УНИВЕРЗИТЕТ ЦРНЕ ГОРЕ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ : КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО

ТЕМА : НАЧЕЛО ОДБРАНЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

Студент : Минић Василије, 103 / 20

Датум : 12. мјесец 2022. године после ИсХс
 САДРЖАЈ

1. УВОД И ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ............................................................................................................. 2

2. ИЗВОРИ НАЧЕЛА ОДБРАНЕ ................................................................................................................ 3
3. ОДНОС НАЧЕЛА ОДБРАНЕ СА ОСТАЛИМ ОСНОВНИМ НАЧЕЛИМА У ЗКП-У...................................... 4
4. СУШТИНА ОДБРАНЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ................................................................................ 6
5. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................................ 10
6. ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................................................... 10

1
 1. УВОД И ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

Да би смо разумјели шта је начело одбране у кривичном поступку, превасходно

требамо разложити овај појам и посебно обрадити појам начела и појам кривичног
поступка, а онда их синтетички приказати.

Када се каже начело то не значи пуно, па је потребно изводити синониме као што су
правило, принцип, гледиште, становиште, схватање, мјерило... Свим овим појмовима треба
додати префикс основно / и. Начело могли би да посматрамо тако да оно значи буквално „
на чело “, тј. нешто што се налази на врху главе, сприједа, нешто што је основно на лицу и
гледа напријед на све, куд год глава да се окрене. Аналогно примјењујући на правна правила
односно законодавство, начела су основни појмови, односно вриједности, темељне и
фундаменталне поставке, правци усмјерења, општа правила једне гране права односно
једног формалног извора права ( закона ) на којима се тај исти темељи, и којима је прожет
кроз низ других споредних и уситњених одредби. Такође, начела се користе и при тумачењу
правних празнина и недовољно јасних одредби, када се сваки субјект који врши тумачење
треба и мора вратити на основне одредбе закона, односно на основна начела на којима се
темељи текст тога прописа.

Дефиниција кривичног поступка има онолико колико има и аутора који се баве
кривичним процесним правом. За потребе овог рада, кривични поступак ћу дефинисати као
систем законом одређених радњи које предузимају субјекти и који поводом тих радњи
ступају у одређене правне односе са правима, обавезама и одговорностима, а у циљу
утврђивања постојања кривичног дјела и услова за изрицање кривичне санкције, ради
заштите државе, друштва и појединца од криминалитета и остваривања максималне стопе
безбједности.

Начела кривичног поступка су основни принципи којима је прожет кривични

поступак уређен ЗКП – ом, а гдје се каже да је циљ поступка ( може се тумачити и начела
на којима је заснован поступак ) да се обезбједи правично вођење кривичног поступка, да

2
нико невин не буде осуђен, а да се учиниоцу кривичног дјела изрекне кривична санкција
под условима прописаним КЗ – ом.1

2. ИЗВОРИ НАЧЕЛА ОДБРАНЕ

Пошто је начело одбране једно и од основних људских права у овдашњем

демократском , стога је разумно да наведем основне изворе. Што би рекао професор
породичног права Кораћ Радоје, ако знате који су извори, пола посла сте завршили.

По хијерархији, највећи и најснажнији извор је устав. Тако Устав Црне Горе у дијелу
другом који носи назви „ Људска права и слободе “ у подглави 2 која носи назив „ Лична
права и слободе “ у члану који носи назив „ Право на одбрану “ каже да се свакоме јемчи
право на одбрану, и посебно да на свом језику или језику који разумије буде упознат са
оптужбом против себе, да има довољно времена за припремање одбране и да се брани лично
или путем браниоца којега сам изабере. 2 Ово начело је касније широко конкретизовано у
оквиру ЗКП – а, на бројним мјестима, кроз готово цио поступак.

Веома су значајне и мултилатералне конвенције као што су Међународни пакт о

грађанским и политичким правима 3, Европска конвенција за заштиту људских права и
основних слобода 4, и наравно Универзална декларација о људским правима 5. Овим
конвенцијама се нећемо подробније бавити у овом семинарском раду. 6

1
Члан 1 ЗКП -а, Сл. лист ЦГ, бр. 57/2009, 49/2010, 47/2014 - одлука УС, 2/2015 - одлука УС, 35/2015,
58/2015 - др. закон, 28/2018 - одлука УС и 116/2020 - одлука УС
2
Члан 37 Устава Црне Горе "Сл. лист ЦГ", бр. 1/2007 и 38/2013 - Амандмани И-XВИ
3
Сл. лист СФРЈ бр. 007/71 – члан 9, 14
4
Сл. лист СЦГ - Међународни уговори", бр. 9/2003 и 5/2005. – члан 6
5
Члан 8, 10
6
Члан 145 Устава Црне Горе који носи назим „ Сагласност правних прописа “, каже да закон мора бити
сагласан са Уставом и потврђеним и објављеним међународним уговорима. Тако, и наш ЗКП је,
претпоставићемо, сагласан са ове три главне конвенције, те се због ограничења овог рада нећемо
детаљније бавити њиховим коментарима, већ само кроз одредбе позитивног ЗКП – а, који садржи и
детаљније регулише чланове поменутих конвенција.

3
3. ОДНОС НАЧЕЛА ОДБРАНЕ СА ОСТАЛИМ ОСНОВНИМ НАЧЕЛИМА У
ЗКП-У

На основу Правно – техничких правила за израду прописа7, прописано је да се у

основним одредбама, по потреби, уређују принципи односно начела на којима се заснивају
односи у области која се законом уређује. Од тога је пошао и наш ЗКП.

Тако, начело одбране има везе са чланом 1 ( Предмет и циљ законика ) у том дијелу
што се прописује правично вођење кривичног поступка, а не постоји правично вођење ако
нема равноправности странака, односно ако осумњиченом – окривљеном – оптуженом –
осуђеном није дато право на одбрану. Исто тако, да не би био невино осуђен, њему се пружа
могућност да се брани.

Начело одбране има везе и са чланом 2 ( Начело законитости ), у том дијелу да му се

признаје право на правни лијек, ако се не испоштује ово начело, односно ако поступак није
спроведен по законику, ако суд није утврдио постојање кривичног дјела, није изрекао
прописану санкцију односно санкцију у распону прописане или није утврдио било коју
другу чињеницу или чињенично стање од које зависи одлука. Исто тако, може се бранити и
ако је ограничен у својој слободи или другим правима мимо услова прописаним закоником,
нпр. жалба на рјешење о притвору.

Начело одбране има везе и са чланом 3 (Претпоставка невиности и in dubio pro reo),
у том дијелу да се не прејудицира његова кривица и самим тим не створи неповољна
атмосфера и клима за окривљеног. Исто тако, ако суд и на крају извођења свих доказа и
доказних радњи остане несигуран у односу на кривично дјело или учиниоца, односно ако
после свега постоји само сумња, окривљени се успјешно одбранио, односно то се тумачи у
његову корист.

Начело одбране има везе и са члановима 4 и 5 о којима ћу касније нешто рећи.

Веза са чланом 6 (Забрана поновног суђења ( Ne bis in idem ) је у том дијелу да ако
се окривљени једном успјешно одбранио од оптужби за одређено кривично дјело ( по

7
Сл.лист Црне Горе, бр. 002/10

4
правноснажности пресуде најчешће ), он се не мора поново бранити, јер се 100 % одбранио
самим тим што се против њега не смије водити поступак по истом кривичном дјелу, односно
по истом чињеничном стању у битним елементима. Међутим ако се окривљени успјешно
одрабнио од оптужби за убиство лица А, не значи да се против њега не може покренути
поступак за евентуално убиство неког другог лица.

Веза са члановима 7-9 састоји се у томе да не може постојати ефикасна одбрана ако
се осумњиченом – окривљеном – оптуженом – осуђеном не дозволи да на свом језику или
језику који разумије комуницира са органима, свједоцима, и уопште да му се не преводи
оно што се дешава у кривичном поступку од почетка до краја, па чак и у предкривичном
поступку – извиђају. Превођење врши заклети судски тумач, а за њега постоји и посебан
извор права, а то је Закон о тумачима. 8

Начело одбране је регулисано ( на општи начин ) у члану 12, али о томе нешто
касније, кроз сами ток кривичног поступка.

Веома је важан и члан 14 ( Поука о правима окривљеног или другог лица које
учествује у поступку ), а који се огледа у томе да је, између осталог и због ефикасније
одбране, суд, државни тужилац или други орган који учествује у поступку дужан да поучи
окривљеног о правима и о последицама пропуштања предузимања одређених процесних
радњи.

Тијесна веза постоји и са чланом 16 ( Начело истине и правичности ). И ради

потпуније и боље одбране, суд, државни тужилац и други орган који учествује у кривичном
поступку је дужан да савјесно утврди, проучи и потпуно разјасни и изведе ( објави ) све
чињенице које су од важности за доношење законите и правичне одлуке, без обзира да ли
иду на штету или на корист окривљеног. Ову обавезу посебно има државни тужилац, али је
скоро никада не користи, већ оне чињенице које иду у корист окривљеног неријетко
прећути или стави у фиоку. Због тога, је у нас, једно вријеме истрага као фаза кривичног
поступка била судска, односно у рукама истражних судија.

И за крај, веома је значајан и члан 20, односно 24 који прописује суђење у вијећу.
Веза са начелом одбране може се извести из следећег : троје судија ће вјероватније, ако раде

8
Сл. лист Црне Горе, бр. 52/16

5
савјесно и поштено, утврдити право стање. У таквом случају, постоје свакако мање шансе
за грешке и ненамјерне неправилности него кад суди појединац. Мада је ово релевантно јер
код нас увијек, у првом степену, пред основним судовима, суди појединац, за кривична
дјела за која се може изрећи казна затвора до 10 година.9 Исто тако, ово нема значаја ако су
судије корумпиране, злоупотребљавају свој положај или су на други начин пристрасни.

4. СУШТИНА ОДБРАНЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

Главно питање је шта је садржина права на одбрану, како се испољава, и у којем

временском интервалу.

Одмах на почетку, под претпоставком да је осумњичени лишен слободе, приликом

лишења, мора одмах бити обавијештено на свом језику или језику који разумије зашто је
ухапшен. Мора му бити предочено да није дужан ништа да изјави и да може да се брани сам
или путем браниоца кога сам изабере. Има право да о његовом лишавању слободе буде
обавијештено лице које сам одреди ( што ће најчешће бити члан породице ), и дипломатско
конзуларни представник државе чији је држављанин, односно одговарајућа међународна
организација, ако је избјеглица или апатрид.10

Да би одбрана била ефикасна, а у контексту временског интервала, осумњичени на

првом саслушању мора бити обавијештен о кривичном дјелу за које се терети и основима
сумње против њега.11 Исто тако, мора му се омогућити да се изјасни о свим чињеницама и
доказима који га терете и изнесе све чињенице и доказе који му иду у корист. Све што
изјави, може бити употријебљено као доказ.

9
Члан 24 став 2 ЗКП -а, Члан 14 став 1 тачка 1 алинеја а Закона о судовима, Сл. лист Црне Горе, бр.
011/15, 076/20
10
Члан 5 ЗКП – а, Члан 29 Устава
11
Члан 4 ЗКП - а

6
 Не може се говорити о правичном поступку и уопште одбрани ако није поступано
по члану 11 ЗКП – а, у смислу да је осумњиченом пријећено или је на њему вршено насиље,
а све у циљу изнуђивања признања или неке друге битне изјаве.

Веома важно правило владавине права и правне државе је да у суђењу поступа

непристрасан и објективан судија, који ће да стручно, савјесно, истинито, тачно и
комплетно утврди све правно релевантне чињенице и да на њима заснује одлуку која за
окривљеног може бити од животног значаја. Не постоји право на одбрану у конкретном
смислу ако постоји било који разлог за изузеће прописан чланом 38. Пошто нису све
ситуације могле бити предвиђене, ставом 1 у тачки 6 прописан је генерални основ који се
користи ако се на конкретан случај не може примјенити ниједан од наведених основа, а
постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност.

Преовладава став да право на одбрану није угрожено ако је на основу члана 57

искоришћено право на повраћај у пређашње стање.

Једно од основних питања је да ли се може дозволити окривљеном да се брани сам

или мора да има браниоца. Дозвољено је окривљеном да се брани сам, али не увијек. Наиме,
окривљени има право на браниоца, а не и обавезу, осим у одређеним случајевима гдје закон
на императиван начин прописује обавезну одбрану. За браниоца може се узети само
адвокат, а о условима ко може бити адвокат и како се постаје адвокат, прочитајте Закон о
адвокатури.12

Више окривљених могу имати заједничког браниоца само ако то није у супротности
са интересима њихове одбране. „ Кад двојица оптужених имају заједничког браниоца, то
није у супротности са интересима њихове одбране, ако они не терете један другога, па
тиме није учињена повреда одредаба кривичног поступка. ( Пресуда Врховног Суда Србије,
Кж. 1524/02 од 10. септембра 2003. године и пресуда Окружног суда у Београду К. 336/987
од 4. фебруара 2002. године).“13

12
Сл. лист РЦГ бр. 079/06 од 26.12.2006., Сл. лист ЦГ, бр. 073/10 од 10.12. 2010., Сл. лист ЦГ, бр. 022/17 од
03.04.2017.
13
Шкулић Милан, Коментар Законика о кривичном поступку, Подгорица, 2009.

7
 У истом члану се прописује да један окривљени истовремено, у поступку, може
имати највиште три браниоца, а сматра се да је одбрана обезбијеђена кад у поступку
учествује један од бранилаца.14

Исто, неки аутори сматрају да је ограничење броја бранилаца има за циљ процесну
економију. 15 Међутим, ја сматрам да се окривљеном мора дозволити да ангажује адвоката
колико он може да приушти, ако мисли да ће му то допринијети да се што успјешније
одбрани од оптужби.

У члану 68 су правила о томе ко не може бити бранилац, а све у циљу

непристрасности и правичности у кривичном поступку.

Постоји и обавезна стручна одбрана, на чије постојање не утиче воља окривљеног, а

све због тога што то захтијева природа кривичног дјела или својство окривљеног. 16 Тако је
у члану 69 прописано да ако је окривљени лице са инвалидитетом, мора имати браниоца у
току цијелог поступка, ако се он због свог стања не може успјешно бранити или се може
изрећи најдужа казна затвора. Послије подигнуте оптужнице због кривичног дјела за које
се по закону може изрећи каза затвора у трајању од десет година, када је окривљеном
одређен притвор, за вријеме боравка у притвору и тако даље.

Веома важан је члан 70 ЗКП – а, који доприноси одбрани окривљеног који је слабог
имовног стања, а то захтјевају интереси правичности поступка. Окривљени подноси захтјев
о којем одлучује у извиђају и истрази надлежни државни тужилац, а након подигнуте
оптужнице предсједник суда, по редосљеду са списка Адвокатске коморе.17

Приликом претреса стана, ствари и лица, лице на које се односи наредба о

претресању поучиће се да има право да узме адвоката односн браниоца, који ће
присуствовати. Бранилац ће се чекати, најдуже два сата. 18

14
Члан 67 став 2
15
Радуловић Драго, Коментар Законика о кривичном поступку, УЦГ – Правни факултет, Подгорица, 2009.
16
Радуловић Драго, Кривично процесно право, треће измијењено и допуњено издање, УЦГ – Правни
факултет, Подгорица, 2015.
17
За више, погледај : Закон о бесплатној правној помоћи. Сл. лист ЦГ, бр. 20/2011 од 15.04.2011.
18
Члан 80, став 1,2 ЗКП – а

8
 Окривљени може бити саслушан у одсуству браниоца, ако се изричито одрекао тог
права а одбрана није обавезна, ако бранилац није присутан иако је обавијештен о саслушању
сагласно члану 282 ЗКП – а, а не постоји могућност да окривљени узме другог браниоца
или ако за прво саслушање окривљени није обезбиједио присуство браниоца ни у року од
24 часа од часа кад је поучен о овом праву. 19

Када се грађанин саслушава у истрази, а постоје индиције да може бити осумњичени,

омогућиће му се да успостави контакт са браниоцем. 20 У истом члану се предвиђа, да ако
осумњичени сам не узме браниоца а одбрана је обавезна, државни тужилац ће по службеној
дужности осумњиченом поставити браниоца по редосљеду са списка Адвокатске коморе.

По члану 266, државни тужилац је обавезан да лицу лишеном слободе одмах

саопшти да може узети браниоца.

Одбрана се највише испољава и највише је видљива на главном претресу када

окривљени, односно његов бранилац побијају доказе из оптужнице, негирају чињенице,
ублажавају, испитују свједоке, вјештаке и тако даље.

Исто тако, беома битан за одбрану је и другостепени поступак када се изјављује

жалба по правилима ЗКП – а, а због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде
Кривичног законика, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. У члану 413
прописани су чак и услови када се изјављује жалба суду трећег степена и то ако је
другостепени суд изрекао најдужу казну затвора или ако је потврдио пресуду првостепеног
суда којом је изречена таква казна, ако је другостепени суд на основу одржавног претреса
утврдио чињенично стање друкчије него првостепени суд и на тако утврђеном чињеничном
стању засново своју пресуду или ако је другостепени суд преиначио пресуду којом је
оптужени ослобођен од оптужбе и изрекао пресуду којом се оптужени оглашава кривим.

Веома важан је и захтјев за заштиту законитости које подиже ВДТ, против

правноснажних судских одлука и против судског поступка који је претходио тим
правноснажним одлукама ако је повријеђен закон, као и кад је одлуком ЕСЉП утврђено да
су у току поступка повријеђена права и слободе окривљеног.

19
Члан 100 став 9 ЗКП - а
20
Члан 261 став 3 ЗКП - а

9
Када се све ово исцрпи, осуђени ( најчешће ће то он бити ) има право на уставну жалбу због
повреде права и слобода зајемчених уставом, а ако ни то не уроди плодом, може поднијети
представку Европском суду за људска права.

5. ЗАКЉУЧАК

Право на одбрану је веома комплексно и заиста га је тешко сумирати на 10 страна, и

у облику семинарског рада. Право на одбрану је једно од основних права, мада најчешће
веома скупо. Адвокати се само могу појавити као браниоци односно носиоци стручне
одбране, и по правилу, за предузети посао, узимају велике новце.

6. ЛИТЕРАТУРА

1. Радуловић Драго, Коментар Законика о кривичном поступку, УЦГ – Правни факултет,

Подгорица, 2009.

2. Радуловић Драго, Кривично процесно право, треће измијењено и допуњено издање, УЦГ
– Правни факултет, Подгорица, 2015

3. Шкулић Милан, Коментар Законика о кривичном поступку, Подгорица, 2009

4. ЗКП -а, Сл. лист ЦГ, бр. 57/2009, 49/2010, 47/2014 - одлука УС, 2/2015 - одлука УС,
35/2015, 58/2015 - др. закон, 28/2018 - одлука УС и 116/2020 - одлука УС

5. Устав Црне Горе "Сл. лист ЦГ", бр. 1/2007 и 38/2013 - Амандмани И-XВИ

6. Међународни пакт о грађанским и политичким правима , Европска конвенција за

заштиту људских права и основних слобода , и наравно Универзална декларација о
људским правима

10