s tim da ne sme preci opsti max novcane kazne. Ako je sud za neka krivicna dela u sticaju utvrdio kazne zatvora a za druga novcane kazne, izrecice se jedna kazna zatvora i jedna novcana kazna, primenjujuci princip asperacije u pogledu zatvora a princip kumulacije u pogledu novcanih kazne. Ako je sud za neka krivicna dela izrekao kazne rada u javnom interesu, izrecice jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrdjenih casova rada ali do 360 casova i do 6 meseci rada.

POJAM I SVRHA MERA UPOZORENJE Uslovna osuda I sudska opomena su posebna vrsta krivicnih sankcija koje spadaju u mere upozorenja. Svrha im je da je kazna, odnosno lisenje slobode krajnje sredstvo, da ne treba primenjivati stoze sankcije sve dok se opsta svrha kriv.sankcija moze postici blazom vrstom sankcije. Ovo se narocito odnosi na laksa krivicna dela. Uslovna osuda je realna pretnja konkretno utvrdjenom kaznom dok se sudska opomena svodi na golu opomenu koja ostaje samo opomena, a u slucaju izvrsenja novog krivicnog dela ona se uzima u obzir kao ranija osudjivanost sto moze predstavljati otezavajucu okolnost prilikom odmeravanja kazne za to novo krivicno delo.

Zajednicka svrha uslovne osude I sudske opomene prema KZ je da se prema uciniocu lakseg krivicnog dela ne primeni kazna kad se moze ocekivati da ce upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na ucinioca. Elementi svrhe I sustine u uzem smislu: A. Izbegavanje primene kazne - da se njihovom primenom izbegnu negativne posledice kazne lisenja slobode cime se I stede I materijalna sredstva drustva. B. Uticaj na ucinioca da vise ne vrsi krivicna dela - uslovna osuda I sudska opomena deluju skoro iskljucivo na planu specijalne prevencije, treba da ostvare pozitivan uticaj na ucinioca u smislu buduceg uzdrzavanja od vrsenja novih krivicnih dela. C. Uslovna osuda je upozorenje uz pretnju kazne - pretnja kaznom obezbedjuje efikasnost I funkcionisanje uslovne osude. Elementi I svrha prema KZ, kao I uslovi za njihovu primenu su: 1. Uslovna osuda I sudska opomena se mogu izreci samo za lakse krivicno delo sto je predvidjeno krivicnim zakonom, a uslovna osuda cak I za neka kriv.dela koja, sobzirom na njihovu tezinu, ne spadaju u laksa kriv.dela 2. Cilj uslovne osude je da se izbegne primena kazne sto znaci da uslovna osuda predstavlja alternativu kazni gde se svrha krivicnih sankcija moze ostvariti samo pretnjom kaznom tj uslovnom osudom. 3. Da se radi o uciniocu kod koga se moze ocekivati da ce uslovna osuda odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubuduce ne vrsi krivicna dela.

USLOVNA OSUDA Osnovna karakteristika uslovne osude je teznja za suzbijanje odredjene vrste kriminaliteta uz minimalno angazovanje drzave kao I humanizacija sistema krivicnih sankcija. Bitni elementi uslovne osude kao samostalne krivicne sankcije u KZ su utvrdjena kazna I vreme proveravanja. Uslovi za izricanje uslovne osude su objektivni (odnosi se na krivicna dela) I subjektivni (vezano za ucinioca). Osnovni objektivni uslov je onaj koji odredjuje da se uslovna osuda moze izreci onda kada je u konkretnom slucaju uciniocu utvrdjena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.

Medjutim za krivicna dela za koja se moze izreci kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teza kazna uslovna osuda se ne moze izreci. Uslovnom osudom moze biti utvrdjena samo kazna zatvora. Sud posebno uzima u obzir licnost ucinioca, njegov raniji zivot,njegovo ponasanje posle izvrsenog krivicnog dela I druge okolnosti gde ce upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na njega da vise ne vrsi krivicna dela pa zbog toga nije nuzno primeniti kaznu.

OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE U slucaju opozivanja uslovne osude pretnja kaznom se pretvara u kaznu I utvrdjena kazna se izrice I izvrsava. Do opozivanja uslovne osude moze doci u tri slucaja: 1. Zbog novog ucinjenog krivicnog dela u tom slucaju sud ce opozvati uslovnu osudu I izreci jedinstvenu kaznu za krivicna dela u sticaju. Ako sud ne opozove uslovnu osudu moguce su dve situacije. U prvoj kada sud smatra da I za novo krivicno delo treba izreci uslovnu osudu bice izrecena jedna nova uslovna osuda ali ukoliko osudjeni u toku novog vremena proveravanja ponovo ucini krivicno delo mora doci do opoziva uslovne osude. U drugoj, kada sud odluci da za novo krivicno delo izrekne zatvor postojace paralelno I zatvor I uslovna osuda. 2. Zbog ranije ucinjenog krivicnog dela dolazi kada sud posle njenog izrica.nja utvrdi da je osudjeni izvrsio krivicno delo pre nego sto je uslovno osudjen a u pitanju je takvo delo da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se za njega znalo. 3. Zbog ne ispunjenja odredjenih obaveza ako je uslovnom osudom odredjeno da osudjeni naknadi stetu koju je prouzrokovao ili vrati imovinsku korist pribavljenu izvrsenjem krivicnog dela ili drugu obavezu a on ne ispuni tu obavezu u predvidjenom roku. U slucaju ne ispunjavnja neke obaveze sudu stoje na raspolaganju cetiri mogucnosti: da produzi rok za ispunjenje obaveza da tu obavezu zameni nekom drugom da osudjenog koji iz opravdanih razloga ne moze da ispuni postavljenu obavezu oslobodi od iste da moze opozvati uslovnu osudu I izreci kaznu utvrdjenu u uslovnoj osudi. U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se ona moze opozvati samo u toku vremena proveravanja osim ako nije izvrseno novo krivicno delo. I u slucaju ne ispunjenja neke 6od obaveza uslovna osuda se moze opozvati u roku od jedne godine od isteka vremena proveravanja I odrediti da se utvrdjena kazna izvrsi.

SUDSKA OPOMENA Sudska opomena je samostalan tip sankcije koja se uobicajeno naziva merom upozorenja. Bitna razlika u odnosu na kaznu jeste sto je ona zamena za kaznu I sto se njen vaspitni ucinak priblizava vaspitnim merama. Sudska opomena je najblaza sankcija za punoletne ucinioce I ne dovodi do ogranicavanja prava I sloboda pocinioca. Ona znaci socijalno eticki prekor za ucinjeno krivicno delo I istovremeno upozorenje uciniocu da ako ponovo izvrsi krivicno delo dolazi do stroze primene krivicne sankcije. Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova: 1. da se radi o krivicnom delu za koje je propisan zatvor do jedne godine ili novcana kazna 2. da je krivicno delo ucinjeno pod takvim olaksavajucim okolnostima koje ga u konkretnom slucaju cine narocito laksim. Pri odlucivanju da li ce izreci sudsku opomenu sud ce, vodeci racuna o njenog svrsi, posebno uzeti u obzir licnost ucinioca, njegov raniji zivot, njegovo ponasanje posle izvrsenog dela, odnos prema zrtvi, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo ucinjeno (olaksavajuce ili otezavajuce). Sudska opomena ne moze se izreci maloletnom licu (sudski ukor istovetan kao i sudska opomena) kao ni vojnim licima za kriv.dela protiv Vojske RS (disciplinske kazne). Sudska opomena kao najblaza sankcija izrice se resenjem. U sudsku opomenu moze se izreci vecina mera bezbednosti a to su : obavezno lecenje narkomana, obavezno lecenje alkoholicara,zabrana vrsenja poziva, delatnosti I duznosti,zabrana upravljanja motornim vozilom,oduzimanje predmeta I javno objavljivanje presude. Sudska opomena brise se iz kaznene evidencije ako osudjeni u roku od jedne godine ne izvrsi novo krivicno delo.

POJAM I SVRHA MERA BEZBEDNOSTI Razlika izmedju kazne I mera bezbednosti se ogleda u: opsta svrha kazne je da ima generalno preventivno dejstvo, a mere bezbednosti specijalno preventivno, kazna je socijalno-eticki prekor odgovornom uciniocu, a mere bezbednosti vrednosno neutralna sankcija zasnovana na opsasnosti ucinioca u smislu ponovnog vrsenja kriv.dela, kazna se nikada ne sme izreci samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo. Kad su u pitanju ucinioci kriv.dela, kazna pre svega postoji da bi se uticalo na potencijalne ucinioce, dok mere bezbednosti su predvidjene da budu reakcija na individualnu drustvenu

opasnost odredjenog ucinioca, odnosno opasnost za okolinu ili opasnost da se vrse nova kriv.dela. Prema KZ, svrha mera bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da ucinilac ubuduce vrsi kriv.dela: stanja psihicka stanja ucinioca, odnosno utvrdjivanje postojanja uzrocne veze izmedju psihickog stanja ucinioca I ucinjenog dela, kao I da takva stanja mogu voditi ponovnom vrsenju kriv.dela uslova povezanost licnosti ucinioca I njegove sredine I prilika Za primenu mera bezbednosti se trazi postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se moze zakljuciti da ce ucinilac ponovo vrstiti krivicna dela, kao I da se merom bezbednosti mogu otkloniti ta stanja ili uslovi.

VRSTE I SISTEM MERA BEZBEDNOSTI U NASEM KRIV.ZAKONODAVSTU Nase kriv.zakonodavstvo predvidja mera bezbednosti: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) obavezno psihijatrijsko lecenje I cuvanje u zdravstvenoj ustanovi obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi obavezno lecenje narkomana obavezno lecenje alkoholicara zabrana vrsenja poziva, delatnosti ili duznosti zabrana upravljanja motornim vozilom oduzimanje predmeta proterivanje stranaca iz zemlje javno objavljivanje presude zabrana priblizavanja I komunikacije sa ostecenim zabrana pristustvovanja odredjenim sportskim priredbama

Vreme trajanja ovih mera bezbednosti je utvrdjeno zakonom, osim lecenja u zdravstvenoj ustanovi koji se moze biti neograniceno.