UDK 342.722:347.962.

6
Originalni nauni rad
Primljeno: 2. 10. 2011.

Goran P. Ili*
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu
Ustavni sud Srbije

PRAVO NA OBRAZLOENU SUDSKU ODLUKU

Apstrakt: Pravo na pravino suenje pored izriito predvienih garancija fer postupka,
sadri i implicitna jemstva koja su nastala kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava.
Rukovoen idejom o vladavini prava koja ima poseban znaaj u oblasti procesnog prava,
Sud u Strazburu je kao sastavni elemenat prava na pravino suenje ustanovio i pravo na
obrazloenu sudsku odluku. U radu je najpre ukazano na teorijsko opravdanje ovog prava, a
potom je analizirano njegovo postojanje u uporednom pravu. Detaljno su izloeni standardi
prava na obrazloenu sudsku odluku koji su razvijeni u praksi Evropskog suda za ljudska
prava, pri emu je osvrt uinjen i na stavove strazburkih organa u vezi sa odlukom porote
i injenicom da ona ne sadri obrazloenje. Nakon toga su analizirane odredbe Zakonika o
krivinom postupku od 2001. godine koje se odnose na nedostake u obrazloenju presude
kao osnovu za izjavljivanje albe. S tim u vezi, razmotrena je domaa sudska praksa u peri-
odu od 1994. do 1998. godine i ukazano je da nedostaci u obrazloenju predstavljaju osnov
po kojem albeni sud najee ukida prvostepenu presudu. Dat je i kritiki osvrt na stavove
teorije i sudske prakse po kojima odreeni nedostaci u obrazloenju predstavljaju u sutini
razlog za ispitivanje injenine ispravnosti presude. Uinjen je osvrt i na reenja sadrana
u Zakoniku o krivinom postupku od 2011. godine i izmene koje se odnose na nedostatke
obrazloenja presude kao osnova za izjavljivanje albe. Analizirana su i nova zakonska ree-
nja koja omoguavaju da presuda pod odreenim uslovima ne sadri obrazloenje ili da ono
bude delimino. Na kraju, ali ne manje vano, razmotrena je i praksa Ustavnog suda Srbije i
stavovi koje on zastupa u vezi sa pravom na obrazloenu sudsku odluku.

Kljune rei: obrazloenje, sudska odluka, pravo na pravino suenje, bitna povreda odre-
daba krivinog postupka, injenino stanje, sudska praksa.

I
Ostvarivanje standarda ljudskih prava pretpostavlja postojanje odgovarajuih
mehanizama njihove zatite kako na unutranjem, tako i na meunarodnom planu.
Kada je re o srpskom pravu, vladavina prava je Ustavom Republike Srbije1 (u da-
ljem tekstu: Ustav) odreena kao temeljno ustavno naelo koje poiva na neotui-
* vanredni profesor, gilic@ius.bg.ac.rs
sudija, goran.ilic@ustavni.sud.rs
1 Ustav Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, broj 98/2006).
228 CRIMEN (II) 2/2011 str. 227244

vim ljudskim pravima (lan 3 stav 1 Ustava).2 S obzirom da se Ustavom zagaranto-

vana ljudska i manjinska prava neposredno primenjuju (lan 18 stav 1 Ustava), sud
i svaki drugi organ koji primenjuje pravo moe se neposredno pozvati na ustavnu
normu i neposredno je primeniti na konkretan sluaj.3 Zbog toga postojanje nezavi-
sne sudske vlasti predstavlja jednu od osnovnih pretpostavki vladavine prava (lan
3 stav 2 Ustava), a samim tim i zatite ustavom zajemenih ljudskih prava. Najvii
garant zatite ljudskih i manjinskih prava i sloboda u naem pravnom sistemu jeste
Ustavni sud, a ustavna alba je pravno sredstvo kojim se pokree postupak nepo-
sredne ustavnosudske zatite ljudskih prava (lan 166 stav 1 i lan 170 Ustava). Za
razliku od pojedinih zemalja u kojima se ustavna alba moe izjaviti samo ako su
povreena osnovna ljudska prava ili prava i slobode koji su izriito navedeni u usta-
vu, pred naim Ustavnim sudom se putem ustavne albe mogu tititi sva ljudska i
manjinska prava i slobode, nezavisno od njihovog mesta u Ustavu, kao i od toga da
li su izriito predviena Ustavom ili su u na ustavnopravni sistem uneta meuna-
rodnim dokumentima koje je ratifikovala Republika Srbija.4
Postojanje delotvorne sudske kontrole potovanja ljudskih prava predstavlja
takoe osnovno merilo za ocenu da li je i u kojoj meri odreeni mehanizam za-
tite na meunarodnom planu efikasan. Na osnovu toga se moe izdvojiti sistem
zatite koji prua Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda5
(u daljem tekstu: EKLJP) ijom primenom su ljudska prava na evropskom planu u
potpunosti postala oblast pozitivnog prava.6 Uticaj ljudskih prava na krivino pro-
cesno zakonodavstvo je doveo do stvaranja zajednikog jezgra osnovnih prava koja
predstavljaju garanciju dobrog pravosua. Na njima je utemeljen univerzalni model
pravinog postupka koji sadri standarde potovanja osnovnih sloboda i ljudskih

2 Pajvani istie da je ustavna definicija prema kojoj je vladavina prava pretpostavka Ustava
zamenila mesta uzroku i posledici, jer je postojanje (pisanog) ustava pretpostavka za vladavinu
prava. Osim toga, vladavina prava ne poiva na (neotuivim) ljudskim pravima, ve su ljudska
prava (njihovo garantovanje i zatita) razlog i smisao politike zajednice, a vladavina prava
gradi pravni, insitucionalni i politiki okvir koji ini moguim ljudske slobode u politikoj
zajednici. M. Pajvani /2009/: Komentar Ustava Republike Srbije, Fondacija Konrad Adenauer,
Beograd, 15.
3 Kao primer takvog postupanja moe biti naveden predmet K. br. 1339/06 o kojem je odluivano
pred Drugim optinskim sudom u Beogradu. Vie o tome: G. P. Ili /2011/: Drava versus krimi-
nalitet i standardi ljudskih prava, u: L. Kron, B. Knei (priredile), Kriminal i dravna reakcija: fe-
nomenologija, mogunost, perspektive, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd,
14, 15.
4 O tome videti: K. Manojlovi-Adri, P. etkovi /2011/: Ustavni sud i zatita prava uesni-
ka u krivinom postupku, u: Nova reenja u krivinom procesnom zakonodavstvu teoretski i
praktini aspekti, Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Intermex, Beograd,
159162.
5 Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (European Convention for the
Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms) je postala deo naeg pravnog poretka
Zakonom o ratifikaciji Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda sa do-
datnim protokolima, uz nekolike kasnije izmene i dopune (Slubeni list SCG Meunarodni
ugovori br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005-ispravka i Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori,
broj 12/2010).
6 F. Sudre /1997/: La Convention europenne des droits de lhomme, Quatrime dition corrige,
Presses Universitaires de France, coll. Que sais-je?, Paris, 3, 7.
 Ili Pravo na obrazloenu sudsku odluku 229

prava, bez obzira da li je re o krivinom, parninom ili upravnom postupku.7 Re

je o svojevrsnom jus commune u ijem sreditu se nalaze univerzalne vrednosti pro-
izale iz ustavne tradicije evropskih zemalja.
Na takav zakljuak upuuje preambula Evropske konvencije o ljudskim pravi-
ma koja proklamuje neraskidivu vezu izmeu osnovnih sloboda i stvarne politike
demokratije i potovanja ljudskih prava. Vladavina prava, kao ugaoni kamen pravne
drave, podrazumeva postojanje efikasnog sudskog sistema koji prua delotvornu za-
titu u sluaju povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda. Razumljivo je zato da ga-
rancija pravinog postupka, kao izraz duha Evropske konvencije o ljudskim pravima,
ima istaknuto mesto u demokratskom drutvu. S tim u vezi, treba rei da Evropska
konvencija o ljudskim pravima, pored prava koja utemeljuju slobodu (les droits fon-
dateurs de libert), predvia i zatitna prava (les droits de sauvegarde) koja omogua-
vaju delotvornu zatitu prethodno pomenutih prava.8 Jedno od najvanijih zatitnih
prava je pravo na pravino suenje koje je sadrano u odredbi lana 6 EKLJP.9 Ono
obuhvata prava organizacionog i prava procesnog karaktera, pri emu je u okviru
procesnih prava, pored onih koja se tiu postupka sticto sensu, mogue izdvojiti i
prava koja se odnose na sudsku odluku.10 O njima e biti rei u izlaganju koje sledi, s
tim da e panja biti usmerena na odluke kojima se reava krivina stvar.

II
Obrazloenje sudske odluke treba da prui odgovor na dva zahteva.11 Ono treba
da pokae da se volja suda izraena u odreenoj presudi poklapa sa voljom izrae-
nom na apstraktan nain u zakonu. Na drugoj strani, obrazloenje omoguava kon-
trolu logikog procesa pomou kojeg je sud doao do odluke i, u krajnjoj liniji, is-
pitivanje da li su zakljuci odluke saobrazni zakonu i logici. Postojanje obrazloenja
sudske odluke je logina posledica naela ocene dokaza po slobodnom sudijskom
uverenju po kojem se logika i psiholoka ocena izvedenih dokaza vri nevezano za
zakonska pravila o vrednosti pojedinih dokaza, uz obavezu sudije da u obrazloenju
navede razloge kojima se rukovodio prilikom donoenja odluke.12 Ratio legis po-
7 Skup ovih procesnih pravila se u literaturi naziva horizontalnim ili osnovnim procesnim pra-
vom (le droit processuel horizontal ou fondamental), a u njegovoj osnovi se nalaze naela kao to
su pravinost, estitost, sloboda pristupa pravosuu, pravo na odbranu itd. S. Guinchard et al.
/2007/: Droit processuel Droit commun et droit compar du procs quitable, 4e dition, Dalloz,
Paris, 31, 32.
8 J.-C. Soyer, M. Salvia /1999/: Article 6, in: L.-E. Pettiti, E. Decaux, P.-H. Imbert (sous la direction
de), La Convention europenne des droits de lhomme Commentaire article par article, 2e dition,
Economica, Paris, 240.
9 Njegov znaaj prevazilazi okvire procesnih garancija za pravino suenje, poto je kroz primenu
odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima pravo na pravino suenje poprimilo materi-
jalni karakter. O tome videti: G. P. Ili, op. cit., 27.
10 A. Jaki /2006/: Evropska konvencija o ljudskim pravima komentar, Centar za publikacije Prav-
nog fakulteta u Beogradu, Biblioteka Prirunici, Beograd, 160.
11 T. Vasiljevi /1981/: Sistem krivinog procesnog prava SFRJ, tree izmenjeno i dopunjeno izdanje,
Savremena administracija, Beograd, 412.
12 B. Markovi /1926/: Udbenik srpskog krivinog postupka s obzirom na projekat krivinog postup-
ka za Kraljevinu S.H.S., Beograd, 261, 262.
230 CRIMEN (II) 2/2011 str. 227244

stojanja obrazloenja sudske odluke je sadran i u mogunosti stranaka da odluku

pobijaju pravnim lekom.13
Znaaj koji se uporednom pravu pridaje obrazloenju sudske odluke zavisi u
velikoj meri od pravne tradicije kojoj odreena zemlja pripada. Tako se u Engleskoj
kao kolevci anglo-amerikog prava obrazloenje smatra obaveznim kada je re o
meritornim sudskim odlukama donetim u graanskoj materiji (judicial duty to give
reason).14 Situacija je drugaija u krivinoj oblasti, budui da magistratski sud (ma-
gistrates court) nema po pravilu obavezu obrazlaganja odluke.15 Nasuprot tome, od-
luka krunskog suda (Crown Court) o apelu izjavljenom protiv odluke magistratskog
suda mora biti obrazloena.16 U krivinim postupcima u kojima odluuje porota
postojala je najpre mogunost da na zahtev sudije porota donese poseban pravorek
(special verdict) u kojem su bili detaljno izloeni zakljuci o spornim injenicama,
dok danas odluka porote sadri samo stav da je optueni kriv ili nije kriv.17
Kada je re o odluci o krivinoj sankciji, Zakonom o krivinom pravosuu (Crimi-
nal Justice Act) od 1991. godine uvedena je obaveza kako za magistatski, tako i za
krunski sud da obrazloe odluku kojom je izreena kazna zatvora.
I u kanadskom pravu je situacija slina kada je re o odluci porote.18 Zbog toga
se, prema stanovitu Vrhovnog suda Kanade,19 prilikom ispitivanja pobijane odluke
apelacioni sud mora zadrati na oceni njene razumnosti, a ne na odsustvu obra-
zloenja. Sudija nije u obavezi da navede pravila koja je pozvan da svakodnevno
primenjuje, niti je duan da pokae da je sveobuhvatno ocenjen svaki izvedeni do-
kaz. Meutim, pod uticajem prakse apelacionih sudova koji odustvo obrazloenja
ocenjuju kao sporno, Vrhovni sud je poeo da ukazuje na obavezu sudije da, naro-
ito u sluajevima u kojima primena prava moe izazvati sumnju, izloi principe na
13 Osnov za ulaganje pravnog leka bi mogla da bude bilo povreda procesnog zakona koja se odnosi
na nedostatke obrazloenja, bilo injenini nedostaci sudske odluke.
14 Stanovite engleskih sudova, izgraeno po uzoru na praksu Evropskog suda za ljudska prava,
jeste da obrazloenje mora da pokae da je sud raspravio sutinska pitanja koja su stranke iznele
pred njega i da ukae na koji nain je odgovoreno na postavljena pitanja. S. Guinchard et al., op.
cit., 849.
15 Izuzetak postoji ako optuba ili odbrana podnese Okrunom sudu u Londonu (Divisional Court)
pravni lek (case stated) zbog povrede krivinog zakona. U tom sluaju je magistratski sud obavezan
da donese obrazloenu odluku u kojoj e navesti injenice koje je utvrdio. J. R. Spencer /1998/: La
procdure pnale anglaise, coll. Que sais-je?, Presses Univeristaires de France, Paris, 103.
16 U engleskom pravu je za razgranienje sudske nadlenosti znaajna podela krivinih dela na
optuiva (indictable offences), o kojima odluuje krunski sud, i na dela koja se sude u skrae-
nom postupku (summary offences), a za koja je nadlean magistratski sud. Postoji i trea vrsta
krivinih dela (either-way offences) koja se mogu suditi u jednom ili drugom postupku. Vie
o tome: J. R. Spencer, op. cit., 7577; D. Frison /2000/: Introduction au droit anglais et aux
institutions britanniques, nouvelle dition entirement refondue et mise jour, Ellipses, Paris,
107110.
17 J. R. Spencer, op. cit., 102.
18 U kanadskom pravu se sudska nadlenost, saglasno Zakonu o tumaenju (Loi dinterprtation,
L.R.C. 1985), izvodi iz naina na koji se vri gonjenje uinilaca odreenih krivinih dela, pri
emu je podela krivinih dela slina onoj koja postoji u engleskom pravu.
19 R. c. Barrett, [1995] 1 R.C.S. 752., navedeno prema: P. Bliveau, M. Vauclair /2000/: Trait gnral
de preuve et de procdure pnales, 7e dition, Les ditions Thmis, Facult de droit Universit de
Montral, Montral, 675.
 Ili Pravo na obrazloenu sudsku odluku 231

kojima je zasnovana odluka o krivici, kako bi svaka greka koja bi promakla mogla
da bude lake uoena.20 tavie, Vrhovni sud Kanade je zauzeo stanovite da pod
odreenim uslovima odsustvo obrazloenja moe predstavljati povredu prava.21
Kada je re o zemljama kontinentalnog prava, u francuskom krivinom po-
stupku obaveza obrazloenja presude predstavlja pravilo koje postoji u interesu jav-
nog poretka, tako da se protiv presude moe izjavit apel u sluaju nedostataka, pro-
tivrenosti i nedovoljnosti razloga.22 Uprkos tome, odluka porotnog suda (la cour
dassises) koji odluuje o zloinima (les crimes) kao najteim krivinim delima ne
sadri obrazloenje, ve se svodi na odgovore porote sa da ili ne na postavlje-
na pitanja. Iako je Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) takvu
praksu ocenio kao saglasnu standardima prava na pravino suenje, argumentujui
svoje gledite potrebom da se obrazloenje sudske odluke prilagodi specifinosti-
ma postupka,23 u francuskoj teoriji takvo postupanje nailazi na kritiku.24 U prilog
tome se navodi da obrazloenje predstavlja jemstvo protiv sudske proizvoljnosti, a
da istovremeno omoguava okrivljenom da, znajui razloge na kojima se temelji
osuda, bolje pripremi pravni lek za njeno pobijanje. Ni kada je re o prestupima (les
dlits) tj. srednje tekim krivinim delima, u sudskoj praksi se obaveza obrazlaga-
nja ne potuje. To se ini bilo posredno, tj. prepisivanjem odluke istranog sudije
o upuivanju predmeta na suenje, bilo neposredno sastavljanjem obrazloenja
odluke tek kada okrivljeni izjavi apel.25
Nasuprot francuskom iskustvu, u vajcarskoj je Federalni sud (le Tribunal
fdral) jo 1893. godine zauzeo stanovite da odsustvo obrazloenja predstavlja
20 R. c. McMaster, [1996] 1 R.C.S. 740, par. 27, navedeno prema: P. Bliveau, M. Vauclair, op. cit.,
675, 676.
21 U konkretnom sluaju se radilo o sloenim i protivrenim dokazima, tako da je sudija bio obave-
zan da obrazloi zakljuke do kojih je doao (R. c. R.(D.), [1996] 2 R.C.S. 291, par. 55), navedeno
prema: P. Bliveau, M. Vauclair, op. cit., 676.
22 G. Clement /1990/: Lappel voie de nullit en procdure pnale, Revue de science criminelle et de
droit pnal compar, n 2, Paris, 262.
23 Evropski sud za ljudska prava je zakljuak da je presuda porotnog suda, saglasno lanu 6 stav
1 EKLJP, u dovoljnoj meri obrazloena izveo iz injenice da su u presudi navedeni svi odgov-
ori porote na 768 pitanja koja joj je postavio predsednik porotnog suda, kao i opis utvrenih
injenica i lanovi krivinog zakona koji su primenjeni. Iako je porota mogla da odgovara
samo sa da ili ne na postavljena pitanja, ona su predstavljala osnov na kojem je zasnovana
njena odluka. Evropski sud je ocenio da odreenost pitanja predstavlja odgovarajuu zamenu
za odsustvo obrazloenja u odgovorima porote (ESLJP, Papon protiv Francuske, 15. novembar
2001. godine, 6).
24 S. Guinchard et al., op. cit., 846.
25 Ibid., 846, 847. Da je re o problemu naelnog karaktera svedoe i kritike koje se upuuju naj-
vioj sudskoj instanci. Naime, na optoj sednici Kasacionog suda (lassemble plnire de la Cour
de cassation) zauzeto je stanovite da u sluaju nepostojanja izriite zakonske odredbe koja bi to
predviala, odsustvo obrazloenja meritorne odluke donete u odreenim oblastima nije protivno
optim pravnim naelima, naroito onim koji se odnose na prava odbrane (Cass. Ass. Plnire,
1er juill. 1994: Bull. ass. plnire, juillet 1994, p. 9). Kritiari ovog gledita istiu da bi njegovo
prihvatanje znailo da opta pravna naela ne mogu biti povreena ako zakonska odredba ne
uredi odreenu situaciju, iako se, upravo suprotno, pravna naela primenjuju u sluaju neposto-
janja odgovarajue zakonske norme. S. Guinchard, J. Buisson /2002/: Procdure pnale, 2e dition,
Litec Groupe LexisNexis, Paris, 403.
232 CRIMEN (II) 2/2011 str. 227244

kapitalni nedostatak. Od sutinskog je znaaja da presuda bude obrazloena, tj. da

sadri razloge kojima se rukovodio sud prilikom primene i tumaenja zakona. To je
zahtev javnog poretka.26 U teoriji se istie da obrazloenje omoguava uesnicima u
postupku da saznaju razloge na kojima je sud zasnovao odluku i da odlue da li e
je pobijati pravnim lekom. Takoe, obrazloenje omoguava sudovima pravnog leka
da vre svoju nadlenost.27 Vano je istai da se prema ustaljenoj praksi vajcarskog
Federalnog suda ne zahteva da obrazloenje bude preopirno,28 ve je dovoljno da
sadri kratko izlaganje injenica, zakonske odredbe i razloge za njihovu primenu.

III
Vladavina prava i zahtevi demokratskog drutva koje pominje Preambula
Evropske konvencije o ljudskim pravima predstavljaju zajedniki imenitelj kojim se
Evropski sud za ljudska prava rukovodi u primeni odredaba Konvencije. S obzirom
da imaju primarnu ulogu u tumaenju Konvencije, Sud ne postavlja nikakva ogra-
nienja prilikom tumaenja odredaba u pravcu promovisanja ovih ideala. itava
Evropska konvencija o ljudskim pravima je nadahnuta idejom o vladavini prava, a
njen poseban znaaj se ispoljava u oblasti procesnog prava. Na to upuuju naroito
lan 6 EKLjP koji garantuje pravo na pravino suenje i pogodnosti vezane za pret-
postavku nevinosti.29 Pri tom se Evropski sud za ljudska prava se ne zadovoljava
samo formalnim ispitivanjem potovanja garancija navedenih u lanu 6 EKLjP, ve
zadrava mogunost da odreenu odluku oceni kao protivnu pravu na pravino su-
enje, uprkos tome to su sve formalne garancije ispunjene. Tako je iz teksta lanu
6 EKLjP izveden zakljuak o postojanju obaveze obrazloenja sudske odluke, iako
pomenuta odredba ne postavlja izriito ovaj zahtev.30
Teoretiari koji se bave strazburkom praksom istiu nekoliko razloga na koji-
ma se temelji pravo na obrazloenu presudu.31 Re je najpre o razlozima funkcio-
nalnog usmerenja (reasons of a functional orientation) pod kojima se podrazumeva
mogunost stranaka da proue razloge sudske odluke i da u pravnom leku iznesu
svoje argumente. Zbog toga su, prema stanovitu Evropskog suda za ljudska prava,
nacionalni sudovi u obavezi da dovoljno jasno izloe osnove na kojima zasniva-
ju svoju odluku i time omogue optuenom da uspeno ostvari pravo na ulaganje
26 ATF XIX 469, sp. 470, navedeno prema: G. Piquerez /2000/: Procdure pnale suisse Trait tho-
rique et pratique, Schulthess, Zrich, 671. Meutim, stanovite vajcarskog Federalnog suda je da
sudske odluke ne moraju da sadre obrazloenje ako se ne mogu pobijati pravnim lekom, to iza-
ziva podeljena miljenja u teoriji. S. Trechsel (with the assistance of S. J. Summers) /2005/: Human
Rights in Criminal Proceedings, Academy of European Law European University Institute, Oxford
University Press, Oxford, 103.
27 G. Piquerez, op. cit., 671, 672.
28 ATF 112 Ia 107, cons. 2b = JT 1986 IV 149, navedeno prema: G. Piquerez, op. cit., 672.
29 ESLJP, Salabiaku protiv Francuske, 7. oktobar 1988. godine, 28. S tim u vezi, Evropski sud za
ljudska prava ukazuje na neophodnost da meanje izvrne vlasti u prava pojedinca bude podvr-
gnuto efikasnoj kontroli koju mora da obezbedi, bar u poslednjem stepenu, sudska vlast, jer ona
prua najbolje garancije nezavisnosti, nepristrasnosti i pravilnog postupka (ESLjP, Sunday Times
protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 26. april 1979. godine, 55).
30 ESLJP, Ruiz Torija protiv panije, 9. decembar 1994. godine, 29.
31 S. Trechsel, op. cit., 103, 104.
 Ili Pravo na obrazloenu sudsku odluku 233

pravnog leka.32 Potreba za obrazloenjem sudske odluke se izvodi i iz razloga prav-

ne prirode (reasons of legal theory),33 jer se pravni stavovi izraeni u odluci mogu
ispitati samo ako je sud dao potpuno i logino obrazloenje. Za sudsku odluku koja
ne sadri obrazloenje teko se moe tvrditi da je zakonita, bez obzira to je pravil-
na. Ratio obrazloenja sudske odluke se nalazi i u razlozima prihvatljivosti (reasons
of acceptability).34 Naime, s obzirom na to da presuda reava spor izmeu stranaka,
neophodno je da sadri uverljive razloge, naroito kada je re o nepreciznim zakon-
skim pojmovima kao to su izuzetne okolnosti 35 ili velika nepanja.36 U prilog
postojanju obrazloenja sudske odluke govore jo i razlozi transparentnosti (reasons
of transparency) to je posledica prava na javnu raspravu. Javnost glavnog pretresa
uva poverenje stranaka u sudske institucije i, pomou transparentnosti, doprinosi
pravu na pravian proces i ostvarenju njegovog cilja.37 Razumljivo je zato da Evrop-
ski sud za ljudska prava pridaje veliki znaaj pravu na javnu raspravu, ocenjujui
njegovo postojanje in concreto, pri emu vodi rauna o vrsti sudske instance i celini
itavog postupka, kao i o razliitosti zakonskih sistema i sudske prakse u odreenim
dravama.38 Na kraju, ali ne manje vano, obrazloenje sudske odluke se moe po-
smatrati i kao elemenat prava da se bude sasluan.39 Iz obrazloenja sudske odluke
treba da se vidi da li je sud sa potrebnom panjom sasluao agrumente stranaka i
razmotrio izvedene dokaze. U sluaju da se sud ne odredi jasno u odnosu na do-
kazni predlog stranke ostaje nejasno da li je re o previdu ili o stavu da bi predlog
trebalo odbiti.40
Prilikom ispitivanja da li obrazloenje sudske odluke zadovoljava standarde pra-
va na pravino suenje, Evropski sud za ljudska prava polazi od okolnosti konkret-
nog sluaja i prirode odreene odluke. Sudska odluka ne moe da bude bez ikakvog
obrazloenja, niti ono ne sme da bude lapidarnog karaktera.41 Obaveza obrazlaganja
odluke gubi svaki smisao u sluaju kada iz samog obrazloenja proizlazi da sudija
nije proitao kljune spise predmeta.42 Postojanje pomenute obaveze ne znai, me-
utim, da u odluci moraju da budu dati detaljni odgovori na sve iznete argumente.43
To naroito vai za obrazloenje odluke suda pravnog leka u kojoj su prihvaeni ar-
gumenti izneti u odluci nieg suda. Meutim, za ocenu da li su u tim sluajevima

32 ESLJP, Hadjianastassiou protiv Grke, 16. decembar 1992. godine, 33.

33 S. Trechsel, op. cit., 103.
34 Ibid., 104.
35 ESLJP, H. protiv Belgije, 30. novembar 1987. godine, 53.
36 ESLJP, Georgiadis protiv Grke, 29. maj 1997. godine, 43.
37 ESLJP, Helmers protiv vedske, 29. oktobar 1991. godine, 33, 36.
38 O tome videti: J.-F. Renucci /2002/: Droit europen des droits de lhomme, 3e dition, L.G.D.J.,
Paris, 276278.
39 S. Trechsel, op. cit., 104; M. Kuijer /2004/: The blindfold of Lady Justice Judicial Independence and
Impartiality in Light of the Requirements of Article 6 ECHR, E.M. Meijers Institut of Legal Studies
of Leiden University, Leiden, 167.
40 ESLJP, Hiro Balani protiv panije, 9. decembar 1994. godine, 28.
41 ESLJP, Georgiadis protiv Grke, 29. maj 1997. godine, 43; Higgins i ostali protiv Francuske, 19.
februar 1998. godine, 43.
42 Re je o odluci Evropske komisija za ljudska prava (u daljem tekstu: EKom.LJP), Fouquet protiv
Francuske, 12. oktobar 1994. godine, 28.
43 ESLJP, Van der Hurk protiv Holandije, 19. april 1994. godine, 61.
234 CRIMEN (II) 2/2011 str. 227244

ispunjeni standardi prava na pravino suenje neophodno je sagledati da li je sud

pravnog leka ispitao odluna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim
potvrivanjem odluke nieg suda. Ovaj zahtev je utoliko znaajniji ukoliko stranka
nije bila u mogunosti da usmeno iznese svoju stvar u toku postupka.44
U prethodnom izlaganju je istaknuto da se odsustvo obrazloenja u odluci po-
rote ne smatra protivnim zahtevima koje postavlja lan 6 EKLJP. Re je o stanovitu
koje je izvorno zauzela Evropska komisija za ljudska prava, a preuzeo ga je Evropski
sud za ljudska prava. U osnovi tog pristupa je gledite da pitanja koja predsedavaju-
i sudija postavlja poroti predstavljaju okvir za porotniki pravorek.45

IV
U Zakoniku o krivinom postupku od 2001. godine46 (u daljem tekstu:
ZKP/2001) nedostaci pismeno izraene presude su svrstani u apsolutno bitne po-
vrede odredaba krivinog postupka. Ova procesna povreda postoji ako je izreka
presude nerazumljiva protivrena sama sebi ili razlozima presude ili ako presuda
nema uopte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o odlunim injenicama ili su
ti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivreni ili ako o odlunim injeni-
cama postoji znatna protivrenost izmeu onog to se navodi u razlozima presude
o sadrini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili
zapisnika (lan 368 stav 1 taka 11 ZKP/2001).
Nedostaci se, dakle, mogu odnositi bilo na izreku ili na obrazloenje presude,
bilo na njihovu meusobnu nesaglasnost.47 Ova bitna povreda odredaba krivinog
postupka predstavlja osnov po kojem se najee ukidaju prvostepene presude to
je posledica kako velikog broja formalnih nedostataka obuhvaenih njome tako i
nastojanja drugostepenih sudova da se posredno upuste u ispitivanje ispravnosti i-
njeninog stanja.48 O tome svedoe podaci iz naredne tabele.49

44 ESLJP, Helle protiv Finske, 19. decembar 1997. godine, 60.

45 U konkretnom sluaju Komisija je istakla da su pitanja postavljana u toku glavnog pretresa, pa su
stranke imale pravo da zahtevaju njihovu izmenu ili dopunu, ali odbrana nije iskoristila to pravo.
Preciznost pitanja, koja su mogla da budu izmenjena na zahtev odbrane, nadoknauje u dovolj-
noj meri kratkou odgovora porote. tavie, okrivljeni je mogao od Vrhovnog suda da zahteva
ponitenje odluke zbog pogrene primene prava prilikom utvivanja konstitutivnih elemenata
razbojnitva (Ekom.LJP, Planka protiv Austrije, 15. maj 1996. godine).
46 Zakonik o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/2001 i 68/2002 i Slubeni glasnik
RS, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 dr. zakon, 49/2007, 20/2009 dr. zakon, 72/2009,
76/2010 i 72/2011 dr. zakon).
47 S obzirom da zakonska odredba govori o izreci presude koja je protivrena razlozima presude, u
teoriji je s pravom ukazano na nedostatak zakonske redakcije, jer obrazloenju daje primat nad
izrekom, iako je u njoj sadrana sudska odluka. Nasuprot tome, u francuskom pravu se proti-
vrenost razloga odnosi kako na same razloge, tako i na protivrenost razloga sa izrekom presu-
de. G. Clement, op. cit., 263.
48 T. Vasiljevi, M. Gruba /2003/: Komentar Zakonika o krivinom postupku, osmo izmenjeno i
dopunjeno izdanje, Slubeni glasnik, Beograd, 684.
49 Podaci su dobijeni analizom 1064 predmeta iz kojih je po sistemu sluajnog uzorka izdvojen
empirijski uzorak od 300 drugostepenih odluka kojima su ukinute ili preinaene prvostepe-
ne presude. Pri tome je posmatran period od 1994. do 1998. godine a iz svake od ovih go-
 Ili Pravo na obrazloenu sudsku odluku 235

UKINUTE PRVOSTEPENE PRESUDE

zbog po-
grenog ili
sticaj
nepotpuno
godina zbog bitnih povreda odredaba krivinog postupka albenih
utvrenog
osnova
injeninog
stanja
uvaavanjem albe po slubenoj dunosti
lan 368
taka 3 taka 7 taka 11 taka 8 taka 11
stav 2
br. % br. % br. % br. % br. % br. % br. % br. %
94 - - - - 8 286 2 71 - - 10 357 7 25 1 36
95 - - - - 4 16 - - - - 3 12 14 56 4 16
96 - - 1 5 9 45 - - - - 7 35 1 5 2 10
97 - - - - 11 407 - - 1 37 5 185 5 185 5 185
98 1 38 - - 11 423 - - - - 3 115 6 231 5 192
1 08 1 08 43 341 2 16 1 08 28 222 33 262 17 135

Na osnovu izloenih podataka se uoava da bitne povrede procesnih propisa

ije postojanje je utvreno uvaavanjem albe predstavljaju osnov po kojem je od
1994. do 1998. godine ukinuto 373% presuda dok su bitne povrede krivinog po-
stupka ije postojanje je utvreno po slubenoj dunosti u istom periodu dovele
do ukidanja 23% presuda. Od bitnih povreda odredaba krivinog postupka koje su
uvaene na osnovu albe izdvaja se povreda iz lana 368 stav 1 taka 11 ZKP/2001
zbog koje je u posmatranom petogodinjem razdoblju ukinuto 341% presuda. Ue-
stalost ostalih bitnih povreda procesnih odredaba je znatno manja. Pored toga, kada
je re o bitnim procesnim povredama koje su utvrene ex officio u posmatranom
periodu su uoene samo dve od ukupno osam bitnih povreda odredaba krivinog
postupka ije postojanje saglasno lanu 380 stav 1 taka 1 ZKP/2001 drugostepeni
sud ispituje po slubenoj dunosti. Re je o bitnoj povredi odredaba krivinog po-
stupka iz lana 368 stav 1 taka 11 ZKP/2001 koja je predstavljala osnov za ukidanje
222% prvostepenih presuda i povredi iz lan 368 stav 1 taka 8 ZKP/2001 zbog
ijeg postojanja je ukinuto 08% presuda. I u ovom sluaju bitna povreda procesnih
odredaba iz lana 368 stav 1 taka 11 ZKP/2001 ini najei a moe se ak rei i
gotovo jedini osnov po kojem su ukidane prvostepene presude.
Drugostepeno prodiranje u injeninu ispravnost presude kroz taku 11 stava
1 lana 368 ZKP/2001 nailazi na podrku pretenog dela procesne teorije. Pri tome
se prema shvatanju jedne grupe autora50 osnov za ispitivanje injenine osnovice
presude nalazi u okolnosti da nisu navedeni razlozi o odlunim injenicama ili su

dina je uzeto 60 drugostepenih reenja ili presuda. O analizi dobijenih rezultata videti vie:
G. Ili /2004/: Granice ispitivanja prvostepene krivine presude, Slubeni glasnik, Beograd,
299307.
50 D. Krapac /2002/: Zakon o kaznenom postupku i drugi izvori hrvatskoga postupovnog prava, e-
tvrto izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Narodne novine, Zagreb, 348.
236 CRIMEN (II) 2/2011 str. 227244

ti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivreni. Drugi teoretiari51 sma-
traju da nejasnost ili u znatnoj meri protivrenost razloga o odlunim injenicama
predstavlja sinonim za pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje ili bar za
njegovu posledicu. Na drugoj strani ulaenje u injenine nedostatke presude je
podvrgnuto kritici jer se na taj nain injenine greke preruavaju u procesnu gre-
ku a sudovi pravnog leka mu pribegavaju kako bi mogli da reaguju na nepotpuno
injenino stanje.52
Pre nego to budu razmotreni nedostaci obrazloenja presude na osnovu kojih
drugostepeni sud problematizuje injeninu ispravnost presude, treba istai da je
stanovite naeg najvieg suda blisko stavovima Suda u Strazburu. Naime, Vrhovni
sud Srbije stoji na stanovitu da obrazloenje prvostepene presude mora sadrati
injenino stanje u meri i obimu (kurziv G.P.I.), koliko je to potrebno za odreenu
vrstu presude. U suprotnom, radi se o presudi bez obrazloenja.53
Jedan od nedostataka obrazloenja koji moe da izazove nedoumice u primeni
je nenavoenje razloga o odlunim injenicama. Do toga moe doi ako sud u obra-
zloenju presude ne iznese razloge za odlune injenice koje predstavljaju osnov za
primenu procesnog i materijalnog zakona. Takav propust je u suprotnosti sa obave-
zom suda da u obrazloenju presude odreeno i potpuno iznese koje injenice i iz
kojih razloga uzima kao dokazane ili nedokazane dajui pri tome naroito ocenu
verodostojnosti protivrenih dokaza iz kojih razloga nije uvaio pojedine predlo-
ge stranaka ili je odbio predloge za izvoenje pojedinih dokaza iz kojih razloga je
odluio da se ne saslua neposredno svedok ili vetak iji je iskaz odnosno pisani
nalaz i miljenje proitan bez saglasnosti stranaka, kojim razlozima se rukovodio
pri reavanju pravnih pitanja a naroito pri utvrivanju da li postoji krivino delo
optuenog i pri primenjivanju odreenih odredaba krivinog zakona na optuenog
i njegovo delo (lan 361 stav 7 ZKP/2001). Presuda se ne moe pobijati zbog ovog
nedostatka ako navedeni dokazi nisu dovoljni ili ne opravdavaju zakljuak da je
izvesna injenica dokazana ve zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeni-
nog stanja (lan 370 ZKP/2001).54
Sledei nedostatak koji se koristi za ulaenje u injenina pitanja postoji ako su
razlozi presude potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivreni. Takav sluaj postoji
ako se iz razloga o odlunim injenicama ne vidi bitna sadrina sudske odluke ili
ako vie zakljuaka iz obrazloenja ne mogu opstati jedan pored drugog.55 Za ra-
zliku od izreke presude ija nerazumljivost ili protivrenost samoj sebi ili razlozima
presude dovodi do ukidanja presude zakonodavac takvu procesnu posledicu vezuje
samo za potpuno nejasne ili u znatnoj meri protivrene razloge.56
51 Jeki smatra da se ova odredba, za razliku od prvog dela zakonske formulacije lana 368 stav
1 taka 11 ZKP/2001, ne moe svrstati u bitne povrede odredaba krivinog postupka. Z. Jeki
/1998/: Pogrene sudske presude, Beograd, 165.
52 M. Grubia /1987/: Krivini postupak Postupak o pravnim lijekovima, Informator, Zagreb, 101.
53 Reenje Vrhovnog suda Srbije, K. I 1732/05 od 5. decembra 2005. godine.
54 T. Vasiljevi, op. cit. 605; M. Grubia, op. cit. 103, 104.
55 T. Vasiljevi, op. cit. 605; T. Vasiljevi, M. Gruba, op. cit. 684.
56 Grubiino miljenje je da bi u pogledu mnogih u sutini sudskih odluka koje su prebaene u
obrazloenje presude (npr. odluke o postojanju osnova za iskljuenje protivpravnosti ili krivice
 Ili Pravo na obrazloenu sudsku odluku 237

Analiza ranije sudske prakse pokazuje da sudovi prihvataju stanovite po kojem

nedostatak presude u vidu nenavoenja razloga o odlunim injenicama ili potpu-
ne nejasnosti ili znatne protivrenosti tih razloga omoguava drugostepenom sudu
da posumnja u pravilnost i potpunost injeninog stanja utvrenog u prvostepenoj
presudi.57 tavie, takva mogunost se izvodila i iz ostalih nedostataka predvienih
u lanu 368 stav 1 taka 11 ZKP/2001. Sumnja u injeninu ispravnost presude se
moe zasnivati bilo na pojedinano utvrenoj nerazumljivosti izreke presude,58 pro-
tivrenosti izreke presude razlozima presude,59 znatnoj protivrenosti izmeu ono-
ga to se navodi u razlozima presude o sadrini iskaza datih u postupku i zapisnika
o istim,60 ili iz istovremenog postojanja svih pomenutih nedostataka.61
Za takvo postupanje je teko nai osnov u odredbi lan 368 stav 1 taka 11
ZKP/2001. Naime ova povreda postupka moe postojati samo ako izostanu ili su
potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivreni razlozi za odlunu injenicu koja je
u presudi utvrena odnosno za koju sud u izreci ili obrazloenju izriito navede da
je smatra utvrenom.62 Re je o greci u sastavu presude koja onemoguava drugo-
stepenom sudu da ispita postojanje ostalih osnova za pobijanje presude bilo da su
oni istaknuti u albi bilo da se njihovo postojanje utvruje po slubenoj dunosti.63
Zbog toga se praksa albenih sudova da na osnovu utvrene procesne povrede iz
lana 368 stav 1 taka 11 ZKP/2001 izvode zakljuke o injeninoj ispravnosti pobi-
jane presude ne bi mogla oceniti kao pravilna. tavie ako se ima u vidu da do is-
pitivanja injenine osnovice presude moe doi jedino ako je izjavljena alba zbog
pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja (pod uslovom da prethodno
nije utvreno postojanje neke bitne povrede odredaba krivinog postupka) suprot-
no postupanje se moe oznaiti kao contra legem. Na osnovu toga se moe zakljuiti
da se drugostepeni sud prilikom ukidanja presude zbog postojanja bitne povrede
odredaba krivinog postupka iz lana 368 stav 1 taka 11 ZKP/2001 ne sme uputati
u razmatranje injeninih pitanja.
Analiza novije sudske prakse pokazuje da se ovom problemu posveuje vie
panje. Na takav zakljuak upuuje stav da je ocena o postojanju bitne povrede
odredaba krivinog postupka koja bi se sastojala u nejasnosti i protivrenosti ra-
zloga presude o odlunim injenicama, nezavisna od toga da li je u presudi inje-
nino stanje pravilno utvreno.64 Moglo bi se rei da je u skladu sa strazburkom
za ublaavanje ili osloboenje od kazne) sudska praksa trebalo da u pogledu nejasnoa i proti-
vrenosti bude rigoroznija od kriterijuma postavljenog u lan 368 stav 1 taka 11 ZKP/2001 u
pogledu obrazloenja presude. M. Grubia, op. cit. 103.
57 Vrhovni sud Srbije K. I 1210/97 od 21. januara 1997. godine; K. I 374/98 od 16. aprila 1998.
godine; K. I 635/98 od 2. juna 1998. godine; K. I 458/97 od 5. novembra 1998. godine.
58 Vrhovni sud Srbije K. I 1411/97 od 30. decembra 1997. godine; K. I 388/98 od 28. aprila 1999.
godine.
59 Vrhovni sud Srbije K. I 1898/97 od 26. februara 1999. godine.
60 Vrhovni sud Srbije Km. 45/97 od 3. jula 1998. godine.
61 Vrhovni sud Srbije K. I 940/96 od 27. februara 1998. godine; K. I 1654/96 od 24. marta 1999.
godine.
62 M. Grubia, op. cit. 104.
63 T. Vasiljevi, op. cit. 606.
64 Presuda Vrhovnog suda Srbije, K. I 740/05 od 5. oktobra 2005. godine.
238 CRIMEN (II) 2/2011 str. 227244

praksom i gledite da je izlaganjem samo sadrine pojedinih izvedenih dokaza, bez

navoenja utvrenog injeninog stanja, potpuno nemogue utvrditi kakav je stav
prvostepenog suda u pogledu odlunih injenica vezanih za okolnosti pod kojima
se odigrao predmetni dogaaj.65 Nije dovoljno samo navesti dokaze izvedene na
glavnom pretresu, ve svaki takav dokaz mora biti predmet ocene i zakljuka da li
je njime neka relevantna injenica dokazana ili nije dokazana. U protivnom, pre-
suda nema razloga o odlunim injenicama.66 Nasuprot tome, ako sud u razlozima
presude navede olakavajue okolnosti kojima se rukovodio pri ublaavanju kazne,
a pri tom ne oznai izriito te okolnosti kao osobito olakavajue iako one imaju
takav znaaj, ne moe se uzeti da presuda nema razloga o odlunim injenicama
ako je sud naao da ima mesta primeni odredbe krivinog zakona o osobito olaka-
vajuim okolnostima.67

V
Novi Zakonik o krivinom postupku od 2011. godine68 (u daljem tekstu: ZKP)
predvideo je znaajne novine u vezi sa obrazloenjem presude. Prva od njih se od-
nosi na uvoenje procesne ustanove izdvojenog miljenja. Za razliku od dosada-
njeg reenja koje poznaje samo problematiku odvojenog miljenja proizalog iz ve-
anja i glasanja, a koje se, u sluaju da nije uneto u zapisnik, prikljuuje zapisniku
o veanju i glasanju (lan 181 stav 3 ZKP/2001),69 novi ZKP je uveo mogunost
javnog objavljivanja izdvojenog miljenja. S obzirom da je ovakva mogunost kod
nas postojala samo u postupku odluivanja pred Ustavnim sudom,70 zakonodavac
je primenu ove procesne ustanove vezao za postupak pred Vrhovnim kasacionim
sudom. U skladu sa tim, izdvojeno miljenje se moe odnositi samo na pitanje o
postojanju povrede zakona (lan 273 stav 1 ZKP). Sudija je duan da najavi pismeno
obrazlaganje izdvojenog miljenja i moe zahtevati da se ono objavi zajedno sa od-
lukom (lan 273 stav 2 ZKP).
Velika novina koju donosi novi ZKP odnosi se na sluajeve u kojima obrazlo-
enje presude moe da izostane ili da bude samo delimino. Takva mogunost je sve
prisutnija u uporednom pravu, a vezuje se uglavnom za izricanje lakih krivinih
sankcija i okolnost da stranke nisu izriito zahtevale dostavljanje presude. U prilog
izostanka obrazloenja navode se najee zahtevi procesne ekonomije.71 U naem
65 Reenje Vrhovnog suda Srbije, K. I 1568/06 od 2. oktobar 2006. godine.
66 Reenje Vrhovnog suda Srbije, K. I 1595/03 od 22. februara 2005. godine.
67 Presuda Vrhovnog suda Srbije, K. I 1482/05 od 15. novembra 2005. godine.
68 Zakonik o krivinom postupku (Slubeni glasnik RS, broj 72/2011).
69 I ova odredba je pretrpela odreene izmene, tako da se umesto izraza odvojeno miljenje uvodi
naziv izdvojeno miljenje, a izriito je predvieno da je sudija koji je ostao u manjini duan da
dostavi pisano obrazloenje najkasnije u roku od osam dana od dana glasanja (lan 241 stav 4
ZKP). Ovu procesnu situaciju ne treba meati sa izdvojenim miljenjem koje je ureeno u lanu
273 ZKP o kojoj e biti rei u narednom izlaganju.
70 To je predvieno lanom 61 Poslovnika o radu Ustavnog suda (Slubeni glasnik, br. 24/2008 i
27/2008).
71 Dpartement fdral de justice et police Office fdral de la justice /2001/: Rapport explicatif relatif
lavant-projet dun code de procdure pnale suisse, Bern, 75. Takvu mogunost predvia lan
 Ili Pravo na obrazloenu sudsku odluku 239

pravu je mogunost izostanka obrazloenja postojala u skraenom postupku, pod

uslovom da su se obe stranke i oteeni po objavljivanju presude odrekli prava na al-
bu i ako niko od njih nije zahtevao dostavljanje presude (lan 446 stav 7 ZKP/2001).
Prema novom zakonskom reenju pismeno izraena presuda ne mora da sadr-
i obrazloenje ako su stranke, branilac i drugi ovlaeni titulari albe72 odmah po
objavljivanju presude izjavili da se odriu prava na albu (lan 429 stav 1 taka 1
ZKP). Drugi sluaj u kojem obrazloenje presude moe da izostane odnosi se na
izreenu krivinu sankciju i kvalitet dokaznog materijala na kojem je utemeljena
osuda. U skladu sa tim je potrebno da optuenom bude izreena kazna zatvora u tra-
janju do tri godine, novana kazna, kazna rada u javnom interesu, kazna oduzimanja
vozake dozvole, uslovna osuda ili sudska opomena, kao i da osuda bude zasnovana
na priznanju koje ispunjava odreene pretpostavke73 (lan 429 stav 1 taka 2 ZKP).
Prilikom tumaenja zakonske odredbe o izostanku obrazloenja iz presude tre-
balo bi voditi rauna da je zakonodavac napravio razliku izmeu dve procesne situ-
acije. U prvoj, sadranoj u lanu 429 stav 1 taka 1 ZKP, izostanak obrazloenja je
uslovljen odricanjem od albe ovlaenih lica, kao i izricanjem kazne zatvora u tra-
janju duem od tri godine i/ili odsustvom priznanja optuenog. U drugoj procesnoj
situaciji presuda po pravilu ne sadri obrazloenje (lan 429 stav 1 taka 2 ZKP), na
ta jasno upue odredba koja predvia da stranke, branilac i lica iz lana 433 st. 4 i 5
ZKP imaju mogunost da po objavljivanju presude izreene u skladu sa lanom 429
stav 1 taka 2 ZKP, zahtevaju da im se dostavi pismeno izraena presuda koja sadri
obrazloenje (lan 429 stav 2 ZKP).
Kada je re o presudi koja sadri delimino obrazloenje, takva mogunost je
vezana za priznanje okrivljenog, prihvatanje sporazuma o priznanju krivinog dela
ili sluaj kada su samo stranke i branilac odmah po objavljivanju presude izjavili
da se odriu prava na albu. U zavisnosti od toga o kojoj od navedenih procesnih
situacija je re, obrazloenje e biti ogranieno na ocenu prihvatljivosti priznanja i
injenice koje su od znaaja za donoenje odluke o krivinoj sankciji (lan 429 stav
2 taka 1 ZKP), na razloge za prihvatanje sporazuma o priznanju krivinog dela
(lan 429 stav 2 taka 2 ZKP) ili na razloge za donoenje odluke protiv koje lice iz
lana 433 st. 4 i 5 ZKP moe izjaviti albu (lan 429 stav 2 taka 3 ZKP).
Sagledano kroz prizmu bitnih povreda odredaba krivinog postupka koje pred-
stavljaju osnov za izjavljivanje albe, obrazloenje je izgubilo karakter apsolutno

82 vajcarskog federalnog Zakonika o krivinom postupku (Code de procdure pnale suisse [FF
2006 1057]) od 5. oktobra 2007. godine ija primena je poela 1. januara 2011. godine. Slinu
mogunost sadri i lan 459 stav 7 i lan 460 hrvatskog Zakona o kaznenom postupku (Narodne
novine, br. 152/2008, 76/2009 i 80/2011). O tome videti: B. Pavii /2008/: Novi hrvatski Zakon o
kaznenom postupku, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, vol. 15, broj 2, Zagreb, 578.
72 Re je oteenom koji moe izjaviti albu samo zbog odluke suda o trokovima krivinog postup-
ka i o dosuenom imovinskopravnom zahtevu, a ako je javni tuilac preuzeo krivino gonjenje
od oteenog kao tuioca, oteeni moe izjaviti albu zbog svih osnova zbog kojih se presuda
moe pobijati. U pitanju je i lice iji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist
pribavljena krivinim delom ili imovina proistekla iz krivinog dela (lan 433 st. 4 i 5 ZKP).
73 Re je o dunosti organa postupka da u sluaju priznanja okrivljenog da je uinio krivino delo
nastavi da prikuplja dokaze o uiniocu i krivinom delu samo ako postoji osnovana sumnja u
istinitost priznanja ili je priznanje nepotpuno, protivreno ili nejasno i ako je u suprotnosti sa
drugim dokazima (lan 88 ZKP).
240 CRIMEN (II) 2/2011 str. 227244

bitne povrede (lan 438 stav 2 taka 2 ZKP),74 to se opravdava potrebom da se

znatno ubrza postupak i smanji broj bespotrebnih ukidanja prvostepenih presuda.75
Do ukidanja prvostepene presude zbog nedostataka koje sadri obrazloenje ubu-
due nee biti dovoljno da presuda nema uopte razloga ili da u njoj nisu navedeni
razlozi o injenicama koje su predmet dokazivanja ili su ti razlozi potpuno nejasni
ili u znatnoj meri protivreni. Bie neophodno da zbog pomenutih nedostataka sud
ne moe da ispita zakonitost i pravilnost presude. Drugim reima, drugostepeni sud
bi in concreto ocenjivao kakav je uticaj nedostatak obrazloenja imao na sadrinsku
ispravnost pobijane presude koja se ispoljava u vidu njene pravilnosti i zakonitosti
i da u zavisnosti od toga odbije ili uvai podnetu albu. Pri tom se pod pravilnom
presudom moe razumeti ona u kojoj je injenino stanje ispravno i utvreno a
izreena krivina sankcija pravilno odmerena dok je presuda zakonita ako se zasni-
va na ispravnoj primeni materijalnog i procesnog zakona.
Relativizacija bitne povrede odredaba krivinog postupka u vezi sa nedosta-
cima obrazloenja, a posebno njeno dovoenje u vezu sa pravilnou prvostepene
presude, zahtevae od suda pravnog leka da prilikom ocene formalne ispravnosti
obrazloenja pronae pravu meru i da ne zakorai na teren injeninih pitanja. Ovo
pitanje je od posebne vanosti i za postupanje Ustavnog suda u sluajevima kada
odluuje da li nedostaci obrazloenja mogu predstavljati povredu prava na pravino
suenje (lan 32 stav 1 Ustava).

VI
Stavove u vezi sa standardima koji se postavljaju kod obrazloenja prvostepene
i drugostepene krivine presude Ustavni sud je izloio u odluci donetoj u predmetu
Jankovi.76 Re je o ustavnoj albi u kojoj je podnosilac istakao da su presudom Op-
tinskog suda u Mionici K. 49/07 od 17. oktobra 2007. godine, kojom ga je sud ogla-
sio krivim za krivino delo ugroavanja javnog saobraaja iz lana 289 stav 3 u vezi
stava 1 Krivinog zakonika i izrekao mu uslovnu osudu, kao i presudom Okrunog
suda u Valjevu K. 434/08 od 15. jula 2008. godine kojom je odbijena alba pod-
nosioca i potvrena prvostepena presuda, grubo povreena njegova ustavna prava.
Prema miljenju podnosioca ustavne albe re je o oiglednoj proizvoljnosti i arbi-
trernosti u postupanju sudova prilikom donoenja odluka, jer su zanemarili dokaze
koji idu u prilog okrivljenom i terete oteenog kao izvrioca krivinog dela za koje
je podnosilac osuen.
Prilikom ocene ustavne albe, Ustavni sud je podsetio na obavezu instancionih
sudova da delotvorno ispitaju dokazne predloge stranaka i da ocene njihov znaaj
74 Nedostaci u obrazloenju pismeno izraene presude ne predstavljaju vie ni povredu o ijem
postojanju drugostepeni sud vodi rauna po slubenoj dunosti. Takva obaveza postoji iskljuivo
kada je re o odluci o krivinoj sankciji, pod uslovom da je re o albi izjavljenoj u korist okriv-
ljenog (lan 451 stav 2 ZKP).
75 N. Vai /2011/: Redovni pravni lekovi u novom Zakoniku o krivinom postupku, in: Nova re-
enja u krivinom procesnom zakonodavstvu teoretski i praktini aspekti, Srpsko udruenje za
krivinopravnu teoriju i praksu, Intermex, Beograd, 99.
76 Ustavni sud, U1157/2008, 14. april 2011. godine (Slubeni glasnik RS, broj 61/2011).
 Ili Pravo na obrazloenu sudsku odluku 241

prilikom donoenja odluke (Evropski sud za ljudska prava, Kraska protiv vajcarske,
19. april 1993. godine, 30). Prema shvatanju Ustavnog suda prvostepeni sud je
propustio da izvri ocenu verodostojnosti protivrenih dokaza i da navede jasne ra-
zloge zbog kojih je odlunu injenicu o krivici optuenog za predmetni sudar uzeo
kao dokazanu. Prvostepeni sud je bio duan da protivrenosti izmeu nalaza veta-
ka i oiglednih okolnosti, kao i sumnju u tanost datog miljenja otkloni ponovnim
ispitivanjem vetaka, a ako to ne bi bilo mogue, da odredi drugog vetaka koji e
obaviti novo vetaenje. Stoga, po oceni Ustavnog suda, Optinski sud u Mionici u
konkretnom sluaju nije dao jasne, dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge za
svoje pravno stanovite u pogledu odlunih injenica koje su od znaaja za utvri-
vanje da li je optueni uinio krivino delo.
Imajui u vidu da se u postupku po ustavnoj albi ispituje da li je krivini po-
stupak u celini bio pravian, Ustavni sud je razmatrao da li je sud vie instance u
postupku po pravnom leku uklonio evidentne propuste prvostepenog suda na koje
mu je ukazano77 u albi koju je okrivljeni izjavio protiv prvostepene presude. Idui
tragom strazburkih standarda o kojima je bilo rei u ovom radu,78 Ustavni sud
je istakao da je drugostepeni sud bio duan da razmotri navode koje je okrivljeni
izneo u albi. Meutim, Okruni sud u Valjevu je ocenio kao neosnovane navode
koje je okrivljeni izneo u albi, pri emu nije dao izriit i jasan odgovor na proti-
vrenosti na koje je ukazao okrivljeni. Polazei od toga, Ustavni sud je utvrdio da
Okruni sud u Valjevu nije dao jasne, dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge
u pogledu svih injenica koje su od znaaja za donoenje odluke u ovom krivinom
postupku, ve je, tavie, eksplicitno ocenio neosnovanim navode albe okrivljenog da
se kritini dogaaj desio iskljuivo na polovini kolovozne trake kojom se on kretao,
iako takva tvrdnja sasvim jasno proistie iz priloenog nalaza vetaka.79 Na osnovu
izloenog, Ustavni sud je zakljuio da osporene presude Optinskog suda u Mionici
K. 49/07 od 17. oktobra 2007. godine i Okrunog suda u Valjevu K. 434/08 od 15.
jula 2008. godine nisu obrazloene na nain koji zadovoljava uslove iz lana 32. stav
1. Ustava, odnosno ne zadovoljavaju standarde pravinog suenja, uspostavljene
ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

VII
Standardi prava na pravino suenje predstavljaju jedno od osnovnih merila
za ocenu da li su i u kojoj meri ostvareni ideali vladavine prava u odreenoj dravi.
Razumljivo je zato da pored prava izriito navedenih u odredbi lana 6 EKLJ i lana

77 Ovoj formulaciji se moe uputiti kritika, jer bi o uklanjanju evidentnih propusta trebalo da ra-
spravlja instancioni sud, dok je nadlenost Ustavnog suda da, na tragu strazburke prakse, ispita
da li je sud pravnog leka na zadovoljavajui nain ispitao argumente koje je izneo okrivljeni. Uo-
stalom, u daljem tekstu odluke Ustavni sud analizira drugostepenu odluku upravo na taj nain.
78 ESLJP, Helle protiv Finske, 19. decembar 1997. godine, 60; Ekom.LJP, Fouquet protiv Francuske,
12. oktobar 1994. godine, 38.
79 Obeleeni deo reenice je trebalo izostaviti, jer se u njemu Ustavni sud uputa u ocenu dokaza, ili
bar zameniti stavom da se drugostepeni sud nije na nesumnjiv nain odredio prema konkretnom
navodu albe okrivljenog.
242 CRIMEN (II) 2/2011 str. 227244

32 stav 1 Ustava, veliki znaaj imaju i implicitna prava koja se vezuju za zahteve
dobrog deljenja pravde. Jedno od takvih prava je i pravo na obrazloenu sudsku od-
luku. Svojim postojanjem ono doprinosi transparentnosti sudskog odluivanja, to
ima posebnu vanost u dananje vreme kada uloga sudije u primeni pravne norme,
a naroito jemstava koja se vezuju za ostvarivanje osnovnih sloboda i prava, dobija
na znaaju.80
Kada je re o dosadanjoj praksi naih sudova u vezi sa obrazloenjem krivinih
presuda, moe se rei da je u poslednjih nekoliko decenija ovaj elemenat presude
doiveo svoj procvat. Naime, od saetog izlaganja razloga kojima se sud rukovo-
dio prilikom utvrivanja odlunih injenica i primene prava u konkretnom sluaju,
obrazloenje je vremenom preraslo u prikaz sudskog spisa, optereen nepotrebnim
prepriavanjem izvedenih dokaza. Usled toga je stavljena u drugi plan ili, ak, za-
nemarena u potpunosti sutina obrazloenja prikaz logikog procesa izvoenja
zakljuaka o relevantnim injeninim i pravnim pitanjima. Posebna zasluga za
takav razvoj pripada sudovima pravnog leka koji su svojim postupanjem, odnosno
(pre)estim ukidanjem prvostepenih presuda zbog nedostataka obrazloenja, doveli
do toga da ono postane puko prepriavanje sudskog predmeta. Ta nepodnolji-
va lakoa ukidanja prvostepenih presuda je posledica nastojanja albenog suda da
se sa predmetom upozna, ne neposrednim prouavanjem spisa, ve posredstvom
obrazloenja presude. Objanjenje za to se moe nai u rastuem broju predmeta sa
kojima su se suoavali sudovi pravnog leka, ali i njihovim estim prodiranjem u i-
njeninu ispravnost prvostepnih presuda upravo kroz odreene nedostatke u obra-
zloenju. Tome je u velikoj meri doprinela i zakonska mogunost neogranienog
ukidanja prvostepenih presuda, pri emu su, kao to je u radu objanjeno, formalni
nedostaci izreke i obrazloenja predstavljali najei osnov za takvo postupanje. Ra-
zumljivo je zato to su krivini postupci predugo trajali, a to je imalo za posledicu
povredu prava na suenje u razumnom roku kao jednog od prava koje obuhvataju
standardi pravinog suenja.
Izlaz iz opisane situacije je potraen najpre u zakonskom ogranienju mogu-
nosti ukidanja prvostepnih presuda, kao i u novinama koje predvia novi Zakonik
o krivinom postupku uvoenjem instituta izdvojenog miljenja koje moe da
bude javno objavljeno, mogunou da presuda bude bez ili samo sa deliminim
obrazloenjem, kao i svoenjem formalnih nedostataka presude na relativno bitne
povrede odredaba krivinog postupka o kojima drugostepeni sud ne vodi rauna po
slubenoj dunosti.
Ne treba naravno zaboraviti ni jemstva ustavne kontrole prava na pravino su-
enje, pri emu se Ustavni sud ne moe baviti pitanjima utvrivanja injeninog
stanja i njegovim podvoenjem pod pravnu normu, jer je to u nadlenosti redovnih
sudova. Polje ustavnosudske kontrole pretpostavlja postojanje greke u tumaenju
koja se zasniva na naelno netanom gleditu koje je od znaaja za odreeno ljud-
sko pravo, a posebno za obim njegove zatite i ima naroit znaaj u materijalnom
smislu za konkretan sluaj.81

80 G. P. Ili, op. cit., 18.

81 K. Manojlovi-Andri, P. etkovi, op. cit., 173.
 Ili Pravo na obrazloenu sudsku odluku 243

LITERATURA
Bliveau P., Vauclair M. /2000/: Trait gnral de preuve et de procdure pnales, 7e dition,
Les ditions Thmis, Facult de droit Universit de Montral, Montral
Clement G. /1990/: Lappel voie de nullit en procdure pnale, Revue de science criminelle et
de droit pnal compar, n 2, Paris
Dpartement fdral de justice et police Office fdral de la justice /2001/: Rapport explicatif
relatif lavant-projet dun code de procdure pnale suisse, Bern
Grubia M. /1987/: Krivini postupak Postupak o pravnim lijekovima, Informator, Zagreb
Guinchard S., Buisson J. /2002/: Procdure pnale, 2e dition, Litec Groupe LexisNexis, Paris
Guinchard S. et al. /2007/: Droit processuel Droit commun et droit compar du procs quita-
ble, 4e dition, Dalloz, Paris
Frison D. /2000/: Introduction au droit anglais et aux institutions britanniques, nouvelle di-
tion entirement refondue et mise jour, Ellipses, Paris
Ili G. /2004/: Granice ispitivanja prvostepene krivine presude, Slubeni glasnik, Beograd
Ili G. P. /2011/: Drava versus kriminalitet i standardi ljudskih prava, in: L. Kron, B. Knei
(priredile), Kriminal i dravna reakcija: fenomenologija, mogunost, perspektive, Institut
za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd
Jaki A. /2006/: Evropska konvencija o ljudskim pravima komentar, Centar za publikacije
Pravnog fakulteta u Beogradu, Biblioteka Prirunici, Beograd
Jeki Z. /1998/: Pogrene sudske presude, Beograd
Krapac D. /2002/: Zakon o kaznenom postupku i drugi izvori hrvatskoga postupovnog prava,
etvrto izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Narodne novine, Zagreb
Kuijer M. /2004/: The blindfold of Lady Justice Judicial Independence and Impartiality in Light
of the Requirements of Article 6 ECHR, E.M. Meijers Institut of Legal Studies of Leiden
University, Leiden
Manojlovi-Adri K., etkovi P. /2011/: Ustavni sud i zatita prava uesnika u krivinom
postupku, in: Nova reenja u krivinom procesnom zakonodavstvu teoretski i praktini
aspekti, Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Intermex, Beograd
Markovi B. /1926/: Udbenik srpskog krivinog postupka s obzirom na projekat krivinog
postupka za Kraljevinu S.H.S., Beograd
Pajvani M. /2009/: Komentar Ustava Republike Srbije, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd
Pavii B. /2008/: Novi hrvatski Zakon o kaznenom postupku, Hrvatski ljetopis za kazneno
pravo i praksu, vol. 15, broj 2, Zagreb
Piquerez G. /2000/: Procdure pnale suisse Trait thorique et pratique, Schulthess, Zrich
Renucci J.-F. /2002/: Droit europen des droits de lhomme, 3e dition, L.G.D.J., Paris
Soyer J.-C., Salvia M. /1999/: Article 6, in: L.-E. Pettiti, E. Decaux, P.-H. Imbert (sous la
direction de), La Convention europenne des droits de lhomme Commentaire article par
article, 2e dition, Economica, Paris
Sudre F. /1997/: La Convention europenne des droits de lhomme, Quatrime dition corri-
ge, Presses Universitaires de France, coll. Que sais-je?, Paris
Spencer J. R. /1998/: La procdure pnale anglaise, coll. Que sais-je?, Presses Univeristaires
de France, Paris
Trechsel S. (with the assistance of S. J. Summers) /2005/: Human Rights in Criminal Pro-
ceedings, Academy of European Law European University Institute, Oxford University
Press, Oxford
244 CRIMEN (II) 2/2011 str. 227244

Vasiljevi T. /1981/: Sistem krivinog procesnog prava SFRJ, tree izmenjeno i dopunjeno iz-
danje, Savremena administracija, Beograd
Vasiljevi T., Gruba M. /2003/: Komentar Zakonika o krivinom postupku, osmo izmenjeno
i dopunjeno izdanje, Slubeni glasnik, Beograd
Vai N. /2011/: Redovni pravni lekovi u novom Zakoniku o krivinom postupku, in: Nova
reenja u krivinom procesnom zakonodavstvu teoretski i praktini aspekti, Srpsko
udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Intermex, Beograd

Goran P. Ili
University of Belgrade Faculty of Law
Constitutional Court of Serbia

RIGHT TO A REASONED COURT DECISION

SUMMARY
In addition to expressly stipulated guarantees of fair proceedings, the right to a fair trial also
contains implicit guarantees which were developed through the practice of the European
Court of Human Rights. Guided by the idea of the rule of law which has a specific meaning
in the field of procedural law, the Court in Strasbourg set forth as an integral part of the
right to a fair trial also the right to a reasoned court decision. The paper first points to the
theoretical justification of this right, and proceeds to analyzing its existence in comparative
law. Standards relating to the right to a reasoned decision developed through case-law
of the European Court of Human Rights are presented in detail, covering also positions
taken by Strasbourg institutions regarding decisions rendered by juries and the fact that
they do not contain reasoning. The paper then proceeds to analyze provisions of the 2001
Criminal Procedure Code which pertain to shortcomings in the reasoning of a judgment
as a basis for lodging an appeal. In relation to that, the paper analyses domestic case-law
in the period from 1994 to 1998 and points to the fact that shortcomings in the reasoning
has been the basis relied on most frequently by the appellate court when annulling the first
instance judgment. A critique of theoretical positions and court practice whereby certain
shortcomings in the reasoning in essence represent a basis for review of factual accuracy of a
judgment is also provided. A review of solutions contained in the 2011 Criminal Procedure
Code and changes to the rules regarding shortcomings of the reasoning as a basis for lodging
an appeal is also provided. The paper also analyses new legislative solutions which provide a
possibility for a judgment not to contain reasoning, under specific circumstances, or for it to
be partial. Lastly, but in no way of less significance, the paper also considers jurisprudence
of the Constitutional Court of Serbia and positions it has taken regarding the right to a
reasoned decision.

Key words: reasoning, court decision, right to a fair trial, grave violation of criminal proce-
dure rules, facts, court practice.