IZVRSNI POSTUPAK

Zakon o izvrsenju i obezbedjenju uredjuje postupak u kome sudovi i javni izvrsitelji prinudno namiruju
potrazivanja izvrsnih poverilaca zasnovana na izvrsnim i verodostojnim ispravama u izvrsnom postupku,
postupku obezbedjenja potrazivanja i polozaj javnih izvrsitelja.
*IZVRSNI POVERILAC je lice cije se potrazivanje namiruje u izvrsnom postupku ili obezbedjuje u
postupku obezbedjenja.
*IZVRSNI DUZNIK je lice prema kome se potrazivanja namiruju. STRANAKA oznacava izvrsnog poverioca i
izvrsnog duznika.
*UCESNIK U POSTUPKU oznacava lice koje u izvrsnom postupku ili postupku obezbedjenja ostvaruje
neko svoje pravo ili pravni interes a nije stranka u postupku.
*TRECE LICE oznacava ucesnika u postupku koji tvrdi da na predmetu izvrsenja ima pravo koje sprecava
sprovodjenje izvrsenja.
*RESENJE O IZVRSENJU je resenje suda kojim se usvaja predlog za izvrsenje na osnovu izvrsne isprave.
*RESENJE O IZVRSENJU NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE je resenje suda ili javnog izvrsitelja kojim
se usvaja predlog za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave.
*ORGANIZACIJA ZA PRINUDNU NAPLATU je poseban organizacioni deo Narodne banke Srbije koji,
postupajuci po nalogu suda ili javnog izvrsitelja, nalaze bankama da prenesu novcana sredstva sa racuna
izvrsnog duznika.
*HARTIJA OD VREDNOSTI oznacava pismenu ispravu kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni
obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.
*FINANSIJSKI INSTRUMENTI jesu hartije od vrednosti, instrumenti trzista novca i drugi finansijski
instrumenti u dematerijalizovanom obliku odredjeni zakonom kojim se uredjuje trziste kapitala.
*OVLASCENI UCESNIK NA TRZISTU KAPITALA je investiciono drustvo (brokersko-dilersko drustvo i
ovlascena banka) kojima je Komicija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za obavljanje investicionih
usluga i aktivnosti.

Izvrni postupak i postupak obezbeenja pokreu se tako to izvrni poverilac podnosi predlog za
izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili predlog za obezbeenje, a po slubenoj dunosti
pokreu se samo ako je zakonom odreeno. O predlogu za izvrsenje na osnovu izvrsne ili verodostojne
isprave odlucuje sud, a o predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novcanog
potrazivanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odlucuje javni izvrsitelj. Kada se donese
resenje o izvrsenju, sprovodi se izvrsenje. Sud je iskljucivo nadlezan za izvrsenje zajednicke prodaje
nepokretnosti i pokretnih stvari, cinjenja, necinjenja i trljenja i izvrsenje izvrsnih isprava u vezi sa
porodicnim odnosima i vracanjem zaposlenog na rad. Javni izvrsitelji su iskljucivo nadlezni za izvrsenje
ostalih izvrsnih isprava, za resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave, resenje o usvajanju
predloga za protivizvrsenje i resenje o izvrsenju resenja o izrecenim sudskim penalima. O predlogu za
izvrsenje odlucuje u prvom stepenu osnovni ili privredni sud. O zalbi protiv resenja osnovnog ili

1
privrednog suda odlucuje visi sud ili Privredni apelacioni sud. Izvrsni postupak je hitan. U izvrsnom
postupku nije dozvoljen zastoj u postupku. Rok u kome su stranke i druga lica duzni da po nalogu sudije
ili javnog izvrsitelja preduzmu ranje ne moze biti duzi od 8 dana. Sud i javni izvrsitelj duzni su da o
zahtevu i predlogu stranke ili drugog lica odluce u roku od 8 dana i da donetu odluku otprave u narednih
5 radnih dana.

IZVRSITELJ

Javni izvrsitelj vrsi javna ovlascenja koja su mu poverena ZIO ili drugim zakonom. Javni izvrsitelj obavlja
delatnost kao preduzetnik ili kao clan ortackog drustva ciji clanovi su iskljucivo javni izvrsitelji. Javni
izvrsitelj prinudno namiruje potrazivanja izvrsnih poverilaca zasnovana na izvrsnim i verodostojnim
ispravama u izvrsnom postupku. Broj javnih izvrsitelja odredjuje ministar. Po pravilu, jedan javni izvrsitelj
se odredjuje na 25 hiljada stanovnika. Javnog izvrsitelja imenuje ministar, za podrucje viseg suda i
podrucje privrednog suda. Za javnog izvrsitelja moze da se imenuje poslovno sposoban drzavljanin RS
koji ispunjava sledece uslove:

1) da je diplomirao na Pravnom fakultetu i ima polozen pravosudni ispit i ispit za javnog izvrsitelja;

2) da je zavrsio pocetnu obuku i da ima najmanje 2 godine radnog iskustva na poslovima pravne struke
posle polozenog pravosudnog ispita;

3) da je dostojan za delatnost javnog izvrsitelja;

4) da se nad ortackim drustvom ciji je ortak ne vodi stecajni postupak i

5) da se protiv njega ne vodi krivicni postupak za krivicno delo protiv pravnog saobracaja ili sluzbene
duznosti, da nije osudjivan za krivicno delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za
kaznjivo delo koje ga cini nedostojim delatnosti javnog izvrsitelja.

Za javnog izvrsitelja ne moze da se imenuje lice koje je:

- razreseno duznosti javnog izvrsitelja ili javnog beleznika,

- kome je izrecena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata ili je razreseno sudijske funkcije ili

- funkcije javnog tuzioca ili zamenika javnog tuzioca.

Javnom izvrsitelju delatnost prestaje:

- na licni zahtev,

2
- kada navrsi radni vek ili

- kada bude razresen.

Javni izvrsitelj koji je navrsio radni vek ili je razresen brise se iz Imenika javnih izvrsitelja i zamenika javnih
izvrsitelja. Javnom izvritelju prestaje delatnost ako ne bude brisan iz Imenika javnih izvritelja i
zamenika javnih izvritelja u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva.

Javni izvrsitelj pre svega:

1) donosi resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novcanog potrazivanja
nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti;

2) zakljuckom odredjuje sredstvo i predmet izvrsenja, menja ga ili dodaje;

3) donosi resenja i zakljucke;

4) preduzima radnje kojima se neposredno sprovodi izvrsenje ili obezbedjenje;

5) dostavlja akte suda i javnog izvrsitelja i pismena stranaka i drugih ucesnika u postupku ako javni
izvrsitelj sprovodi izvrsenje i

6) pribavlja podatke o izvrsnom duzniku.

Javni izvritelj razreava se:

1) ako prestane da ispunjava uslove za delatnost javnog izvritelja;

2) ako je prikrio zakonsku smetnju od koje zavisi imenovanje javnog izvritelja;

3) ako zasnuje radni odnos;

4) ako prihvati javnu funkciju ili funkciju u organu upravljanja ili nadzora privrednog drutva ili pone da
se bavi poslovima obezbeenja, advokata ili javnog belenika ili drugim plaenim zanimanjem ili
poslovima koji su kao nespojivi odreeni propisom Komore;

5) ako ne plaa premiju za osiguranje za tetu koju bi svojom delatnou mogao prouzrokovati drugom
licu ili premiju za osiguranje prostorija i predmeta primljenih u depozit za sluaj njihovog oteenja,
unitenja ili nestanka;

6) ako postoji znatna nesaglasnost izmeu podataka iz izvetaja o imovini i stvarne imovine javnog
izvritelja;

3
7) ako mu bude izreena disciplinska mera trajne zabrane delatnosti javnog izvritelja;

8) ako bude pravnosnano osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci
ili za krivino delo protiv pravnog saobraaja ili slubene dunosti ili za kanjivo delo koje ga ini
nedostojnim delatnosti javnog izvritelja.

Postupak odluivanja o razreenju javnog izvritelja pokree ministar, na predlog Komore ili na
sopstvenu inicijativu.Javnom izvritelju prua se prilika da se pred ministrom izjasni o tome da li postoje
razlozi za razreenje, izuzev kad mu je izreena disciplinska mera trajne zabrane delatnosti javnog
izvritelja.O tome da li postoje razlozi za razreenje odluuje ministar.

Razlozi za izuzee javnog izvritelja

Javni izvritelj izuzima se u postupku u kome se neposredno ili posredno odluuje o njegovim pravima i
obavezama ili pravima i obavezama njegovog suprunika ili vanbranog partnera ili krvnog srodnika u
pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva ili o pravima i obavezama lica sa kojima je u
odnosu staratelja, usvojitelja, usvojenika ili hranitelja, kojima je zakonski zastupnik i u postupku u kome
se odluuje o pravima i obavezama pravnog lica iji je osniva (iskljuenje).Javni izvritelj izuzima se i ako
je sa strankom bio u poslovnom odnosu povodom koga se sprovodi izvrenje ili ako je bio zastupnik ili
odgovorno lice u pravnom licu koje je stranka u postupku.Javni izvritelj izuzima se i ako druge injenice
dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

Javni izvrsitelj duzan je da se pridrzava zakona i sudskih odluka i da svaku radnu izvrsenja bez odlaganja
belezi u evidenciju o postupcima izvrsenja. Duzan je i da kao poslovnu tajnu cuva podatke koje je saznao
u obavljanju delatnosti i ne sme da ih koristi radi sticanja koristi sebe ili drugog, i ova duznost ne prestaje
sa prestankom delatnosti javnog izvrsitelja. Javni izvrsitelj odgovara svojom celokupnom imovinom za
stetu koju svojom krivicom prouzrokuje u izvrsnom postupku.

IZVRSNA ISPRAVA

Reenje o izvrenju donosi se na osnovu izvrne ili verodostojne isprave.

Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja.To
su samo one isprave za koje zakon smatra izvrsnim ispravama. Sud nije ovlascen da ispituje zakonitost i
pravilnost izvrsne isprave (nacelo formalnog legaliteta).

Izvrne isprave jesu:

1) izvrna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje;

4
2) izvrna odluka doneta u prekrajnom ili upravnom postupku i upravno poravnanje koji glase na
novanu obavezu ako posebnim zakonom nije drukije odreeno;

3) izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansijskog lizinga;

4) ugovor o hipoteci i zalona izjava;

5) plan reorganizacije u steajnom postupku ije je usvajanje reenjem potvrdio sud;

6) javnobelenike isprave koje imaju snagu izvrne isprave;

7) sporazum o reavanju spora putem posredovanja, koji ispunjava uslove odreene zakonom kojim se
ureuje posredovanje u reavanju sporova;

8) isprava koja je drugim zakonom odreena kao izvrna isprava.

Ugovor o hipoteci i zalona izjava jesu izvrne isprave ako su zakljueni, odnosno dati u formi koju
odreuje zakon kojim se ureuje hipoteka, ako sadre odredbe koje on predvia i ako su upisani u
katastar nepokretnosti kao izvrna vansudska hipoteka.

Sudskom odlukom smatraju se:

- presuda(samo kondemnatorna presuda),

- reenje(samo kondemnatorno resenje suda) i

- druga odluka doneta u postupku pred sudom, domaim arbitranim sudom i sudom asti pri privrednoj
komori.

Sudska odluka koja glasi na davanje ili injenje postaje izvrna ako je:

- postala pravnosnana i

- protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze.

Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze tee od kada je izvrni dunik primio sudsku odluku, ako
zakonom nije drukije odreeno. Sudska odluka u kojoj je odreen uslov za ispunjenje obaveze postaje
izvrna kad uslov nastupi.

Sudska odluka koja glasi na neinjenje ili trpljenje postaje izvrna kada postane pravnosnana, ako u njoj
nije drukije odreeno.

Sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zakljueno pred sudom, domaim arbitranim sudom ili
sudom asti pri privrednoj komori.

5
Upravnom odlukom smatraju se:

- reenje ili

- zakljuak doneti u upravnom postupku.

Upravnim poravnanjem - poravnanje zakljueno u upravnom postupku.

Izvrnost upravne odluke ceni se prema pravilima upravnog postupka( istekom roka za
zalbu/dostavljanjem stranci), a izvrnost javnobelenike isprave koja ima snagu izvrne isprave - prema
zakonu kojim se ureuje javno belenitvo.

Reenje o izvrenju donosi se i kada sudska odluka nije postala pravnosnana ili upravna odluka konana,
ako je zakonom odreeno da alba ili drugi pravni lek ne odlau njihovo izvrenje.

Potvrdom o izvrnosti utvruje se da je odluka postala izvrna.

Na predlog stranke, ovu potvrdu izdaje sud ili drugi organ koji je doneo izvrnu ispravu u prvom stepenu,
ili javni belenik tako to potvrdu stavlja na izvrnu ispravu.

Neosnovanu potvrdu o izvrnosti ukida reenjem sud ili drugi organ koji je izdao, ili javni belenik, na
predlog stranke ili po slubenoj dunosti.

Sudsko i upravno poravnanje i javnobeleniki zapisnik o poravnanju postaju izvrni kad dospe
potraivanje iz poravnanja.

Dospelost se dokazuje zapisnikom o poravnanju ili javnom ili po zakonu overenom ispravom.

Na izvrnost poravnanja primenjuju se odredbe o izvrnosti sudske i upravne odluke.

Izvrna isprava podobna je da se na osnovu nje donese reenje o izvrenju ako:

- sadri podatke o izvrnom poveriocu,

- izvrnom duniku i

- predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveze.

Ako u izvrnoj ispravi nije odreen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi osam dana od
dostavljanja izvrne isprave izvrnom duniku.

Ako dospelost obaveze ne moe da se utvrdi iz izvoda iz Registra zaloge, izvrni poverilac podnosi
pismeni dokaz o tome da je izvrnom duniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.

Reenje o izvrenju moe se doneti kad je samo deo sudske ili upravne odluke ili poravnanja ili
javnobelenike isprave postao izvran, u odnosu na taj deo.

6
ODLUKE I PRAVNI LEKOVI U IZVRSNOM POSTUPKU
Sud i javni izvrsitelj donose:

- resenja i

- zakljucke.

Resenjem se odlucuje o predlogu za izvrsenje i obezbedjenje, zatim o prigovoru, zalbi i drugim

slucajevima odredjenim zakonom. Resenje o izvrsenju na osnovu izvrsne ili verodostojne isprave ne
mora biti obrazlozeno.

Zakljuckom se nalaze preduzimanje izvrsnih radnji i upravlja izvrsnim postupkom.

Pravni lekovi u izvrsnom postupku jesu:

- zalba i
- prigovor.

albom se pobija reenje prvostepenog suda ili javnog izvritelja, ako ovim zakonom nije odreeno da
alba nije dozvoljena ili da se takvo reenje pobija prigovorom.

Prigovor se podnosi protiv resenja donetog o predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave,
protiv drugih resenja prvostepenog suda ili javnog izvrsitelja, i kao prigovor treceg lica.

Protiv resenja donetog o prigovoru dozvoljen je prigovor samo kod prigovora treceg lica, a zalba na
resenje o prigovoru samo protiv resenja donetog po prigovoru protiv resenja o izvrsenju na osnovu
verodostojne isprave.

Protiv zakljucka nisu dozvoljeni ni prigovor ni zalba. Zalba se podnosi u roku od 8 dana od dana
dostavljanja resenja. U istom roku se podnosi i prigovor izuzev prigovora treceg lica. Zalba i prigovor
odlazu izvrsenje samo kada je to zakonom dozvoljeno. Odlucujuci o prigovoru i zalbi sud ne moze da
ukine prvostepeno resenje i da predmet uputi na ponovno resavanje.
Resenje doneto o zalbi jeste pravnosnazno a protiv pravnosnaznog resenja nisu dozvoljeni revizija, niti
ponavljanje postupka. Protiv resenja donetog o prigovoru ne mogu se izjavljivati pravni lekovi. Resenje
doneto o prigovoru je pravosnazno (*izuzetak prigovor treceg lica).

Izvrsni duznik moze da pobija zalbom resenje o izvrsenju, i duzan je da u zalbi navede razloge zbog kojih
pobija resenje o izvrsenju, cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje razloge za pobijanje resenja o izvrsenju
i da prilozi sve pismene dokaze na koje se poziva u zalbi. U suprotnom, zalba se resenjem odbacuje kao
nepotpuna, bez prethodnog vracanja na dopunu. Zalba se podnosi prvostepenom sudu koji je doneo

7
resenje o izvrsenju. Prvostepeni sud resenjem odbacuje zalbu koja nije blagovremena, potpuna i
dozvoljena u roku od 5 dana od dana prijema zalbe i resenje otpravlja u roku od naredna 3 radna dana.
Protiv resenja o odbacivanju zalbe duznik ima pravo zalbe pred drugostepenim sudom. Prvostepeni sud
koji ne odbaci zalbu protiv resenja o izvrsenju dostavlja zalbu na odgovor izvrsnom poveriocu, u roku od
5 dana od dana prijema zalbe. Rok za odgovor na zalbu je 8 dana od dana dostavljanja zalbe izvrsnom
poveriocu. Drugostepeni sud resenjem odbacuje, usvaja ili odbija zalbu u roku od 15 dana od dana
prijema zalbe, i resenje otpravlja u naredna 3 radna dana. Ako je drugostepeni sud dostavio zalbu na
odgovor rok je 30 dana.

Izvrsni duznik moze prigovorom da pobija resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave, a izvrsni
poverilac resenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave.
Stranke prigovorom mogu da pobijaju i samo deo resenja kojim su odmereni troskovi postupka. Stranke
mogu albom da pobijaju reenje koje je doneto o prigovoru, izuzev kada su pobijale samo deo reenja
kojim su odmereni trokovi postupka, u kom sluaju alba nije dozvoljena.

Izvrsni duznik podnosi prigovor i zalbu sudiji pojedincu koji je doneo resenje o izvrsenju na osnovu
verodostojne isprave a o prigovoru odlucuje vece suda, a o zalbi drugostepeni sud. Vece je duzno da
odluci o prigovoru u roku od 15 dana a drugostepeni sud da odluci o zalbi u roku od 15 dana od dana
prijema. Resenje doneto o prigovoru i zalbi otpravlja se u roku od 3 radna dana od dana donosenja.

PRIGOVOR TRECEG LICA

Trece lice koje tvrdi da na predmetu izvrsenja ima neko pravo koje sprecava izvrsenje moze javnom
izvrsitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvrsenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu.
Prigovor treceg lica moze da se podnese do okoncanja izvrsnog postupka. Trece lice duzno je da u
prigovoru navede:

- razloge za prigovor i

- da uz prigovor prilozi isprave kojima dokazuje postojanje prava, inace se prigovor odbacuje kao
nepotpun, bez prethodnog vracanja na dopunu.

Prigovor se dostavlja izvrsnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od 8 dana, uz upozorenje na

posledice propustanja a dostavlja se i izvrsnom duzniku. Ako se izvrsni poverilac blagovremeno ne izjasni
o prigovoru ili ne ospori prigovor ili ako trece lice dokaze prigovor pravnosnaznom odlukom ili javnom ili
po zakonu overenom ispravom prigovor se resenjem usvaja, a izvrsni postupak se u pogledu predmeta
izvrsenja obustavlja uz ukidanje resenja o izvrsenju i svih sprovedenih radnji. U ostalim sluajevima,
prigovor se reenjem odbija.

8
Protiv resenja o odbacivanju ili usvajanju prigovora dozvoljen je prigovor.

Protiv resenja o odbijanju prigovora zalba nije dozvoljena.

Ako usvoji prigovor protiv resenja o odbacivanju prigovora, vece odmah odlucuje o osnovanosti
prigovora.

Trece lice moze u roku od 30 dana od dana prijema pravnosnaznog resenja o odbijanju prigovora da
pokrene parnicni postupak protiv izvrsnog poverioca radi utvrdjenja da je izvrsenje na predmetu
nedozvoljeno. Pokretanje parnicnog postupka ne odlaze izvrsenje. Izvrni dunik koji osporava pravo
treeg lica mora da bude obuhvaen tubom. Ako izvrni postupak nije jo okonan, a sud je
pravnosnanom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvrenja na predmetu, javni izvritelj, na predlog
treeg lica, u pogledu tog predmeta obustavlja izvrni postupak i ukida reenje o izvrenju i sve
sprovedene radnje.

Suvlasnik iji udeo na pokretnoj stvari ne prelazi polovinu njene vrednosti ne moe zahtevati da se
izvrenje na stvari u pogledu njegovog udela proglasi nedozvoljenim.Iz iznosa koji se dobije prodajom
stvari on ima pravo da zahteva isplatu dela cene koji je srazmeran njegovom udelu pre svih drugih lica
koja imaju pravo na namirenje i pre namirenja trokova izvrnog postupka, ili pravo da zahteva da mu se
stvar ustupi ako poloi jemstvo u visini udela izvrnog dunika na stvari.Ako je njegov udeo na stvari
osporen, moe da podnese tubu protiv izvrnog poverioca radi utvrenja postojanja njegovog udela.

PROTIVIZVRSENJE

Izvrsni duznik moze, kada je izvrsenje vec okoncano, podneti sudu predlog za protivizvrsenje. U predlogu
za protivizvrsenje sadrzan je zahtev da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog poverioca da vrati
izvrsnom duzniku ono sto je primio izvrsenjem u roku od 8 dana i odredi sredstvo i predlog izvrsenja ako
izvrsni poverilac ne vrati sto je primio u roku. Predlog za protivizvrsenje podnosi se sudu koji je mesno
nadlezan da izvrsnom duzniku prinudno vrati ono sto je izvrsni poverilac primio.

Predlog za protivizvrsenje podnosi se ako je:

1) izvrsna isprava pravnosnazno ili konacno ukinuta, preinacena, ponistena, stavljena van snage ili je na
drugi nacin utvrdjeno da nema dejstvo u roku od 30 dana od kada je izvrsni duznik primio odluku o
tome;

2) u toku izvrsnog postupka izvrsni duznik dobrovoljno namirio potrazivanje izvrsnog poverioca mimo
suda tako da je izvrsni poverilac dvostruko namiren u roku od 30 dana od okoncanja izvrsnog
postupka;

9
3) resenje o izvrsenju ukinuto ili preinaceno tako da je predlog za izvrsenje odbacen ili odbijen u roku
od 30 dana od kada je izvrsni duznik primio odluku;

4) pravnosnaznom sudskom odlukom utvrdjena nedozvoljenost izvrsenja u roku od 30 dana od dana

kada je izvrsni duznik primio odluku;

5) izvrsni poverilac primio vise od svog potrazivanja ili ako pri izvrsenju na zaradi i drugim stalnim
novcanim primanjima nisu postovane odredbe o ogranicenju izvrsenja u roku od 30 dana od okoncanja
izvrsnog postupka.

Predlog za protivizvrsenje dostavlja se izvrsnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od 8 dana, uz

upozorenje na posledice propustanja.Ako se izvrni poverilac blagovremeno ne izjasni o predlogu ili
predlog ne ospori, predlog se usvaja.Blagovremeno osporeni predlog usvaja se ili odbija, u zavisnosti od
okolnosti.

U reenju o usvajanju predloga za protivizvrenje sud obavezuje izvrnog poverioca da vrati izvrnom
duniku ono to je primio izvrenjem u roku od osam dana i odreuje sredstvo i predmet izvrenja ako
izvrni poverilac ne vrati to je primio u roku.

alba kojom izvrni poverilac pobija celo reenje ili deo reenja kojim je obavezan da izvrnom duniku
vrati to je primio odlae izvrenje dela reenja kojim se odreuju sredstvo i predmet izvrenja samo ako
izvrni poverilac uz albu poloi jemstvo u visini potraivanja izvrnog dunika. alba kojom se pobija
samo deo reenja kojim se odreuju sredstvo i predmet izvrenja ne odlae izvrenje reenja kojim se
usvaja predlog za protivizvrenje.

U svemu ostalom, na albu protiv usvajanja predloga za protivizvrenje shodno se primenjuju odredbe o
albi protiv reenja o izvrenju, izuzev odredaba o obaveznom dostavljanju albe na odgovor.

Predlog za protivizvrsenje se odbija ako su na predmetu nastupile takve stvarne ili pravne promene da
vracanje predmeta vise nije moguce. Izvrsni duznik u tom slucaju moze svoje pravo odmah da ostvaruje
u parnicnom postupku. Predlog za protivizvrsenje moze podneti i trece lice ako je izvrsenje sprovedeno
na predmetu na kome je pravnosnaznom sudskom odlukom utvrdjena nedozvoljenost izvrsenja, u roku
od 30 dana od dana kada je trece lice primilo odluku.

10
IZVRSENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE

Resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave donosi se radi namirenja novcanog potrazivanja.
Verodostojne isprave jesu:

1) menica i cek domaceg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potrazivanja;

2) izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o stanju na racunu zakonitog imaoca obveznica ili
instrumenta trzista novca i odluka o njihovom izdavanju;

3) racun domaceg ili stranog lica sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvrsni
duznik obavesten o njegovoj obavezi;

4) izvod iz poslovnih knjiga o izvrsenim komunalnim ili srodnim uslugama;

5) obracun ili izvod iz poslovnih knjiga za potrazivanje takse za javni medijski servis;

6) javna isprava koja stvara izvrsivu novcanu obavezu;

7) bankarska garancija;

8) akreditiv;

9) overena izjava izvrsnog duznika kojom ovlascuje banku da s njegovog racuna prenese novcana
sredstva na racun izvrsnog poverioca;

10) obracun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti i visini potrazivanja;

11) privremena ili okoncana situacija o izvrsenim gradjevinskim radovima;

12) obracun o nagradi i naknadi troskova advokata.

Verodostojna isprava podbna je da se na osnovu nje donese resenje o izvrsenju ako sadrzi:

- podatke o izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku,

- predmetu, vrsti, obimu i dospelost obaveze izvrsnog duznika.

Ako dospelost obaveze ne moze da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvrsni poverilac duzan je da uz
verodostojnu ispravu prilozi pismeni dokaz da je izvrsnom duzniku ostavio naknadi rok da ispuni
obavezu.

11
Izvrsni duznik moze prigovorom da pobija resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave, a izvrsni
poverilac moze da pobija resenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrsenje na osnovu
verodostojne isprave. Stranke prigovorom mogu da pobijaju i deo resenja kojim su odmereni troskovi
postupka. Stranke mogu zalbom da pobijaju resenje koje je doneto u prigovoru izuzev kada su pobijale
samo deo resenja kojim su odmereni troskovi postupka, u kom slucaju zalba nije dopustena. Vece je
duzno da odluci o prigovoru u roku od 15 dana od kad mu je sudija pojedinac dostavi prigovor i spise
predmeta, a drugostepeni sud da odluci po zalbi u roku od 15 dana od dana prijema zalbe, resenja veca i
predmeta spisa.

IZVRSENJE NOVCANIH POTRAZIVANJA NA POKRETNIM I NEPOKRETNIM

STVARIMA

Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje radi namirenja novcanog potrazivanja na nepokretnosti iskljucivo

je mesno nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi nepokretnost, a ako se nepokretnost nalazi na
podrucju razlicitih sudova, mesno je nadlezan sud kome je prvom podnet predlog za izvrsenje.

Izvrsenje novcanog potrazivanja na nepokretnosti se sprovodi upisom zabelezbe resenja o izvrsenju u

katastar nepokretnosti, procenom vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem
izvrsnog poverioca iz prodajne cene.

Nepokretnost se prodaje:

- na usmenom javnom nadmetanju (moze odrediti iskljucivo javni izvrsitelj) ili

- neposrednom pogodbom( mogu da se sporazumeju i stranke).

Zakljucak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju donosi se odmah posle pravnosnaznosti

resenja o izvrsenju. Zakljucak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju objavljuje se na oglasnoj
tabli Komore i na drugi uobicajeni nacin. Javno nadmetanje odrzava se u kancelariji javnog izvrsitelja, ako
on drugacije ne odredi. Na javnom nadmetanju mogu kao ponudioci da ucestvuju samo lica koja su
polozila jemstvo do objavljivanja javnog nadmetanja. Jemstvo iznosi desetinu procenjene vrednosti
nepokretnosti. Odrzavaju se najvise 2 javna nadmetanja.

Prvo javno nadmetanje odrzava se u roku koji ne moze biti kraci od 15 niti duzi od 30 dana od dana
objavljivanja zakljucka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju.Drugo javno nadmetanje mora da
pocne u roku od najmanje 15 a najvise 30 dana od dana prvog javnog nadmetanja. Nepokretnost ne
moze na prvom javnom nadmetanju biti prodata ispod 70 % procenjenje vrednosti nepokretnosti
odnosno pocetne cene. Na drugom javnom nadmetanju ne moze biti prodata ispod 50% procenjene
vrednosti nepokretnosti. Pre pocetka javnog nadmetanja utvrdjuje se da li su ispunjeni uslovi za to i vodi
se zapisnik o javnom nadmetanju.

12
Kada zakljuci javno nadmetanje javni izvrsitelj:

- ispituje punovaznost ponuda,

-objavljuje ko je najbolji ponudilac i

- posle moguceg izjasnjenja o pravu prece kupovine donosi zakljucak o dodeljivanju nepokretnosti.

Nepokretnost moze da se proda i neposrednom pogodbom ako se stranke tako sporazumeju ili ako
posle neuspeha drugog javnog nadmetanja to izabere izvrsni poverilac. Ugovor o prodaji nepokretnosti
neposrednom pogodbom zakljucuju u pismenom obliku kupac i javni izvrsitelj, u ime i za racun svog
duznika, ili lice koje obavlja komisione poslove prodaje, u svoje ime a za racun izvrsnog duznika. Ugovor
se dostavlja poreskoj upravi i jedinici lokalne samouprave, prema mestu nalazenja nepokretnosti.
Jemstvo, u iznosu desetog dela procenjenje vrednosti nepokretnosti, kupac polaze neposredno pre
zakljucenja ugovora o prodaji.

Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje radi namirenja novcanog potrazivanja na pokretnim stvarima

mesno je nadlezan sud na cijem se podrucju nalaze pokretne stvari. Predmet izvrsenja ne mogu biti:

1) odeca, obuca, i drugi predmeti za licnu upotrebu, posteljine, stvari, posudje, deo namestaja koji je
neophodan, sporet, frizider i pec za grejanje;

2) hrana i ogrev koji su izvrsnom duzniku i clanovima njegovog domacinstva potrebni za 3 meseca;

3) gotov novac izvrsnog duznika koji ima stalna mesecna primanja do mesecnog iznosa koji je zakonom
izuzet od izvrsenja;

4) ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, licna pisma, rukopisi i drugi licni
spisi i porodicne fotografije;

5) pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili drugom licu potrebni za obavljanje zivotnih funkcija;

6) kucni ljubimac.

Izvrsenje novcanog potrazivanja na pokretnim stvarima sprovodi se:

- popisom i procenom stvari,

- prodajom stvari i

- namirenjem izvrsnog poverioca iz prodajne cene.

13
Izvrsnom duzniku se resenje o izvrsenju predaje neposredno pre pocetka popisa, pa se on poziva da
ispuni potrazivanje sa kamatom i troskovima izvrsnog postupka. Odsustvo stranaka nije smetnja da se
stvar popise. Popisuje se onoliko stvari koliko je potrebno da se namiri izvrsni poverilac i troskovi
izvrsenja. Pre svega popisuju se stvari koje mogu najlakse da se prodaju, stvari na koje trece lice nije
stavilo primedbu da na njima ima prava koja sprecavaju izvrsenje i stvari koje nisu podlozne brzom
kvarenju ili znatnom smanjenju vrednosti. Izvrsni duznik i lica koja imaju drzavinu ili pritezanje na
popisanim stvarima ne smeju njima da raspolazu ni pravno ni fakticki. Izvrsni poverilac moze u roku od 8
dana od dana okoncanja popisa predloziti da se popis izmeni, a javni izvrsitelj je duzan da odluci o
predlogu u roku od 5 dana od njegovog prijema. Popis je bezuspesan ako se ne nadju stvari koje mogu
biti predmet izvrsenja. Izvrsni poverilac dostavlja original ili overenu kopiju zapisnika o popisu i zakljucka
o konacnom popisu Agenciji za privredne registre, radi upisa zaloznog prava u Registar zaloge i tada stice
zalozno pravo i pravo na namirenje na pokretnoj stvari. Po pravilu stvari se procenjuju kada se i popisuju.
Stvari procenjuje javni izvrsitelj. Stvar se procenjuje prema njenoj trzisnoj ceni u mestu procene na dan
procene. Stvari mogu da se prodaju na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom.
Nacin prodaje odredjuje se u zakljucku o prodaji pokretne stvari a javni izvrsitelj je duzan da vodi racuna
o postizanju najpovoljnije cene. Zakljuckom o prodaji pokretne stvari odredjuje se da li se stvar prodaje
javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom, uslovi prodaje i od kada i kako stvar moze da se proda
neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka. Zalozno pravo na pokretnoj stvari prestaje
donosenjem zakljucka o predaji pokretne stvari.

POSTUPAK ZA PREDAJU I ODUZIMANJE DETETA

Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi predaje deteta mesno je nadlean sud prema prebivalitu,
odnosno boravitu ili seditu stranke koja je podnela predlog za izvrenje ili prema prebivalitu, odnosno
boravitu ili seditu stranke prema kojoj se sprovodi izvrenje ili sud na ijem podruju se nalazi dete.
Prinudno oduzimanja deteta sprovodi sud na ijem se podruju dete zatekne, po slubenoj dunosti ili na
zahtev stranke koja je podnela predlog za izvrenje.
Predlog za izvrenje moe podneti roditelj kome je povereno vrenje roditeljskog prava, drugo lice ili
ustanova kojoj je dete povereno na uvanje i vaspitavanje i organ starateljstva.

Sud posebno vodi rauna o tome da se to bolje zatiti interes deteta. Sud moe izuzetno zakazati
roite, ako je to u najboljem interesu deteta.
Poto proceni okolnosti, sud u reenju o izvrenju odreuje sledea sredstva izvrenja:
1) prinudno oduzimanje i predaju deteta;
2) novanu kaznu;
3) kaznu zatvora.
Ona mogu da se odrede i sprovedu prema licu koje protivno nalogu suda odbija da preda dete, licu koje
oteava ili spreava predaju deteta, licu kod koga se dete nalazi ili licu od ije volje zavisi predaja deteta.

14
Najkasnije deset dana pre poetka izvrenja, reenje o izvrenju dostavlja se nadlenom organu
starateljstva, u ije ime u izvrnom postupku uestvuje psiholog.
koli, porodinom savetovalitu i drugim specijalizovanim ustanovama za posredovanje u porodinim
odnosima dostavlja se poziv da uestvuju u izvrnom postupku ako je to neophodno.
Psiholog organa starateljstva duan je da utvrdi emocionalni status deteta, nain njegovog reagovanja
na stres i mehanizme preovladavanja, brzinu prilagoavanja na promene, emocionalne odnose deteta i
lica sa kojim dete ivi i licem kome treba da bude predato i druge injenice znaajne za samo
organizovanje radnji izvrenja, kao i da obavi informativno savetodavni rad sa licem sa kojim dete ivi i
pokua da izdejstvuje dobrovoljnu predaju deteta.
Sud obavetava stranku koja je podnela predlog za izvrenje i lice kome treba da se preda dete o
vremenu i mestu oduzimanja i predaje deteta, po pravilima o linom dostavljanju.
Dete prinudno oduzima i predaje sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, kolom,
porodinim savetovalitem ili drugim specijalizovanim ustanovama za posredovanje u porodinim
odnosima.
Kad je reenjem o izvrenju naloeno da se dete odmah preda, reenje o izvrenju predaje se licu od
koga se dete oduzima pri preduzimanju prve izvrne radnje. Ako to lice nije prisutno pri oduzimanju
deteta, reenje o izvrenju dostavlja mu se naknadno. Odsutnost lica od koga se dete oduzima ne
spreava oduzimanje deteta.
Na predlog stranke, sud ponovo izvrava isto reenje o izvrenju ako se dete, protivno reenju o
izvrenju, u roku od 60 dana od predaje opet zatekne kod lica od koga je oduzeto.

PRIVREMENE MERE

Sud moze odrediti privremenu meru pre, ili u toku ili posle sudskog ili upravnog postupka pa dok
izvrsenje ne bude sprovedeno. Pored obezbeenja potraivanja koja se sastoje od davanja, injenja,
neinjenja ili trpljenja, privremena mera moe da se odredi i radi obezbeenja potraivanja koja se
sastoje od zahteva za utvrenje postojanja, odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa,
povrede prava linosti i istinitost, odnosno neistinitost neke isprave ili zahteva za preobraaj nekog
materijalnog ili procesnog odnosa.

Ako je predlog za odreivanje privremene mere podnet pre, u toku ili posle parninog ili drugog
postupka u kome se odluuje o osnovanosti potraivanja ije se obezbeenje trai ili istovremeno s
pokretanjem postupka, o predlogu odluuje sud koji u prvom stepenu odluuje o osnovanosti
potraivanja.Ako je predlog podnet pre pokretanja ili u toku arbitranog postupka, o njemu odluuje sud
koji bi bio mesno nadlean za odluivanje o predlogu za izvrenje.Ako je predlog podnet u toku izvrenja
koja sprovodi javni izvritelj, o njemu odluuje sud koji je doneo reenje o izvrenju, a ako izvrenje
sprovodi sud, on i odluuje o predlogu.

15
Privremenom merom obezbeuje se novano ili nenovano potraivanje ije postojanje izvrni poverilac
uini verovatnim.Da bi se odredila privremena mera za obezbedjenje novcanog potrazivanja izvrsni
poverilac mora uciniti verovatnim da ce bez privremene mere izvrsni duznik osujetiti ili znatno otezati
naplatu potrazivanja time sto ce svoju imovinu ili sredstva otudjiti, prikriti ili na drugi nacin njima
raspolagati. Da bi se odredila privremena mera za obezbedjenje nenovcanog potrazivanja izvrsni
poverilac mora uciniti verovatnim da bi bez privremene mere ispunjenje njegovog potrazivanja bilo
osujeceno ili znatno otezano ili da ce biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva steta. Privremenom
merom mogu da se obezbede i nedospela, uslovna i buduca potrazivanja. Izvrni poverilac nije duan da
dokae opasnost po potraivanje ako uini verovatnim da izvrni dunik moe zbog privremene mere
pretrpeti samo neznatnu tetu ili da potraivanje treba da se ispuni u inostranstvu.

Smatra se da opasnost po novano potraivanje postoji:

1) ako je radi naplate dospelih obroka zakonskog izdravanja prema izvrnom duniku ve voen izvrni
postupak;

2) ako potraivanje treba da se ispuni u inostranstvu, pa i kad je za izvrenje nadlean domai sud;

3) ako su redovni prihodi izvrnog dunika manji od njegovih zakonskih obaveza i onih utvrenih
pravnosnanom odlukom suda i drugog organa;

4) ako je prema izvrnom duniku pokuano izvrenje koje nije uspelo zato to je odbio da prui podatke
o tome gde se nalazi njegova imovina.

Izvrsni poverilac moze u predlogu za odredjivanje privremene mere ili kasnije izjaviti da se umesto
odredjivanja privremene mere zadovoljava time da izvrsni duznik polozi jemstvo u visini i na vreme koje
zakljuckom odredi sud. Na predlog izvrsnog poverioca sud moze odrediti privremenu meru i kada izvrsni
poverilac ne ucini verovatnim postojanje potrazivanja i opasnost po potrazivanje, ako u roku
odredjenom u resenju o privremenoj meri polozi jemstvo za stetu koja bi izvrsnom duzniku mogla biti
naneta odredjivanjem i izvrsenjem privremene mere. Dok se ne polozi jemstvo privremena mera se ne
izvrsava, a ako se jemstvo ne polozi u roku, sud obustavlja postupak obezbedjenja.

Resenje o privremenoj meri sadrzi:

- precizno navedeno potrazivanje koje se obezbedjuje,

- vrstu privremene mere i

- sredstvo i predmet kojim se ta mera izvrsava.

16
Privremena mera nije osnov za sticanje zaloznog prava izvrsnog poverioca vec samo sredstvo
obezbedjenja. Nije dozvoljeno da se odredi privremena mera radi obezbedjivanja novcanog potrazivanja
ako postoje uslovi za odredjivanje drugog sredstva obezbedjenja kojim se postize ista svrha. Trajanje
privremene mere odredjuje se u resenju o privremenoj meri.

Na predlog izvrsnog duznika, sud obustavlja postupak obezbedjenja i ukida privremenu meru i sve
sprovedene radnje:

1) ako izvrsni poverilac u roku odredjenom privremenom merom ne podnese tuzbu ili ne pokrene
postupak radi opravdanja privremene mere;

2) kada istekne trajanje privremene mere;

3) ako su se uslovi pod kojima je odredjena privremena mera tako promenili da ona vise nije potrebna;

4) ako izvrsni duznik polozi sudu, odnosno javnom izvrsitelju potrazivanje koje se obezbedjuje sa
kamatom i troskovima postupka;

5) ako izvrsni duznik dokaze da je potrazivanje naplaceno ili dovoljno obezbedjeno;

6) ako se pravnosnazno utvrdi da potrazivanje nije nastalo ili je prestalo. Izvrsni duznik ima pravo da mu
izvrsni poverilac naknadi stetu nanesenu privremenom merom koja nije bila osnovana ili koju izvrsni
poverilac nije opravdao. Pravo na naknadu stete ostvaruje se u parnicnom postupku.

Vrste privremenih mera za obezbeivanje novanog potraivanja

Radi obezbeenja novanog potraivanja moe da se odredi svaka mera kojom se postie svrha
obezbeenja, a naroito:

1) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti pokretne stvari iji je vlasnik i, po potrebi,
njihovo oduzimanje od izvrnog dunika i poveravanje na uvanje izvrnom poveriocu ili drugom licu ili
sudskom depozitu;

2) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti nepokretnosti iji je vlasnik ili druga stvarna
prava koja su upisana u njegovu korist na nepokretnostima u katastar nepokretnosti, uz upis zabelebe
zabrane u katastar nepokretnosti;

3) zabrana duniku izvrnog dunika da isplati potraivanje ili preda stvar izvrnom duniku i zabrana
izvrnom duniku da primi isplatu potraivanja ili primi stvar i da njima raspolae;

4) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da bankama koje vode raune izvrnog dunika naloi da
novana sredstva u visini obezbeenog potraivanja prenesu u depozit javnog izvritelja;

17
5) nalog Centralnom registru hartija od vrednosti da upie zabranu otuenja i optereenja akcija izvrnog
dunika i upie zabranu izvrnom duniku da koristi pravo glasa iz akcija i raspolae njime;

6) oduzimanje gotovog novca ili hartija od vrednosti od izvrnog dunika i njihovo polaganje u sudski
depozit, odnosno kod javnog izvritelja.

Vrste privremenih mera za obezbeenje nenovanog potraivanja

Radi obezbeenja nenovanog potraivanja moe da se odredi svaka mera kojom se postie svrha
obezbeenja, a naroito:

1) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti pokretne stvari koje su predmet potraivanja
izvrnog poverioca i, po potrebi, njihovo oduzimanje od izvrnog dunika i poveravanje na uvanje
izvrnom poveriocu ili drugom licu ili sudskom depozitu;

2) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti nepokretnost koja je predmet potraivanja
izvrnog poverioca, uz upis zabelebe zabrane u katastar nepokretnosti;

3) zabranu izvrnom duniku da preduzima radnje koje mogu naneti tetu izvrnom poveriocu i zabranu
da promeni stvar koja je predmet potraivanja izvrnog poverioca;

4) zabrana duniku izvrnog dunika da preda izvrnom duniku stvar koja je predmet potraivanja
izvrnog poverioca;

5) nalog Centralnom registru hartija od vrednosti da upie zabranu otuenja i optereenja akcija koje su
predmet potraivanja izvrnog poverioca i upie zabranu izvrnom duniku da koristi pravo glasa iz akcija
i raspolae njime;

6) nalog izvrnom duniku da preduzme radnje potrebne da se sauva nepokretnost ili pokretna stvar i
sprei njihova fizika promena, oteenje ili unitenje;

7) privremeno ureenje spornog odnosa, ako je potrebno da bi se otklonila opasnost od nasilja ili vee
nenadoknadive tete.

18
PRETHODNE MERE

Za odluivanje o predlogu za odreivanje prethodne mere mesno je nadlean sud koji bi bio nadlean za
odluivanje o predlogu za izvrenje.
Prethodnom merom obezbeuje se novano potraivanje.Prethodna mera odreuje se na osnovu
domae odluke koja nije pravnosnana ili domaeg sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobelenikog
zapisnika o poravnanju po kojima potraivanje nije dospelo ili na osnovu domaeg reenja o izvrenju na
osnovu verodostojne isprave koje je doneto na osnovu menice ili eka.Osim toga, da bi se odredila
prethodna mera potrebno je da izvrni poverilac uini verovatnom opasnost da bi bez prethodne mere
namirenje njegovog potraivanja bilo osujeeno ili znatno oteano.
Smatra se da opasnost koja moe da osujeti ili znatno otea namirenje potraivanja postoji ako se
predlog za odreivanje prethodne mere zasniva na:

1) reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave donetom na osnovu menice ili eka protiv koga je
blagovremeno podnet prigovor;

2) presudi kojom je u krivinom postupku usvojen imovinskopravni zahtev i protiv koje je predloeno
ponavljanje krivinog postupka;

3) odluci koja treba da se izvri u inostranstvu, pa i kad je za izvrenje nadlean domai sud;

4) presudi na osnovu priznanja na koju je podneta alba;

5) sudskom ili upravnom poravnanju ili javnobelenikom zapisniku o poravnanju koje se pobija na
zakonom odreen nain.

Ako se predlog zasniva na presudi na osnovu priznanja na koju je podneta alba ili na sudskom ili
upravnom poravnanju ili javnobelenikom zapisniku o poravnanju koje se pobija na zakonom odreen
nain sud moe, na predlog izvrnog dunika, usloviti odreivanje ili odravanje prethodne mere
polaganjem jemstva od izvrnog poverioca za tetu koju bi izvrni dunik mogao da pretrpi od prethodne
mere.

Ako izvrni poverilac ne poloi jemstvo u roku koji odredi sud, sud reenjem odbija predlog za
odreivanje prethodne mere ili reenjem obustavlja postupak obezbeenja.
Nedospeli obroci potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja, naknade tete zbog naruenja zdravlja,
novane rente zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad i novane rente za izdravanje koje je
izgubljeno usled smrti dunika izdravanja, obezbeuju se prethodnom merom samo ako dospevaju u
jednoj godini od podnoenja predloga za odreivanje privremene mere.

Pretpostavlja se da opasnost koja moe da osujeti ili znatno otea namirenje potraivanja nedospelih
obroka postoji i ako je prema izvrnom duniku ve voen izvrni postupak radi naplate dospelih obroka
ili podnet predlog za izvrenje radi naplate dospelog obroka.

19
Reenje o prethodnoj meri, pored ostalog, sadri:
- precizno navedeno novano potraivanje koje se obezbeuje, s kamatom i trokovima postupka,
- vrstu prethodne mere i
- trajanje prethodne mere.

Prethodna mera moe da traje najdue dok ne istekne 15 dana od ispunjenja uslova za podnoenje
predloga za izvrenje.

Ako trajanje prethodne mere istekne pre nego to odluka postane izvrna sud, na predlog izvrnog
poverioca, reenjem produava njeno trajanje ako nisu promenjeni uslovi pod kojima je odreena.
Izvrni poverilac duan je da predlog podnese pre nego to prethodna mera istekne.

Sud obustavlja postupak obezbeenja ako se u roku od 15 dana od isteka prethodne mere ne ispune
uslovi za podnoenje predloga za izvrenje, a izvrni poverilac dotle ne predloi da se trajanje mere
produi.

Ako se uslovi za podnoenje predloga za izvrenje ispune pre isteka trajanja prethodne mere sud, na
predlog izvrnog dunika, obustavlja postupak obezbeenja, ali izvrni poverilac moe odrati prethodni
meru do podnoenja predloga za izvrenje, ako njega podnese u roku od 15 dana od ispunjenja uslova za
to.

Na predlog izvrnog dunika, sud reenjem obustavlja postupak obezbeenja i ukida prethodnu meru i
sve sprovedene radnje:

1) ako izvrni dunik poloi sudu, odnosno javnom izvritelju potraivanje koje se obezbeuje, sa
kamatom i trokovima postupka;

2) ako izvrni dunik dokae da je potraivanje naplaeno ili dovoljno obezbeeno;

3) ako se pravnosnano utvrdi da potraivanje nije nastalo ili da je prestalo;

4) ako odluka ili sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeleniki zapisnik o poravnanju na kojima se
prethodna mera zasniva prestanu da vae.

Ako je postupak obezbeenja obustavljen, ali ne zato to je izvrni dunik poloio potraivanje koje se
obezbeuje (stav 1. taka 1) ovog lana), ve iz drugog razloga (stav 1. ta. 2)-4) ovog lana), izvrni
poverilac duan je da naknadi izvrnom duniku trokove postupka obezbeenja.

Vrste prethodnih mera

Vrste prethodnih mera jesu:

1) popis pokretnih stvari i upis zalonog prava na popisanim pokretnim stvarima u Registar zaloge;

2) plenidba novanog potraivanja izvrnog dunika i sticanje zalonog prava na njemu;

20
3) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da bankama koje vode raune izvrnog dunika naloi da
novana sredstva u visini obezbeenog potraivanja prenesu u depozit javnog izvritelja;

4) upis zabrane raspolaganja finansijskih instrumenata i upis zalonog prava na njima u Centralni registar
hartija od vrednosti;

5) upis zalonog prava izvrnog poverioca na udelu izvrnog dunika u drutvu sa ogranienom
odgovornou, ortakom drutvu ili komanditnom drutvu u Registar zaloge i upis zaplene udela u
Registar privrednih subjekata;

6) plenidba potraivanja izvrnog dunika da mu se preda nepokretnost ili odreena pokretna stvar ili
isporui odreena koliina pokretnih stvari i sticanje zalonog prava na zaplenjenom potraivanju;

7) predbeleba zalonog prava na nepokretnosti u svojini izvrnog dunika ili na pravu izvrnog dunika
upisanom na nepokretnosti.

Prodaja zaloenih pokretnih stvari i prenos potraivanja izvrnog dunika

Javni izvritelj moe naloiti da se zaloene pokretne stvari prodaju ako su podlone brzom kvarenju ili
postoji opasnost od znatnog smanjenja njihove vrednosti.

Prodaju se prema odredbama o izvrenju radi namirenja novanog potraivanja na pokretnoj stvari (l.
218-255).

Ako se prethodna mera sastoji od plenidbe novanog potraivanja izvrnog dunika i sticanje zalonog
prava na njemu javni izvritelj moe, na predlog stranke, naloiti da se potraivanje prenese na izvrnog
poverioca radi naplaivanja, ako postoji opasnost da ono, zbog docnje u njegovom ispunjenju, nee moi
da se naplati ili da e prestati pravo na regres prema drugom licu.

Iznos koji se dobije prodajom pokretne stvari i naplatom potraivanja uva se kod javnog izvritelja dok
se ne obustavi postupak obezbeenja ili ne podnese predlog za izvrenje, a najdue 30 dana od
ispunjenja uslova za podnoenje predloga za izvrenje.

NADLENOST (ANGAOVANOST) SUDOVA

O predlogu za izvrenje ili obezbeenje odluuju u prvom stepenu osnovni ili privredni sud.

O albi protiv reenja osnovnog ili privrednog suda odluuje vii sud ili Privredni apelacioni sud, u
zavisnosti od toga ko je doneo reenje koje se pobija.

Za odluivanje o predlogu za izvrenje ili obezbeenje opte mesno nadlean je sud na ijem podruju
izvrni dunik ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite.

21
Ako je u predlogu za izvrenje ili obezbeenje novanog potraivanja naznaeno vie sredstava ili
predmeta izvrenja ili obezbeenja, za odluivanje o predlogu za izvrenje, odnosno obezbeenje mesno
je nadlean sud koji je nadlean da odluuje o sredstvu izvrenja ili obezbeenja koje je prvo naznaeno.

Ako je izmeu vie sredstava ili predmeta naznaena i nepokretnost, za odluivanje o predlogu za
izvrenje, odnosno obezbeenje iskljuivo mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi
nepokretnost.

Sud koji je doneo reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave mesno je nadlean da u
toku izvrenja koje sprovodi javni izvritelj donosi reenja o izricanju novane kazne, reenja o zameni
novane kazne u kaznu zatvora, reenja o zahtevu za izuzee javnog izvritelja i reenja o prigovorima,
izuzev o prigovoru treeg lica.

Ako izvrenje sprovodi sud, iskljuivo mesno nadlean da donosi reenja u toku sprovoenja izvrenja
jeste sud koji sprovodi izvrenje.

Javni izvritelj sprovodi izvrenje reenja o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave i reenja o
prethodnoj ili privremenoj meri koje donese sud za ije podruje je imenovan (mesna nadlenost javnog
izvritelja).

On moe da preduzima radnje i izvan podruja suda za koje je imenovan, sam ili preko javnog izvritelja s
drugog podruja.

Predlog stranke za delegaciju mesne nadlenosti suda nije dozvoljen.

Sastav suda

Reenja i zakljuke u izvrnom postupku i postupku obezbeenja u prvom stepenu donosi sudija
pojedinac.

O prigovoru i albi odluuje vee od troje sudija.

Sudijski pomonik moe preduzimati pojedine sudske radnje u izvrnom postupku ili postupku
obezbeenja.

Izuzee sudije

Kad izvrenje sprovodi javni izvritelj, izuzee sudije moe da se zahteva dok ne istekne rok za donoenje
reenja o albi protiv reenja donetog o predlogu za izvrenje na osnovu izvrne isprave ili rok za
prigovor ili albu u postupku odluivanja o zakonitosti i pravilnosti reenja o izvrenju na osnovu
verodostojne isprave.

Kad izvrenje sprovodi sud, kao i u postupku obezbeenja, izuzee sudije moe da se zahteva do
okonanja izvrnog postupka, odnosno postupka obezbeenja.

O zahtevu za izuzee sudije odluuje se u roku od pet dana od dana prijema zahteva.

22
Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzee sudije dozvoljen je prigovor.

Zahtev za izuzee sudije ne odlae izvrenje ili obezbeenje.

Nije dozvoljen zahtev za izuzee sudskog izvritelja.

Sud je iskljuivo nadlean za izvrenje zajednike prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari, injenja,
neinjenja ili trpljenja (l. 359-367) i izvrenje izvrnih isprava u vezi s porodinim odnosima i vraanjem
zaposlenog na rad.

Javni izvritelji jesu iskljuivo nadleni za izvrenje ostalih izvrnih isprava, reenja o izvrenju na osnovu
verodostojne isprave, reenja o usvajanju predloga za protivizvrenje i reenja o izvrenju reenja o
izreenim sudskim penalima.

Odredbe do dela treeg ovog zakona kojima se ureuju samo ovlaenja javnih izvritelja, a ne i suda,
primenjuju se samo na ovlaenja suda ako je sud iskljuivo nadlean da sprovodi izvrenje (prekid
postupka, o vie sredstava i predmeta izvrenja, promena i dodavanje sredstava i predmeta izvrenja,
prigovor treeg lica, odlaganje izvrenja, obustava izvrnog postupka i sl.).

OKONANJE IZVRNOG POSTUPKA

Izvrni postupak okonava se:
- obustavom ili
- zakljuenjem.
- i kad reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje postane pravnosnano.

Obustava izvrnog postupka

Javni izvritelj po slubenoj dunosti reenjem obustavlja izvrni postupak:

1) ako je izvrna isprava na osnovu koje je doneto reenje o izvrenju pravnosnano ili konano ukinuta,
preinaena ili stavljena van snage;

2) ako je potvrda o izvrnosti odluke pravnosnano ukinuta;

3) ako stranka premine, a potraivanje nije nasledivo;

4) ako stranka koja je pravno lice prestane da postoji, a nema pravnog sledbenika;

5) ako potraivanje prestane da postoji;

6) ako je izvrenje postalo nemogue ili ne moe da se sprovede iz drugih razloga (propao je predmet
izvrenja, izvrni dunik nema imovinu i sl.);

7) iz drugih razloga odreenih ovim ili drugim zakonom.

Reenjem o obustavi ukidaju se i sve sprovedene radnje, ako se time ne dira u steena prava drugih lica.

23
Radnje kojima je izvrni poverilac stekao zalono pravo u izvrnom postupku ne ukidaju se ako je
postupak obustavljen zbog steaja nad izvrnim dunikom.

Zakljuenje izvrnog postupka

Izvrni postupak zakljuuje se posle namirenja izvrnog poverioca tako to se zakljukom utvruje da je
preduzeta poslednja izvrna radnja.

Izuzetno, kad su Republika Srbija ili organizacija za socijalno osiguranje izvrni dunici novane obaveze,
izvrni postupak smatra se zakljuenim kada Narodna banka Srbije obavesti javnog izvritelja da je
izvrenje sprovedeno u celini.

Izvrni poverilac u tom sluaju moe da predloi javnom izvritelju nastavak izvrnog postupka ako
smatra da nije pravilno ili u celini namiren, u roku od 30 dana od kada se izvrni postupak smatra
zakljuenim.

Protiv reenja o predlogu za nastavak izvrenja dozvoljen je prigovor.

PREDLOG ZA IZVRENJE I REENJE O IZVRENJU

Predlog za izvrenje na osnovu izvrne isprave

U predlogu za izvrenje naznaavaju se identifikacioni podaci o izvrnom poveriocu i izvrnom duniku

(lan 30), izvrna isprava, potraivanje izvrnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili vie
sredstava i predmeta izvrenja, i drugi podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja.

Uz predlog za izvrenje prilae se izvrna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava
odreena ovim zakonom, s tim to izvrna isprava mora da sadri potvrdu o izvrnosti.

Ali ako se predlog za izvrenje podnosi sudu koji je u prvom stepenu odluivao o potraivanju izvrnog
poverioca, uz njega se ne prilae izvrna isprava, a i ako se priloi, ne mora da sadri potvrdu o izvrnosti.

Predlog za izvrenje podnosi se najmanje u etiri primerka.

Predlog za izvrenje na celokupnoj imovini izvrnog dunika

Izvrni poverilac koji zahteva izvrenje radi namirenja novanog potraivanja nije duan da u predlogu za
izvrenje naznai sredstvo i predmet izvrenja (izvrenje na celokupnoj imovini izvrnog dunika).

U tom sluaju, za odluivanje o predlogu za izvrenje mesno je nadlean sud na ijem podruju izvrni
dunik ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite.

U reenju o izvrenju ne navode se sredstvo i predmet izvrenja, ve se izvrenje odreuje na celokupnoj

imovini izvrnog dunika.

24
Predlog za donoenje reenja koje ima dejstvo reenja o izvrenju

Kad je ovim zakonom odreeno da se u toku sprovoenja izvrenja na zaradi i drugim stalnim novanim
primanjima, radi predaje individualno odreenih pokretnih stvari, radi isporuke zamenjivih stvari i radi
vraanja zaposlenog na rad moe doneti reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju (l. 295, 345, 346,
349, 350, 352. i 384) ono se donosi na predlog izvrnog poverioca.

Izvrni poverilac duan je da u predlogu zahteva da sud, odnosno javni izvritelj, reenjem obavee
izvrnog dunika da u roku od osam dana od dana prijema reenja namiri potraivanje izvrnog
poverioca i odredi sredstvo i predmet izvrenja ako potraivanje ne bude namireno u roku.

Sud, odnosno javni izvritelj, reenjem odbacuje predlog koji ne sadri zahtev da se izvrni dunik
obavee da namiri potraivanje ili u kome nije naznaeno sredstvo i predmet izvrenja, bez prethodnog
vraanja predloga na dopunu.

Protiv reenja o odbacivanju predloga dozvoljen je prigovor.

Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave

U predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave naznaavaju se identifikacioni podaci o izvrnom

poveriocu i izvrnom duniku (lan 30), verodostojna isprava, potraivanje izvrnog poverioca, jedno
sredstvo ili jedan predmet, ili vie sredstava i predmeta izvrenja, i drugi podaci i isprave koji su potrebni
za sprovoenje izvrenja.

Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave sadri i zahtev da sud obavee izvrnog dunika da
namiri novano potraivanje izvrnog poverioca s odmerenim trokovima postupka u roku od osam
dana, a u meninim sporovima u roku od pet dana od dana dostavljanja reenja, i zahtev da se odredi
izvrenje radi namirenja novanog potraivanja izvrnog poverioca i trokova postupka.

Izvrni poverilac duan je da uz predlog priloi verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili
prepisu. Stranu verodostojnu ispravu sudski prevodilac prethodno prevodi na jezik koji je u slubenoj
upotrebi u sudu.

Ako su stranke zakljuile sporazum o mesnoj nadlenosti, izvrni poverilac moe traiti u predlogu za
izvrenje da se, ako postupak bude nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga, nastavi pred
sudom koji je nadlean po sporazumu o mesnoj nadlenosti. Izvrni poverilac duan je da uz predlog
priloi sporazum o mesnoj nadlenosti.

Izvrni poverilac duan je da u predlogu za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave naznai
konkretno odreenog i mesno nadlenog javnog izvritelja da sprovede izvrenje.

O predlogu za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave sud odluuje u roku od osam dana od
dana prijema predloga.

Sud donosi reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, ili reenje o odbacivanju ili
odbijanju predloga za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave.

25
Sud otpravlja reenje u roku od tri radna dana od dana donoenja.

Povlaenje predloga za izvrenje

Izvrni poverilac moe u toku celog izvrnog postupka, pa i posle pravnosnanosti reenja o izvrenju, da
povue predlog za izvrenje bez pristanka izvrnog dunika.

U tom sluaju izvrni postupak se obustavlja.

Izvrni poverilac moe ponovo da podnese predlog za izvrenje.

Reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave

U reenju o izvrenju navode se sud, izvrni poverilac i izvrni dunik s identifikacionim podacima (lan
30), izvrna isprava, potraivanje izvrnog poverioca, sredstva i predmeti izvrenja, uputstvo o pravu na
izjavljivanje pravnog leka i drugi podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja.

Ako izvrni poverilac u predlogu za izvrenje nije naznaio sredstvo i predmet izvrenja javni izvritelj,
bez predloga izvrnog poverioca, donosi zakljuak kojim posle identifikovanja imovine izvrnog dunika
odreuje sredstvo i predmet izvrenja.

U reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave obavezuje se izvrni dunik da u roku od osam
dana od dana dostavljanja reenja, a u meninim i ekovnim sporovima u roku od pet dana, namiri
novano potraivanje izvrnog poverioca sa odmerenim trokovima postupka.

Istim reenjem odreuju se i sredstvo i predmet izvrenja radi namirenja novanog potraivanja izvrnog
poverioca i trokova postupka.

U reenju o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave odreuje se da izvrenje sprovodi javni
izvritelj koga je izvrni poverilac naznaio u predlogu za izvrenje. Protiv odreivanja javnog izvritelja
alba, odnosno prigovor dozvoljeni su samo ako javni izvritelj nije mesno nadlean.

Izvrni dunik moe zahtevati izuzee javnog izvritelja do okonanja izvrnog postupka. O zahtevu za
izuzee odluuje sud reenjem u roku od pet dana od dana prijema zahteva.

Ako usvoji zahtev za izuzee javnog izvritelja, sud odmah poziva izvrnog poverioca da u roku od pet
dana naznai drugog javnog izvritelja, inae se izvrni postupak obustavlja.

Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzee javnog izvritelja dozvoljen je prigovor.

Zahtev za izuzee javnog izvritelja ne odlae izvrenje ili obezbeenje.

26
Javni izvritelj moe obavestiti sud da je spreen da prihvati sprovoenje izvrenja, u roku od pet dana
od dana prijema reenja koje treba da izvri.

Sud odmah prosleuje obavetenje izvrnom poveriocu i poziva ga da u odreenom roku naznai drugog
javnog izvritelja, inae se izvrni postupak obustavlja.

Ako izvrni poverilac blagovremeno naznai drugog javnog izvritelja, sud donosi reenje kojim u tom
pogledu menja reenje o izvrenju.

Protiv tog reenja dozvoljen je prigovor, ali samo ako drugi javni izvritelj nije mesno nadlean.

Reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave dostavlja se javnom izvritelju, sa kopijom
isprava potrebnih da sprovede izvrenje, koji reenje dalje dostavlja izvrnom poveriocu i izvrnom
duniku.

Reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave
dostavlja sud, samo izvrnom poveriocu.

Reenje o izvrenju koje se, osim strankama, dostavlja i drugima (duniku izvrnog dunika, organizaciji
za prinudnu naplatu, Centralnom registru hartija od vrednosti i sl.) dostavlja javni izvritelj.

Ako je sud iskljuivo nadlean za izvrenje, reenje o izvrenju svima njima dostavlja sud.

Nenadlenost suda da sprovede izvrenje

Ako sud koji je doneo reenje o izvrenju nije nadlean da sprovede izvrenje, a sud je iskljuivo nadlean
za izvrenje, sud upuuje reenje o izvrenju i spise predmeta sudu koji je za to nadlean i koji dostavlja
strankama reenje o izvrenju i sprovodi izvrenje.

Reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju

U reenju koje ima dejstvo reenja o izvrenju sud ili javni izvritelj, obavezuje izvrnog dunika da u roku
od osam dana od dana prijema reenja namiri potraivanje izvrnog poverioca i odreuje sredstvo i
predmet izvrenja ako izvrni dunik ne namiri potraivanje u roku.

Na ostale sastojke reenja shodno se primenjuju odredbe o sadrini reenja o izvrenju (lan 66. stav 1).

Reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju izvrava sud ili javni izvritelj, zavisno od toga ko sprovodi
izvrenje reenja o izvrenju povodom koga je doneto reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju.

Protiv reenja koje ima dejstvo reenja o izvrenju dozvoljen je prigovor.

Na prigovor se shodno primenjuju odredbe o albi protiv reenja o izvrenju, izuzev odredaba o
obaveznom dostavljanju albe na odgovor.

27
IZJAVA O IMOVINI IZVRSNOG DUZNIKA (DUZNOST DAVANJA PODATAKA)
Dravni organi, imaoci javnih ovlaenja, druga pravna lica i preduzetnici duni su da sudu i javnom
izvritelju besplatno dostave, na njihov zahtev, sledee podatke o izvrnom duniku:

1) ime i prezime ili poslovno ime;

2) adresu prebivalita ili boravita;

3) datum roenja;

4) jedinstveni matini broj graana;

5) poreski identifikacioni broj;

6) podatke o visini zarade i drugih stalnih novanih primanja i njihovim isplatiocima i podatke o plenidbi
zarade ili administrativnoj zabrani na zaradi i drugim stalnim novanim primanjima;

7) brojeve rauna, tednih uloga i depozita kod banaka, stanje i promet na njima i podatke o plenidbama
na njima;

8) podatke o platnim raunima i izdatom elektronskom novcu kod prualaca platnih usluga i izdavalaca
elektronskog novca, stanje i promet na tim raunima, odnosno u vezi sa elektronskim novcem, i podatke
o plenidbama na njima;

9) brojeve rauna finansijskih instrumenata i stanje na njima;

10) podatke o udelima u privrednim drutvima ili drugom ueu u pravnim licima i dobiti koju je izvrni
dunik na osnovu toga ostvario u poslednjoj godini;

11) podatke o nepokretnostima na kojima ili povodom kojih izvrni dunik ima imovinska prava;

12) podatke iz evidencije registrovanih motornih i prikljunih vozila;

13) podatke iz Registra vazduhoplova Republike Srbije i Evidencije vazduhoplova Republike Srbije i
odgovarajueg registra plovila;

14) podatke iz evidencija o pokretnim stvarima;

15) podatke o penzijskom i zdravstvenom osiguranju;

16) podatke iz matinih knjiga o linim stanjima;

17) podatke o ivotnom i imovinskom osiguranju;

18) podatke poreske uprave o poreskim prijavama za poslednje tri godine;

28
19) identifikacione podatke (lan 30) o stranama koje su zakljuile pravni posao, prepis isprave o
pravnom poslu, a ako isprave nema, podatke o sadrini pravnog posla ili radnje koji se odnose na:

a) teretna raspolaganja kojima je izvrni dunik u poslednjoj godini injenjem ili neinjenjem
raspolagao svojom imovinom u korist drugih lica,

b) teretna raspolaganja kojima je izvrni dunik u poslednje tri godine injenjem ili neinjenjem
raspolagao svojom imovinom u korist suprunika, vanbranog partnera, srodnika u pravoj liniji ili u
pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva ili tazbinskog srodnika do etvrtog stepena srodstva,

v) besplatna raspolaganja u poslednje tri godine, izuzev uobiajenih prigodnih poklona, nagradnih
poklona ili poklona iz zahvalnosti ija je vrednost srazmerna imovinskim mogunostima izvrnog dunika.

Da bi dobio podatke, javni izvritelj mora da pokae reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili
verodostojne isprave ili reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraivanja
nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti.

Dobijene podatke sud i javni izvritelj mogu da obrauju samo radi utvrivanja imovine izvrnog dunika
i sprovoenja izvrenja.

Sud i javni izvritelj ima pravo da od dravnih organa, imalaca javnih ovlaenja, drugih pravnih lica i
preduzetnika besplatno dobije i druge podatke koji su mu potrebni za delotvorno voenje izvrnog
postupka.

Dravni organi, imaoci javnih ovlaenja, druga pravna lica i preduzetnici duni su da izvrnom poveriocu
koji navede potraivanje radi ijeg namirenja ili obezbeenja namerava da vodi izvrni postupak ili
postupak obezbeenja i priloi izvrnu ispravu u kojoj je sadrano potraivanje, besplatno dostave sve
podatke koje su duni da dostave i sudu i javnom izvritelju, izuzev podataka iz poreske prijave za
poslednje tri godine (stav 1. taka 18. ovog lana). Pod istim uslovima dunost dostavljanja podataka
postoji i prema advokatu kao punomoniku izvrnog poverioca. Dobijene podatke izvrni poverilac i
advokat izvrnog poverioca mogu da koriste samo za potrebe izvrnog postupka, a podatke o pravnim
poslovima i radnjama (stav 1. taka 19. ovog lana) samo za pobijanje pravnih radnji izvrnog dunika u
svrhe sprovoenja izvrenja.

Podaci moraju da se dostave u roku od osam dana od dana prijema zahteva za dostavljanje.

Ogranienja dunosti davanja podataka

Dunost davanja podataka ne vai ako se o podatku vodi javni registar koji je besplatno dostupan sudu,
javnom izvritelju, izvrnom poveriocu ili advokatu kao njegovom punomoniku.

Kada imovina izvrnog dunika prelazi visinu potraivanja izvrnog poverioca, dravni organ, imalac
javnih ovlaenja, drugo pravno lice i preduzetnik duan je da sud, javnog izvritelja, izvrnog poverioca
ili advokata kao njegovog punomonika obaveste samo o tome da je imovina izvrnog dunika dovoljna
da se izvrni poverilac namiri.

29
NACELA IZVRSNOG POSTUPKA

I Naelo dispozicije i naelo sudskog kretanja postupka

Izvrni postupak se pokree predlogom za izvrsenje koji sudu podnosi izvrni poverilac.
Postoji mogucnost izvrsnog poverioca da povue potpuno ili delimino predlog za izvrenje. Povlaenje
predloga za izvrenje mogue je sve dok 3lice ne stekne kakvo stvarno pravo na predmetu izvrenja.

Analogno pravilima o ZPP-u mogue je i odricanje od izvrenja, kao i zakljuenje procesnih ugovora
izmeu stranaka kojim bi se ograniilo vreme ili pak predmeti izvrenja.

U dispozitivne procesne radnje spada i mogucnost pobijanja resenja pravnim lekom prigovorom i
mogunost podnosenja predloga za protivizvrenje.
Meutim, znaaj dispozitivnih procesnih radnji u IP je mali jer se on odvija po slubenoj dunosti od
momenta od kad je izvrni poverilac podneo predlog za izvrenje. Dakle u izvrsnom postupku vai naelo
SUDSKOG KRETANJA POSTUPKA.

II Naelo obostranog saslusanja stranaka i istrazno naelo

Ovo nacelo vazi ograniceno u IP, kao i u postupku obezbedjenja.
Tako predlog za izvrsenje se nikada ne dostavlja izvrsnom duzniku, vec mu se dostavlja samo resenje
kojim je dopusteno izvrsenje ( izuzetak * predlog izvrsnog duznika za protivizvrsenje se dostavlja
izvrsnom poveriocu na izjasnjavanje).
Resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja se samo izvrsnom poveriocu, a ne i izvrsnom
duzniku. Prigovor(pravni lek) takodje se ne dostavlja suprotnoj strani na odgovor.

III Naelo formalnog legaliteta

Ovo znai da je izvrni sud vezan tzv. izvrnom ispravom koja slui kao osnov za izvrenje. On ne moe da
preispituje da li je ona zakonita i tana. Naelo formalnog legaliteta ne vai kada je u pitanju izvrenje na
osnovu verodostojne isprave, kao ni u sluajevima kada se izvrenje dozvoljava na osnovu isprava ijem
donoenju nije predhodio kognicioni postupak (npr.ugovor o hipoteci).

IV Naelo srazmere

Javni izvritelj duan je da prilikom izbora sredstva i predmeta izvrenja radi namirenja novanog
potraivanja vodi rauna o srazmeri izmeu visine obaveze izvrnog dunika i sredstva i vrednosti
predmeta izvrenja.

V Naelo vremenskog redosleda

Naelo vazi u dva smisla:

I- sud je duzan da predmete uzima u rad prema vremenskom redosledu po kojem ih je i primio
II- ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca, oni se namiruju
onim redom kako su vremenski stekli pravo da se iz tog predmeta namire.

30
VI Naelo pismenosti i usmenosti

Sud i javni izvritelj postupaju, po pravilu, na osnovu podnesaka i drugih pismena, ali mogu i da sasluaju
stranku ili uesnika u postupku izvan roita radi razjanjenja pojedinih pitanja ili izjanjenja o predlogu
stranke.

Roite se odrava kod zasnivanja zalonog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima po

sporazumu stranaka (l. 427-430), a moe da se odri pri izvrenju odluka u vezi s porodinim odnosima
(lan 371. stav 2) i odluivanju o predlogu za odreivanje privremene mere. Umesto zapisnika o toku
roita moe da se saini slubena beleka.

Izostanak stranke ili uesnika u postupku s roita ili neodazivanje radi sasluavanja ne spreava sud i
javnog izvritelja da dalje postupaju.

VII Naelo hitnosti i rokovi

Izvrni postupak i postupak obezbeenja jesu hitni.

U izvrnom postupku i postupku obezbeenja nije dozvoljen zastoj u postupku.

Rok u kome su stranke i druga lica duni da po nalogu suda ili javnog izvritelja preduzmu radnje ne
moe biti dui od osam dana, ako ovim zakonom nije odreen drukiji rok.

Sud i javni izvritelj duni su da o zahtevu ili predlogu stranke ili drugog lica odlue u roku od osam dana i
da donetu odluku otprave u narednih pet radnih dana, ako ovim zakonom nije odreen krai ili dui rok.

Nepostupanje sudija u rokovima za donoenje odluka koji su odreeni ovim zakonom predstavlja
disciplinski prekraj sudije.

Staranje da se ne povredi pravo na suenje u razumnom roku

Nepostupanje sudija prvostepenog ili drugostepenog suda po prigovoru ili albi u rokovima koji su
odreeni ovim zakonom uvek se uzima u obzir u postupku za zatitu prava na suenje u razumnom roku.

Predsednik suda posebno je duan da pazi na to.

VIII Shodna primena ZPP

Na sudski IP shodno se primenjuju odredbe ZPP-a.

31
JEMSTVO
Kad je ovim zakonom odreeno polaganje jemstva, ono se polae u domaem ili stranom novcu u
depozit javnog izvritelja.

Izuzetno, uz saglasnost protivne stranke, jemstvo moe da se poloi u obliku bankarske garancije ili
hartija od vrednosti, dragocenosti ili pokretnih stvari ija se vrednost lako utvruje na tritu, a koje brzo
i jednostavno mogu da se unove.

O polaganju jemstva u izvrnom postupku zakljukom odluuje javni izvritelj, a u postupku obezbeenja
sud.

Dokaz o polaganju jemstva jeste osnov za sticanje zalonog prava upisom u Registar zalonog prava na
pokretnim stvarima i pravima (u daljem tekstu: Registar zaloge) ili druge javne registre, na zahtev lica u
iju korist je jemstvo odreeno.

Ako sud, odnosno javni izvritelj reenjem odredi protivnoj stranci naknadu tete ili trokova postupka
koji su povezani s radnjom zbog koje je poloeno jemstvo, istim reenjem, na njen predlog, odreuje i da
se teta ili trokovi postupka naknade iz poloenog jemstva. Protiv tog reenja dozvoljen je prigovor.

TUZBE U IZVRSNOM POSTUPKU

Parnini postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja

Ako se reenje o odbijanju albe zasniva na injenicama koje su meu strankama sporne i koje se odnose
na samo potraivanje, izvrni dunik moe u roku od 30 dana od dana dostavljanja reenja o odbijanju
albe da pokrene parnini postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja.

Tuba ne odlae izvrenje.

Parnini postupak ima prvenstvo u odluivanju i hitan je.

Nezavisno od oznaene vrednosti predmeta spora, primenjuju se odredbe o sporovima male vrednosti iz
zakona kojim se ureuje parnini postupak, a revizija nije dozvoljena.

Ako izvrni postupak nije jo okonan, a sud je pravnosnanom odlukom utvrdio nedozvoljenost
izvrenja, javni izvritelj, na predlog izvrnog dunika, obustavlja izvrni postupak i ukida reenje o
izvrenju i sve sprovedene radnje.

Ako je izvrenje okonano tako to je izvrni poverilac namiren, a glavna rasprava pred prvostepenim
sudom nije jo zakljuena, izvrni dunik kao tuilac ima pravo da preinai tubu i bez pristanka izvrnog
poverioca i da zahteva da sud obavee izvrnog poverioca kao tuenog da mu da vrati ono to je primio
izvrenjem i naknadi trokove izvrnog postupka.

32
Parnini postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja

Tree lice moe u roku od 30 dana od dana prijema pravnosnanog reenja o odbijanju prigovora da
pokrene parnini postupak protiv izvrnog poverioca radi utvrenja da je izvrenje na predmetu
nedozvoljeno.

Pokretanje parninog postupka ne odlae izvrenje.

Izvrni dunik koji osporava pravo treeg lica mora da bude obuhvaen tubom.

Na parnini postupak primenjuju se odredbe o parninom postupku za utvrivanje nedozvoljenosti

izvrenja (lan 81).

Ako izvrni postupak nije jo okonan, a sud je pravnosnanom odlukom utvrdio nedozvoljenost
izvrenja na predmetu, javni izvritelj, na predlog treeg lica, u pogledu tog predmeta obustavlja izvrni
postupak i ukida reenje o izvrenju i sve sprovedene radnje.

Upuivanje na parnicu posle osporavanja potraivanja

Javni izvritelj ili reenjem odluuje o osporavanju ili zakljukom upuuje lice koje osporava potraivanje
da pokrene parnini postupak u roku od 15 dana.

Javni izvritelj odluuje o osporavanju ako meu strankama nisu sporne injenice ili ako se osporavanje
dokazuje pravnosnanom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom izjavom. Protiv reenja alba nije
dozvoljena.

Ako prihvati osporavanje javni izvritelj zakljukom upuuje lice ije je potraivanje osporeno da pokrene
parnini postupak u roku od 15 dana od prihvatanja osporavanja. Ako ne prihvati osporavanje javni
izvritelj zakljukom upuuje lice koje osporava potraivanje da pokrene parnini postupak u roku od 15
dana od neprihvatanja osporavanja.

Iznos osporenog potraivanja polae se u depozit javnog izvritelja.

Ako lice koje je upueno na parnicu ne pokrene parnini postupak u roku koji je odredio javni izvritelj,
smatra se da nije osporilo potraivanje, odnosno da je odustalo od namirenja potraivanja u izvrnom
postupku.

Time se ne dira u pravo lica koje je upueno na parnicu da posle okonanja izvrnog postupka pokrene
parnini postupak protiv lica ije je potraivanje osporeno, odnosno lica koje je osporilo potraivanje.

Presuda koja se donese u parnici o osporenom potraivanju deluje prema izvrnom duniku i svim
poveriocima.

33